IZMEU LJUBAVI I STRAHA1. poglavljeUvelikoj advokatskoj kancelariji vladala je tiina. Kira Glejd je zamiljeno gledala preda se. Njeno lepo lice bilo je bledo. Nervozno je provukla prste kroz dugu kosu boje meda, koja joj je dosezala do polovine lea. Nezadovoljno je uzdahnula pogledavi advokata koji je sedeo naspram nje za masivnim stolom. Mada joj se njegov izgled nije dopao, znala je da je dobar advokat jer ga, u suprotnom, porodica Telokos ne bi plaala. - Moete li, molim vas, da mi ponovite to to ste upravo rekli? - zamolila je tiho. - Mislim da sam bio jasan - stari advokat uzdahnu i namesti naoare. - Stupio sam u kontakt sa vama u ime Leonidasa Telokosa. - Taj deo sam savreno razumela - obrecnu se Kira. - Interesuje me nastavak, mislim da ga nisam ba najbolje ula. Nadala se da je pogreno ula. Naime, im je pre tri dana primila pismo od advokata, obuzele su je zle slutnje. U prvi mah poelela je da ignorie poziv, ali je onda prevagnuo razum. Morala je da sazna ta Leonidas Telokos eli od nje. - Gospodin Telokos eli da prui vaem sestriu dom u Grkoj - objasnio je advokat. - I ini mi se da sam neto slino ula - Kirine oi sevnue. - Neu dozvoliti da mi Leonidas Telokos uzme Pola. Ako ste me samo zato pozvali, ovaj razgovor je gubljenje vremena. - Sta ste mislili, zato sam vas pozvao? - advokat je zbunjeno pogleda. - Pomislila sam da gospodin Telokos moda eli da prui finansijsku pomo deaku - slegnula je ramenima. Oseala je da crveni zbog lai koju je upravo izrekla. Od prvog trenutka stra hovala je da Leonidas eli deaka. Isto tako, znala je da mu ga ona nikada nee dati. Duboko je uzdahnula i ustala. - Vi ste medicinska sestra? - upitao je advokat.2- Da, jesam - zbunjeno je zastala ne znajui emu to pitanje. - Medicinske sestre ne zarauju mnogo, to znam - promrmljao je advokat gledajui je preko tekog rama naoara. Kiselo se osmehnula. - Malo ko nas ceni, gospodine Simons. - Gospodin Telokos zna da vam je sestri dosad bio na teretu i Voljan je da vam nadoknadi... - Da mi nadoknadi?! - Kira besno pogleda advokatu u oi. - Ako pristanete da predate deaka gospodinu Telokosu - nastavio je mirno on e vam isplatiti sve dosadanje trokove. - Ovo je neuveno! - Kira Ijutito udari nogom o pod. - ta on misli?! Da u mu prodati Pola?! - Siguran sam da gospodin Telokos nije tako mislio - pobuni se advokat. - Kako da ne! - Kira se ironino nasmeja. - Pretpostavljam da je uveren da se novcem sve moe kupiti. - On je veoma armantan ovek, gospoice Glejd - pouri da kae advokat. Kira nikada nije videla Leonidasa Telokosa, ali je znala poneto o njemu. Njegov mladi brat Doneas priao je o njemu s gorinom. Iz Doneasove prie zakljuila je da Leonidas koristi arm da bi prikrio gvozdenu ruku kojom upravlja porodinim carstvom. - Potrudite se da objasnite svom klijentu da neu dozvoliti da mi uzme Pola rekla je odluno. - Zbogom, gospodine Simons. - Gospodin Telokos e biti razoaran - advokat pokua jo jednom. - Recite mu da se utei kupovinom nove jahte! Gospodin Simons je zastao u pola koraka, zapanjen Kirinim nepotovanjem njegovog najbogatijeg klijenta. Ona je visoko uzdignute glave izala iz kancelarije. Opustila se tek kada se obrela na ulici. Jo uvek je bila okirana svime to se desilo proteklih dana. Osetila je da se neto veliko sprema jo od trenutka kada je primila pismo sa peatom advokatske kancelarije. U stvari, ovog trenutka pribojavala se poslednjih godinu dana. Pre deset meseci njena sestra Elena i Doneas Telokos poginuli su u saobraajnoj nesrei a Kira je preuzela brigu o njihovom petogodinjem sinu Polu. inila je to ne zato to je morala, ve zato to je zaista volela deaka. Njena sestra i Doneas upoznali su se pre est godina u Atini kada su njih dve bile na odmoru. Zaljubili su se na prvi pogled i postali nerazdvojni. Kira i Elena dugo nisu znale da je Doneas lan jedne od najbogatijih porodica u Grkoj.3Kada je Doneas saoptio svojim roditeljima da e se oeniti Elenom, nastao je haos, ali on nije odustao od svoje namere. Oenio se Elenom, preselio u Englesku i prekinuo kontakte sa porodicom. Njihov brak bio je veoma srean i njoj se inilo da Doneas nikada nije zaalio zbog svoje odluke. Kada se rodio, Pol je postao centar njihovog sveta, sve je bilo podreeno deaku. Kira ih je esto zbog toga zadirkivala. Posle saobraajne nesree Kira je poslala telegram Doneasovoj porodici ali ga niko, verovatno, nije proitao. Niko iz porodice Telokos nije doao na sahranu. Kira nije mogla da poveruje u to da ljutnja moe da traje i posle smrti. Posle smrti roditelja Pol se povukao u sebe. Mada se to spolja nije primeivalo, Kira je znala da on pati. Muili su ga komarni snovi, izgubio je apetit i naglo je oslabio. Uloila je mnogo truda, vremena, snage i volje da ga vrati u normalno stanje. Zato je odluila da ne dozvoli nikome, pa ni Leonidasu Telokosu, da ga ponovo uzdrma. Pre e umreti nego da mu prepusti Pola, pomislila je ljutito. Ipak, u jednom trenutku zapitala se kakav je ovek Polov stric. Nametalo joj se i pitanje zato nije doao da vidi deaka. To bi bilo mnogo bolje nego to je pokuao da joj oduzme deaka posredstvom uglednog londonskog advokata. Bes je nestao kada je stigla pred zgradu u kojoj je stanovala i preovladala ju je odlunost da ne popusti ni pred im. Znala je daje ona potrebna Polu, a ne neki neznanac. Deavalo se da Pol prekine igru i da je potrai, a onda bi se bez rei vratio u svoju sobu. Nikada ga nije pitala zastoje doao, znala je da proverava da li je tu. Njegovi roditelji su nestali bez upozorenja i on se plaio da e se neto slino desiti i njoj. Posle nesree postao je veoma nesiguran i Kira je uloila mnogo napora da mu povrati samopouzdanje. Osim toga, po prirodi je bio ozbiljan deak. Njegovo grko poreklo videlo mu se na licu: imao je taman ten, crnu kosu i krupne, crne oi. ilav, mrav i energian, govorio je malo i to samo onda kada je bilo neophodno. Kira je esto morala kletima da izvlai rei iz njega. Vremenom, zbliio se sa svojom tetkom. Nauila je kako da protumai njegovo utanje i nadala se da je poeo da joj veruje. Osmehnula se kada ga je ugledala ispred obdanita kako se igra sa decom. Ne, pomislila je odluno, ni po koju cenu nee dozvoliti da ga stranac odvede.4Osim toga, tu je i Dejvid, on e joj pomoi. Dejvid je bio njen verenik i trebalo je uskoro da se venaju. Posle saobraajne nesree u kojoj je izgubila sestru i zeta bio joj je od velike pomoi. Dejvid je bio tih i nean, uvek spreman da saslua sve njene brige i probleme, uvek spreman da pomogne. Retko bi koji mukarac bio tako pun razumevanja i utehe. On e joj pomoi da zatiti Pola od arogancije porodice Telokos. Na kraju krajeva, kada se venaju, Pol e biti i njegova briga . Te misli donele su joj olakanje i poela je tiho da pevui dok je spremala veeru. Kao i uvek, pred spavanje je razgovarala sa Polom o tome kako je proveo dan. - Gde si bila danas, Kira? - upitao ju je kada ga je odvela u krevet. - Kod advokata - rekla je posle kraeg oklevanja. - Zbog mene? - pogledao ju je irom otvorenim oima. - Da - nije elela da ga lae. - Da li je sve u redu? - bio je uplaen. - Naravno da jeste - osmehnula se nadajui se da zaista govori istinu. I dalje se smeei, Kira je iskljuila svetio i pritvorila vrata njegove sobe. Sa uzdahom zadovoljstva konano se spustila u fotelju u dnevnoj sobi. Solju kafe spustila je na stoi i pripalila cigaretu. Podigla je noge natabure, prekrstila ih, a zatim je ukljuila televizor. Oglasilo se zvono na vratima i ona Ijutito pogleda na sat. Bilo je kasno za Dejvida, osim toga, on bi joj javio da dolazi. Dubo ko je uzdahnula pourivi da otvori vrata jer nije elela da zvono probudi Pola. Pred njom je stajao visok mukarac, irokih ramena i uskih kukova. Divan profil, pomislila je Kira istog trena. Neznanac je imao visoko elo, crnu kosu i crne, prodorne oi. Nos i brada bili su savrenog oblika, a usne su odavale vrlo senzualnu osobu. Gledao ju je bez rei. Mada je bio privlaan, njegova arogancija sigurno odbija ene, pomisli Kira. Bilo je neega gotovo okrutnog u njegovoj pojavi, zakljuila je. Iz nekog, njoj neobjanjivog, razloga taj ovek uinio joj se poznatim. - Izvolite? - rekla je mirno. - Gospoica Glejd? - glas mu je bio dubok sa izraenim stranim akcentom. - Da - Kira gaje pogledala sumnjiavo dok je u njoj alarm zvonio za uzbunu. - Dozvolite da se predstavim - rekao je odmeravajui je od glave do pete. - Ja sam Leonidas Telokos. Znala je ko je i pre nego to je izgovorio svoje ime, jednostavno, to je morao da bude on. Zapanjeno je gledala u njega ne mogavi da progovori nijednu re.5- Zar me neete pozvati da uem? -upitao je tiho. Kira se refleksno pomerila u stranu, a on je laganim korakom proao pored nje. Zatvarajui vrata, uzdahnula je duboko pitajui se zato je njegov glas tako udno uticao na nju. Dala mu je rukom znak da je sledi i povela gaje u dnevnu sobu. Instinktivno je pogledala prema vratima Polove sobe nadajui se da ga zvono nije probudilo. Morala je da uini sve da deak ne sazna ta se deava. Uli su u dnevnu sobu i Leonidas ju je ponovo odmerio od glave do pete. Kiri se ovoga puta od njegovog pogleda podigla kosa na glavi. Nije bila navikla da je mukarci gledaju na takav nain. Izbrojala je u sebi do deset da bi se smirila. Leonidas je radoznalo preao pogledom po prostoriji. Kira nikada nije mislila da je njena dnevna soba mala, ali joj se sada inilo da ju je on potpuno ispunio. U njegovim oima pojavilo se neto to ju je podsetilo na prezir. On v erovatno nije navikao na toliku skromnost, pomisli Kira i prkosno ispravi ramena. Nee mu dozvoliti daje na bilo koji nain ponizi. - Nemam vremena za gubljenje, gospoice Glejd - rekao je. - Da ujem: koliko? - Sta?! - Kira oseti kako crveni od besa. - uli ste me - glas mu je bio otar. - I, upozoravam vas da ne volim uene, zalo nemojte da budete previe pohlepni. - Napolje! - prosiktala je. - Napolje iz moje kue! - Ne volite otvorenost, gospoice Glejd? - prezrivo ju je pogledao. - Otvorenost?! - Kira stisnu pesnice dok su joj iz oiju sevale varnice. - To nije otvorenost! To je uvreda! Napustite moju kuu odmah! Kira se iz petnih ila trudila da ne napravi scenu koja bi probudila Pola. Ljutito je gledala u Leonidasa ije je lice bilo mirno, a vilice stegnute. Poela je da se pita da li je taj ovek bilo ta u ivotu uinio impulsivno. - Nisam raspoloen za cenkanje - pro-cedio je. - Recite mi ta traite, gospoice Glejd. Samo, bez uvijanja. - Od vas neu nita - glas joj je podrhtavao od besa. - Imam svoje principe. - Kada neko kae da ima principe, znai da ga ne moe kupiti za male pare podsmehnuo se zajedljivo. - Ucenjivali su me mnogo vei strunjaci od vas. Imate neto to ja elim i na umu vam je odreena suma. Nemojte da gubimo vreme i snagu na gluposti. Recite mi koliko traite. - To "neto" to vi elite zapravo je dete, bie od krvi i mesa - jedva se kontrolisala. - Pol nije na prodaju. Nemaju svi cenu, gospodine Telokos, bar ne6u mom svetu. Ne znam za va. Volim Pola i nema tog bogatstva za koje bih ga dala. A sada, izaite iz moje kue, inae u pozvati policiju. - Ako ga zaista volite, dozvoliete mi da ga odveem u Grku- rekao je mirno. - Moemo mu pruiti mnogo vie od ovoga. - Ne moete! - planula je ponovo primetivi njegov prezrivi pogled na njenom nametaju. - Vi mu moete pruiti novac. Detetu su potrebni ljubav i sigurnost, a ne skupe igrake i odela. Odlazite! - Javiu se ponovo - rekao je izlazei iz sobe. Jedva se uzdrala da ne zalupi ulaznim vratima za njim, ali znala je da bi to probudilo Pola. Popuila je gotovo paklu cigareta do jutra pokuavajui da nae izlaz iz te mune situacije. *** Kira je nervozno etala po kancelariji svog prijatelja Dejmsa Forbsa, advokata bolnice u kojoj je radila. Tokom neprospavane noi odluila je da mu se obrati za savet, a onda da vidi ta e dalje da radi. - Da li si mi neto preutala? - zamiljeno ju je upitao lupkajui olovkom po stolu. - Nisam - odmahnula je glavom. - Reci mi iskreno: da li Leonidas Telokos ima anse da mi oduzme Pola? - Moda nee uspeti da ostvari svoje namere - rekao je Dejms posle kraeg razmiljanja - ali e tebe spor sa njim kotati mnogo novca kojeg nema. Osim toga, to bi moglo loe da se odrazi na deaka. - Znam - duboko je uzdahnula. - Nek avo nosi sve Telokose! - Smiri se, Kira - rekao je strpljivo. - Pomoi u ti ako bude morala na sud. - Hvala ti - uspela je da mu se osmeh ne. - ta mi zasad savetuje? - Pokuaj da se sporazume sa njim - odgovorio je spremno. - Kako to misli? - zbunjeno gaje pogledala. - Pokuaj da razgovara sa tim Telokosom - objasnio je polako. - Vidi da li je spreman na bilo kakav kompromis. - Sumnjam da re kompromis postoji u njegovom reniku - Kira prevrnu oima. - Vidim daje ostavio lep utisak na tebe - nasmeja se Dejms. - Meutim, postoji jo jedno pitanje, Kira. - Koje? - pogledala gaje znatieljno. - Da li si ti spremna na kompromis? -upitao je blago.7- Jesam, mada nisam oduevljena idejom. Za Polovo dobro spremna sam da sklopim pakt i sa avolom. - Odlino - zadovoljno je klimnuo glavom. - Kao prijatelj, ne kao advokat, savetujem ti da izbegne sud ako je to ikako mogue. Suenje bi ti odnelo mnogo novca, a donelo brojne besane noi. I, to je najgore, na kraju moe da izgubi. - U redu - klimnula je glavom. Hvala ti. Ostatak smene u bolnici odradila je rutinski. Jedva je ekala da padne vee da moe na miru da sedne i jo jednom razmisli o svemu. Dogovorila se sa Dejvidom da posle posla svrati do nje, nadala se da su dve glave pametnije. Iz bolnice je navratila po Pola u obdanite. Neko vreme igrali su se na podu dnevne sobe a onda su mu panju privukli crtani filmovi. Kira je pola da pripremi veeru. Zavravala je salatu kada je ula zvono pred vratima. To mora da je Dejvid, pomislila je brisajui ruke. Meutim, kada je izala iz kuhinje, Pol je projurio pored nje ustremivi se na ulazna vrata. - Ja u! - doviknuo joj je. Kira se glasno nasmejala i okrenula se da se vrati u kuhinju, meutim, uvi dubok muki glas, ukopala se u mestu. Ugledala je Leonidasa Telokosa kako se smei Polu. - Dobro vee - rekao je. - Dobro vee - uzvratila je stegnuto i osmeh nula se deaku. - Propustie crtani, Pole. - Idem! - uzviknu deak i otra u dnevnu sobu. Leonidas je gledao za deakom, a zatim je ponovo pogledao Kim. Ona se okrenu na peti i pouri nazad u kuhinju. Znala je da e je on pratiti. Uao je polako za njom i naslonio se leima na zid pored vrata. I protiv njene volje, Kirin pogled skliznuo je na njegovo miiavo telo. Kao i prethodne veeri, privukla ju je njegova snaga. Bio je leerno odeven u demper i farmerke, ali je izgledao neverovatno privlano. Kira oseti da u prostoriji ponestaje vazduha kada su im se pogledi sreli. U njegovim oima pojavila se neka vrsta izazova. - Izgleda da sam vas prekinuo u pripremanju veere - rekao je mirno. - ta elite? - grubo je upitala okrenuvi mu leda. - Mogli bismo da izaemo nekud na veeru - predloio je. - Mislim da je i vama jasno da moramo da porazgovaramo.8- Pol treba da bude u krevetu za sat vremena - nastavila je da priprema veeru - jer, u suprotnom, ujutro ne moe na vreme da se probudi. - Zar ne moete nai nekoga da ostane sa njim? - Ne. Ne volim da ga ostavljam sa strancima a, osim toga, veeras oekujem gosta. - Mukarca? - upitao je podiui obrvu. - Da! - planula je. - Ali to se vas ne tie. - Da li vam je neko nekada rekao da vam je "taka kljuanja" niska? osmehnuo se znaajno. - ta vi, zapravo, elite? - prekrstila je ruke na grudima. - Pretpostavljam da niste doli samo zato da me pozovete na veeru. - Doao sam da vidim Pavlosa i video sam ga - rekao je mirno. - Kao prvo, njegovo ime je Pol - sevnula je oima. - A drugo, poto ste ga videli, moete da idete. - Deak neverovatno lii na oca - nastavio je kao da ona nita nije rekla. - Sada jo vie elim da ga povedem u Grku. Hteli vi to da priznate ili ne, on je pravi Telokos. - Ne osporavam to - osmeh nula se ledeno. - Ali, ma tavi rekli i uradili, Pol ostaje ovde, sa mnom. - Niko me nee spreiti da deaka odvedeni u Grku! - Hoete da mirno dam Pola ljudima koji su izbrisali njegovog oca sa porodinog spiska pre pet godina?! - gledala ga je u neverici. - Kako da, posle toga, verujem da ete se brinuti o njemu, da ga neete odbaciti? - Za to postoji reenje - osmehnuo se. Kira je bila spremna da mu ponovo saspe bujicu rei u lice, a onda su se vrata otvorila i Dejvidova glava provirila je u kuhinju. - Nisam znao da ima gosta - rekao je izvinjavajui se. - Ui - Kira mu se osmehnula. - Ovo je Leonidas Telokos, on upravo odlazi. Mukarci su klimnuli glavom jedan drugom odmeravajui se. Kira je nesvesno poela da ih poredi. Leonidas je svakako bio vii i bolje graen od Dejvida, nevoljno je priznala sebi. Dejvid je bio mlai, svetle kose i smeih oiju. Bio je tih i dobroduan, a Kira je najvie volela oseaj sigurnosti koji je budio u njoj. Dejvidove oi uvek su je blago gledale, za razliku od mukarca koji je stajao pored njega. - Na razgovor jo nije zavren, gospoice Glejd - podsetio ju je Leonidas. - U redu - konano se predala. - Doite sutra uvee i razgovaraemo.9Nekoliko trenutaka kasnije odahnula je kada je zatvorila vrata za Leonidasom. Trebalo joj je vremena da se pribere, a zatim je pourila u kuhinju. Dejvid ju je doekao sa punim oljama kafe. - ta je hteo? - upitao je. - Hoe da vodi Pola u Grku. - ao mi je, Kira - Dejvid mirno otpi gutljaj kafe. - Znam da e ti veoma nedostajati kada ode. - Ali, to ne dolazi u obzir! - zapanjeno gaje pogledala. - Oni mogu da mu prue mnogo vie nego ti. - Mislila sam da bar tebi neu morati da objanjavam koliko mi Pol znai nabusito je uzvratila. - Znam koliko voli Pola - osmehnuo se - i zato verujem da eli najbolje za njega. - Tano! Ja znam staje najbolje za njega. - Ne zaboravi da je on po ocu Grk, ljubavi - Dejvid je uhvati za ruke. - ta misli, kako e se oseati kada jednog dana sazna da si ga namerno odvojila od oeve porodice? - Oni su prekinuli svaku vezu sa njegovim ocem! - Da - klimnuo je glavom - ali sada oigledno pokuavaju da isprave tu greku. Pogledaj to i sa druge strane, svakom detetu potrebna je porodica. Nemoj da bude sebina, ljubavi. Kada se venamo, imae sopstvenu decu, a moda e Polu zaista biti dobro u Grkoj. - Ne mogu da verujem da si to rekao! - gledala ga je kao da ga vidi prvi put u ivotu. - Smiri se, Kira. Kada si ljuta, ne ponaa se razumno. Potrudi se da objektivno sagleda situaciju. Kira ga je i dalje gledala u neverici. Sve do tog trenutka verovala je da e i ovoga puta moi da se osloni na Dejvida, a sada je poela da sumnja i to ju je zabolelo vie nego to je sebi elela da prizna.102.poglavljeDuboko uzdahnuvi, Kira je podigla posluavnik sa dve olje kafe i pecivom. Neodluno je zastala pred vratima dnevne sobe, a zatim ih je odgurnula i ula. Leonidas je stajao pored prozora zagledan na ulicu. Kada je zatvorila vrata za sobom, okrenuo se prema njoj. Pogledi su im se na trenutak sreli i Kira je zbunjeno zastala nasred sobe. Osetila je kako joj kolena klecaju, ali nije znala razlog. Leonidas ju je posmatrao ne progovarajui ni re pa je u sobi vladala neprijatna tiina. Osetila je da su joj obrazi buknuli. Kao nikada do tada bila je svesna svog izgleda i to ju je zbunilo toliko da je pocrvenela. Nervoznim pokretom zabacila je plavu kosu preko ramena. Oborila je pogled ugrizavi se za donju usnu. Bila je istovremeno zbunjena i besna, oseala je neodoljivu potrebu da se pred njim zatiti. - Ovde spustite tacnu - pokazao je stoi blizu fotelje u koju je nameravao da sedne. Posle nekoliko nesigurnih koraka Kira je zastala nesvesno odmahnuvi glavom. Hrabro mu je uzvratila pogled uspevajui da odoli magnetizmu njegovih oiju. Nije se trudila da izigrava dobru domaicu. Uzela je svoju solju i udobno se smestila u fotelju pre nego to je pripalila cigaretu. Kriom je pogledala njegove ruke dok je uzimao solju. Imao je duge, snane prste i nadlanice prekrivene gustim maljama. Kira polako podie pogled do njegovog lica i podsvesno oseti da joj preti opasnost od tog oveka. Zbunio ju je njegov osmeh. Vie bi volela da je neprijatan i ozbiljan kakav je bio kada su se prvi put sreli. Sa njegovim armom nije mogla da se nosi. Tano je znala zato je pokuavao da je armira. Novcem nije postigao eljeni efekat i zato je promenio taktiku. Nee uspeti, uveravala je sebe, nee mu dozvoliti da postigne cilj. - Voleo bih da znam o emu razmiljate - spustio se u fotelju naspram nje. - Molim? - trgla se. - Mora da je neto vrlo zanimljivo - osmehnuo se. - Imate veoma izraajno lice. - Razmiljala sam o vremenu - rekla je hladno.11- Zaista? - bilo je oigledno da joj ne veruje. Kira ga kriom pogleda oseajui da je ponovo obuzima strah. Nije joj bilo drago to Leonidas moe da proita njene misli. Opomenula je sebe da mora biti oprezna kada je sa njim u drutvu. - Da li ete cele veeri utati? - upitao je raspoloeno. - Rekla sam sve to sam htela, gospodine Telokos - nervozno se osmehnula. - Polovi roditelji eleli su da se ja brinem o njemu i zato neu da ga pustim. - Niko to ne trai od vas - glas mu je bio savreno miran. Kira ga pogleda pitajui se kakvu to igru sada igra. Savreno je dobro znao da je pre dve veeri traio upravo to, da odvede Pola od nje. Osetila je da joj se usta sue i brzo je otpila gutljaj kafe. - eleo sam da odvedem deaka ali sam shvatio da nam ga vi neete dati nastavio je Leonidas. - Zato sam razmislio i spreman sam da vam ponudim reenje. - Kakvo? - podozrivo ga je gledala. - Zato vi ne biste doveli Pola u Grku? - upitao je mirno kao da je to najnormalnija stvar na svetu. - Moja majka bi se veoma obradovala. - Vaa majka? - ponovila je kao eho, iznenaena njegovim neoekivanim predlogom. - Vraam se u Grku sledee nedelje. Mislim da vam je nedelju dana sasvim dovoljno da uzmete odmor i da se spakujete. Moja jahta bie spremna da primi jo dva putnika. - Vaa jahta? - Moe da ostane u Grkoj dok se Pol navikava na nas - prestao je da joj persira. - A ako se uda za mene, ostae zauvek i svi nai problemi bie reeni. Kira je otvorila usta da neto kae ali nije uspela da artikulie ni jednu jedinu re. Znala je da bi trebalo da ga izbaci napolje, ali je iz nekog razloga sedela i utala. U stvari, pomislila je, ponaala se kao da je hipnotisana. Mirno je sluala ta je govorio, kao da se to deava nekome drugom a ne njoj. Nudio joj je lagodan ivot u vili na nekom grkom ostrvu, krstarenja jahtom, posete Atini i kuu punu posluge, morala je da se zapita da li sanja. - Ne kae nita, Kira? - pitao je oekujui njen odgovor. - Gospodine Telokos - konano je izgovorila odmahujui glavom - ja sam verena. - Verena - ponovio je tiho dok su mu tamne oi sijale.12Kira je osetila nedefinisani strah. Toliko je eleo Pola, da je spreman da joj ponudi brak da se ne bi protivila. Na neki udan nain Kira je bila sigurna da to dosad nijedna ena od njega nije doivela. - Nee se udati za drugog - rekao je promuklim glasom. - Dodi. Ponovo je osetila snaan poriv da ga poslua. Gotovo daje ustala, ali se u poslednjem trenutku zaustavila. U njoj je poeo da raste bes. - Sada ste preterali! - skoila je na noge steui pesnice. - Mislim da sam ti rekao da doe, Kira - rekao je opasno tiho. Kira je odmahnula glavom. Nita nije uspela da kae jer joj je u dva koraka priao grubo je uhvativi za ruke. Onda je prstima podigao njenu bradu i njegove usne spustile su se na njene. Bezuspeno se otimala iz sve snage. Leonidas ju je vrsto drao, a njegov poljubac kao daje trajao itavu venost. Kira je osetila da se vatra iri itavim njenim telom i konano je prestala da seopire. Spustio je jo jedan nean poljubac na njene usne, a onda ju je pogledao pravo u oi. - Prelepa si kada se opire, a jo si lepa kad prestane - promrmljao je. - Nas dvoje emo se lepo slagati. - Neemo! - istrgla se iz njegovih ruku. - Uivala si koliko i ja - pogled mu se zaustavio na njenim grudima, koje su se ubrzano podizale i sputale. - Da ti se moji poljupci nisu svideli, ne bi prestala da se opire. - Imate veoma visoko miljenje o sebi kao ljubavniku - rekla je prezrivo. - Sasvim sam siguran da ene uivaju kada su sa mnom - osmehnuo se znaajno. - Nemoj mi rei da ti nisi? - Vi ste sasvim lud ovek! Mislim da je sada zaista vreme da odete iz mog stana. - U redu, otii u - klimnuo je glavom odmiui se od nje. - Doi u po vas sutra u bolnicu da vas vodim na ruak. - Ja ne... Nije uspela da zavri misao. Leonidas je otiao iz njenog stana. Da nije bilo dopola ispijene olje na stoiu, pitala bi se da li je uopte bio tu.***13Kada je sledeeg jutra stigla na posao, imala je velike podonjake. itavu no provela je prevrui se u krevetu. Koleginica Peni doekala ju je sa irokim osmehom na usnama. - ta ti se to deava? - upitala je im ju je ugledala. - Ne znam o emu pria - Kira je zbunjeno pogleda oblaei uniformu. - O ovome! - Peni pokaza ogroman buket rua na stolu. - Ba si srenica. - Divne su - Kira odmahnu glavom. - Sigurno je u pitanju greka. Da li si pogledala poruku? - Nije bilo potrebe, tip koji ih je doneo rekao je da su za tebe - Peni se nasmejala. - Tip? - Kira je pogleda preko ramena. - Zato mi nisi rekla da si upoznala zgodnog Grka? - Peni je prekorno pogleda. - Nisam primetila - procedi Kira shvativi od koga je cvee. - Da nema moda problem sa vidom u poslednje vreme? - Peni je zabrinuto pogleda. - U redu - Kira oseti da crveni od besa. - Priznajem da je zgodan... - Neverovatan je! - uzdahnu Peni. - I ti si toga svesna, ak i ako ne eli da prizna. - Ti ima mua kod kue - podseti je Kira. - I veoma ga volim - Peni se nasmeja. - Meutim, to ne znai da ne smem da pogledam zgodnog mukarca kakav je taj Grk. Ni ja se ne bunim kada Stiv gle da lepe ene. Neka gleda i uiva do mile volje, ali sa mnom se venao. ta misli, da li je tvoj novi oboavalac oenjen? - Nije oenjen - Kira se glasno nasmeja. - Nema enu, ali zato ima 365 devojaka, po jednu za svaki dan u godini. - Da nisi malo preterala? - Ne verujem! Kira se ugrizla za usnu da ne bi rekla jo neto. Nije elela da ponu da krue prie jer je Peni bila sklona traevima. Bila je besna na Leonidasa, kako se usudio da joj uradi tako neto! Na radnom mestu! Osetila je poriv da baci cvee u prvu kantu, ali je odustala jer bi i to izazvalo prie. Pored toga, pupoljci rua bili su tako lepi da nije mogla da im odoli. Stavila ih je u veliku vazu punu vode. Poela je da obavlja svoje dunosti sve vreme pokuavajui da zaboravi cvee i onoga ko gaje doneo. Bila je na dobrom putu kada su je pozvali da se javi na telefon. Bio je to Leonidas i eleo je da zna da li su joj se dopale rue. Besno je spustila slualicu.14Morala je da uloi veriki napor da bi spreila podrhtavanje svojih ruku. Pita la se da li da kae Dejvidu ta se deava. On bi trebalo da joj pomogne i da je posavetuje. Ipak, nije smogla snage da to uradi. Odluila je da ignorie Leonidasa. Meutim, cvee i telefonski poziv nisu bili jedino sa ime je morala da se suoi tog dana. Kada je zavrila smenu i krenula prema autobuskoj stanici, on se stvorio ispred nje. - Odlazite! - viknula je pre nego to je stigao bilo ta da kae. - Ako nastavite da mi dosaujete, potraiu zatitu policije! - Nema potrebe, samo u te povesti kui - rekao je mirno. - Moramo da porazgovaramo i nemoj da se protivi. Molim te, ui u automobil. - Ne razumem, otkud vam ideja da nas dvoje treba o bilo emu da razgovaramo! - ljutito je nastavila da hoda. - Molim vas, nemojte da me pratite. Autobus treba da stigne svakog asa. - Ne! - podviknuo je uhvativi je za ruku. - Ja u te povesti. - Ne pada mi na pamet da se vozim sa vama! - uzalud je pokuavala da se otrgne iz njegovog stiska. - Zato me ne ostavite na miru?! - Hou da razgovaramo, Kira - rekao je kada se konano malo smirila. - Da li mnogo uri? - Treba da odem po Pola u obdanite - objasnila je pomirljivo. - Odlino - klimnuo je glavom i poveo je do svog auta. - Zajedno emo to uraditi, voleo bih da malo popriam i sa njim. Kira nije bila nimalo iznenaena kada je videla da otvara vrata luksu znog sportskog automobila. Minut kasnije Leonidas je seo za volan i startovao motor pa su, uz kripu konica, sa parkinga krenuli velikom brzinom. - Koliko e sve ovo trajati, gospodine Telokos? - upitala je kada vie nije mogla da podnese tiinu. - Za tebe sam Leo - iskosa ju je pogledao pa je ponovo usmerio panju na put. - Tako me zovu prijatelji. - Poto vam nisam prijatelj niti u to biti, nastaviu da vas oslovljavam kao dosad - prekrstila je ruke na grudima. - O emu ste hteli da razgovaramo, gospodine Telokos? - Izaziva me, Kira - oi su mu blesnule neobinim sjajem. Nastavio je da joj pria, ali se ona iskljuila. Nije elela da ga slua jer je znala da je lako padala pod uticaj njegovog barunastog glasa. Nije bila vina igrama koje je Leonidas, oigledno, odlino poznavao. - Jesi li se zarekla da e utati? - upitao je shvativi da ga ona ne slua. - Kada sam sa enom, volim da mi posveti svu panju.15Kira se promekoljila. Nije sumnjala u to da je uvek bio obasut nepodeljenom panjom pripadnica suprotnog pola, u svakom trenutku. Ali, ona se zarekla da nee biti jedna od njih. Nee mu dozvoliti da je uvue u svoju igru zavoenja samo da bi postigao cilj. - Skrenite na semaforu levo - rekla je hladno. - Gle! - nasmejao se. - Pa, ona je progovorila. Odluila je da ga i dalje ignorie. Bez rei mu je pokazala gde da se parkira, a zatim je izala iz kola i otila po Pola. Ostatak vonje do njene kue ona je utala, ali su zato Leonidas i Pol veselo razgovarali. Kada su stigli pred njenu zgradu, Kira mu je hladno zahvalila na vonji. Uzela je Pola za ruku i, pre nego stoje Leonidas stigao da reaguje, zalupila vratima. Iskreno se nadala da nee krenuti za njom. Posle toga esto ju je saekivao ispred zgrade ili pred bolnicom. Kira se trudila da ga ignorie, uspela je ak i da promeni smenu u bolnici bez suvinih pitanja. Trudila se da zaboravi neprijatne dogaaje. Jedne veeri ispratila je Dejvida i, u trenutku nepanje, Leonidas se stvorio pored nje privukao je u zagrljaj i obasuo je poljupcima. Pocrvenela je osetivi da eli te poljupce. Svojim telom ugurao ju je u stan i nogom je zatvorio vrata za sobom. Ljubili su se strasno, a njegove ruke palile su plamen u njenom telu. Kira je bila svesna injenice da takvu strast nikada nije osetila u Dejvidovom zagrljaju. Samo neko ko je od kamena mogao je da odoli tim izazovnim usnama i iskusnim rukama. Ona, sasvim sigurno, nije bila od kamena. U Leonidasovom zagrljaju nita joj drugo nije bilo vano i konano se sasvim privila uz njega. Naterao ju je da ga oslovljava po imenu i da mu obea da e raskinuti veridbu. Bila je igraka u njegovim rukama i nita nije mogla da mu odbije. Govorio je daje on njen gospodar i da e je uzeti za celi ivot. Priao joj je o svom ostrvu i uveravao je da ne postoji lepe mesto na itavom svetu. Obeao joj je lep i ispunjen ivot. Kad god je osetila njegov vreli dah na svom vratu, Kira je bila spremna da pristane na sve to je od nje traio. Otiao je isto tako naglo kao to je i doao kada je dobio ono to je eleo: njeno obeanje da e poi u Grku sa njim. Kira je stekla utisak da lebdi izmeu mate i stvarnosti, a jedino je njena neutoljena strast svedoila o tome da je zaista bila u njegovom zagrljaju. Meutim, ujutro je razum ponovp nadvladao oseanja. Kira se oseala krivom i neprestano je ponavljala da Dejvid to ne zasluuje. Razmiljala je o neobjanjivoj elji koju je Leonidas budio u njoj.16Pre nego to je taj lepi Grk uao u njen ivot sve je bilo lako i jednostavno. Prijali su joj Dejvidova nena ljubav i prijateljstvo. Zato je Leonidas morao ba sada da se pojavi u njenom ivotu, sada kada je konano sve dovela u red? Od te veeri kada' mu je sve obeala iiijegavidela. Namerno je ekala Dejvida da doe po nju posle posla. Iako ju je Leonidas iz dana u dan zvao telefonom; nije odogovarala na njegove pozive vrsto reena da ga ignorie. Bila je verena sa Dejvidom ve etiri meseca a da nijednom nisu vodili ljubav Dejvid nije pokazivao zanimanje za seks i Kira mu je na tome bila zahvalna. Njena elja da joj mu bude prvi ljubavnik nije bila posledica patrijarhalnog vaspi tanja. Dejvid nije bio temperamentan i njihov brak najverovatnije bi podseao na druenje dvoje starih prijatelja. Ipak, to joj je odgovaralo jer je elela da Polu osigura dom i stabilnu porodicu. Leonidasovu branu ponudu odmah je odbacila kao apsurdnu. On nije bio ovek koji je mogao da se drui sa enom, da je saslua, on je eleo da joj gospodari. Oigledno je smatrao ene igrakama ili svojinom. Za njega su ene bile telo bez due. Takav mukarac nikako nije mogao da joj se dopadne, pomislila je Ijutito. Ona je navikla na ravnopravnost mukarca i ene u svemu, i nije bila spremna da postane neija igraka. - To je odlina ideja - rekao je Dejvid jedne veeri sedei u njenoj dnevnoj sobi. - Siguran sam da ete se divno provesti. - Jo uvek nisam sigurna da li u ii - rekla je Kira zamiljeno. - Ne znam da li je to uopte pametno. - Pol mora da upozna porodicu svog oca - rekao je ozbiljno. - Ne bi bilo u redu da ga u tome spreava. - Znam, ali mi se taj ovek nimalo ne svia - promrmljala je. - Koliko sam shvatio, on nije jedini u toj porodici - Dejvid je pokuavao da je umiri. - Da - Kira klimnu glavom i iskosa ga pogleda. - Ako me nije slagao, Polova baka je stara i bolesna. Rekao mi je da je zbog nje doao ovamo, jer ona eli da vidi unuka. - Pripazi se Polovog strica - naalio se. - Grci su poznati kao veliki osvajai enskih srca. Kira se ipak malo trgnula na te rei, uplaena daje on moda neto naslutio. Ali, videvi njegovo iskreno lice i iroki osmeh, opustila se i odluila da promeni temu razgovora. - Kako je bilo danas na poslu?17- Dosadno kao i uvek - slegnuo je ramenima. - ta misli o tome da odredimo datum venanja kada se vrati iz Grke? - Mogli bismo - spremno prihvati Kira. Meutim, im je to rekla, shvatila je da je izgovorila la. Ni sama nije znala zastoje to rekla. Ona vie nije elela da se uda za Dejvida, to joj je postalo jasno pre neto vie od pola sata. Bila je uplaena time i nije smela ak ni sebi da objasni razloge te odluke. Trgnula se kada se oglasilo zvono pred vratima. Znala je koje bio posetilac. Da je bila sama, ignorisala bi zvono u nadi da e nezvani gost na kraju odustati i otii. Ali, Dejvid je pourio da otvori vrata. Kira je poela da skuplja olje na po-sluavnik. Morala je neim da se uposli da bi to kasnije Leonidasa pogledala u oi. Kada je ula korake iza sebe, polako se okrenula. Leonidas je stajao iza Dejvida i osmehivao se gledajui je preko njegovog ramena. Ipak, osmeha nije bilo u njegovim oima. Ono to je tamo vidcla nateralo ju je da zadrhti. Bespomono ga je gledala oseajui daje upala u klopku. - Dobro vee - rekao je naizgled mirno pridolima. - Dobro vee - uzvratila je zbunjeno. - Ja u odneti posluavnik - ponudi se Dejvid uzimajui tacnu iz njenih drhtavih ruku. - Hteo sam da te pozovem na veeru -rekao je Leonidas ignoriui Dejvidovo prisustvo. - Mogli ste prethodno da mi telefonirate, gospodine Telokos - otro mu se obratila. - To mi nije palo na pamet poto znam kako bi se zavrilo - odgovorio je znaajno je pogledavi. - Osim toga, zaboravio sam da u tvom ivotu postoji jo neko. - Da, postoji - obrecnula se ignoriui Dejvidov zbunjeni pogled. - Izvinite to sam vas prekinuo - rekao je Leonidas stisnutih usana. - Da li ste za kafu ili aj? - ponudi Dejvid krenuvi u kuhinju. - Ako na mene mislite, nije potrebno -odgovorio je Leonidas. - Doao sam da pozovem Kiru na veeru da bih saznao da li je odluila da krene sa mnom u Grku. - Mislim da joj je Pol pomogao da se odlui - rekao je Dejvid pre nego to je ona stigla da odgovori. - Samo o tome pria itavog popodneva. - Rekla si mu? - Leonidas je iznenaeno pogleda.18- Nauo je na razgovor - nerado je priznala. - Zna samo toliko da razmiljam o odlasku u Grku na godinji odmor. - Nisi spominjala nas, porodicu? - Jo uvek nisam - odmahnula je glavom. - Nadam se da e to uiniti pre polaska. - Jo uvek nisam odluila da li u poi - prkosno je isturila bradu. - Volco bih da ponovo vidim Pola - nastavio je kao da nije uo njene rei. - Mogu li da doem sutra? Kira je nekoliko trenutaka grozniavo razmiljala, a onda je klimnula glavom. Leonidas se potom pozdravio i otiao. Nekoliko trenutaka u sobi je vladala tiina, a Dejvid je zbunjeno posmatrao devojku. - Nisi bila preterano ljubazna - rekao je najzad. - Bila sam ljubazna upravo onoliko koliko on zasluuje - procedila je. - Neu da dozvolim da se tako ponaa u mom prisustvu. - Trebalo bi da bude malo popustljivija zbog Pola. - Zbog Pola mu sutra neu zalupiti vrata ispred nosa, kao to zasluuje obrecnula se i pola u kuhinju. Sledeeg jutra Kira nikako nije mogla da se koncentrie na posao, misli su joj stalno lutale. Leonidas Telokos je bio nemilosrdan i ona mu nee dozvoliti da se poigrava sa njom. Uporno je sebi ponavljala te rei. Kada je posle smene navratila po Pola, na putu do kue strpljivo mu je objasnila ko je stranac koji ih je nekoliko puta vozio kolima. Srce joj je lupalo kao da e iskoiti iz grudi, pomalo se pribojavala deakove reakcije. Meutim, Polje ipak bio dete i mirno je primio vest o tome da ima porodicu u Grkoj koja eli da ga vidi. im su stigli kui, odskakutao je u svoju sobu da se igra do ruka. A Kira je, sa velikim olakanjem, poela da priprema hranu. Leonidas je, izgleda, ipak stekao jednog oboavaoca, pomisli Kira. Posle ruka se istuirala i obukla farmerke i koulju, a kosu je pokupila u rep. Skuvala je kafu i nezainteresovano prevrtala kanale na TV-u. Kada je Leonidas konano stigao, svu panju posvetio je deaku. Mada nije elela da prizna sebi, Kira se osetila malo povreenom. Jedno je govorila sebi, ali je drugo elela, to joj je sada bilo jasno. Leonidas je Polu doneo na poklon veliki, sjajni automobil i deak ga nije isputao iz ruku. Kiri je bilo krivo jer je na taj nain pokuavao da pridobije detetovu naklonost. Meutim, teilo ju je to stoje Polovo zanimanje za nove igrake uvek bilo kratkog veka.19Pol je uivao u strievoj panji i veselo se smejao, zbog ega joj je bilo drago. Nijednog trenutka nije pokuala da se umea u njihov razgovor i igru. Ipak, Pol je, kao i obino, nekoliko puta proveravao gde je ona. Leonidas joj se obratio tek kada je krenuo. Kratko joj je rekao da proveri da li su im pasoi u redu jer kreu u nedelju. Pre nego to je stigla da mu odgovori, zatvorio je za sobom vrata. Istovremeno je osetila i bes i olakanje. Dok je spremala Pola za spavanje, odsutno je sluala njegovo brbljanje. Bio je oduevljen svojim stricem i predstojeim putovanjem. Kira je osetila daje dovedena pred svren in. Kada se Pol konano smirio, Kira ga poljubi i tiho izae iz sobe. Bila je zaista iznenaena deakovom eljom da vidi Grku. Da li gaje toliko privlaila domovina njegovog oca ili mu je Leonidas napriao previe pria? Oprala je sudove od veere i odluila da prvi put posle ko zna koliko vremena popije neto estoko. Samo stoje nasula sko u au, oglasilo se zvono na vratima. Kira se tre i pode da otvori. - Zaboravio sam neto rekao je Leonidas proavi pored nje pre nego to je uspela da se pribere. - A ta to? - upitala je zatvarajui vrata. - Torbu sa dokumentima - dodao je naginjui se iza kaua. - Evo je. - Zato imam utisak da ste je namer-no tu ostavili? - rekla je sarkastino. - U svakom sluaju, nali ste je i sada moete da idete. - Englez veeras nije tu - rekao je tiho joj se pribliavajui. - Nije - uzmaknula je nekoliko koraka dok nije naletela na zid. - ini mi se da sam ti rekao da raskine veridbu - glas mu je bio opasno tih. - Ne pada mi na pamet - odmahnula je glavom prekrstivi ruke na leima. - Pae ti, Kira - prigueno se nasmejao. - Udau se za Dejvida i niko i nita me u tome nee spreiti! - nije bila svesna toga da vie. U dva koraka naao se pored nje i prstima ju je uhvatio za bradu naterajui je tako da ga pogleda. Kira je nesvesno zadrhtala ne znajui da li je to od straha ili od njegove blizine. Nestalo je osmeha u njegovim oima. Stajali su nepomino nekoliko trenutaka gledajui se u oi. Kira iznenada oseti da joj kolena klecaju i da je snaga izdaje. Kao hipnotisana, gledala je kako joj se njegovo lice primie, sekunde su nedostajale da im se usne spoje. U trenutku kada je bio toliko blizu da joj je skoro dodirnuo usne, Kira je osetila priliv snage. Uspela je nakratko da se pribere i rukama se oduprla o njegove grudi snano ga odgurujui.20- Pustite me! - panino je vrisnula. Uspela je da se odmakne nekoliko koraka. Leonidas je za trenutak izgubio ravnoteu, ali je uspeo da se pridri za zid. Videla je kako su mu oi ljutito sevnule. Izgleda da nije bio naviknut da ga ene guraju od sebe kada hoe da ih poljubi. Bilo je oigledno da mu se to stoje uradila nije dopalo. Videla je i kako se zacrveneo od besa. Njegov pogled ulivao joj je strah, ali ona to nije htela da prizna ni za ta na svetu. Ponosno je isturila bradu ispravivi ramena. - Ne volim primenu sile - rekla je hrabro. - Izazvala si me, Kira - glas mu je bio napet. - A mene nije pametno izazivati. - Treba li da se zabrinem zbog toga? -upitala je podiui obrvu. - Ako nisi zabrinuta sada, bie uskoro - rekao je preteim glasom. - Moda e to biti neto novo za vas, gospodine Telokos, ali mene pretnje ne plae - dobacila mu je. - Oigledno nisi upoznala mukarca koji je sposoban da ih sprovede u delo procedio je kroz zube. - Ali, bie prilike i za to. - Kako se usuujete! - planula je. - Onaj tvoj verenik nije za tebe - rekao je samouvereno. - Vi... vi - zamahnula je rukom da ga oamari ali ju je on uhvatio za zglob grubo ga stegnuvi. - Tebi je potreban gospodar u kui, Kira - primakao joj se opasno blizu. - Treba ti vrsta ruka. Krajnje je vreme da te neko naui kako treba da se ponaa. - Vi da me uite?! - prosiktala je zadihano. - Vi ste najobiniji varvarin! - Nee tako priati kada zavrim s tobom - opasno se osmehnuo. - ta mislite, ko ste vi?! Pokuavate da me napastvujete od prvog trenutka! Sigurno mislite da ste neodoljivi?! E, pa, morau da vas razoaram! Ne interesujete me ni na koji nain! Treba li to da vam nacrtam da bi vam bilo jasno, gospodine Telokos?! - vikala je sve vreme pokuavajui da se istrgne iz njegovog stiska. - Mala vetice - promrmljao je ljutito. Naglo joj je pustio ruku, a onda ju je grubo uhvatio za ramena. Kira je uzalud pokuavala da se oslobodi, njegove ruke kao da su bile od elika. Spustila je ruke na njegove grudi pokuavajui da ga odgurne, ali nije uspela. Podigla je nemono glavu, njegove usne dotakle su njene i Kirin protest bio je uguen pod njihovim pritiskom. Osetila je kako joj je telom proao snaan drhtaj. vrsto se uhvatila za njega kao da e pasti ako je pusti.21Poela je da se oputa u njegovom elinom zagrljaju. Pomalo stidljivo obavila mu je ruke oko vrata uzvrativi mu poljubac. Sledeeg trenutka Leonidas se odmaknuo od nje, pogledao ju je smrknuto i otiao zalupivi ulazna vrata za sobom. Kira se sruila u najbliu fotelju nekontrolisano drhtei. Bilo joj je sasvim jasno ta je hteo ovim da joj porui, a ona mu je omoguila da to uradi. Bila je ljuta na sebe to nije imala dovoljno snage da mu se odupre. Znala je da se Leonidas Telokos na neobjanjiv nain uvukao u njene misli. Kuda god bi pogledala, videla bi njegove crne oi. Pri pomisli na njega uzdrhtalabi jer je shvatila daje on postao njena fantazija. Kira je pokuavala da se oslobodi tih misli. Zamurila je, ali se istog trenutka, iz dubine njene svesti, pojavila silueta njegovog snanog tela. Nikada pre nijedan mukarac nije ostavio tako snaan utisak na nju a da pri tom nije uloio nikakav napor da to postigne. Otkad ga je prvi put videla, Leonidas se nijednog trenutka nije trudio da joj se dopadne. Kiri se inilo da je ulovljena u nevidljivu mreu iz koje nije mogla da se oslobodi. U tom trenutku postala je svesna injenice da ne moe da mu odoli, ma koliko se trudila. Sav raniji bes, neprijateljstvo i odbojnost nestali su bez traga. Gledala je Leonidasa sasvim drugim oima shvativi da se plai onoga to je mogao da joj uini.223.poglavljeU nedelju rano ujutro Leonidas je doao po nju i Pola. Ispred zgrade ih je ekala velika limuzina, na Polovu veliku radost. Sve vreme vonje Kira je gledala kroz prozor odbijajui da na bilo koji nain uestvuje u razgovoru. Odsutno je odgovarala jedino kada bi je Pol neto direktno upitao. Ubrzo se pred njima ukazala mala, ivopisna luka i Pol je postao nestrpljiv da se konano ukrca na jahtu. Bar je on srean zbog svega ovoga, pomisli Kira. Limuzina se zaustavila na doku pored kojeg se na vodi ljuljukala velika bela jahta. Videvi njenu veliinu, Kira je odahnula. Nije elela da provede nekoliko dana na skuenom prostoru sa Leoni-dasom. Uskoro se obrela u prostranoj kabini, a tiinu je remetio samo jednolini rad motora jer je jahta isplovila im su se ukrcali. Kabina je bila raskonija nego stoje Kira oekivala. Sve oko nje podsealo ju je na hotel najvie kategorije. Kira je sela na udobni krevet i zagledala se kroz mali, okrugli prozor. Nije vie znala ta da radi ni kako da se postavi. Leonidas je poslednjih nekoliko dana bio nepodnoljiv, samo je nareivao. Naredio joj je u kojim prodavnicama da kupi odeu za Pola, ta da spakuje. Kira je osetila kako joj suze ponovo naviru na oi. Nije znala da li da ga moli ili da mu preti zbog svega toga. Na neki udan nain znala je da nijedno ni drugo nee uticati na njega. Trgnula se kada su se vrata kabine otvorila bez prethodnog kucanja. Kira je polako podigla pogled do njegovih sjajnih oiju. Njegovo lice odavalo je zadovoljnog oveka i inilo se da nije primetio suze u njenim oima. - Doi da te upoznam sa posadom i sa saradnicima - rekao je veselo. - Ti ba voli da se mea u moj ivot - progundala je ustajui jer je znala da nema svrhe protiviti mu se. - Ne samo da sam se umeao u tvoj ivot - rekao je mirno - nego u od sada njime upravljati. - Ostavi me na miru! - ciknula je. - Ti ba ima duha, Kira - nasmejao se priavi joj u dva koraka. - Volim ene koje su pune duha.23Uhvatio ju je za ruku i prisilio da ustane. Spustio je vrele usne na njene privukavi je u vrst zagrljaj. Mada nije htela da odgovori na njegove strasne poljupce, nije prolo mnogo pre nego to je poela da mu ih uzvraa. Neno ju je milovao po vratu i leima, a onda se njegova ruka zaustavila na njenim grudima. Kira je tiho uzdahnula privijajui se uz njega. Ljubili su se beskrajno dugo i kada se konano odmaknuo od nje, skrenula je pogled oseajui da joj obrazi gore. - Doi - neno je rekao i uhvatio je za ruku. Poveo ju je u veliki, luksuzno nameteni, salon. Ljubazno se osmehnula kada ju je upoznao sa nekolicinom svojih slubenika. Trudila se da im zapamti imena. Meu njima su bile i dve ene. Prvu je predstavio kao svoju linu sekretaricu, bila je to starija, elegantna ena. Crnku zanosnih oblina i priblino njenih godina predstavio je kao knjigovou. Devojka ju je odmerila od glave do pete. Pol je bio oduevljen jer mu je bilo dozvoljeno da se slobodno kree po palubama i kabinama jahte, to je obilato koristio, a Kira je ubrzo sedela i prijatno askala sa Leonidasovom sekretaricom. Posluili su ih piem, a odnekud se ula tiha muzika. Leonidas je sedeo pored crnke tiho sa njom razgovarajui. uo se devojin glasni smeh i Kira primeti da se prisno naginje prema Leonidasu. Knjigovoa, kako da ne, pomisli Kira sa podsmehom. Pol se vratio iz istraivanja potpalublja, seo je pored nje i zadremao spustivi joj glavu u krilo. Leonidas bi povremeno pogledao u njihovom pravcu i u jednom trenutku pogledi su im se sreli. Kira oseti kako joj je srce poskoilo. On joj se osmehnuo i zadovoljno je pogledao Pola, koji je mirno spavao u njenom krilu. Kira mu uzvrati pogled, a onda se tre i okrenu glavu oseajui da ponovo crveni. Sunce je zalazilo kada je jahta uplovila u pustu uvalu u kojoj je trebalo da provedu no. Svi su se povukli u kabine da se osvee i presvuku za veeru. Polje uveliko spavao u svojoj kabini, umoran od prevelikog uzbuenja tog dana. Kira se istuirala u malom kupatilu i vratila se u sobu umotana u veliki pekir. Otvorila je oba kruna prozora nadajui se da e veernji povetarac rashladiti kabinu. Sela je na krevet i poela snano da trlja pekirom svoju dugu kosu. Iznenada, vrata su se otvorila posle kratkog kucanja. Zastala je u pola pokreta ugledavi Leonidasa. Ruke su mu bile pune kutija razliitih veliina. Trgla se kada su se njegove oi zaustavile na njenim grudima.24- Kupio sam ti neto odee - rekao je kao da je to najnormalnija stvar na svetu. - Nadam se da e ti se svideti. - Vi ste meni kupili odeu? - upitala je gledajui ga u neverici. - Ima i neto odgovarajueg vea - osmehnuo se pokazavi dve kese. - Vi to ozbiljno? - upitala je tiho. - Imao sam mnogo prijateljica i morao sam nauiti da kupujem ak i rublje objasnio je. - One su uvek oekivale takvu vrstu poklona. - Imali ste ih mnogo? - oseala je da u njoj raste bes. - Poprilino - slegnuo je ramenima. -Zar nee da otvori kutije? - Neu - rekla je prkosno. - Nisam jedna od vaih prijateljica. - Otvori kutije, Kira - naredio je blago. - Neu! - odmahnula je glavom. - Ne elim vae poklone, gospodine Telokos! Dajte ih nekoj svojoj prijateljici na brodu. - Posluaj me, Kira - oi su mu opasno sevale. - Da me bolje poznaje, ne bi ekala da ti neto kaem dva puta. - Vi ne govorite, gospodine Telokos -pogledala gaje Ijutito. - Vi nareujete. - Nisam raspoloen za igru, Kira. Ne elim ni da te povredim niti da te ponizim, ali ako nastavi da me izaziva... - Ne elim vae poklone - tvrdoglavo je ustrajala. Videla je da pokuava da se kontrolie. Konano, zatresao je glavom. Kira je ponovo sela na krevet i zarila lice u ake. Leonidas je seo pored nje i, ne no je zagrlivi, privukao njenu glavu na svoje grudi. Kada se smirila, drao ju je jo neko vreme u naruju. Znala je da nije dobro suprotstavljati mu se jer je imao eksplozivnu narav. Nije se bojala da bi je mogao povrediti fiziki, nije verovala da bi bio u stanju da je zaista udari. Od svega ju je, zapravo, najvie plaila reakcija njenog tela na njegovu blizinu. U tome je leala prava opasnost i Kira je to znala. Mirno je gledala dok je raspakivao jednu po jednu kutiju. Morala je priznati sebi da joj je zastao dah kada je ugledala sadraj kutija. Na njenom krevetu lealo je nekoliko svilenih, veernjih haljina, dva-tri sportska kompleta, svakodnevna odea i ve od najfinije ipke. - Ti si, oito, bogat ovek - rekla je tiho. - Imam svega dovoljno - rekao je nemarno. - I previe - promrmljala je ljutito. - Samo paljivo, Kira - uhvatio ju je za ruku terajui je da ga pogleda. - Dosad si upoznala samo moju dobru stranu.25- Dobru?! - ciknulaje. - Ako vam je ovo dobra strana, nadam se da nikada neu upoznati onu drugu! - Tebi je potreban pravi mukarac da te naui pameti! Blago ju je gurnuo i Kira se nala na krevetu, a sledeeg trenutka on je bio pored nje. Poeo je daje ljubi ali je ona uporno odbijala da mu odgovori. Otimala se iz sve snage u elji da se oslobodi njegovog pritiska, ali bez uspeha. Njegovi poljupci i prsti nisu bili neni, ali je Kira u jednom trenutku prestala da se opire. Shvatila je da je svaka borba sa njim uzaludna, on je bio mnogo jai od nje. Kada joj je rekao da ga zagrli, posluala ga je bez rei. Zatim je zahtevao da ga Kira poljubi, i ona gaje ponovo posluala. Kada ju je pustio, kabinom se zaorio njegov pobedniki smeh. Kira oseti kako je ponovo preplavljuje ljutnja. Neno je prstom dodirivao njene poluotvorene usne. Ne razmiljajui mnogo, Kira ga odjednom snano ugrize za prst. Izvio se od neoekivanog bola i ona pokua da pobegne. Kira nije mogla da objasni sebi zato je to tako, ali Leonidas je u njoj budio potpuno oprena oseanja. U jednom trenutku elela je daje on ljubi i miluje, a ve u sledeem da mu odrubi glavu. Leonidas je munjevito reagovao i ponovo ju je pritisnuo na krevet. Nadneo se pretei nad nju, ali mu je Kira hrabro uzvratila pogled. Gledali su se netremice nekoliko trenutaka, kao da odmeravaju snagu volje onog drugog, a onda je Leonidas naglo ustao. - Obuci plavu haljinu za veeras - rekao je izlazei iz kabine. - Doi u po tebe za desetak minuta. Kira je ostala nepomino da lei jo neko vreme zagledana u tavanicu. A onda je morala priznati sebi da je gladna i da nema svrhe da se duri i izaziva novu svau. Kada je Leonidas pokucao na vrata, bila je spremna. Salon za ruavanje bio je jo luksuzniji od dnevnog salona. U jednom uglu bio je bar izraen od drveta i bogato opremljen. Zidovi su bili obloeni'sjanim, lakiranim drvetom, a veliki sto sveano postavljen. - Da li bi htela neto da popije pre veere? - upitao ju je Leonidas. - Ne - odmahnula je glavom, a zatim je tie dodala. - Ne, hvala. Nije joj promakao zbunjeni blesak u njegovim oima. Osmehnula se i sela je za sto. Bilo joj je drago to je uspela da, makar na trenutak, probije njegov oklop. Ostatak veeri protekao je u prijatnoj atmosferi.26Iskoristila je trenutak kada su svi preli u drugi salon da izae na palubu. Bila je jo uvek smuena od onoga to se dogodilo u njenoj kabini. Naslonila se na ogradu i zagledala u meseev odraz na povrini mora. Nesvesno je stezala kutiju cigareta i upalja koji je nedavno dobila na poklon od Dejvida. Nervoznim prstima izvadila je iz kutije cigaretu i pripalila je uvlaei snano prvi dim. Mada nije bila strasni pua, puila je najvie desetak cigareta na dan, uivala je u dimu tog trenutka. Nije vie razmiljala ni o emu. Nije bilo pitanja u njenoj glavi dok je netremice gledala u meseev odraz. Sve je bilo i prolo. Nastojala je da ponovo bude ona stara Kira koja je umela odluno da se izbori sa svim.problemima. Ali, to nije bilo lako postii. Celo telo ju je jo uvek peklo kao otvorena rana. Ruan oseaj, duboko u njoj, nije joj dozvoljavao da pobegne od injenice da je uinila neto pogreno. Polako se odvojila od ograde i pola prema prednjoj palubi. Zadovoljno se osmehnula kada je ugledala raskloplje-nu pletenu naslonjau. Spustila se u nju tako da moe da posmatra meseinom obasjanu kamenitu uvalu.*** Uvala u kojoj su proveli no bila je usamljena, dobro zaklonjena i prijatna. Ve od ranog jutra preplavilo ju je sunce jer je bila okrenuta prema istoku. Leonidas je odluio da podignu sidro tek posle ruka. Odmah posle doruka nekolicina je skoila preko ograde u more. Kira je stajala naslonjena na ogradu zamiljeno ih gledajui. Na sebi je imala kratku belu haljinu, a kosu je vezala visoko u rep. Oi je sakrila velikim naoarima za sunce i nije pokazivala elju da se pridrui ostalima u plivanju. Budnim okom motrila je na Pola, koji je bio pomalo zbunjen tolikom guvom oko njega. Ipak, najbolja zabava bila mu je da prat i jednog lana posade. U jednom trenutku su se njen i Leonidasov pogled ukrstili i ona zadrhta. Uprkos rastojanju izmeu njih, oseala je da je njegov pogled miluje. inilo joj se kao da osea fiziki dodir elje koje se plaila. - Prestanite da me posmatrate na takav nain! - procedila je kroz stisnute zube kada joj je priao. - Neu da prestanem, Kira - rekao je tiho. - Zar nee malo plivati?27- Ne - odmahnula je glavom. - Moram da pazim na Pola. - Nai u nekog da pripazi na njega pola sata dok se ti okupa - rekao je mirno. -Idi, obuci kupai dok ja vidim ko e ga priuvati. - Ali... - pokuala je da se pobuni ali ju je prekinuo. - Ne raspravljaj se sa mnom, Kira. - Oh, u redu! - Takvu te volim - nasmejao se gledajui je kako odlazi. Nekoliko minuta kasnije Kira je ponovo bila na palubi. Leonidas se nije ustruavao, znatieljno je pratio svaki njen pokret dok je skidala haljinu. Kira je, pazei da on to ne primeti, istovremeno posmatrala njegovo preplanulo, miiavo telo. - Hajdemo u vodu - rekao je pruivi joj ruku. im su stigli do ograde, on se snanim odrazom bacio u more. Kira je nekoliko trenutaka zamiljeno gledala za njim. Plivao je prema uvali. inilo joj se da se nikada nee zaustaviti. A onda je i sama skoila u more. Voda je bila prijatna i bilo joj je drago to ga je posluala. Plivala je snanim zamasima, a telom joj je strujalo zadovoljstvo zbog prijatnog oseanja koje je u njoj izazivalo milovanje vode. Proteklo je mnogo vremena pre nego to je izala iz vode. Leonidas joj se pridruio. Netremice ju je posmatrao dok je rastresala kosu pokuavajui prstima da je raelja. Upitala se ta ga je toliko zainteresovalo na njoj, a ruka joj je nehotice pola premagrudima. Bilo joj je jasno ta mu je privuklo panju. Njen pokvaeni bikini bio je sasvim providan. Brzo se spustila na pekir i okrenula glavu. Od momenta kada su izali iz vode, neka udna nepetost zavladala je medu njima. Kira nije mogla da proceni koliko je vremena prolo od kada su legli da se sunaju. Moda je ak i zadremala. Onda se iznenada trgla kada je osetila dodir neije ruke na leima. Nekoje neno utrljavao ulje za sunanje u njenu vrelu kou i to joj je veoma prijalo.. Znala je da su to Leonidasove ruke i nije se pomerila. Previe joj je prijalo i bila mu je zahvalna na panji koju joj je ukazao. Ukoila se tek kada su se njegove ruke spustile na njene butine. Pokuala je da se odmakne od njega ali ju je on spreio. - Pusti me da zavrim - proaputao je. - Ima veoma svetlu kou, a sunce je jako. - Hvala - uspela je da sedne. - Dalje mogu sama.28Uzela je boicu sa uljem i istisnula malu koliinu na dlan. Dok je mazala svoje vitke butine, kou stomaka, grudi i ramena, nije primeivala da on pogledom pomno prati kretanje njenih ruku. - Hvala - osmehnula se pruajui mu boicu kada je zavrila. - Kostim ti je provokativniji nego to bi trebalo da bude - rekao je promuklim glasom. - Videla sam jo provokativniji na tvom knjigovoi - primetila je ironino. - Ne govorim o njoj nego o tebi - pogled mu se suzio. - U emu je razlika? - pogledala ga je zbunjeno. - Razlika je ogromna. - Bolje da se sklonim sa sunca. Ne elim da mi ostatak tela bude crven kao nos - rekla je polako ustajui. - Pogledajte kakav je. - Jo nisam stigao do nosa - promrmljao je dok je prolazila pored njega.*** Narednih nekoliko dana Kira je retko viala Leonidasa jer je bio zauzet. U Barseloni su im se pridruili jo neki njegovi poslovni saradnici. Jahta je podseala na ploveu kancelariju i Kira je dane provodila sa Polom. Nestrpljivo je iekivala da se Grka pojavi na horizontu. Mislila je da e, ako to pre tamo stigne, moi da se vrati uobiajenom ivotu. Zato je istovremeno oseala i nervozu i uzbuenje dok je gledala prema siunoj mrlji u moru. Bila je oduevljena onim to je ugledala. Tirkiznoplavo more kupalo se u sunevim zracima. Nikada u ivotu Kira nije videla takvo more. Ono je u Engleskoj bilo drugaije boje, a sunce nikada nije bilo tako jako. Od trenutka kada su krenuli iz Londona, Kira je oseala neobjanjivu nervozu, koja je sada poela da prerasta u paniku. Oseala je napetost u itavom telu. Duboko je uzdahnula nekoliko puta, ali to joj nije pomoglo. Moda bi bilo pametno da pusti da sve ide svojim tokom, pomislila je. Pogled joj je ponovo odlutao u daljinu. Uivala je u fantastinim bojama i pejzaima. Sve je bilo lepo osim razloga zbog kojeg je ona bila tu. Njen pogled se zaustavio na Leonida-su, bio je oputen i dobro raspoloen. Morala je priznati sebi da je taj ovek veoma privlaan i bila je ljuta na sebe to ga posmatra kao mukarca. Poela je da ga poredi sa Dejvidom pre nego to je shvatila da to ini. Njih dvojica bili su toliko razliiti... Dejvid je uvek bio ljubazan i nean prema njoj i29doputao joj je da sama donosi odluke. Njegovi poljupci bili su neni i on se nikada nije ponaao kao Leonidas, ak ni kada su bili sami. Leonidas je potpuno drugaiji. Od poetka joj se nametnuo kao gospodar ne marei za njena oseanja. Njegovi poljupci bili su strasni, a njegove ruke palile su udan plamen u njoj. Kada je shvatila da joj on uporno uzvraa pogled, okrenula je glavu pocrvenevi. Sedeli su na prednjoj palubi posle veere. Nije se usuivala da poremeti tiinu koja je carovala oko njih. Leonidas se opruio na lealjci do njene, a ona nije mogla da shvati zato je toliko zamiljen. Ipak, Kira je bila zadovoljna, prijao joj je svezi noni povetarac. U jednom trenutku nije mogla da prikrije zevanje. - Nadam se da to nije zbog dosadnog drutva - rekao je Leonidas pre nego to je i sam zevnuo. - Mogla bih i ja vama isto da kaem, gospodine Telokos - dobacila mu je smeei se. - Mislim da sam ti rekao da me oslovljava imenom - podsetio ju je. - Koliko emo jo ploviti? - brzo je promenila temu pridiui se. - Za dva dana stiemo na Kalimnos - u njegovom glasu bio je nagovetaj priguenog smeha. - Trebalo nam je skoro dve nedelje - rekla je zbunjeno. - Zato to smo se usput zaustavljali zbog posla - objasnio je sleui ramenima. - Hteo sam to vie toga da zavrim da bih bio slobodan kada stignemo kui. Kira odsutno odmahnu glavom i nasloni se na ogradu. Pomislila je da bi trebalo da se povue u svoju kabinu. Ve je bilo kasno a njih dvoje bili su sami na palubi. Prigueni glasovi i tiha muzika dopirali su iz salona. Izvinila se i nestala u potpalublju. Jutro je dolo previe brzo, pomisli Kira kada su je probudili sunevi zraci. Kao i obino, Pol je utrao u njenu kabinu i uvukao se u njen krevet. Veselo je avrljao a ona gaje odsutno sluala smeei se. Kada je Pol otrao na doruak, Kira duboko uzdahnu i natera se be da ustane. Na brzinu se istuirala i obukla je laganu letnju haljinu od arenog muslina. Izaavi na palubu, zagledala se u luku i grad iza nje. - Dobro jutro - Leonidas se odnekud stvorio pored nje. - Kako si spavala? - Odlino - odgovorila je ljubazno. - A vi? - Takoe - odseno je rekao gledajui je netremice. - Uskoro kreemo za Kalimnos. Sigurna si da ne eli da ode u grad? Na Kalimnosu nema mnogo toga da se vidi, a jo manje da se kupi.30- Nisam radi toga dola u Grku podsetila ga je. - Kakav je Kalimnos? - Lep - osmehnuo se i poveo je prema maloj terasi. Kira se iznenajdila ugledavi sto postavljen za dvoje i servirano jelo. Leonidas je otvorio bocu vina. Posmatrala gaje kako puni ae rubin crvenom tenou, ozbiljnog lica, kao to je isve drugo radio ozbiljno. Pridrao joj je stolicu. Zbunjeno se trgla kada je osetila njegove usne navratu. Sledeeg trenutka seo je na svoje mesto kao da se ba nita neobino nije dogodilo. Tiha muzika dopirala je do njih. - Gde je Pol? - upita Kira pokuavajui da prikrije zbunjenost. - Ne brini - nasmeio se. - Kostas vodi rauna o njemu, nita mu se nee desiti. - Ne znam da lije dovoljno dorukovao - pobunila se. - Ako nije, ubrzo e ogladneti pa e svratiti u kuhinju. -Ali... - Kira, nema potrebe da se ponaa toliko zatitniki prema deaku - glas mu je bio blag. - Osim toga, na ovom brodu u svakom trenutku na njega motre bar etiri para oiju. - Znam - pomirljivo je spustila glavu. - Onda? Gde smo stali? - nastavio je. - A, da! Pitala si me o Kalimnosu. Pa, ini mi se da sam ti jednom rekao da je glavno zanimanje ljudi na ostrvu vaenje sunera. - Zvui zanimljivo. - Moda, ali se gotovo svakodnevno mnogi vrate povreeni - rekao je grubo. - Ali... - zbunjeno je promucala. - Oni to rade zato to moraju, Kira -rekao je mrtei se. - To je gotovo jedini izvor prihoda na ostrvu. Danas postoje savremeni brodovi koji mogu da vade sunere, ali ih oni otete. A ostrvljani odbijaju svaku novotariju, misle da e im to odneti zaradu. - A turizam? - upitala je zbunjeno. -ula sam da su grka ostrva veoma popularne turistike destinacije. - Vea ostrva jesu, ali na Kalimnosu turizam nije razvijen. Osim toga, to je sezonski posao, a ljudima je uvek potreban novac. - Zar nita drugo ne bi mogli da rade? - Postoji veliko brodogradilite - objasnio je otpijajui gutljaj vina - ali se i tamo teko radi. - Bar je manje opasno - primetila je. - Tano - sloio se. - Meutim, brodogradilite ne moe da zaposli sve ostrvljane kojima je posao potreban.31Posle doruka njen domain se povukao u kabinu. Za Kiru je ostatak tog dana bio prazan i nikakav. Pol je gotovo sve vreme proveo na komandnom mostu, a ona je bila preputena sebi. Lutala je po brodu, vraala se u kabinu, neko vreme se sunala na prednjoj palubi. I... odbijala je da prizna sebi da, u stvari, trai vlasnika jahte. Ali, njega nigde nije bilo. Kira je videla nekoliko gostiju kako ulaze i izlaze iz njegove kabine. Stjuard mu je odneo ruak a, po svemu sudei, odnee mu i veeru, pomisli Kira gledajui sunce na zalasku. Iz njegove kabine itavog dana nije izaao ni on ni njegova sekretarica. Bilo joj je jasno da je i taj dan odredio za poslove. Pol je zaspao im je glavom dodirnuo jastuk, u trenutku kada je sunce nestalo sa horizonta. Kira je morala priznati da panino, bezglavo i ludo eli da ga vidi. Preplaena tim saznanjem koje je itavog dana potiskivala, osudila je sebe na dobrovoljni pritvor u svojoj kabini. Zakljuala je vrata za sobom i sela u fotelju. Onda je shvatila da, u stvari, oslukuje zvukove iz hodnika u elji da uje njegov glas. Na brzinu se istuirala i legla, ali nikako nije mogla da se smiri. Gledala je kroz mali, okrugli prozor u tamno nebo koje je tek poelo da se osipa zvezdama. Psihiki je bila potpuno iscrpljena. Uporno je pokuavala da u svest prizove Dejvidov lik, ali uzalud. Shvativi da ne moe da se opusti, odluila je da izae. U salonu je Zatekla nekoliko gostiju koji su ispijali pie i tiho priali. Sve su to bili relativno mladi ljudi. Tiho se izvukla iz salona i otila je da se proeta po brodu. Bilo je svee i pomalo vetrovito, pa je brzo odustala od etnje. Zastala je pred Leonidasovom kabinom, u kojoj nikada nije bila. Nikakav zvuk nije dopirao iz unutranjosti. Kira tiho pokuca i saeka nekoliko trenutaka, ali odgovora nije bilo. Ni posle drugog kucanja riiko se nije javio. Njena ljubopitljivost bila je prevelika i naterala ju je na nepromiljeni korak. Otvorila je vrata. Kabina je bila diskretno osvetljena. Nije bila vea od njene, ali je imala jedna vrata vie. Kroz ta vrata Kira je ugledala malu radnu sobu sa pisaim stolom. Na uglu stola bila je ukljuena lampa. Nesigurno je zakoraila unutra i iznenaeno je zastala. Za stolom je sedeo Leonidas prelistavajui neke papire. Pored stola bila je fotelja i Marija, njegova sekretarica, sedela je u njoj sa blokom u ruci i neto brzo zapisivala.32Poto je zavrio diktiranje, Leonidas skide naoare koje su mu oigledno slu ile samo za itanje. Protrljao je koren nosa i zagledao se u zbunjenu Kiru. Na licu mu se pojavio zagonetan osmeh i ona oseti da, po ko zna koji put u njegovom prisustvu, crveni. - Dosauje se, zar ne? - njegov glas odavao je umor. - Potraiu te malo kasnije ako ne bude spavala. Moram da zavrim jo neto i da izdiktiram nekoliko pisama. - Ja... izvinite - poela je zbunjeno da muca. - Sluajno sam... Sledeeg trenutka istrala je u hodnik. Zatvorila je vrata za sobom, bila je ljuta na sebe. Nije znala staje oekivala da e zatei kada je otvorila vrata Leonidasove kabine, ali bila je sigurna li to da je ispala glupaa. Ta misao progonila ju je i kada se ponovo obrela na palubi. Nije znala koliko je tako stajala u tami, zagledana u more, kada je ula korake iza sebe. Znala je ko je to. Odluila je da se pretvara daje utonula u razmiljanje i da ne primeuje pridolicu. Leonidas joj je priao laganim korakom i naslonio se na ogradu pored nje. Neko vreme su oboje utali. - Nisam se pokazao kao dobar domain, zar ne? Sigurno si se dosaivala ovih dana - rekao je prilazei joj. - ao mi je, ali ovde niko nije radi zabave. Previe se posla nagomilalo dok sam bio u Londonu. Preko dana smo priali o poslovnim problemima i aranmanima... - Ne smeta mi - slegnula je ramenima. - Uivala sam u plovidbi, a Pol mi je pravio drutvo. Kira je ispitivaki gledala njegovo odluno lice obasjano meseinom. Uprkos slabom osvetljenju, primetila je izraajnost njegovog pogleda. Bila je zbunjena. Nije znala ta da kae, oseala je nekakav strah pred njim. - Ne treba da obraa panju na to - rekao je tiho. - Sutra emo se nakratko zaustaviti u Atini. eli li da ti pokaem Akropolj? - Ve sam ga videla - promrmljala je. Kira nije odmah osetila njegove ruke, kojima ju je neno uhvatio oko struka. Nastavila je da govori ak i kada je osetila kako taj njegov dodir, a zatim i stisak, struji kroz nju. Znala je da treba da se oslobodi njegovih ruku ali nije to uinila. Neprestano je govorila kao da nita ne primeuje. Stekla je utisak da je. paljivo slua i da su se njegove ruke sasvim sluajno nale tu gde su. Onda se njegovo lice primaklo njenom i on je dugim poljupcem zaustavio bujicu njenih rei. - Drago mi je to ti se toliko dopala moja zemlja - rekao je tiho.33Kira zadrhta od njegovog pogleda. Osetila je da u njoj poinje da se rada sasvim novo oseanje. Uvek je bila ponosna na svoj zdrav razum, ali je on, izgleda, poeo daje izdaje. Pitala se ta joj se to dogaa. Vie nije umela da se snae sa tim ovekom za koga je bila sigurna daje navikao da osvaja. Udvarao se enama koristei arm, i uivao je u lako izvojevanim pobedama. Ali, ena je uvek elela da doivi ljubav. I upravo u tome lei opasnost, pomisli Kira. Znala je da e morati da bei od Leonidasa ako ne eli da bude povreena. Ukoliko podlegne armu Leonidasa Telokosa, izgubie samopotovanje. Svim silama nastojala je da se odupre onome to su joj njegove usne nudile. Ipak, nije bila sigurna u to koliko dugo e moi da bei. - Da - osmehnula se smueno. - Umorna sam, laku no. - Laku no - rekao je zamiljeno gledajui za njom. Kira je gotovo utrala u svoju kabinu. im je zatvorila vrata, bacila se na krevet i ostala nepomino da lei. Leonidas ju je i dosad ljubio, ali ovoga puta bilo je... nekako drugaije. Netremice je gledala u tavanicu iznad sebe. Na usnama joj je jo uvekgoreo ma-lopreanji poljubac. Za trenutak joj se, tamo na palubi, uinilo da e se onesvestiti od uzbuenja. Dogodilo joj se neto to nije oekivala. Sa Dejvidom je to bilo sasvim drugaije. Dugo su se poznavali i veridba je bila logina posledica zajednikih interesovanja. Uzbuenje koje su u njoj izazivali Dej vidovi poljupci bilo je smeno u poreenju sa onim to je oseala sa Leonidasom. Najzad, ona i Dejvid poznavali su se toliko dobro da se njeno uzbuenje svodilo na to da e postati supruga i da e intimno upoznati mukarca prvi put u ivotu. Bila je tako vaspitana i to joj je bilo sasvim normalno. Dejvida to se tie, znala je za neke njegove avanture iz vremena pre nego to su se verili. Ko zna, moda i sada uiva u njima, pomisli iznenada. Ipak, to ne moe biti opravdanje za ovo to joj se deava u Leonidasovom drutvu. Zadrhtala je, usne su joj jo uvek bridele od togzahtevnog, posednikog Leonidasovog poljupca.344.poglavljeKada je Kira prvi put ugledala ostrvo Kalimnos, bilo je okupano suncem na zalasku. Ovde e provesti naredne dve nedelje. Leonidas joj je poneto ispriao o istoriji ostrva i to je pobudilo njeno interesovanje. Saznala je da brodogradilite na ostrvu pripada njegovoj porodici. Posmatrala je brodove u luci nestrpljivo iekujui da pristanu. Za razliku od nje, Pol nije krio uzbuenje i nervozno je cupkao pored ograde. No se sputala na ostrvo i luku kada su se konano iskrcali. Kiri je bilo ao to je krstrenje okonano, ali znala je da ima vremena da obie luku. Uskoro su se vozili automobilom prema Leonidasovoj vili na uzvienju iznad luke.. Kada su se zaustavili ispred kue, potpuno se smrailo, a Pol je spavao u njenom krilu. Leonidas je izaao iz kola, uzeo deaka u naruje i krenuo prema kui. Morala je da ubrza korak da bi ga stigla. Kiru je oduevila unutranjost kue u kojoj je sve nestvarno delovalo. Na podu hola u koji su uli bio je mozaik. U uglovima prostorije postavljene su statue koje predstavljaju bogove iz grke mitologije. Svaka prostorija bila je raskonija od prethodne. Kira shvati da se ne nalazi u kui ve u palati. Ona je celi ivot provela u mnogo skromnijim uslovima i sada je zanemela od lepote i raskoi. Meutim, Leonidasu je to, oigledno, bilo sasvim obino. Nije primetio njenu zbunjenost i divljenje. Bez rei je poao na,sprat pogledavi preko ramena da li ga prati. Kira duboko uzdahnu i pouri za njim. Jahta je bila luksuzna, preko svih oekivanja, ali ovo... Kira je u tom trenutku, kao nikada pre, postala svesna injenice da su ona i Leonidas dva razliita sveta. A iako je poticao iz ovog drutvenog miljea, Pol mu nije pripadao. Njeno raspoloenje naglo se promenilo jer je shvatila da je pogreila kada je pristala da doe u Grku. Trebalo je da tvrdoglavo ostane pri svom stavu. Ovako je i sebe i Pola dovela u opasnost. Opasno po nju bilo je to to je bila na dobrom putu da se zaljubi u oveka koji je nikada nee voleti i nikada nee biti samo njen. A Pol e, verovatno, privuen ovakvim nainom ivota, jednoga dana postati slian svom stricu, hladan i nepristupaan.35Sluga koji se popeo sa njima na sprat pourio je da otvori jedna vrata i da u sobi ukljui svetio. Kira je iznenaeno zastala na pragu. Bila je to deja soba, prilagoena deaku Polovog uzrasta, od nametaja do gomile igraaka. Usne su joj se stisnule u tanku crtu dok je posmatrala Leonidasa kako sputa Pola u krevet. Ponovo je pokuao da je postavi pred svren in, e, nee moi, pomisli besno. Bila je crvena od besa kada su im se pogledi sreli. Leonidas je podigao jednu obrvu. Priao joj je u dva koraka, uhvatio je za ruku a zatim poveo u drugu sobu. Bukvalno ju je ugurao unutra ne obazirui se na njene proteste. - Sada mi reci u temu je problem - iz njegovih oiju sevale su varnice. - Sve je u redu - promrmljala je jer je bila premorena da bi se svaala. - ini mi se da si zbog neega ljuta -nije odustao. - Nemam mnogo strpljenja, Kira. Neto ti nije pravo i hou da znam staje to. Za trenutak je zavladala neprijatna tiina. Kira se nije usuivala da ga pogleda u oi. Primetila je da su mu obrve izvije-ne i da mu oi Ijutito sevaju. Brada mu je podrhtavala dok je pokuavao da se kontrolie. - Ve sam rekla da mi nije nita - dodala je ubedljivije. - Kira, dobro sam te upoznao - nastavio je opasno tiho. - Mene ne moe prevariti, to nemoj da zaboravi. Govorim ti za tvoje dobro. Kira je znala da eli jo neto da joj kae po nainu na koji je stiskao usne. Meutim, utao je. Osetila je da joj srce ubrzano lupa. inilo joj se da se on od prvog trenutka poigrava sa njom. I ona ume da igra tu igru. - Zaista vas ne razumem - osmehnula se. - Nije mi nita, samo sam umorna.. - U redu - rekao je konano poto je dugo prouavao njeno lice. - Moda si zaista samo umorna. Kira je osetila ironiju u njegovom glasu. Ipak, odluila je da mu r ie dozvoli da je ponovo iznervira. Ona e se zajedno sa Polom vratiti kui, u Englesku, za dve nedelje i, ma ta Leonidas uradio, nee moi da je zaustavi. - Zaista sam umorna - nastavila je da se osmehuje. - Bilo je ovo dugo putovanje. - Dobro - klimnuo je glavom. - Odmori se, sutra u ti predstaviti poslugu. Upoznae i moju majku za dorukom. Poeleo joj je laku no i izaao. Kira je imala tek toliko snage da se presvue i legne. Bila je napeta i verovala je da nee dugo moi da zaspi, ali ju je san b rzo prevario.36Probudila se u raskonoj sobi koja se kupala u jutarnjem suncu. Polako je zbacila pokriva sa sebe, ustala je i izala na mali balkon. Talasi azurnoplavog mora zapljuskivali su peskovitu obalu nedaleko odatle. Ta strana kue bila je okrenuta suprotno od luke i u dvoritu je bio veliki bazen. Zelena voda u njemu presijavala se pod bletavilom sunca. Oko bazena bile su poredane udobne lealjke i suncobrani. Kira se osmehnu uivajui u prizoru. vrsto je odluila da to bolje iskoristi svoj boravak u ovom raju. Na brzinu se istuirala i ietkala je svoju dugu kosu, a zatim je izabrala laganu haljinu na zakopavanje spreda elom duinom. Tek to se obukla, ula je kucanje na vratima. Nije se mnogo iznenadila kada je ugledala Leonidasa. Dosledna obeanju sebi da e uivati, doekala ga je sa osmehom. - Vidim, spremna si - promrmljao je. - Dobro jutro - pozdravila gaje veselo. - Da li je Pol ustao? Sino nisam dobro videla koja je njegova soba pa ga nisam videla od jutros. - Doi, pokazau ti - pruio joj je ruku.. - Evo, druga vrata levo od tvoje sobe. - Odlino - zadovoljno je klimnula glavom i pola u tom pravcu. - Kud uri? - nasmejao se tiho. - Polje ve siao dole na doruak. - Oh?! - zbunjeno je zatreptala. - Sam? - Sa njim su moja majka i Pelaja - pourio je da objasni. Kira je klimnula glavom i posluno pola sa njim u prizemlje. Usput joj je predstavljao poslugu, od koje je veina govorila engleski jezik. Zatim ju je odveo na trem iza kue. Ugledala je veliki okrugli sto prekriven belim stolnjakom i postavljen za doruak. Pol joj je razdragano mahnuo jer su mu usta bila puna. Osmehnula mu se i usmerila svu panju na dve ene koje su sedele sa njim za stolom. Malaoj eni nije bilo vie od trideset godina i bila je obuena u arenu letnju haljinu. Starijoj je moglo biti neto vie od pedeset godina i bila je u crnini. Kira je znala daje to Leonidasova majka. Marija Telokos je bila toliko sitna i slabana da se Kiri uinilo da bi je malo jai nalet vetra prelomio napola. Po njenom uzanom licu nije bilo teko zakljuiti daje nekada bila prava lepotica. Sada se umorno osmehivala. - Kira, ovo je moja majka - rekao je Leonidas. - A Pelaja je udata za mog mlaeg brata Mikosa. - To je moja baka - uzbueno je dobacio Pol.37- Znam - Kira mu se osmehnula. - Zahvalna sam ti to si ga dovela - Marija ju je pogledala krupnim crnim oima. Kira je zbunjeno pogledala sredovenu enu, ali pre nego to je uspela da joj odgovori uhvatila je Leonidasov upozoravajui pogled. Bilo joj je nelagodno. Nije znala ta da kae pa se nasmeila. Tokom doruka vodili su neobavezan razgovor i Kira je uspela da se opusti. Pol je, na svoje veliko zadovoljstvo, sve vreme bio u centru panje. Spremno je odgovarao na pitanja, a umeo je i sam poneto da priupita. - Moete se svaki dan kupati u bazenu - ree u jednom trenutku Marija. -Nemojte ii na plau ako Leo ili Pelaja nisu slobodni da vam prave drutvo. - Ovde su struje jake - Leonidas pouri da objasni videvi da je Kira spremna da plane. - Treba znati na kojim se plaama moete kupati i koliko daleko od obale smete plivati. - A, tako - Kira klimnu glavom. - Imau to na umu. - Zna li ti da pliva, Pavlose? - upita Marija deaka. - Da: Pol se ponosno isprsi. - Mama i tata su me nauili. I Kira. - esto smo ili na bazen - objasni de-vojka. - Ume da pliva, ali mu treba iskustva. - Neko uvek treba da bude sa nj im - ree Leonidas. - Sitan je za svoj uzrast - primeti Marija. - Ne srne sam da pliva. - I nee - otro ree Kira. - Biu uvek pored njega. Kira je naglasila te rei stavljajui svima do znanja da ne namerava bilo kome da prepusti brigu o Polu. Leonidas ju je besno pogledao ali se uzdrao od komentara. Kira mu se slatko osmehnula pa je nastavila da jede. Ostatak dana protekao joj je u tranju za Polom koji je mo rao odmah da upozna sve kutke kue i bate. Neko vreme proveli su pored bazena, ali se tu nije dugo zadrao. Kada je poeo da se sputa mrak, bio je premoren. Kira gaje nagovorila da se popnu u njegovu sobu. Oi su mu se sklapale dok ga je spremala za spavanje. Zaspao je vrstim snom pre nego to je spustila prekriva na njega. Poljubila gaje u elo i tiho se iskrala iz deakove sobe. Istuirala se u svom kupatilu pa je obukla frotirski ogrta da bi provirila u Polovu sobu. Spavao je dubokim snom. Vratila se u svoju sobu i poela je da trlja kosu pekirom. U tom trenutku ulo se kucanje. - Da li si gladna? - upitao je Leonidas ulazei. - Nisam - rekla je zbunjena to je zatie neodevenu. - Gde je Pol? - osvrnuo se oko sebe.38- Spava - Kira se osmehnu. - Zato? - zaudio se. - Pre sat vremena nije izgledao umorno. - Deca se zaas umore - objasni mu devojka. - Ne samo deca - rekao je dvosmisleno. Kira je nervozno skrenula pogled. Kada ga je ponovo pogledala, primetila je neobini sjaj u njegovim oima. Nije verovala tom izrazu. inilo joj se da Leonidas Telokos neto smera. - Da li si raspoloena za etnju? - ponudio je. - Bolje da ostanem ovde - pourila je da kae - u sluaju da se Pol probudi. - Neko e ga uti ako te bude dozivao. Hajde onda da veeramo. - U redu - rekla je posle kraeg razmiljanja. - Sii u im se obuem. Ipak, oklevala je dok se oblaila. Nije joj se svialo to kako se postavlja prema njoj pa je oseala da e izmeu njih pasti teke rei. Kada je sila, Marija i Pelaja bile su u trpezariji i ekale su je. - Da li je sve u redu? - upita je Marija. - Naravno - Kira se osmehnu. - Pol je zaspao. - Da nije bolestan? - zabrinuto upita gospoa Telokos. - Samo je umoran - devojka odmahnu glavom. - Protekle dve nedelje bile su mu veoma uzbudljive. Jutros jcrano ustao a nije se odmorio po podne. Kada se naspava, sve e biti u redu. - Pavlos veoma lii na svog oca - tuno ree Marija. - U tim godinama bio je isto tako nemiran. - I ja sam bio takav - Leonidas im se pridruio za stolom. - Siroti Pol - promrmlja Kira dovoljno glasno da je svi uju. Marija i Pelaja tiho su se nasmejale a Leonidas ju je oinuo pogledom. Pre nego stoje stigao bilo ta da joj odgovori, uao je sluga nosei veeru. Dok su veerali, i Kira i Leonidas trudili su se da budu ljubazni jedno prema drugom. Smekali su se i vodili izvetaen razgovor. Druge dve ene to nisu pri-metile i Marija se sve vreme zadovoljno smekala. Kada se Marija povukla na spavanje, bilo je kasno i Kira poele da uradi isto to. Meutim, Leonidas je insistirao da njih dvoje popiju kafu na verandi. Nevoljno je pristala i izala na trem. Kira se iz sve snage trudila da smisli temu za razgovor, ali njegovo utanje kao daju je paralizovalo. Nije joj padala na pamet nijedna pametna reenica. Leonidas se najednom okrenu prema njoj i zagleda joj se u oi. - Hteo bih na neto da ti skrenem panju, Kira - rekao je otro. - Pazi se da ne plane pred mojom majkom.39- Neu ako me vi ne budete izazivali, gospodine Telokos - odbrusi mu devojka. - Ti si ta koja izaziva - uperio je prst u nju da bi spreio bujicu njenih rei. - Nemoj da mi odgovara, Kira. Zna da je to istina. - Kako se usuujete to da mi kaete?! -planula je. - Marija je primetila da me popreko gleda. Pitala me je da li smo se svaali. Mora da zna neto o Grkinjama: one su veoma strogo vaspitane, naroito starije generacije. Marija se udala za mog oca sa nepunih osamnaest godina. Taj brak ugovorili su njeni roditelji. Moj otac je bio neprikosnoveni gospodar u kui sve do dana kada je umro. - Ne mogu da verujem! - gledala ga je zapanjeno. - To je srednjovekovno shvatanje... - Kira, upozoravam te! - prekinuo ju je. - Jednom u ivotu uti i sluaj. Ti si roena u drugaijem svetu i zato ne shvata. Nae ene su vaspitane da potu ju muevljevu re u svakom pogledu. Kada je Doneas otiao od kue, ona je morala da bira izmeu sina i mua. Izabrala je mua jer je tako vaspitana. Onog trenutka kada je Doneas odbio da postupi po oevoj volji, morao je da napusti kuu. Od tada niko od nas nije smeo da spomene njegovo ime u oevom prisustvu. - O, Boe - Kira duboko uzdahnu i odmahnu glavom u neverici. - Telegram koji si poslala posle nesree otkrio sam meu oevim papirima tek posle njegove smrti - Leonidas se zagledao nekud u daljinu. - Mnogo me je to pogodilo, ipak je on bio moj mlai brat. Nas dvojica bili smo bliski. I... morao sam da saoptim majci vest o njegovoj smrti. Tojujedotuklo. - ao mi je, ali ne mogu da je razumem. - Ili moda to ne eli? - Naprotiv - odmahnula je glavom. -Veoma se trudim da je razumem. Zato bar kriom nije ostala u kontaktu sa sinom? I zato vi niste bili u vezi sa Doneasom, gospodine Telokos? Kaete da ste vas dvojica bili bliski a upoznala sam vas tek nedavno. - Prvo, mislim da je stvarno vreme da pone da me zove imenom - rekao je smeei se: - A drugo, ako si zaista poznavala mog brata, zna koliko je bio tvrdoglav. Pokuavao sam da stupim u kontakt sa njim nekoliko puta, ali je on to odbio. - Nikada... - naglo je zautala. - ta, Kira? Reci mi ta te mui?40- Doneas nikada nije rekao zato se va otac protivio njegovom braku sa Elenom - rekla je tiho, gotovo uplaeno. - Otac mu je ve bio odabrao enu - Leonidas se osmehnuo kada je video njen zapanjeni izraz lica. - Tula potie iz ugledne porodice i otac je smatrao da e mu biti savrena ena. Kada mu je Doneas rekao da nee da se oeni njome ve Elenom, poludeo je. Mislim da je celo ostrvo ulo njihovu svau. U ivotu nisam video oca toliko besnog. - Znai, to... - Nemoj previe da lupa svoju lepu glavicu, Kira - ponovo se nasmejao. -Doneas se ne bi oenio Tulom i da nikada nije sreo tvoju sestru. - Opet ne razumem - zbunjeno gaje pogledala. - Znao je, kao i ja uostalom, da je na najmlai brat Kostas zaljubljen u nju objasni Leonidas. - Da, to ve lii na njega - Kira se tiho nasmeja. - Doneas je bio nepopravljivi romantiar. - Doneas? - ponovio je zbunjeno. - Da, Doneas - naglasila je svoje rei klimanjem glave. - A ti, Kira? - upitao je iznenada. - Da li si ti romantina? - Moda malo - slegnula je ramenima. - Meni su vanije druge stvari. - Kao na primer? - seo je u pletenu fotelju naspram nje. - Sigurnost mi je veoma znaajna, na primer. - Sigurnost? - ponovio je tiho kao da ne veruje daje dobro uo. - ta je loe u tome?! - popreko ga je pogledala. - Sigurnost mi je veoma vana od kada sam ostala sama sa Polom. - Ne govorim o Polu - Leonidas odmahnu glavom. - Govorim o tebi, ta je tebi potrebno? - Ne elim da budem tema ovog razgovora - pobunila se. - Osim toga, ne znate nita o meni. - Znam dovoljno - rekao je ozbiljno. - Re sigurnost izvire iz svega to kae, opsednuta si njome. U ivotu ima mnogo vanijih stvari od sigurnosti. Jednoga dana e to sama otkriti, ali se plaim da e tada biti isuvie kasno. - Ne znam o emu priate - progunala - U tome i jeste problem, Kira - uzdahnuo je. - Ti zaista ne zna o emu priam. Dobro sam pogledao onog tvog verenika i tvrdim da on nikada ni u jednoj eni nee moi da raspali plamen strasti. - Neu da razgovaram o Dejvidu - rekla je ljutito pa je ustala.41- Kuda si Krenula? - zaustavio ju je uhvativi je za ruku. - Da spavam. - E, nee! - skoio je na noge. - Nee tek tako prekinuti ovaj razgovor. Sada si na mojoj teritoriji i ja odreujem pravila igre, Kira. Ne znam kako se tvoj verenik ponaa kada tako seva oima na njega, ali ja dolazim u, iskuenje da te nauim kako treba da me gleda. - Nemoj tako da razgovara sa mnom! - ciknula je nesvesna injenice da je prestala da mu persira. - A ti nemoj da me izaziva! - Ne izazivam te! - skrenula je pogled. -Nervozna si? - rekao je tik uz njeno uvo. Sledeeg trenutka privukao ju je sebi. Kira je instinktivno podigla ruku da ga odgurne, ali je klonula i pala na njegove grudi. Osetila je toplinu njegovog tela ispod tanke koulje. Taj dodir prisilio ju je da zadrhti. Oblizala jekriom suve usne i polako podigla pogled. Njegove crne oi netremice su je gledale, a zatim se sagnuo i usnama dodirnuo njene. Kira je zurila u nebo iza njegove glave. Sledeeg trenutka sklopila je oi i poela da mu uzvraa poljubac. Kada su Leonidasove usne poele strasno da ljube njene, prepustila mu se uivajui. On pree rukom du njenih lea i ona se privi uz njega. Podigla je ruke i zavukla mu prste u gustu kosu. Nikada u ivotu nije oseti la nita slino toj dubokoj gladi koju je mogao da utoli samo Leonidas. Omamljena i uzdrhtala, stajala je pripijena uz njega reagujui na svaki njegov dodir. Tek kada je poeo da joj otkopava haljinu, trgla se. Povukla se i odgurnula njegove ruke. Zbunjeno gaje pogledala, a onda je brzo skrenula pogled. Dok je trala sa terase, pratio ju je njegov prigueni smeh i tog trenutka oseala je samo mrnju prema njemu. *** Silazila je polako na doruak drei vrsto Pola za ruku, kao da se tako oseala sigurnijom. Prethodne noi dugo nije mogla da zaspi. Sve vreme je mislila na Leonidasa i borila se sa sobom da ne prizna daje zaljubljena u njega. Marija je dorukovala na tremu a Leonidas je sedeo nedaleko od nje u fotelji itajui novine. Paleja nije bila tu. Kira je hrabro zakoraila na trem. Gospoa Telokos doekala ih je sa osmehom na licu, a Leonidas je odloio novine i ustao. - Dobro jutro, Kira - pozdravi je Marija. - Zdravo, Pavlose.42- Dobro jutro - Pol se veselo nasmeja i pritra stolu. - Zaista je divno jutro - ree Kira prilazei polako. - Leo - majka pogleda sina smislim da je danas idealan dan da pokae Kiri ostrvo. - Nema potrebe - pobuni se devojka. - Bie mi zadovoljstvo - Leonidas osujeti njenu nameru zadovoljno se smekajui. - Odlino - Marija klimnu glavom i. pogleda deaka. - Hoe li i ti sa njima u etnju? - Neu - odmahnu glavom Pol. - Ne eta mi se, ja bih se kupao u bazenu. - Onda emo ii u etnju neki drugi dan - spremno ponudi Kira. - Zato? - Leonidas odmahnu glavom. - Pelaja e ga priuvati. - I ja sam tu - veselo ree Polova baka. - Nita mu se nee desiti, ne brini. Vas dvoje slobodno idite i uivajte. - Kreemo posle doruka - rekao je Leonidas otvarajui ponovo novine. - Iskoristiemo to to danas nee biti velike vruine i obii emo celo ostrvo. Vratiemo se tek predvee. - Ali... - pokuala je da se pobuni, ali ju je njegov pogled presekao u pola rei. Dok su dorukovali, bila je veoma utljiva. Shvatila je da je uletela u Leonidasovu zamku koju joj je vesto postavio. Nervozno je grizla donju usnu dok je traila ta da obue. Nije bila sasvim oduevljena idejom da e provesti ceo dan sama sa njim. Konano se odluila za lagane, platnene pantalone i muslinsku koulju. Obula je udobne mokasine u kojima je mogla da peai. Kosu je vezala u rep, nanela je samo malo sjaja na usne i uzela velike naoare za sunce i slamnati eir. Leonidas je zadovoljno klimnuo glavom kada ju je ugledao, odobravajui njen izbor odee. Uzeo ju je za ruku i poveo prema malim, sportskim kolima parkiranim ispred ulaza. Bio je obuen u bele pantalone i koulju koja je isticala njegov tamni ten. Iako je krov na kolima bio sputen, Kira je oseti la da joj ponestaje vazduha zbog njegove blizine. Miris njegove kolonjske vode ispunio joj je nozdrve. Nepunih pola sata kasnije stigli su do malog lukog grada. Ostavili su automobil nedaleko od centra i nastavili peice. to su dalje ili, Kira se sve vie oduevljavala onim to je videla. inilo joj se da nikada u ivotu nije toliko peaila ulicama grada, koji se toliko razlikovao od engleskih gradova. Bila je iznenaena kada su doli do43pijace po kojoj se kretalo mnotvo ljudi kupujui ili prodajui na otvorenom prostoru voe, povre ili ribu. Bila je oduevljena jednostavnom arhitekturom kua i gotovo pravilnim rasporedom uliica. Ipak, najvei utisak na nju ostavio je srednjovekovni zamak visoko na brdu iznad grada. esto su morali da zastajkuju jer su Leonidasa ljudi pozdravljali prilazei mu da razmene sa njim poneku re. Dok su se penjali do zamka, primetio je da je ona na kraju snage. Nasmejao se i pourio da joj pomogne. - Izdri jo malo, gotovo smo stigli na cilj - uhvatio ju je pod ruku. - Hajde, osloni se na mene. Njenu ruku povukao je oko svog struka obgrlivi joj ramena. U prvom trenutku bila je zbunjena tim prisnim dodirom a onda se opustila. inilo joj se da bi mogla jo dugo da hoda tako oslonjena na njega. Pri svakom koraku oseala je kako se njegovi snani miii pokreu pod njenom rukom i to oseanje nateralo joj je rumenilo u obraze. Kada su konano stigli do zamka, pogled koji se odatle pruao uinio je da zaboravi sve o emu je dotad razmiljala. - Fantastino! - uzviknula je ushieno. - Vidi odakle smo doli - Leonidas joj pokaza rukom. - Ptica bi doletela za nekoliko minuta, a mi smo se penjali vie od dva sata. - Oseam se kao ptica dok stojim na ovoj litici - rekla je. Pod njihovim nogama, daleko dole, lealo je ostrvo kao na dlanu; Grad se pruao uz obalu i bletao je na popodnevnom suncu. Kira duboko uzdahnu i zagleda se u horizont. - Hajde - rekao je mekim, dubokim glasom - vreme je da polako krenemo nazad. Kira je pola prihvativi njegovu ruku kao oslonac. Ponovo je njom ovladalo ono udno oseanje izazvano njegovom blizinom i prijatnim glasom. Nekoliko puta uhvatila je sebe da ne slua