Izmedju dva sveta

  • View
    255

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

 

Text of Izmedju dva sveta

  • Zvonica

    ~1~ Bocca

    Fejt Kolins

    IZMEU DVA SVETA

    1000 BONUS

  • Zvonica

    ~2~ Bocca

    Let za Big River bio je otkazan u poslednjem trenutku. Zbog toga je Loren Doson bila primorana da odleti u Poston, a odatle da uzme mali privatni avion do mesta Kroford, i time ve ionako dugako putovanje produi za jo etiri sata. Da nevolja bude vea, nije mogla da se sastane sa predstavnikom Biroa za indijanska pitanja sa kojim je bilo dogovoreno da je saeka na aerodromu u Big Riveru. Na prvom sletanju pozvala je Oskara Maksvela.

    - Ne brini, duo - uveravao je. - Ni let preko Kroforda nije lo. Pozvau tamonji aerodrom i pobrinuu se da te neko saeka. A kad bude stigla do Parkera, ja u biti tamo.

    Hteo je da kae jo neto, ali su preko razglasa pozivali putnike da uu u avion i ona je prekinula vezu. Kada je posle nekoliko sati njen avion sleteo na privatni aerodrom, poruka je ve ekala. Pratilac e doi po nju u dva sata posle podne.

    - Dovraga! - uzviknula je oajniki. Na putu je jo od jedan sat ujutru i sada treba da eka jo dva sata. Ali, bar e imati pratnju.

    - Odmoriu se malo - rekla je slubeniku i pokazala ka suprotnom kraju prostorije. - Ako me neko trai recite mu gde sam.

    Mladi u sivoj uniformi nasmeio se ljubazno.

    - Imali ste naporan let?

    - Nepodnoljivo dugaak - uzvratila mu je osmehom.

    Iz jednog ormaria izvadio je mali jastuk. - Izvolite, gospoice Doson. Samo se vi odmorite. Bilo ko da doe rei u mu gde ste.

    Nosei torbu preko ramena otila je u udaljeni ugao gotovo prazne ekaonice. Nekoliko sekundi kasnije bila je opruena na tvrdoj drvenoj klupi i vrsto spavala.

    Posle izvesnog vremena njen miran san prekinulo je neije prisustvo. Budila se polako, oseajui bol u leima. Proklinjala je onoga ko je probudio, ma ko to bio. Zaklonivi rukama oi, okrenula se i ugledala par miiavih nogu obuenih u farmerke.

    Spustila je noge na pod i povukla se malo unazad da bi malo bolje osmotrila ovog visokog oveka. Oko uskog struka bio je opasan pohabani kai o koji su bile okaene isto toliko iznoene rukavice od telee koe. Karirana koulja i otkopani prsluk od teksasa, vie su otkrivali nego skrivali njegove iroke grudi.

    Zagledala se u tamno, lepo lice boje bakra, a zatim pogled zaustavila na tamnosmeim oima iz kojih se nita nije moglo proitati.

    - Vi treba da me povezete?

    - Ukoliko idete u Parker.

    Bez rei je klimnula glavom i pruila ruku.

    - Ja sam Loren Doson.

    - Rasel Noris - nije primetio, ili se samo pretvarao da ne vidi ruku koju je ispruila u znak pozdrava. - Imate li prtljag?

  • Zvonica

    ~3~ Bocca

    - Samo to. Ostatak e stii kasnije - pokazala je rukom jednu torbu pretrpanu stvarima i drugu koja je bila manja.

    Uzeo je jednu torbu u ruke. Ona se setila da treba da vrati jastuk.

    - ekajte. Moram da vratim ovo - nesvesno ga je dotakla za miicu.

    Pogledao je prvo u nju, a zatim u ruku koja je lagano poivala na njegovoj. Naglo se odmakao. Ovakvo ponaanje je zbunilo i ona je pocrvenela. Okrenula se i otila do mesta gde je stajao slubenik.

    - uvajte se ovog oveka, gospoice. Zna da bude vrlo neprijatan.

    Loren nije na to nita rekla, ve je samo pruila jastuk i zahvalila se.

    - Koliko traje vonja? - upitala je kad se ponovo nala pored svog pratioca.

    - Oko tri sata.

    - Sasvim dovoljno da se upoznamo. Pogledao je tek kada su izlazili iz aerodromske zgrade.

    - Korisno je poznavati svog neprijatelja.

    - Nisam znala da smo neprijatelji.

    - Bio sam protiv toga da vas prime, ali vi ste ipak tu.

    - Zaista? I zbog ega niste uspeli u svojoj nameri? - na usnama joj je titrao blagi osmeh.

    Slegnuo je ramenima. - Kraj kolske godine je blizu, a vi ste bili jedini prijavljeni kandidat - pogledao je iskosa. - Pitam se zbog ega ste prihvatili ovaj posao. Kako to da u ovo doba godine niste zaposleni. Sve mi je to vrlo udno.

    Poto ona na to nije nita rekla, on je nastavio.

    - U svakom sluaju, mislim da e mi poi za rukom da do jeseni naem nekog boljeg.

    Loren je bila ljuta. - ta imate protiv mene?

    - Ne verujem da moete da budete prijatelj mom narodu.

    - Zar bih dola da sam neprijatelj?

    - I drugi kao i vi nisu dolazili sa najboljim namerama. Kada bi dobili ono to im je bilo potrebno, oni bi odlazili.

    - Ja nisam kao moji prethodnici - rekla je toboe mirno, ali bila je veoma ljuta.

    - Vi ste sada ovde novi, ali se ne razlikujete od ostalih. Svi ste vi isti - pogledao je pravo u oi.

    - Greite! - odgovorila je otro.

    Proavi pored njega stala je na ivicu trotoara i duboko udahnula vazduh. Naizgled je bila mirna, ali je u njoj sve kuvalo.

    - Hajdemo - rekao je priavi joj. Bio je prijatan, sunan aprilski dan.

    Dip je ekao na parkiralitu. Pomalo uurbano ostavili su Lorenine torbe, seli u kola i privezali pojaseve, ne progovorivi ni rei. Loren je razmiljala o tome ta je dalje eka. Ovaj ovek bi mogao umnogome da joj otea ili olaka boravak u rezervatu. On je oigledno izabrao ono prvo.

    - Zato imate tako loe miljenje o meni kada me i ne poznajete?

    1000 BONUS

  • Zvonica

    ~4~ Bocca

    - Dosta toga znam.

    - Izmeu ostalog i da prebrzo donosite zakljuke.

    - Znam ta mogu da oekujem od vas.

    - Ne valja biti toliko samouveren.

    - Dobro, recite ta sve znate o mom narodu - izgovorio je to takvim tonom kao da oekuje da ona o njegovom narodu nita ne zna.

    Loren je elela da ga razuveri, pa je odmah poela da pria.

    - Va narod pripada plemenu Navalio. To pleme je izvorno bilo nomadsko pleme sve dok nisu naili na dolinu okruenu planinama i ugledali reku koja protie kroz bogate panjake i odluili da tu i ostanu. Va narod je zadrao autonomiju, zahvaljujui otroumnosti voa plemenskog vea i tradicionalnih poglavica iji ste vi direktni potomak. U stvari, voe vea retko se obraaju Birou za indijanska pitanja, osim u izuzetnim sluajevima, kao to je ovaj - zastala je za trenutak. - ta se u stvari dogodilo?

    - Va prethodnik Deril King potpisao je trogodinji ugovor, koji je pre dva meseca raskinuo i otiao u Kinu. Kada kolski odbor nije mogao da nae zamenu, obratili su se Birou za indijanska pitanja. To je sve to znam. Za pojedinosti moete da se obratite Oskaru.

    Loren je klimnula glavom. - Da nastavim. kolski odbor se sastoji od pet lanova i u osnovi je samostalan. Plemensko vee broji deset lanova. U sluaju jednakog broja glasova, vi imate odluujui glas, poto ste, u stvari, tradicionalni poglavica. Uestvovali ste u dobrovoljnom radu gde ste bili obueni za lekara. ula sam da ste veoma dobar iscelitelj - nasmeila se.

    Poto je primetila da on hoe da se buni zbog toga, brzo je nastavila priu.

    - U rezervatu ne postoji policija poto va narod ivi mirno. Bilo je nekakvih incidenata, ukljuujui susedni grad Krid. Ako se neto i dogodi, erif je za to nadlean - zamislila se za trenutak. - ta jo hoete da kaem?

    - Dobro, ovo je dovoljno za poetak.

    - Zar nisam rekla da sam drugaija?

    - Samo ste pametniji od ostalih i nita vie.

    Loren ga je samo ljutito pogledala ne progovorivi ni re. Svu panju je usredsredila na put. Posmatrala je okolinu i pokuavala da zapamti kuda idu. I Rasel je utao. Putokaz je pokazivao da idu prema zapadu, i to meunarodnim putem. Bio je to autoput sa etiri trake, koji je liio na barunastosivu prugu pod plavim nebom. S obe strane puta pruala se prerija. Loren se oseala usamljenom. to su se vie pribliavali rezervatu, sve je vie oseala nesigurnost. Ako je ovaj kraj izgledao negostoljubivo, ta je tek mogla da oekuje od ljudi?

    - Zaustaviemo se u gradu - njegov glas prekinuo je njene misli. Okrenula se ka njemu kao u polusnu.

    - Izvinite, nisam ula ta ste rekli.

    - Oskar vas eka u gradu. Odveu vas do njega, a zatim vas dvoje moete zajedno do Parkera.

    - Dobro! - uzviknula je ravnoduno.

  • Zvonica

    ~5~ Bocca

    etrdesetak minuta kasnije, zaustavili su se pred malim restoranom i doli do ulaza gde je punaak, sredovean ovek u sivom odelu i eiru podigao ruku u znak pozdrava. Poto je upoznao sa Oskarom, Rasel je otiao.

    - Da preskoimo formalnosti i odmah preemo na ti. ta misli o Raselu? - upitao je odmah Oskar.

    - Arogantan, ohol, tvrdoglav i netrpeljiv.

    - Ba ima lepo miljenje o njemu - pogledao je pravo u oi. - Ali, budi uverena da grei. Ima on svojih dobrih osobina koje jo nisi stigla da uoi i kojima bi se divila. Jednom u ti priati o njemu.

    - Drago mi je to si me doekao. Pomalo se plaim prvog susreta sa kolskim odborom.

    - Nismo mogli da dozvolimo da sama doe ovamo. Ne treba da se plai. Ima dobre preporuke i iskustva sa indijanskom decom u Njujorku. Kada budu shvatih da voli ovaj narod i da eli da im pomogne, zavolee te.

    Proli su kroz kapiju rezervata pred sumrak. Lorenine ruke bile su vlane i hladne. Nervozno je prola prstima kroz svoju gustu kosu i duboko uzdahnula.

    Parkirali su se uz drvenu kuu sa ogradom i tremom, uzdignutu etiri stepenika od ulice. Iznad ulaznih vrata i u sobi, gorelo je svetio.

    - Ovo je kua Suni Noris, Raselove majke. Ume da bude veoma dobar prijatelj onome za koga smatra da to zasluuje. Iskrena je i voli pravinost vie nego njen sin, za koga si i sama primetila da ima predrasude o belom oveku. Oseam da ete se vas dve sprijateljiti.

    U tom trenutku ulazna vrata se otvorie. - Uinilo mi se da ujem neke glasove. Zato nisi kucao, Oskare?

    - Dobro vee, Suni. Upravo sam krenuo da to uinim, ali si me ti preduhitrila.

    - Uite! Kafa je ve na stolu.

    Oskar Maksvel je propustio Loren, a zatim su oboje pratili stariju enu do kuhinje. Loren se osvrnula po prostoriji. Zidovi su bili krem boje, a ormari od hrastovine, kao i pod. Na sredini kuhinje nalazio se veliki drveni sto sa stolicama prekriven stolnjakom boje lana.