Izveštaj Grupe za Pravne i Političke Studije Institucija ...Oktobar 2018 Indeks Učinka Institucija Vladavine Prava na Kosovu ČETVRTO IZDANJE rolpik.org GROUP FOR LEGAL AND POLITICAL

Oktobar 2018 Indeks UčinkaInstitucija VladavinePrava na Kosovu

ČETVRTO IZDANJErolpik.org

GROUP FOR LEGALAND POLITICALSTUDIES

IzveštajGrupe za Pravnei Političke Studije

Mišljenja izražena u ovom dokumentu ne podrazumeva da odrazuju ona donatora Grupe za Pravne i Političke Studije, njegovog osoblja, saradnika ili njihovih predstavnika. Sva prava zadržana. Nijedan deo ovog izdanja se bez dozvole ne može reprodukovati ili preneti na bilo koji način ili preko bilo kojeg sredstva. Kontaktirajte Grupu za Pravne i Političke Studije ako imate takve zahteve.

Indeks Učinka Institucija Vladavine prava na Kosovu,

Četvrto Izdanje

“Grupa za Pravne i Političke Studije”

Ul. “Rexhep Luci” 16/1 Prishtina

10 000, Kosovo

Web-site: www.legalpoliticalstudies.org

E-mail: [email protected]

Tel/fax.: +381 38 234 456

“Ovo izdanje je sprovedeno uz podršku Projekta za promociju demokratskog društva (DSP) - finansirana od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Ministarstva inostranih poslova Danske (DANIDA), a kojima upravlja Fondacija za civilno društvo Kosova (KCSF ) Sadržaj ovog izdanja je odgovornost GLPS-a i na ni na koji način se ne može smatrati stavom SDC, DANIDA ili KCSF“

Indeks Učinka Institucija Vladavine prava na KosovuČetvrto Izdanje

5

UVODIndeks Učinka Institucija Vladavine Prava na Kosovu (RoLPIK) je jedan mehanizam monitorisanja pripremljen za procenu rada ovih institucija sa posebnim fokusom na sistem pravosuđa. Ovaj indeks će služiti kao jedna platforma sa otvorenim i pristupnim podacima za širu javnost, kao i upoznati ih sa radovima institucija sistema pravosuđa na Kosovu tokom zadnjih godina. Konkretnije, ovaj indeks sadrži indikatore koji nude podatke o percepciji i iskustvima građana Kosova u vezi institucija sistema pravosuđa, kao i strukturiranim podacima koji predstavljaju razloge koji pred-uslovljavaju efektivnu i nezavisnu funkciju ovih institucija.

Prvo izdanje indeksa učinka, koji je osim analize percepcije građana o gore navedenim institucijama, usredsredio se i na učinak sudova.

Drugo izdanje je procenilo učinak tužilačkog sistema sa fokusom na sve nivoe tužilaštva, sa posebnim fokusom na rad svakog tužilaštva tokom 2013-2015. godine, kao i analize podataka percepcije građana koja su izašla iz druge ankete sprovedene tokom decembra 2016. godine.

Treće izdanje je analiziralo podatke ankete percepcije građana sprovedene tokom juna 2017., kao i učinka sistema pravosuđa tokom istraga, suđenja i rešavanje predmeta tokom 2013-2016. godine.

Dok ovo izdanje vrši analizu podataka četvrte ankete o percepcije građana sprovedenu tokom juna 2018, kao i vrši merenje učinka pravosudnog sistema u smislu istraga, suđen ja i rešavanju predmeta tokom 2013 - 2017. godine.

Percepcija građana je jedan veoma važan indikator koji se treba uzeti u obzir od strane određenih vlasti, nakon procene rada institucija vladavine prava osnovana na direktno iskustvo građana sa ovim institucijama, ali i ugled koji se stvara u

javnom mnjenju. Tokom zadnjih godina započeto je mnoštvo pravnih inicijativa što se tiče pravosudnog sistema. Glavni cilj ovih reforma je dostignuti veću nezavisnost i nepristrasnost tokom istraga, kao i povećati transparentnost institucija pravosudnog sistema. Šta više, od prvog januara 2013. godine, kao posledica reforme pravosudnog sistema, na teritoriji Republike Kosovo počelo je funkcioniranje jednog novog sistema sudstva i tužilaštva. Konkretnije, Zakon o Sudovima određuje novi sistem sudova Republike Kosova sastavljenom od Vrhovnog Suda i njene Posebne Komore, kao najvišeg sudskog nivoa i sa nadležnost na celoj teritoriji Republike Kosova. Apelacioni sud, koji deluje kao drugostepeni sud sa nadležnost na celoj teritoriji, kao i Osnovni Sudovi, koji su prvostepeni sudovi i raspodeljeni u sedam regiona; Prištini, Gnjilanu, Prizrenu, Đakovici, Peći, Uroševcu i Mitrovici. Dok Zakon o Državnom Tužilaštvu određuje novi sistem tužilaštva, osnovanih od Kancelarije Glavnog Državnog Tužioca kao najviši nivo i sa nadležnost na celoj teritoriji Republike Kosova; Apelaciono Tužilaštvo, kao drugi stepeni, takođe sa nadležnosti na celoj teritoriji Kosova; Specijalno Tužilaštvo kao tužilačko specijalizovano telo, sa nadležnost na celoj teritoriji Republike Kosova; kao i Osnovna Tužilaštva u sedam regiona Kosova, osnovani od Opšteg Departmana, Departmana za Maloletnike i Departmana Teških Krivičnih Dela. Celokupna funkcija pravosudnog sistema nastavlja da se utiče od strane politizacije, ograničenoj odgovornosti, nedovoljnim izvorima, slaboj među-institucijskoj saradnji i kašnjenjem sa rešavanjem predmeta.


6

METODOLOGIJA Ovaj izveštaj je osnovan na primarne i sekundarne podatke. Primarni podaci uključuju Ankete sa građanima Republike Kosova tokom juna, koji je sproveden u saradnji sa UBO Consulting. Odabrani primerak za ovo anketiranje sadrži 1065 anketiranih preko 18 godina starosti na celoj teritoriji Kosova i to pripadnike albanske (815), srpske (150) i ostalih predstavnika zajednica (100). Nakon toga, primerak je procenjen i smislu odrazivanja etničke strukture na Kosovu koristeći mere stanovništva iz podataka Agencije za Statistiku Kosova (ASK). Drugi nivo merila je takođe urađen, i to na osnovu mesta prebivališta, gde je za svaku opštinu urađeno prostiranje primerka u urbanim i ruralnim predelima, i to je takođe na osnovu zvaničnih statistika iz ASK. Dok je treći nivo sproveden na osnovu broja anketa koji su urađeni na svakom prebivalištu (početnoj tački). Metoda koja je korišćena za ovu anketu osniva se na slučajnim izborom porodica. Anketa je urađena lice u lice sa članom porodice koji je imao najbliži rođendan sa i koji ima preko 18 godina. Pre nego što je anketa sprovedena na terenu, na početku je urađeno testiranje ankete radi identifikacije mogućih logičkih i sadržajnih problema, kao i izvršena je obuka sprovodioca anketa. Na osnovu podataka dobijenih iz anketiranja izrađeni su indikatori percepcije koji ocenjuju percepciju građana kosova o radu institucija vladavine prava: sudova, tužilaštva, policije kao i EULEX-a. Indikatori takođe mere i poverljivosti koju građani imaju za ove institucije. Sva pitanja u anketi su grupisana u devet glavnih indikatora gde svaki od njih posebno ocenjuje jedan određeni aspekt rada institucija vladavine prava, gledano sa gledišta građana.

Da bi ocenili efikasnost rada Sudova, sakupljeni su i analizirani sekundarni podaci koji su obezbeđeni preko javnih izveštaja Sudskog Saveta Kosova (SSK), Kosovskog Tužilačkog Saveta (KTS), ASK i Budžeta Kosova. Konkretnije, analizirani su podaci koji se vezuju sa brojem primljenih predmeta u okviru jedne godine u svakom sudu i tužilaštvu; brojem nasleđenih slučaja od prethodne godine za svaki sud i tužilaštvo; broj sudija i tužioca za svaki sud i tužilaštvo; kosovsko stanovništvo, kao i odvojeni budžet za sudski i tužilački sistem tokom 2013., 2014., 2015., 2016. i 2017. godine.

Nakon toga, osnivajući se na ove podatke, izrađeni su strukturirani indikatori koji odrazuju kapacitete i izvore tužilaštva u ispunjavanju njihovim dužnosti, i na taj način omogućila ocenu efikasnosti njihovog rada. Uzimajući u obzir činjenicu da je od januara 2013. stupila na snazi nova sudska struktura, indikatori se osnivaju na podatke zadnjih pet godina (2013, 2014, 2015, 2016 i 2017). Sa naglašavanjem da je procena i analiza broja rešenih predmeta ili nasleđenih predmeta u okviru jedne godine za svako sud i tužilaštvo je urađena bez ocenjivanja težine predmeta za njihovo rešavanje, ili podelom na razne departmane sudova i tužilaštva. To je urađeno pošto je glavni cilj izrada strukturisanih indikatora radi procene opštu efikasnosti rada sudova i tužilaštva i da proceni individualne učinke tužioca.


9

PERCEPCIJA GRAĐANA O INSTITUCIJAMA PRAVOSUDSKOG SISTEMA

Jedna od glavnih ciljeva je i merenja i procena percepcije građana o radu odgovornih institucija vladavine prava, odnosno sudova, tužilaštva, policije i Misiji Evropske Unije za Vladavinu Prava, EULEX. Podaci predstavljeni u nizu su u okviru serije od četiri anketa, koje pripadaju vremenskom period tokom juna 2017., i posebna pažnja se daje percepciji javnosti prema radu gore navedenih institucija u borbi protiv korupcije. Odgovori anketiranih građana su kategorizirani u devet indikatora gde svaki indikator ocenjuje jedan aspekat učinka rada ovih institucija.


10

POLITČKI UTICAJ

I dalje ostaje visok postotak građana Kosova koji misle da su pravosudne institucije pod uticajem izvršne vlasti. Rezultati anketa pokazuju da 70.7% građana misle da osobe sa političkim uticajem imaju manje šansi da se kazne od strane zakona, naspram 10.3% koji ne dele isto mišljenje. Nezavisno od toga da je registrovan pad od najmanje 4 % u upoređivanju sa prošlom godinom kada su građani mislili da osobe sa političkim uticajem imaju manje šansi da se kazne od strane zakona, situacija i dalje nastavlja biti zabrinjavajuća sve dok više od polovine građana Kosova izjavljuju da zakon nije jednak za sviju.

Šta više, kada su pitani na koje od odgovornih institucija sistema pravosuđa najviše ima političkog uticaja, 72.4% anketiranih su izabrali sudove kao oni koji su najviše pogođeni političkim uticajem, praćeni tužilaštvom (68.3%), policijom (47.8%) i EULEX-om (20.9%). Za razliku od prošle godine, blago poboljšanje je primećeno prema Sudovima i Kosovskoj Policiji, od 2% odnosno 6%. U bilo kojem slučaju, ovogodišnji rezultati nastavljaju da pokazuju jedno veoma zabrinjavajuće stanje.

Da li mislite da osobe sa političkim uticajem imaju manje šanse da se kazne zakonom?

70.7%Da

Ne10.3%

Ne znam/ Bez odgovora

19.1%

Anketirani može odgovoriti na više od jednog odgovora

Koja od sledećih institucija se najviše pogađa političkim uticajem?

100%

Odbijamodgovorim

Drugo

EULEX

Tužilaštvo

Sudovi

Policija 47.8%

72.4%

68.3%

20.9%

1.0%

3.9%

Da li mislite da osobe sa političkim uticajem imaju manje šanse da se kazne zakonom?

70.7%Da

Ne10.3%

Ne znam/ Bez odgovora

19.1%


11

PRIMANJE MITA

Primanje mita nastavlja da bude zabrinjavajući fenomen u institucijama vladavine prava u zemlji. Rezultati koji su izašli juna 2018. godine ukazuju da 55.1% građana Kosova misle da zvaničnici/radnici pravosudnih institucija traže/primaju mito. Ovaj postotak je skoro jednak sa onim iz prošle godine. Još jednom sudovi i tužilaštva prethode u negativnoj percepciji među pravosudnim institucijama.

Na osnovu mišljenja građana, 72.6% i 66.4% zvaničnika sudova, odnosno tužilaštva, traže ili primaju mito. Dok je postotak građana koji misle da je praksa primanja mita prisutna u Kosovskoj Policiji povećan za oko 10% uporedivši ih sa prošlom godinom, tačnije 51.1%. Sa druge strane 26.1% anketiranih dele mišljenje prema EULEX-ovim zvaničnicima.

Ubeđenje da postoji toliko veliki nivo primanja mita u glavnim institucijama sistema pravosuđa ozbiljno smeta njihovoj pravilnoj funkciji i uništava poverenje javnosti u pravosuđu i vladavini prava na Kosovu.

Na osnovu vašeg mišljenja, da li zvaničnici/radnici pravosudnih institucija traže/primaju mito?

55.1%Da

Ne17.9%

Ne znam /Bez odgovora

27.1%


Zvaničnici/radnici kojih institucija u nizutraže/primaju mito?

Kosovska Policija

KosovskiSudovi Kosovsko

Tužilaštvo

EULEX

Drugo

51.1%

72.2%66.4%

26.1%

3.8%

100%


12

EFEKTIVNOST U BORBI PROTIV KORUPCIJENegativna percepcija prema odgovornim institucijama prati ove institucije i u okviru borbe protiv korupcije. Anketirani rangiraju institucije, što se tiče njihovog efikasnosti u borbi protiv korupcije kao u nizu: Sudovi (4.1%), Tužilaštvo (6.1%), EULEX (8.0%), Agencija Protiv Korupcije (21.0%), Policija (21.5%) i Mediji (26.4%). Ovi rezultati, slični kao i u proteklim godinama, predstavljaju mišljenje građana gde ni približno ne smatraju da su sudovi, tužilaštva i

i EULEX pioniri borbe protiv korupcije. Treba se napomenuti da građani vide Agenciju Protiv Korupcije i Medije lidere u borbi protiv korupcije. Neprestani izveštaji medija o slučajevima korupcije uticali su da mediji imaju u nastavku pozitivan trend od prve ankete ovih serija u 2016. godini. Dok je policija, koju su u 2016. godini 51.6% građana ocenili kao lidera u borbi protiv korupcije, od rezultata zadnje ankete samo 21.5% građana vidi ovu instituciju kao efektivnu u borbi protiv korupcije.

Na osnovu vašeg mišljenja, koja od institucija u nizu je najefektivniji u borbi protiv korupcije

Odbijada odgovori

Drugo

Mediji

AgencijaProtivKorupcije

EULEX

Tužilaštvo

Sudovi

Policija

12.0%

1.0%

26.4%

21.0%

8.0%

6.1%

4.1%

21.5%


Odbijada odgovori

Drugo

Mediji


EULEX

Tužilaštvo

Sudovi

Policija

12.0%

1.0%

26.4%

21.0%

8.0%

6.1%

4.1%

21.5%


Odbijada odgovori

Drugo

Mediji


EULEX

Tužilaštvo

Sudovi

Policija

12.0%

1.0%

26.4%

21.0%

8.0%

6.1%

4.1%

21.5%


13

PRIJAVLJIVANJE KORUPCIJE

Sa svom ovom slabom ocenom od strane građana što se tiče učinka pravosudnih institucija u pravcu borbe protiv korupcije, građani nastavljaju da pokazuju veliku spremnost za prijavljivanje slučajeva korupcije ili kriminala. Kada su pitani ako primetite neki slučaj korupcije ili kriminala, da li biste bili spremni da ga prijavite, 66.9% građana su izrazili spremnost za takvo što. Svakako, ovaj postotak je najmanji koji je zapažen između četiri serija anketa (78.3% u junu 2016., 75.7% u novembru 2016. i u junu 2017.), i prati negativan trend smanjivanja spremnosti građana za prijavljivanje. Dok se postotak građana koji su se izrazili da nisu spremni za prijavljivanje u međuvremenu povećao, isti trend samo malo manje izražen je pratio i postotak građana koji su se izrazili da nisu spremni da se odluče da li da vrše prijavu ili ne (17.5%). Ovaj trend se može protumačiti kao indikator da se lična iskustva građana ili njihovih sugrađana u prijavljivanju kriminala i Korupcije, gde mogli su biti neuspešni što se tiče njihovog tretiranja od strane odgovornih institucija, i sa time smanjili spremnost i povećali ne voljnosti među građane za prijavljivanje.

Najomiljenija institucija od strane građana koji iskazuju spremnost za prijavljivanje je Policija (75.6%), praćena od strane Medija (10.3%), Agencije Protiv Korupcije (5.7%), Tužilaštvo (2.8%), Sudove (1.9%) i EULEX (1.3%). Iako zadnji rezultati govore o niskoj oceni građana za efikasnost policije u borbi protiv korupcije, oni i dalje nastavljaju da vide policiju ka prva adresa prijavljivanja slučajeva korupcije i kriminala. Zadnji izveštaji medija takođe su uticali na povećanje poverenja u njih među građanima. To se je prenelo u primećenom porastu od 2.9% od prošle ankete u 10.3% građana koji vide medije kao efektivna adresa za prijavljivanje korupcije i kriminala.

Ako bi ste primetili neki slučaj korupcije ili kriminala (krađa, nasilje, itd.), da li bi ste bili spremni da ga prijavite?

66.9%Da

15.6%Ne

17.5%Ne znam /Bez odgovora

Odbija daodgovor

Ne znam

Drugo

Policiji

Sudu

Tužilaštvu

EULEX

AgencijiProtivKorupcije

Mediji

U kojoj instituciji biste ga prijavili?

75.6%

1.9%

2.8%

1.3%

5.7%

10.3%

0.2%

1.6%

0.6%

Ako bi ste primetili neki slučaj korupcije ili kriminala (krađa, nasilje, itd.), da li bi ste bili spremni da ga prijavite?

66.9%Da

15.6%Ne

17.5%Ne znam /Bez odgovora

Odbija daodgovor

Ne znam

Drugo

Policiji

Sudu

Tužilaštvu

EULEX

AgencijiProtivKorupcije

Mediji

U kojoj instituciji biste ga prijavili?

75.6%

1.9%

2.8%

1.3%

5.7%

10.3%

0.2%

1.6%

0.6%


14

ZADOVOLJSTVO

Zadovoljstvo je jedan veoma važan indikator koji pokazuje da građani imaju osećaj da zakonodavne institucije rade u skladu sa svojim obavezama. Što se tiče toga, slično kao i u prošlim anketama, Kosovska Policija još jednom uživa najveći nivo zadovoljstva građana sa jednim prosekom od 3.54 (gde 1=nimalo zadovoljan i 5=potpuno zadovoljan).

1

5

3

1=Nimalo zadovoljan i 5=Potpuno zadovoljan

3.54

2.73 2.622.33

Kosovska Policija

SudoviKosova

KosovskoTužilaštvo

EULEX

Koliko ste zadovoljni za radom/učinkom ovih institucija?

Dok se nivo zadovoljstva sa Sudovima (2.73), Tužilaštvo (2.62) i EULEX (2.33) nastavlja se da bude manji. Svakako mala poboljšanja nivoa zadovoljstva sa radom Sudova i Tužilaštva su označeni, za razliku od prethodnih anketa, drugačije prema radu EULEX-a, koji je imao pad u upoređivanju sa rezultatima iz juna 2017. (2.57).

1

5

3

1=Nimalo zadovoljan i 5=Potpuno zadovoljan

3.54

2.73 2.622.33

Kosovska Policija

SudoviKosova

KosovskoTužilaštvo

EULEX

Koliko ste zadovoljni za radom/učinkom ovih institucija?


15

NEZAVISNOST U DONOŠENJU ODLUKA

Nezavisnost institucija vladavine prava je jedna od glavnih stubova jedne funkcionalne demokratije i glavni uslov za jednu pravnu državu. Odgovori na pitanja ankete o tome koje Kosovske institucije su u stanju da izvrše svoje obaveze i odgovornosti na nezavisan način, pokazuje da 35.3% građana misle da je policija u stanju da deluje kao nezavisna, dok samo 17.1% i 13.8% građana misle da su Sudovi, odnosno Tužilaštva u stanju da deluju nezavisno tokom izvršavanja svojih obaveza i odgovornosti.

Ovi rezultati označavaju pogoršanje percepcije građana u upoređenju sa rezultatima iz prošle ankete, i potvrđuju da građani uopšte ne misle da postoji nezavisnost u donošenju odluka kada su u pitanju institucije vladavine prava, ali još više su zabrinjavajući rezultati koji pokazuju

da građani misle da se odluke većina sudija, gde samo u 19.7% slučaja se osnivaju na raspoložive činjenice i na zakonski okvir zemlje. Ostale odluke u 47.8% slučajeva se utiču od strane vršenja pritiska koji su vođeni privatnim interesima, i 31.4% slučajeva utiče se od pritiska koji se vrši od strane visokih političkih zvaničnika.


Po vašem mišljenju, u praksi, koja od sledećih institucija Kosova su u stanju da ispunjavaju svoje obaveze/dužnosti na nezavisan način?

Policija35.3%

Tužilaštvo17.1%

EULEX19.9%

Drugo0.2%

Nijedna37.4%

Sudovi13.8%

Po vašem mišljenju, tokom donošenja odluka većina sudija na Kosovu osniva se na:

47.8%Izvršeni pritisak od strane privatnog interesa/korupcije

Drugo 1.0%

Raspoložive činjenice i zakonski okvir zemlje

19.7%

Izvršeni pritisak od strane visokih zvaničnika/osoba od političkog uticaj

31.4%


16

POBOLJŠANJE SUDSTVA

Među ciljevima reforme pravosuđa nastavlja biti i reorganizacija sudova i tužilaštva na način na koji poboljšava njihove usluge prema građanima. Nezavisno od ovih promena što se tiče unutrašnjeg organizovanja, više od polovine građana (54.5%) negiraju da su primetili poboljšanje pravosudnog sistema tokom zadnjih godina, naspram samo 22.8% koji misle da je bilo poboljšanja.

U ovom aspektu, percepcija građana što se tiče poboljšanju usluga pravosudnih institucija, se je više pogoršala od decembra 2016. godine. U bilo kojem slučaju, dimenzije pravosudnog Sistema koje su poboljšane najviše, na osnovu građana koji dele mišljenje da, uopšte tokom prošlih godina bilo je nekih poboljšanja (22.8%) rangiraju ih kao u nizu; brzo završavanje/rešavanje predmeta (42.4%), manji politički uticaj nad sudijama (26.3%), istraga slučaja korupcije, kao i odgovornost i transparentnost (14.3%).

Po vašem mišljenju, da li je poboljšan pravosudni sistem zadnjih godina?

Koji od ovih dimenzija pravosudnog Sistema je poboljšan najviše?

22.8%Da

Ne 54.5%

Ne znam/Bez odgovora 22.7%

Istraga predmeta korupcije

Manji uticaj političara na sudije

Brže zatvaranje/rešavanje predmeta

Odgovornost i transparentnost 14.3%

42.4%

26.3%

17.0%


17

USLOVI RADA

Anketirani građani misle da se samo u 5.4% slučaja preduzimaju disciplinske mere do razrešenja sa dužnosti sudija/tužioca koji krše pravila ili postupke tokom izvršavanje dužnosti. Dok se u 60.8% slučajeva, ili nikad (18.6%) ili retko (42.2%) dešava da se izreknu disciplinske mere prema sudijama/tužiocima. Ovi podaci otkrivaju percepciju građana na odnosu prema nivou odgovornosti koji drže sudije i tužioci naspram njihovih delatnosti, i efikasnost mehanizama nadzora. Dok kada

su pitani da li sudovi i tužilaštva imaju potrebna sredstva i izvore da ih zaštite od pretnji, uznemiravanja, napada ili zaplašivanja, građani su se izrazili da nisu toliko ubeđeni da se sudije i tužioci osećaju sigurnim tokom izvršavanja svojih dužnosti. Međutim, prosečni nivo slaganja tokom ankete, sa 3.22 (gde 1=nikako se ne slažem, dok je 5=potpuno se slažem) vidljivo prati pozitivan trend ako se uporede sa rezultatima od pređašnjih serija anketiranja (2.71 u junu 2016., 2.91 u decembar 2016., i 3.06 u junu 2017.).

Po vašem mišljenju, da li postoje šanse da se preduzmu disciplinske mere do lišavanja sa dužnosti sudija/tužioca koji krše pravila ili postupke?

Nikad 18.6%

Retko 42.2%

Ponekad 33.8%

Često 3.7%Uvek 1.7%

1 2 3

3.22

4 5 6

“Sudovi/tužilaštva imaju potrebna sredstva i izvore za zaštitu sudija/tužioca od pretnji, uzne-miravanja, napade ili zaplašivanje”

Molim vas kažite nam koliko se slažete sa sledećom izjavom:


18

MANDAT EULEX-a Regarding the mandate of EULEX in Kosovo, and whether its mandate shall get extended or terminated, 24% of respondents think that it should get extended, compared to 44.2% respondents who think that the mandate of EULEX should be terminated. It is worth mentioning that the percentage of citizens who are not sure about their opinion regarding the EULEX mandate (31.8%) has progressively increased since the first series of surveys (28.8%) in June 2016, 30.5% in December 2016, and 27.5 in June 2017).This says a lot about unsatisfactory performance of EULEX over the last two years, which caused uncertainty and doubt of the citizens if such a mission serves the justice system in the country.

Koje je vaše mišljenje što se tiče mandata EULEX-a: Nisam siguran

31.8%

Treba sezavršiti44.2%

Treba seprodužiti

24.0%

Koje je vaše mišljenje što se tiče mandata EULEX-a: Nisam siguran

31.8%

Treba sezavršiti44.2%

Treba seprodužiti

24.0%

UČINAK TUŽILAŠTVA


20

OCENJIVANJE RADA PRAVOSUDNOG SISTEMADa bi se procenio rad pravosudnog sistema, prvo izdanje indeksa je usredsređeno na procenu efikasnosti rada sudstva u rešavanju predmeta analiziranjem podataka za svaki sud za 2013., 2014. i 2015. godinu, uzimajući u obzir započinjanje nove zakonodavne i strukturne reforme pravosudnog sistema. Drugo izdanje se usredsredilo na efikasnost rada sistema tužilaštva na Kosovu kao nezavisnog sistema odgovornog za gonjenje i borbu protiv kriminala i korupcije u Republici Kosovo. Glavni fokus trećeg izdanja je bio analiziranje rada sudova i tužilaštava u 2016. godini. Slično tome, ovo izdanje takođe studira rad sudova i tužilaštava u 2017.

Prilikom procene efikasnosti praćena je organizaciona struktura tužilaštava i sudova. Na taj način je ocenjen rad Kancelarije glavnog državnog tužioca, Apelacionog tužilaštva, Specijalnog tužilaštva i sedam osnovnih tužilaštava u Republici Kosovo. Takođe, analizirani su podaci o radu Vrhovnog suda, Posebne komore, Apelacionog suda i Osnovnih sudova.

Konkretnije, da bi se izmerila efikasnost ovog sistema analizirani su zvanični podaci iz izveštaja Sudskog saveta Kosova, Tužilačkog saveta Kosova, Kancelarije glavnog tužioca, Agencije za statistiku itd. Nakon toga, na osnovu tih podataka, sastavljeni su sledeći indikatori učinka sistema tužilaštva. Svaki od ovih pokazatelja procenjuje različite aspekte efikasnosti ovog sistema, od prosečnog broja sudija / tužilaca do različitih sudova / tužilaca, do godišnjeg budžeta koji se dodeljuje pravosudnom sistemu Kosova.

Određivanje tačnog obima rada jednog sudije ili tužioca predstavlja kompleksno pitanje koje zahteva posebnu pažnju i procenu različitih faktora koji utiču na njihov rad. Teško je uspostaviti iste standarde za sve sudove i sva tužilaštava u odnosu na broj predmeta koje sudija ili tužilac treba razmotriti ili rešiti, jer svaki slučaj ima svoje specifičnosti uslovljene raznim spoljnim ili unutrašnjim faktorima koji direktno utiču na njihovo rešenje. U svakom slučaju, efikasnost rada sudova i tužilaštava treba pažljivo proceniti jer kao što smo videli u prethodnom delu, nezadovoljstvo građana ovim sistemom je veoma veliko. Zato, u nastavku su analizirani indikatori koji procenjuju rad tužilaštava i sudova tokom 2013-2017. godine, usredsređujući se na broj predmeta primljenih tokom godine i na sposobnost svakog tužilaštva da reši sve ove slučajeve.


21

UČINAK TUŽILAŠTVABroj novih predmeta/ broj rešenih predmeta

Procena efikasnosti je važan indikator pošto pokazuje način na koji sistem tužilaštva odgovara na zahteve predmeta primljenih u roku od godinu dana. Efikasnost se meri na osnovu odnosa između rešenih predmeta i primljenih predmeta u roku od jedne godine. Kada je ovaj odnos manji od 100%, to ukazuje na to da tužioci nisu bili u mogućnosti rešiti sve primljene predmete, čime se povećava broj predmeta koji će biti nasleđeni u narednoj godini. Odnos od 100% znači da su tužilaštva mogla da odgovore na sva pitanja koja su pokrenuta u toku jedne godine. Dok, kada je ovaj odnos veći od 100%, to ukazuje da su tužilaštva uspela rešiti više predmeta nego što su primila, čime se omogućava smanjenje broja nasleđenih predmeta. Prema ovim odnosima, Kancelarija glavnog tužioca je 2017. godine obeležila najslabiju efikasnost u rešavanju predmeta od 2014. godine, nasleđujući tako predmete za 2018. godinu. Slično tome, Apelaciono tužilaštvo je zabeležilo nizak učinak, odnosno 93%, posebno u odnosu na prethodne dve godine, kada je njihov radni bilans bio vrlo pozitivan, 192%, odnosno 125%. S druge strane, Apelaciono tužilaštvo i osnovna tužilaštva su tokom 2017. godine zabeležila pozitivan bilans. Apelaciono tužilaštvo je, kao i u protekle četiri godine, jedino koje je održalo efikasnost od 100%. To znači da je Apelaciono

Tabela 1. Prosek primljenih novih predmeta u odnosu na rešene predmete

Kancelarija gl. tužioca Prosek novih predmeta Prosek rešenih predmeta

2017 201 198

2016 228 231

2015 396 403

2014 153 146

2013 212 215

Specijalno tužilaštvo Prosek novih predmeta Prosek rešenih predmeta

2017 15 14

2016 12 23

2015 9 11

2014 12 6

2013 11 10

Apelaciono tužilaštvo Prosek novih predmeta Prosek rešenih predmeta

2017 724 724

2016 880 880

2015 645 645

2014 549 549

2013 584 584

Osnovna tužilaštva Prosek novih predmeta Prosek rešenih predmeta

2017 375 475

2016 229 257

2015 250 234

2014 255 182

2013 320 255


22

tužilaštvo uspelo da reši sve slučajeve koje je imala u toku jedne godine, tako da nije nasledila ni jedan predmet u narednoj godini, i tako već pet godina. Dok su Osnovna tužilaštva povećala učinak u odnosu na prethodne godine. Tokom 2017. godine ova tužilaštva su postigla efikasnost od 127%, najviša zabeležena od 2013. godine.

Efikasnost tužilaštva u rešavanju predmetaProcena efikasnosti je važan indikator pošto pokazuje način na koji sistem tužilaštva odgovara na zahteve predmeta primljenih u roku od godinu dana. Efikasnost se meri na osnovu odnosa između rešenih predmeta i primljenih predmeta u roku od jedne godine. Kada je ovaj odnos manji od 100%, to ukazuje na to da tužioci nisu bili u mogućnosti rešiti sve primljene predmete, čime se povećava broj predmeta koji će biti nasleđeni u narednoj godini. Odnos od 100% znači da su tužilaštva mogla da odgovore na sva pitanja koja su

pokrenuta u toku jedne godine. Dok, kada je ovaj odnos veći od 100%, to ukazuje da su tužilaštva uspela rešiti više predmeta nego što su primila, čime se omogućava smanjenje broja nasleđenih predmeta. Prema ovim odnosima, Kancelarija glavnog tužioca je 2017. godine obeležila najslabiju efikasnost u rešavanju predmeta od 2014. godine, nasleđujući tako predmete za 2018. godinu. Slično tome, Apelaciono tužilaštvo je zabeležilo nizak učinak, odnosno 93%, posebno u odnosu na prethodne dve godine, kada je njihov radni bilans bio vrlo pozitivan, 192%, odnosno 125%. S druge strane, Apelaciono tužilaštvo i osnovna tužilaštva su tokom 2017. godine zabeležila pozitivan bilans. Apelaciono tužilaštvo je, kao i u protekle četiri godine, jedino koje je održalo efikasnost od 100%. To znači da je Apelaciono tužilaštvo uspelo da reši sve slučajeve koje je imala u toku jedne godine, tako da nije nasledila ni jedan predmet u narednoj godini, i tako već pet godina. Dok su Osnovna tužilaštva povećala učinak u odnosu na prethodne godine. Tokom 2017. godine ova tužilaštva su postigla efikasnost od 127%, najviša zabeležena od 2013. godine.

Tabela 2. Efikasnost tužilaštva

Godina Kancelarija gl. tužioca

Specijalno tužilaštvo

Apelaciono tužilaštvo

Osnovna tužilaštva

2017 98 93 100 112

2016 101 192 100 112

2015 102 125 100 94

2014 96 51 100 71

2013 101 94 100 80


23

Opterećenost tužilaca Indikator opterećenja tužilaca određuje prosečno opterećenje tužilaca u roku od godinu dana procenjujući broj nerešenih predmeta na početku godine i broj novih predmeta primljenih tokom te iste godine. Treba naglasiti činjenicu da ovo merenje ne vrednuje težinu različitih predmeta koje tužilac treba da reši, već samo prosek koji se prihvata za svaki od njih.

Kao što je grafički prikazano u Tabeli 3, prosečan broj primljenih predmeta za jednog tužioca za 2017. godinu je niži u svim tužilaštvima.

U Kancelariji glavnog tužioca, prosek predmeta koje su 2017. godine dobili po tužiocu je 203 predmeta. Ovo je najniži prosek predmeta primljenih po tužiocu u Kancelariji glavnog tužioca od 2014. godine. U Specijalnom tužilaštvu prosek broja primljenih predmeta pao je sa 72 u prethodnoj godini na samo 46 predmeta u proseku po tužiocu, manje od bilo koje godine od 2013. godine. I u Apelacionom tužilaštvu prosečna opterećenost tužilaca je smanjena u odnosu na prošlu godinu, kao i u osnovnim tužilaštvima gde je prosek predmeta po tužiocu, u 2017. godini, 404 (najniži prosek godinama u Osnovnim tužilaštvima).

Tabela 3. Opterećenost tužilaca





2017 203 46 724 404

2016 234 72 880 506

2015 413 53 645 540

2014 155 50 549 463

2013 217 48 584 509

Stepen prenatrpanosti tužilaštavaOvaj indikator odražava prosečno vreme koje jednom tužilaštvu treba da završi sve predmete koje je akumulirala u toku jedne godine, na osnovu učinka tužilaštva u završavanju predmeta tokom iste godine. Preciznije, stepen prenatrpanosti se računa kao odnos ukupnog broja predmeta (novih i nasleđenih) na rešene predmete. Na osnovu ovog odnosa i na osnovu efikasnosti i produktivnosti koje ima u rešavanju predmeta, Kancelariji glavnog tužioca bi trebalo više od jedne godine samo da završi predmete koje ima u postupku a da ne primi nijedan novi predmet, Specijalnom tužilaštvu skoro 4 godine, a Osnovnom tužilaštvu više od 1 godine. Što se tiče Apelacionog tužilaštva, to je jedino tužilaštvo koje uspeva da reši predmete prikupljene u toku iste godine, već pet godina zaredom.

Tabela 4. Stepen prenatrpanosti





2017 104 395 100 157

2016 101 314 100 197

2015 102 462 100 231

2014 106 826 100 255

2013 101 479 100 199


24

BudžetSmatra se da je budžet veoma važan pokazatelj jer se na osnovu njega može se proceniti koji je prioritet i značaj dat pravosudnom sistemu, odnosno sistemu tužilaštva prilikom izrade državnih budžetskih linija. Većina zemalja EU nastavlja da daje prioritet njihovim pravosudnim sistemima, posvećujući posebnu pažnju prilikom planiranja budžeta. U našem slučaju, budžet tužilaštva se stalno povećavao od 2013. godine, dostignuvši najveću vrednost u 2017. godini, oko 9,5 miliona evra.

Povećanje iznosa finansijskih sredstava namenjenih pravosudnom sektoru je raslo proporcionalno sa ukupnim budžetom Kosova. Povećanje ovih iznosa nije došlo kao rezultat bilo kakvih studija potreba i zahteva sistema tužilaštva. Kao rezultat toga, povećanje godišnjeg budžeta nije omogućilo dosledno povećanje učinka ovog sistema.

Tabela 5. Budžet sistema tužilaštva

Godina Budžet tužilaštva Budžet Kosova Raspodela u %

2017 9483682.00 2001020484.00 0.47

2016 8013619.00 1678709487.00 0.48

2015 7158086.00 1682486849.00 0.43

2014 6872000.00 1589324952.00 0.43

2013 5775534.00 1591118599.00 0.36

PROCENA RADA SUDOVA


26

Broj novih predmeta / rešenih predmeta

Broj novih predmeta primljenih u roku od jedne godine ukazuje na stepen zahteva za svaki sud. Ovaj zahtev odražava očekivano opterećenje svakog suda, i samim tim i sposobnost pravosudnog sistema da upravlja ovim protokom omogućavajući sudovima da planiraju za narednu godinu. Konkretno, u tabeli 6 prikazan je prosečan broj novih predmeta primljenih u toku jedne godine u odnosu na slučajeve rešene iste godine, bez razdvajanja predmeta u teške ili lake. Prema ovoj logici, u 2017. godini, Vrhovni sud je dobio u proseku 89 novih predmeta, dok je u proseku rešio 88 slučajeva. Tokom 2016. godine ovaj sud je u proseku primio 82 novih predmeta u odnosu na 73 rešenih, a tokom 2015 i 2014. godine u proseku je primio 74 odnosno 68 predmeta, dok je tokom tih godina u proseku rešio 78 odnosno 66 predmeta. U 2013. godini Vrhovni sud primio je najmanji prosečni broj novih predmeta tokom godina, ali je tokom tog perioda izveštavao da je u proseku rešio 113 predmeta, što znači da je uspeo rešiti i jedan izvestan broj predmeta nasleđenih iz prethodnih godina. Specijalna komora, već dve godine zaredom, je uspela da proizvede pozitivan bilans, s višim prosekom rešenih predmeta u odnosu na primljene nove predmete.

Tabela 6. Prosek primljenih novih predmeta u odnosu na rešene predmete

Vrhovni sud Prosek novih predmeta Prosek rešenih predmeta

2017 89 88

2016 82 73

2015 74 78

2014 68 66

2013 56 113

Specijalna komora Prosek novih predmeta Prosek novih predmeta

2017 177 198

2016 146 190

2015 378 173

2014 950 263

2013 356 191

Apelacioni sud Prosek novih predmeta Prosek novih predmeta

2017 367 330

2016 362 313

2015 320 286

2014 362 331

2013 334 344

Osnovni sudovi Prosek novih predmeta Prosek novih predmeta

2017 794 1153

2016 1621 1785

2015 1398 1376

2014 1422 1548

2013 1843 1474


27

2017. godine, Specijalna komora je zabeležila u proseku 177 novih predmeta i 198 rešenih predmeta iz te godine i prethodnih godina. Apelacioni sud, kao i u 2014., 2015., 2016. takođe i u 2017. godini je u proseku imao veći broj novih nego rešenih predmeta. Shodno tome, Apelacioni sud nastavlja trend prenošenja predmeta na naredne godine. Na kraju, osnovni sudovi su 2017. godine, kao i 2016. godine, imali su dobar učinak prijavljujući najveći prosek rešenih predmeta (1153) u odnosu na nove primljene predmete (794). Međutim, treba napomenuti da je najveći broj predmeta prekršajni predmeti.

Efikasnost sudova u rešavanju predmeta

Efikasnost sudova u rešavanju predmeta ocenjuje se u skladu sa njihovim sposobnostima da odgovore na zahteve predmeta primljenih u roku od godinu dana. Može se meriti na odnosu između rešenih predmeta i predmeta primljenih u roku od godinu dana. U tabeli 7 možemo videti da je učinak Vrhovnog suda karakterisan smanjenjem i povećanjem efikasnosti tokom godina. 2013. godina nastavlja da bude godina sa najvećom efikasnošću od 200%, što znači da je tokom te godine ovaj sud rešio ne samo broj novih primljenih predmeta već i značajan broj predmeta nasleđenih iz prethodna godina. Dok se 2017. godina, iako sa nižom efikasnošću, odnosno 98%, ipak pokazala uspešnijom od 2016. godine. Sa druge strane, Posebne komore su imale visoku efikasnost od 112% u rešavanju predmeta. Kao što se može primetiti u tabeli 7 tokom poslednje dve godine, 2016. i 2017. godine, Posebna komora je zabeležila posebno povećanje efikasnosti njihovog rada u poređenju sa prethodne tri godine. U 2017. godini, osnovni sudovi su takođe povećali efikasnost. Zabeležili su pozitivan bilans od 145%. Ovo takođe označava njihovu najveću efikasnost u rešavanju primljenih predmeta. Osnovni sudovi, ne samo da su uspešno rešili sve nove predmete u toku godine, nego su takođe uspeli da smanje broj predmeta nasleđenih iz prethodnih godina. Ali je Apelacioni sud nakon veoma uspešnog rada u 2016. godini kada njihova efikasnost u rešavanju predmeta u roku od godinu dana bio 86%, u 2017. godini, slično kao i 2015. godine, su zabeležili slabu efikasnost od samo 90%.

Tabela 7. Efikasnost sudova

Godina Vrhovni sud Specijalna komora Apelacioni sud Osnovni sudovi

2017 98 112 90 145

2016 89 130 186 110

2015 105 46 89 98

2014 98 28 92 109

2013 201 54 103 80


28

Opterećenje sudija

Isto kao i indikator opterećenja javnih tužilaca, indikator opterećenja sudija određuje prosečno opterećenje jednog sudije u roku od godinu dana procenjivanjem broja nerešenih predmeta u početku godine i broja novih primljenih predmeta tokom te iste godine. Treba naglasiti da ovo merenje ne vrednuje težinu različitih predmeta koje sudija mora rešiti, već samo prosek primljenih za svakog od njih.

Prosečan broj predmeta primljenih od strane jednog sudije za 2017. godinu je povećan za sudije Vrhovnog i Apelacionog suda, dok je za sudije Specijalne komore i Osnovnih sudova smanjen. U slučaju Osnovnih sudova, iako je zabeležen prosek od 2224 primljenih predmeta u 2017. godini najniži prosek u poslednjih pet godina, i dalje je veoma visok, najviši među svim sudovima. .

Tabela 8. Opterećenje sudija

Godina Vrhovni sud Specijalna komora

Apelacioni sud Osnovni sudovi

2017 120 926 205 192

2016 88 1850 644 3187

2015 83 1876 539 2848

2014 75 2211 583 3080

2013 121 821 558 3133

Stepen prenatrpanosti sudova

Stepen prenatrpanosti sudova podrazumeva prosečno vreme koje jednom sudu treba da završi sve slučajeve koje je prikupio u toku jedne godine, na osnovu produktivnosti i efikasnosti suda u istoj godini. Tačnije, stepen prenatrpanosti se računa kao odnos ukupnih predmeta (novih i nasleđenih) na rešenim predmetima. Za razliku od 2016. godine stepen prenatrpanosti za 2017. godinu nije pokazala neki značajan napredak. Kao i 2016. godine, Vrhovnom sudu, bazirajući se na efikasnost i produktivnost koju ima u rešavanju predmeta, bi trebalo više od godinu dana samo da završi predmete koje ima u proceduri, a da ne primi nijedan novi predmet, Specijalnoj komori skoro 10 godina, Apelacionom sudu oko 2 godine , kao i Osnovnim sudovima manje od 2 godine.

Tabela 9. Stepen prenatrpanosti

Godina Vrhovni sud

Specijalna komora

Apelacioni sud

Osnovni sudovi

2017 106 1836 680 2224

2016 120 975 206 179

2015 107 1085 188 207

2014 113 841 176 199

2013 107 430 162 213


29

BudžetSmatra se da je budžet veoma važan pokazatelj jer se na osnovu njega može se proceniti koji je prioritet i značaj dat pravosudnom sistemu, odnosno sistemu tužilaštva prilikom izrade državnih budžetskih linija. Većina zemalja EU nastavlja da daje prioritet njihovim pravosudnim sistemima, posvećujući posebnu pažnju prilikom planiranja budžeta. U našem slučaju, budžet tužilaštva se stalno povećavao od 2013. godine, dostignuvši najveću vrednost u 2017. godini, oko 22 miliona evra

Tabela 10. Budžet SSK

Godina Budžet SSK Budžet Kosova Raspodela u %

2017 21793948.18 2001020484.00 1.09

2016 20465770.00 1678709487.00 1.22

2015 21288771.00 1682486849.00 1.27

2014 20833483.00 1589324952.00 1.31

2013 19910467.00 1591118599.00 1.34

Povećanje iznosa finansijskih sredstava namenjenih pravosudnom sektoru je raslo proporcionalno sa ukupnim budžetom Kosova. Povećanje ovih iznosa nije došlo kao rezultat bilo kakvih studija potreba i zahteva sistema tužilaštva. Kao rezultat toga, povećanje godišnjeg budžeta nije omogućilo dosledno povećanje učinka ovog sistema.

O RoLPIK-uProjekat „Uspostavljanje indeksa učinka sudskog sistema i podrška u sprovođenju novog sistema organizacije sudova i tužilaštava na Kosovu – RoLPIK“ će trajati 18 meseci i podržava ga projekat Promovisanje demokratskog društva (DSP), koji finansira Švajcarska Kancelarija za saradnju na Kosovu (SCO-K), a upravlja Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF). Glavna svrha ovog projekta je promovisanje poboljšanja učešća civilnog društva i građana u pozivanju na odgovornost o učinku pravosudnog sistema kroz nadgledanje, konsultaciju i stalno ocenjivanje.

Za više informacija o RoLPIK platformi, posetite:

www.rolpik.org

“Ovaj grant finansira Projekat za promociju demokratskog društva (DSP) - finansiran od strane Švajcarske agencije za razvoj i saradnju (SDC) i Ministarstva inostranih poslova Danske (DANIDA), a upravlja ih Kosovska fondacija za civilno društvo (KCSF)”

Rule of LawPerformance Indexin Kosovo

rolpik.org

Documents

Izveštaj Grupe za Pravne i Političke Studije Institucija ...Oktobar 2018 Indeks Učinka Institucija Vladavine Prava na Kosovu ČETVRTO IZDANJE rolpik.org GROUP FOR LEGAL AND POLITICAL