Embed Size (px)
Citation preview
1
IZVEŠTAJ O INTERNOJ EVALUACIJI
PROJEKTA RECI
Predškolsko i osnovno obrazovanje Roma – širenje
mogućnosti za veći obuhvat i smanjenje osipanja u
obrazovanju
(2015-2017)
Beograd, novembar 2017.
2
Ovaj dokument predstavlja finalnu internu analizu korisnosti sprovedenog
projekta, efikasnosti i efektivnosti sprovedenih mera i njihove
relevantnosti. Izveštajem je obuhvaćen celokupni period implementacije
(januar 2015. – oktobar 2017.) jer je karakter projekta - njegova složenost
i uključenost velikog broja aktera, zahtevao primenu formativne evaluacije
u većini sprovedenih aktivnosti i analiye rezultata. Analiza uticaja projekta
trebalo bi da bude urađena posebno, kao ex post evaluacija kako bi se
razumelo dejstvo projekta u lokalnim sredinama na srednji rok kao i
praćenje toka njegove održivosti.
Izveštaj su pripremili članovi projektnom tima, a na osnovu prikupljenih
informacija sa terena za koje su bili zaduženi eksterni monitori i lokalni
(romski) koordinatori.
Izveštaj je pripremljen na srpskom jeziku i može se preuzeti sa web strana
http://www.projekatreci.org/ kao i http://www.wb-institute.org/rs/library/
Tekst izveštaja pripreman je tokom oktobra i novembra 2017. godine.
Celokupan sadržaj izveštaja, kao i njegovi delovi mogu se slobodno koristiti.
DISCLAIMER
Mišljenja izražena u ovom dokumentu su isključiva odgovornost autora i ne predstavljaju nužno zvanične stavove
EU niti bilo kog drugog korisnika projekta.
3
SADRŽAJ
SKRAĆENICE……………..…………………..………………………………………………………….……..4
UVOD ....................................................................................................................................................... 5
DEO 1: RECI projekat - prikaz ............................................................................................................... 5
1.1. Relevantnost i tematski fokus .................................................................................................. 5
1.2. Ciljevi ........................................................................................................................................ 6
1.3. Partnerstvo, akteri i implementacija ......................................................................................... 7
1.4. Pretpostavke i rizici .................................................................................................................. 7
1.5. Monitoring i izveštavanje .......................................................................................................... 9
DEO 2: Evaluacija ................................................................................................................................. 11
2.1. Metodologija, etička pitanja i ograničenja .............................................................................. 11
2.2. Rezultati ................................................................................................................................. 14
2.2.1. Relevantnost ......................................................................................................................... 14
2.2.2. Efikasnost .............................................................................................................................. 14
2.2.3. Efektivnost ............................................................................................................................. 16
2.2.4. Uticaj ..................................................................................................................................... 16
2.2.3. Održivost ............................................................................................................................... 16
DEO 3: Zaključci i preporuke .............................................................................................................. 20
DEO 4: ANEKSI ..................................................................................................................................... 23
Uključene strane - sagovornici………………………………………………………………………………...23
Upitnici sa TOT obuka 1 & 2………………………………………………………………………………… ..25
Bromfrenbrenerov model u praksi: monitoring i evaluacija TU programa………………………………...25
4
SKRAĆENICE
AFS Agroinvest fondacija Srbija
ECEC Predškolski program
EU Evropska unija
JPP Javno privatno partnerstvo
OŠ Osnovna škola
PP Psihološko-pedagoška služba
RECI Naziv projekta
RNS Rano napuštanje školovanja
RS Republika Srbija
TOT Trening za trenere
TU TUTORING Tutoring program
WEBIN Zapadnobalkanski institut
5
UVOD
Ovaj izveštaj predstavlja ishod procesa unutrašnje evaluacije rezultata RECI projekta i njegovog
potencijalnog šireg uticaja na stanje u oblasti ranog obrazovanja dece, te podrške osnovnom obrazovanju
(Romske) dece u Republici Srbiji, a naročito unutar lokalnih zajednica u Knjaževcu. Beloj Palanki i
Prokuplju. Proces interne evaluacije vodila je Iva Kljakić, upraviteljka AFS, dok su u izradi teksta I
prikupljanju podataka učestvovali Zlatan Halilović (WEBIN) i Tijana Morača (Univerzitet Sapienza u Rimu).
Evaluacija je naročito usmerena na sledeće aspekte projekta: i) relevantnost; ii) efikasnost partnerstva i
sprovedenih aktivnosti; iii) efektivnost planiranih aktivnosti i intervencija u postizanju željenih ishoda i
rezultata; iv) uticaj projekta na ciljne zajednice i šire okruženje; v) održivost i replikabilnost postignutih
rezultata.
Usled formativnog pristupa, evaluacioni proces je doprineo i kvalitetnijoj kontroli rezultata kao i uvođenju
neophodnih korektivnih mera tokom perioda implementacije. Na osnovu ovih nalaza su izvučeni opšti
zaključci i date posebne preporuke koje će poslužiti i kao linije vodilje za buduće razvojne intervencije u
ovoj i srodnim oblastima svim projektim partnerima, ali i drugim saradnicima.
Pored uvodnog dela, izveštaj sadrži još tri odeljka. Odeljak 1 sadrži prikaz RECI projekta, objašnjenje
relevantnosti i pozadine projekta, kao i informacije o partnerstvu i ciljevima i procesu implementacije.
Odeljak 2. se odnosi na opseg i metodologiju evaluacionog procesa i njegove najbitnije rezultate. U
poslednjem odeljku iznose se posebne preporuke i predlozi, naročito u pogledu upravljanja projektom,
koordinacije, implementacije i povezanosti sa širim kontekstom, i na kraju se izvlače opšti zaključci o
značaju RECI projekta za unapređenje kvaliteta predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja u Republici
Srbiji.
1. RECI PROJEKAT – PRIKAZ
1.1. Relevatnost i tematski fokus
Kao što je navedeno u Izveštaju o napretku Srbije 2013, službe u zajednici i dalje nisu dostupne svim
romskim građanima / stanovnicima koji imaju potrebu: "Romska zajednica nastavlja da bude izložena
višestrukim oblicima isključenosti, a opseg socijalnih usluga i inicijativa za promociju njihovih još uvijek
treba poboljšati inkluziju ". Ovaj projekat uvodi više raznovrsne, orijentisane na rezultate, delotvorne,
efikasne i održive usluge zasnovane na zajednici namenjene romskoj populaciji u ciljanim lokalnim
opštinama u južnoj Srbiji. Stoga je stvoreno da direktno odgovara prvim 3 specifičnim ciljevima ovog CfP-
a: 1) Promoviše socijalno uključivanje ugroženih i ugroženih grupa kroz pružanje održivih društvenih usluga
zasnovanih na zajednici; 2) poboljšati položaj Roma kroz inicijative usmerene na njihovo aktivno socijalno
uključivanje; 3) Promovisati efikasnu upotrebu resursa kroz partnerstvo različitih zainteresovanih strana
6
uključenih u pružanje podrške ugroženim grupama. Predloženim merama se ovaj predlog bavi aktivnim
uključivanjem romske populacije i razvijen je da odražava prioritete delovanja prema LOT2.
Prema podacima iz popisa 2011. godine, romsko stanovništvo u Srbiji iznosi 147.604 osobe. Romi su jedna
od najugroženijih grupa u društvu, posebno u slučaju onih koji žive u romskim naseljima na kojima je
stanovništvo ozbiljno pogođeno nezaposlenošću i siromaštvom. Ciljna oblast ovog projekta su stoga 3
najranjivije lokalne romske zajednice smeštene u Beloj Palanci, Knjaževcu i Prokuplju. Ove opštine u
jugoistočnoj Srbiji bile su ozbiljno pogođene od strane post-socijalističkog procesa tranzicije i ekonomske
krize i danas, 70% od ukupnog broja korisnika socijalne pomoći u ovim opštinama su romske porodice.
Mnoge romske porodice u naseljima u južnoj Srbiji i dalje žive na socijalnoj pomoći uprkos mjerama i
projektima koji su ranije sprovedeni radi pomoći najugroženijim (ženama i djeci), zbog nedostatka
sistemskog, holističkog pristupa i njihovih slabih kapaciteta za saradnju. "Romska deca, koja su više
zastupljena u sistemu državne nege, su pod većim rizikom da žive u siromaštvu, rano napuštaju školu, da
budu žrtve nasilja u porodici i da budu stavljeni u zbrinjavanje. Ovo je naročito slučaj sa decom koja žive u
romskim naseljima. "Hronična neregistracija Roma, sprečavanje njihovog pristupa socijalnim uslugama,
diskriminacija na tržištu rada, nisko učešće u obrazovanju, političkom životu i javnoj upravi, predstavljaju
konačne oblike višestrukih socijalna isključenost Roma. Jedan od ključnih aspekata ove višestruke
socijalne isključenosti je nizak stepen obrazovanja, nivo niskog nivoa obrazovanja i visok stepen ranog
napuštanja škole (u daljem tekstu ESL). Iako su uloženi određeni napori na terenu, "stopa napuštanja škole
za romsku decu ostaje velika". Nedostatak osnovnih finansijskih sredstava često je razlog ili izgovor zašto
romska deca ne pohađaju škole. Kao što je navedeno u Izvještaju Generalnog direktorata za pravosuđe za
pravosuđe o implementaciji okvira EU za nacionalne strategije integracije Roma, smanjivanje broja djece
koja napuštaju obrazovanje zahtijeva "blisku saradnju sa porodicama". Dakle, ovaj projekat zasniva se na
snažnoj i kontinuiranoj komunikaciji sa romskim porodicama.
1.2. Ciljevi
Specifični cilj akcije je povećanje učešća i postizanja romske djece u obrazovanju i staranju u ranom
djetinjstvu (ECEC) i osnovnom obrazovanju (EE) i smanjenju stope napuštanja u EE kroz mjere podrške
zajednici i poboljšanju saradnje zainteresovanih strana orijentisanih prema djeci. Kroz viši stepen
obrazovnog postizanja siromašne i marginalizovane djece, povećane stope završetka škole i raznovrsne
usluge zasnovane na zajednici za djecu i njihove porodice, ovaj projekat će doprinijeti većem pristupu
nastavnom obrazovanju i socijalnoj inkluziji romske omladine, povećati njihovu zapošljivost i, na duži rok,
pomažu da se prekine ciklus transgeneracijske siromaštva među Romima. Dakle, opšti ciljevi projekta su:
1) doprinijeti smanjenju visoke stope nezaposlenosti i siromaštvu među Romima i 2) doprinijeti socijalnom
uključivanju Roma u srpsko društvo.
7
1.3. Partnerstvo, akteri i implementacija
Ovaj projekat su zajednički razvili 6 institucija (aplikant, ko-aplikanti i saradnici), koji imaju jake radne
odnose i prikupljaju različite ekspertize relevantne za rad romske zajednice i učešće djece, prevenciju
napuštanja i reformu nivoa ECEC / EE: Svijet Vizija Austrija (VV) i Agroinvest Fondacija Srbija (AFS) su
doveli do procesa razvoja projekta i doprineli ekspertizom u upravljanju projektima, socijalnoj politici i radu
u zajednici; Romski NVO Kulturno-informativni centar '' Pralipe '' doprineo je ekspertizom o radu zajednice
u romskim naseljima i romskim porodicama; VEBIN Beograd je doprineo stručnom osposobljavanju za
prevenciju napuštanja i poboljšanju postignuća u školi kroz tutorstvo; Kolegijum za nastavu predškolskog
vaspitača Vršac (PTEC) doprineo je njihovom programu obrazovanja i obuke nastavnika za predškolsko
obrazovanje na romskom jeziku; Opštinske vlade Bele Palanke, Knjaževca i Prokuplja doprinele su
identifikaciji ciljnih grupa / korisnika o njihovim potrebama i ograničenjima i željenim promenama koje taj
projekat treba da ispuni. Oni će osigurati da svi uključeni u javni sektor budu uključeni i da će se
implementirane dogovorene mjere implementirati. Ciljane grupe i krajnji korisnici su konsultovani za razvoj
ovog projekta kroz projektne partnere. Ključne grupe zainteresovanih za ovo su roditelji Romi, profesionalno
osoblje koje radi sa ugroženim romskim grupama, njihove institucije (centri za socijalni rad, osnovne škole,
vrtići, zdravstveni centri, itd.), Romske NVO, lokalne vlasti i kancelarije za mlade.
1.4. Pretpostavke i rizici
Pretpostavke
Odgovarajući broj tutajaca / učenika izabranih i voljnih da učestvuju u programu tutorstva Uključenost škola
i osoblja centara za socijalni rad na model PPP treba da osiguraju odabir adekvatne djece i izražavaju
njihov interes za učestvovanje.
Odabrani adekvatan broj obučenih mentora, koji su na raspolaganju i spremni da rade na modelu kroz
direktan angažman sa tutejima. Na osnovu prethodnog angažovanja naših zaposlenih, studenti žele
volontera i tutora. Ne pretpostavljamo da nema većih poteškoća pod uslovom da je proceduru izbora
unaprijed definisana od strane lokalnog JPP-a.
Adekvatni tutorski prostor i materijal koji su na raspolaganju i ograničeni za upotrebu u svrhu podučavanja
od strane škola. Kako će sve školske vlasti biti uključene u program tutorstva i temeljno informisati na svojoj
osnovi, pretpostavljamo da neće biti suočene sa poteškoćama u pogledu pružanja prostora. U slučaju da
se to ipak desi.
Svi detalji o implementaciji jasno su definisani na početku izrade modela i u potpunosti su poštovani od
strane svih uključenih strana. Prekupnim, konsultativnim sastancima ćemo osigurati da sve zainteresovane
strane razumeju svoje uloge i obaveze vezane za tutorski program. Sistem praćenja i izveštavanja
obezbediće blagovremenu praćenje.
8
Dugoročna podrška korisnicima i zainteresovanim stranama, posebno sekretarijatima, opštinskim vlastima,
kancelarijama za mlade i školama Pretpostavljamo da će do kraja modela postojati pilotski organizacioni i
ljudski kapaciteti za organizovanje nastavnih, godišnjih tutorskih programa koji uključuju više škola i
okrutenja širom zemlje. Ova pretpostavka se zasniva na uspostavljanju primenljivog modela koji je
primenjen na rezultatima uz pažljivo planiran monitoring i izveštavanje, što vodi pozitivnoj oceni. U tom
smislu, naše uverenje je da bez obzira na političke partije na vlasti i zadužene za obrazovanje, pozitivni
rezultati modela uglavnom bi mogli da privuku političku elitu (novog i starom vladom)
Kako bi se postigla dobra perspektiva održivosti rezultata, lokalni JPP treba usaglasiti i potvrditi potpisanim
Memorandumom o saradnji sa definisanim ulogama svih uključenih partnera. Sve strane imaju koristi od
jasno definisanih linija odgovornosti i koristi koje bi uspješni model implementacije dovesti do razvoja
lokalne zajednice.
Odgovarajući broj škola se prijavljuje za učešće u programu. Očekuje se da će se škole pridružiti projektu
na strani korisnika jer će smanjenje ESL biti indikator sopstvenog uspeha i otvorenosti za nove inicijative.
Rizici
Rizik Strategija upravljanja
Ograničenja u saradnji i komunikaciji između uključenih institucija ili njihovog osoblja
Ova ograničenja mogu sprečiti ili odložiti realizaciju modelskih aktivnosti. Projektni tim će se uključiti u direktne razgovore i organizovati sastanke sa institucijama / osobljem kako bi se spriječilo ovakvo usko grlo.
Moguća kašnjenja u isporuci traženih dokumenata i informacija, pošto se one moraju pružiti i na engleskom jeziku.
Pošto je broj zainteresovanih strana i korisnika brojan, očekuje se određena kašnjenja u pogledu razmjene informacija i / ili izrade dokumenata, ali tim za implementaciju preuzima punu odgovornost da obezbedi prevod svih dokumenata i obezbedi sve uključene zainteresovane strane da shvate važnost pravovremenog i tačnog izveštavanja i razmene informacija.
Nedostatak raspoloživih finansijskih i / ili drugih sredstava za nastavak tutorskih programa na duži rok i / ili postojanje drugih efikasnih mehanizama koji bi motivisali i nagrađivali uspešne predavače za održavanje dobrog rada
Putem jakog i efektnog programa zastupanja za zastupanje, cilj će biti da se osigura brojni sertifikati za sve uspješne volonterske tutorje. Štaviše, trudićemo se da diskutujemo i utvrdimo bilo koji drugi mogući mehanizam koji bi motivisao nastavnike na dugi rok.
Parlamentarni izbori i kampanja mogu dovesti do kašnjenja pre nego što se ustanovi i operiše novi kabinet, kao i dalje gubitak vremena u obnavljanju kontakata i osiguravanju njihove dalje podrške
Sa naše strane očekujemo odlaganje koja možda ne ugrožava samu tutorstvo, već odgoditi one događaje koji se planiraju da se održe sa Ministarstvom ili drugim značajnim učešćem sagovornika. Čim bude postavljen novi kabinet, naši kontakti će biti uspostavljeni ili obnovljeni sa relevantnim
9
sagovornicima. Sve drugo u vezi sa ovim odlaganjima je van našeg utjecaja.
Datum početka projekta je prosljeđivanje II školskog semestra bez tutorstva koji je na raspolaganju tokom ljetne pauze
U direktnom kontaktu sa školama i roditeljima i lokalnim koordinatorom PPP-a, trudićemo se da još uvek omogućimo tutorstvo za one učenike u jakoj potrebi: ko bi mogao da se suoči sa rizikom od neuspjeha.
Fluktuacije u telu tutorima za različite izetine, npr. ostavljajući projekat tokom različitih faza, nedoslednost u dinamici predavanja predavača itd.
ređeni su redovni sastanci tima, pozitivna atmosfera tima i održavanje odnosa koji bi trebalo da spreče ovaj rizik; kontinuirani kontakti među članovima tima i proces selekcije dobrovoljno će osigurati postojanje većeg broja studenata / omladinskih radnika koji su prošli obuku za tutorima i stavljaju se na rezervnu listu.
Smanjenje broja ucenila zainteresovanih za učešće na projektu
Interaktivni i aktivni odnosi između tutora i tutee; veći broj učesnika angažovanih na projektu; veći broj školski partneri o projektu aktivnosti i uspehe.
1.5 Monitoring i izvestavanje
U okviru ovog poglavlja raspravljamo i predložimo postupke praćenja i izvještavanja koji će biti
blagovremeno podržani tokom implementacije modela. Ovi sugestije zasnovani su na nekim od najboljih
smernica za praćenje i izveštavanje, i blisko se pridržavaju trenutne prakse upravljanja projektima.
Monitoring uključuje sistemsko prikupljanje podataka inputa, rezultata, ishoda i uticaja programa / modela.
Značenje ovih izraza se razlikuje na sledeći način:
Ulaz odnosi se na resurse uložene u program / model (npr. Novac, osoblje, oprema, potrošni materijal,
itd.)
Rezultat predstavlja trenutne rezultate programa / modela (npr. Izrađeni izvještaji, obučeno osoblje,
sprovedeni proces selekcije itd.)
Ishod predstavlja kratkoročne ili srednjoročne rezultate koje postiže program / model (npr. Promjena u
stavu, ponašanju, trendovima, ocjenama itd.)
Uticaj se odnosi na dugoročne rezultate (5-10 godina) koje su postigli program / model (npr. Održivost
PPP kao lokalne mreže podrške, poboljšana situacija ESL, replikacije modela itd.)
U internoj proceduri nadgledanja, lokalni koordinator PPP-a koji podržava stručni tim ima sve nadležnosti
nadgledanja, izveštavanja i evaluacije. Ova vrsta monitoringa ugnežena je u proizvodnju mesečnih
aktivnosti i praćenje izveštaja o napretku, uključujući ažuriranja u vezi sa planom rada i aktivnostima,
dodelom sredstava i rasporedima. Takođe, osmogodišnji izveštaj može biti osmišljen da ima funkciju
praćenja prema mogućim donatorima, ali i interno. Dodajte ovome, redovne programe na licu mesta za
praćenje upravljanja, napredovanja i statusa implementacije modela, rešavanje problema ili djelovanje kao
10
medijator ukoliko je to potrebno, mogu se odvijati od osoblja VEBIN-a i / ili lokalnog koordinatora PPP-a.
Ovo takođe može povećati međuregionalnu saradnju na ESL. Od instruktora se takođe zahteva da svoje
beleške i blagovremen izveštavaju lokalnom stručnom timu o napretku koji je postignut u radu sa tutee ili
sa kojima se susreću. Na kratko, naš pristup prepoznaje monitoring kao način da se obezbedi
pravovremeno, delotvorno, efikasno i održivo upravljanje ishodima modela kroz merenje i procenu učinka.
Kontrola i najbolja upotreba sredstava koja su dostupna za modeliranje pilotiranja i dalja replikacija biće
osigurana u toku procesa implementacije, kroz vršenje strogog nadzora nad radnim planom dogovorenim
na lokalnom nivou JPP. Tentativan spisak indikatora praćenja prikazan je u nastavku:
Indikativna lista indikatora monitoringa / evaluacije modela
1. Broj učenika upisanih u tutorstvo
2. Broj učesnika
3. Broj učenika / omladinskih radnika koji učestvuju u tutorstvu
4. Broj i% ispitanika čiji su roditelji i profesori / profesori prijavili poboljšane stavove i motivaciju za svoje
dijete / učenika prema školskom radu tokom trajanja programa
5. Broj i% ispitanika koji su povećali (ili zadržali) svoje nedeljne časove obavljanja domaćeg zadatka tokom
trajanja programa
6. Broj i% ispitanika koji su povećali (ili održavali) nedeljne časove provedene u učenju tokom trajanja
programa
7. Broj i% ispitanika koji su pokazali smanjenje ili odsustvo vremena su preskočili klase tokom trajanja
programa
8. Broj i% ispitanika koji su pokazali smanjenje ili odsustvo vremena su preskočili dan škole tokom trajanja
programa
9. Broj i% ispitanika koji su se znatno poboljšali na testovima od ulaska do završetka programa
10. Broj i% ispitanika koji su poboljšali svoj prosek od početka od ulaska u program.
11. Broj i% učenika koji su položili ocjene
12. Broj i% učenika koji su upisani u srednju prvu godinu nakon završetka osnovne škole
13. Broj gostujućih predstavnika JPP-a na elektronskim medijima
14. Broj članaka i izveštaja o modelu objavljenom u štampanim medijima
15. Broj učesnika na sastancima JPP
16. Broj uključenih roditelja i pružanje povratnih informacija o napretku njihovih djece
11
2. EVALUACIJA
2.1. Metodologija, eticka pitanja, ogranicenja
Evaluacija se definiše kao sistematska primjena procedura čiji je cilj procjena kratkih, srednjih (ishoda) i
dugoročnih (utjecaja) rezultata programa / modela. Namjena je da pruži odgovore na sljedeća pitanja: (1)
do koje mere su ostvareni ciljevi programa / modela, (2) koji su kratki i dugoročni rezultati, (3) šta ti rezultati
znače ( 4) Da li program / model čini razliku? Kako je procjena dugoročnih rezultata zahtevan proces koji
se odvija duž dugoročnog trajanja koji zahtijeva kontinuitet u implementaciji, i kao takav je izvan
neposrednog dosega, projektni tim se fokusira prvenstveno na određivanje kratkoročnih rezultata. Nakon
krajnjeg datuma pilotiranja modela, kao i nakon svake godine realizacije, biće sastavljen konačni izveštaj o
proceni i zasnovan na informacijama dobijenim kroz rezultate procesa praćenja i obezbeđivanja kvaliteta.
Kontinuirani proces procene internih performansi u velikoj mjeri doprinosi motivaciji svih uključenih osoba
da daju sve od sebe i osiguraju postizanje najviših mogućih rezultata.
Naše razumevanje je da evaluacija modela koji uključuje komponentu tutorstva prevazilazi konvencionalne
empirijske procedure. Razlog za to leži u njegovoj složenoj prirodi i bogatstvu anegdotalnih dokaza za
crtanje, tj. Jačanja samostalnih vještina učenja, povećane sveukupnosti i povjerenja u postizanje boljih
rezultata u školi, uživajući u interakciji sa tutorima. Takođe, pretpostavlja se da model uspeha stvara
entuzijazam roditelja o učešću njihove djece i poboljšanim ocjenama. Ovako rečeno, model tutorstva za
smanjenje i prevenciju ESL-a jasno se ne može lako procijeniti u klasičnim statističkim terminima. Odnosi
sa tutorima, topli i pozitivni prostor, individualna pažnja u takvom podsticajnom okruženju, aktivnosti
obogaćivanja osim tutorstva, sve imaju neefikasnu težinu u konkretnim figurama. Značajni dokazi o
pozitivnoj vrijednosti inicijativa podučavanja nakon školovanja stoga se neizbežno podijeliti na empirijsku,
anekdotnu i procjenu zasnovanu na dokazima. Mjerljivi indikatori uspjeha mogu biti napredak u školi,
terminski izvještaji i jezero, ali društvena interakcija u atraktivnom i posvećenom prostoru je također faktor
u dobitku učenika koji se ne može direktno mjeriti. Štaviše, evaluacija sprovedena na ovakvim modelima u
SAD pokazala je da individualna uputstva za čitanje koja su dati studentima tokom dana škole iu okviru
učionice ne moraju nužno proizvesti jake dobitke u čitanju rezultata, što podrazumeva da su radna
podešavanja ozbiljna.
Bez obzira na to, kako bi se postigla pozitivna procjena koja obezbeđuje trajne dobitke i napredak za tute i
tutorice upisane u program podučavanja i model socijalnog eksperimentisanja, od izuzetne je važnosti da
se maksimalno trudimo da dođu do porodica, škola i zajednice uopšte, čuvajući njihovu stalnu ojačanja i
podršku. Uspešni programi osnažuju ljude i zajednice u kojima žive, održivi su i skloni kontinuiranoj
transformaciji. Njihova ekspanzija predstavlja probleme i izazove, ali i nove mogućnosti.
Metoda evalvacije
12
U svrhu pravilne evaluacije, ovdje je prikazana osnovna struktura logičkog modela koji pratimo u našem
radu, uključujući merenje performansi i postizanje održivosti, koji se sastoji od:
Inputs -------- izlazi - ------ ishodi -------- uticaj
Dalja opšta ilustracija prirode inputa, procesa-aktivnosti, rezultata i učinaka, ishoda i uticaja koji se očekuju
da bi se koristili za našu inicijativu za podučavanje, prikazani su u nastavku:
Tabela 8: Model logike opšteg vrednovanja koji se primenjuje na projekte sa tutorijalnom komponentom
Inputs Outputs Short-term Outcomes
Impact
Tutoring learning support
Tutoring learning support
Tutoring learning support
Number of pupils obtaining better grades
Number of pupils passing their grades
Learning how to learn effectively and
efficiently
Improved attitudes towards oneself and
the society
Increased self-reliance and confidence
Improved family life
Getting into secondary school of
choice
Independent living
Improved
social life
Increased likelihood to
attend university
Okvir provizornih rezultata za ovaj model opisan je u nastavku.
1. Znanje / učenje / stav (kratkoročni ishodi)
a) Znanja i veštine učenja zajednički pokazatelji
Povećanje ocena nakon pohađanja (procenat?)
Oni koji vjeruju da su veštine povećane (procenat?)
b) zajednički pokazatelji stavova:
Poboljšanje koje prijavljuje roditelj, nastavnik (procenat?)
Poboljšanje prijavljenih od strane učesnika (procenat?)
c) zajednički pokazatelji spremnosti (kvalifikacije):
Percentno osećanje dobro pripremljeno za određeni zadatak
Procenat minimalnih kvalifikacija za sledeći nivo
2. Ponašanje (kratki i dugoročni ishodi)
a) Incidencija lošeg ponašanja zajednički pokazatelji:
Stopa incidence
Procentualno smanjenje prijavljene frekvencije ponašanja
b) Učestalost željenog ponašanja zajednički pokazatelji:
Stopa uspjeha
13
Procenat koji postiže cilj
Stopa poboljšanja
c) Održavanje novih ponašanja zajednički pokazatelji:
Broj nedelja / meseci / godine se nastavlja
Procenat promene tokom vremena
procenat prelaska na sledeći nivo / stanje / status
Procenat koji ne uključuje program / sistem
3. Stanje / status (dugoročni ishodi)
a) zajednički indikatori društvenog statusa učesnika
Procenat sa poboljšanim odnosima
Procenat koji diplomira
procenat koji prelazi na sledeći nivo / stanje / status
Procenat koji održava trenutni nivo / stanje / status
Procenat koji izbegava nepoželjan tok akcije / ponašanja
b) ekonomsko stanje učesnika zajednički pokazatelji:
Procenat koji uspostavlja karijeru / zapošljavanje
Procenat upisan u obrazovne programe
Eticka razmatranja i ogranocenja
Princip najboljeg interesa deteta u kontekstu rada sa decom je posebno osetljivo i kompleksno pitanje u
obrazovnom procesu u RS. Naspram nesporne važnosti da se deluje u skladu sa ovim principom, stoje
brojni i vrlo složeni faktori koje treba uzeti u obzir, pogotovo kada je reč o deci iz vulnerabilnih grupa,
narocito devojcicama. Da bi se odredio najbolji interes deteta, neophodno je sagledati situaciju svakog
pojedinačnog deteta: okolnosti u kojima se nalazi, njegovu vulnerabilnost i rezilijentnost, potrebu za
zaštitom, razvojne potrebe, vaspitanje deteta i kulturu kojoj pripada, pri čemu je neophodno uvažiti i
perspektivu samog deteta.
U okviru RECI projektu posebno smo se rukovodili postovanjem principa Princip dečje participacije Pravo
deteta da bude uključeno u ostvarivanje svojih prava predstavlja jedan od temeljnih principa Konvencije o
pravima deteta. Ovo pravo ukazuje na značaj uključivanja dečje perspektive u procese donošenja odluka
koje ih se tiču, kao i u razvijanje politika i praksi koje su im namenjene, čime su deca prepoznata kao nosioci
prava i aktivni učesnici u sopstvenom životu i razvoju. Ostvarivanje prava na participaciju od posebne je
važnosti za decu u procesu migracija, tokom kojih se ona susreću sa nizom odluka koje značajno utiču na
njihov život.
14
2.2. Rezultati
U ovom delu predstavljamo najrelevatnije rezultate interne evaluacije na projektu u datih 5 kategorija.
2.2.1. Relevantnost
Kao što je već rečeno RECI projekat je napravljen sa ciljem da započne otklanjanje glavnih ograničenja i
nedostataka koji pogađaju obrazovanje Romske dece i mladih u Srbiji, naročito kroz unapređenje praktičnih
veština studenata i njihove zaposlivosti, kao i povecanja broja romske decu u obaveynom predskoskom
programu, ali i podrsku tokom osnovnog obrazovanja. Konkretnije, u Detaljnom opisu projekta pristup
razrađen i sproveden u okviru projekta predstavlja se kao prilagodljiv konkretnim potrebama sektora
obrazovanja koji se zasniva na glavnim zajedničkim merama Evropske Unije u oblasti obrazovanja i obuke
– otvorenim metodom koordinacije (OMK) u delu RNŠ.
Jasan dokaz relevantnosti RECI projekta je činjenica da su problemi i izazovi, čijem rešavanju je projekat
namenjen, bili isticani u Izveštajima o napretku Evropske komisije i za Srbiju tokom protekle tri godine. U
slučaju Srbije u sva tri izveštaja o napretku naglašava se da obrazovni sistem zemlje nastavlja da ima decu
koja iz njega ispadaju i u to u velikom broju kada je rec o romskoj populaciji i drugim ranjivim grupama.
Relevantnost projekta za potrebe korisnika i njegovu usklađenost sa postojećim strategijama i politikama
na evropskom nivou ubedljivo pokazuju i intervjui vođeni sa koorinatorom projekta i predstavnicima
partnerskih organizacija, kako onih sa Zapadnog Balkana tako i onih uz EU. Među ispitanicima postoji
široko slaganje o tome da se projekat uhvatio u koštac sa problemima i temama koje se smatraju veoma
važnim u okviru ciljnih profesionalnih zajednica.
U dokaze o važnosti teme svedoče i pozivi za projektne predloge u oblasti obrazovanja iz EU koji neretko
od 2016. Godine uključuju upravo pitanje RNŠ i kako se sa njime izboriti u Republici Srbiji.
2.2.2. Efikasnost
Da bi se procenila efikasnost projekta i sprovedenih aktivnosti, odnosno stepen u kom su one uspešno
sprovedene optimalnom upotrebom dostupnih sredstava, evaluacija se fokusirala na tri glavna elementa i
to:
A) Kvalitet partnerstva uspostavljenog u okviru projekta, u aspektu saradnje, koordinacije i
komunikacije;
B) Spremnost ljudi uključenih – stručnih saradnika i predstavnika ciljnih grupa i korisnika u projekat
da se posvete naporima koja su predviđena projektom, a sve u cilju poboljšanja kvaliteta
obrazovanja za svu decu u ciljanim lokalnim sredinama;
C) Glavne prepreke sa kojima su se oni suočavali u sprovođenju projektnih aktivnosti.
Kada su pitani da ocene kvalitet partnerstva uspostavljenog ovim projektom, ispitanici su se jednoglasno
složili da su saradnja i komunikacija među partnerskim institucijama bile odlične. Većina ispitanika je
naročito istakla da su saradnja i koordinacija tekle izuzetno glatko i efikasno uprkos heterogenom karakteru
partnerstva koje je uključivalo ljude sa različitom profesionalnom pozadinom, obrazovne institucije sa
15
svojim specifičnim statusom, položajem i tradicijom, kao i partnere iz civilnog sektora, kao i iz EU. Većina
ispitanika smatra da takva heterogenost partnera ima svoje i prednosti i mane, ali da prednosti rada u
različitim okruženjima u kojima različiti ljudi imaju različite poglede o istoj stvari, u principu, prevazilazi mane
koje se odnose na teškoće i izazove prilagođavanja i usklađivanja postojećih razlika. Pored toga, postoji
široko slaganje da kontinuirani timski rad vodi boljem međusobnom upoznavanju članova tima i često
uspostavljanju prijateljskih odnosa zasnovanih na poverenju. Naročito su, za razmenu znanja i izgradnju
veza, bile pozitivno vrednovane zajedničke aktivnosti partnerskim institucijama. Štaviše, mnogi su
neformalnu stranu partnerstva predstavili kao dodatnu vrednost projekta i kao podsticaj da se zajednički
rad nastavi i u budućnosti.
Što se tiče drugog aspekta, tj. spremnosti da se započne sa radom, mnogi od ispitanika su istakli kako su
neki od učesnika u projektu na početku oklevali da se prihvate novih zaduženja i da se posvete RECI
projektu. Razlog ove neodlučnosti uglavnom vezuju za rašireno osećanje da je projekat predstavljao veoma
veliki poduhvat kako za pojedince tako i za institucije, i u finansijskom i u organizacionom aspektu.
Nedovoljno poverenje u formalni i neformalni aspekt i saradnje istih unutar obrazovnog sistema, dinamike
upravljanja projektima i komplikovanih administrativnih i birokratskih procedura Evropske Unije, većina je
doživljavala kao izazove. Dodatni razlog za gore pomenuto oklevanje da se preduzme tako dalekosežan
projekat bili su i konzervativni i tradicionalni stavovi nekih nastavnika i profesora koji su, bar na početku,
osećali da im je odgovorna uloga nekako nametnuta. U svakom slučaju, svi ispitanici su se složili da je veći
deo početnih sumnji i neodlučnosti bio raspršen ili brzo prevaziđen čim je projekat počeo da se sprovodi.
Treći aspekt efikasnosti odnosi se na glavne prepreke sa kojima su se suočavali ljudi uključeni u
implementaciju projektnih aktivnosti. Na osnovu podataka iz intervjua izdvojile su se tri glavne prepreke:
a. jezička barijera
b. saradnja sa roditeljima učesnika na projektu
c. kompleksni birokratski zahtevi
Skoro svi ispitanici su se složili da je glavna prepreka s kojom su se sretali tokom implementacije projekta
bila jezička barijera i saradnja sa roditeljima generalno, a sa romskim roditeljima specifično. Naime, nisu
svi učesnici projekta tečno govorili engleski ili srpsko-bosansko-hrvatski jezik, tako da nije postojao jedan
jezik koji bi svi mogli da razumeju i govore. Konkretno, partneri iz EU zemalja su često bili u situaciji da ne
mogu u potpunosti da učestvuju u projektnim aktivnostima koji su se održavali na lokalnom jeziku. Jedan
od ispitanika je ukazao na činjenicu da je jezička barijera imala loš uticaj na individualnu motivaciju ljudi da
se uključe u projektne aktivnosti, što je očigledno ostavilo negativne posledice i na opštu efikasnost
projekta. Pokušaj rešavanja jezičkog problema je bio uvođenje prevodilačkih. Kontakt uspostavljen sa
romskim roditeljima je važan aspekt za svaki rad sa decom u buduće. Škole su neretko isticale potrebu za
dodatnim radionicama za rad sa roditeljima generalno, a naročito roditeljima romskih devojčica.
U intervjuima su kao druge glavne prepreke prepoznati kompleksni birokratski zahtevi u vezi projekta i
početna nejasnoća oko procedura. Što se tiče ovog prvog, neki od intervjuisanih učesnika su izjavili da im
je bilo teško da razumeju i ispune sve formalne birokratske zahteve u okviru projekta, naročito u početnim
16
fazama dok im je još sve bilo nepoznato. Što se tiče navedene druge prepreke, neki ispitanici su izjavili da
su prvi meseci implementacije projekta bili naročito teški jer nisu svi učesnici imali jasnu ideju o svojoj ulozi
u projektu. Jedan od ispitanika opisuje tu situaciju kao „lutanje“ kroz projekat, rekavši da je bilo potrebno
nekoliko meseci da projekat dobije zamajac i da ljudi počnu da ga osećaju kao svoj. Ovo se delimično može
povezati sa generalnim nedostatkom iskustva u upravljanju evropskim projektima. Međutim, s tim u vezi
mnogi članovi tima osećaju da su stekli značajno iskustvo u projektnom menandžmentu i da će im to
omogućiti da budućim projektima upravljaju efikasnije i produktivnije. Jedan od ispitanika je izjavio da „ mi
[članovi tima] smo bili veoma voljni da doprinesemo unapređenju naše i drugih škola, i sada kada smo stekli
neko iskustvo i znanje, u slučaju da započnemo neki drugi evropski projekat nećemo morati da započinjemo
od nule. Mi smo sada spremni za nove projekte i ovo nam mnogo znači.“
2.2.3. Efektivnost
Efektivnost projekta predstavlja stepen u kom su specifični ciljevi projekta ispunjeni, odnosno kvalitativnu
procenu promene do koje je projekat doveo u ciljnim zajednicama. Ova procena se zasnova na podacima
dobijenim iz različitih izvora, kao što su intervjui sa članovima tima, izveštaj o implementaciji projekta, kao
i na relevantnoj dokumentaciji koju su sastavile partnerske institucije. Zadovoljstvo postignutim rezultatima
prisutno je kod svih članova tima, kao i saradnika. Naročito je prisutno zadovoljstva u radu sa školama i
samih škola koje sui male i dodatnu vrednost ostvarenu kroy donaciju potrebne didaktičke opreme. Najniži
stepen efekivnosti tokom projektnog ciklusa dešavao se u periodu lokalnih izbora u Beloj Palanki.
2.2.4. Uticaj
Procena uticaja projekta predstavlja evaluaciju opštih i dugotrajnih efekata proizvedenih tom razvojnom
intervencijom u društvenom i ljudskom kontekstu u kom je projekat implementiran. Što se tiče RECI projekta
procenjivanje njegovog opšteg i dalekosežnog uticaja zahteva razmatranje sledećih aspekata: a) stepen u
kom su ishodi projekta doprineli ispunjenju Opšteg cilja projekta b) stepen u kom su informacije o
rezultatima i ishodima projekta raširene u korisničkim zajednicama (u obrazovnoj) i u široj javnosti.
Što se tiče Opšteg cilja, efikasnost projekta u postizanju planiranih rezultata je već značajan indikator
kapaciteta projekta da dovede do promene u ciljnim društvenim i profesionalnim zajednicama. Skoro svi
članovi tima koji su intervjuisani zaista su se složili da je projekat „napravio veliku promenu
Očigledno ograničenje u proceni šireg uticaja RECI projekta predstavlja činjenica da su promene uvedene
u kurikulum i skolske programe zvanično usvojene i postale važeće tek nedavno (ili u prošloj ili u tekućoj
školskoj/akademskoj godini), tako da treba da prođe još najmanje tri godine dok nove generacije ne završe
školovanje. Takodje, uticaja lokalnih akcionih planova merice se tokom njihove primene u narednim
godinama. Slična je situacija i sa upotrebom novih obrazovnih materijala u praksi u vrtićima širom Srbije.
2.2.5. Održivost i replikacija
Projekat se može smatrati održivim jer postoji direktno interesovanje za nastavak rada, kao i uključivanje
novih škola u TU program i korišćenje MRU.
TUTORING program i odnos sa roditeljima – šta smo postigli, šta smo naučili?
17
Program vršnjačkog podučavanja kao spajanje talentovane dece i dece u riziku od RNŠ ocenjen je kao
izuzetno važan doprinos ostanka u obrazovanju što većeg broja dece, kao i pro-socijalnog delovanja na
decu u riziku i od dece, natavnika i roditelja. Prepoznata je potreba za ovakvim programom kod većeg broja
dece nego što smo imali mogućnosti da obuhvatimo tokom jedne školske godine. Broj dece u riziku od
RNŠ koja inicijalno ulaze u program je 15, međutim kako je program dobio na popularnosti u njega se
neformalno uključuje još 10 dece koja dobijaju podršku tutora tokom godine. Centar za kreativni razvoj
preuzima ulogu nosioca procesa selekcije tutora (raspisivanje konkursa) i daje tutora tim lidera. Pojedini
tutori prisustvuju i nastavi deteta (sede sa njim/njom u klupi tokom određenog vremena) uz saglasnost
roditelja sve dece u razredu (program je razbio predrasude o deci i nema segregacije).
Ukupno 11 tutora kontinuirano je radilo na programu tokom školske godine indivualno sa u proseku po 2
učenika po 2 sata nedeljno. Na Savetu roditelja dati su pozitivni komentari o programu, a posebno je
istaknuta komponenta programa koja se odnosi na podršku socijalizaciji koja je ocenjena kao vrednija i od
napretka u uspehu deteta. Potreba za programom je velika i ove godine bilo je dece na čekanju (manjak
tutora – potreba za većim brojem mladih tutora, odnosno njihovom motivacijom putem npr volonterskog
džeparca, nagrađivanja u vidu obuka ili putovanja i slično). Saradnja sa tutorima je ocenjena kao dobra.
Tutori su angažovani volonteri preko Centra za kreativni razvoj, a i mlađe kolege iz škole preuzimaju tu
ulogu. Izvetaji o radu tutora bili su predmet svakog nastavnog veća, a tutori su prihvaćeni na pravi način -
kao podrška nastavnicima u ostvarivanju maksimalnih potencija kod sve dece učesnika i u smislu
sprečavanja osipanja dece u riziku. Na redovnim sastancima sa tutorima u školi delila su se iskustva,
problemi i pružala stručna podrška u radu (preko PP službe).
Mnogo toga novog smo čuli i naučili i mi od dece zahvaljući odnosu poverenja koji se stvario između dece
i tutora. Saznali smo da deca nemaju računare/internet i da ih je nekad sramota da idu u školu. Takođe
smo shvatili da je neophodno u program uključiti i srednje škole jer je povezanost različitih nivoa
obrazovanja radi daljeg praćenja dece izuzetno važna za evaluaciju rezultata i primenu adekvatnih mera u
svakom uzrastu deteta/mlade osobe.
Mladi nastavni kolektiv škole tokom programa ističe potrebu za obukama u domenu:
komunikacije
monitoringa
IKT
Metodologije rada
Rukovodstvo OŠ šalje Opštini dopis oko podrške tutorima (mogućnost volonterskog džeparca) jer je
program dobar, daje rezultate i treba ga proširiti i na druge zainteresovane škole koji imaju problem
osipanja.
Iako je TUTORING viđen kao nediskriminišući program koji nije namenjen samo romskoj deci u školi i time
je dobio podršku većine roditelja, i dalje se ističu problemi u radu sa roditeljima (neodazivanje ili preskakanje
časova). To je najslabija karika na kojoj je potrebno daleko veće angažovanje u budućnosti. Deca koja su
učestvovala u programu dolaze iz porodica razvedenih i/ili siromašnih roditelja usled čega moraju da rade.
18
Većini dece je ustvari potrebnija veća pažnja i briga roditelja kako bi postigli velike rezultate. Kroz
TUTORING smo to postigli. Škola piše pisma roditeljima, razredne starešine neretko odlaze i na vrata kako
bi se ostvarila neophodna komunikacija. Većina roditelja je dala pristanak za ulazak svoje dece u
TUTORING program bez problema i u tome prepoznala dodatan vid podrške. Međutim, ono što nismo
uspeli jeste da povećamo interesovanje roditelja za praćenje napretka deteta (ibidem).
Naše priče
Milica, učenica 6. razreda, uključena je u Tutoring program u okviru projekta RECI, od samog početka, tj.
od decembra 2016. godine iz više razloga. Milica dolazi iz socijalno osetljive grupe, tj. porodice gde otac
često nije kod kuće, a majka je bez posla, domaćica, i pored Milice imaju malu bebu. Porodica je korisnik
socijalne pomoći, tako da Milica u svojoj sredini nema dovoljno kapaciteta za neophodnu pomoć u učenju
što je ujedno i posledica njene povučenosti. Moj cilj je bio da joj pomognem u razumevanju i verbalizaciji
gradiva, odnosno, komunikaciji i socijalizaciji uopšte. Od samog početka rada sa Milicom, pokazala je
zainteresovanost za učenje i rad. Kada smo decembra počele sa radom, Milica je imala 7 jedinica, nije
radila domaće zadatke i često je zaboravljala da ponese knjige iz nekih predmeta. Nakon mesec i po dana
rada sa njom, uspela je da popravi 4 jedinice,čak je i iz nekih predmeta popravila ocene za jednu više. Vrlo
dobro je savladavala gradivo, počela je redovno da radi domaće zadatke, nosila je sve knjige i postala je
aktivna na časovima. U tom kratkom periodu,od decembra do februara, video se veliki napredak ali je bilo
potrebno nastaviti rad sa njom kako bi se nastavio njen uspeh. U drugom polugodištu, tokom marta i aprila,
Milica je na časovima bila zamišljena. U razgovoru sa njom, spomenula je kako kod kuće nema sa kim da
radi, da majka više obraća pažnju na mlađeg brata, a da otac nije kod kuće (uglavnom je odustan zbog
posla). Popustila je sa učenjem i dobila je par slabih ocena, tako da je na tromesečju imala 5 jedinica. Na
njen zahtev, dogovorile smo se da se viđamo 3 puta u toku nedelje, jer joj je bilo potrebno zbog više
predmeta i gradiva koje je trebala da savlada. Nakon toga imala je volju za rad, bila je uporna, i kao rezultat
toga uspela je da popravi sve ocene i prešla je sa dobrim uspehom (prosek 2,71). Miličina želja za našim
zajedničkim učenjem videla se u tome što je uvek nosila knjige, domaće zadatke, kao i da se više puta u
toku nedelje vidimo i nekada da radimo duže od 45 minuta, što joj je bilo ispunjeno kad god je moguće.
Rezultat se ogleda u tome što je prilično napredovala u komunikaciji, i od zatvorene i nepoverljive devojčice,
postala opuštenija, staloženija i odgovornija. Informacije nastavnika o Miličinom znanju i postignuću, kao i
ukupnom ponašanju su izuzetno pozitivne u odnosu na sam početak. Imajući to u vidu, smatram da je ovaj
program izuzetno povoljno uticao na Milicu i da bi rad sa njom trebalo nastaviti i naredne školske godine,
kako bi doprinelo još boljem uspehu i socijalizaciji.
Autorka: Ana Petrović, tutorka
Vladica, učenik je 7. razreda, je uključen u program jer mu je bila potrebna podrška i pomoć zato što dolazi
iz socijalno osetljive društvene grupe, odnosno iz višečlane romske porodice koja je korisnik socijalne
pomoći. Živi u teškim socijalno-ekonomskim uslovima i u školu putuje đačkim autobusom, iz naselja u blizini
Knjaževca. Vladica je miran, tih i povučen dečak. U pogledu socijalizacije sa vršnjacima i ponašanja, učenik
19
nije imao problema u predhodnim razredima, ima primerno vladanje i dobru komunikaciju sa nastavnicima,
koji mu takođe pružaju veliku podršku u učenju i radu. Na časovima je pažljiv i zainteresovan, nosi pribor i
ne ometa nastavu. Moja pomoć se sastojala u savladavanju gradiva iz svih predmeta. Sa njim nije bilo
problema u radu. Na održanim časovima je bio veoma pažljiv, zainteresovan i motivisan za rad. Imao je
sav potreban pribor, sve udžbenike i dolazio u dogovoreno vreme. Časove smo održavali jednom
nedeljno,a po potrebi i češće. Na kraju prvog polugodišta Vladica je popravio ocene skoro iz svih nastavnih
predmeta. U razgovoru sa nastavnicima, dobila sam informacije da je pokazao veliki napredak u verbalnom
izražavanju i komunikaciji sa njima, imao je veću motivaciju za učenje, nosio potreban pribor i sam se javljao
da popravi ocene. Tokom drugog polugodista, Vladica je još više napredovao. Učestvovao je na takmičenju
iz geografije i osvojio treće mesto na školskom i opštinskom, a četvrto na okružnom nivou. Nagrađen je
majskom nagradom. Produkt tog rada i njegovog zalaganja jeste odličan uspeh (prosek 4,60) na kraju
drugog polugodišta.
Rezultat rada sa Vladicom se ogleda u tome što je razred završio sa odličnim uspehom i sa primernim
vladanjem, uprkos nepovoljnim uslovima za rad i problemima koje ima u porodici. Smatram da uključivanje
ovog učenika u TUTORING program ima pozitivan uticaj na njegov uspeh, ponašanje i komunikaciju i
preporučujem rad sa njim po potrebi i u narednoj školskoj godini.
Autorka: Dijana Milanović, tutorka
Mehanizam ranog upozoravanja: primena i lekcije sa terena
Mehanizam za rano upozoravanje je u usvojen u OŠ „Vuk Karadžić“u oktobru 2016. godine i za upravljanje
njim tokom te školske godine je bio određen jedan od nastavnika. Kroz mehanizam je prijavljeno nekoliko
kritičnih slučajeva. U njih spadaju i dva slučaja preranog napuštanja školovanja učenika koji su se odselili
u inostranstvo sa svojim roditeljima, kao i primena disciplinskih mera protiv tri druga učenika zbog
neprimerenog vladanja. Nažalost, slučajevi prekida školovanja nisu mogli biti predviđeni niti sprečeni jer su
dva učenika koja su u pitanju pre toga redovno pohađala nastavu i značajno napredovala (što je nadležni
nastavnik pravilno napomenuo u Dnevniku mehanizma). Da to nije bio slučaj, škola je preko mehanizma
mogla da prepozna rizičnu situcaiju i možda iznađe delotvoran odgovor na nju. Pored toga, nastavnik
nadležan za mehanizam došao je do zaključka da je on pogodan i za vođenje evidencije o Tutoring
programu (beleženje napretka koji učenici postižu i prijavljivanje promena i razvoja u savladavanju gradiva),
što svedoči o fleksibilnosti i raznovrsnosti mogućih primena Mehanizma.
Sve u svemu, osoblje OŠ „Vuk Karadžić“, a naročito nastavnik nadležan za upravljanje MRU, bilo je veoma
zadovoljno njegovom primenom. Napomenuli su da, zahvaljući njegovoj upotrebljivosti i krajnjoj
pristupačnosti, mehanizam služi i kao svojevrsni „pedagoški dnevnik“i da bez teškoća može da se koristi
umesto klasičnog školskog dnevnika u papirnom obliku. U vezi sa tim, predložili su da se inerfejs
Mehanizma možda proširi tako što bi se omogućilo i generisanje spiska svih učenika (poređanih prema
godištu, razredu ili nacionalnosti), kao i prijavljivanje svih izostanaka i ocena (ne samo u kritičnim
situacijama), čime bi to onda postao skoro potpuno zaokružen elektronski razredni dnevnik. Štaviše, osoblje
20
škole je istaklo da detaljni i tačni podaci o učenicima koji se tokom vremena putem Mehanizma redovno
sakupljaju i beleže predstavljaju odličan alat za podizanje svesti roditelja o riziku od preranog napuštanja
školovanja njihove dece.
3. ZAKLJUČCI I PREPORUKE
Ovo poglavlje nudi interne zakljucke i preporuke za najrelevantnije aktere na koji način svi zajedno možemo uticati na smanjenje osipanja dece iz sistema obrazovanja u RS, ali i na otkrivanje novih talenata, a time i na pametan razvoj zajednica širom Srbije. Donosioci odluka (na nacionalnom, regionalnom, lokalnom nivou)
i. Iako deluje da je tema RNŠ aktuelizovana tek pod pritiskom procesa EU integracija, veoma je
važno da donosioci odluka, a s obzirom na statističke podatke o ovom fenomenu u Srbiji koji
nisu konačni, rade na kvalitetnom (strateškom) okviru (dugoročan proces promena stanja na
svakom nivou obrazovanja na osnovu razvijenih indikatore na svim nivoima kao i mehanizama
M&E) za prevenciju osipanja koji je značajan u smislu smanjenja siromaštva i socijalne inkluzije
i stvaranja pravednijeg društva, kao i kreiranja osnove za razvoj društva zasnovanog na znanju
i pametnog rasta. Uticanjem na smanjenje osipanja takođe se smanjuju stope maloletničke
delikvencije, nasilja i kriminaliteta. Zato je dugoročna politička i finansijska posvećenost ovom
fenomenu neophodna.
ii. Preduslov za donošenje kvalitetnog okvira (politika i mera) za smanjenje osipanja jeste
horizontalna i vertikalna intersektorska saradnja, komunikacija i koordinacija između svih
relevatnih institucija na nacionalnom nivou (MRZBSP, MPNTR, MOS, NPS, SSOO), na
regionalnom nivou (ŠU), kao i na lokalnom nivou (OŠ i druge obrazovne institucije, JSL, DZ,
KzM, CSR, NVO…), kao i kreiranje sistema prikupljanja podataka (uz vođenje računa o zaštiti
i korišćenju podataka o ličnosti) od lokalnog ka nacionalnom nivou. Jedino ako se učenici prate
generacijski i sistematično mogu se predložiti adekvatne mere podrške – prevencije,
intervencije i kompenzacije za svaki nivo obrazovanja.
iii. Razvoj saradnje između (obrazovnih) institucija na različitim nivoima bi trebalo da doprinese
boljem praćenju razvoja svakog deteta i njegovo/njeno karijerno vođenje i usmeravanje koje je
u pozitivnoj korelaciji sa smanjenjem osipanja.
iv. Tematski fokus na RNŠ bi trebalo da postoji u svim relevantnim politikama na svim nivoima
koje se odnose na decu i mlade (meinstrimovanje teme osipanja kroz relevantne politike).
v. U cilju formiranja kvalitetnih politika na temu osipanja neophodno je uključiti decu i roditelje
naročito iz ranjivih grupa i/ili sredina, gradova, opština, sela u kojima je osipanje na visokom
nivou.
vi. U cilju formiranja kvalitetnih politika na temu osipanja neophodno je doneti Nacionalni okvir
kvalifikacija.
vii. Srednje obrazovanje u RS bi trebalo da postane obavezno jer je to jedan od načina da se RNŠ
kontroliše na tom obrazovnom nivou na kome je stopa osipanja visoka (u skladu sa SORS).
viii. ION i KPR moraju sadržati edukaciju na temu osipanja i inkluzivnog obrazovanja za nastavnike.
ix. Politike koje se tiču RNŠ trebalo bi da budu razvijene sa saznanjem da se osipanje može desiti
svakom detetu u svakom trenutku tokom školovanja i da to nije isključiv problem ranjivih grupa
već široko postavljene heterogene grupe dece i porodica.
21
x. Ulaganje u decu i mlade treba da bude osnov svih drugih politika razvoja zemlje, pa tako i
budžetska sredstva za ovu namenu moraju biti adekvatna (zasnovana na realnim potrebama)
i dostupna.
xi. Blagovremo kreiranje LAP-ova koja se odnose na decu i mlade uz IS pristup predstavlja osnov
za ocenu učinka mera za smanjenje RNŠ.
Donatori
i. I pored pojedinačnih projekata na temu osipanja, donatorska zajednica bi trebalo da prepozna
ovaj interdisciplinarni problem i uvrsti ga u svoje programe u većoj meri.
ii. Postoji potreba za finansiranjem inovativnih praksi/usluga kao i skaliranja dobrih praksi širom
škola i zajednica u oblasti obrazovanja, a sa akcentom na sprečavanje osipanja.
iii. Posebna potreba se javlja u vidu dodatnih sredstava za programe obuka interdisciplinarnih
timova (a naročito nastavnog kadra) koji na lokalnom i nacionalnom nivou rade na smanjenju
osipanja, kao i istraživanja koja se tiču riziko faktora i prikupljanja podataka na lokalnim
nivoima.
iv. Nezavisno i sveobuhvatno istraživanje o ekonomskoj ceni obrazovanja u Srbiji moglo bi da
bude osnova za bolje razumevanje problema RNŠ, a time i njegovog suzbijanja.
v. I pored toga što se u Pregovaračkoj poziciji RS za poglavlje 26 navodi da je situacija sa
osipanjem u urbanim sredinama dobra, praksa pokazuje da je veliki broj škola u predgrađima
velikih gradova u problemima koje utiču na visoku stopu osipanja (problemi segregacije
učenika).
Škole/formalni edukatori
i. Uključivanje dece u formiranje planova (indvidualne) podrške u cilju smanjenja osipanja je
osnov za njegovu uspešnu realizaciju.
ii. Omogućiti školama dovoljan nivo fleksibilnosti da kreiraju svoje mere borbe protiv osipanja koje
će unositi u planove rada i usklađivati sa relevantnim LAP-ovima.
iii. U saradnji sa lokalnim OCD, škole mogu kreirati kvalitetnije nastavne i nenastavne programe,
inovativniji i relevantiji sadržaj koji će uticati na smanjenje osipanja i produženi, kvalitetan
boravak dece u školama.
iv. Podsticanje vršnjačkog učenja može biti od velikog značaja za smanjenje RNŠ, kao i
obezbeđivanje dovoljnog broja tutora u saradnji sa lokalnom zajednicom.
v. Od izuzetne je važnosti da nastavni kadar bude obučen u radu na sprečavanju osipanja, ali i
domenu bitnih transverzalnih veština (timskog rada, upravljanja stresom), a naročito IKT jer je
primećeno da neretko nastavni kadar odbija korišćenje IKT u obrazovnom procesu što može
uticati na smanjeni kvalitet nastave usled neraznovrsnog sadržaja koji bi mogao dodatno da
motiviše učenike na postizanje boljih razultata.
Institucije u zajednici
i. Saradnja između škola i JLS bi trebalo da bude nosilac procesa rada na smanjenju RNŠ na
lokalnim nivoima, a time i u agregatnom smislu. Saradnja svih relevantih aktera na lokalu bi
trebalo da se institucionalizuje (kako bi se izbegla veoma prisutna saradnja na nivou privatnih
poznanstava ljudi) kako bi se uticalo na smanjenje RNŠ usled kompleksnosti problema i
22
zahtevanog interdisciplinarnog pristupa, npr. putem potpisanih sporazuma1 o saradnji sa
definisanim ulogama i odgovornostima.
ii. Karakter ove saradnje bi trebalo da bude rad na zajedničkim ciljevima javnog i civilnog
(privatnog) sektora. Kontinuiranja razmena informacija na relaciji škola i JLS je neophodan
uslov suzbijanja RNŠ.
iii. Obuke za sve članove IRK-ova i lokalnih intersektorskih mreža/partnerstava su neophodne radi
podizanja svesti i razumevanja problema RNŠ.
iv. JLS bi trebalo da prepoznaju i (finansijski) podrže realizaciju intersektorskih inicijativa škola i
drugih aktera u cilju smanjenja osipanja.
v. Važno je obezbediti mogućnosti za razmenu iskustava nastavnika u oblasti osipanja kroz
jednogodišnje konferencije i slično.
vi. Neophodno je obezbediti kontinuiranu podršku roditeljima da mogu upisati decu u obavezni
preškolski progam. Promocija na ovu temu se može raditi sa romskim medijatorima, ili lokalnim
NVO koji rade sa ranjivim grupama.
vii. Potrebno je podržati i simbolično nagraditi rad tutora u zajednici kojim se utiče na neformalno
i informalno učenje dece, kao i povećanu motivaciju i bolju socijalizaciju.
Roditelji
i. Volontiranje roditelja u školskim ativnostima pokazalo se kao dobar način uključivanja roditelja
i razumevanja konteksta u kojem deca uče i razvijaju se.
ii. Veće uključivanje roditelja dece iz manjinskih grupa je neophodno radi poboljšanja
socijalizacije i uspeha njihove dece u školi, kao i razumevanja roditelja o važnosti obrazovnog
sistema.
iii. Tutori mogu biti dobri medijatori u odnosima između škole i roditelja čime se jača odnos
razumevanja i poverenje između roditelja i škole.
NVO/Fondacije/OCD/neformalni edukatori
i. Saradnja između OCD i škola pokazala se kao izuzetno važna naročito u pogledu razvoja
inovativnih metoda u nastavi i podršci deci u riziku i njihovim porodicama. Škole i OCD bi
trebalo da kreiraju zajedničke vannastavne programe radi produženog i kvalitetnijeg boravka
deteta u školi. Ovi programi mogu biti veoma podsticajni i obuhvatati rad sa nastavnim i
nenastavnim osobljem, stručnjacima iz zajednice, radionice na teme od interesa dece i njihovih
porodica, tutoringa i mentoring i sl. Ovako koncipirani vannastavni programi u školama mogu
ponuditi veću dostupnost svoj deci u odnosu na skupe programe privatnih časova i sličnih
aktivnosti.
1 Primer potpisanih ugovora u domenu možete pronaći u prilogu
23
4. ANEKSI
4.1. Uključene strane - sagovornici
INSTITUCIJA IME I PREZIME FUNKCIJA U PROJEKTU TELEFON SKYPE E-MAIL
Direktorka projekta
Upravni odbor
AFS Marko STOJANOVIĆ Koordinator projekta 064-254 96 08 sarko.mtojanovic [email protected]
AFS Jelena NASTIĆ Finansijski supervizor 063-8711 212 jelenastic [email protected]
AFSBratislav
RADOSAVLJEVIĆFinansjiski menadžer 063-877 91 44 bratislav.rado [email protected]
AFS Tijana MORAČAKomitet za osiguranje
kvaliteta i monitoring069-1600239 tijana.moraca [email protected]
WEBIN Ana OPALIĆUpravni odbor
Stručnjakinja za LAP061-15 34 344 analpacino [email protected]
WEBIN Đorđe RADOIČIĆKoordinator Tutoring
komponente 065-50 40 836 djordje.radoicic [email protected]
WEBIN Anđelija ROGLIĆ Trenerica 064-18 80 660 [email protected]
WEBIN Slavica PAVLIČEVIĆ Trenerica 0691512348 [email protected]
WEBIN Ivan TOMIĆ Trener 062-794210 [email protected]
WEBIN Zlatan HALILOVIĆKomitet za osiguranje
kvaliteta i monitoring065-61 80 427 haliloviczlatan84 [email protected]
WEBIN Jasmina MLADENOVIĆTim liderka tutora
Prokuplje064-3816596 [email protected]
Upravni odbor
Komitet za osiguranje
kvaliteta i monitoring
PRALIPE Radovan ASKOVIĆ
Koordinator
komponente rada u
zajednici
064-17 92 930 radovanaskovic [email protected]
PRALIPE Slavica STANISAVLJEVIĆ Stručnjakinja za LAP 063-497 432 [email protected]
PRALIPE Maja GAVRILOVIĆ Stručnjakinja za LAP
PRALIPE Ivica DURMIŠEVIĆLokalni koordinator Bela
Palanka063-870 14 09 [email protected]
PRALIPE Dejan ŽIVKOVIĆLokalni koordinator
Prokuplje063-464 185 [email protected]
PRALIPE Ljubinka SIMIĆLokalna koordinatorka
Knjaževac064-98 55 456 bubica0309980 [email protected]
Stevan MILJKOV
Biljana DESPOTOVSKI
Jelena PRTLJAGA
PTEC Jelena PRTLJAGA Upravni odbor 064-61 55 811 visokaskolavrsac [email protected]
Stručnjak za ECEC
Stručnjak za pripremu
dvojezičnog priručnika
Stručnjak za ECEC
Stručnjak za pripremu
dvojezičnog priručnika
Stručnjak za ECEC
Stručnjak za pripremu
dvojezičnog priručnika
PTEC Euđen ČinčKomitet za osiguranje
kvaliteta i monitoring
PTEC Slavica KOMATINA 060-03 17 090 [email protected]
Komisija za javne
nabavke PETCPTEC
Aleksandar STOJANOVIĆPTEC
PTEC Marija ALEKSANDROVIĆ 060-39 19 722
PRALIPE Svetlana ASKOVIĆ 064-300 36 23 radovanaskovic [email protected]
Iva KLJAKIĆAFS [email protected] 89 238
24
IME I PREZIME INSTITUCIJA MESTO TELEFON E-MAIL
Dragan GEJOŠkolska uprava Niš -
načelnikNiš
Marija ĆIRIĆ Školska uprava Niš Niš 064-813 45 40 [email protected]
Tatjana ŽIVANOVIĆ Školska uprava Niš Niš [email protected]
Vesna ACKOVIĆ
MPN - zadužena za
afirmativne mere za
Romsku decu
Beograd [email protected]
Biljana STOJANOVIĆ
MPN - zadužena za prblem
preranog napuštanja
školovanja
Beograd [email protected]
Angelina SKAREPMPN - zadužena za
obrazovanje Romske deceBeograd [email protected]
Jelena ŽIVKOVIĆPU ''Dragica Lalović'' -
direktorkaBela Palanka 063-10 13 920 [email protected]
Dejan VIDANOVIĆ
Uprava opštine Bela
Palanka - pomoćnik
predsednika zadužen za
LER
Bela Palanka 062-80 23 158 [email protected]
Zoran PEŠIĆOŠ Jovan Aranđelović -
Crna RekaBela Palanka 063-43 25 67 [email protected]
Vojkan MARINKOVIĆ CSR Bela Palanka 062-80 23 157 [email protected]
Milivoje CVETKOVIĆProsvetni inspektor
Opštine Bela PalankaBela Palanka 062-80 23 154
Ljubiša ALIĆ
Koordinator za Romska
pitanja opštine Bela
Palanka
Bela Palanka 063-10 32 592
Slađana DINIĆ
Opštinska uprava,
Odeljenje za zajedničke
poslove
Bela Palanka 062/801-29-14 [email protected]
N/A Kancelarija za mlade Bela Palanka 018/856-666 [email protected]
CENTRALA OPŠTINA BELA PALANKA Bela Palanka018-855 023
018-855-111
Vanja TANASKOVIĆ OŠ Ljupče Španac Bela Palanka 018/855-077 [email protected]
Ana Jovanović Centar za kreativni razvoj Knjaževac
019 735 470
062 233 263
063 1603 484
dr Jasmina STANIŠIĆ ZC Knjaževac - pedijatrija Knjaževac [email protected]
Dragana LJUBISAVLJEVIĆ OŠ Vuk Karadžić Knjaževac019/731-324
Marijana HASKIĆ OŠ Vuk Karadžić Knjaževac 069/303-40-47 [email protected]
Marija JELENKOVIĆ
Uprava Opštine Knjaževac -
šef Odeljenja za društvene
delatnosti
Knjaževac 064-8643309 [email protected]
Jasmina KRSTIĆ PU Bajka Knjaževac [email protected]
Marija MILIVOJEVIĆ
GENIUS - Centar za ljudska
prava i razvoj omladinske
politike
Knjaževac 060-734 46 230 [email protected]
Bojan NIKOLIĆUprava Opštine Knjaževac -
koordinator mobilnog timaKnjaževac 064-864 33 42 [email protected]
Milan Đorđević - novi direktor OŠ Kaplar Knjaževac065-8599831
Pomoćnik direktora OŠ Kaplar Knjaževac 019-731431
Sekretar škole OŠ Kaplar Knjaževac 019-731004
Marija SIMIĆ OŠ Kaplar Knjaževac 062-87 13 182 [email protected]
Vlada RAKIĆOŠ Dimitrije Todorović-
KaplarKnjaževac 019/731-004 [email protected]
Slavimir ILIĆ OŠ Dubrava Dubrava, Knjaževac 019/738-183 [email protected]
Snežana NIKOLIĆCentar za socijalni rad -
direktorkaKnjaževac 064-894 21 00 [email protected]
Ljubica NIKOLIĆzamenica predsednika
OpštineKnjaževac [email protected]
Goran POPOVIĆ Opština Knjaževac 064/864-33-48 [email protected]
Branislav JOSIFOVIĆ Kancelarija za mlade Knjaževac019/735-460,
Mila KUJIĆ RU Bajka Knjaževac 064/944-999-7 [email protected]
Danijela MILISAVLJEVIĆ ZC Knjaževac Knjaževac 065/346-02-16 [email protected]
Miodrag GUBIJAN Upravca Opštine Prokuplje Prokuplje [email protected]
Safet BAKTIJAREVIĆRegionalna kancelarija
N.S.R.N.M. ProkupljeProkuplje [email protected]
Aleksandar BAKTIJAREVIĆOŠ 9. oktobar - pedagoški
asistentProkuplje [email protected]
Branko VUKAJLOVIĆOŠ 9. oktobar - prof.
likovne kultureProkuplje [email protected]
Ljiljana VEKOVIĆ OŠ 9. oktobar Prokuplje 027/331-043 [email protected]
Mladen MILOSAVLJEVIĆOpštinska uprava, Služba
za obrazovanje i kulturuProkuplje 027/329-543 [email protected]
N/ANarodna kancelarija
predsednika OpštineProkuplje 027/321-071 [email protected]
Gordana CVETKOVIĆ - direktorkaPredškolska ustanova
''Neven''Prokuplje 064/88 14 242 [email protected]
Biljana DINČIĆPredškolska ustanova
''Neven''Prokuplje [email protected]
Bojan MILENKOVIĆ NSZ - filijala Prokuplje Prokuplje [email protected]
Albert SAHOVIĆ Društvo Roma Prokuplje Prokuplje [email protected]
Biljana PETROVIĆ
Udruženje obolelih od
mišićnih i neuro mišićnih
bolesti Topličkog okruga
Prokuplje
027 322 545
Ivana RADONJIĆ OŠ Milić Rakić Mirko Prokuplje 027/324-168 [email protected]
Vesna TODOROVIĆ OŠ Ratko Pavlović-Ćićko Prokuplje 027/329-507
Bratislav STANKOVIĆOŠ Svetislav Mirković-
Nenad
Mala Plana,
Prokuplje027/343-522 [email protected]
Ivan PRELIĆOŠ Vuk Karadžić - Žitni
PotokProkuplje
027/364-131,
Radmila DIMIĆOŠ za obrazovanje odraslih
ProkupljeProkuplje [email protected]
Goran HASANOVIĆ OŠ Milić Rakić Mirko Prokuplje [email protected]
Milan NIKČEVIĆ Prokuplje [email protected]
dr Srđan JORDAČIJEVIĆ Uprava Opštine Prokuplje Prokuplje [email protected]
Dejan KOSTADINOVIĆ KZDM Prokuplje Prokuplje 066/[email protected]
Tamara DOBROSAVLJEVIĆ KZDM Prokuplje Prokuplje 061/266-53-97 [email protected]
Ljiljana SUBOTIĆOŠ Nikodije Stojanović
TatkoProkuplje 027/321-698 [email protected]
Ljiljana KRASIĆKulturno-obrazovni centar
ToplicaProkuplje 027/321-113 [email protected]
N/AToplički centar za
demokratiju i ljudska pravaProkuplje 027/324-511 [email protected]
Branislav ROSIĆ Gimnazija, UPO "TNT" Prokuplje 065/806-60-60 [email protected]
Tatjana ILIĆ Policijska uprava Prokuplje 064/892-09-25
Ljiljana MILOVIĆ Služba za informisanje, OU Prokuplje 061/22-11-994 [email protected]
Leja MITROVIĆ
Opštinska uprava,
Odeljenje za društvene
delatnosti
Marija RAKONJAC Centar za socijalni rad Prokuplje 065/987-02-04
Snežana VUKADINOVIĆ Centar za socijalni rad Prokuplje 027/321-571
25
4.2. Evaluacija sa TOT obuke
4.3. Bromfrenbrenerov model u praksi: monitoring i evaluacija TU programa
