L Y C E U M I U R I SS U B O T I C A , 2 0 1 9 .

IZVORI ENGLESKOG

PRAVACommon law iz perspektive

kontinentalnog pravnika

D A M I R Š I T E

The first thing we do, let’s kill all the lawyers.

H A M L E T , S H A K E S P E A R E

Ova knjiga nastala je iz želje da kroz nju i sam shvatim šta mislim o onome što se kod nas naziva anglosaksonsko pravo; da tom svom saznanju dam neki konačni oblik, i naposletku, da mu se, pišući o njemu, što je mo-guće više približim.

Kako pisati znači sumnjati, već na samom početku pokazalo se da čovek veruje da nešto zna, a da je to, u stvari, samo dražesna slika koju ima o sebi. Nakon svega nekoliko napisanih strana otkrio sam ozbiljne pro-tivrečnosti između onoga što mislim i onoga što odista jeste, identifikujući pri tom veliki broj (ne)jednačina sa po nekoliko nepoznatih, na koje sam pokušao pronaći uvek samo jedan odgovor. Po mogućnosti tačan.

Temi izvora engleskog prava se u ovoj knjizi prilazi iz kontinentalnog ugla, što je za angloameričkog čitaoca čini u najmanju ruku čudnom, ako ne bezvrednom. Naš koncept prava bazira se na njegovim formalnim iz-vorima – iako uočavamo postojanje i onih materijalnih, u našem pravnom univerzumu van sfere opšteg akta prava ni nema, s obzirom na to da za nas bez eksplicitnog izraza u formalnom opštem aktu pravna norma ni ne može da postoji. Sledeći ovako odabrani pristup, na stranicama koje pred-stoje (nakon uvodnih razmatranja) katalog izvora engleskog prava pred-stavljam pojedinačno (od britanskog ustava do equity-a), pokušavajući u svakome od njih da pronađem odgovarajući engleski pandan onoga što mi nazivamo pravna norma. Čini se da bi, usled ovako odabrane metodologije,

DAMIR ŠITE · IZVORI ENGLESKOG PRAVA

x

nešto precizniji naslov ove knjige mogao da bude: „Izvori engleskog prava iz ugla kontinentalnog pravnika“, ili još tačnije: „Otkrivanje pravne norme u engleskom pravu“.

U pripremi ove knjige trudio sam se da kao osnovnu građu, u onoj meri u kojoj mi je to bilo moguće, konsultujem prevashodno angloame- ričku literaturu, dok su kontinentalni radovi na istu temu korišćeni kao dopunski. Tako, primera radi, ukoliko sam određeni podatak pronašao samo u delima domaćih autora, a da pri tom o istom nisam uspeo da pronađem relevantnu referencu kod angloameričkih autora, takav po-datak sam, po pravilu, izostavljao.

Zašto se ova knjiga bavi izvorima samo engleskog prava? Zar ne bi bilo celishodnije na jednom mestu predstaviti izvore angloameričkog prava u celini, ili bar sve izvore prava Ujedinjenog Kraljevstva? Odgovor na ova pitanja krije se u činjenici da je angloamerički pravni svet mno-go složeniji nego što se to na prvi pogled može pomisliti. Istini za volju,

„britansko pravo“ ili „pravo Ujedinjenog Kraljevstva“ je nešto što, u stva- ri, ni ne postoji. Primera radi, Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske ne samo da nema jedinstvenu mrežu sudova za područje cele države, što bi se moglo očekivati u pravnom sistemu zasnovanom na sudskom precedentu, već u njemu postoje tri različite jurisdikcije (Engle-ska i Vels, Škotska, Severna Irska), u kojima ne samo da dobar deo pravnih pravila nije usaglašen, već su određene pravne oblasti i suštinski drugačije uređene. Drugim rečima, sveobuhvatna analiza izvora prava samo na po-dručju Ujedinjenog Kraljevstva zahtevala bi izradu prilično obimne studije u kojoj bi se čitalac bez osnovnih saznanja o angloameričkom pravnom poretku neretko lako gubio.

Osnovni katalog izvora engleskog prava, kako ga predstavlja ova knjiga, sastoji se iz pravnih pravila grupisanih u sledeće korpuse prava: i) common law, ii) zakon (statute), iii) podzakonski akti (delegated legis-lation), iv) običaj (custom) i v) equity. Navedenom spisku se mora dodati i pravo sudskog precedenta (case law), ili, preciznije, conditio sine qua non engleskog prava. Osim što predstavlja ono neophodno vezivno tkivo koje ovaj razuđeni sistem drži na okupu, sudski precedent je vekovima unazad i uporni garant očuvanja vladavine prava, tog na Kontinentu toliko priželj- kivanog, ali i danas tek ponegde ostvarenog ideala.

Pored navedenih, u izvore engleskog prava se u literaturi redovno ubrajaju i kanonsko pravo (ecclesiastical and canon law), kao i pravo EU. Međutim, o njima ova knjiga ne govori.

REČ UNAPRED

xi

Hijerarhija različitih izvora engleskog prava, nastala pretežno delat-nošću tamošnjih sudova, pre svega je funkcionalnog karaktera i dolazi do izražaja samo u slučaju njihove kolizije. Uporednog kvalitativnog vredno-vanja između pravila sadržanih u različitim korpusima prava u angloameri- čkim jurisdikcijama nema, čime se njihov uzajamni odnos manje-više svo-di na jasna pravila primene nekog od njih, u skladu sa unapred određenim mehanizmima odabira.

U cilju boljeg razumevanja teksture nabrojanih izvora engleskog prava, pokušaću da ih opišem koristeći se jednom od mogućih ilustracija, nastaloj prema ideji čuvenog francuskog profesora uporednog prava, Re-nea Davida. Zamislimo, prilično sakato, kako je Srpski građanski zakonik iz 1844. godine sistem pravila jednak onome što se u Engleskoj označava kao common law. Tokom stogodišnje primene ovog normativnog teksta (od 1844. do 1946. godine), usled razvoja srpskog, odnosno jugoslovenskog društva, ovaj građanski zakonik je više puta morao biti menjan i dopunja-van, svaki put sa ciljem da izvršene izmene i dopune doprinesu njegovom unapređenju. Ovaj skup svih izmena i dopuna Srpskog građanskog zako- nika, opet prilično neprecizno, mogli bismo uporediti sa statute (zakon) i equity pravilima engleskog prava.

Kada bismo danas iz engleskog prava izvukli ova dva njegova izvo-ra (statute i equity), kako su njima prevashodno uređena parcijalna pita- nja, ne bismo ostali bez zaokruženog pravnog sistema, kao što ni ukidanje svih usvojenih izmena i dopuna Građanskog zakonika iz 1844. godine ne bi dovelo do nestanka sveukupnog građanskog prava u Srbiji. Zaokruženi pravni sistem bi u Engleskoj i dalje postojao, samo što bi on bio izrazito zastareo i neprimeren trenutku, odnosno u nekim svojim segmentima bi se vratio na svoje stanje iz srednjeg veka, kao što bi se Građanski zakonik vratio na stanje iz vremena svog nastanka. U skladu sa odabranom analogi-jom, primećujemo da pravne norme engleskog prava sadržane u statute i equity pravilima, na isti način kao što sve izmene i dopune Građanskog zakonika same za sebe, ne predstavljaju koherentan pravni sistem i nisu ništa drugo do usamljene pravne norme bez stvarnog značaja ili čak smi-sla u situaciji kada se istrgnu iz svog osnovnog konteksta. Skup svih tih pravila samostalno nije ništa drugo do samo jedan od načina unapređenja već postojećeg prava.

Dakle, jedini sveobuhvatni, sinoptički izvor prava koji nezavisno od svih drugih može da ponudi odgovor u svakoj životnoj situaciji u Engleskoj je common law. Ostali engleski izvori prava (statute, equity) predstavljaju niz parcijalnih pravila, formiranih sa zadatkom da se osnovni sistem una-

DAMIR ŠITE · IZVORI ENGLESKOG PRAVA

xii

pređuje i razvija, ali oni sami po sebi ne predstavljaju zaokruženu struktu-ru, dovoljnu da uredi sve aspekte funkcionisanja engleskog društva, iako su se vekovima razvijali paralelno sa njim.

Navedena karakteristika engleskog pravnog sistema nameće i za- ključak da je centralna uloga u njegovom razvoju poverena, pre svega, de-latnosti sudske grane vlasti, u čemu se ogleda i njegova suštinska koncep-tualna razlika u odnosu na kontinentalni pristup, po kome se u epicentru pravnog poretka ne nalazi niko drugi do isključivo parlament. Razlike u odabranim težišnim tačkama su, svakako, uslovile i razlike u putanjama razvoja ove dve porodice prava. Pripremajući ovu knjigu stekao sam uti-sak da ova, možda prenaglašeno smirena evolucija engleskog prava, poči-va na nepokolebljivoj privrženosti istoriji i tradiciji (u čemu se, sasvim si- gurno, mogu pronaći i neki od razloga striktnog otklona u odnosu prema rimskom pravu i kodifikaciji). Engleski sudija svoje odluke najčešće donosi prema binarnom sistemu rezonovanja ( jeste ili nije), dok se od ustaljenih normi odstupa veoma retko, samo u situacijama kada je očigledno da se tradicionalno mora povući pred racionalnim, ne bi li se tako osigurala elastičnost i aktuelnost celog sistema, naravno, samo u meri u kojoj je ona neophodna i društveno opravdana.

Izvesno je da je određeni broj okolnosti, svakako, pogodovao razvo-ju ovako karakterističnog pravnog sistema. Naime, od vremena norman-ske invazije, upros mnogim pokušajima (od kojih se kao naročito rizični izdvajaju, primera radi, španska armada u vreme kraljice Elizabete I u XVI veku, ili Hitlerovi vazdušni napadi polovinom XX veka), svaki napor za osvajanjem britanskih ostrva bio je uspešno neutralizovan, zahvalju-jući čemu na britanskom tlu stranog vojnog prisustva nije bilo sada već bezmalo celih hiljadu godina. Ova zemljopisna zaštićenost je očigledno dovela i do određenog stepena izolovanosti engleskog društva od ozbilj- nijih uticaja sa strane, što je sve nesumnjivo pogodovalo razvoju onoga što danas označavamo kao angloamerička porodica prava. U kojoj meri ova izolovanost predstavlja nukleus za razvoj osobenog pravnog sistema, kao primer za neka kasnija istraživanja, može da posluži i analiza puta- nje jedne centralnoevropske pravne kulture koja se takođe dobrim delom razvijala na precedentnom pravu, a koja, iako geografski nije ni odvojena ni prostorno zaštićena od ostalih evropskih naroda, opet jeste karakteri- stična po izraženoj jezičkoj izolovanosti. Ovde se, naravno, misli na razvoj mađarskog pravnog sistema u kome je još od srednjovekovnih vremena (Verbecijev Tripartit) ustanovljena jasna nadležnost vrhovnog suda (Mag-

REČ UNAPRED

xiii

yar Királyi Kúria) da u sferi građanskog prava putem sudskog precedenta kreira obavezujuće pravne norme u odnosu na one postojeće, običajne (izražena sličnost sa nadležnošću prvobitnih engleskih putujućih sudija).

Kao svojevrsni kuriozitet, interesantno je pomenuti da se, možda zahvaljujući baš kapricu istorije, pravo sudskog precedenta primenjivalo i na, istina malom, delu prve zajedničke države Južnih Slovena. Naime, u periodu od 1918. do. 1944. godine, na prostorima Bačke, Banata i Međimur-ja (tadašnje mađarsko pravno područje), odlukama Odeljenja B Beograd- skog kasacionog suda u Novom Sadu – poznatijeg kao Novosadska Kuri-ja – formiranog 1921. godine, u sferi građanskog prava uspostavljano je pravo sudskog precedenta koje se primenjivalo u situacijama kada domaći pravni propisi određenu oblast nisu regulisali.

Nadam se da ćete na stranicama koje slede pronaći odgovore na neka od pitanja o osnovnim aspektima engleskog prava, razjasniti moguće nedoumice o tom izrazito karakterističnom pravnom sistemu, a možda najvažnije, biti u mogućnosti da ovaj, na momente čak misteriozni, pravni svet naših ostrvskih kolega što bolje upoznate, i time ga, poput mene, bar malo zavolite.

I najmanji doprinos u tom smislu smatraću dovoljnim opravdanjem za nastanak ove knjige.

U Kembridžu, dvesta devetog dana dve hiljade i devetnaeste godinesütő i buljovčić, damir