Izvori meunarodnog prava

U Beogradu, 24.10.2013.god.

Pojam i vrste:Najoptija podela:materijalni (drutvene injenice koje su dovele do nastanka neke norme):opti interes, Boja volja, ljudski razum...,formalni (skup pravnih pravila);pravna pravila koja su nastala na meunarodnom pravu predvien nain i koja sadre meunarodnopravno obavezna pravila ponaanja;npr. me. ugovori

l. 38 Statuta MSP-a:me. konvencije; opte i pojedinane,me. obiaj,opta pravna naela priznata od strane prosveenih naroda,sudske odluke i uenja najpozvanijih strunjaka MJP-a kao pomona sredstva.

Formalni izvori MJP-a:me. ugovori,meunarodnopravni obiaji,opta pravna naela,sudska praksa,doktrina,jednostrani akti drave,odluke me. organizacija.

Tri grupe formalnih izvora:1) glavni: me. ugovori, meunarodnopravni obiaji, opta pravna naela,2) pomoni:sudska praksa, doktrina,3) jednostrani akti: jednostrani akti drave, jednostrani akti me. organizacija.

Koja vrsta izvora ima prednost nad ostalim?Koje norme imaju prednost u okviru iste vrste?

glavni izvori imaju prednost nad pomonimsupsidijarni karakrer optih pravnih naelanorme jus cogens imaju prednost nad dispozitivnim normama MJP-a

lex specialis derogat generali (poseban zakon ukida opti); ne vai uvek u praksi; poseban ugovor ima prednost nad optim kada mu ne protivreilex posterior derogat priori (kasniji ukida raniji)

sve vei znaaj odluka me. organizacija; Povelja UN kao osnov savremenog meunarodnopravnog poretkaugovori vezuju samo lanice, opta obiajna pravna pravila sve subjekte me.prava

Obiajna pravna pravilanepisani izvori pravadokaz opte prakse prihvaene kao pravoprvi obiaji u oblastima:diplomatskog, ugovornog, ratnog prava,prava mora..., nastaju i danasVrste:univerzalni (vezuju sve lanove me. zajenice),posebni, tj.partikularni: lokalni, regionalni (npr. obiaj o pruanju diplomatskog azila u odnosima drava J. Amerike) i posebni u uem smislu.Elementi obiaja:materijalni (objekttivni); svodi se na postojanje opte prakse,psihiki (subjektivni); svest o pravnoj obaveznosti.

Opta praksa:neprotivrena praksa dovoljno dugotrajnog ponavljanja od strane dovoljno velikog broja subjekatakroz pozitivne akte (injenje) i kroz uzdravanje (neinjenje)tzv. instant (trenutni) obiaji

Svest o pravnoj obaveznosti:po ovom elementu se meunarodnopravni obiaji razlikuju od slinih pravila ponaanja (prosti obiaji, pravila kurtoazije...)pravna svest o obaveznosti se ne pretpostavlja, mora biti vidna

Da bi se dokazalo postojanje obiaja, neophodno je dokazati oba elementa.

Dokazivanje:presudama me. sudova i arbitraa, izvodima iz diplomatske prepiske, posebnim dokumentima (npr. bele knjige)...Obaveznost:imaju obaveznu snagu za sve, nezavisno od volje pojedinih subjekata, vezuju i subjekte koji nisu uestvovale u njihovom stvaranjupotovanje ovih obiaja predstavlja obavezu, krenje ovlai odgovornostkod posebnih, potrebno je dokazati da vezuje odreenu dravu

meunarodnopravni obiaji nisu veni; mogu biti ukinuti ili izmenjeni kasnijim ugovorom ili prestati izobiavanjem

Meunarodni ugovori

najstariji sauvan me. ugovor star oko 4500 god.saglasnost volja dva ili vie subjekata me. prava koji povlai odreena prava i obavezeugovorne straneizvori objektivnog ili subjektivnog pravaFunkcije:reguliu konkretne ugovorne odnose (npr. prava i obaveze ugovornica), doprinose izgradnji meunarodnopravnog poretka (objektivnog prava) kodifikacija dipl. I konzularnog prava, ugovorno pravo, pravo mora, Povelja UN...mogu biti i osnova za nastanak obiajnih pravnih pravila (npr. Konvencija o spreavanju i kanjavanju zloina genocida)

Najei nazivi:ugovor (regulie pitanja od veeg znaaja),meunarodni sporazum (najiri naziv; u uem smislu oznaava ugovore zakljuene na manje formalan nain),konvencija (u irem sinonim za me.ugovor ili sporazum; u uem za ugovore nepolitike prirode),pakt (politiki i vojno-pol. ugovori od posebnog znaaja).

Ostali (odreeniji) nazivi:povelja (najee sporazum o osnivanju me.organizacije),protokol (dopunski akt),deklaracija (tzv. deklaracije-ugovori; u najuem smislu jednostrana izjava drave),akt (viestrani me. sporazum postignut na me. kongresima i konferencijama),

kompromis (poveravanje odreenog spora me. arbitrai),statut (osnivanje me. sudskih tela),ustav (ugovori o osnivanju nekih me. organizacija).

zvanini i nezvanini naziv, neki sdre ime grada u kome su doneti

Podela:1. po formi: pismeni i usmeni,2. po broju ugovornica: dvostrani (posebna vrsta kvazimultilateralni) i viestrani (obini, regionalni i univerzalni); prednosti i karakteristike,3. geografski domaaj: univerzalni, regionalni i partikularni,4. po funkciji: legislativni (Povelja UN, enevske konvencije o zatiti rtvava rata...) i kontraktuelni (vremenski ogranieni),

5. prema predmetu: politiki, trgovinski, pravni...,6. po otvorenosti: otvoreni, poluotvoreni i zatvoreni,7. prema trajnosti: trajni i ogranienog trajanja.

Posebne vrste:ugovori ustavi (statut meunarodnih tela, osnivaki akti),pactum de contrahendo (sporazum o ugovoru),modus vivendi (prelazni sporazum; u uem smislu ugovori Svete Stolice i neke drave),konkordat ,vojne konvencije,ugovori o ljudskim pravima.

Ugovori vezuju samo ugovornice.

Opta pravna naela

apsrtraktne pravne norme nastale u unutranjim pravnim porecimaglavni formalni izvor MJP-ane postoji opteprihvaen katalog optih pravnih naelaniz slabosti: previe uopteni, nema saglasnosti oko toga ta sve u njih spada

opta naela me. prava (opte pravne norme MJP-a), sve se vie ire sa razvojem MJP-a; najvanija meunarodnopravna obiajna pravila, jus cogens norme; vea pravna snaga od optih pravnih naela

Pomoni izvori MJP-aSudska praksa:niz presuda me. suda ili arbitrae kojima se odreena pravna norma tumai i primenjuje na isti nainodluka Suda je obavezna samo za stranke u sporu i u odnosu na taj sluajnajznaajnije su presude MSP-a, nekadanjeg Stalnog suda me. pravde, regionalnih, specijalizovanih sudova...odluke meunarodnih kvazisudskih tela

Doktrina:uenja najpozvanijih strunjaka MJP-a razliitih narodanedovoljno objektivnidoktrinarni stavovi pojedinih naunih institucija

Jednostrani akti drave:jednostrane izjave volje drave date u cilju da se proizvede neka meunarodnopravna posledicanotifikacijanisu navedeni u l. 38 MSP-e

Podela:materijalni (odreeni postupci i radnje): zapoinjanje rata, oruana intervencija...,formalni (akti nadlenih dravnih organa sa namerom da proizvedu odreene meunarodnopravne posledice: konzularni statut, zakon o teritorijalnom moru...

teorijski i praktino, samo su formalni akti izvori MJP-apodela na akte koji utiu na sopstveni pravni poloaj i oni koji utiu na pravni poloaj drugih

Dejstvo na sopstveni pravni poloaj:odricanje,preuzimanje obaveza,priznanje sebi prava (npr. proglaenje iskljuive ekonomske zone).

Dejstvo na pravni poloaj drugih:blie regulisanje odnosa pod svojom jurisdikcijom,priznanje odreenih prava drugima; institut priznanja,protest,ogranienje prava drugih,uvoenje obaveza drugima,nacionalni propisi kao neposredni izvor MJP-a.

Odluke meunarodnih organizacijanjihovi jednostrani pravni akti, razliciti od drugih aktivnosti me. organizacija (npr. ugovori sa dravama ili drugim me. organizacijama) U najirem smislu, to su jednostrani pravni akti MO koji imaju obaveznu pravu snagu za one na koje se odnose. preporuke i akti koji nemaju obaveznu snagu

opte i pojedinaneodluke o sutinskim i one o pitanjima postupkaone koje se tiu unutranjih pitanja; druge upuene spoljnjem svetu

nisu navedene u l. 38 Statuta MSPrezolucije GS UN-a, nisu pravno obavezujue, ali imaju veliku moralnu snagu

Pravinost:

saglasnost sa pravdomelastino sredstvo, slui da se popune pravne praznine; nije dovoljno pouzdanovie se primenjivalo u prolostiMSP, kao ni Stalni me.krivini sud nijednu presudu nisu doneli na osnovu pravinostinije izvor, moe biti samo zamena ili dopuna prava

Kodifikacija:sakupljanje pravnih pravila u jedan zbornikU MJP-u: prikupljanje, preciznije formulisanje i sistematizovanje postojeih pravila MJP-aprvi pokuaji kodifikacije u Antici

Podela:opta i delimina,doktrinarna, pluzvanina (pojedine kompetentne organizacije) i zvanina (drave),kodifikacija uz uee UN i drugih me. Organizacija,obina (ista) kodifikacija norme obiajnog prava, obavezne za sve i progresivni razvoj.