ajd`el Ferid`, po-slanik Partje za ne-zavisnost Ujedinje-

nog Kraljevstva (UKIP) ko-ja se zala`e za napuštanjeEU i kopredsedavaju}ievroskepti~ne parlamen-tarne grupe „Evropa slobo-de i demokratije“, svetskoj

i doma}oj javnosti privu-kao je pa`nju oštrim ko-mentarima koje je uputioprvom predsedniku UnijeHermanu van Rompeju,prilikom njegove prvezvani~ne posete Evrop-skom parlamentu. Ferid`je Van Rompeja opisao

kao osobu koja ima izgled„ni`erazrednog bankar-skog slu`benika“ i harizmu„snu`denog dronjavca“ ko-ja dolazi iz Belgije koja „inije neka dr`ava“.

Zapadna štam-pa i mnogi poslaniciEvropskog parla-menta su Ferid`ov

N

PI{e:Milan Dini}

NAJD@EL FERID@, poslanik u Evropskom parlamentu koji je

izvre|ao predsednika EU Hermana van RompejaIntervjuIntervju

S: Kada su u pitanju evrop-ske integracije Srbije, šta bistesavetovali srpskim gra|anima?

N.F: Pratite novac! Pitajte kozagovara ulazak u EU, a onda pi-tajte zbog ~ega. Da li }e oni li~noprofitirati ili }ete profitirati vi?

Srbija danas ima sopstveneprobleme. Garantujem vam dabi, i kada bi bili, ili budete ~lano-vi, EU slu`ila kao pokri}e za ne-ke od tih problema.

Ali, upamtite, gra|ani Srbijedanas imaju pravo da svoju vla-

du smene na izborima. Pridru`itese EU i to pravo je i{~ezlo.

S: Kakav }e biti stav Vašestranke i parlamentarne grupekada srpska aplikacija budedošla na dnevni red?

N.F: Suprotstavi}emo se uve-}anju EU, bilo da je u pitanju Sr-bija, Hrvatska, Island, ili Taj-land... Ali nastavi}emo da ohra-brujemo trgovinu i ja~anje uza-jamnih veza.

S: Da li osporavate to što Sr-bija zahteva da sa Kosovom kao

delom svoje teritorije u|e u EU?N.F: Mi se protivimo uve}anju

uopšte, tako da se pitanje Koso-va uopšte ne postavlja.

EVROPSKAUNIJA

predstavljaTAMNICUNARODA

Srbi, pratite tokove novca Suprotstavi}emose uve}anju EU,

bilo da je u pitanju Sr-bija, Hrvatska, Island,ili Tajland... Ali nasta-vi}emo da ohrabrujemotrgovinu i ja~anje uza-jamnih veza

112. mart 2010.

„Svedok“ broj 7102. mart 2010.

istup kvalifikovalikao „uvrede iga|enje dostojan-stva Parlamenta“.

U prvom, eks-kluzivnom intervjuu, nakonovog incidenta, za novinena zapadnom Balkanu, napitanje novinara nedeljnika„SVEDOK“ - da li smatranepristojnim komentare ko-je je uputio Van Rompeju,Ferid` lakonski odgovara:

- Nimalo. Ono što jasmatram za nepristojno jena~in na koji su on i drugisli~ni njemu, poput barone-se Ašton, Visokog pred-stavnika EU za spoljne po-slove, natureni na 550 mili-ona stanovnika Evropskeunije bez glasanja. Oni suna izuzetno dobro pla}e-nim, mo}nim pozicijama itrebalo bi da prihvate takvukritiku kao deo cene kojumoraju da plate.

Svedok: UKIP je jedanod najve}ih kriti~ara Evrop-ske unije. [ta je to tolikor|avo u EU?

Najd`el Ferid`: Odakleda po~nem? Smatramo daje ona, u samoj osnovi, an-

tidemokratska i da predsta-vlja tamnicu naroda. Onošto je prvobitno predsta-vljeno kao slobodna trgo-vinska zona, sada ima za-stavu, para-vojnu policiju,himnu, pravni sistem, voj-sku, predsednika i valutu.Doista ima sva obele`ja je-dinstvene unitarne dr`ave.Ali, ono što nema jestetransparentnost i ozbiljandemokratski pregled na po-dršku gra|ana Evrope. Akoljude stvarno i pitaju šta mi-sle (kao što je to bilo u Ho-landiji i Francuskoj kada sena referendumu glasalo zaUstav EU, koji je propao) ikada oni glasaju protiv, po-liti~ka elita jednostavnopregazi njihove glasove.

S: Ima li i~eg dobrog uEU, zbog ~ega bi trebalonjoj stremiti?

N. F: Mogu da razu-mem zemlju u kojoj

gra|ani mo`da i ne veru-ju svojim politi~arima istoga im pomisao da bidrugi politi~ari mogli dapreuzmu kontrolu delujekao dobra stvar. Svakadr`ava ima sopstvenerazloge za ~lanstvo. Fin-ska ima široku granicusa „Medvedom“ (Rusi-jom). Francuska se bojinema~ke mo}i, a Nema~-ka se boji sopstvene mo-}i. [panija je iskoristila~lanstvo u EU kao dokazda je prevazišla Franko-vu diktaturu. Irska koristiEU kao na~in da se izba-vi od zavisnosti premaVelikoj Britaniji. EU daje

malom Luksemburgumesto za velikim stolom.U slu~aju Velike Britanije,kada smo se priklju~ili,bili smo beznade`an slu-~aj u Evropi. Stoga je ma-lo preterano pitanje ima lii~ega dobrog!? Nije svozakonodavstvo EU tolikološe. Ali, bilo bi dobro ka-da bi ga donosila našazakonodavna tela, ljudikoje mo`emo da smeni-mo. U EU, bez obzira ka-ko glasali, ne mo`ete daraspustite vladu. Njih ni-ko i ne bira.

S: Ima li ikakve koristiod Evropske unije onakokako je ona danas struktu-irana?

N.F: Iskreno, ne baš.Na me|unarodnom pla-nu, ona je kepec. Na regi-onalnom nivou ona jediktatorska i nepopustlji-va, a na lokalnom nivou

stalno se meša. Ona jenamerno projektovanatako da osigura da mo}bude u rukama birokrat-skih tehnokrata koje ni-ko ne bira i koji su stoga,nesmenjivi.

S: Kako gledate na po-litiku proširenja EU? Kolikoje ona dobro organizovanai koliko je iskrena?

N.F: Uve}anje Evrop-ske unije se ~esto „pro-daje“ kao „širenje, a neprodubljivanje“ Unije.To, naravno, nije ta~no.Posle svakog uve}anjavideli smo sve ve}e pro-dubljivanje mo}i i kon-trole Brisela. Ono što jenekada predstavljalo sa-mo ekonomsku koordi-

IntervjuIntervju NAJD@EL FERID@, poslanik u Evropskom parlamentu

Gde to EU ima podr{ku gra|ana Evrope?

S: Ako EU ima toliko mana kao što tvrdite, ka-ko onda u`iva jaku podršku ve}ine gra|ana Unije?

N.F: Zaista? A, gde? U Francuskoj koja je Usta-vu EU rekla „ne“? U Holandiji koja je tako|e na re-ferendumu rekla „ne“? U Nema~koj, kojoj nikadanije dozvoljeno da glasa? U Britaniji u kojoj sepreko 70 odsto stanovništva protivi Lisabonskomsporazumu i kojima nije dozvoljeno da o tome od-lu~e na referendumu? Finska, Austrija, spisak jeduga~ak...

EU verovatno jeste popularna u zemljama koje`ele da joj se priklju~e, ili su se nedavno priklju~i-le, ali du` celog kontinenta nema ve}ine koja po-dr`ava na~in na koji se Unija razvila, što potvr|ujui glasovi na izborima.

S: Irska je prvobitno odbacila Lisabonski spo-razum, ali kada je nastupila ekonomska kriza pro-menili su stav uvidevši korist od Unije.

N.F: U Irskoj su ljudi prvi put dali pogrešan od-govor, pa su ih prisili i podmitili da se predomisle.Evropska unija nema demokratski mandat.

Partija za nezavisnost Ujedinjenog Kraljevstva

@elimo svoju zemlju nazad!

UKIP je konzervativna evropskepti~na politi~ka stranka~iji je cilj povla~enje Ujedinjenog Kraljvestva iz EU.

Partiju su 1994. osnovali ~lanovi Konzervativne partije kojinisu bili zadovoljni što tadašnji britanski premijer D`on Mejd`or,

ina~e tada vo|a konzervativaca, nije bio dovoljno kriti~ki nastrojenprema EU, a pogotovo Sporazumu iz Mastrihta kojim je Unija fakti~kistvorena.

Zbog ve}inskog izbornog sistema u Britaniji po kojem tradicional-no dominiraju dve partije, UKIP nikada nije osvojila mesto u britan-skom parlamentu, iako ima podršku izme|u osam i trinaest odsto Bri-tanaca. Trenutno ima dva poslanika u Domu lordova koji su u njihoveredove prešli iz krila konzervativaca.

Stranka, koja za svoj logo ima oznaku britanske funte koja simbo-liše britansku eknomsku mo}, sloganima poput „^uvari vaše slobo-de“ i „@elimo svoju zemlju nazad“ privla~i pa`nju i u`iva veliku po-dršku Britanaca kada su u pitanju EU teme i izbori za Evropski parla-ment.

Na evropskim izborima 2009. osvojili su više glasova od laburistakoje predvodi aktuelni premijer Gordon Braun, i imaju 13 poslanika uEvropskom parlamentu.

Najd`el Ferid` je bio lider partije od 2006. do 2009. a potom je pre-pustio vo|stvo kako bi u Evropskom parlametu bio jedan od predvod-nika evroskepti~ne parlamentarne grupe.

Partija je poznata po brojnim (~esto potvr|enim) optu`bama na ra-~un visokih zvani~nika u institucijama EU.

Iako su nastojali da je pove`u sa rasisti~kom Britanskom nacional-nom partijom (BNP), UKIP se odlu~no tome opire i odbacuje svaku ra-

Srbija danas ima sopstvene prob-leme. Garantujem vam da bi, i

kada bi bili ili budete ~lanovi, EU slu`ilakao pokri}e za neke od tih problema

Ono {to je nekada predstavljalosamo ekonomsku koordinaciju,

sada odlu~uje o tome koju vrstu sijal-ice mo`ete da imate u ostavi

Suprotstavi}emo seuve}anju EU, bilo

da je u pitanju Srbija,Hrvatska, Island ili Tajland

Foto: Gawain Towler

Foto: Gawain Towler

12 2. mart 2010.

naciju, sada odlu~uje otome koju vrstu sijalicemo`ete da imate u osta-vi.

Uve}anje Unije se za-pravo vodi oko uve}anjamo}i. Politi~ka, medijskai poslovna elita je potku-pljena velikim sumamanovca poreskih obvezni-ka, a stanovništva seostavljaju na milost i ne-milost u`asavaju}egkontrolisanja njihovih `i-vota.

S: U kojoj meri je eko-nomska kriza u~vrstila po-delu u EU na bogate ze-mlje Zapada i siromašnezemlje Istoka? Da li to mo-`e biti veliki problem zaUniju?

N.F: Ne smatram da jeekonomska kriza samapo sebi napravila razinuizme|u Istoka i Zapada.Isto~ne zemlje se ~estonalaze u poziciji da su ig-

norisane, ali to sedešavalo i pre same kri-ze. Setite se komentara@aka [iraka - „sada bi bi-lo dobro vreme da se }u-ti“.

S: Vaša partija i Vi li~noste jaki zagovornici nacio-nalne dr`ave. Ukoliko po-gledamo integracione pro-

cese u svetu danas, ima limesta takvoj dr`avi?

N.F: Naravno da ima!Vi imate veoma marksi-sti~ko - hegelijanski po-gled na svet. Kao da jebudu}nost ve} zapisanau nekom proro~anstvu!?

Svaki pogled na isto-riju, pa i na vašu istoriju,

re}i}e vam da budu}-nost nije uklesana u ka-menu. Smatram da, štoje politi~ki entitet manji,u kome demokratija imademos koji je spremanda se nosi sa sobom, toje bolje pripremljen da seizbori sa naglim prome-nama u koje svet munje-

vito ulazi. Uvek je lakšepromeniti kurs malogbroda nego super-tanke-ra.

S: Koji je odlu~uju}i ~i-nilac u ekonomskim i poli-ti~kim procesima u svetudanas - sloboda ili sigur-nost?

N.F: Nisam siguran

da je to jedini izbor kojiimamo. Ipak, saglasansam sa Bend`aminomFranklinom kada ka`e:„Oni koji mogu da se od-reknu suštinske slobodekako bi dobili malo pri-vremene sigurnosti, nezaslu`uju ni slobodu nisigurnost“.

koji je izvre|ao predsednika EU Hermana van Rompeja

Gr~ka - pokrajnabriselske imperije

S: Da li EU mo`e da opstane bez prerastanja ustabilnu politi~ku uniju? [ta biste Vi promenili?

N.F: EU je oduvek bila politi~ki projekat, a nekao što je Velikoj Britaniji „prodata“ kao ekonom-ski projekat. Ako `eli da nastavi da radi onako kaošto je zamišljena, onda bi nivo centralizacije mo-rao da se pove}a.

Samo pogledajte na to šta se danas dešavaGr~koj. Tamošnja vlada, koja je demokratski iza-brana, prinu|uje se da radi šta joj se ka`e, protiv`elja svog stanovništva. Ona nije ništa više negopokrajna briselske imperije. Tu`an podatak, aliistinit. Ljudi koji tamo sada protestuju nemaju ni-kakav uticaj na tokove.

Kao britanskom politi~aru, nije mi ni posao nidu`nost da odlu~ujem kako }e se odvijati poslovina Kontinentu (kontinentalnoj Evropi - primedbaredakcije). Jedino što `elim da vidim jeste da semoja zemlja iskobelja iz kand`i Evropske unije.

Problemi sa kojima se EU sada suo~ava su ne-minovni za elitisti~ki projekat. Vladari ne razumejunarod, niti `ele da to u~ine, zato što veruju da suljudi neznalice i nepromišljeni.

Tamo{nja vlada, koja je demo-kratski izabrana, prinu|uje se

da radi {ta joj se ka`e, protiv `eljasvog stanovni{tva

Ko je Herman van Rompej?

Povu~eni Flamanac koga slu{a i grupa

Bilderberg

O sudbini evraTo je borba politi~ke volje

protiv ekonomske realnostiS: Imaju}i u vidu aktuelnu ekonomsku krizu, prema

Vašem mišljenju, kakva }e biti sudbina evro-zone?N.F: Fascinantno je gledati kako se kriza razvija. To je

borba politi~ke volje protiv ekonomske realnosti. Svi znaju dabi najbolje za EU bilo da se Gr~ka izbaci iz evro-zone. Nema sum-nje da je politi~ka volja da se EU ekonomski odr`i veoma jaka. Verujem da}e na kraju ekonomska realnost pobediti. Me|utim, tu`na je sama pomisaokoliko }e `ivota i firmi biti uništeno samo da bi se odbranio elitisti~ki ideal.

Ono {to je prvobitno predstavljenokao slobodna trgovinska zona,

sada ima zastavu, paravojnu policiju,himnu, pravni sistem, vojsku, predsed-nika i valutu. Doista ima sva obele`jajedinstvene unitarne dr`ave. Ali, ono{to nema jeste transparentnost

Nije svo zakonodavstvo EU tolikolo{e. Ali, bilo bi dobro kada bi ga

donosila na{a zakonodavna tela, ljudikoje mo`emo da smenimo

Prvog predsednika Evropskeunije, ekonomistu i bivšeg banka-ra, belgijskog premijera, Hermanavan Rompeja uglavnom opisujukao ~oveka koji se stidi kamere ikoga je izbor na novu funkciju„uterao“ u `i`i javnosti.

Pre izbora, bio je malo poznat uevropskim krugovima. Kada je iza-bran na samitu u Briselu u novem-bru 2009, sebe je opisao kao save-snog politi~ara koji }e pre svegaposve}eno ispunjavati ulogu pred-sedavaju}eg Evropskog saveta,nego li ulogu nekakvog svetskogdr`avnika.

Za svoje prioritete odredio jeborbu protiv štetnih klimatskihpromena i smanjenje procenta ne-zaposlenih u EU.

Lider koji dolazi iz redova de-snog centra (flamanske Hriš}an-sko demokratske partije) u`ivaugled dobrog pregovara~a i osobekoja kroz humor umanjuje svojeuspehe, što mu je, kako se veruje,

pomoglo da odr`iklimavu vladu uBelgiji. Tamo jevi|en kao stabilnafigura koja je bila ustanju da objediniobe strane, što }emu, kako se o~eku-je, biti veoma korisno u rešavanjusukoba i podela u EU.

Govore}i o odnosu premaSAD, izjavio je da sa nestrpljenjem~eka prvi poziv iz Amerike, aludira-ju}i na ~uveno Kisind`erovo pita-nje „koji je pozivni broj za Evro-pu“.

Van Rompej je kao opozicioniposlanik bio sna`an protivnik ula-ska Turske u Uniju isti~u i da bi tonarušilo „fundamentalne hriš}an-ske vrednosti na kojima je Evropasazdana“.

Kriti~ari, me|utim, smatraju da,zbog skromne figure i dr`anja, VanRompej nije u stanju da u punomsjaju i snazi predstavlja Evropsku

uniju na me|unarodnim forumima.Jedna od optu`bi temelji se i na

njegovoj navodnoj povezanosti sa~uvenom Bilderberg grupom.Sumnje u njegovu povezanost saovom grupom uzburkale su štam-pu pošto se 12. novembra 2009,sedam dana pre nego što }e bitiizabran za prvog predsednika EU,na ve~eri u jednom dvorcu u Belgi-ji obratio ~lanovima ove grupe iopisao svoju viziju Evrope.

Tako|e, zbog naglašenog fede-ralizma i zahteva da se nacinalnisimboli unutar EU zamene evrop-skim, optu`uju ga da se gnuša na-cionalnih dr`ava i nastoji da narušinjihov neprikosnoveni zna~aj.

132. mart 2010.