Robert Grevs

Ja, Klaudije!

scan i obrada pdf: kokicaobrada: bojana888

Robert Graves: I, ClaudiusFrom the Autobiography of Tiberius Claudius

IZ AUTOBIOGRAFIJE TIBERIJA KLAUDIJARIMSKOG IMPERATORA ROĐENOG 10. GOD.PRE N. E. A UBIJENOG I PROGLAŠENOGZA BOŽANSTVO 54. G. N. E.

... Povest koju su mnogi pogrešno iznosili, i to ne samo oni koji

su živeli u ono doba već i mnogi drugi u poznija vremena; jer sušta jeistina da su svi događaji od vanredno velike važnosti obavijeni velomsumnje i neznanja; dok jedni i najnepouzdanije glasine smatrajusigurnim činjenicama, dotle drugi i same činjenice izvrgavaju ruglulaži; a potomstvo još više uvećava i ono prvo, a i ovo drugo.

TACIT

Piščeva beleška

„Zlatnik”, koji se spominje u ovoj knjizi kao uobičajena novčanajedinica, u stvari je latinski aureus, komad kovanog novca koji vredisto sestertii, ili dvadeset pet srebrnih denarii („srebrnjaka”): može sesmatrati da on otprilike vredi jednu funtu sterlinga ili pet američkihdolara. „Milja” je rimska milja, koja je za nekih trideset koraka kraćaod engleske. Datumi na marginama su, radi pogodnosti, dati pohrišćanskom računanju: grčko datiranje, koje je koristio Klaudije,računalo je godine od Prve olimpijade, koja je održana 776 pre n. e.Takođe pogodnosti radi upotrebljavani su i najpoznatiji geografskinazivi: zato je pisano „Francuska”, a ne „Transalpiska Galija”, jer,grubo uzev, današnja Francuska zauzima iste oblasti, a čim je takoučinjeno, bilo bi nedosledno ako bismo gradove kao što su Nim,Bulonj i Lion označavali njihovim sadašnjim imenima (pošto običančitalac ne bi prepoznao njihova klasična imena), pa ih onda stavljaliu Transalpisku Galiju ili Galiciju – kako su Grci nazivali to geografskopodručje. (Grčki geografski nazivi izazivaju uostalom silne zabune:Nemačka je kod njih „zemlja Kelta”.) Isto tako su upotrebljeninajuobičajeniji oblici ličnih imena – „Livije”, umesto Titus Livius,„Cimbehn”, umesto Cunobelinus, „Marko Antonije”, umesto MarcusAntonius.

Ponekad je bilo teško naći pogodne izraze za vojne, pravne idruge tehničke termine. Navešćemo samo jedan primer: rečassegai.1 Vazduhoplovac T. E. Šo (koristim ovde priliku da mu sezahvalim što je pažljivo čitao korekturu ovoga dela) zamerio mi je štosam upotrebio assegai kao odgovarajuću reč za nemački izrazframea ili pfreim. Predložio mi je naziv javelin.2 Ali ja nisam prihvatioovaj njegov predlog, iako sam sa zahvalnošću prihvatio mnogenjegove primedbe, jer mi je izraz javelin bio potreban za pilum,uobičajeno bacačko oružje rimske pešadije. Uostalom assegai imaneki jači divljački prizvuk. Assegai se upotrebljava u Engleskoj već tristotine godine, a izraz je dobio novu snagu u devetnaestom vekuzbog ratova sa plemenom Zulu. Framea (oružje duge drške igvozdena vrha) služilo je, prema Tacitu, i kao oružje koje se hitalo, ai kao oružje kojim sev bolo. Takva je upotreba i assegai–a među

ratnicima plemena Ama–Zulu, koji u kulturnom pogledu imaju mnogododirnih tačaka sa Nemcima iz Klaudijevog doba. Da bismo uskladiliTacitova tvrđenja da se, s jedne strane, framea zgodno možeupotrebiti na bliskom odstojanju, a da se, s druge, njome ne možerukovati među drvećem, treba pretpostaviti da su Nemci verovatnoradili ono isto što su činili i Zulu crnci, to jest da su odlamali kraj dugedrške framea čim bi se zapodenula, borba prsa u prsa. Ali do toga jeretko kada dolazilo, pošto su Nemci obično smenjivali hitre udarcesa brzim bekstvom čim bi se sukobili sa bolje naoružanim rimskimpešakom.

Svetovnije, u svojoj knjizi Dvanaestorica Cezara, napominje dasu Klaudijeve istorije pisane pre „bez sklada”, nego „bez elegancije”.Pa ipak, ako pojedini odlomci obog dela nisu napisani samoneskladno, već i dosta neelegantno – rečenice su mučno sročene, audaljavanja od osnovne misli su rogobatno ubačena – onda ni to neprotivureči Klaudijevom književnom načinu izlaganja, onakvomkakvo je ono ispoljeno u njegovom na latinskom jeziku održanomgovoru o glasačkom pravu Eduanaca, čiji su odlomci sačuvani i dodanas. Govor je upravo prezasićen takvim neelegantnostima, alitreba imati na umu da je do nas verovatno došao samo prepiszvaničnih stenografskih beležaka govora koji je Klaudije zaistaizgovorio pred Senatom – govora umorna čoveka koji s mukomrazvija besedu na osnovu grubih pribeležaka. Ja, Klaudije jekonverzacioni roman; uostalom, grčki jezik je mnogo višekonverzacioni jezik nego latinski. Klaudijevo nedavno otkrivenogrčko pismo upućeno građanima Aleksandrije, koje, međutim,delomično može biti i tvorevina nekog carskog pisara, mnogo jetečnije od Eduanskog govora.

Za pomoć u pogledu pitanja koja se tiču klasike, moram da sezahvalim gospođici Erlis Roberts, a za primedbe u pogleduusklađivanja engleskog jezika gospođici Lauri Riding.

R. G.

Ja, Klaudije!

Glava I

41. god. n.eJA, TIBERIJE KLAUDIJE, DRUZ NERON GERMANIK, (čije se

ime obično propraća ovakvim i onakvim carskim nazivima, ali nećujoš i da vas gnjavim svima svojim naslovima), ja, dakle, koji samnekada, i to sve donedavna, bio poznat među svojim prijateljima,rođacima i poznanicima kao „Tupoglavi Klaudije”, ili „Tamo onajKlaudije”, ili „Mutavi Klaudije”, ili kao „Klau-Klau-Klaudije”, ili još unajbolju ruku kao „Siromah čika Klaudije”, ja se, eto, reših danapišem ovu čudnovatu povest svoga života. Počeću od svoganajranijeg detinjstva, da bih, idući redom godinu za godinom, stigaodo one sudbonosne prekretnice kada sam se, u pedeset prvoj godiniživota – pre nekih osam godina – obreo u jednoj rekbi „zlatnojneprilici” iz koje nikako nisam imao mogućnosti da se iskobeljam.

Ovo ni u kom slučaju nije moja prva knjiga: uistinu, književnost,a naročito pisanje istorije – koju sam proučavao ovde, u Rimu, i topod rukovodstvom najboljih savremenih mi učitelja – bila je jedini mojpoziv i zanimanje više od trideset pet godina, sve dok nije nastupioobrt u mom životu. Zato moji čitaoci ne treba da se čude spretnostimoga pera: ovu knjigu zbilja piše Klaudije lično, a ne tek neki njegovpisar, niti neki od onih zvaničnih letopisaca kojima državnici imajuobičaj da saopšte ono što su zadržali u pameti, u nadi da će njihovovično pero nadoknaditi mršavu sadržinu, a laska ublažiti njihoveporoke. U delu koje je pred vama – zaklinjem se svim bogovima – jasam sam svoj perovođa i sam svoj zvanični letopisac, jer pišemsopstvenom rukom. A kakve bih koristi uostalom i imao odsamohvalisanja? Jedino bih još dodao da ovo nije prvi moj životopisiz moga pera. Napisao sam nekada još jedan, u nekih osam knjiga,kao prilog arhivu Rima. To je bio tegoban posao, na koji uostalomnisam mnogo ni polagao, jer sam pisao samo da bih izišao u susretzahtevu javnosti. Otvoreno govoreći, dok je taj spis bio sastavljan – ato je bilo pre dve godine – ja sam bio krajnje zauzet drugim stvarima,pa sam veći deo onoga što se nalazi u njegove prve četiri knjigekazivao u pero jednome od svojih grčkih tajnika i rekao mu da nemenja ništa od napisanog, ali da ipak uravnoteži rečenicu tamo gde

je to potrebno i da odstrani protivrečnosti i ponavljanja. Pa ipakmoram priznati da su skoro sva druga polovina tog dela, kao i nekapoglavlja u njegovoj prvoj polovini, bili rad toga istog čoveka, Polibija– kako sam toga roba, još dok je bio dečko, sam nazvao u častslavnog istorika Polibija – ali sam mu svu građu, naravno, dao ličnoja. Rob je posle tako brižljivo podešavao svoj način izlaganja premamome, da – kada je delo bilo gotovo – niko živi nije mogao razaznatišta je tu od mene, a šta od njega!

Ponoviću da je to bila dosadna knjiga, jer nisam bio umogućnosti da se nepovoljno izražavam o imperatoru Avgustu, kojimi je bio ded po majci, niti o njegovoj trećoj i poslednjoj ženi, LivijiAvgusti, koja je bila moja baba, pošto su njih dvoje bili zvaničnoproglašeni za božanstva, a ja sam u svojstvu sveštenika bio u nekojvezi i s obožavanjem njihovih ličnosti; pa, iako sam mogao dostaoštro da osudim i dvojicu nedostojnih Avgustovih naslednika naprestolu, uzdržao sam se i od toga, uljudnosti radi. Bilo bi najzad inepravedno pravdati Liviju i samog Avgusta (u pogledu stvari ukojima se pokorio ovoj neobičnoj i – odmah valja reći – odvratnojženi), a govoriti golu istinu o onoj drugoj dvojici, samo zato štonjihova uspomena nije bila zaštićena verskim poštovanjem.

Napisao sam, dakle, jednu dosadnu knjigu, beležeći samočinjenice oko kojih se ne rađa raspra, kao na primer da se taj i tajoženio tom i tom, ćerkom toga i toga, koji je stekao toliko ili onolikojavnih časti i zvanja, ali ne spominjući političke razloge neke ženidbeili tajno nagađanje među porodicama. Napisao sam isto tako da je taji taj naprasno preminuo pošto je pojeo zdelu afričkih smokava, aliništa nisam govorio o otrovu ili o tome kome je ta smrt donela koristi,sem kada su te činjenice bile potkrepljene odlukom Suda za krivičnadela. Upravo, nisam iznosio neistine, ali nisam ni iskazao istinuonako kako želim da učinim ovde. Kad sam – da bih osvežio svojepamćenje u pogledu nekih datuma – pregledao tu knjigu uApolonovoj knjižnici na Palatinu, začudio sam se što sam naišao napojedina mesta u toj knjizi za koja bih se mogao zakleti da sam ihsam napisao ili kazivao u pero, toliko se način izlaganja u njimapodudarao sa mojim, pa ipak se nisam mogao setiti da sam ih sampisao, niti ikome rekao da ih zapiše. Ako ih je sastavio Polibije, biloje to izuzetno vešto podražavanje (priznajem da je on mogao da

prouči i neke druge moje istorije), ali ako su te beleške ipak potekleod mene, onda je moje pamćenje gore nego što to tvrde čak i mojineprijatelji. Čitajući ono što sam napisao u gornjoj rečenici, vidim daću više probuditi nego što ću umanjiti sumnje čitalaca, prvo, umogućnost da sam ja sam pisac svega onog što će ovde sledovati,drugo, da sam pouzdan kao istoričar, i, treće, da uopšte dobropamtim činjenice. Ali, ostaviću ipak neizmenjeno sve što samnapisao: ja pišem samo onako kako osećam, a ukoliko budemodmicao u izlaganju ove povesti čitalac će sve više verovati da ništane prikrivam – toliko je sama ova povest nepovoljna po mene.

Ovo je tajna istorija. Ali mogao bi neko pitati: kome se to japoveravam? Evo moga odgovora: ova istorija je namenjenapotomstvu. Ne mislim pri tom na svoje praunuke ili čukununuke:mislim na krajnje daleko potomstvo. Pa ipak se nadam da ćeš ti,čitaoče, koji ćeš me možda čitati pošto prođe stotina pokolenja, pačak i više, da ćeš, dakle, ti imati utisak kao da ti se neposrednoobraća neki savremenik, onako kao što se meni često činilo da sebaš meni lično obraćaju Herodot i Tukidid. A zašto ja mislim na takoudaljeno potomstvo? Objasniću ti i to!

Otišao sam pre nepunih osamnaest godina u Kume, uKampaniji, i posetio Sibilu u njenoj vrletnoj pećini na brdu Gauru. UKumama oduvek ima po jedna Sibila, jer kad jedna umre, nju nasledinjena učenica; ali one nisu sve podjednako čuvene. Mnogima od njihApolon, tokom svih dugih godina njihove službe, nije udelio nijednoproročanstvo, a proročanstva ponekih između njih kao da je prenadahnuo Bah nego Apolon, jer su te govorile pijane besmislice –što je i ubilo dobar glas toga proročišta. Pre nego što su ga uzele usvoje ruke proročica Dejfoba – koju je i Avgust često pitao za savet –i Amaltea – koja je još živa i veoma slavna – skoro tri stotine godinanizale su se samo vrlo slabe Sibile. Njihova pećina leži iza jednogalepog malog grčkog hrama, posvećenog Apolonu i Artemidi, jer suKume bile grčka eolska kolonija. Prastari pozlaćeni friz iznadvratnica pripisuje se Dedalu, iako je to očigledna besmislica, jer je tajfriz star jedva pet stotina godina, a verovatno i manje, a Dedal ježiveo pre najmanje jedanaest vekova; na tome frizu prikazana jepovest Tezeja i Minotaura, koga je Tezej ubio u Lavirintu na Kritu.Pre nego što mi je dopušteno da posetim Sibilu, morao sam da

žrtvujem jednog vola i jednu ovcu Apolonu, odnosno Artemidi. Bilo jehladno decembarsko vreme. Pećina je bila strašna, uklesana u živustenu, prilaz strm, težak, potpuno mračan i pun slepih miševa.Otišao sam prerušen, ali me je Sibila prepoznala. Mora biti da me jeodalo moje mucanje. Ja sam još detetom mnogo mucao, ali sam,pokoravajući se savetima stručnjaka u besedništvu, postepenoovladao govorom, te sam bar pri zvaničnim, javnim prilikama govorioi tečno; međutim, u ličnim stvarima, ili kada moram da govorim onečemu o čemu pre toga nisam razmislio, i sada mi se ponekad –iako rede nego ranije – dogodi da se u uzbuđenju sapletem osopstveni jezik, pa mi se to desilo i u Kumama.

Stigao sam u unutrašnju pećinu pošto sam se, pipajući rukamaoko sobe, četvoronoške i s mukom uspeo uz stepenice, i ugledaoSibilu. Ona je bila više nalik na majmuna nego na ženu, a sedela jena stolici koja se nalazila u jednom kavezu obešenom o tavanicu;njena crvena odeća i oči, koje su netremice gledale, žarile su se,obasjane onim jedinim mlazom crvene svetlosti koji je padaoodnekud odozgo. Njena krezuba usta su se cerila. Oko mene seosećao zadah smrti. Pa ipak, uspeo sam da prinudim sebe da jepozdravim unapred pripremljenim pozdravom, ali mi ona nijeodgovorila. Tek sam kasnije doznao da je to bio balsamovan lešDejfobe, ranije Sibile, koja je nedavno bila umrla u sto desetoj godinistarosti; njeni očni kapci su se oslanjali na staklene loptice, čija jezadnja strana bila posrebrena, da bi sjaktile. Živa Sibila je uvekobitavala zajedno sa svojom prethodnicom. Dakle, stajao sam takonekoliko minuta pred Dejfobom, drhteći i kezeći se na ljubazannačin, a vreme mi se oteglo u večnost. Najzad mi se predstavilatadašnja Sibila, koja je bila jedna dosta mlada žena po imenuAmaltea. Mlaz crvene svetlosti je presahnuo, tako da je nestalo iDejfobe; neko je – verovatno neka iskušenica – prekrio mali prozorsa crvenim oknom; zatim se rasuo nov, beli mlaz svetlosti i obasjaoAmalteu, koja je sedela na prestolu od slonovače, dotle skrivena usenci. Ona je imala lepo lice, ali sa nečim ludačkim na njemu, ivisoko čelo; sedela je isto tako nepokretno kao i Dejfoba. Međutim,njene oči su bile sklopljene. Tresla su mi se kolena i počeo sam damucam; pored svih napora nisam mogao da prestanem samucanjem.

– O, Sib... Sib... Sib... Sib... Sib... Sib..., počeh ja. Ona otvorioči, namrgodi se i poče da mi podražava: „O, Klau... Klau... Klau...”Ovo me je postidelo, te mi je pošlo za rukom da se setim čega radisam došao. Izgovorih sa velikim naporom: – O, Sibilo, došao sam date pitam o sudbini Rima i o mome udesu.

Njeno lice se tada poče postepeno menjati, nju obuzeproročanska moć, grčila se i dahtala, a i nekakvo hujanje serazlegalo svim hodnicima, vrata su treskala, neka krila su se doticalamoga lica, svetlost je utrnula, i utom ona, glasom boga, izgovorisledeće stihove na grčkom jeziku:

Onaj koji stenje pod Punskom KletvomI koprca se u stegama kese,

Još će gore oboleti, pre nego što ozdravi!

U njegovim živim ustima leći će se plave mušice,Crvi će mu gmizati preko očiju,

I niko neće primetiti dan njegove smrti!

Ona zatim zabaci ruke iznad glave, pa nastavi:

Kroz deset godina i pedeset tri dana,Klau-Klau-Klau će dobiti

Poklon koji svi žele, osim njega.

On će mucati, kvocati i saplitati se,A usta će mu uvek slinitiPred puzavim ulizicama.

Ali kad on zanemi i kad ga nestane,Posle devetnaest stoleća, ili skoro toliko,Klau-Klau, Klaudije će jasno progovoriti.

Bog se onda nasmeja kroz njena usta; bio je to ljubak, a ipakstrašan zvuk – ho! ho! ho! Ja sam se poklonio, žurno okrenuo isaplićući se pošao nazad, glavačke se sručivši niz prvi niz

izlomljenih stepenica, raskrvavivši usput čelo i kolena, te sam mučnoizišao napolje, dok me je užasni smeh i dalje progonio.

Kao izvežban vrač, istoričar po struci i sveštenik koji je imaoprilike da prouči Knjige Sibila (onakve kako ih je Avgust dao iznovaprepisati), ja sam u stanju da protumačim ove stihove s izvesnomsigurnošću. Pod Punskim Prokletstvom Sibila je očiglednopodrazumevala razaranje Kartagine od strane nas, Rimljana. Mi smozbog toga dugo stenjali pod božanskim prokletstvom. Zakleli smo sesvim našim glavnim bogovima, uključujući tu i Apolona, da ćemo bitiprijatelji Kartagine i da ćemo je štititi, a zatim smo je – ljubomorni nanjeno brzo oporavljanje od nedaća Drugog punskog rata – obmanomnaveli da stupi u Treći punski rat i potpuno je razorili, poklavši njenestanovnike i posuvši njena polja solju. Reči„u stegama kese” značeda je kesa bila glavno oruđe u izvršenju toga prokletstva, a to je onomahnitanje za novcem koje je davilo Rim još od vremena kada jeuništio svoju glavnu suparnicu i kada je postao gospodar svihbogatstava Sredozemlja. Sa bogatstvom su došli lenjost, škrtost,svirepost, nepoštenje, kukavičluk, mekuštvo i svi drugi poroci kojimase Rimljani ranije nisu odlikovali. Kakav je to bio poklon koji su sviželeli osim mene, koji sam dobio tačno posle deset godina i pedesettri dana, reći ću vam u svoje vreme. Stihovi koji su govorili o tome daće Klaudije jasno progovoriti zbunjivali su me godinama, ali mislimda sam ih najzad razumeo. Oni su, mislim, bili naređenje da napišemovo delo. Kada ga završim, natopiću ga jednom tečnošću kojasprečava raspadanje, zapečatiću ga u jedan olovni kovčežić izakopati ga negde duboko, da bi ga potomstvo našlo i pročitalo.Ukoliko je moje tumačenje tačno, ono će biti otkriveno kroz nekihdevetnaest vekova. I tada, dok će svi današnji pisci čija dela budusačuvana tepati i mucati, jer su oni pisali oprezno i samo zasadašnjicu, moja povest će govoriti jasno i smelo! Kad boljerazmislim, neću se možda ni truditi da spis zatvorim u kovčežić:jednostavno ću ga negde ostaviti. Jer moje iskustvo istoričara uči meda je više pisanih svedočanstava sačuvano samo srećnim slučajemnego namernim čuvanjem. Stvar se tiče jednog Apolonovogproročanstva, pa ću ostaviti njemu da se on i stara o njegovomispunjenju... Kao što vidite, rešio sam se da pišem na grčkom jeziku,pošto će on, verujem, uvek ostati glavni književni jezik sveta, a ako

Rim propadne, kao što je nagovestila Sibila, zar neće sa njim nestatii njegov jezik? Uostalom, grčki i jeste maternji jezik boga Apolona!

Pažljivo ću označavati datume (koje, kao što vidite, beležim narubu stranica), kao i lična imena. Prilikom sakupljanja građe za mojeistorije Etrurije i Kartagine proveo sam više neprijatnih časova negošto ih se sada mogu i setiti, pokušavajući da nekako odredim koje segodine dogodio ovaj ili onaj događaj i da li je neki čovek koji se zvaotako i tako zaista bio taj i taj ili samo njegov sin, možda unuk,praunuk ili mu čak nije bio ni srodnik. Ja želim da onima koji dođuposle mene uštedim ovakve nezgode. Tako, na primer, iako u ovojpovesti ima nekoliko ličnosti koje nose ime Druz – moj otac, ja, jedanmoj sin, moj brat od strica i moj bratanac – uvek će se, kod svakogpominjanja, tačno znati o kome je reč. Takođe – primera radi – kadgovorim o svom učitelju Marku Porciju Katonu, moram jasno dastavim čitaocu do znanja da to nije ni Marko Porcije Katon Cenzor,potpaljivač Trećeg punskog rata, ni njegov sin, poznati pravnik istogaimena, ni njegov unuk, konzul istog imena, ni njegov praunuk,takođe istoga imena, koji je bio neprijatelj Julija Cezara, ni njegovpra-pra-unuk istoga imena, koji je pao u bici kod Filipa – nego da jeto jedan potpuno neznatan pra-pra-unuk, opet istoga imena, kojinikada nije ni zauzimao neki javni položaj, a koji takav položaj nije nizasluživao. Avgust ga je naimenovao mojim starateljem i kasnijeučiteljem mladih rimskih plemića i sinova stranih kraljeva, jer iako jena osnovu svog imena mogao polagati prava na najvišadostojanstva, njegova gruba, glupa i cepidlačka priroda jedino mu jeomogućivala da bude učitelj osnovne škole.

10. god. pre n. e

Smatram da ću najbolje odrediti vremenski redosled ovihdogađaja ako kažem da sam se rodio 744. godine od osnivanjaRima, a 767. godine posle prve Olimpijade, i ako dodam da je to bilou dvadeset prvoj godini vladavine imperatora Avgusta, čije imeverovatno neće biti zaboravljeno ni posle devetnaest vekova.

Pre nego što završim ovo uvodno poglavlje, treba još nešto dadodam o Sibili i o njenim proročanstvima. Već sam rekao, da kad u

Kumama umre jedna Sibila, nju nasledi druga, i da su neke čuvenijeod ostalih. Živela je tamo nekad jedna čuvena Sibila. Demofila, odkoje je potražio savet sam Enej pre nego što je sišao u pakao. Aživela je kasnije i jedna po imenu Herofila, koja je došla kraljuTarkviniju i ponudila mu proročanstva po skupljoj ceni nego što je onbio spreman da plati; kada je on odbio da plati, – tako se priča, – onaje deo zbirke sibilskih proročanstava spalila, a ponudila mu po istojceni ostatak, što je on opet odbio. Ona je onda spalila još jedan deo ipreostatak mu ponudila ponovo po istoj ceni – koju je on, raspinjanradoznalošću, i platio. Bilo je dve vrste Herofilinih proročanstava:opomene, odnosno povoljna predskazahja u pogledu budućnosti, iuputstva za prikladne verske žrtve koje je valjalo prineti kad se javeovi ili oni predznaci. Ovim proročanstvima su vremenom dodavanasva znamenita i osvedočena predskazanja koja su izrečena predraznim privatnim ličnostima. Kad god bi izgledalo da Rimu pretečudni predznaci ili nedaće, Senat bi naredio sveštenicima koji sučuvali te sibilske knjige da ih opet prouče, te je dosad uvek u njima inađen spasonosan savet. Dva puta su te knjige bile delomičnouništene vatrom, a izgubljena proročanstva su zatim obnavljana posećanju nadležnih sveštenika. Njihovo pamćenje je izgleda mnogoputa bilo više nego slabo: Avgust se zato latio posla oko izrade jednepouzdane zbirke proročanstava, brišući sve umetke i sve naknadnezabeleške koje očigledno nisu poticale od samoga božanstva. On jeisto tako prikupio i uništio sve neozvaničene privatne zbirke sibilskihproročanstava, kao i sve druge knjige predskazanja koja su seodnosila na rimsku državu, samo ako je mogao da ih se dočepa – anjih je ukupno bilo preko dve hiljade. Prečišćene sibilske knjigestavio je u jedan zabravljen kovčežić ispod postolja Apolonovog kipa,u hramu koji je on podigao tom božanstvu nedaleko od svoga dvorcana Palatinu. Nešto posle Avgustove smrti došla mi je do ruku jednajedinstvena knjiga iz njegove lične zbirke istorijskih spisa. Naslov jojje glasio: „Sibilske zanimljivosti iliti Proročanstva iz prvobitnogzbornika koja su Apolonovi sveštenici odbacili kao lažna”. Stihovi subili prepisani Avgustovim sopstvenim lepim rukopisom, uz njemusvojstvene pravopisne greške, koje su nekad poticale iz njegovogneznanja, a kojima se on docnije ponosio. Većinu tih stihovaočigledno nikada nije izgovorila Sibila, bilo u nadahnuću ili ne, već su

ih sastavile neodgovorne osobe koje su želele da slave sebe i svojeporodice, ili da naude porodicama svojih suparnika tražeći božanskupotporu za svoja samovoljna predskazanja protiv njih. Primetio samda se prodica Klaudija naročito živo koristila takvim podmetanjima.Pa ipak, našao sam jedno ili dva proročanstva čiji je jezik dokazivaoda su prilično stara i čija je nadahnutost ostavljala utisak kao dazaista potiče od božanstva. Njihov jasni smisao, koji je mogao samoda izazove uzbuđenje, svakako je i naveo Avgusta – a njegova je rečbila zakon za Apolonove sveštenike – da ih izbriše iz sibilskogzbornika. Ja više nemam tu knjigu. Međutim, sećam se skoro svakereči najznačajnijeg od tih proročanstava, koje je bilo navedeno nesamo prema grčkom izvorniku nego (kao i većina drugihpredskazanja te zbirke) i u latinskom prevodu, naravno u grubimstihovima:

Sto godina posle Punske KletveRim će postati rob jednog čoveka sa kosom,

Čoveka sa kosom koji nema kose,Koji će biti žena svakome muškarcu i muž svakoj ženi.

Konjic koga će jahati imaće prste umesto kopita.Umreće od ruke svoga sina, koji mu nije sin,

A ne na bojnome polju.

Sledeći čovek sa kosom koji će podjarmiti državuBiće sin, ali i neće biti sin, prethodnog čoveka sa kosom.

On će imati bujnu kosu.Taj će sazidati Rim od mramora umesto od opeka

I sputaće ga brzo dotle neviđenim okovima,A umreće od ruke svoje žene, koja mu i nije žena,

Što će doneti koristi njegovom sinu, koji mu i nije sin.

Treći čovek sa kosom koji će podjarmiti državuBiće sin, a i neće biti sin, svog prethodnika sa kosom.

On će biti ilovača umešana krvlju,Čovek sa kosom, koji nema kose.

On će podariti Rimu pobede i poraze,A umreće na korist svome sinu, koji mu nije sin –

I jedno uzglavlje biće njegov mač.

Četvrti čovek sa kosom koji će podjarmiti državuBiće sin, a i neće biti sin, prošlog čoveka sa kosom,

Čovek sa kosom, koji nema kose.On će podariti Rimu otrove i bogohuljenja,

A ubiće ga udarcem kopita onaj ostareli konjKoji ga je nosio dok je još bio dete.

Peti čovek sa kosom koji će podjarmiti državu,Podjarmiti državu, iako protiv svoje volje,Biće baš onaj blesan koga su svi prezirali.On će imati bujnu kosu.

On će podariti Rimu vodu i hranu zimi,A umreće od ruke svoje žene, koja mu i nije žena,

Što će doneti koristi njegovom sinu, koji mu i nije sin!

Šesti čovek sa kosom koji će podjarmiti državuBiće sin, a i neće biti sin, prošlog čoveka sa kosom.

On će podariti Rimu svirače, i strah, i oganj.Ruka će mu biti crvena od roditeljske krvi.

Ali njega neće naslediti neki sedmi čovek sa kosom,A krv će lopiti iz njegovog groba.

Avgustu je, dakle, moralo biti jasno da je prvi od tih ljudi sakosom, naime prvi od Cezara (jer Cezar znači: glava sa kosom), bioujak njegove majke, Julije Cezar, koji ga je usinio. Julije je bio ćelav ibio je poznat zbog razvrata koji je provodio s osobama oba pola; anjegov ubojni konj, kao što je poznato, bilo je neko čudovište koje jeimalo prste umesto kopita. Julije Cezar je preživeo mnoge ljutebojeve, da bi ga na kraju ubio u Senatu Brut. A za toga se Bruta,iako mu je neko drugi bio otac, verovalo da je Julijev vanbračni sin.„Zar i ti, sine Brute!” rekao je Cezar kada ga je Brut udario nožem...Već sam pisao o Punskom Prokletstvu. Avgust je svakako u sebiprepoznao drugog u nizu Cezara. I zaista, pred kraj svoga života, onse sam hvalisao – gledajući hramove i javne građevine koje jeveličanstveno obnovio, a misleći pri tom i na svoja dela koja suojačala i uvećala slavu Carstva – da je on zatekao Rim od opeka, ada ga je ostavio u mramoru. Međutim, u pogledu načina na koji ćeumreti, izgleda da mu se činilo da je proročanstvo ili nejasno ilineverovatno. Pa ipak su ga neki obziri sprečili da ga uništi. Ovapovest će jasno pokazati na to ko su bili treći čovek sa kosom, ičetvrti čovek sa kosom, i peti čovek sa kosom; a ja sam zaistablesan ako – uzimajući u obzir nepogrešnu tačnost proročanstava,koja se uostalom pokazala takvom u svima stvarima sve dodanašnjeg dana – ne bih bio u stanju da prepoznam i šestog čovekasa kosom, radujući se, Rima radi, što neće biti nikakvog sedmogčoveka sa kosom koji bi ga nasledio.

Glava II

Ne pamtim svoga oca koji je umro dok sam još bio dete, ali kaomladić nikad nisam propuštao priliku da pitam svakoga – bio tosenator, vojnik ili rob – ne bih li saznao ma kakvu pojedinost onjegovom životu i o njegovoj naravi. Kao prvu svoju vežbu u pisanjuistorije počeo sam da pišem njegov životopis. Iako mi je uskoro mojastaramajka Livija zabranila da to pišem, nastavio sam saskupljanjem podataka nadajući se da ću jednoga dana ipak moći dazavršim to delo. I zaista, baš sam ga nedavno i završio, ali bi čak idanas bilo besmisleno pokušati da ga objavim. Životopis je tolikozadojen ljubavlju prema republici da bi Agripinila – moja sadašnjažena – čim bi čula za njegovo objavljivanje, uništila sve primerke, amoji nesrećni prepisivači morali bi da plate moju nesmotrenost. Imalibi sreće ako bi još ostali čitavih ruku i ako im ne bi bili odsečenipalčevi i kažiprsti, što bi bio uobičajeni način na koji bi Agripinilapokazala svoje zadovoljstvo. Oh, ta me žena mrzi iz dna duše!

Celoga svog života ugledao sam se više na svoga oca nego nabilo koju drugu ličnost, sem na svoga brata Germanika. A svi seslažu da je Germanik bio prava slika i prilika našega oca u pogleducrta lica, tela (izuzev tankih nogu), hrabrosti, pameti i plemenitosti –tako da ih ja u svojoj glavi rado spajam u jednu ličnost. Kada bihodmah mogao da počnem ovu povest prikazom svoga detinjstva,vraćajući se unazad samo do svojih roditelja, ja bih svakako tako ipostupio, jer rodoslovi i porodične istorije zamaraju. Ali ne mogu daizbegnem da sa izvesnom opširnošću pišem i o svojoj staramajciLiviji, (koja je, kad sam se rodio, jedina bila živa od roditelja mogaoca i moje majke), pošto je ona, nažalost, glavna ličnost prvepolovine moje istorije, a njeni kasniji postupci bili bi nerazumljivi akone bih jasno prikazao i njen raniji život. Pomenuo sam već da je onabila udata za imperatora Avgusta, ali je to bio njen drugi brak, poštose prethodno razvela od moga dede. Posle smrti moga oca ona jepostala stvarna glava naše porodice, zamenivši u toj dužnosti mojumajku Antoniju, moga strica Tiberija – zakonitu glavu porodiceKlaudija – pa i samog Avgusta, čijoj je moćnoj zaštiti moj otac,svojim zaveštanjem, poverio nas decu.

Isto kao i moj ded, i Livija je poticala iz porodice Klaudija, jedneod najstarijih porodica Rima. I danas stari ljudi pevaju jednu poznatubaladu, čiji pripev kaže da drvo Klaudija nosi dve vrste plodova,slatku jabuku i divlju jabuku, ali da su divlje jabuke na njemu brojnijeod dobrih. Pesnik je u divlje jabuke ubrojao Apija Klaudija Oholog,koji je uzbudio čitav Rim kad je pokušao da baci u ropstvo iobeščasti jednu devojku rođenu u slobodi, a koja se zvala Virginija; iKlaudija Druza, koji je u danima Republike pokušao da postane kraljčitave Italije; kao i Klaudija Plavokosog, koji je svete ptice, kad višenisu htele da jedu, bacio u more, vičući: „Neka onda bar piju”, te takoizgubio jednu važnu pomorsku bitku. Kao slatke jabuke pesnikpominje Apija Slepog, koji je raskinuo jedan opasni savez Rima sakraljem Pirom, i Klaudija Cepanicu, koji je oterao Kartaginjane saSicilije, pa Klaudija Nerona (što u narečju Sabinjana znači: Jakog)koji je porazio Hazdrubala kada je ovaj navalio iz Španije da biudružio ubojne snage sa svojim bratom, velikim Hanibalom. Ta tričoveka su bila čestita i pored toga što su bili smeli i mudri. Pesnikdalje veli da su i od žena iz porodice Klaudija neke bile slatke jabukea neke divlje, ali da su i tu divlje jabuke bile brojnije od slatkih.

41. god. pre n. e.Moj ded je bio jedan od najboljih Klaudija. Verujući da je Julije

Cezar jedini čovek koji je dovoljno snažan da u burnim vremenimapodari Rimu mir i sigurnost, on se priključio Cezarevoj stranci ihrabro se borio za njega u Egipatskom ratu. Kada se, međutim, unjemu porodila sumnja da Julije Cezar teži ka tiraniji, moj ded niježeleo da dobrovoljno u Rimu i dalje pomaže ostvarenje njegovihnamera, iako nije smeo da se izloži opasnosti otvorenog raskida. Onje zbog toga zamolio da mu se da položaj vrhovnog sveštenika, štoje i učinjeno, pa je u tom svojstvu poslat u francusku da tamo osnivanaseobine isluženih vojnika. Vrativši se posle ubistva Cezara u Rim,on je smelo predložio da se dodele izvesne časti ubicama togatiranina, čime je navukao na sebe neprijateljstvo mladoga Avgusta,Julijevog posinka, tada poznatog pod imenom Oktavijan, i njegovogsaveznika, velikog Marka Antonija, te je zato morao da beži iz Rima.U neredima koji su zatim nastali on se naizmenično borio čas nastrani jednih, čas na strani drugih, već prema tome čija bi mu se

stvar učinila pravednom. Jednom je bio sa mladim Pompejem, adrugom se prilikom, kod Peruzije u Etruriji, borio uz brata MarkaAntonija protiv Avgusta. Ali pošto je na kraju došao do uverenja daAvgust – iako mu je vernost nalagala da osveti Cezarevo ubistvo,dakle smrt svoga poočima, (dužnost koju je on bezobzirno obavljao)– ne želi da postane tiranin, već da hoće da obnovi stare sloboderimskoga naroda, moj ded je prešao na njegovu stranu. On se tada inastanio u Rimu sa mojom staramajkom Livijom i mojim stricemTiberijem, koji je tada imao tek dve godine. Posle toga on više nijeučestvovao u Građanskim ratovima, zadovoljavajući se samo svojimdužnostima prvosveštenika.

Moja staramajka Livija je bila jedna od najgorih članovaporodice Klaudija. Moglo bi se reći da je u njoj uskrsnula onaKlaudija – sestra Klaudija Plavokosog – koja je bila optužena zaveleizdaju zbog toga što je jednom, kada njene kočije nisu mogle dase probiju kroz gomilu sveta naulici, uzviknula: „O, da je samo živmoj brat! On je znao kako treba rasterati gomilu. On se služio svojimkorbačem!” Kada joj je prišao jedan od zaštitnika naroda (nalatinskom: tribuna) i ljutito joj naredio da ćuti, podsećajući je da jenjen brat, svojom nepobožnošću, upropastio rimsku mornaricu, onamu je odgovorila: „To je tek odličan razlog zbog koga bi trebalo želetida je u životu! On bi uz pomoć bogova možda još jednom, pa i višeputa, izgubio rimsko brodovlje te bi tako malo proredio ovu svetinu.”Rekavši to, dodala je: „Vidim da si ti zaštitnik naroda i znam da jetvoja ličnost zakonito neprikosnovena, ali ne zaboravi da su do sadapo nalogu nas, Klaudija, već mnogi narodni tribuni premlaćeni namrtvo. I neka je prokleta ta vaša neprikosnovenost!” A upravo takose u to vreme izražavala o rimskom narodu i moja staramajka Livija,govoreći: „Rulja i robovi! Republika je oduvek bila obična obmana.Ono što je Rimu zaista potrebno, to je da opet dobije kralja.” Usvakom slučaju, ona je bar tako govorila mome dedi, uveravajući gada će vremenom otpasti i Marko Antonije, i Avgust (ili Oktavijan,kako bi trebalo da kažem), i Lepid (jedan bogat plemić, ali bez ikakvepreduzimljivosti), te da bi on – ako bi samo vešto delao – mogao daiskoristi svoje dostojanstvo prvosveštenika i glas poštenog čovekakoji je uživao kod svih političkih struja, te da sam postane kralj. Mojded joj je strogo govorio da će se razvesti od nje ako mu ikad

ponovo tako nešto i spomene, jer prema starom rimskom bračnompravu muž je mogao da otera ženu i ne dajući javnosti nikakvaobjašnjenja, naravno vraćajući joj miraz koji je dobio uz nju, alizadržavajući decu. Na to je moja staramajka ućutala, izigravajućipokornost, ali je toga trenutka umrla sva njihova međusobna ljubav.Iza leđa moga dede, ona je odmah počela da raspaljuje ljubavnestrasti Gaja Oktavija Avgusta.

38. god. pre n. e.To nije bio težak poduhvat, pošto je Avgust bio mlad i povodljiv

čovek, a ona je pažljivo proučila njegov ukus. Sem toga, ona je poopštem sudu sveta smatrana za jednu od triju najlepših žena svogadoba. Ona je tako ščepala Avgusta jer je smatrala da je on pogodnijeoruđe za ostvarenje njenih želja nego Antonije – Lepid nije ni uzimanu obzir – a da on neće ustuknuti ni pred čim, samo da bi ostvariosvoje namere, to se pokazalo još dve godine ranije, kada je bezstvarnog suđenja bilo pogubljeno dve hiljade vitezova i tri stotinesenatora koji su podržavali njemu protivnu stranku; štaviše, velikavećina tih ljudi bila je ubijena po izričitoj Avgustovoj želji. Kad jeovladala Avgustom, Livija ga je počela nagovarati da otera svojuSkriboniju – ženu stariju od njega, kojom se oženio iz političkihrazloga – govoreći mu da je ona saznala da ga Skribonija vara sajednim bliskim prijateljem moga dede. Avgust je bio spreman da topoveruje, čak i ne zahtevajući tačne dokaze. On se razveo odSkribonije, iako je ona bila potpuno nedužna, i to onog istog danakada mu je ona rodila kćer Juliju; odneo je dete iz sobe u kojoj serodilo, pre nego što je Skribonija mogla i videti to malo biće, pa ga jedao na dojenje ženi jednog od svojih oslobođenih robova. Mojastaramajka, kojoj je tada bilo sedamnaest godina, (devet godinamanje nego Avgustu), otišla je mome dedi i rekla mu: „Razvedi sesada i ti od mene. Ja sam već u petom mesecu, a ti nisi detinji otac.Zaklela sam se da neću više roditi nijedno dete kukavici, i održaćureč ! “ Kada je čuo to priznanje – ma kakva da su inače bila njegovaosećanja – moj ded joj je jednostavno rekao: „Pozovi mi preljubnika iostavi nas da se porazgovorimo nasamo.” Dete je u stvari bilonjegovo, ali on to nije znao, već je poverovao mojoj staramajci poštomu je ona sama rekla da je tuđe.

Moj ded je bio zaprepašćen kad je video da ga je prevarionjegov tobožnji prijatelj Avgust, ali je zaključio da ga je Livija moralaizazvati, a da on nije mogao odoleti njenoj lepoti; a možda je Avgustjoš uvek bio i kivan na njega zbog onoga zlosrećnog predloga koji jesvojevremeno podneo Senatu, da se ubice Julija Cezara nagrade zasvoje delo. Bilo kako bilo, on nije ništa prebacivao Avgustu. Jedino jerekao: „Ako voliš ovu ženu i ako želiš da je časno uzmeš za suprugu,uzmi je; neka samo budu poštovani obziri pristojnosti!” Avgust sekleo da će se odmah njome oženiti i da je nikada neće odgurnuti odsebe, sem ako mu ona bude neverna, i obavezao se na tonajstrašnijim zakletvama. Tako se moj ded razveo od Livije, a pričalisu mi da je on tu njenu ludost smatrao božanskom kaznom zato štoje on jednom na Siciliji poslušao njen savet i naoružao robove uborbi protivu rimskih građana; pored toga, ona je poticala iz porodiceKlaudija, te je, dakle, bila član njegove sopstvene porodice; to je biodvostruki razlog što on nije hteo da je izloži javnoj sramoti. Njeganije, dakle, nikakav strah od Avgusta nagnao da nekoliko nedeljakasnije lično učestvuje u obredu njenog ponovnog venčanja, dajućije drugome onako kao što bi otac dao kćer i priključujući se i samsvečanoj svadbenoj pesmi. A kada samo pomislim da je on nju silnovoleo i da se svojom velikodušnošću izložio opasnosti da ga nazovučak i kukavicom i ulizicom, moram prosto da se divim njegovomdržanju.

Ali Livija je bila nezahvalna, besna i posramljena što je njen prvimuž ostavljao utisak da se ne uzbuđuje, prepuštajući je mirnodrugome kao da je ona neka stvar male vrednosti. A kada je trimeseca kasnije rodila dete – moga oca – ona je bila silno ljuta naAvgustovu sestru Oktaviju, ženu Marka Antonija – a Marko Antonije iOktavija su bili roditelji moje majke – zbog neke zajedljive pesmice osrećnim roditeljima kojima se rodilo dete posle tri meseca, dok sutako kratke trudnoće do sada imale samo mačke i kuje! Ne znam dali je Oktavija zaista sastavila te stihove, ali ako ih je ona napisala,morala je do kraja života teško da ispašta za ovu uvredu nanetuLiviji. Uostalom, nije ni verovatno da je ona sastavila tu pesmicu,pošto je i ona, udavši se za Marka Antonija, već nosila na srcu čedo,začeto sa prvim mužem, koji joj je umro; a – da se poslužimoposlovicom – u kući obešenog ne govori se o užetu. Oktavijin brak

je, međutim, ponikao iz političkih pobuda, a bio je ozakonjenposebnom odlukom Senata; on nije, dakle, bio plod strasti jedneosobe, a ličnoga častoljublja druge. Ako biste pak zapitali zašto jePrvošvešteničko veće pristalo da odobri Avgustov brak sa Livijom,treba odgovoriti da su i moj ded i Avgust bili prvosveštenici, a da jeVrhovni Prvosveštenik bio Lepid, koji je činio samo ono što bi muAvgust naredio.

33. god. pre n. e.Čim je moj otac bio odbijen od sise, Avgust ga je vratio u dom

moga dede, gde je uzgajan zajedno sa mojim stricem Tiberijem, kojije bio četiri godine stariji od njega. Čim su deca malo poodrasla, mojded je uzeo u svoje ruke njihovo vaspitanje, ne poveravajući tudužnost pedagogu, kao što je to bilo uobičajeno. On je stalnousađivao u njih mržnju prema samovlašću i poštovanje premaprastarim idealima pravde, slobode i vrline. Moja staramajka Livija jedugo gunđala što su dečaci izvan njene vlasti, iako su je oni u stvarisvakodnevno posećivali u Avgustovom dvoru, koji je bio nedaleko odnjihovog doma na Palatinu, a naročito je bila nezadovoljna kada ječula kako se oni vaspitavaju. Pošto je moj ded naprasno umro privečeri sa nekim prijateljima, posumnjalo se da je bio otrovan, ali je tastvar zataškana, jer su se među zvanicama nalazili i Avgust i Livija.Njegovom oporukom dečaci su stavljeni pod Avgustovo starateljstvo.Moj stric Tiberije, kome je tada bilo samo devet godina, održao jesvome ocu posmrtno slovo na njegovom pogrebu.

Avgust je veoma voleo svoju sestru Oktaviju i jako se ražalostiokada je uskoro posle njene svadbe doznao da se Antonije, pošavšina Istok da vodi rat protiv Persijanaca, usput zadržao u Egiptu i tamoobnovio svoju raniju vezu sa kraljicom Kleopatrom, a još više seražalostio zbog uvredljivog pisma koje je Oktavija primila od Antonijakad je posle godinu dana pošla da mu, vojnicima i novcem, pritekneu pomoć u njegovoj vojni. Antonije joj je u tome pismu, koje je onaprimila kad je već prevalila pola puta, jednostavno naložio da se vratidomu i da se stara o domaćim poslovima, ali je vojnike i novacprimio. Livija se potajno silno obradovala zbog ove zgode, pošto jeveć duže vremena neumorno pokušavala da poseje razdor iljubomoru između Avgusta i Antonija, dok se Oktavija isto tako

marljivo trudila da izgladi njihove nesuglasice. Kada se Oktavijavratila u Rim, Livija je zatražila od Avgusta da pozove sestru danapusti Antonijev dom i da se preseli njima. Ona je to odbila, delomzato što nije imala poverenja u Liviju, a delom i zato što nije htela dai ona da neki povod za građanski rat, koji je ionako već pretio. Paipak, radeći po Kleopatrinom nagovoru, Antonije je pismenoobavestio Oktaviju o raskidu njihovog braka, a jednovremeno jeobjavio i rat Avgustu. Bio je to poslednji od Građanskih ratova,dvoboj na život i na smrt između jedina dva čoveka koji su stajali nanogama posle – ako smem da se poslužim tim poređenjem – borbemačevima svih protiv svakoga na poprištu koje je obuhvatalo ceosvet. Lepid je, naravno, još uvek bio živ, ali je u stvari nezvanično bioveć zatvorenik i potpuno bezopasan čovek, nateran da padne ničicepred Avgustom i da ga moli da mu pokloni život. Mladi Pompej, jedinidrugi čovek od nekog značaja – čiji su brodovi dugo gospodariliSredozemljem – bio je već pre toga poražen od Avgusta, a uhvaćen ipogubljen od samog Antonija. Dvoboj između Avgusta i Antonija bioje kratak. Antonije je bio potpuno poražen u pomorskoj bici kodAkcijuma, u Grčkoj. On je odatle pobegao u Aleksandriju i tamoizvršio samoubistvo, što je učinila i Kleopatra. Avgust je posle sebipripisao Antonijeva osvajanja na Istoku, pa je, kao što je to Livija iželela, postao isključivi gospodar rimskog sveta. Oktavija je,međutim, ostala verni čuvar interesa Antonijeve dece – i to ne samonjegovog sina iz ranijeg braka, već i troje druge dece, koje je imaosa Kleopatrom; tu devojčicu i dvojicu dečaka ona je podizala uzsvoje dve kćeri, od kojih je mlađa, Antonija, posle bila moja mati. Taplemenitost je izazvala opšte divljenje u celome Rimu.

Avgust je vladao svetom, ali Livija je gospodarila Avgustom, i jamoram ovde da objasnim čudnu vlast koju je ona imala nad njim.Ljudi su se oduvek čudili zašto nije bilo dece u tom braku, jer je mojastaramajka već dala dokaza svoje plodnosti, a tvrdilo se da je iAvgust otac najmanje četvoro vanbračne dece, naravno pored svojezakonite kćeri Julije, za koju nije bilo razloga da se sumnja da joj jeon otac. Znalo se, uostalom, da je on strasno voleo moju staramajkuLiviju. Istina je, međutim, takva da je teško u nju i poverovati, a onaje u tome da Avgust nikad nije ni obljubio Liviju. Iako je on inače biovrlo muževan sa drugim ženama, morao je da utvrdi da je nemoćan

kao malo dete čim bi prilegao uz moju babu Liviju. Jedino razumnoobjašnjenje te stvari jeste u tome da je Avgust u suštini bio vrlopobožan čovek, premda je pod uticajem onih opasnosti kojima je bioizložen posle ubistva njegovog dede Julija Cezara postao i svirep iprevrtljiv. On je znao da je njegov brak bio uvreda božanstva: tosaznanje je izgleda uticalo na njegove živce i obuzdavalo njegovuput.

Moja staramajka, koja je Avgusta više želela kao oruđe zaostvarenje svoga častoljublja nego kao ljubavnika, više se radovalatoj njegovoj nesposobnosti nego što bi zbog nje žalila. Došla je čakdo zaključka da može i to da iskoristi kao sredstvo kojim će potčinitinjegovu volju svojoj. Ona mu je zato počela stalno prebacivati što juje zaveo i tako odvojio od moga dede, (koga je ona – kako je tvrdila– volela!), i to zaveo time što je nju uveravao u bezgraničnost svojestrasti, dok je mome dedi upućivao tajne pretnje da će biti proglašennarodnim neprijateljem ako ne napusti Liviju. (Ovo poslednje jenaravno potpuno netačno.) I sad, gle – govorila je ona – kako je onnju obmanuo! Ispostavilo se da taj strasni ljubavnik uopšte nijemuškarac; svaki siroti ugljar ili rob je više muškarac nego on! Čak niJulija nije njegova prava kći, kao što je to njemu dobro poznato.Jedino za šta je on kadar – govorila je ona – to je da je miluje, ištipka, i ljubaka, kolutajući očima kao neki raspevani uškopljenik.Uzalud je Avgust tvrdio da je sa drugim ženama pravi Herkul. Ona biili odbila da mu veruje ili bi ga optuživala da rasipa na druge ženeono što njoj uskraćuje. Ali da se iz toga svega ne bi izlegla nekajavna sramota, ona je jednom izigravala čak i lažnu trudnoću, azatim i tobožnji pobačaj. Sram i neutoljena strast više su vezaliAvgusta za nju nego da su njihove uzajamne žudnje gašene svakenoći ili da mu je rodila dvanaestoro napredne dece. Ali ona semnogo brinula o njegovom zdravlju i njegovoj udobnosti, a bila mu jei verna, jer po prirodi nije imala drugih požuda sem vlastoljublja; onjoj je zbog svega toga bio toliko zahvalan da joj je dopustio daupravlja i vlada njime u svima njegovim državnim i ličnim poslovima.Ja sam lično došao do poverljivih saopštenja nekih starih dvorana,koji su tvrdili da Avgust, pošto se oženio mojom staramajkom nije nipogledao neku drugu ženu. Pa ipak, svakojake priče susvojevremeno kružile Rimom o njegovim odnosima sa ženama i

kćerima raznih dostojanstvenika; a posle njegove smrti,objašnjavajući kako joj je pošlo za rukom da potpuno ovladanjegovim srcem, Livija je obično govorila da je to postigla ne samotime što mu je bila verna već i time što se nikad nije mešala unjegove prolazne ljubavi. Što se mene tiče, ja verujem da je onapodržavala te sablazni o samoj sebi samo zato da bi imala Avgustuuvek nešto da prebaci.

Ako me pitate na osnovu čega sam izneo tu čudnu povest, rećiću vam i to. Prvi deo, koji se tiče razvoda, čuo sam od same Livije,one iste godine kada je i umrla. Ono drugo, o Avgustovojnesposobnosti, čuo sam od jedne žene koja se zvala Brizeja; ona sestarala o haljinama moje majke, pošto je pre toga bila slušče mojestaramajke; njoj je tada bilo samo sedam godina, pa je mogla dačuje razgovore koji nisu od nje skrivani, jer se mislilo da je suvišemlada da bi ih razumela. Zato verujem da je moje objašnjenje tačno,i verovaću u njega sve dok se ne nađe drugo, zasnovano na istotako sigurnim činjenicama. Kako ja lično mislim, Sibilin stih o „ženi,koja mu nije žena”, potvrđuje moje shvatanje. Pa ipak, ja ne moguovim da zaključim to pitanje. Pišući o ovome sa namerom da zaštitimAvgustov dobar glas, ja sam nešto zatajio, što ću naknadno izneti.Jer, kao što veli poslovica, „istina pomaže razvitak istorije”. Evo učemu je stvar. Moja staramajka Livija je na veoma oštrouman načinutvrdila svoju vlast nad Avgustom time što mu je sama dragovoljno itajno dobavljala za suložnice mlade i lepe žene, kad god bi primetilada ga raspinju nemirne strasti. Okolnost što je ona sama ovakoudešavala stvari, bez ijedne reči prekora pre ili posle toga,uzdržavajući se da pokaže ljubomoru, koju je – po Avgustovommišljenju – kao žena svakako morala osećati; dalje, okolnost što je tosve obavljano na pristojan i prikriven način i što su te mlade žene(koje mu je ona sama odabirala na trgu na kome je prodavanosirisko roblje, pošto je Avgust najviše voleo Sirijke) noću puštane unjegovu spavaću sobu na znak koji je davan kucanjem i zveketomlanca, kao što su izjutra i otpuštane na isti znak; najzad okolnosti štosu te žene, dok su bile sa Avgustom, imale da ćute kao neki duhoviu ženskom obliku koji se javljaju ljudima u snovima – te dakleokolnosti, koje govore da je Livija tako postupala s predumišljajem, aipak i pored njegove nesposobnosti prema njoj lično ostala verna

mužu, izgledale su Avgustu kao savršen dokaz najdublje ljubavi. Vićete možda primetiti da je Avgust – zahvaljujući svom položaju –mogao da utoljava svoje žudnje najlepšim ženama sveta, slobodnimili robinjama, udatim ili neudatim, i bez pomoći Livije i njenesvodničke uloge. To je tačno, ali je isto tako tačno i to da se on,posle svoga venčanja sa Livijom, nije dotakao mesa koje ona nijeoglasila dobrim za jelo – kako se on sam jednom izrazio, pridajućimožda tim rečima jedan drugi smisao.

Na žene, dakle, Livija nije imala razloga da bude ljubomorna, sizuzetkom svoje zaove, moje druge staramajke, Oktavije, čija jelepota pobuđivala isto toliko divljenja kolika i njena vrlina. Livija jeosećala zlobno uživanje u tome da Oktaviju i javno sažaljeva zbogAntonijevog neverstva. Ona je čak išla i tako daleko da jenapominjala da je do tog neverstva velikim delom došlo greškomsame Oktavije, jer se ona odevala suviše skromno i ponašala odvećpristojno. Marko Antonije – isticala je ona – bio je čovek veomastrastan. Da bi ga mogla s uspehom zadržati za sebe, žena jemorala da ublaži vrlinu rimske matrone lukavstvima i razvratnošćuistočnjačke bludnice. Oktavija je trebalo da zajmi po koji list izKleopatrine knjige: jer je Egipćanka, iako manje lepa od Oktavije iosam ili devet godina starija od nje, dobro znala kako da zasitiprohteve njegove puti. „Muškarci kao što je Antonije, što će reći pravimuškarci, više vole neobično nego dobro!” završila bi Livija u duhunaravoučenija. „Oni smatraju da je zelenkastoplesnivi i ucrvljani sirukusniji od tek usirenog mleka.” Na to bi Oktavija planula i rekla:„Zadrži ti te crve za sebe!”

Sama Livija se vrlo bogato odevala i upotrebljavala je najskupljeazijske mirise; međutim, ona nije dopuštala nikakve nepotrebneizdatke u svome domaćinstvu, hvaleći se da ga vodi na stari, dobririmski način. Njena načela su bila: jednostavna, ali obilna hrana,redovne porodične molitve, izostavljanje toplih kupanja posle obeda,stalni rad za svakoga i nikakvo rasipanje. „Svako” – to su za nju biline samo robovi i oslobođenici već i svi članovi porodice. Zato seočekivalo da će i ono zlosrećno Avgustovo dete, Julija, biti primerradinosti. Ona je živela veoma tegobnim životom. Svakoga danamorala je da izgrebena i da isprede određenu količinu vune, da istkanešto sukna i da završi svoje pletivo, te je zimskih meseci morala da

ustaje u zoru, pa i pre zore, kako bi mogla sve to da postigne. Apošto je njena maćeha verovala da devojčice treba i prosvećivati,Julija je, pored ostalih zadataka, morala da nauči naizust i čitaveHomerove spevove, Ilijadu i Odiseju.

Ali, pored svega toga, Julija je morala da za Liviju vodi ipodroban dnevnik o tome šta radi, koje knjige čita, s kim je o čemurazgovarala i tako dalje, a to je predstavljalo za nju veliki teret. Nijejoj nikako bilo dopušteno da neguje prijateljstva sa muškarcima, iakoje njena lepota bila mnogo hvaljena. Neki mladić iz stare porodice,čovek besprekornog vladanja, sin jednog konzula, bio je dovoljnosmeo da joj se nekim učtivim povodom sam predstavi u Bajama, učasu kad se ona koristila dopuštenjem da pola časa provede u šetnjipored morske obale, praćena samo od svoje vaspitačice.Ljubomorna na Julijinu lepotu i na naklonost koju je prema njojispoljavao Avgust, Livija je izdejstvovala da se mladiću pošalje vrlostrogo pismo, u kome mu je rečeno da uopšte ne treba da se nadada će ikada dospeti do nekoga javnog položaja za vreme vlade ocadevojke čije je dobro ime pokušao da ukalja tako nedopustivoprisnim ophođenjem. Sama Julija je bila kažnjena time što joj jezabranjeno da se šeta izvan bašte koja je okružavala letnjikovac.Nekako u to vreme Julija je potpuno oćelavila. Ne znam da li su i u tobili umešani Livijini prsti, što nije sasvim neverovatno, iako valjapriznati da je ćelavost bila česta u Cezarevoj porodici. U svakomslučaju, Avgust je našao nekog egipatskog vlasuljara koji joj jenačinio jednu od najlepših plavih vlasulja koje su se ikada moglevideti; njene draži su time više dobile nego što su izgubile, pošto onanije nikad imala naročito dobru kosu. Priča se da ta vlasulja nije bilaizrađena na uobičajeni način, sa podlogom od ispletene kose, već daje to bila koža sa kosom skinuta s glave kćeri nekog nemačkogpoglavice; koža je bila tako smanjena da je tačno odgovarala Julijinojglavi, a održavana je (i čuvana joj je gipkost) povremenimutrljavanjem neke naročite masti. Moram reći da ja u to ne verujem.

Svima je bilo poznato da je Livija držala Avtusta na uzdi i da seon, ako se možda i nije nje stvarno bojao, ipak u svakom slučajuuporno trudio da je ne uvredi. On je nekom prilikom u svojstvucenzora ukorevao neke bogataše što dozvoljavaju svojim ženama dase kinđure draguljima. „Nepristojno je “, govorio je on, „da se žene

upadljivo odevaju. Dužnost je muža da spreči preteranu raskoš svoježene.” Zanet sopstvenom rečitošću, on je na nesreću dodao tome iove reči: „Ponekad i sam moram zbog toga da ukorim svoju ženu.”Napadnuti muževi radosno uzviknuše: „O, Avguste, reci nam kako tikoriš Liviju, da bi nam to poslužilo kao primer!” Avgust se na touznemirio i uplašio, pa je ovako završio: „ Niste me dobro čuli, janisam rekao da sam ikad imao prilike da korim Liviju. Kao što vam jedobro poznato, ona je uzor gospodstvene skromnosti. Ali se svakakone bih ustezao ni da je ukorim, ako bi zaboravila na svojedostojanstvo, pa počela da se odeva kao neke od vaših žena, kojese odevaju kao da podražavaju nekoj aleksandrijskoj igračici koja bičudnom igrom slučaja postala imućna udova nekog jermenskogkralja.” Iste večeri pokušala je Livija da ponizi Avgusta, pojavivši seza večerom u najbesmislenije nakinđurenom ruhu do koga je uopštemogla da dođe, a koje je nastalo po uzoru na jednu od Kleopatrinihsvečanih odora. Avgust se dobro izvukao iz nezgodnog položaja,pohvalivši je tobož za duhovito i prikladno ismevanje baš one manekoju je on i sam osudio.

Livija je u to vreme bila pametnija nego onda kada je savetovalamome dedu da se ovenča krunom i proglasi za kralja. Rim se jošuvek gnušao naziva „kralj” zbog neomiljene loze Tarkvinija Oholog,koju je, po predanju, onemogućio prvi Brut (zvaću ga tako za razlikuod onoga drugog Bruta koji je ubio Julija) prognavši kraljevskuporodicu iz Grada i postavši jedan od prva dva konzula RimskeRepublike. Livija je uviđala da se Avgust može i odreći naziva „kralj”,dokle god bude držao u ruci svu stvarnu kraljevsku vlast. Tako je,sledujući Livijinim savetima, on u svojoj ličnosti usredsredio svavažna dostojanstva republike. On je bio konzul u Rimu, a kada jeprepustio tu dužnost jednom pouzdanom prijatelju, on je umestotoga postao „Vrhovni zapovednik” – a ovaj položaj je, iako zvaničnosamo ravan konzulstvu, u stvari bio iznad konzulskog ili ma kogadrugog državnog zvanja. On je imao u svojim rukama i nadzor nadpokrajinama, kao i pravo da imenuje namesnike u pokrajinama,pravo da zapoveda svim armijama i pravo da saziva vojsku iodlučuje o ratu ili miru. Njemu je u Rimu izglasano doživotno zvanjePokrovitelja naroda, što je onemogućavalo svako mešanje u njegoveposlove i davalo mu pravo da zabrani sprovođenje odluka drugih

državnih činilaca, a to zvanje je obuhvatalo i neprikosnovenostnjegove ličnosti. On je naziv „Imperator” dobio onako kao i drugivojni zapovednici koji su imali uspeha u ratu, ali taj naziv, koji jenekada značio samo vojskovođa, odnedavno znači samodržac. Apošto je istovremeno bio cenzor, on je imao presudan uticaj na dvanajvažnija počasna društvena reda, na senatore i na vitezove; podizgovorom kazne za nedolično ponašanje, on je svakome članu tihredova mogao da uskrati sve časti i povlastice – a to je bila sramotakoja je oštro pogađala. On je upravljao i Državnom riznicom. Trebaloje, doduše, da u određenim vremenskim razmacima podnosiizveštaje o tome, ali se nikada nije našao neko ko bi bio dovoljnosmeo da mu zatraži pregled računa, iako je bilo poznato da se stalnopresipa iz Državne riznice u Privatnu blagajnu.

Tako je on zapovedao vojskom, vršio potpuni nadzor nadzakonodavstvom – jer je njegov uticaj na Senat bio tako veliki da jeovaj izglasavao sve što bi god Avgust predložio – upravljao jedržavnim finansijama, držao pod okom čitavo društvo, a uz to sveimao je i ličnu neprikosnovenost. Imao je čak pravo da po svomenahođenju osudi svakog rimskog građanina, od ratara do senatora,na smrt ili na trajno progonstvo, pa je najzad prisvojio i dostojanstvoVrhovnog prvosveštenika, te je zavladao i verom i crkvom. Senat muje revnosno izglasavao sve časti i zvanja, sem naziva kralj: bojao seda ga izglasa za kralja samo iz straha od naroda. On je u stvariželeo da ga nazovu makar i Romulom, ali mu je Livija savetovala dato ne čini. Objasnila mu je da je Romul bio kralj i da je već zato isamo to ime opasno, a Romul je sem toga bio i jedan od bogova-zaštitnika Rima, pa bi uzimanje njegovog imena moglo nekima daizgleda i kao bogohuljenje. U stvari, ona je smatrala da to i nijedovoljno sjajan naziv. Romul je bio običan razbojnički poglavica i nijespadao u božanstva prvoga reda. Zato je njen muž po njenomesavetu dao mig Senatu da bi mu prijao naziv „Avgust”. Tako muizglasaše i taj naziv, koji izaziva neke polubožanske predstave, a sakojim se obični naziv „kralj” nije mogao ni porediti.

Koliko je običnih kraljeva plaćalo danak Avgustu! Koliko je njih uokovima prošlo ispod rimskih slavolukova! Zar nije čak i Vrhovni Kraljudaljene Indije, saznavši za Avgustovu slavu, uputio svoje poslanikeu Rim, moleći ga za zaštitu i prijateljstvo, šaljući mu – da bi ga

odobrovoljio prema sebi – divne svile i začine, rubine, smaragde išarene onikse, tigrove – koji su tada prvi put viđeni u Evropi – ionoga induskog Hermesa, čuvenog dečaka bez ruku, koji je nogamamogao da izvodi najčudnovatije stvari? Zar nije Avgust u Egiptuzatro onu kraljevsku lozu, koja je njime vladala najmanje pet hiljadagodina pre osnivanja Rima? I zar se nisu na to sudbonosnoprekidanje dotadašnje povesti javile čudovišne prilike? Zar se nijevidelo bleskanje oružja u oblacima i zar nije padala krvava kiša? Zarse nije jedna divovska zmija pojavila u glavnoj ulici Aleksandrije izasiktala neverovatno glasno? Zar se nisu javile aveti umrlihfaraona? Zar se nisu namrštili njihovi kipovi? Zar nije Apis, sveti bikiz Memfisa, zaridao i zaplakao? Tako je bar sama sa sobomrazgovarala moja staramajka.

Većina žena je sklona da postavi umerenu granicu svomečastoljublju; retke među njima postavljaju sebi vrlo smele granice. AliLivija je bila jedinstvena: ona uopšte nije stavljala ograde svomečastoljublju, ali je ipak ostajala potpuno pri svesti i bila hladnokrvna iu časovima u kojima bi se za svaku drugu ženu smatralo da jeobuzeta pomamnim bezumljem. Čak sam i ja, iako sam imao sjajnemogućnosti da je posmatram, tek malo po malo uspeo da dođem donekih opštih pretpostavki o njenim namerama. Pa ipak, i ja sam bioiznenađen i potresen kad je došlo poslednje objašnjenje. Nego, bićemožda bolje da iznesem razne njene postupke u njihovomvremenskom redosledu, bez raščlanjavanja njenih skrivenih namera.

Po njenome savetu Avgust je nagnao Senat da proglasi dvanova božanstva, naime boginju Romu, koja je predstavljala ženskudušu Rimske Imperije, i poluboga Julija, ratničkog junaka, što jeznačilo uzdizanje Julija Cezara na stepen božanstva. (Božanskepočasti su njemu doduše bile ponuđene na Istoku još za života, ajedan od razloga za njegovo ubistvo bilo je i to što ih nije odbio.)Avgust je uviđao vrednost verske veze koja bi ujedinila pokrajine saRimom, veze mnogo jače od veza čistoga straha ili zahvalnosti.Događalo se ponekad da posle dužeg boravka u Egiptu ili u MalojAziji i pravi rođeni Rimljani počnu da poštuju mesne bogove, azaborave svoje sopstvene, postajući tako stranci po svemu, sem poimenu. S druge strane, Rim je prihvatio tolike vere iz gradova koje jepokorio, podižući tuđim boginjama, kao što su Izida i Cibela, sjajne

hramove u Rimu – i to ne samo zbog stranih posetilaca prestonice –da je bilo pravo da se, radi ravnopravne razmene, bogovi Rimapresade u te gradove. Romu i Julija trebalo je da poštuju svi onistanovnici pokrajina koji su bili rimski građani i koji su hteli da ihnešto opominje na njihovo otadžbinsko nasleđe.

Sledeći korak koji je preduzela Livija sastojao se u tome što jeudesila da u Rim dođu i poslanici onih stanovnika rimskih pokrajinakoji su bili tako nesrećni da nisu ni bili punopravni građani Rima;poslanici su molili da im se podari neki rimski bog kome bi se mogliklanjati a da se to ne shvati kao neprilična drskost. Na Livijin savet,Avgust je rekao Senatu, praveći se kao da se tobože samo šali, daovim jadnicima, kojima se naravno ne može dozvoliti da se klanjajuvišim božanstvima, Romi i Juliju, ipak ne mora uskratiti neko rimskobožanstvo, ma kako ono bilo skromno. Mecena, jedan od Avgustovihpomoćnika i poverljivih ljudi, sa kojim je Avgust već razgovarao otome da li bi bilo korisno ili ne uzeti ime Romul, uze za njim reč ireče: „Podarimo im boga koji će dobro bdeti nad njima! Podarimo imsamoga Avgusta.” Izgledalo je da je Avgust bio malo zbunjen, ali je isam priznao da je Mecenin predlog pametan. Na Istoku je ustaljenobičaj da se vladalac poštuje kao božanstvo; taj običaj bi se lakomogao iskoristiti na dobro Rima. Pošto je, međutim, nesumnjivonezgodno da istočni gradovi poštuju ceo Senat kao telo i da podignušest stotina kipova u svakom od svojih svetilišta, moglo bi se,svakako, uzeti za zgodno rešenje ako bi oni obožavali samovrhovnog izvršioca Senatovih odluka, a to je, slučajno, sada baš on.Tako je Senat, polaskan što svaki njegov član predstavlja šeststotinitideo jednog božanstva, oberučke izglasao Mecenin predlog, te suodmah u Maloj Aziji bila podignuta svetilišta u Avgustovu čast.Obožavanje njegove ličnosti se zatim širilo dalje, isprva samo ugraničnim pokrajinama, kojima je neposredno upravljao sam Avgust,ali ne i u samome Rimu ili u italijanskim oblastima, koje su zvaničnobile pod upravom Senata.

Avgust se slagao sa načinom na koji je Livija vaspitavala Juliju,a isto tako i sa njenim vođenjem kuće i raspolaganjem novcem.Njega je, uostalom, bilo lako zadovoljiti. Njegova nepca su bila takoneosetljiva da uopšte nije osećao razliku između svežeg ulja i uljaposlednje vrste, onoga što se dobija kada se masline cede i po treći

put. Nosio je odeću od domaće tkanine. Tačno je rečeno da Avgustbez neumornog delanja Livije – iako je ona bila prava Furija – nikadane bi mogao da se poduhvati silnog zadatka koji je sebi postavio: dapovrati Rimu mir i sigurnost posle dugih nedaća Građanskih ratova,u kojima je on sam, naravno, odigrao po Rim poraznu ulogu. Avgustje radio četrnaest časova dnevno, a Livija – tako se bar govorilo –dvadeset četiri. Ona je, kao što sam već rekao, ne samo sposobnoupravljala domaćinstvom, nego se bavila i državnim poslovima istoonoliko koliko i on. Mnoge bi se knjige dale ispuniti nabrajanjempoboljšanja zakonodavstva, društvenih odnosa, javnih službi, vere ivojske koje su sproveli njih dvoje zajedno, da i ne govorimo o javnimgrađevinama koje su podigli, o hramovima koje su obnovili i o novimrimskim naseobinama koje su osnovali. Pa ipak je bilo mnogoviđenih starih Rimljana koji nisu mogli da zaborave da taj naoko takouspeli uskrs države počiva na vojnom uništenju, tajnom umorstvu ilijavnom pogubljenju svih onih koji su se oduprli vlasti tih odlučnihsupružnika. Da njihovo isključivo samovlašće nije bilo prikrivano izaprividnih oblika starih rimskih sloboda, oni se nikada ne bi mogli takodugo održati na vlasti. Ali su i pored toga bile sklopljene ništa manjenego četiri zavere protiv Avgustovog života! Međutim, zaverenicimanije bilo suđeno da ponove Brutovo delo.

Glava III

Ime Livija vodi poreklo od latinske reči koja znači zloba. Mojastaramajka je bila savršena glumica, a spoljni izgled njenog čestitogvladanja, oštroumnost njenog razuma i njeno ljubazno ponašanjeobmanjivali su skoro svakoga. Nju zbilja niko nije voleo, jer zlobauliva poštovanje, ali ne i ljubav. Ona se tako ponašala da su čakinače lakomisleni ljudi u njenom prisustvu jasno osećali svu svojuumnu i moralnu bedu. Moram da se izvinim što nastavljam da pišemo njoj, ali je to neizbežno, jer – kao i svaka poštena rimska istorija – iovo delo treba da ide od Ledinog jajeta, iz koga je postao svet, pasve do sudbonosne jabuke razdora koja je izazvala Trojanski rat, a jatemeljni rimski način izlaganja, koji se odlikuje time što ne propuštaništa, pretpostavljam načinu koji su primenjivali Homer i Grci uopšte,koji vole da se bace u sredinu stvari, pa da je onda glođu unatrag iliunapred, kako im već bude volja. U stvari, ja sam često imaonameru da iznova na latinskom jeziku i u prozi napišem povest Troje,što bi koristilo onim kukavnim rimskim građanima koji nisu vičnigrčkom; počeo bih od jajeta iz koga se izlegla lepa Jelena, panastavio, poglavlje za poglavljem, sve do onih jabuka koje su se jelekao đakonija posle velike gozbe u čast Odisejevog povratka domu iu čast njegove pobede nad prosiocima njegove žene. Na svim onimmestima na kojima je Homer nejasan ili gde je on nešto zatajio, jabih se naravno oslonio na druge, poznije pesnike, ili na onoga odnjega starijeg Dareta, čije pričanje – iako puno pesničkih izmišljotina– meni bar ostavlja utisak nečega pouzdanijeg nego što jeHomerovo, pošto je najzad on i sam uistinu uzeo učešća u tom ratu,i to prvo uz Trojance, a zatim uz Grke.

Imao sam jednom priliku da vidim nekakvu čudnu sliku naunutrašnjoj strani poklopca jedne škrinjice od kedrovine, koja je,kako bar ja mislim, mogla poticati odnekud iz severne Sirije. Grčkinatpis na toj slici je glasio „Otrov je kraljica”, a što se tiče lika togaotrova, on je bez ikakve dvojbe imao Livijine crte, iako je slika bilarađena više od sto godina pre njenog rođenja. U vezi s tom stvarimoram da pišem o Marcelu, Oktavijinom sinu od njenog prvog muža.Avgust, koji je Marcelu bio jako naklonjen, usinio ga je, poverio muneke upravne dužnosti koje su bile odveć velike za njegov uzrast i

oženio ga svojom ćerkom Julijom. U Rimuje vladalo opšte mišljenjeda je on nameravao da Marcela načini svojim naslednikom. Livija senije protivila tom usinovljenju, te se čak činilo da mu se iskrenoraduje kao stvari koja će joj uveliko olakšati da pridobije Marcelovuljubav i poverenje. Izledalo je da je njena naklonost prema njemuvan svake sumnje. Najzad, blagodareći njenom uticaju, Avgust jetako brzo i unapredio Marcela, a pošto je ovaj to znao, bio joj jeduboko zahvalan.

Nekolicina lukavih ljudi je smatrala da Livija obasipa Marcelamilostima samo zato da bi učinila ljubomornim Agripu, a posleAvgusta Agripa je bio najvažnija ličnost u Rimu. On je bio čovekniskog porekla, ali je bio jedan od najstarijih Avgustovih prijatelja, austo njegov najuspešniji zapovednik na suvu i na moru. Zato je Livijadotle činila sve što je bilo u njenoj moći da Avgustu sačuva Agripinoprijateljstvo. On je bio slavohlepan, ali samo u izvesnom stepenu; onnikada ne bi mogao ni pomisliti da se sa Avgustom otima o vrhovnuvlast; on mu se čak neobično mnogo i divio, te nije ni želeo za sebenikakvu veću slavu nego da ostane njegov najpouzdaniji pomoćnik.Povrh toga, bio je više nego svestan svog odveć skromnog porekla,a Livija je – izigravajući veliku gospu iz patricijskih redova – umelauvek da ga drži pod svojom vlasti. Pa ipak, Agripina važnost za Livijui Avgusta nije ležala samo u njegovoj uslužnosti, njegovoj vernosti injegovoj omiljenosti među narodom kao i u samom Senatu. Ona jepočivala u jednoj podvali koja se rodila u Livijinoj glavi, a prema kojojje tobož Agripa, u ime naroda, bdeo nad Avgustovim političkimdržanjem. Kada je, pošto je Antonije bio uklonjen, izbila ona veštoudešena prepirka u Senatu između Avgusta i njegova dva prijatelja,Agripe i Mecene, Agripa je u njoj uzeo učešća kao čovek kojiodvraća Avgusta od toga da se prihvati vrhovne vlasti, ali ujedno ikao čovek koji je dozvolio da njegove zamerke budu oborenedokazima Mecene i oduševljenim zahtevima Senata. Agripa je tadaizjavio da će verno služiti Avgustu sve dotle dokle god vrhovna vlastbude vršena na dobro naroda i dok se ne izrodi u samovoljnutiraniju. Zbog te njegove izjave narod mu je verovao i gledao u njemubranu protiv mogućnoga zakoračenja u tiraniju, pa je tako i dopuštaosve ono što bi i Agripa odobrio. Sad su oštroumni posmatrači držalida je Livija zaigrala opasnu igru time što izaziva Agripinu ljubomoru

na Marcela, te su događaji praćeni sa velikim zanimanjem. Možda jeLivijina naklonost prema Marcelu bila i prividna, a njena pravanamera baš da podbode Agripu da ukloni Marcela s puta, jer segovorkalo da se jedan odani član Agripine porodice već ponudio daizazove neki sukob sa Marcelom pa da ga u svađi i ubije, ali jeAgripa – iako nije postao ništa manje surevnjiv nego što je to Livijaželela – bio odveć čestit čovek da bi prihvatio tako nizak predlog.

Svi su verovali da je Avgust već odredio Marcela za svoganaslednika i da Marcel neće naslediti samo njegovo ogromnobogatstvo nego i monarhiju – jer meni je nemoguće ne nazvati stvaripravim imenom. Na to je Agripa dao do znanja da je on bio odanAvgustu i da nikada nije zažalio što je podržavao njegovu vlast, alida ima jedna stvar koju on, kao rodoljubiv građanin, neće dopustiti, ato je da monarhija postane nasledna. Ali Marcel je u to vreme bioskoro isto toliko omiljen u narodu kao i Agripa, te su mnogi mladiljudi od položaja i dobroga roda – koji su i inače pitanje „monarhija ilirepublika?” smatrali za čisto akademski predmet raspre – pokušavalida se dodvore Marcelu, nadajući se od njega važnim častima kadbude nasledio Avgusta. Ta opšta gotovost da se produženjemonarhije dočeka kao dobrodošlo Liviji se, izgleda, svidela;međutim, ona je u prisnim razgovorima nagoveštavala da bi – ako sedogodi nesreća da Avgust umre ili ne bude više sposoban za vršenjevlasti – državne poslove trebalo poveriti iskusnijim rukama nego štosu Marcelove, sve dok dalje odluke ne donese Senat svojimukazima. Pa ipak je Marcel već bio toliko u Avgustovoj milosti da naLivijine privatne izjave – koje su inače obično kasnije bivaleobnarodovane kao carske naredbe – ovoga puta niko nije ni obraćaopažnju, te se narod sve više i više dodvoravao Marcelu.

23. god. pre n. e.Prepredeni posmatrači su se sada pitali u čudu kako će Livija

predusresti to novo stanje stvari – ali je njoj, izgleda, i sama srećaišla na ruku. Avgusta je uhvatio neki lak nazeb, koji je uzeoneočekivan obrt, jer je došlo do groznice i povraćanja. Za vreme tebolesti Livija mu je sopstvenim rukama prigotovljavala hranu, ali jenjegov želudac bio tako slab da nije mogao ništa da zadrži u sebi.On je naglo bivao sve slabiji i slabiji, tako da je najzad i sam osetio

da se približio smrti. Često su ga molili da imenuje svoga naslednika,ali se on uzdržavao da se izjasni, jedno bojeći se političkih posledica,a drugo valjda i zato što mu je misao na sopstvenu smrt bila krajnjeneugodna; međutim, sada je ipak smatrao da mu dužnost nalaže dakaže neko ime, pa je molio Liviju da ga posavetuje. Izjavljivao je daga je slabost lišila svake moći rasuđivanja, te će zato izabrati zasvoga naslednika bilo koga – iako naravno u razumnim granicama –samo ako ga ona predloži. Tako se dogodilo da je ona odlučilaumesto njega, a on se sa tim samo saglasio, pa je ona zatim pozvalauz njegovu samrtnu postelju drugog konzula, predstavnike rimskogMagistrata, kao i neke ugledne senatore i vitezove. Avgust je bioodveć slab da bi mogao bilo šta reći, pa je samo uručio konzuluspisak pomorskih i suvozemnih snaga i račun državnih prihoda, azatim je klimnuo glavom prema Agripi i pružio mu svoj pečat-prsten,što je imalo da znači isto toliko kao da je izrekao da će ga nasleditiAgripa, iako je on naravno imao da sarađuje najprisnije sa onimdrugim prisutnim konzulom. Ovaj postupak je kod svih izazvao velikoiznenađenje, jer je svako živi očekivao da će biti izabran Marcel.

I baš od toga trenutka Avgust je počeo da se oporavlja načudesan način, groznica je popustila, a njegov želudac je opetprimao hranu. Zasluga za njegovo ozdravljenje, međutim, nijepripisivana Liviji, koja je i dalje ostala pored njega pazeći ga, negonekakvom lekaru, po imenu Muzi, koji je znao neškodljive ćudihladnih vodica za ispiranje creva i nekakvih hladnih napitaka. Avgustje bio toliko zahvalan Muzi za usluge koje je samo pretpostavljao damu je ovaj učinio, da mu je dao onoliko zlatnika koliko je sam težak,a Senat je udvojio taj iznos. Premda je bio samo oslobođeni rob,Muza je unapređen i za viteza, što mu je davalo pravo da nosi zlatanprsten i da zauzima javne položaje; usto je Senat izglasao i jedan joščudniji ukaz kojim se ceo lekarski stalež slobađa plaćanja poreze!

Marcel je bio potpuno utučen što nije bio proglašen zaAvgustovog naslednika. On je tada bio vrlo mlad, bio je tek udvadesetoj godini. Nekadašnje milostive Avgustove pažnje su učinileda se u njemu razviju preterane predstave o njegovim prirodnimdarovima i o njegovoj političkoj važnosti. On je pokušao da pokažeda ga to nije pogodilo, pa je namerno bio grub prema Agripi, i to najednoj javnoj gozbi. Agripa se tada samo s mukom savladao da ne

plane; činjenica da je to izazivanje ostalo bez posledica dala jepovoda onima koji su podstrekavali Marcela da poveruju da seAgripa od njega uplašio. Oni su čak između sebe govorili i o tome daće, ako Avgust za godinu ih dve ne promeni mišljenje, Marcel već isam silom prigrabiti imperatorsku vlast. Ti njegovi ljudi su se šepurilina tako bučno svađalicki i razmetljiv način, a Marcel je tako maločinio da ih suzbije da su stalno izbijali sukobi između njih i Agripinestranke. Agripu je silno ljutio bezobrazan stav toga mladogvetrogonje – kako ga je on sam nazivao – koji je kidisao na njega,čoveka koji je obnašao tolike glavne časti u državnoj službi i koji jeizvojevao toliki broj uspešnih ratova. Međutim, sa tom njegovomljutnjom mešao se i strah, jer su ti izgredi ostavljali utisak da se on iMarcel nedostojno glože oko toga ko će od njih dvojice ponetiAvgustov pečat-prsten kad ovaj jednom bude umro.

Agripa je bio spreman gotovo na svaku žrtvu samo da izbegnestvaranje utiska da on igra takvu ulogu. Pošto je Marcel pokrenuočitavu tu stvar, Agripa je želeo da i sav teret odgovornosti baci nanjega. Zato je odlučio da se povuče iz Rima. Došao je Avgustu izamolio ga da bude imenovan za namesmka u Siriji. Kada ga jeAvgust upitao za razlog takvog neočekivanog zahteva, on je daoobjašnjenje da veruje da bi u tome svojstvu mogao zaključiti jedanpovoljan posao sa kraljem Parćana. On bi ubedio toga kralja; da vratiRimljanima pukovske orlove, kao i zarobljenike do kojih je došao pretrideset godina, a za to bi mu bio vraćen njegov sin, koga je Avgustdržao u Rimu kao svoga sužnja. On, dakle, nije govorio ništa o svojojsvađi sa Marcelom; Avgust, i sam uveliko uznemiren timproganjanjem, a stavljen, između svoga starog prijateljstva saAgripom i popustljivosti roditeljske ljuubavi prema Marcelu, nije hteoda dopusti sebi da uoči koliko je ovaj Agripin postupak plemenit – jerbi time istovremeno priznao svoju slabost – te ni on nije spominjao turaspru. On je živahno izišao u susret Agripinoj molbi, izjavljujući da jevrlo važna stvar povratiti te rimske orlove, a i zarobljenike – naravnoako je iko od njih uopšte još i živ posle toliko godina – pa je ondazapitao da li će uskoro biti gotov za polazak. Ovo je ozlojediloAgripu, koji nije shvatio način na koji je Avgust sa njim razgovarao.On je mislio da Avgust želi da ga se otarasi, pošto zbilja veruje da seon nosi sa Marcelom oko nasleđa. Uglavnom, zahvalio se što se

izišlo u susret njegovoj molbi, hladno istaknuvši svoju vernost iprijateljstvo i davši reč da je gotov da se ukrca na more već idućegjutra.

Ali on nije otišao u Siriju. On nije uopšte ni otplovio dalje odostrva Lezbosa, odakle je odaslao svoje bočnike da oni upravljajuSirijom u njegovo ime. Bio je svestan da će se njegovo zadržavanjena Lezbosu tumačiti kao izgnanstvo, zasluženo zbog Marcela. Ončak nije ni posetio Siriju, jer mu je izgledalo da će, ako to učini, datiMarcelu u ruke oružje koje će ovaj upotrebiti protivu njega, jer biMarcel i njegovi ljudi mogli reći da je odjezdio na Istok da bi sakupiovojsku sa kojom će krenuti na Rim. Ali je on laskao sebi da će ubrzoAvgustu ustrebati njegove usluge, a živeo je i u punom uverenju daMarcel smera kako bi se silom domogao vlasti samodršca. Lezbos jebio blizak Rimu i veza sa njim vrlo zgodna. Naravno, Agripa nijezaboravio ni svoj posao: iako preko posrednika, on je otvoriopregovore sa parćanskim kraljem, ali nije verovao da će ih uskoro izavršiti. Potrebno je dosta vremena i strpljenja da bi se zaključio nekiprobitačan posao s jednim istočnjačkim vladaocem.

Marcel je bio izabran na jedan visok položaj u Magistratu, što jebilo njegovo prvo zvanično mesto, a ta stvar mu je pružila priliku dapriredi veličanstvene javne igre. Da bi zaštitio gledaoce od sunca ikiše, on je ne samo natkrilio pozorišta velikim šatorskim krovovima,kao što je i pozorišne zidove prekrio sjajnim ćilimima, nego jerazapeo i jedno raznobojno divovsko perde preko celoga Trga.Utisak koji je ostavljalo to perde bio je veličanstven, a naročito kadse u platno gledalo odozdo u trenucima dok ga probija sunce. Toperde je progutalo basnoslovne količine crvene, žute i zelene čohe,a sve su te tkanine posle obavljenih igara bile izdeljene građanimada od njih prave sebi odeću i posteljno rublje. Ogroman broj divljihživotinja bio je uvezen iz Afrike da posluži u amfiteatarskim borbama,i tu je bilo i mnogo lavova; priređena je i borba između pedesetzarobljenika iz Nemačke i pedeset crnih ratnika iz Maroka. SamAvgust je dao svoj štedri doprinos da se pokriju izdaci, a tako jeučinila i Oktavija, kao Marcelova mati. Kada se Oktavija pojavila usvečanoj povorci, nju je pozdravio tako glasan pljesak, da je Livijajedva uzdržala suze od besa i ljubomore. Dva dana posle togaMarcel je pao bolestan u postelju. Znaci njegove bolesti su bili

upravo oni isti koji su se pokazali i prilikom poslednjeg Avgustovogoboljenja, te je bilo sasvim prirodno da se opet dozove Muza. On jeu međuvremenu postao preterano bogat i glasovit čovek, te je tražioviše od hiljadu zlatnika za jednu lekarsku posetu, a sem toga jesmatrao da čini ljudima uslugu i onda kad plaćen dođe da ih poseti.U svima slučajevima u kojima bolest nije izbila svom silinom, već je isamo Muzino ime bilo dovoljno da izleči njegove bolesnike. Ljudi suverovali u hladne vodice za ispiranje i u hladne napitke, čiji je sastavon čuvao kao tajnu koja se nikome ne poverava. Avgustovopoverenje u Muzinu moć je bilo toliko da je on Marcelovu boljku uzeosasvim olako, te su javne igre bile nastavljene. Ali – vrag bi već znaokako! – Marcel ispusti dušu uprkos neprekidnoj Livijinoj pažnji, ipored svih vrlo hladnih vodica i napitaka koje mu je Muza mogaopropisati. Oktavija i Avgust padoše u duboku tugu, te je njegova smrtoplakivana kao javna nesreća. Pa ipak je bilo dosta trezvenih ljudikoji nisu žalili Marcelov odlazak s ovoga sveta. Da je nadživeoAvgusta, izvesno bi opet došlo do građanskog rata, i to između njegai Agripe, ako bi samo Marcel pokušao da zauzme Avgustovo mesto,a ovako je sad Agripa bio jedini mogućni naslednik. Dakako, to je bioračun pri kome nije uzeta u obzir i Livija, koja je već imala tvrdunameru da u slučaju Avgustove smrti, (o Klaudije, Klaudije, ti siobećao da ćeš pisati samo o Livijinim postupcima, a da nećeš ulazitiu njihove uzroke!) dakle, kao što rekoh, imala je tvrdu nameru da uslučaju Avgustove smrti nastavi da i dalje sama vlada carstvompreko moga strica Tiberija, starijeg brata mog oca Druza, ali uznjegovu podršku. Zato je ona nastojavala da udesi da Avgust njihdvojicu usini kao svoje naslednike.

Marcelova smrt je ostavljala Juliji odrešene ruke da se sad udaza Tiberija, i sve bi to lepo ispalo onako kako je Livija i zamislila, danije došlo do opasnog izbijanja političkog nezadovoljstva u Rimu,pošto je rulja počela da žagori tražeći uspostavu republike. Kada jeLivija pokušala da sa stepenica carske palate govori rulji, ona je nanju sručila smrdljiva jaja i balegu. To se dogodilo u vreme kada jeAvgust sa Mecenom obilazio istočne pokrajine carstva, te ga je vesto tome stigla baš u Atini. Livija mu je ukratko i na brzinu javilapismom da je položaj u Rimu ne može biti gori i da se po svaku cenumora obezbediti pomoć Agripe. Avgust je bez odlaganja pozvao

Agripu sa Lezbosa i zamolio ga da se, njihovog starog prijateljstvaradi, vrati s njim u Rim i uspostavi javno poverenje. Ali je Agripa,odavno kivan na sve, bio nesklon da iziđe u susret tom pozivu, i bioje uporan u svome dostojanstvu. Za čitave protekle tri godine Avgustmu je napisao samo tri pisma, i to u suvom, zvaničnom tonu, a tekse sada, posle Marcelove smrti, opet setio i njega! Zašto bi on ipomogao Avgustu? U stvari, Livija je bila kriva za to njihovootuđenje; ona je bila ta koja je pravila pogrešne račune o političkompoložaju, napuštajući Agripu pre vremena. Ona je nagovestilaAvgustu da je Agripa, iako odsutan na Lezbosu, znao više negovećina drugih ljudi o tajanstvenoj i kobnoj Marcelovoj boljci. Kako jeona to predstavljala, njoj je neko rekao da se Agripa, kada je čuo štaje zadesilo Marcela, uopšte nije ni začudio, već da je naprotivpokazao znake izvesnog zadovoljstva... Agripa je kazao Avgustu daje on toliko dugo bio izvan Rima da je izgubio svaki dodir satamošnjim političkim prilikama, te se zato i ne oseća sposobnim dapreduzme ono što se od njega očekuje. Bojeći se da bi Agripa, akopođe u Rim u tome raspoloženju, bio više sklon da se istakne kaoborac za narodne slobode, nego kao čovek koji ukazuje potporucarskoj vladi, Avgust ga je otpustio sa rečima blagonaklonogžaljenja, ali je žurno zamolio Mecenu da ispita Agripino mišljenje.Ovaj je zahtevao da mu se dozvoli da Agripi otvoreno govori uAvgustovo ime, da bi tako saznao pod kakvim bi uslovima Agripahteo da učini ono što se od njega traži. Avgust je molio Mecenu daza ime božje samo pohita sa tom stvari, služeći se svojim omiljenimizrazom da radi „sa žurbom sa kojom se kuvaju špargle”.

– Nuder, stari prijatelju, reci ti meni šta je to što ti tražiš? –počeo je Mecena. Razumem da ti smatraš da se s tobom lošepostupalo, ali te uveravam da i sam Avgust ima pravo da misli da je ion isto tako uvređen sa tvoje strane. Zar ti ne uviđaš kako si se isam rđavo poneo prema njemu, jer nisi bio iskren? Vređao si na tajnačin kako njegovu pravičnost tako i ono prijateljstvo koje on gajiprema tebi. Da si njemu rekao da te je Marcelovo vršljanje dovodilou vrlo nezgodan položaj i da te je Marcel lično vređao – a ja sezaklinjem da Avgust o tome svemu nije ništa znao sve dojučerašnjeg dana – Avgust bi učinio sve što je u njegovoj moći da tobude ispravljeno. Reći ću ti bez uvijanja da si se ti ponašao kao neko

mrzovoljno derle, a da je on prema tebi postupao kao roditelj koji nedopušta da ga zaplaši durenje. Ti mi na to veliš da ti je on pisao vrlohladna pisma? A da li su tvoja njemu bila napisana nekim ljubaznijimjezikom? I kako si ti njemu rekao zbogom?... A što se ja uplićem kaoposrednik između vas dvojice, ja to činim samo zato što bi razdorkoji je nastao među vama, kad bi se nastavio, predstavljao propastza nas sve. Vas se dvojica među sobom nežno volite, a i pravo je dadva najveća živa Rimljanina tako i čine. Avgust mi je rekao da jespreman, čim mu ti opet otvoriš svoje srce, da odmah s tobomobnovi prijateljstvo koje će biti isto onako kao i pre, pa čak i prisnije!

– Zar je on to rekao?– To su njegove reči. Ovlašćuješ li ti mene da mu kažem da se

kaješ što si ga uvredio i da mu objasnim da je tvoj odlazak iz Rimabio samo nesporazum, jer si ti verovao da je on znao za uvredu kojuti je Marcel naneo na onoj gozbi? I da mu kažem da ti sa svojestrane želiš da na prijateljski način iskupiš ranije greške, ali da senadaš da će ti on u tome izići u susret bar na pola puta?

Agripa je na to rekao:– Mecena, ti si divan drug i veran prijatelj! Reci Avgustu neka

raspolaže sa mnom kao i uvek!Mecena onda reče:– Reći ću mu to sa velikim zadovoljstvom. A dodaću kao svoje

sopstveno mišljenje i to da ne bi bilo dobro da te sad šalje natrag uRim a da te pre toga ne odlikuje nekim osobitim znakom ličnogpoverenja.

Posle toga Mecena je otišao Avgustu i rekao:– Ja onoga oborih na pleća! On će sad činiti sve što ti zaželiš.

Ali on želi da zna da li ga ti zbilja voliš, jer je surevnjiv kao dete naljubav koju otac gaji prema drugom detetu, a – koliko ja vidim –jedina stvar koja bi ga potpuno zadovoljila bilo bi da mu dozvoliš dase oženi Julijom.

Avgust je sad morao brzo da smisli šta će. Sećao se da suAgripa i njegova žena, koja je bila sestra Marcelova, bili u rđavimodnosima još i pre Agripine zavade sa Marcelom, a da se ujedno islutilo da je Agripa zaljubljen u Juliju. On je žalio što Livija nije porednjega da ga savetuje, ali nije bilo vremena za gubljenje, te se moraoodmah odlučiti, jer ako bi sada uvredio Agripu, onda nikad više ne bi

mogao računati na njegovu potporu. A pošto je Livija pisala da gavalja pridobiti „po svaku cenu”, on je smatrao da ima slobodne rukeda čini kako mu se najviše svidi. Poslao je opet po Agripu, a Mecenaje pripremio dostojanstven prizor izmirenja. Avgust je tom prilikomrekao da je, ako već Agripa pristaje da se oženi njegovom ćerkom,taj korak dokaz da je njihovo prijateljstvo – koje on ceni iznad svegana svetu – postavljeno na sigurne temelje. Agripa je na to prolio suzeod radosti, moleći da mu se oprosti njegova pogreška. On će većnastojati da se pokaže dostojnim Avgustove velikodušne ljubaznosti.

21. god. pre n. e.Agripa se dakle vratio u Rim zajedno s Avgustom, odmah se

razveo od svoje žene i stupio u brak sa Julijom. Svadbu su u toj merisvi odobravali, a njeno proslavljanje je bilo tako velelepno i raskošnoda su sva politička rovarenja bila namah obustavljena. Agripa je silnopomogao Avgusta i time što je uspeo da putem pregovora povrati izparćanske zemlje one orlove, a njih je primio na svoje ruke Tiberijekao lični predstavnik Avgustov. Ti orlovi – svetinja za Rimljane – bilisu u srcima rimskih građana uistinu veća svetinja nego mramornikipovi bogova. Iz parćanskog ropstva vratilo se i nekolikozarobljenika, ali pošto su se oni vratili tek posle trideset i dve godine,skoro niko ih nije smatrao dostojnim dobrodošlice. Većinazarobljenika je uostalom više volela da ostane među Parćanima,pošto su tamo već bili nastanjeni i poženili se Parćankama.

12. god. pre n. e.Moja staramajka Livija je bila daleko od toga da bude

zadovoljna nagodbom koju je Avgust zaključio s Agripom, jer je zanju jedina dobra strana svega toga bila uvreda časti učinjena Oktavijitime što joj je kći postala raspuštenica. Međutim, ona je krila svojaosećanja. Agripine usluge su bile neophodno potrebne još čitavihdevet godina. A onda je Agripa iznenada preminuo u svomletnjikovcu. Avgust se u tom času nalazio u Grčkoj, te nije ni biloneke istrage. Agripa je ostavio iza sebe čitavo jato dece – tri dečakai dve devojčice – koji su sad bili Avgustu kao neki pastorci, a Liviji jebilo teško da odstrani njihove pretenzije na nasleđe, koje su išle nauštrb njenih rođenih sinova.

Pa ipak, Tiberije se oženio Julijom, koja je Liviji samo olakšalastvar time što se već zaljubila u Tiberija i molila Avgusta da u njenukorist utiče na Tiberija. Avgust je pristao samo zato što je Julijapretila samoubistvom ako joj se ne pritekne u pomoć. SamomeTiberiju je bilo mrsko da se oženi Julijom, ali se nije usuđivao daodbije taj brak. Da bi se oženio Julijom, morao je da se razvede odsvoje sopstvene žene Vipsanije, Agripine kćeri iz jednoga njegovogranijeg braka, koju je strasno voleo. Jednom kada je na ulici slučajnosreo Vipsaniju, pratio ju je pogledom sa toliko žudnje i žaljenja da jeAvgust, čuvši o tome, naredio da se to već iz razloga pristojnosti višene sme ponoviti. Posluga u oba domaćinstva morala je paziti danikako i ne dođe do susreta bivših supružnika. Kratko vreme zatimVipsanija se udala za jednoga mladog i častoljubivog plemića, koji sezvao Gal. Ali, da ne zaboravim, moram spomenuti i ženidbu mogaoca sa mojom majkom, Antonijom, koja je bila mlađa kći MarkaAntonija i Oktavije. Svadba je obavljena one iste godine kada je palai Avgustova bolest i Marcelova smrt.

Moj stric Tiberije je bio jedan od onih opakih Klaudija. Bio jemrzovoljan, nepoverljiv i surov, ali su postojale tri ličnosti koje sukrotile ta svojstva njegove prirode: pre svega moj otac, jedan odnajboljih Klaudija, koji je bio živahan, otvorene naravi i velikodušan;zatim Avgust, vrlo čestit, veseo i ljubazan čovek, koji nije voleoTiberija, ali je postupao s njim velikodušno za ljubav Livije; i najzad isama Vipsanija. Uticaj mog oca je otpao, odnosno bio umanjen,kada su braća došla u godine propisane za vojnu službu i bili poslatiu vojevanja po raznim delovima Carstva. Zatim je došao razvodbraka sa Vipsanijom, čemu je sledovalo hlađenje odnosa saAvgustom, koga je vređalo rđavo prikrivano gnušanje moga stricaprema Juliji. Pod uticajem tih triju okolnosti Tiberije je postepenopočeo da potpuno srlja u zlo.

Nalazim da bi bilo zgodno da ovde unesem opis njegovespoljašnjosti. On bio visok čovek, crne kose, bele kože, temeljnetelesne građe i veličanstvenih ramena. Ruke su mu bile toliko jakeda je njima mogao krcati orahe, a palcem i kažiprstom je mogao dazdrobi i nezrelu jabuku kožuvaru. Da nije bio onako trom pri kretanju,on bi bio sjajan borac pesnicama, jer je u jednom prijateljskommegdanu ubio jednoga svog druga – i to goloruk, bez gvozdenih

rukavica za pesničenje – udarivši ga u slepo oko i smrskavši mu takolobanju. Tiberije je uvek išao glave pognute unapred i očiju oborenihk zemlji. Njegovo se lice moglo smatrati čak i lepim, da ga nisu ružilemnogobrojne bubuljice, da mu oči nisu bile tako iskolačene i da nijebio skoro uvek namrgođen. Svi kipovi koji predstavljaju njegov likprikazuju ga neobično lepog čoveka, ali su na njima, naravno,izostavljeni ti nedostaci. On je malo govorio, a usto je govorio vrlopolako, tako da je čovek u razgovoru s njim uvek dolazio u iskušenjeda umesto njega dovršava rečenice koje bi on započeo, a i daodgovori na njih, sve u jednom dahu. Pa ipak – kada bi mu sesvidelo– bio je i govornik i umeo je da utiče na slušaoce. On jeoćelavio još u ranoj mladosti, ali je na potiljku imao nešto kose, kojuje puštao da raste, što je bilo u modi kod starog plemstva. Nikadanije bio bolestan.

Ma kako da je inače bio neomiljen u rimskom društvu, on je ipakbio vanredno dobar vojni zapovednik. Oživeo je mnoge staredisciplinske surovosti, ali u ratu nije štedeo ni samoga sebe. Jer jeretko spavao pod šatorom, a nije ni jeo ni pio ništa bolje negonjegovi vojnici. Bio je uvek i u boju u prvim redovima, te su vojnicizato više voleli da služe pod njim nego pod nekim dobrodušnim imlakim zapovednikom u čije vođstvo msu imali poverenja. Tiberije senikada nije osmehnuo na svoje ljude, niti im je izricao pohvale, ačesto ih je prenaprezao pešačenjem i obukom. „Neka me mrze”,rekao je on jednom, „glavno je da me slušaju. ”Pukovnike i pukovskečasnike držao je u istoj stezi kao, obično ljudstvo tako da vojnicinikad nisu mogli da se požale na njegovu pristrasnost. Ali, služiti podTiberijem nije bila nekorisna stvar, jer je on obično umeo da se dovijekako da zauzme i da opljačka neprijateljske logore i gradove. A on jesa uspehom vodio ratove u Jermenskoj, Parćanskoj, Nemačkoj,Španiji, Dalmaciji i Francuskoj, kao i u Alpima.

Kao što rekoh moj otac je bio jedan od najboljih Klaudija. I on jebio snažan kao i njegov brat, ali je izgledao mnogo bolje, bio ježivahniji u govoru i kretanju, a nije i kao vojskovođa ostvarivao ništamanje uspehe. On je sa svakim vojnikom postupao kao sa rimskimgrađaninom i, prema tome, kao sa čovekom koji mu je ravan sem upogledu čina i vaspitanja. Njemu je bilo mrsko da ih kažnjava, te jeizdavao naredbe da, koliko je to god moguće, sve disciplinske

prekršaje, rasprave sami prestupnikovi drugovi, a ove je pozivao darevnosno čuvaju dobro ime svoje desetine ili čete. cete. Međutimnaredio je da vojnici, ako nađu da je prekršav prevršio granicenjihove kaznene slasti, nesmeju ubiti krivca niti ga onesposobiti zanjegove svakodnevne dužnosti, nego ga moraju prijaviti pukovskomstarešini. Pa ipak, on je želeo da njegovi vojnici koliko je to godmoguće, budu sami svoje sudije. Zapovednici su imali pravo dakažnjavaju batinama, ali samo po dozvoli pukovnovnikovoj i samo utakvim slučajevima ako se prekršaj sastojao u kukavičlukuiskazanom u samoj borbi ili ako bi vojnik pokrao svoga druga čime bidokazao niskost svoga karaktera, što je i dostojno batina Ali je zatomoj otac izdao naredbu da jednom izbatinan vojnik ne može višeslužiti u vojsci kao borac,nego je imao biti prebačen u komoru ili uvojnu pisarnicu. Svaki vojnik, koji je smatrao da je bio nepravičnoosuđen od strane svojih drugova i svoga starešine mogao je da sežali i njemu lično, ali je on smatrao da bi bilo neprilično kad bi onpreinačavao te presude. Taj način upravljanja vojskom, pokazao seodličnim zato što je moj otac bio tako izvrstan vojnik da jenadahnjivao svoje borce valjanošću, dok su druge starešinesmatrale da borci i ne mogu biti čestiti. Može se onda već ipredpostaviti koliko je bilo opasno za te trupe, sa kojima sepostupalo na taj način, da posle padnu pod zapovedništvo nekogobičnog vojskovođe. Kada se čoveku jednom pruži nezavisnost izajemče njegova prava, onda nije više lako oduzeti mu ih. Zato jeuvek dolazilo do poremećaja kada bi trupe kojima je nekadazapovedao moj otac bile stavljene u službu moga strica. A slično jebilo i onda kada bi se dogodilo obrnuto: trupe koje su služile podmojim stricem negodovale su sa prezirom i podozrenjem protivočevog sistema. Kod njih je vladao običaj da vojnici kriju krivicesvojih drugova i da se hvale lukavstvom kojim su izbegli kaznu. Apošto je kod moga strica vojnik mogao biti batinan već i zato što je,na primer, oslovio svoga predpostavljenog pre nego što mu se ovajsam obratio, ili što je časniku govorio savim otvoreno, ili što je ma nakoji drugi način pokazao svoju nezavisnost – smatralo se pre za častnego za vojničku sramotu ako je neko mogao pokazati na svojimleđima modrice od korbača.

Moj otac je slavio najveće pobede u Alpima, u Francuskoj i uNizozemskoj, a naročito u Nemačkoj, u kojoj, po mome mišljenju,njegovo ime nikada neće biti zaboravljeno. On se u bitkama uveknalazio tamo gde se bio najžešći boj. Imao je ambiciju da izvedeonaj podvig koji je bio ostvaren samo dva puta u celoj rimskoj istoriji,a naime da kao vojskovođa usred boja pogubi protivničkogvojskovođu svojim sopstvenim rukama i da sam sa njega skinenjegovo oružje. Više puta je bio vrlo blizu tog uspeha, ali bi mu plenuvek izmakao, pošto bi mu se desilo da protivnik okrene leđa ipobegne, ili da se jednostavno preda umesto da se bori, kao što muse događalo i to da neki preterano revnostan vojnik pre njega zadaodlučujući udarac. Veterani su mi pričali mnoge priče o tome kako semoj otac divno znao poneti u boju: „O, gospodaru”, govorili su mi oni,„da znate samo kako nam je krepilo srca kada bismo u boju ugledalivašeg oca na njegovom crnom konju, kako igra žmurke sa nekimnemačkim glavešinom. Ponekad je morao da poseče i po devet ilideset njegovih telohranitelja – sve samih dobrih momaka – da bi tekonda dopro do protivničkog stega, ali bi mu lukava ptica utom većodletela.” Najveća pohvala koju su mom ocu odavali ljudi koji suslužili pod njegovim zapovedništvom sastojala se u tome što bi reklida je on bio prvi rimski vojskovođa koji je pešice prevalio svu dužinuRajne, od Švajcarske pa sve do Severnog Mora.

Glava IV

Moj otac nikada nije zaboravio učenje moga dede o slobodi. Joškao mali dečko on se sukobio sa Marcelom, koji je bio pet godinastariji, a kome je Avgust dao naslov „Vođa omladine”. Moj otac jerekao Marcelu da mu je taj naziv dodeljen samo za jednu posebnupriliku (kad je bila priređena bojna igra poznata pod imenom „Grci iTrojanci”, koja je održana na Marsovom Polju između dve gruperimskih dečaka, sinova vitezova i senatora, koji su se borili nakonjima) i da Marcel nema nikakva prava da uvek zapoveda, kao štoje on to kasnije uobičajio, te da se on lično, kao Rimljanin, rođenslobodan, neće podvrći takvoj tiraniji. On je podsetio Marcela da jeprotivničku mu stranku u toj bojnoj igri predvodio Tiberije, pa da suTiberiju odate i počasti zbog njegovog držanja, i pozvao je Marcelana dvoboj. Avgusta je silno zabavljalo kada je čuo za taj slučaj i ondugo vremena posle toga nikada nije drugačije spominjao moga ocasem šaljivim nazivom „Rimljanin rođen slobodan”.

Kad god bi se našao u Rimu, moj se otac uznemirivao zbogonoga duha poniznosti prema Avgustu, sa kojim se sretao nasvakome koraku, te je zato želeo da se što pre vrati vojsci i oružju.Obavljajući dužnost jednog od poglavara rimskog Magistrata zavreme jednog Avgustovog i Tiberijevog odsustva, dok su se oninalazili u Francuskoj, on se prosto zgadio gledajući opštu trku zapoložajima u javnoj službi i političko spletkarenje. Stoga je u četirioka rekao jednome prijatelju, (od koga sam ja to saznao poslemnogo godina), da se više staroga rimskog duha slobode može naćiu jednoj jedinoj četi njegovih vojnika nego u celom staležu rimskihsenatora. Kratko vreme pred svoju smrt on je iz jednog logora,negde duboko u Nemačkoj, napisao o tome jedno gorko pismoTiberiju. Tu je između ostalog rekao da se obraća nebu sa željom daAvgust ushte poći za slavnim primerom diktatora Sule, koji je,podjarmivši ili umirivši sve svoje neprijatelje posle Prvog građanskograta i postavši tako jedini gospodar Rima, zadržao vlast samo dotledok mir unekoliko sredio prilike u državi, naravno prema svomnahođenju, a zatim je položio žejzlo kojim je upravljao javnimposlovima i opet postao običan građanin. Ako Avgust ne bi što presledovao tom primeru – a on je sam uvek pričao da je to i njegova

krajnja namera – onda će jednoga dana za to biti odveć kasno.Redovi staroga plemstva su se žalosno proredili, jer su progonstva igrađanski ratovi već slistili ono što je među njima bilo najodvažnije inajbolje, dok su se oni koji su to sve nadživeli izgubili među novimplemstvom – a vajno mi je to plemstvo! – pa se sve više i višeponašaju kao porodični robovi Avgusta i Livije. Uskoro će Rim već izaboraviti šta znači sloboda, pa će naposletku pasti pod isto onakovarvarsku i samovoljnu tiraniju kao što su one na Istoku. On se nijeborio u mnogim ljutim bojevima pod Avgustovim vrhovnimzapovedništvom zato da bi krčio put ovoj nesreći ! Čak ni ljubav iduboko lično divljenje koje je osećao prema Avgustu, koji mu je biodrugi otac, nisu mogdi da ga spreče u izražavanju tih osećanja. Zatoje zatražio Tiberijevo mišljenje o tome, ne bi li njih dvojica zajednomogli savetovati Avgustu da odstupi ili ga čak na to i prinuditi. „Akobi Avgust na to pristao”, pisao je moj otac„ ja bih prema njemu osetiohiljadu puta veću ljubav i divljenje nego sad; ali moram nažalost rećida će ona tajna i neopravdana oholost koju je naša mati Livnja uvekcrpla iz toga što preko Avgusta vrši vrhovnu vlast, biti verovatno inajveća prepona na koju ćemo naići u tome našem poduhvatu.”

Po nekoj zloj sudbi ovo je pismo bilo predato Tiberiju baš kad suse pored njega nalazili Avgust i Livija. Carski skoroteča je uzviknuo:„Evo pisma od tvoga plemenitog brata!” – pa mu ga je predao. Na toje Tiberije, ne sluteći da bi pismo moglo sadržavati ma šta što se nebi moglo saopštiti Liviji i Avgustu, zamolio za dozvolu da ga otvori iodmah pročita. Tada je Avgust rekao: – Naravno da dozvoljavam, alipod uslosvom da i nama pročitaš šta tu piše! – pa je naredio posluzida napusti sobu i dodao: – Hajde, da ne gubimo vreme, čitaj davidimo kakve je pobede imao u poslednje vreme. Baš sam nestrpljivda čujem. Njegova su pisma uvek: dobro napisana i zanimljiva, i,izvini što ih poredim, mnogo su zanimljivija i od tvojih, dragi mojdruže!

Tiberije pročita prvih nekoliko reči, a plamen mu udari u lice.Pokušao je da preskoči opasni deo pisma, ali vide da je celo pismopuno opasnih mesta, se završetka, u kome se moj otac žalio naneke nesvestice koje ga hvataju zbog nekadašnje rane na glavi i ukome je pisao kako mu je bilo teško da vojsku dovede do Elbe.Pisao je dalje kako su se u poslednje vreme javila zanimljiva

znamenja na nebu. Iz noći u noć se može pratiti pojava padanjazvezda. Čuju se iz šume neki glasovi kao da žene nariču, a jednogjutra u cik zore posred njegovog logora su projahala dvabožanstvena mladića na belim konjima, odevena u grčku, a ne unemačku ošnnju. Naposletku mu se javila jedna Nemica, koja je bilarastom veća nego obična smrtna ljudska bića, stala na vratanjegovog šatora i obratila mu se na grčkom jeziku, rekavši mu da nenadire dalje u Nemačku, jer se Sudbina diže: protiv njega... Tako jeTiberije čitao poneku reč čas odavde, čas odande, zamuckujući, pareče da je rukopis nečitak, poče iznova, opet zamuca, i onda počeda se izvinjava.

– Šta to znači? upita Avgust. Sigurno bi ste iz toga pisma moglojoš nešto pročitati.

Onda se Tiberije pribra, pa reče:– Pošteno govoreći, gospodaru, nije da se ne bi moglo, ali ovo

pismo ne zaslužuje ni da bude čitano. Očigledna je stvar da moj bratnije bio zdrav kad ga je pisao.

Avgust se uznemiri, pa reče:– Nadam se da on ipak nije ozbiljno bolestan.Moja staramajka Livija – kao da su njene materinske bojazni

odjednom nadjačale pravila pristojnosti – istrže Tiberiju pismo izruku, jer je odmah nanjušila da u njemu ima nečega što se Tiberijeužasavao da glasno pročita, a to se moralo odnositi na Avgusta ili nanju. Čim ga je sveg pročitala, ona se ljutito namrštila, pa ga jepredala Avgustu sa ovim rečima: – Ovo je stvar koja se tiče samotebe. Nije moje da kažnjavam sina, čak i ako je izrod, ali to treba daučiniš ti kao čuvar i glava države!

Avgust se uzbudio, pitajući se u čudu šta bi to moglo biti tolikoneumesno u tome pismu. On ga, dakle, pročita, ali je ostavljao utisakčoveka koji se uglavnom ljuti zato što je Livija ljuta, a ne zato što bi isam smatrao da je tu nešto napisano lično protiv njega. I zaista, semone gadne reči prinuditi, on je u duši odobravao osećanja izražena upismu, premda se i uvreda dobačena staramajci odnosila i na njega,pošto je u pismu rečeno da ona može da ga navede na postupkekoje ni on sam ne bi odobrio. Bilo je izvesno da se Senat sve višesramno dodvorava njemu, njegovoj porodici i njegovoj okolini. Njemuse stanje u državi isto onoliko nije svidelo koliko ni mome ocu, a nije

se mogla poricati ni istina da je on još davno, naime pre Antonijevogporaza i njegove smrti, javno dao reč da će se povući u privatanživot čim bude nestalo državnih neprijatelja sa kojima se borio; semtoga, on je i kasnije u više navrata sam spominjao onaj srećni dankada će njegov zadatak biti završen. Njemu su ionako već dotežalivečiti državni poslovi i stalne časti, pa je žudio za odmorom ibezimenošću. Ali mu moja staramajka nikako nije dozvoljavala daodstupi, stalno mu govoreći da njegov zadatak nije ni upola gotov ida posle njegovog povlačenja u sadašnjem trenutku ne bi moglo dase očekuje ništa drugo doli nered i bezvlašće. Naravno, on je, već ipo njenim rečima, propadao na poslu, ali je i ona radila još više,premda nije mogla računati ni na kakvo priznanje. A on ne bi smeoda bude prostodušan: onoga časa kada se bude našao izvan vlasti ibude postao samo običan građanin, on će biti izložen mogućnostisramnog optuživanja i progonstva, ako ga ne snađe i nešto gore. Amože se već i zamisliti šta se može očekivati od tajnih zavistisrodnika onih ljudi koje je on ubio i lišio svake časti. Naravno, kaoprivatan čovek, on bi morao da se odrekne i svoje telesne straže,kao i svojih armija. Zato valja da se primi da još deset godina ostanena svojim dužnostima, a kada to vreme mine, možda će se i prilikeizmeniti na bolje. Zbog toga je on uvek popuštao i nastavljao davlada i dalje. On je primao svoja kraljevska ovlašćenja u odsecima:izglasavana su mu odjednom, na pet ili deset godina, obično nadeset.

Kada je Avgust pročitao ono nesrećno pismo, moja staramajkaga ja prodorno pogledala i zapitala:

– Krasno, ali šta sad?A on joj je blago odgovorio:– Ja se slažem s Tiberijem da taj mladi čovek ipak mora biti

bolestan. On je poremetio pameću od prenaprezanja. Valjda siprimetila poslednji stav pisma u kome spominje posledice svoje ranena glavi i viđenje onih utvara – eto, to dokazuje da sam u pravu.Njemu je potreban odmor. Njegovu prirodnu velikodušnost iskvarilisu ratni užasi. Te nemačke šume nisu zgodno mesto za čovekakome u glavi nije sve u redu – zar ne, Tiberije? Urlanje vukovanajgore utiče na živce, a ja verujem da je ono tobožnje naricanježena izvesno bilo urlanje vukova. Šta mislite o tome da mi njega

sada povučemo, pošto je on već te Nemce tako protresao da oni toionako neće nikada zaboraviti? Meni bi baš bilo drago da ga opetvidim u Rimu. Naravno, moramo ga vratiti! Zar ne bi, najdraža Livijo,i ti najzad bila srećna da tvoj dečko bude pored tebe?

Moja staramajka ne odgovori neposredno, nego, još uveknamrgođena, zapita:

– A ti, Tiberije?Moj stric je bio veći političar nego Avgust. On je bolje poznavao

narav svoje matere, pa reče:– Moj brat, svakako, izgleda bolestan, ali čak ni bolest ne može

da izvini tako nesinovlje ponašanje i tako grubu ludost. Slažem se daon treba da bude pozvan da se vrati u Rim, da bismo ga podsetili nato da je gnusno imati tako niske misli o svojoj skromnoj, pobožnoj ineumornoj majci, kao i na to da je prosto užasno i pokoravati takvemisli hartiji i poslati je kroz neprijateljsku zemlju po glasniku! Semtoga, detinjasto je i ono što on navodi o Suli u prilog svojih tvrdnji, jerčim se Sula povukao sa vlasti, građanski rat je opet započeo, anjegov novi ustav je bio odmah oboren.

Tako se Tiberije prilično dobro izvukao iz toga škripca, ali jemnogo štošta od surovosti iskazane protivu moga oca on u stvariveć imao u duši, kivan što ga je ovaj doveo u nepriliku.

Liviju je prosto gušila srdžba na Avgusta što on tako olakodozvoljava da ona bude vređana, i to čak u prisustvu njenog sina.Njena jarost, uperena na mog oca, bila je isto toliko žestoka, jer jeona znala da će on, kada se jednom bude vratio u Rim, isvesti svojnaum da prinudi Avgusta da se povuče iz javnog života. Ona je istotako uviđala da posle ovoga nikada neće biti u stanju da prekoTiberija zadrži uzde vlasti u svojim rukama, čak ni onda ako bi muobezbedila da postane naslednik Avgustov, sve dotle dok moj otac –čovek veoma omiljen u Rimu i čovek iza koga stoje svi pukovizapadnoga dela Imperije – eka da silom uspostavi narodne slobode.A vrhovna vlast je za nju sada bila mnogo važnija stvar nego samživot i čast. Ona je, najzad, toliko žrtvovala radi nje. Pa ipak, uspelaje da prikrije svoja osećanja. Pretvarala se kao da deli Avgustovomišljenje da je moj otac samo bolestan pa je rekla Tiberiju da on, ponjenom uverenju, odveć oštro osuđuje svoga brata, ali se ipakslagala s tim da moj otac ima da bude odmah opozvan. Čak je

zahvaljivala Avgustu što velikodušno izvinjava pogrešku njenogasirotog sina, dodajući da će mu ona poslati svog lekara, čoveka ukoga ona ima poverenja, zajedno sa svežnjem korenja od kukureka,nabavljenim u Anticiriji u Tesaliji, koji je čuven kao lek za umnonemoćne.

Sutradan je lekar krenuo u pratnji ulaka koji je nosio Avgustovopismo. Ono je bilo kao neka prijateljska čestitka za očeve pobede iizraz saučešća što je bio ranjen u glavu; ono mu je davalo i dozvoluda se vrati u Rim, ali je bilo tako sročeno da je značilo da on mora dase vrati, želeo to ili ne.

Moj otac je odgovorio nekoliko dana kasnije i zahvalio seAvgustu na velikodušnosti. On će doći – pisao je – čim mu to budedozvolilo njegovo zdravlje, a Avgustov poziv mu je stigao bašsutradan posle jedne male nezgode: njegov konj je pao pod njim upunom trku, legao mu na butinu i prignječio je uz jedan oštar kamen.Zahvaljivao je majci što se brine o njemu i što mu je poslala kukureki lekara, čijim se uslugama uostalom odmah i koristio. Pa ipak, on sepribojava da čak ni lekareva dobro poznata veština nije sprečila ranuda se da na zlo. Na kraju pisma je rekao da bi sam više voleo daostane na svome mestu, ali da su Avgustove želje za njegazapovesti, pa je ponovio da će se, čim prezdravi, vratiti u Rim. On seu to vreme bio ulogorio u blizini Sala u Tiringiji.

9. god. pre .n. e.Čim je čuo te novosti, stric Tiberije, koji se sa Avgustom i Livijom

nalazio u Paviji, odmah je zamolio za dozvolu da se od njih oprosti,kako bi otišao da se nađe na ruci svome teško bolesnom bratu.Avgust mu je to dozvolio, on se baci na pleća svome snažnomkratkonogom konju, pa mu je pustio uzde da leti ka severu. Sobomje poveo samo malu pratnju, te je žurio najprečem alpiskom prolazu.Predstojalo mu je putovanje od pet stotina milja, ali je mogaoračunati sa stalnom promenom konja na poštanskim postajama, akada bi ga umorilo sedlo, mogao je zapovediti da mu upregnu lakedvokolice, u kojima je mogao imati i nekoliko časova sna, bezikakvog gubitka vremena. A vreme mu je išlo na ruku. Prešavši Alpespustio se u Švajcarsku, pa je pošao glavnim rajnskim putem, nezadržavajući se nigde čak ni koliko da uzme nešto topla jela, sve dok

nije stigao u mesto koje se zove Manhajm. Tu je prešao Rajnu, pa jeudario prema severo-istoku, koristeći se rđavim putevima, koji su gauostalom provodili kroz neprijateljsku zemlju. Bio je sam kada jetrećega dana uveče stigao na mesto kamo je pošao, jer je njegovarimska pratnja za njim daleko zaostala, a ni nova, iz Manhajma, nijemogla da ide u korak s njim. Pričalo se posle da je u toku drugogdana i noći svoga putovanja, od podne jednoga dana do sutradan upodne, prevalio skoro dvesta milja. Stigao je na vreme da pozdravimog oca, ali ne i da mu spase život. Gangrena mu je razjela nogusve do bedra, Iako oči u oči sa smrću, moj otac je još imao dovoljnoprisustva duha da logoru izda naređenje da mom stricu Tiberiju odapočasti koje duguje njemu kao zapovedniku. Braća su se zagrlila, amoj otac je samo prošaputao: „Je li ona pročitala moje pismo?” Mojstric mu je jecajući odgovorio: „Pre nego ja .“ Ništa drugo nije bilorečeno, sem što je moj otac kazao, uzdahnuvši: „Rim ima surovumajku, Lucije i Gaj imaju opasnu maćehu.” To su bile njegoveposlednje reči. Stric Tiberije mu je sklopio oči.

Izveštaj o tome čuo sam od Ksenofona, jednoga Grka saostvrva Kosa, koji je u to vreme bio sasvim mlad čovek. On je bioglavni hirurg mog oca, i bilo mu je veoma krivo što mu je lekar mojestaramajke uzeo bolesnika iz ruku. Što se tiče Gaja i Lucija, moraobih objasniti da su to bili Avgustovi unuci od Julije i Agripe. On ih jezakonski usvojio kao svoj rođeni porod još dok su bili deca. Bio je joši jedan treći dečko, nazvan Postum zato što se rodio kao posmrče.Njega Avgust nije usvojio, nego ga je ostavio da produži Agripinuporodičnu lozu.

Logor u kome je umro moj otac nazvan je „Prokletim”.Pokojnikovo telo je, praćeno vojničkom povorkom, bilo preneto uzimski stan rimske vojske u Majncu na Rajni, a moj stric Tiberije jekoračao za njim kao glavni ožalošćeni. Vojska je želela da telo budesahranjeno u tome mestu, ali je ono doneseno u Rim da bi mu seodale sve posmrtne počasti, pa je tu spaljeno na jednoj ogromnojlomači na Marsovom Polju. Avgust je lično održao posmrtnu besedu,u kojoj je rekao: „Molim bogove da učine da moji sinovi Gaj i Lucijebudu onako isto plemeniti i vrli ljudi kao što je bio ovaj Druz i dabogovi i mene udostoje tako časne smrti kao što je njegova.”

Livija nije bila sigurna u to koliko bi smela verovati Tiberiju. Kadase moj stric vratio u Rim sa telom mog oca, njegovo saučešće premanjenom materinskom bolu izgledalo je usiljeno i neiskreno, a kada jeAvgust sebi poželeo tako časnu smrt kao što je bila smrt moga oca,Livija je videla kako je preko Tiberijevih usana prešao jedan brzosmeh. Svi su izgledi da je Tiberije – koji je dugo sumnjao da je mojded umro prirodnom smrću – tada rešio da se nikako i ni u čemu neispreči volji svoje majke. Često obedujući za njenim stolom, on seosećao kao da joj se potpuno predao na milost i nemilost. Zato seupinjao da stekne njenu naklonost. Livija je shvatila šta mu se motapo glavi i nije bila nezadovoljna. On je bio jedina ličnost koja jenaslućivala da je ona trovačica, ali je svoje sumnje očigledno čuvaoza sebe. Njoj je bilo pošlo za rukom da potpuno stiša skandal koji jeizazvala njena udaja za Avgusta, pa je sada u Rimu smatrana zaprimer vrline u njenom najstrožem i najneprijatnijem vidu. Senat jeizglasao odluku da se četiri njena kipa postave na raznim javnimmestima, čime se htelo da joj se ukaže uteha za izgubljenim sinom.Senat ju je jednim ukazom proglasio i za majku „troje dece”, iako onato nije bila. Majke sa troje ili više dece uživale su naročite povlasticeAvgustovog zakonodavstva, a naročito u pogledu nasleđivanja.Usedelicama i nerotkinjama nije dozvoljavano da uživaju blagodetinasleđivanja putem oporuke, a ono što su one gubile time pripadaloje njihovim sestrama, ako su ove imale poroda.

O, Klaudije, dosadni stari druže, sad si već doterao do na palacili dva do kraja četvrtog svitka svoga životopisa, a još nisi čak nispomenuo u kome si mestu rođen. Pa napiši onda, čoveče, odmah ito, inače nikad nećeš stići ni do polovine svoje istorije. Piši: „Rodiosam se u Lionu, u Francuskoj na dan prvog avgusta, godinu danapre smrti mog oca.” Tako, to je sad napisano. Moji su roditelji imalijoš šestoro dece pre mene, ali kako je moja mati uvek pratila mogoca u svim njegovim vojnama, deca su joj teško ostajala u životu.Ostali smo u životu samo ja i moj brat Germanik, stariji pet godina odmene, kao i sestra mi Livila, godinu dana starija od mene. Njih dvojesu nasledili veličanstveni telesni sastav moga oca, a ja nisam. Triputa umalo nisam umro, još pre svoje druge godine života, a da smrtmog oca nije dovela do povratka porodice u Rim, nije nimaloverovatno da bi ova knjiga ikad i bila napisana.

Glava V

Mi smo u Rimu živeli u velikoj kući koja je pripadala mome dedu,a koju je on zaveštao mojoj staramajci. Ona se nalazila na Palatinu,nedaleko od Avgustovog dvora i Apolonovog hrama koji je sagradioAvgust i u kome je bila čuvena knjižnica. Palatin je nadvišavaoGlavni Trg. Pod najstrmijim obronkom brega nalazio se hrambogova-blizanaca, Kastora i Poluksa. (To je bio onaj stari hram,sagrađen od brvana i naboja, koji je šesnaest godina kasnije, izsopstvenih sredstava, Tiberije zamenio velelepnom mramornomgrađevinom čija je unutrašnjost bila tako raskošno ukrašena slikama,pozlatom i nameštajem kao soba za primanje neke bogateplemkinje. Smatram da ga je moja staramajka Livija naterala da toučini samo zato da bi ugodila Avgustu. Tiberije nije bio verskinastrojen, a bio je inače i škrtac.) Vazduh je bio zdraviji na bregu,nego u udolini pored reke; većina kuća na njemu pripadala jesenatorima. Ja sam bio vrlo bolesno dete – „pravo poprište na komese tuku razne bolesti”, govorili su lekari – i možda sam jedino zato iostao u životu što bolesti nisu mogle da se pogode kojoj treba dapripadne čast da me pokosi. Prvo i prvo, rođen sam prevremeno, jošu sedmom mesecu, a zatim mi nije prijalo mleko dojkinje, tako dasam dobio opake ospe po koži, a posle sam dobio malariju, paboginje – od kojih sam ogluveo na jedno uvo – pa crveni vetar, pazapaljenje debelog creva, a na kraju i dečju paralizu, od koje mi jeokraćala leva noga, tako da sam bio osuđen da doveka hramljem.Zbog neke od ovih brojnih bolesti bio sam tako slab u bedrima danikad nisam mogao dugo da trčim ili hodam: velik deo svojih šetnji iputovanja obavljao sam u nosiljci. Ne treba zaboraviti ni strašni bol udubini stomaka, koji često osećam posle jela. To je tako neizdržljivbol da bih u dva ili tri maha – samo da me nisu prijatelji u tomesprečili – zario sebi u stomak nož za razuđivanje mesa, koji samizbezumljeno potezao na sebe. Čuo sam da je ovaj bol, koji nazivaju„želudačnim mukama”, gori od ma koga drugog bola koji može čovekda oseti, sem tegobnog mokrenja kap po kap. Treba da budemsrećan što nikad nisam patio i od toga!

Moglo bi se predpostaviti da će moja mati Antonija – lepa iplemenita žena, koju je njena majka Oktavija odgajila u duhu

najstrože vrline i koja je bila jedina strast u životu moga oca –posebnu nežnu pažnju posvetiti meni, svome najmlađem detetu, i daću joj biti čak i posebno drag, jer će se sažaliti na moju nesreću. Alinije bilo tako. Ona je činila za mene sve ono što se moglo smatratinjenom dužnošću, ali ne i više. Nije me volela. Naprotiv, imala jeprema meni veliku odvratnost, ne samo zbog moje bolešljivosti već izato što me je veoma teško nosila i što joj je taj porođaj bio izuzetnobolan, tako da je jedva ostala u životu, a još nekoliko godina posletoga je bila manje-više bogalj. Ja sam se prevremeno rodio zbogživčanog potresa koji je dobila tokom svetkovine priređene u častAvgusta, kad je ovaj posetio mog oca u Lionu, prilikom osvećenjatamošnjeg žrtvenika Rome i Avgusta. Moj otac je bio namesnik TrijuFrancuskih Pokrajina, a Lion mu je bio glavni stan. Neki ludi rob saSicilije, koji je posluživao za vreme obeda, iznenada je potegaobodež i zamahnuo njime iza leđa moga oca. Moja majka je bilajedina koja je to videla. Ona je uhvatila robov pogled i bila je dovoljnoprisebna da mu se osmehne i da, ne odobravajući, odmahneglavom, dajući mu znak da vrati sečivo k sebi. Dok je on još oklevao,druga dva poslužitelja pogledaše u istom pravcu kao i ona, te se navreme baciše na Sicilijanca i oteše mu oružje. Ona je tek posle togapala u nesvest, a odmah su je obuzeli i porođajni bolovi. Lako jemoguće da sam se ja zbog svega toga i sam bolesno plašio da ćubiti ubijen; jer ljudi tvrde da se živčani potresi majke u toku trudnoćemogu i naslediti. Međutim, nije u stvari ni potrebno pozivati se naneke uticaje za vreme trudnoće. Koliko je članova carske porodiceuopšte umrlo prirodnom smrću?

Pošto sam bio osetljivo dete, meni je držanje moje majkepričinjavalo, mnogo jada. Čuo sam od svoje sestre Livile – devojkelepe, ali svirepe, sujetne i častoljubive (jednom reči, odličan primerrđavih Klaudija) – da me je mati jednom nazvala „čudovištem uljudskom obliku” i da je rekla da je pri mome rođenju trebalo dobrozagledati u sibilske knjige. Rekla je takođe da me je Prirodazapočela, ali nije i dovršila, već da me je s gađenjem odbacilasmatrajući da sam ostao samo beznadežan začetak. Dodala je da sustari bili mudriji i plemenitiji od nas: oni su svu slabunjavu decuostavljali na krševitom planinskom obronku, jer su vodili računa oočuvanju soja. Možda su ove materine napomene bile i manje grube,

ali ih je Livila nakitila – jer deca rođena u sedmom mesecu zahvalansu predmet zlobe – ali mi je poznato da je moja mati jednom, kadase naljutila zato što je čula da je jedan senator podneo Senatu nekiglup predlog, planula ovim rečima: „Toga čoveka bi trebalo danestane, jer je glup kao magarac. Šta velim? Kad se uporede sanjim, magarci su mudraci, a on je glup kao... kao... neba mi, glup jekao moj sin Klaudije!”

Germanik je bio njen ljubimac, kao što je, uostalom, bio ljubimaccelog sveta; ja mu, međutim, nisam zavideo na ljubavi i divljenju kojeje izazivao na svakom koraku, već sam se naprotiv radovao svakomnjegovom uspehu. Germanik me je sažaljevao i činio je sve što jemogao da mi život bude srećniji; preporučivao me je mojim starijimakao dete dobra srca, koje će biti zahvalno za svaku velikodušnost inežnost. On je govorio da me grubosti samo zastrašuju, te se ondamoji telesni nedostaci još jače ispoljavaju negoli inače. Da, on je biou pravu! Nervozno grčenje ruku, nervozno trganje glavom, mucanje,teško varenje, stalne bale na usnama, bili su uglavnom posledicazastrašivanja kome sam bio podvrgnut tobože radi toga da bih bioposlušan. Čim bi Germanik ustao u moju odbranu, moja mati bi seobično pomirljivo nasmejala i rekla: „Plemenita dušo, nađi neki boljipredmet za svoju izobilnu dobrotu!” Ali moja staramajka Livija mu jedrugačije govorila: „Ne budi budala, Germaniče! Ako se Klaudijepovinuje kako treba, postupaćemo prema njemu sa dobrotom kojuzaslužuje. Ti stavljaš kola ispred konja!” Moja staramajka je retkokad razgovarala sa mnom, a kad bi mi se i obratila, rekla bi najčešćes visine i ne gledajući me: „Gubi se iz ove sobe, dete, jer ja želim daostanem u njoj!” Kada bi trebalo da me za nešto izgrdi, ona to nikadnije činila usmeno, već bi mi poslala hladno, kratko pismo. Naprimer: „Gospođa Livija je doznala da dečak Klaudije gubi vremesmucajući se po Apolonovoj Knjižnici. Dokle god ne bude mogao dase koristi prostim čitankama koje mu nabavlja njegov vaspitač,besmisleno je da se bakće oko ozbiljnih dela sa polica Knjižnice.Štaviše, njegovo muvanje po Knjižnici smeta pravim naučnicima.Zato se ono ima obustaviti.”

Što se tiče Avgusta – iako nikada nije bio sračunato svirepprema meni – ni on, kao ni moja staramajka, nije voleo da budem uistoj odaji s njim. On je naročito voleo dečake (ostajući i sam do kraja

svoga života samo izrastao čovek), ali samo one dečake koje jenazivao „vrsnim malim junacima” kao što su bili moj brat Germanik injegovi unuci Gaj i Lucije, koji su svi bili izuzetno skladno građeni ilepa lika. Nekoliko sinova savezničkih kraljeva ili poglavica izNemačke, Francuske, Partije, Severne Afrike i Sirije, koji su držanikao zaloga dobrog ponašanja svojih roditelja, vaspitavano je zajednosa njegovim unucima i sinovima vodećih senatora u naročitoj Školiza dečake; Avgust ih je često posećivao, da bi se igrao sa njimapiljaka, a učestvovao je i u kuglanju ili u igri „šuge”. Njegovi glavniljubimci bili su mali mrki dečaci, Mavri, Parćani i Sirijci, kao i svi onikoji su umeli veselo dečački da ćeretaju s njim kao da je on jedan odnjih. On je samo jednom pokušao da savlada svoju odvratnostprema meni: pustio me je da sudelujem u igri piljaka zajedno sanjegovim ljubimcima; međutim, to je za mene bio tako neuobičajennapor da sam bio još više uzrujan nego obično. Mucao sam i tresaose kao neki ludak. Avgust više nikada nije ponovio taj pokušaj.Mrzeo je kepece, bogalje i nakaze, govoreći da oni donose nesreću ida ih treba uklanjati sa očiju ljudi. Pa ipak, nikada nisam mogaotoliko da mrzim Avgusta koliko sam omrznuo moju staramajku, jerme on nije trpeo ali je bio bez zlobe, čineći sve što je mogao da bisavladao svoju odvratnost: a ja sam verovatno zaista bio jadno maločudovište, sramota za tako jakog i sjajnog oca i tako stasitu majku. Isam Avgust je uostalom bio dobro građen, iako nešto kratkog stasa,sa kovrdžavom plavom kosom koja mu je osedela tek u dubokojstarosti, sa svetlim očima, veselim licem i otmenim uspravnimdržanjem.

Sećam se da sam jednom slučajno čuo neki elegični epigramkoji je on sročio o meni na grčkom za Atenodora, filozofa-stoika izTarza na Siciliji, čije je trezvene savete često tražio. Bilo mi je okosedam godina, a oni su mi prišli kod ribnjaka za šarane u bašti kućemoje majke. Ne mogu da se tačno setim epigrama, ali je smisaouglavnom bio sledeći: „Antonija je starinski nastrojena: ona nekupuje za skupe novce, od nekog trgovca sa Istoka, majmunče sakojim može da se igra. A zašto? Zato što ih sama rađa!" Atenodor sezamislio za trenutak, pa je oštro odgovorio stihom u istom metru: -Antonija ne samo što ne kupuje od trgovaca sa Istoka majmunče sa

kojim bi mogla da se igra, već i ne mazi i ne hrani ušećerenimšljivama jadno čedo svoga plemenitog muža!

Mislim da se Avgust malo postideo. Treba, međutim, daobjasnim da ni on, niti Atenodor – kome sam ja uvek bio prikazivankao malouman – nisu ni pomišljali na to da bih ja mogao da ihrazumem. Atenodor me je zato privukao k sebi i rekao mi nalatinskom, šaleći se: – A šta misli o tome mladi Tiberije Klaudije?

Atenodorova telesina me je štitila od Avgustovog pogleda, te janekako prestadoh da mucam i odgovorih jasno i glasno na grčkom:

– Moja majka Antonija me ne kljuka, ali mi je dala učitelja grčkogkoji je naučio taj jezik od samog Apolona.

Time sam samo hteo reći da sam razumeo njihov razgovor.Grčkom jeziku me je u stvari učila jedna žena koja je bila Apolonovasveštenica na nekom grčkom ostrvu, a koju su uhvatili gusari iprodali nekom vlasniku javnih kuća u Tiru. Njoj je pošlo za rukom dautekne, ali joj nije bilo dozvoljeno da opet postane sveštenica, poštoje jedno vreme već bila javna žena. Moja mati Antonija, otkrivši njenesposobnosti, primila ju je u našu porodicu kao vaspitačicu. Ta ženami je obično govorila da je učila neposredno od Apolona, te sam jatako samo naveo njene reči, a pošto je Apolon bio bog učenosti ipesništva, to je moja primedba ispala mnogo duhovitija nego štosam i mislio. Avgust je bio iznenađen, a Atenodor je rekao: – Dobrosi rekao, mali Klaudije! Majmunčići ne mogu da razumeju nijednugrčku reč, zar ne?

Ja mu na to odgovorih:– Ne, a oni imaju i duge repove i kradu jabuke sa trpeze...Zbunio sam se, međutim, kada me je Avgust počeo živo da

ispituje, uzevši me iz Atenodorovog naručja, te sam počeo damucam gore nego ikad. Ali od toga dana je Atenodor postao mojprijatelj.

Postoji jedna priča o Atenodoru i Avgustu, koja obojici može dasluži tamo na čast. Atenodor je jednog dana rekao Avgustu da on niizdaleka nije dovoljno predostrožan kad prima posete: neko će mujednom zariti nož u srce. Avgust mu je odgovorio da priča gluposti.Idućeg dana je rečeno Avgustu da je pred vratima njegova sestra,gospođa Oktavija, i da ona želi da ga pozdravi na dan godišnjicesmrti njihovog oca. Avgust je naredio da je odmah puste k njemu.

Ona je u to vreme - a bilo je to one godine kada je i umrla - već bilaneizlečiv bolesnik, pa su je uvek nosili u jednoj pokrivenoj nosiljci.Kada je nosiljka unesena, zavese se razmakoše, a iz nosiljke iskočiAtenodor sa isukanim mačem, koji je uperio u Avgustove grudi.Avgust se na to ne samo nije naljutio već je zahvalio Atenodoru ipriznao mu da je pogrešio što je olako uzeo njegovu opomenu.

Ne smem da zaboravim zabeležiti i jedan izuzetan događaj izmoga detinjstva. Jednog leta, kad mi je bilo oko osam godina, mojamati, moj brat Germanik, moja sestra Livila i ja otišli smo daposetimo nasu tetku Juliju, Avgustovu kćer, u njenom lepomletnjikovcu na morskoj obali kod Ancijuma. Bilo je oko šest časovauveče, i mi smo uživali na svežem povetarcu u nekom vinogradu.Julija nije bila s nama, već Tiberijev sin, onaj Tiberije Druz koga smokasnije uvek zvali „Kastor", a nalazila su se u našem društvu iJulijina deca, Postum i Agripina. Iznenada čusmo neku silnu cikuiznad naših glava. Pogledasmo naviše i videsmo nekoliko orlovakako se kljuju medu sobom. Njihovo perje je letelo na sve strane, paje padalo i na nas. Pokušali smo da uhvatimo po neko pero.Germanik i Kastor uhvatiše svaki po jedno pre nego što su i pala nazemlju i zadenuše ih u kosu. Kastor je uhvatio malo pero sa krila, aGermanik veliko iz repa. Obojica su bili umrljani krvlju. Kapi krvi palesu i na Postumovo lice dok je gledao naviše, kao i na odeću Livile iAgripine. U tome videsmo i neki tamni predmet koji je padao krozvazduh. Ne znam zašto sam to učinio, ali ja raširih nabore svojehaljine i uhvatih ga. Bilo je to jedno malo vučje mladunče, ranjeno ipreplašeno. Kružeći u kovitlac, orlovi se spustiše da ga opet uzmu,ali sam ga ja sakrio, a kada smo počeli da vičemo i da se na njihbacamo štapovima, oni se zbunjeno podigoše i odleteše kričeći. Iakoja nisam ni želeo da zadržim za sebe taj plen, Livila mi ga ote, ali jojmoja mati – koja je izgledala u tome času vrlo ozbiljna – naredi da miga vrati.

– Palo je Klaudiju u krilo, rekla je ona, i on mora i da ga zadrži.Ona je tada zapitala jednoga starog plemića, člana bratstvasveštenika-augura, koji su se bavili proricanjem, a koji je bio sanama: – Reci mi, kakvo je sad ovo predskazanje? Starac odgovori:

– Kako bih mogao da kažem? Ovaj događaj ima možda velikiznačaj, a možda je potpuno beznačajan!

– Nemoj se plašiti. Reci mi šta ti misliš.– Prvo udalji decu! odgovori joj on.Ne znam da li joj je dao ono tumačenje koje će se i tebi

nametnuti, čitaoče, kao jedino moguće kad budeš pročitao ovu mojupovest. Znam samo toliko da se Livila, dok smo mi ostali napotrebnom odstojanju – dragi Germanik je našao još jedno pero sarepa za mene, koje je bilo palo na neki glogov žbun, a koje sam i jagordo zadenuo u kosu – da se Livila, kao što rekoh, radoznaloprikučila jednoj živoj ogradi od ruža i da je počela da prisluškuje.Ona je prekinula augura, glasno se smejući: – O, jadnog li Rima, kadon treba da mu bude zaštitnik! Daj bože da ja tada više ne budemmeđu živima!

Augur se tada okrenuo i upro prstom u nju, pa je rekao:– Besramna devojčice, bog će ti sigurno uslišati molbu, i to na

način koji ti se neće svideti!– Za ovo ćeš biti zaključana u sobu, i to bez hrane! – rekla je

moja mati.Kada danas pomislim na to, čini mi se da su to bile proročanske

reči. Livilu su držali iza brave do kraja raspusta. Ona mi se za tosvetila hiljadama oštroumnih pakosti. Međutim, ona nije mogla danam prenese augurove reči, jer se zaklela Vestom i našim domaćimbogovima da za života ma koje tada prisutne osobe neće nineposredno niti posredno govoriti o tom znamenju. Svi smo ondamorali da položimo sličnu zakletvu. Kako sam ja sada već mnogogodina jedini živi član toga društvanca – moja mati i augur, iakoznatno stariji, bili su nadživeli sve ostale – nisam više obavezan daćutim. Neko vreme posle toga često sam zaticao majku kako meradoznalo posmatra, skoro s izvesnim poštovanjem, ali ipak nijepostupala sa mnom bolje nego ranije.

Nije mi bilo dozvoljeno da idem u pomenutu Školu za dečake,zbog mojih slabih nogu, koje mi ne bi dopuštale da učestvujem utelesnim vežbama, a one su sačinjavale najveći deo obuke, kao izbog bolesti posle koje sam bio jako zaostao i u drugim lekcijama, a izbog nagluvosti i mucanja koji su mi jako smetali. Tako sam retkokad bio u društvu dečaka mojih godina i moga društvenog porekla,pa je bilo naređeno sinovima robova koji su radili u našoj kući da seoni igraju sa mnom. Dvojica od njih, Kalon i Palas, obojica Grci,

postali su kasnije moji pisari, i njima sam poveravao i najvažnijeposlove. Kalon je vremenom postao otac dvojice mojih kasnijihpisara, Narcisa i Polibija. Provodio sam naravno dosta vremena i saženama koje su služile moju majku, slušajući njihove razgovore doksu prele, grebenale ili tkale. Mnoge od tih žena, kao na primer mojavaspitačica, imale su znatno obrazovanje, i, moram priznati, prijatnijesam se osećao u njihovom društvu nego skoro u ma kom društvumuškaraca koje sam otada imao: one su bile širokogrude, pametne,skromne i dobre.

Kao što sam već spomenuo, vaspitavao me je Marko PorcijeKaton, koji je, bar po sopstvenom mišljenju, bio živa slika onih starihrimskih vrlina, koje su svi njegovi preci redom imali u izobilju. On seuvek hvalisao svojim precima, kao što to već čine glupaci koji uviđajuda sami nisu ostvarili u životu ništa čime bi se mogli hvalisati.Naročito se dičio onim Katonom Cenzorom, koji mi je od svih ličnostirimske istorije bio možda najmrskija jer se upomo borio za„starovremsku vrlinu”, pa je nju u očima običnih ljudi poistovetio saprostotom, cepidlačenjem i surovošću. Ja sam morao, kao školskoštivo da čitam samohvalisava Katonova dela, a prikaz koji je on daou jednom od njih o svome pohodu na Španiju – u kome je razorioviše gradova nego što je proveo dana u toj zemlji! – ulio mi je višeodvratnosti prema njegovoj nečovečnosti nego poštovanja premanjegovoj vojničkoj veštini ili prema njegovoj ljubavi za otadžbinu.Pesnik Vergilije je rekao da je zadatak Rima da vlada: „Da poštediporažene i da ratom savlada ohole.” Katon je zaista savladao ohole,ali manje stvarnim ratom, a više veštim korišćenjemmeđuplemenskih trvenja u Španiji: on je čak iznajmljivao ubice da biuklonio opasne prijatelje. A što se tiče milosti prema poraženima, onje mnoge i mnoge nenaoružane ljude dao poseći, čak i kad bi mu onibezuslovno predali svoje gradove, pa je posle sa ponosom zapisaoda su stotine i stotine Španjolaca radije izvršile samoubistvo zajednosa svojim porodicama nego da se izlože osveti Rimljana. Treba li seonda čuditi što su se španska plemena opet dizala protiv nas čim bisakupila nešto oružja i što su nam otada stalno bila kao trn u nozi?Katon je jedino želeo pljačku i trijumfalan ulazak u Rim; a trijumfalanulazak se odobravao samo onim vojskovođama koji su mogli daizbroje toliko i toliko leševa – čini mi se da je tada bilo potrebno pet

hiljada poginulih – pa je hteo da se obezbedi da mu niko ne stavi upitanje uspeh, kao što je on ljubomorno sumnjičio suparnike dapolažu pravo na trijumf u Rimu bez prethodne dovoljne žetve smrti.

Uzgred budi rečeno, ti svečani ophodi pobedonosnihvojskovođa bili su pravo prokletstvo za Rim. Koliko li je nepotrebnihratova vođeno samo zato što je neki zapovednik želeo da se proslavijašući ovenčana čela kroz ulice Rima dok zarobljene neprijatelje ulancima vuku za njim, a ratni plen nose na iskićenim kolima? Avgustje to uvideo: po Agripinom savetu on je zato propisao da se javnitrijumf ne može dozvoliti nijednom vojskovođi koji nije članimperatorove porodice. Ta naredba, koja je obnarodovana one istegodine kada sam ja bio rođen, dala je povoda mišljenju da je Avgustljubomoran na svoje vojskovođe, pošto u to vreme on nije više ličnovodio ratove, a nijedan član njegove porodice još nije bio stasao dabi mogao sam osvajati lovorike; u stvari, naredba je doneta zato štoAvgust nije želeo da se dalje proširuju granice Imperije i što je spravom računao da njegove vojskovođe neće ni izazivati pograničnaplemena na rat ako se više ne budu mogli nadati da će pobedomnad njima zadobiti pravo na trijumfalan ulazak u Rim. Pa ipak, on jedozvoljavao da se onima koji bi inače stekli pravo na ovaj svečaniophod podare naročiti znaci počasti – vezom ukrašena odeća, kip najavnom mestu, lovorov venac i tome slično – a to je imalo da budedovoljan podsticaj svakom dobrom vojniku da se bori kako valja unekom nužnom ratu. Najzad, trijumfalni ophodi kroz Rim veomanepovoljno deluju i na vojničku poslušnost. Vojnici se u likovanjuizopačuju, a zapovednici gube vlast nad njima, vojnici obično završetaj dan time što razvaljuju krčme, ubacuju ugarke u radnje u kojimase prodaje ulje, napastvuju žene i uopšte se ponašaju kao da je bašRim onaj grad koji su osvojili, a ne neka bedna gomila brvnara uNemačkoj ili neko selo od peščanih jazbina u Maroku. Poslesvečanog ophoda jednoga od mojih sinovaca, o kome ću vamuskoro takođe pričati, četiri stotine vojnika i skoro četiri hiljadegrađana izgubilo je živote na ovaj ili onaj način, pet velikih blokovakuća u onoj četvrti Rima u kojoj stanuju javne žene spaljeno je dotemelja, a tri stotine krčmi je opljačkano, pored ogromne druge štete.

Nego, ja počeh o Katonu Cenzoru. Njegov priručnik o vođenjugazdinstva i domaćinstva bio je moj prvi bukvar. Kad god bi se

spotakao o neku reč, dobio bih po dve ćuške; jednu po levom obrazuzbog moje gluposti, a drugu po desnom zbog vređanja plemenitogKatona. Sećam se jednog odlomka iz te knjige u kome je bila sjajnosažeta sva niskost njegove duše: „Domaćin treba da proda svojestare volove i svu slabu rogatu stoku; sve ovce koje nisu krepke,njihovu vunu, pa njihovo neštavljeno krzno; treba da proda svojastara kola i stara oruđa svoga gazdinstva; a treba da proda i onesvoje robove koji su stari i slabi, kao i sve druge stvari koje suistrošene ili neupotrebljive.” Što se mene tiče, kad sam se baviopoljoprivrednim gazdovanjem na svome malom posedu u Kapui,zaveo sam kao pravilo da iznurenim životinjama treba prvo dati lakposao, a zatim ih pustiti na ispašu, pa tako postupati s njima sve dokne bi suviše onemoćale od starosti, a tek posle toga bih naredio daih ubiju udarcem po glavi. Nikada se nisam ponižavao time da ih ubescenje prodajem nekom zemljoradniku, koji bi ih svirepo nagoniona rad sve do poslednjeg daha. Plemenito sam postupao i sa svojimrobovima, bilo da su bili zdravi ili bolesni, mladi ili stari, očekujući dami oni za uzvrat budu potpuno odani. Retko sam se kad razočarao,ali sam bio nemilosrdan prema onima koji bi se pokazali nedostojnimoje velikodušnosti. Verujem da su se robovi staroga Katona večitorazboljevali, nadajući se da će biti prodani nekom čovečnijemgospodaru, a smatram takođe da je vrlo verovatno da su, ukupnouzevši, robovi u stvari manje i radili za njega nego moji za mene.Budalasto je postupati s robovima kao sa stokom. Robovi supametniji od stoke, i oni svojom zlobnom nebrigom ili glupošću moguza nedelju dana da nanesu više štete malu nego što uopšte i samivrede. Katon se hvalisao da nikada roba nije platio skuplje odnekoliko zlatnika: on je kupovao svakog razrokog zlopogleđu, samoako bi izgledalo da ima dobre mišice i zdrave zube. Nije mi nikakojasno na koji je način pošle uopšte i nalazio kupce za te svojelepotane, kada bi ih radom do kraja izmoždio. Sve ono što znam oprirodi njegovog potomka, moga vaspitača, za koga se verovalo daveoma liči na njega po naravi i po spoljašnjem izgledu – po kosi kojaje podsećala na slamu, po zelenim očima, po gruboj glasini i ponezgrapnome stasu – navodi me na pomisao da je Katon pretnjama isvađom nagonio svoje jadne susede da mu za trice i kučine plateiste svote koje bi inače dali za nove stvari.

Moj dragi prijatelj Posrum, koji je bio nešto manje od dve godinestariji od mene – najbolji prijatelj koga sam imao, sem moga brataGermanika – rekao mi je da je pročitao u jednoj savremenoj knjizi daje Katon bio ne samo tvrdica nego i pravi nevaljalac: kaobrodovlasnik i trgovac, on je učinio i neke vrlo gadne stvari, ali jeizbegao javnu sramotu time što je jednoga svog oslobođenikaproglasio odgovornim za takvu trgovinu. Kao cenzor i čuvar javnogamorala i vrlina, Katon je radio i neke zaista čudne stvari: izvršio ih jetobož u ime očuvanja uljudnosti, ali je izgleda u stvari time hteo dazadovolji i neke svoje lične pizme. Po sopstvenom iskazu, on jeizbrisao jednog čoveka iz spiska senatora zbog „nedovoljnerimljanske ozbiljnosti”, a taj čovek je učinio samo to što je po danupoljubio ženu u prisustvu svoje kćeri! Kada je jedan drugi senator,prijatelj toga isključenog senatora, stavio u sumnju pravednost teodluke i zapitao Katona da li se on i njegova supruga nikad nisuzagrlili izuzev za vreme vršenja svojih bračnih dužnosti, ovaj je sažestinom odgovorio: – Nikad!

– Šta, zar baš nikad?– Pa, da budem sasvim iskren, zagrlila me je pre nekoliko

godina za vreme oluje sa grmljavinom, od koje se uplašila, alisrećom nikoga nije bilo u blizini, a možeš mi slobodno verovati da ćeproći još dosta vremena pre nego što me ona ponovo zagrli.

– O, uzviknuo je senator, praveći se da ga je pogrešno razumeo– jer je Katon time, kako predpostavljam, samo hteo reći da jestrašno izbrusio svoju ženu zbog nedovoljne ozbiljnosti – žao mi ješto je tako! Neke žene nisu naročito nežne prema muževima kojinisu osobito naočiti, pa makar bili i silno pošteni i puni vrlina. Alinemoj se jediti, možda će bog Jov biti tako dobar da uskoro opetzagrmi!

Katon ove reči nije oprostio senatoru, koji mu je bio čak i nekidaleki rođak. Godinu dana kasnije on je redom po spisku prozivaosenatore, kao što mu je to nalagala cenzorska dužnost, pitajućisvakoga od njih da li je oženjen. Tada je postojao zakon – koji jedocnije izgubio važnost – da svaki senator mora da bude doličnooženjen. Kada je došao red na onog njegovog rođaka da i on budezapitan, Katon mu je postavio pitanje na uobičajeni način, koji jeobvezivao upitanoga da odgovori da je oženjen „prema poverenju

koje uživa i časti kojom raspolaže”, – Ako imaš ženu, odgovori mi,tako ti časti i poverenja koje uživaš! – zagrme Katon svečano svojimhrapavim glasom.

Senator se pomalo našao u nezgodi, pošto je on – posle onihšala na račun ljubavi Katonove žene prema njenom suprugu – otkrioda je njegova sopstvena žena u toj meri prestala da ga voli da je bioprinuđen da se uskoro razvede od nje. Da bi, dakle, pokazao kolikoje on dobar čovek, senator je pokušao, kao što se i pristoji, da sadaupravi oštricu šale prema samome sebi, te je odgovorio ovako: – Ja,zaista, imam ženu, ali ona više ne uživa moje poverenje, a ja se nebih mnogo pouzdao ni u njenu čast.

Katon ga je na to izbrisao iz spiska senatora zbog bezočnosti.Ako je svalio Punsku Kletvu na Rim? Isti taj stari Katon, koji je, kadgod bi u Senatu bio upitan za mišljenje o ma kojoj stvari, uvekzavršavao rečima: „Tako ja mislim; a sem toga smatram daKartaginu treba razoriti: ona ugrožava Rim.” Govoreći neprestano oopasnosti koju predstavlja Kartagina, Katon je u tolikoj meriuznemirio javnost da su Rimljani, kao što sam već rekao, zbog togapogazili najsvečanije preuzete obaveze i sravnili Kartaginu sazemljom.

Napisao sam više o Katonu nego što sam nameravao, ali srazlogom: on je za mene neraskidno vezan kako za opadanje Rima,(za koje je on bio isto onoliko odgovoran koliko i oni čija je „mekušnaraskoš”, kako on to veli, „istrošila državu”), tako i sa uspomenama nanesrećno detinjstvo, koje sam proveo pod bičem onoga mazgara,njegovog pra-pra-praunuka. Ja sam sada već star čovek, i mojvaspitač je umro pre nekih pedeset godina, pa ipak mi se srcevrškom napuni srdžbom i mržnjom kad samo i pomislim na njega.

Germanik je ustajao u moju odbranu pred starijima samo timešto ih je blago nagovarao da bolje postupaju sa mnom, ali je Postumbio branilac neustrašiv kao lav. On kao da nije nikoga zarezivao.Usuđivao se čak da i samoj mojoj staramajci Liviji kresne istinu u oči.Postum je ipak postao Avgustov ljubimac, te se Livija jedno vremepretvarala kao da je zabavlja njegova – kako je to ona govorila –dečačka neobuzdanost. Postum joj je isprva verovao, pošto sam nijebio sposoban za prevaru. Jednog dana – bilo mi je dvanaest godinaa njemu četrnaest – desilo se da je upravo prolazio pored sobe u

kojoj mi je Katon držao časove. Čuo je udarce i moje zapomaganje,te je besno uleteo u sobu i uzviknuo: – Smesta da si prestao da gatučeš!

Katon ga je pogledao u isti mah iznenađeno i podrugljivo, pa mije zadao još jedan udarac, koji me je svalio sa stolice. Postum jetada rekao:

– Oni koji ne mogu da tuku magarca, taku sedlo. (A to je bilajedna rimska poslovica).

– Bezobrazniče, šta hoćeš time da kažeš? – zagrme Katon.– Hoću da kažem, nastavi Postum, da ti na Klaudiju iskaljuješ

svoj bes, zato što zamišljaš da postoji čitava zavera protiv svakogtvog uspona. Tebi je, u stvari, ispod časti dužnost njegovogvaspitača, zar ne?

Postum je bio pametan: on je predpostavljao da će ovo tolikorazljutiti Katona da će se zaboraviti. I Katon je zagrizao mamac:vikao je, uz starinske psovke, da je u vreme njegovih predaka, čijuuspomenu vređa ovaj mucavi nevaljalac, teških jada dopadalo svakoono dete koje nije ukazivalo dužno poštovanje svojim starijima, jertada se poslušnost obezbeđivala teškim udarcima. Nasuprot tome, uovo današnje izopačeno vreme, vodeći ljudi Rima dopuštaju svakomneobrazovanom blesavom prostaku (ovo se odnosilo na Postuma) ilisvakom maloumnom bogaljastom malom hvalisavcu (ovo seodnosilo na mene) da...

Postum ga prekide uz značajan osmeh:– Dakle, bio sam u pravu! Izopačeni Avgust vređa velikog

Cenzora time što je zaposlio tebe u svojoj izopačenoj porodici!Predpostavljam da si svoje pravo mišljenje o svemu tome izneo igospođi Liviji?

Katon bi najradije bio pregrizao svoj jezik od muke i straha.Znao je da bi propao kad bi Livija čula za njegove reči; on je uvekizražavao najdublju zahvalnost zbog časti koja mu je ukazana timešto mu je povereno vaspitanje njenih unuka, a da i ne govorimo obesplatnom vraćanju njegovih porodičnih dobara koja su bilazaplenjena posle bitke, kod Filipa, gde je njegov otac poginuo borećise protiv Avgusta. Katon je bio dovoljno mudar ili dovoljno velikakukavica da shvati ovu opomenu, te je posle toga moje svakodnevnomučenje bilo znatno ublaženo. Tri ili četiri meseca kasnije, na moju

veliku radost, on je naimenovan za upravnika Škole za dečake. Takoje Postum potpao pod njegovo starateljstvo.

Postum je bio strašno snažan. Kada mu nije bilo ni punihčetrnaest godina, mogao je preko kolena da savije šipku hladnogagvožđa debljine moga palca, a video sam sopstvenim očima kako jeišao po vežbalištu sa dvojicom dečaka na ramenima a jednim naleđima, dok mu je po jedan stajao na svakoj ruci. On nije bio marljivu učenju, ali je bio u najmanju ruku daleko pametniji od Katona, itokom poslednje dve godine koje je proveo u školi dečaci su gaizabrali za svoga vođu. U svima školskim igrama bio je „kralj” –čudnovato koliko se dugo među školskom omladinom zadržao tajizraz! – te je kao takav održavao strogi red među svojim drugovima.Katon je morao da bude veoma učtiv sa Postumom ako je želeo daga ostali dečaci slušaju, jer su se svi oni odazivali i na najmanjinjegov mig.

Livija je tražila od Katona da joj piše polugodišnje izveštaje osvojim učenicima: stavila mu je do znanja da će te izveštaje pokazatii Avgustu ukoliko bi joj se učinilo da bi ga mogli zanimati. Katon je iznjenih reči izvukao zaključak da izveštaji treba da budu bezlični ibezsadržajni, sem ako mu ona ne bi dala znak da pohvali ili pokudiovog ili onog dečaka. Mnogi plemićki brakovi su bili ugovoreni jošdok su mladoženje kao dečaci bili u školi, te je poneki izveštajmogao dobro da posluži Liviji kao razlog koji ide u prilog nekognameravanog venčanja ili govori protiv njega. Brakove rimskogplemstva je morao da odobri Avgust u svojstvu prvosveštenika, te suzato većinom i sklapani po Livijinoj želji. Jednom je Livija posetilaprostorije škole i zatekla Postuma kako sedeći na stolici izdajezapovesti kao kralj. Katon je primetio da se ona namrštila čim ga jeugledala. Zbog toga je skupio hrabrosti da napiše u idućem izveštajui ovo: „Jako nerado, ali radi održanja vrline i pravde, prinuđen samda izvestim da je dečak Agripa Postum sklon činovima koji otkrivajudivlju, nasilničku i tvrdokornu narav.” Posle ovoga je Livija bila takoljubazna prema njemu da je njegov idući izveštaj bio još oštriji. Livijanije pokazivala te izveštaje Avgustu, već ih je čuvala za pogodnupriliku, a sam Postum nije ni znao za njih.

Za vreme Postumovog kraljevanja proživeo sam dve najsrećmjegodine svoga detinjstva, a možda i čitavoga svog života. On je

naredio ostalim dečacima da mi moraju dozvoliti da učestvujem unjihovim igrama, iako nisam pohađao školu, a rekao im je da ćesvaku neučtivost ili uvredu nanetu meni smatrati kao neučtivost iliuvredu prema njemu samome. Tako sam i ja učestvovao u svimtelesnim vežbama i igrama koje mi je zdravlje dozvoljavalo, i jedinobih se neopažen povlačio u pozadinu kada bi naišli Avgust ili Livija.

Posle Katona, moj vaspitač je postao dobri stari Atenodor. Odnjega sam naučio za šest meseci više nego od Katona za šestgodina. Atenodor me nikada nije tukao i pokazivao je beskrajnostrpljenje. Hrabrio me je govoreći obično da moja hromost trebasamo da mi podstiče razum. Vulkan, bog svih veštih zanatlija, bio jetakođe hrom. A što se tiče mucanja, i Demosten, najbolji govorniksvih vremena, rodio se s tim nedostatkom, ali ga je ukloniostrpljenjem i usredsređivanjem na ono što je želeo reći. Demosten sekoristio istim načinom lečenja kojim je i Atenodor lečio mene. JerAtenodor mi je naložio da govorim napamet naučena štiva, saustima punim belutaka: pokušavajući da savladam smetnju koju supredstavljali ti šljunci, zaboravljao sam na mucanje, pa su ondabeluci uklanjani jedan po jedan, sve dok nisu bili svi odbačeni.Najzad sam na svoje sopstveno iznenađenje morao i sam utvrditi damogu govoriti isto tako dobro kao i ma ko drugi – ali samo kadarecitujem. U običnom razgovoru sam još uvek odvratno mucao.Atenodor je želeo da moje uspelo recitovanje ostane prijatna tajnanas dvojice, „Jednog dana ćemo, Cerkopitecione, iznenadili Avgusta,govorio je on. Samo pričekaj još malo.” On me je nazivaoCerkopitecionom („majmunčetom”) iz milošte, a ne zato što bi meprezirao, te sam bio čak i ponosan na to ime. Kada mi nešto ne bipošlo za rukom, ili kad bih bio nevaljao, on bi me posramio grmeći:„Tiberije Klaudije Druze Nerone Germanice, seti se ko si i šta činiš!”Stekavši prijateljstvo Postuma, Atenodora i Germanika, počeo sampostepeno da dobijam samopouzdanja.

2. god. pre n. e.Kad je postao moj vaspitač, Atenodor mi je već prvog dana

rekao da nema nameru da me uči činjenicama koje mogu i samsvugde da sretnem, već da će me učiti tome kako treba pravilnoiznositi i shvatati činjenice. I on me je zaista tome i učio. Jednoga

dana, na primer, zapitao me je blago zašto sam toliko uzbuđen;izgledalo je da nisam u stanju da se usredsredim na svoj zadatak.Rekao sam mu da sam upravo video Avgusta kako na MarsovomPolju vrši smotru jednog velikog odeljenja novaka, pre nego što ćebiti poslati u Nemačku, gde je nedavno ponovo izbio rat. „Dobro”,nastavi Atenodor istim blagim glasom, „pošto si toliko obuzet tomsmotrom da ne možeš da osetiš lepote Hesioda, neka Hesiodpričeka do sutra! Uostalom, on je čekao sedam stotina godina, amožda i više, te neće cepidlačiti zbog jednog dana. A umeđuvremenu sedi i uzmi svoje voštane pločice, pa mi napiši pismou vidu kratkog izveštaja o svemu što si video na Marsovom Polju;zamisli da ja, recimo, nisam bio pet godina u Rimu i da mi šalješpismo preko mora, kažimo mojoj kući u Torzu. To će zaposliti tvojeneumorne ruke, a biće za tebe i dobra vežba.”

Ja sam onda veselo počeo da škrabam po vosku, pa smo zatimzajedno pročitali pismo da bismo ispravili pravopisne greške kao igreške u načinu izlaganja. Morao sam priznati da sam istovremenorekao suviše mnogo i suviše malo, a i da sam činjenice izneopogrešnim redom. Odeljak u kome sam opisao jadikovke majki idragana mladih vojnika kao i gužvu naroda koji je poleteo daoproštajnim klicanjem pozdravi čete koje odlaze trebalo je da dođena kraj pisma a ne na njegov početak. Isto tako nije bilo potrebno daspomenem da je konjica imala konje: to se podrazumeva samo posebi. Čak sam i dvaput spomenuo da se Avgustov bojni konjicspotakao, a jednom je bilo sasvim dovoljno, jer je konj samo jednomi posrnuo. A i ono što mi je Postum pričao, dok smo se vraćali kući, overskim obredima Jevreja bilo je zanimljivo, ali već nije spadalo uovo pismo, pošto su novaci bili Italijani, a ne Jevreji. Sem toga,Atenodor bi u Tarzu verovatno imao više mogućnosti da proučavajevrejske običaje nego Postum u Rimu. S druge strane, nisamspomenuo još nekoliko stvari koje bi njega mogle zanimati, na primerkoliko je novaka učestvovalo u smotri, koliko su ovladali vojnomveštinom, u koji ih vojni logor šalju, da li je izgledalo da se raduju ilida su žalosni zbog odlaska i šta im je rekao Avgust u svom govoru.

Tri dana kasnije zadao mi je Atenodor da opišem svađu izmeđunekog mornara i nekog trgovca odećom, koju smo zajedno slušalidok smo se šetali trgom na kome su se prodavale polovne stvari;

zaista, moj opis je sad već bio mnogo bolji. Atenodor je prvo uneored u moje pisanje, zatim u recitovanje, pa naposletku i u svakirazgovor koji sam vodio s njim. On se bezmerno trudio oko mene, tesam postepeno postajao manje smušen, jer je on svaku mojunebrižljivu, nepotrebnu ili nedovoljno tačnu rečenicu propraćaosvojim primedbama.

Atenodor je pokušao da me pridobije i za spekulativnu filozofiju,ali kada je primetio da nemam naklonosti za nju, nije me višenagonio da u toj oblasti prelazim granice običnog boljegobrazovanja. On me je prvi zadobio i za istoriju. Imao je prepis prvihdvadeset svezaka Livijeve Istorije Rima, koju mi je dao da čitam kaoprimer jasnog i skladnog pisanja. Mene su očarale Livijeve povesti, aAtenodor mi je obećao da će me upoznati i sa Livijem lično, koji jebio njegov prijatelj, ali tek pošto se budem odučio od mucanja. Iodržao je reč. Šest meseci kasnije odveo me je u ApolonovuKnjižnicu, gde me je predstavio bradatom, pogrbljenom čovekušezdesetih godina, nešto žućkaste puti, bistra oka i jasnog načinagovora, koji me je ljubazno pozdravio kao sina čoveka kome semnogo divio. On u to vreme nije bio ni upola završio svoju istoriju,koja je ukupno trebalo da obuhvati stotinu i pedeset svezaka,počinjući od najranijih vremena o kojima su sačuvana samopredanja, pa zaključno sa smrću moga oca, koji beše umro dvanaestgodina ranije. Kada je moj otac umro, Livije je počeo da objavljujesvoju istoriju, i to po pet svezaka godišnje, tako da je već bio stigaodo dana rođenja Julija Cezara. Livije mi je čestitao što sam dobioAtenodora za vaspitača. Atenodor je odvratio da se potpunoisplaćuje trud koji ulaže oko mene; zatim sam ja rekao Liviju kolikomi je radosti pričinjavalo čitanje njegovih knjiga, naravno od onogačasa kada mi ih je preporučio Atenodor kao uzore spisateljskeveštine. Tako smo svi bili zadovoljni, a naročito Livije, – Šta! Zar ćeš iti, mladiću, postati povesničar? – upitao me je on.

– Želeo bih da budem dostojan tog uvaženog imena, odgovoriosam mu ja, iako u stvari nikad pre toga nisam ozbiljno ni pomišljaona takvu mogućnost. Onda mi je on preporučio da napišem životopissvog oca, i ponudio se da mi pomogne time što bi mi ukazao nanajpouzdanije istorijske izvore. Osećao sam se jako polaskanim, tesam rešio da odmah idućeg dana počnem i sa pisanjem te knjige. Ali

mi je Livije rekao da je pisanje poslednji zadatak istoričara: „on prvotreba da prikupi građu i naoštri pero. Neka ti samo Atenodor pozajmisvoj oštri nožić za rezanje pera!” našalio se Livije.

Atenodor je bio dostojanstven starac sa blagim tamnim očima,orlovskim nosom i sa svakako najdivnijom bradom koju je ikad ijedančovek imao. Ona mu se u talasima spuštala sve do pojasa i bila jebela kao labudovo krilo. Ovo nisam rekao radi nepotrebnogpesničkog poređenja, jer ja ne spadam u one letopisce kojipokušavaju da podražavaju epovima. Hoću da kažem da je onazaista bila bela kao labudovo krilo. Na veštačkom jezeru uSalustijevim vrtovima plivali su neki pitomi labudi, te smo ih Atenodori ja jednom hranili vozeći se čamcem, pa se sećam da sam, kad seon nagnuo preko čamca, zapazio da su njegova brada i njihova krilaiste boje. Govoreći, Atenodor je obično polako i ravnomerno gladiobradu, a jednom mi je rekao da ona zato i raste tako izobilno. Rekaoje čak da nevidljive varnice struje iz njegovih prstiju i hrane vlasi. Toje bila šala jednoga stoika na račun Epikurove spekulativne filozofije.

Ta Atenodorova brada me je podsetila na Sulpcija, koga je Livijaodredila za moga posebnog nastavnika istorije, kada mi je bilotrinaest godina. Sulpicije je, po mome mišljenju, imao najkukavnijubradu koju sam ikad video; i ona je bila bela, ali samo one belinekoju ima sneg po ulicama Rima posle jugovine – prljavo sivo-belo sažutim prugama – bila je i vrlo raščupana. Kada bi se zbog nečeguznemirio, Sulpicije je tu svoju bradu uvijao prstima, pa bi čakčuperke stavljao sebi u usta i grickao ih. Verujem da je Livija izabralabaš njega zato što je verovala da je on najdosadniji čovek u Rimu,pa se nadala da će njegovim postavljanjem za mog vaspitača ukorenu ugušiti moju naklonost prema istoriji, pošto je brzo čula za tumoju sklonost. Livija je bila u pravu: Sulpicije je nesravnjivomveštinom i najzanimljivije stvari mogao da učini potpuno bljutavim ibeživotnim. Ali čak ni Sulpicijeva suvoparnost nije mogla da meodvrati od moga smera, a on je ipak imao i jednu vrlinu: beskrajnotačno pamćenje činjenica. Ako bih zaželeo da dobijem neki neobičanpodatak, na primer o pravu nasleđivanja kod poglavica alpiskihplemena protiv kojih se borio moj pokojni otac, ili ako bih hteo daprokljuvim značenje ili etimologiju njihovog varvarskog ratničkogpokliča, Sulpicije bi uvek znao koji je stručnjak govorio o tome, u

kojoj knjizi i gde se ona može naći, na kojoj polici, u kojoj sobi i kojojknjižnici. On nije imao duh koji ume da prosuđuje i pisao je više negobedno, jer su činjenice u njegovim spisima gušile jedna drugu, kaocveće u leji koja nije oplevljena. Ali se on docnije pokazao kaodragocen saradnik, kad sam već naučio da se njime služim kaopomoćnikom a ne kao vaspitačem; on je radio za mene skoro punihtrideset godina, sve dok nije umro u osamdeset sedmoj godiniživota; pamćenje ga nije napustilo sve do smrti, a brada mu je i tadabila bezbojna, tanka i neuredna.

Glava VI

6. god. pre n. e.Sada bih morao da se vratim za nekoliko godina unazad, da bih

pisao o svome stricu Tiberiju, čije dogodovštine nikako nisu bezvažnosti po ovu, istoriju. On je bio u nesrećnom položaju: bio jeprinuđen da i mimo svoje volje stalno bude pred očima javnosti, časkao bojni zapovednik u nekom ratnom pohodu na granici, a čas opetkao konzul u Rimu ili kao naročiti izaslanik u nekoj pokrajini. Sve štoje taj čovek želeo bio je dug odmor i život u osami. Javne časti su zanjega malo značile, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što su mu –kao što se on sam jednom požalio mom ocu – bile podarena kaoglavnom trčkalu Avgusta i Livije, a ne kao čoveku koji dela posopstvenom pravu i na svoju odgovornost. Usto, on je morao strogoda vodi računa i o svome privatnom moralu zato što je to biloskopčano sa dostojanstvom člana imperatorske porodice, kao i zatošto ga je Livija stalno uhodila. On je imao malo prijatelja, pošto jekao što sam – ako se ne varam – već rekao, po mome mišljenju biopodozriv, surevnjiv, zatvoren i setne naravi, a i ono malo prijatelja štoje imao bili su više čankolizi nego prijatelji, te se on s njima i ophodiosa ciničkim prezirom, što su oni uostalom i zasluživali. Najzad, iodnosi između njega i Julije, otkako se on njome beše oženio petgodina ranije, bili su pošli od zla na gore. Njima se rodio jedandečko, ali je umro; posle toga je Tiberije odbio da spava s Julijom, ito iz ova tri razloga: prvo, zato što je ona postajala sredovečna ženai gubila vitkost, a Tiberije je voleo nedozrele žene, i to utoliko višeukoliko su imale u sebi nešto dečačko a Vipsanija je bila laka kaorukovet cveća; drugo, zato što mu je Julija upućivala strasne zahtevekojima on nije hteo da iziđe u susret, a ona je to uzela za povod dapostane histerična, jer je muž odbija; i, treće, zato što je doznao,kada je već odbio tu ženu od sebe, da mu se ona sveti time štonalazi ljubavnike koji joj pružaju ono što joj je on uskratio.

Po nesreći, on nije mogao da pribavi drugih dokaza o Julijinimneverstvima osim iskaza nekih robova – jer je ona brižljivoudešavala te stvari – a svedočenje robova nije bilo dovoljno zaAvgusta da bi mu pružilo osnova da razvrgne brak svoje jedine ivoljene kćeri. Zato je Tiberije više voleo da trpi ćuteći nego da o

tome govori Liviji, kojoj uostalom nije ni verovao i koju je mrzeo.Izgledalo mu je da će, ako napusti i Rim i Juliju, njegova ženaverovatno početi da se bezbrižno provodi, te da će možda i samiAvgust doznati nešto o njenom ponašanju. Jedini izgled da to ostvariležao je u izbijanju nekog novog rata ma na kojoj granici, ali nedovoljno važnoj da on tamo bude poslat kao vojni zapovednik.Međutim, ni u jednom delu sveta bilo nikakvih izgleda da će doći dorata, a Tiberije je bio sit vojevanja. On je nasledio mog oca kaozapovednik vojske koja se tukla u Nemačkoj, a julija je nastojala daga prati na Rajnu; on je sada boravio u Rimu samo povremeno, nanekoliko meseci, ali mu je Avgust kao nekakvom robu natovariotežak i neprijatan zadatak da nadgleda upravu nad radionicama inad radnim uslovima, i to uglavnom u najsiromašnijim četvrtimaRima. Jednoga dana, u jednom trenutku neopreznosti, on je planuo irekao Liviji: „O, majko, kako bih želeo da budem slobodan od ovogneizdržljivog života, makar to bilo i samo na nekoliko meseci.” Onaga je uplašila time što mu ništa nije odgovorila i što je odmahnapustila sobu, ali ga je zatim u toku istoga dana dozvala k sebi, paga je iznenadila kad mu je rekla da će uslišiti njegovu želju i da ćeizdejstvovati kod Avgusta da ga pusti da se negde povuče na kratkovreme. Ona se odlučila da tako učini s jedne strane zato da bi gaobavezala da joj bude zahvalan, a sa druge strane i zato što jesaznala za Julijine ljubavne ispade, te je, kao i Tiberije, mislila da jojtreba razapeti zamku i pustiti je da se sama u nju uhvati. Ali glavniLivijin razlog je bio u ovome: ona je videla da Postumova starijabraća, Gaj i Lucije, staju na snagu i da su odnosi između njih injihova očuha, Tiberija, već zategnuti.

Gaj, koji u osnovi nije bio neka šuša, (a to nije bio ni Lucije), većse beše ugnezdio u Avgustovom srcu, zauzevši ono mesto koje jenekada imao Marcel. Ali je Avgust, uprkos Livijinim opomenama,tako mazio obojicu bez ikakvog uzdržavanja da je pravo čudo štonisu postali još gori nego što su bili. Mladići su imali običaj da seprema starijima od sebe ponašaju bezobrazno, a naročito premaonima za koje su znali da će se takvo njihovo ponašanje premanjima potajno svideti Avgustu, a i živeli su veoma rasipnički. Kad jeLivija uvidela da joj je uzaludna muka oko Avgusta da bi odvratila odnepotizma, ona je promenila politiku, pa ga je zato i podsticala da

obojici čini još veće povlastice nego pre toga. Tako čineći, a dajućiim na znanje da im to ona ugađa, Livija se uzdala da će steći njihovopoverenje. Ona je pravila ovakav račun: ako samoprecenjivanje tihmladića samo još malo poraste, oni će se toliko zaboraviti da će isami posegnuti da se dokopaju vlasti monarha. Mreža njenih uhodaje bila odlična, te je uvek mogla na vreme da sazna za nastajanje makakvog zavereničkog poduhvata, pa da ih obojicu na vreme dazatvoriti. Ona je zato i gurala Avgusta da Gaja predloži za konzulačetiri godine pre roka, kada je Gaju bilo tek petnaest godina, uprkospropisu donetom od Sule da niko ne može postati konzul pre svoječetrdeset treće godine, i to tek pošto je zauzimao bar tri različita isvaki put sve važnija položaja u magistratskoj službi. Docnije je iLuciju izglasana ista čast. Nagovorila je Avgusta da braću predstaviSenatu i kao „vođe omladine”. Taj naziv im nije bio dat samo zajednu priliku, kao što je to bio slučaj sa Marcelom, nego im je davaostalnu vlast nad njihovim vršnjacima istoga staleža. Sasvim se,dakle, jasno nagoveštavalo da Avgust namerava da Gaja uzme zasvoga naslednika. Zato nije nikakvo čudo što se ponovila Marcelovasudbina: mladi plemići, slični onima koji su u Marcelovo imehvalisavo ustajali na državnički i vojnički ugled Agripin, sada su seokomili u ime Agripinog sina Gaja na veteranski ugled Tiberijev,izlažući ga raznim porugama. Livija je savetovala Tiberiju da samopodražava Agripinom primeru. Ako bi se on, posle toliko pobeda ijavnih počasti, povukao na neko bliže grčko ostrvo i prepustiopolitičko polje Gaju i Luciju, ostavio bi bolji utisak i pridobio bi zasebe mnogo više narodne ljubavi nego ako bi se upustio s njima uborbu. (Ova istorijska paralela postala bi još izrazitija ako bi Gaj iLucije umrli za vreme te Tiberijeve povučenosti, te Avgust osetiopotrebu za Tiberijevim uslugama.) Zato je Livija dala obećanje da ćeuticati na Avgusta da Tiberija otpusti iz Rima na neograničeno vremei da mu dozvoli da podnese ostavku na sva svoja zvanja, ali tako damu jednovremeno dodeli počasni naziv Pokrovitelja Naroda, što biga osiguralo od svakog Gajevog pokušaja da ga ubije, ako bi ovajpokušao da ga ukloni na taj način.

Liviji je krajnje teško pošlo za rukom ispunjenje tog obećanja,pošto je Tiberije bio Avgustov najkorisniji doglavnik i vojskovođa kojije imao najviše ratnih uspeha, pa se starac zaista dugo opirao da

ovu njenu zamisao ozbiljno prihvati. Međutim, Tiberije je izigravaobolesnoga čoveka i navaljivao, tvrdeći da će njegov odlazak ublažitimnoge Gajeve i Lucijeve nezgode, pa je čak i priznao da nije unajboljim odnosima s njima. Ali Avgust nije hteo ništa ni da čuje! Gaji Lucije su još uvek bili samo poletarci potpuno neiskusni u stvarimarata i državnih poslova, te mu ne bi bili ni od kakve koristi ako bi uRimu izbili neki ozbiljniji meteži ili ako bi se to desilo u pokrajinamana samoj granici. On je uvideo, možda prvi put, da mu je Tiberije svapotpora u slučaju da se tako nešto ukaže na pomolu, ali mu nije bilopravo što je morao da dođe do takvog zaključka. Pošto se s testrane ničemu više nije mogao nadati, Tiberije je otišao Juliji, pa joj jesa glumljenom surovošću rekao da je njihov brak postao takva šegada on neće više da ostane s njom pod istim krovom ni jedan dan.Savetovao joj je da ode Avgustu i da mu kaže da njen suprug,grubijan, postupa sa njom tako rđavo da ona ne može biti srećna svedok se od njega ne razvede. U tom slučaju rekao je on, Avgust, izporodičnih razloga, nažalost verovatno neće pristati njihov razvod aliće verovatno zato njega, Tiberija, proterati iz Rima. A on će pre poćičak i u izgnanstvo nego što će i dalje živeti s njom.

Julija se onda rešila da preda zaboravu da je ikada i volelaTiberija. Ona je i onako mnogo propatila od njega, jer se on premanjoj ne samo ponašao sa krajnjim prezirom kad god bi se našli lice ulice nego je počeo vrlo obazrivo da se bavi i onim svojim besmislenoprgavim ogledima zbog kojih su kasnije svi pristojni ljudi omrzli isamo njegovo ime; a do Julijinog saznanja su već doprla taraskalašna nedela njenoga supruga. Ona ga je zato uhvatila za reč,pa se Avgustu požalila na njega mnogo jačim izrazima nego što ih jeon mogao i predvideti, jer je bio dovoljno tašt da veruje da ga ona,urkos svemu, voli i dalje. Avgust, koji je jedino s mukom savlađivaosvoju nenaklonost prema Tiberiju kao zetu, što je dakako samosokolilo Gajeve pristalice da vršljaju i dalje, pade zato u jarost, pa seushoda po sobi, nazivajući Tiberija svim pogrdnim imenima koja sumu pala na pamet. Ali je on ipak odmah podsetio Juliju na to da onatreba sama sebe da krivi što se razočarala u svoga muža, na čijunarav njen otac i ranije nikad nije propuštao priliku da joj skrenepažnju. Pa ipak, ma koliko voleo i žalio svoju kćer, on je mogao daponišti njihov brak, jer nije bilo moguće da razdvoji svoju kćer i svoga

pastorka posle svadbe kojoj je pridavana tolika politička važnost.Sem toga, on je bio siguran da i Livija vidi tu stvar u istoj svetlostikao i on. Zato je Julija molila da Tiberije bude odaslat ma gde izRima na godinu ili dve, pošto ona u tome trenutku nije mogla da gapodnese ni na odstojanju od sto milja. Čim je to bilo usvojeno,Tiberije se posle nekoliko dana uputio na ostrvo Rodos, koje jedavno bio izabrao za idealno mesto u koje će se povući. Na Livijinoveliko navaljivanje, njemu je dat naziv Pokrovitelj Naroda, ali jeAvgust jasno rekao da neće biti naročito ožalošićen ako njegove očinikad više i ne budu ugledale Tiberija.

Sem glavnih ličnosti u ovoj zanimljivoj drami, niko nije zapravoznao zašto je Tiberije napustio Rim, a Livija je koristila Avgustovoćutanje da se zalaže za Tiberija. Ona je svojim prijateljima govorila„u poverenju” da se Tiberije odlučio na povlačenje u znaknegodovanja zbog nepriličnog ponašanja Gajeve i Lucijeve stranke.Dodavala je da ga je Avgust jako voleo, te je u prvo vreme odbijaoda odobri njegovo povlačenje, obećavajući da će ućutkati njegovenapadače; Tiberije je međutim na to odgovorio da on ne želi da se idalje stvara zla krv između njega i sinova njegove žene, pa, da bipokazao koliko mu je do toga stalo, četiri dana nije uzeo ni zalogajahrane. Otišla je tako daleko u toj lakrdiji da je otpratila Tiberija donjegovog broda u Ostiji, morskom pristaništu Rima, i da ga je tupreklinjala u Avgustovo i u svoje ime da promeni svoju odluku.Udesila je stvar tako da su i svi drugi članovi njene uže porodice – ato su bili Tiberijev sinčić Kastor, moja mati, Germanik, Livila i ja, kojiovo pišem – bili zajedno sa njom, pa smo uveličali bol toga rastankai pridružili svoje molbe njenima. Julija se naravno nije tu ni pojavila, anjeno se odsustvo sasvim poklapalo sa onim utiskom koji je Livija iželela da proizvede, to jest da se Julija, zajedno sa svojim sinovima,digla protiv svoga muža. To je bio smešan ali dobro priugotovljenprizor. Moja mati je dobro odigrala svoju ulogu, a troje starije dece,koja su bila dobro uvežbana, izgovorila su veoma ubedljivo onočemu su bila naučena. Ja sam se držao smeteno i glupo dok meLivija nije dobro uštinula, pa sam onda i ja briznuo u plač i drao sebolje nego svi ostali. Kad se to odigravalo, meni je bilo četiri godine,ali sam skoro napunio dvanaestu pre nego što sam dočekao da seAvgust, makar i preko svoje volje, oseti prinuđenim da moga strica

ponovo pozove u Rim, i to tek onda kada su se političke prilike većbile jako izmenile.

Julija, međutim, zaslužuje daleko više sažaljenja nego što joj jejavnost obično ukazivala. Ja lično verujem da je ona u suštini bilapristojna žena dobra srca, premda je bila jako privrženazadovoljstvima i uživanjima; ona je, uostalom, bila jedina od svihženskih članova moje porodice koja je za mene imala ljubazne reči.Isto tako, ja sam sklon da verujem da nije uopšte bilo osnova onimoptužbama protiv nje, podignutim docnijih godina, sa tvrdnjom da jeona bila neverna Agripi još dok je sa njim bila u braku. Ono što jeizvesno to je da su sva trojica njenih dečaka jako ličila na njega.Tačna istorija izgleda ovako: ostavši udova, ona se (kao što sam većrekao) zaljubila u Tiberija, pa je molila Avgusta da se za njega i uda.Razbešnjen što se, toga braka radi, morao razvesti od svoje ženeVipsanije, Tiberije se prema njoj držao vrlo hladno. Ona je bilanedovoljno mudra, te se zbog toga obratila Liviji, od koje se bojala,ali kojoj je i verovala, moleći je za savet. Livija joj je dala nekiljubavni napitak, rekavši joj da će, ako ga pije, postati neodoljiva zasvoga muža, ali joj je napomenula da napitak uzima samo jednommesečno, i to onda kad je pun mesec, s tim da jednovremeno čitaizvesne molitve upućene Veneri i da ne priča o tome nikada i ništanikome živom, pošto bi vodica inače izgubila svoju moć, a to bi ondai za nju imalo teških posledica. Livija joj je u stvari, u svojojsvireposti, dala neku proceđenu tečnost u koju su pre toga bilaizmrvljena tela izvesnih zelenih buba koje žive u Španiji, a ta tečnostje tako pojačavala Julijine polne prohteve da se ona ponašala prostokao luda žena. (Docnije ću već objasniti kako sam to sve saznao.)Jedno vreme ona je zbilja raspaljivala Tiberijevu pohotu svojomneobuzdanom razbludnošću, na koju ju je nagonio onaj napitak štoje činila i uprkos svojoj prirodnoj umerenosti – ali mu je ubrzododijala i on je odbijao svaki bračni odnos s njom. Usled dejstva toganapitka, koji joj je, ako se ne varam, prešao u naviku, ona je bilaprinuđena da svoje pohotne čežnje zadovoljava povremeno ma sakojim mladim dvoraninom kome je samo smela verovati da će čuvatitajnu. To će reći da je ona tako radila u Rimu, a kad je bila uNemačkoj ili u Francuskoj, zavodila je vojnike iz Tiberijeve telesnestraže, pa čak i nemačke robove, preteći im, ako bi se ustručavali da

je zadovolje, da će ih optužiti da su je saletali na nepristojan način, aonda im ne gine šibanje do smrti. Međutim, pošto je bila još uveklepa, oni se verovatno nisu dugo ni ustručavali da je zadovolje.

Posle Tiberijevog progonstva Julija je manje pazila na svojeponašanje, te je tako sav Rim uskoro saznao za njena neverstva.Livija nikada o tome svemu nije Avgustu rekla nijedne reči, sigurnada će on kad tad to sve već saznati i od koga drugog. Međutim,Avgustova šlepa ljubav prema njegovoj kćeri bila je već poslovičnastvar, te se niko nije ni usuđivao da mu ma šta kaže. Posle nekogvremena uvrežilo se mišljenje da on ne može ne znati kakva mu jekći, te da njegovo odobravanje njenoga ponašanja obavezuje ljudena ćutanje. Njene noćne bludne terevenke na Trgu i na samomuzvišenju sa koga se Imperator obraćao narodu postale su predmetnajstrašnije javne sablazni, ali su prošle pune četiri godine dok glaso njima nije stigao do Avgusta. Tada je on čuo svu istinu, i to ni odkoga drugog nego baš od Julijinih sinova, Gaja i Lucija, koji su izišlipreda nj i ljutito ga zapitali dokle će dozvoljavati da on i njegovi unucibudu sramoćeni? Oni shvataju – rekli su svome dedu – što je onveoma strpljiv prema njihovoj majci, jer vodi računa o dobromporodičnom imenu, ali ga oni pitaju ima li njegova strpljivost granica?Treba li čekati da im ona donese u kuću čitav nakot braće-kopilanapre nego što se sa zvanične strane bude stalo na put njenoj obesti?Avgust je to saslušao sa užasom i zaprepašćenjem, te je samo zinuood čuda i micao usnama ne mogući progovoriti. Kad mu se povratiogovor, on je prigušenim glasom pozvao Liviju. Julijini sinovi su i unjenom prisustvu ponovili ono što su rekli Avgustu, a ona sepretvarala kao da je guši jecaj, izjavljujući da je za poslednje trigodine njen najveći bol bilo to što je Avgust svesno zapušio uši dane bi čuo istinu. „Više puta, rekla je Livija, ja sam pribirala hrabrostda ti govorim o tome, ali sam bila sasvim sigurna da ti nećešsaslušati nijednu reč. Ja sam, dodala je ona, verovala da ti sve znašo tome, ali da je za tebe bolno da o tome govoriš čak i sa mnom!”Avgust je zaplakao i zagnjurio glavu u šake mrmljajući da nikada niječuo ni najmanji šapat, niti je osetio u sebi ni najtananiju sumnju,uveren da je njegova kći najčestitija žena u Rimu. Na to ga je Livijazapitala šta on misli da je oteralo njenoga sina Tiberija u izgnanstvo?Misli li da je on voleo da postane izgnanik? O ne, on je otišao iz

Rima zato što nije bio u stanju da suzbije razuzdanost svoje žene,pa je čak bio nesrećan što Avgust odobrava tu razuzdanost, jer jetako mislio o tome. A pošto nije želeo da se zavađa sa Gajem iLucijem, Julijinim sinovima a svojim pastorcima, i pošto nije dobio odAvgusta dozvolu da se razvede, nije mu ni preostalo ništa drugonego da se časno povuče u samoću.

Avgust nije ni čuo te njene reči o Tiberiju, jer je bio tako poraženda je odmah prebacio jedan skut haljine preko glave pa je teturajućise pošao hodnikom koji je vodio u njegovu spavaću sobu, u koju sezaključao da ga niko ne vidi, pa čak ni Livija, i tako je ostao punačetiri dana, za koje vreme nije ništa ni jeo niti pio, a nije mu se ni sansveo na oči, i – što je bilo još veći dokaz njegovoga dubokog bola,ako uopšte i treba tome nekog dokaza – za to vreme nije se ni brijao.Najzad je povukao za uzicu koja je bila provučena kroz zid i bilapovezana sa jednim srebrnim zvonom u Livijinoj sobi. Livija jeodmah doletela k njemu. Na njenom licu je bila ispisana zabrinutostžene koja voli. Nemajući poverenjau svoj glas, Avgust je napisaovoštanu pločicu, na grčkom jeziku, samo ovu osudu: „Neka sepošalje u doživotno progonstvo, ali da mi se ne kaže gde se nalazi.”Onda je predao Liviji svoj pečat-prsten da bi ona mogla po njegovomovlašćenju uputiti Senatu pismo kojim se preporučuje to progonstvo.Uzgred budi rečeno, taj pečat je bio od jednog velikog smaragda, nakome se isticao tanano izrezan lik Aleksandra Velikog, sa šlemom naglavi, a taj smaragd je bio ukraden iz Aleksandrovog groba zajedno smačem, grudnim oklopom i drugom ličnonom opremom toga velikogčoveka. Livija je uporno navaljivala na Avgusta da se služi timpečatom, uprkos njegovom sujevernom strahovanju, o kome je i sammislio da je neosnovano sve dok jedne noći nije usnio san u kome jevideo Aleksandra, a ovaj mu sam svojim mačem odsekao prst nakome je nosio taj prsten. Otada je on imao svoj sopstveni pečat odindijskog rubina, koji je izbrusio čuveni zlatar Dioskurid, a koji supečat posle koristili i svi Avgustovi naslednici kao obeležje svojevrhovne vlasti.

Livija je napisala preporuku Senatu vrlo snažnim izrazima. Onaje bila sročena Avgustovim stilom, kome uostalom nije ni bilo teškopodražavati, jer je on uvek žrtvovao eleganciju jasnoći, kao što je naprimer, često u jednom pismenom sastavu ponavljao jednu te istu

reč umesto da je zameni drugom rečju istoga značenja ili perifrazom(što naveliko čine svi ljudi od pera). Ona nije pokazala pismoAvgustu, nego ga je odmah poslala Senatu koji je smesta izglasaoukaz o Julijinom večitom progonstvu. Izređala je sve Julijineprestupe sa takvim podrobnostima i pozajmila Avgustu tako hladneizraze odvratnosti prema tim prestupima da mu je zauvekonemogućila da docnije promeni svoje mišljenje i da zatraži odSenata da izmeni svoju odluku.

Krunisala je to svoje delo time što je dodala imena trojice-četvorice ljudi, označivši ih kao Julijine saučesnike u brakolomstvu,naravno u želji da i njih upropasti. Među njima se nalazio i jedan odmojih ujaka, Jul, sin Antonijev, prema kome je Avgust gajio velikunaklonost zbog Oktavije, pa ga je podigao čak i do konzulstva.Imenujući ga u svome pismu Senatu, Livija je jako naglasila njegovunezahvalnost prema svome dobrotvoru, nagovestivši istovremeno dasu on i Julija čak i kovali zaveru da se dokopaju vrhovne vlasti. TajJul je zato odmah izvršio samoubistvo. Ja smatram da je ta optužbao zaveri bila bez ikakvog osnova, ali je Jul, kao jedini živi sinAntonijev od žene mu Fulvije; zatim kao bivši konzul i muž oneMarcelove sestre od koje se Agripa razveo, bio u Livijinim očimaopasan čovek. (Najstarijeg Antonijevog sina, Antila, Avgust je oteraou smrt odmah posle Antonijevog samoubistva, a druga dvojica,Ptolomej i Aleksandar, koje je imao sa Kleopatrom, umrli su u ranojmladosti.) Narodno nezadovoljstvo prema Avgustu često seizražavalo i time što se glasno žalilo što nije Antonija pobedio u bicikod Akcijuma. Oni drugi ljudi koje je Livija optuživala zabrakolomstvo sa Julijom bili su prognani iz Rima.

Nedelju dana kasnije Avgust je pitao Liviju da li je „onaj ukaz”propisno sproveden, jer on nikada više nije spomenuo Juliju poimenu, a retko čak i nekim zaobilaznim izrazom, iako mu je ona uvekbila u pameti. Livija je rekla da je „ta osoba” osuđena na trajnuzasužnjenost na jednom ostrvu i da je već tamo upućena. Kada je točuo. Avgust je bio prosto oboren od bola što Julija nije učinila onošto joj je jedino ostalo da učini, to jest da sama sebi oduzme život.Livija mu je rekla da se Feba, Julijina dvorkinja i glavna poverenica,sama obesila čim je bio objavljen ukaz o Julijinom progonstvu.Avgust je na to rekao: „Zahvalio bih bogu da sam Febin otac!” i

odložio svoje pojavljivanje pred svetom još za dve nedelje. Dobro sesećam toga užasnog meseca. Po Livijinom naređenju nas decu suobukli u ruho koje nose ožalošćeni, pa nam nisu dopuštali ni da seigramo, ni da pravimo šale, niti da se čak i nasmejemo. Kad smoponovo videli Avgusta, on je izgledao deset godina stariji, i trebalo jeda prođu čitavi meseci pa da on opet poseti igralište u Školi zadečake ili da sam pristupi uobičajenim jutarnjim vežbama, koje su sesastojale od ubrzane šetnje oko prostora na kome se nalazio dvor, asvršavale su se trčanjem preko oniskih prepona.

Livija je odmah izvestila Tiberija o Julijinoj sudbini. Potstaknut odLivije, on je napisao Avgustu dva-tri pisma, moleći ga da oprosti Julijikao što je i on sam već učinio, dodajući da – ma kako da se onainače rđavo ponela kao žena – on želi da ona sačuva sva imanjakoja joj je on u raznim prilikama bio poklonio. Avgust na to nijeodgovorio ništa. On je bio čvrsto uveren da su Tiberijeva prvobitnahladnoća, a zatim njegova surovost prema Juliji, kao i primerinemoralnosti koje joj je on pružio, bili odgovorni za njen moralni pad.Zato je bio ne samo daleko od toga da Tiberija pozove natrag iznjegovog izgnanstva nego mu nije obnovio ni njegov naziv PrijateljaNaroda kad mu je iduće godine istekao rok.

Postoji jedna vojnička pesma koja se peva kad se ide u korak;ona se zove Tri bola gospodara Avgusta i sastavljena je u onomvojničkom tragikomičnom stilu, pa je mnogo godina pevana popukovima koji su stalno boravili u Nemačkoj. Ta pesma kaže da jeprvi Avgustov bol bio zbog Marcela, drugi zbog Julije, a treći zbogonih crnih orlova koje je izgubio Var. Prvi je bol zbog Marcelove smrtibio dubok, još je bio dublji onaj zbog Julijine bruke, ali je najdublji odsvih bio bol zbog izgubljenih orlova, jer je sa svakim od tih orlovaiščezao i po čitav jedan puk najhrabrijih ljudi koje je imao Rim. Tapesma je u čitavom nizu stihova naricala nad nesrećnom sudbinomXVII, XVIII i XIX puka, koji su (u doba kada je meni bilo devetnaestgodina) bili iznenada napadnuti i potpuno satrveni od strane Nemacau jednoj udaljenoj močvarnoj šumi. Pesma opisuje kako je gospodarAvgust, čuvši vest o tome besprimernom porazu, udarao glavom ozid.

Gospodar Avgust na sav glas urla,

Bijući glavom o zid – haj!O Vare, Vare, vojvodo Vare,Vrati mi natrag pukove moje!

Gospodar Avgust cepa ćebad,Čaršave i jorgane postelje svoje,

I ječi: Vare, vojvodo Vare,Vrati mi natrag pukove moje!

Dalji stihovi govorili su o tome kako Avgust nikada docnije nijeobnovio pukove pod brojevima koje su nosili ti pukovi, nego je naspisku svojih vojski ostavio prazno mesto koje su oni zauzimali. Onse u toj pesmi čak i zaklinjao da Marcelov život i Julijina čast zanjega nisu bili ništa u poređenju sa životom i čašću njegovih vojnika,a da njegov duh „neće imati više mira nego buva bačena u peć” svedotle dok sva ta tri orla ne budu povraćena i neoštećena doneta opetna Kapitol. Međutim, iako su otada Nemci bili tučeni i tučeni u raznimbojevima, niko nije bio u mogućnosti da pronađe gde ti orlovi „rđaju”,jer su ih nemačke kukavice držale dobro sakrivene. Na taj način suvojnici umanjivali Avgustovu žalost za Julijom, ali je moje mišljenjeda je on za Julijom tugovao tačno onoliko meseci koliko je sati žalioza svojim orlovima.

On nije želeo da zna kuda je ona poslata, da mu se um ne bistalno vraćao na to mesto, a nije to želeo ni zato što ne bi mogao daodoli srcu da se ne ukrca na brod i da joj ne ode u pohode. Zato jeLiviji bilo lako da se osvetoljubivo ponese prema svojoj pastorci Juliji.Njoj nisu bila dozvoljena vina, sredstva za negu lepote i skupetkanine ma koje vrste, a straža joj se sastojala samo od uškopljenikai veoma starih ljudi. Do nje nisu mogli doći nikakvi posetioci, i čak jeposvednevno morala da isprede određenu količinu pređe kao u dobakad je išla u školu. Ostrvo na kome se nalazila ležalo je nakampaniskoj obali Italije. Ono je bilo malo, a Livija je Julijin jaduvećala i time što je iz godine u godinu držala na ostrvu istestražare, koji su Juliju, sasvim piprodno, grdili što su i oni izgnani nato malo i nezdravo ostrvo. Jedina osoba o kojoj se u ovoj gadnoj pričimože nešto povoljno reći bila je Julijina mati, Skribonija, u vezi sakojom valja podsetiti da se Avgust od nje razveo da bi se mogao

oženiti Livijom. U to vreme ona je bila vrlo stara žena i živela je čitavniz godina u povučenosti; ona je hrabro izišla pred Avgusta izatražila dozvolu da podeli izgnanstvo sa svojom ćerkom. ULivijinom prisustvu ona mu je rekla da joj je kći bila ukradena čim serodila, ali da je ona nju ipak obožavala i na odstojanju koje ih jerazdvajalo, te sada, kad je sav svet ustao protiv njene mezimice, želida pokaže šta je prava materinska ljubav. A po njenom uverenju tosiroto dete ne treba ni koriti, jer je imala protiv sebe vrlo teške prilike.Livija se prezrivo nasmejala, ali se morala osećati silno nelagodno,dok je Avgust, savlađujući svoje uzbuđenje, dao rukom znak da jemolba uslišena.

Pet godina docnije, tačno o Julijinom rođendanu Avgust jeiznenada zapitao Liviju:

– Koliko je to ostrvo?– Koje ostrvo? zapitala je Livija.– Pa, ono ostrvo... na kome živi jedna nesrećnica...– Oh, rekla je Livija, izigravajući bezbrižnost, mislim nekoliko

minuta hoda s kraja na kraj.– Nekoliko minuta hoda! Šališ li se ti? – zapitao je Avgust, koji je

uobražavao da mu se kći nalazi na nekom većem ostrvu kao što jeKipar, Lezbos ili Krf. Zato je posle kraće počivke zapitao; Kako sezove to ostrvo?

– Zove se Pandatarija.– Kako? Pobogu, zar to očajno mesto? O, svireposti! Pet godina

na Pandatariji!Livija ga je strogo pogledala i rekla:– Čini mi se da bi ti hteo da je vidiš opet u Rimu?Avgust je onda prišao jednoj geografskoj karti na zidu koja je

predstavljala Italiju. Bila je naslikana na blatnoj ploči, a dragokamenjeposuto po njoj predstavljalo je gradove. Nije mogao daprogovori, nego je samo pokazao na grad Regio, jednu veselu grčkuvaroš na putu za Mesinu.

Tako je Julija bila premeštena u Regio, gde joj je data neštoveća sloboda, pa joj je čak bilo dopušteno da prima i posete, ali jesvaki posetilac prethodno morao da se za dozvolu obrati Liviji.Morao je da joj objasni radi čega želi da vidi Juliju i da ispuni jedanvrlo podrobni lični opis na pasošu koji je imala Livija da potpiše, a na

kome su pismeno bili navedeni boja njegove kose i očiju, kao inaročiti znaci i ožiljci, tako da je samo ta osoba mogla da ga koristi.Zato se malo ko i patio da se podvrgne tim prethodnim merama. Kadje Julijina kći Agripina zatražila dozvolu da vidi majku, bila jeodbijena: Livija je kao razlog odbijanja navela da bi ta poseta imalarđave posledice po Agripinin moral. Julija je još uvek držana podstrogom stegom i nije imala pored sebe ni jednu prijateljsku dušu, jerjoj je mati ubrzo na onom ostrvu bila umrla od groznice.

Jednom ili dvaput, kad se Avgust šetao ulicama Rima, čuli su sepovici građana: „Vrati natrag svoju kćer. Dosta se napatila! Vratinatrag svoju kćer!” – a to mu je padalo vrlo teško. Jednoga dana onje naredio svojim telohraniteljima da mu privedu dva čoveka koja suod svih najglasnije vikala, pa im je sa dubokom ozbiljnošću rekao daće ih Jupiter izvesno kazniti zbog njihove ludosti, i to na taj način štoće i njih vući za nos i osramotiti njihove žene i kćeri. Ta javnoizražena negodovanja nisu pokazivala toliko samilost za Juliju kolikosu bila neprijateljska prema Liviji, koju je svako živi s pravom koriozbog surovosti Julijinog izgnanstva i zbog toga što je ona toliko veštopodjarivala Avgustov ponos da on sebi mje dozvoljavao da budemekša srca.

Što se pak tiče Tiberija, koji se nalazio na svome divnom iprostranom ostrvu, njemu je isprva, godinu ili dve, išlo vrlo dobro.Podneblje je bilo odlično, hrana dobra, a on je imao i dovoljnovremena za dokolicu, koju je koristio za nastavljanje svojih književnihstudija. Kada je pisao na grčkom, njegov prozni stil nije bio nimalorđav, a napisao je čak i nekoliko elegantnih, ali u osnovu bedastihpesama – takođe na grčkom – u kojima je podražavao i takvimpesnicima kao što su bili Euforion i Partenije. (Ja imam čitavu jednuknjigu tih stihova, zaturenu ko zna gde.) Trošio je mnogo vremenana prijateljska preganjanja sa profesorima univerziteta. Zabavljala suga proučavanja klasične mitologije, pa je sačinio jednu ogromnurodoslovnu kartu koja je bila kružnog oblika, a na čijoj je sredini bilostablo koje je predstavljalo našeg najstarijeg pretka, tj. Haos, togaOca Vremena; od toga stabla su se posle, u nerazgovetnimkrivuljama, granale gusto nabacane loze raznih nimfi, kraljeva ijunaka. Za njega je uopšte bilo uživanje da dovodi u zabunupoznavaoce mitologije, kojima je, dok je još sastavljao tu kartu,

postavljao i ovakva pitanja: „Kako je bilo ime Hektorove babe pomajci?” ili: „Da li je Himera imala muškog potomstva?” – posle čegabi ih čikao da mu navedu odgovarajući stih iz dela starih pesnika kojibi potkrepio njihov odgovor. Uzgred rečeno, sećajući se te Tiberijevekarte, koja se danas nalazi u mome posedu, moj sinovac Kaligula jeposle više godina izrekao svoju čuvenu rugalicu protiv Avgusta,rekavši:„Oh, pa naravno, on je meni padao stric-ded, te je tako biosa mnom u istom srodstvu kao Pas Kerber s Apolonom.” U stvari,kako ja gledam na tu stvar, Kaligula je tu – zar ne? – bio u zabludi.Jer stvar stoji ovako: Izvesno je da je Apolonov stric-ded biločudovište koje se zvalo Tifej, a koje je, prema nekim priznatimznacima, bilo otac, a prema nekima samo ded Kerberov. Međutim,sve stare loze koje prikazuju poreklo bogova toliko su zbrkanerodoslovnim ukrštanjima među njima – pošto je sin živeo s majkom,a brat sa sestrom – da bi Kaliguli možda i pošlo za rukom da dokažeispravnost svoje tvrdnje.

Kao Pokrovitelj Naroda, Tiberije je ulivao strahopoštovanjestanovnicima Rodosa. Svi činovnici koji su putovali brodom na svojamesta opredeljenja na Istoku ili koji su se vraćali otuda, uvek bisvratili da pozdrave Tiberija, i to s poštovanjem. On je, međutim,uvek tvrdio da je samo prost građanin, pa je otklanjao sve javnepočasti. Obično je gonio od sebe vojnike dodeljene mu straže. Samojednom je upotrebio svoje sudijsko pravo, koje je bilo u vezi sanjegovim položajem Pokrovitelja, kada je dao lišiti slobode nekogmladog Grka koji je u jednoj gramatičkoj prepirci, kojoj jepredsedavao sam Tiberije, pokušao da mu kao predsedniku osporijezikoslovnu stručnost. On je održavao telesnu snagu jahanjem iuzimanjem učešća u telesnim vežbama u gimnazijumu, ali je uvekstajao i u tesnim vezama sa svim što se odigravalo u Rimu, jer jesvakoga meseca dobijao od Livije po jedno pismo puno vesti. Poredkuće u glavnom gradu Rodosa, on je na izvesnom odstojanju odvaroši imao i jedan mali letnjikovac, podignut na jednom divnombrežuljku sa koga se otvarao pogled na more. Jedna tajna staza jevodila niz obronak i tuda mu je jedan oslobođeni rob, koji je uživaoveliko Tiberijevo poverenje, a inače je bio čovek ogromne telesnesnage, dovodio ličnosti rđavoga glasa – bludnice, adžuvane, zatimljude koji su se bavili proricanjem sudbine, kao i one koji su se bavili

vračanjem – a Tiberije je obično sa njima provodio večeri. Dešavalose – tako se pričalo – da se neka od tih osoba, koja nije ugodilaTiberiju, nekako spotakla pri povratku i pala u more.

Već sam spomenuo da je Avgust odbio da obnovi Tiberijevučast Pokrovitelja kada je istekao petogodišnji rok. Može se već ipredpostaviti da ga je to dovodilo u vrlo neugodan položaj naRodosu, gde je on bio neomiljen. Čim su Rođani videli da je on lišenpočasne straže, sudijske vlasti i povlastice neprikosnovenosti, oni supočeli prvo da se ponašaju s njim bez poštovanja, a zatim i oporo.Na primer, jedan čuveni profesor filozofije kome se on obratio zadozvolu da može posećivati njegova predavanja odgovorio mu je danema slobodnog mesta, ali da bi mogao opet navratiti kroz sedamdana, pa će već čuti da li je neko mesto upražnjeno. To je bilo uvreme kad je Livija javljala da je Gaj poslat na Istok u svojstvunamesnika Male Azije. Iako je bio na Hiosu, nedaleko od Rodosa,Gaj nije došao u posetu Tiberiju, koji ga je dakako očekivao. Tiberijeje čak čuo od jednog prijatelja da Gaj veruje onim lažnim glasovimakoji kruže Rimom, a po kojima Tiberije i Livija spremaju neku vojnupobunu, te se jedan od članova Gajeve pratnje, na nekoj gozbi prikojoj su svi bili pomalo pijani, ponudio da otplovi na Rodos i da otudadonese glavu „izgnanika”. Gaj je odgovorio tome svom prijatelju dase on ne plaši „izgnanika”: neka samo ostane njegova izlišna glavana njegovim izlišnim ramenima! Kada je to čuo, Tiberije je savladaogordost, pa je odmah otplovio na Hios da se miri sa svojimpastorkom, pred kome se ponižavao, o čemu se onda mnogo ipogovaralo. Tiberije, najodlučniji živi Rimljanin posle Avgusta,udvarao se jednom mladiću koji nije napunio ni dvadesetu godinu ikoji je usto bio sin njegove sramne žene! Gaj ga je primio hladno, alije bio polaskan. Tiberije ga je molio da se ne boji onoga o čemu segovori, jer su to samo priče koje su isto toliko bez osnova koliko su izlonamerne. Rekao je, dalje, da ne misli da nastavlja političkudelatnost, koju je već jednom prekinuo iz obzira prema Gaju injegovome bratu Luciju. Sve što on sada još želi to je da mu sedozvoli da ostatak svoga života provede u miru i spokojstvu, koje jenavikao da ceni više nego sve javne časti.

Polaskan što mu se dala prilika da bude velikodušan, Gaj jeodaslao u Rim jedno Tiberijevo pismo u kome je ovaj molio Avgusta

za dozvolu da se tamo vrati, a Gaj je na poleđini toga pisma dao čaki svoju preporuku toj molbi. U tome pismu je Tiberije izneo da jenapustio Rim samo zato da ne bude smetnja mladim prinčevima,svojim pastorcima, ali da sad, kad su oni već porasli i čvrstopostavljeni na svoje noge, nema više nikakvih prepreka da on nedođe u Rim; dodao je da mu je dosadilo na Rodosu i da želi da opetvidi svoje prijatelje i rođake. Avgust je odgovorio Gaju – a ne Tiberiju– i napisao mu da je Tiberije, uprkos svim molbama svojih prijatelja irođaka, napustio Rim onda kada je državi bio najpotrebniji, te zatosada ne može on sam određivati rok svoga povratka. Sadržina togaAvgustovog pisma izbila je u javnost i bila opšte poznata, pa jeTiberijev strah zato samo porastao. On je čuo da je narod u Nimu, uFrancuskoj, poobarao kipove podignute u čast njegovih pobeda i dasad i Luciju došaptavaju lažna obaveštenja protiv njega, u koja jemladić bio sklon i da poveruje. Zato se povukao iz grada Rodosa, paje živeo u jednoj maloj, udaljenoj kući, posećujući svoj letnjikovac naobronku samo s vremena na vreme. On više nije vodio računa ni osvojoj spoljašnosti, retko se brijao i išao je u domaćoj haljini ipapučama. Naposletku je napisao jedno poverljivo pismo Liviji, ukome joj je opisao svoj opasni položaj. Dao joj je reč da bi – ako bimu ona obezbedila dozvolu za povratak u Rim – doživotno dao daona u svemu upravlja njime. Izjavljivao je da joj se ne obraća samokao svojoj ljubljenoj majci nego kao pravom, premda zasadanepoznatom, krmaru državnog broda.

2. god. n. e.To je bilo baš ono što je Livija i htela. Ona sve dotle namerno

nije ni molila Avgusta da vrati Tiberija u Rim. Želela je da Tiberiju istoonoliko dosade nerad i povučenost koliko su mu ranije bili dodijalidržavni poslovi i javne časti. Zato mu je poslala jednu kratku porukukojom mu je javila da je primila njegovo pismo i da pristaje na uslovepogodbe. Nekoliko meseci posle toga Lucije je na tajanstven načinumro u Marselju, gde se nalazio na putu za Španiju; još dok jeAvgust bio zbunjen od tog udara, Livija je počela da dejstvuje nanjegova osećanja, govoreći mu kako je njoj već toliko godina teškobez potpore njenoga dragog sina Tiberija, za čiji se povratak u Rimnije ni usuđivala da se zauzme. Tiberije svakako nije bio u pravu, ali

je sada dobio lekciju, a prisna pisma koja joj upućuje odišu najvećomljubavlju i vernošću prema Avgustu. A Gaj, koji se i sam pridružionjegovoj molbi za povratak, imaće – kako je to Livija isticala – unjemu, kao čoveku dostojnom poverenja, nadoknadu za svog umrlogbrata Lucija.

Jedne večeri dođe Tiberiju u njegovu kuću na brdu jedan čovekkoji je umeo da proriče sudbinu. Zvao se Trazil, a bio je po rođenjuArabljanin. On je tu dolazio i ranije u dva-tri maha, pa je više putaiskazao Tiberiju proricanja puna ohrabrenja, ali se nijedno od njih jošnije bilo ispunilo. Tiberijeva neverica je rasla, i on je rekao onomesvome džinu-oslobođeniku: – Ako me Trazil ovoga puta ne budepotpuno zadovoljio, onda i on treba, pri povratku da se oklizne nizobronak.

Kada je Trazil stigao, prva stvar koju je Tiberije rekao bilo jepitanje:

– Kako stoji danas sa mojim sazvežđem?Trazil je seo, pa je na jednom mramornom stolu ugljenom

izvodio neke zamršene astrološke račune i najzad proslovio ove reči:– Tvoje sazvežđe pokazuje neobično povoljno jedinstvo. Zli dani

tvoga života najzad su minuli. Od ovoga časa ti ćeš uživati samosreću.

– Izvrsno, reče Tiberije suvo, a kako stoji sa tvojom srećom?Trazil izvrši neka nova računanja, pa razrogači oči, bilo što se

zbilja uplašio ili što je izigravao strah:– O veliko nebo, uzviknu on, meni grozi neka užasna opasnost

iz vazduha i vode!– Zar nema nikakvog načina da se to otkloni? – upita ga

Tiberije.– Ne mogu ništa da kažem, ali ako preživim narednih dvanaest

časova, onda će moja sreća biti onoliko velika koliko i tvoja. Skorosve zle zvezde su se sjedinile protiv mene i opasnost izgledaneizbežna. Jedino može da me spase Venera!

– A šta si ti ono rekao o njoj? Zaboravio sam već.– Venera ulazi u Skorpijona, koji je tvoj znak, a on sluti na

čudnovatu srećnu promenu u tvojoj sudbini. Nego, dozvoli mi da seusudim da izvedem i dalje zaključke iz toga značajnog kretanja. Tićeš uskoro biti uključen u julijski carski dom, koji – ne treba to ni da ti

kažem – vuče svoje neposredno poreklo od boginje Venere, majkeEnejeve. O, Tiberije, moja skromna sudbina je na zanimljiv načinvezana sa tvojom slavnom sudbinom! Ako bi ti dobre vesti stigle presutrašnjega svanuća, to bi bio znak da ću i ja imati mnoge srećnegodine pred sobom.

Oni su sedeli na tremu, a odnekud iznenada dolete jedan carić(ili tako neka ptičica) i pade Trazilu na koleno, nakrenu glavu ustranu i poče nešto da mu cvrkuće. Trazil reče ptici: – Hvala ti,sestro! Stigla si u pravi čas! Pa se obrati Tiberiju ovim rečima: Nekaje hvaljeno nebo! Ptica mi veli da će brod koji stiže doneti za tebedobre vesti, i ja sam spašen. Opasnost je otklonjena.

Tiberije tada naglo ustade, pa zagrli Trazila i priznade mu šta jenameravao da učini s njim. A brod koji je stigao zaista je doneoTiberiju Avgustovu poruku da je Lucije umro i da mu se unovonastalim okolnostima milostivo dopušta da se vrati u Rim, alizasada samo kao običan građanin.

Što se tiče Gaja, Avgust je želeo da mu dodeli samo onedužnosti kojima je mladić i dorastao, pa se nadao da će Istok bitimiran dok on bude njime upravljao. Ali, po nesreći, jermenski kralj sebio pobunio, a parćanski kralj je pretio da spoji svoje vojske sanjegovima, što je za Avgusta predstavljalo grdnu nepriliku. Premdase Gaj pokazao kao sposoban upravljač za vreme mira, Avgust nijeverovao da bi on mogao voditi i taj rat; on je sam bio odveć star zavojevanje; sem toga, razni poslovi su ga zadržavali u Rimu. Zato nijemogao nikoga da pošalje da iz Gajevih ruku preuzme zapovedništvonad istočnim pukovima, pošto je Gaj bio konzul, a nije mu, svakako,ni trebalo poveriti tako visok položaj, kad već nije dorastao zadatkuzapovedanja vojskom. Nije, dakle, ostajalo ništa drugo nego da seGaj ostavi gde je, u nadi da će se ipak nekako sve dobro svršiti.

4. god. n. e.Ispočetka je Gaj imao sreće. Jermenska opasnost je bila

otklonjena najezdom jednog nomadskog varvarskog plemena, kojeje prešlo istočne granice jermenske države. Jermenski kralj jepoginuo goneći te varvare. Kada je to čuo, a vodeći računa o velikojvojsci koju sakuplja Gaj, kralj Parćana je rešio da se sa njimsporazume, a to je bilo veliko olakšanje za Avgusta. On je odmah

imenovao jednog Međanina za kralja Jermenske, ali jermenskiplemići nisu hteli da ga prime. Kada je Gaj pustio kućama svojedopunske trupe, koje mu više nisu bile potrebne, Jermeni su ponovoobjavili rat. Gaj je onda sakupio svoju vojsku i pošao na Jermensku,u kojoj je nekoliko meseci kasnije bio na prevaru ranjen od stranejednog neprijateljskog vojskovođe koji ga je bio pozvao napregovore. Rana mu nije bila ozbiljna. On nije blagovremeno na njumnogo ni mislio, a vojnu je završio sa uspehom. Međutim, na nekinepojmljiv način, on je bio pogrešno lečen, te mu je zdravlje – koje jebez ikakvog vidljivog razloga za poslednjie dve godine stalno bilo uopadanju – bilo osetno narušeno, tako da je uskoro izgubio i moćumnog usredsređivanja. Na kraju krajeva on je pisao Avgustu i molioga da mu dozvoli da se povuče u privatan život. Avgustu je to biložao, ali je izišao u susret molbi. Na putu za Rim Gaj je umro. Tako jeod Julijinih sinova ostao samo petnaestogodišnji Postum, a Avgustse onda u tolikoj meri izmirio sa Tiberijem da je ovoga – tačno onakokao što Trazil beše prorekao – uveo u dom Julijevaca. Usinio ga je, ito zajedno sa Postumom, te mu je Tiberije tako postao i sin inaslednik.

Istok je sada neko vreme ostao miran, ali kada je ponovo izbiorat u Nemačkoj – a taj rat sam već spomenuo u vezi sa mojimđačkim zadatkom koji sam napisao za Atenodora – i kada je taj ratuzeo ozbiljan obrt, Avgust je postavio Tiberija za zapovednika nadvojskom, a pokazao je svoje obnovljeno poverenje prema njemu i nataj način što ga je ponovo dao imenovati za Pokrovitelja Naroda zanarednih deset godina. Vojna u Nemačkoj bila je surov posao, ali jeTiberije nju vodio sa starom snagom i veštinom. Na Livijinonavaljivanje on je stalno navraćao u Rim da ne bi nikako izgubiododir sa političkim događajima koji su se u njemu odigravali. Tiberijeje, uostalom, održao dato obećanje i dao je da njime u svemuupravlja njegova majka.

Glava VII

1. god. pre n. e.Vratio sam se nekoliko godina unazad da bih pričao o svome

stricu Tiberiju, ali čim sam u tom izlaganju došao do časa kada ga jeAvgust usinio, ja sam preskočio neka poglavlja svoje sopstvenepovesti. U narednim poglavljima pokušaću da se strogo ograničim nadogađaje koji su se odigrali između moje devete i šesnaeste godineživota. U to doba su obično u punom jeku veridbe i ženidbe nasmladih plemića. Germanik je prvi postao punoletan; njegovčetrnaesti rođendan je padao 30. septembra, ali je svečanostproglašenja punoletstva uvek održavana u martu. Shodno običaju,on je, okićen vencem, pošao rano izjutra od naše kuće na Palatinu,imajući poslednji put u životu na sebi dečačku haljinu opervaženucrvenim rubom. Gomile dece su trčale ispred njega, pevajući iposipajući put cvećem, a sledovala mu je pratnja sastavljena odnjegovih prijatelja, takođe plemića, za kojima je išla duga povorkagrađana poređanih prema njihovom činu. Povorka se laganospuštala padinom Palatina, idući preko Trga, gde je Germanik bioburno pozdravljen, a on je na pozdrave odgovorio kratkim govorom.Odatle se krenulo na Kapitol. Na samome Kapitolu dočekali su gaAvgust i Livija, pa su ga i pozdravili, a on je tu prineo na žrtvukapitolskom Jupiteru Gromovniku jednog belog bika i prvi putprebacio preko pleća mušku togu. Na moje veliko razočaranje, meninisu dopustili da budem prisutan. Smatralo se da bi toliko hodanjebilo za mene prenaporno, a ostavilo bi rđav utisak ako bi me stavili unosiljku. Ja sam zato bio svedok samo onog prizora kada jeGermanik, po povratku kući, svoje dečačke haljine i ukrase žrtvovaodomaćim bogovima, a gledao sam i kako su sa stepenica kućerazdavani kolači i novac sakupljenoj gomili.

Godinu dana docnije on se oženio. Avgust je činio sve što je bilou njegovoj moći zakonodavca da podtstakne na brak rimskekolenoviće. Imperija je bila velika i bilo joj je potrebno više zvaničnikai viših vojnih zapovednika nego što su plemstvo i viteški red zajednomogli da dadu, i to čak i uprkos tome što su oni stalno bili prinavljaniiz naroda. Kada bi se stari kolenovići požalili na prostačko držanje tihskorojevića, Avgust je imao običaj da zlovoljno odgovori da on među

njima bira ipak one koji su još ponajmanje prosti. Rekao im je dasamo plemići i mogu da nađu leka toj boljci: svaki čovek i svakažena dobroga porekla treba da stupe rano u bračnu vezu i da izrodešto je moguće više dece. Stalno opadanje broja rađanja i brojaženidbi u vladajućem sloju postala je misao koja je prosto opsedalaAvgusta.

Jednom prilikom, kada se sav plemeniti stalež vitezova – iz čijihsu redova birani senatori – požalio na strogost Avgustovih zakonaprotiv neženja, on je dao sazvati sve vitezove na Trg da im tu neštokaže. Kada su se oni sakupili na tome mestu, on ih je podelio u dvegrupe: ženjene i neoženjene. Neoženjenih je bilo mnogo više odoženjenih. Avgust je tada svakoj grupi održao posebno slovo. On setoliko razjario na neženjene da ih je nazvao divljim zverima irazbojnicima, pa čak – u jednoj smešnoj govornoj figuri – i „ubicamasvoga potomstva”. Ali je u to vreme Avgust već bio star čovek, sasvom ćudljivošću i zloćudnošću starca koji je celoga veka stajao načelu države. Pitao je neženje da slučajno nisu uobrazili da suvestalske device? Najzad, vestalke bar spavaju same, rekao je on, ato je nešto više od onoga što čine gospoda vitezovi. Da li bi mu onimogli objasniti – pitao ih je on – zašto, umesto da dele svoju posteljusa poštenim ženama svoga staleža, pa da sa njima rađaju i zdravudecu, zašto proćerdavaju svoju mušku snagu sa robinjamanamazanim svakojakim lojem i sa onim odvratnim azijatsko-grčkimosobama, odanim bludu? A ako bi on, Avgust smeo i verovati u onošto čuje, saučesnici u njihovim noćnim igrama su najčešće onastvorenja gnusnoga životnog zanimanja koja on neće ni daspomene, a kamo li da dozvoli da se i kaže da ona mogu ostati uRimu tobož sa njegovim pristankom. O, da je to samo njegova stvar,onda bi svaki onaj koji izbegava svoje društvene obaveze, a u istovreme živi životom polne raskalašnosti, imao biti kažnjen istimstrašnim kaznama kao i vestalka koja prekrši svoje zakletve, to jestimao bi biti živ sahranjen u zemlju.

U pogledu nas ženjenih ljudi – a ja sam se u to vreme većnalazio među njima – on se prosto rastopio od pohvala, pa je širioruke da nas zagrli:

– Vi ste samo manjina u odnosu na ostali živalj Grada, rekao jeon. Vas je mnogo manje nego onih tamo prekoputa, koji neće da

vrše svoje prirodna društvene dužnosti. Zato imam sve razloge nasvojoj strani da vas hvalim utoliko više i da se osećam dvostrukozadovoljnim što ste se sami pokorili mojim željama i što činite sve štoje u vašoj moći da napunite državu narodom. Rimljani će postativelik narod samo ako budu živeli životom kojim vi živite. U prvovreme nas Rimljana je bilo samo jedna šaka – vi to dobro znate – alikada smo počeli da se ženimo i da rađamo decu, onda smo počelida se nadmećemo sa susednim državama ne samo srčanošću našihgrađana nego i brojem našeg stanovništva. Mi zato moramo uvek nato misliti! Mi moramo da nadoknađujemo beskrajnim nizom novihpokolenja onaj deo našeg roda koji nam smrt stalno otima – onakoisto kao što s smenjuju i bakljonoše kada trče trku – te da tako, jedanpreko drugoga obesmrtimo onu stranu svoje prirode u kojoj nam jeuskraćeno božansko blaženstvo. Uglavnom, to je i bio razlog što jeprvi i najveći među bogovima koji nas je i stvorio, podelio ljudski rodna dva dela, tako da jednu polovina predstavljaju ljudi a drugupolovinu žene, pa je u svaki od tih delova usadio sudnju za onimdrugim, učinivši da njihovo opštenje bude plodno, tako da stalnimrađanjem čak i smrtnost u neku ruku postane besmrtna. Vaistinu, isamo nam predanje veli da su neki od bogova muškog a nekiženskog roda, te su tako i oni svi povezani polnim vezama srodstva irodbine. Iz toga vidite da se čak i među onim bićima koja stvarnonemaju nikakve potrebe da se domišljaju o tome svemu kao mi,ženidba i rađanje dece priznaju kao plemenit običaj.

Meni je dolazilo da se smejem, ne samo zato što sam biohvaljen zbog nečega što mi je bilo nametnuto preko moje volje – adocnije ću govoriti i o Urgulanili sa kojom sam tada bio oženjen – veći zato što je cela ta priredba bila prava šega. Što je značilo toAvgustovo obraćanje vitezovima, kad je i on sam bio savršenosvestan da nisu muškarci ti koji beže od rađanja dece, već da su tonjihove žene? A da je pozvao žene, možda bi mogao nešto i učiniti,kazavši tek njima pravu reč!

Pamtim da sam jednom čuo razgovor dveju oslobođenih robinjamoje majke koje su se prepirale o savremenom braku sa gledištažene iz dobre porodice. Šta ona dobija brakom? – pitale su se one.Moral je danas tako raspušten da ga niko više ne uzima za ozbiljnustvar. Neosporno, poneki čovek staroga kova još poštuje brak utoliko

što ima kao neku predrasudu prema deci koju duguje svojimprijateljima ili slugama, a poneka žena staroga kova još uvekdovoljno poštuje osećanja svoga supruga, te jako pazi da nezatrudni od nekoga drugog. Ali danas po pravilu svaka žena lepespoljašnjosti može da spava sa svakim muškarcem koji joj se svidi.Ako se uda, pa joj dosadi muž – kao što se to redovno i dešava – tezaželi nekoga drugog da bi se s njim zabavljala, onda često mora daračuna sa ponosom i ljubomorom svoga supruga. A ni u novčanompogledu položaj žene se ne poboljšava brakom. Njen miraz je već urukama njenoga muža ili svekra – ako se desi da je i on živ – a on jestarešina domaćinstva; a sa mužem ili svekrom je obično još teženagoditi se nego sa rođenim ocem ili sa starijim bratom, na čije seslabosti ona već odavno bila navikla. Biti udata, to znači dosađivatise sa odgovornošću držanja kuće, a što se tiče dece – ko njih jošupšte i želi? Deca samo remete ženino zdravlje i ometaju njenezabave čitav meseci pre porođaja, a premda novorođenče odmahdobija dojkinju, porodilji treba vremena da se oporavi i od bednihmuka i porođaja, dok se često događa i to da joj struk budeupropašćen čim rodi nekoliko dece. Pogledaj samo kako se lepaJulija promenila zato što se pokorno povinovala Avgustovoj želji darađa! A muževi su takvi da žena, ako i voli muža, ne može od njegaočekivati da će se čuvati drugih žena za vreme njene trudnoće; semtoga, on malo haje za novorođeno dete. Povrh toga – kao da sveovo nije dovoljno – današnje dadilje su tako nebrižljive da dete čestoi umre sa njene nepažnje. Pravi je blagoslov u tome što su grčkilekari tako vešti da mogu, ako već stvar nije otišla isuviše daleko, daza dva-tri dana spasu ženu od neželjenog deteta a da niko ništa i neprimeti i da nikoga ni glava ne zaboli. Naravno, izvesne žene, pa čaki veoma savremene žene, prosto žude za decom na starovremskinačin, ali one mogu i da kupe dete od nekoga čoveka pristojnogporekla koga su pritisli poverioci, pa da ga dadu usvojiti u porodicisvoga muža.

Avgust je dao dozvolu Plemenitom Viteškom Redu da se njegovičlanovi mogu ženiti i neplemkinjama, pa čak i oslobođenimrobinjama, ali ni to nije mnogo unapredilo stvar. Ako su se već ženili,vitezovi su se ženili radi velikih miraza, a ne radi dece ili iz ljubavi, ajedna bivša robinja uopšte ne predstavlja neki dobar lov. Međutim,

vitezovi, a naročito oni koji su to odskora postali, ne mare nimalo dastupe u brak sa ženom ispod svoga društvenog stupnja, dok uporodicama staroga plemstva postoji još veća teškoća. Tu ne samoda je mali izbor žena koje imaju ugledne rođačke veze nego su isvadbeni svečani običaji stroži. U tim porodicama je žena mnogoviše pod potpunom vlašću domaćina kuće u koju ulazi. Zato svakapametna žena mora dvaput dobro da razmisli pre nego što zaključibračni ugovor, iz koga može da se iščupa samo razvodom, a poslerazvoda je teško povratiti pravo svojine na ono što je doneto u miraz.U drugim porodicama, koje nisu plemićke od davnina, žena može ida se zakonski uda a da ipak pri tom ostane nezavisna ako zadržipravo nadzora nad svojim imetkom, ali pod uslovom da se pobrineda u bračni ugovor uđe i odredba da može svake godine spavati bartri noći izvan kuće svoga muža, pošto taj uslov prekida ne samonjegovo pravo nad njom nego i nad njenim imetkom. Žene vole tuvrstu braka iz razloga koji govore sami za sebe, i to iz onih istihrazloga iz kojih njihovi muževi mrze takav brak. Taj oblik braka je bionajpre uveden kod onih rimskih porodica koje su stajale društvenoniže, pa se posle uzdizale, te je postao pravilo za sve, sem za stareplemićke porodice. Kod ovih je protiv tog običaja ustao jedan verskirazlog, jer su iz tih porodica birani sveštenici, a po verskom zakonusveštenik mora da bude oženjen čovek, i to oženjen u najstrožemobliku, kao što mora i poticati iz braka zaključenog u takvom obliku.Neko vreme je bilo sve teže i teže naći dostojne kandidate zasveštenike. Došlo se dotle da su se sveštenička bratstva razredila ida nisu mogla biti ni popunjena, te se nešto moralo učiniti za tu stvar,pa su zakonodavci našli izlaz: ženama visokoga roda je bilodozvoljeno da zaključuju brakove u strogom obliku, ali da u bračniugovor unesu ne samo odredbu po kojoj će potpuno predati sebe isvoje imanje – i smatrati tu obavezu za svetinju – nego i odredbu damogu uživati i sve povlastice braka slobodnih građana.

Ali to je nastupilo tek docnije. U međuvremenu je najbolje odsvega šta je Avgust mogao da učini bilo ovo: pored zakonskogkažnjavanja neženja i onih koji nisu imali dece, on je učinio pritisakna starešine porodica da rano žene i udaju svoj podmladak,(preporučujući mu da se plodi i množi), i to da ga žene i udaju dok jeon još toliko mlad i lud da nije u stanju ni da shvati šta čini stupanjem

u brak, niti da se protivi braku, nego samo da se pokori. A da bi sasvoje strane dao dobar primer, on je sve nas mlađe članove svoje iLivijine porodice vezao veridbama i venčanjima još u najmlađemmogućem uzrastu. Ma kako to čudno zvučalo, Avgust je zato već upedeset četvrtoj godini bio praded, a postao je i čukunded pre svojesmrti, koja ga je zadesila u sedamdeset šestoj, dok je njegova kćiJulija, zahvaljujući svome drugom braku, imala već unuku za udadbujoš dok je ona i sama mogla da rađa. Na taj su se način naraštajiprestizali, pa se rodoslovno stablo carske porodice zato i nadmetalopo zamršenosti sa rodoslovom olimpijskih bogova. To se desilo nesamo zato što je dolazilo do stalnih usinovljenja i brakova međusrodnicima čak i bližim nego što je to u stvari dozvoljavao verskizakon – pošto je carska porodica već u ta vremena stajala iznadzakona – nego je dolazilo i otuda što su se udove, čim bi izgubilemuža, uvek preudavale u uzanom krugu svoje rodbine. Ja ću se zatoupeti iz petaih žila da bih bliže rasvetlio tu stvar, težeći da ipak neotegnem svoje izlaganje u beskraj.

Već sam spomenuo Julijinu decu, koja su bila Avgustovi glavninaslednici od časa kada je ona otišla u progonstvo i bila lišenanasledstva. To su bila tri dečka: Gaj, Lucije i Postum, i dve kćeri:Julija i Agripina. Mlađi članovi Livijine porodice su bili Tiberijev sinKastor i njegova tri bratučeda, naime moj brat Germanik, moja sestraLivila i ja lično. Ipak ne smem zaboraviti ni Julijinu unuku – jer poštoJulili nije mogao biti nađen muž u krilu Livijine porodice, ona seudala za jednog imućnog senatora koji se zvao Emilije, a koji je njojpadao prvi bratučed iz jednog prethodnog Skribonijinog braka, pa jetome Emiliju rodila kćer koja se zvala Emilija. Taj brak Julile isenatora Emilija nije bio srećan potez, jer je Livija bila ljuta što seAvgustova unuka udala ma za koga drugog a ne za jednog od njenihunuka. Kao što ćete docnije već videti, nju to nije dugo mučilo; umeđuvremenu se Germanik oženio Agripinom, jednom lepom iozbiljnom devojkom u koju je dugo bio zaljubljen; Gaj se oženiomojom sestrom Livilom, ali je uskoro umro ne ostavivši za sobomdece; Lucije je bio veren s Emilijom, ali je umro pre nego što senjome i oženio.

Lucijeva smrt je otvorila pitanje: kako da se nađe dostojanmladoženja za Emiliju? Avgust je mudro namirisao da Livija ne

namenjuje Emiliji za muža nikoga drugog samo mene, ali je on, sdruge strane, gajio nežna osećanja prema tom detetu, te nije hteo daga uda za jedno tako bolešljivo stvorenje kao što sam bio ja. On sezato odlučio da se usprotivi tome braku, pa se prvi put u životuzarekao da Livijina volja neće biti ostvarena. Ali, nekako uskoroposle Lucijeve smrti, dogodilo se da je Avgust ručao kod Medulina,jednog od svojih starih vojskovođa, koji je vodio poreklo od diktatoraKamila. Pošto su kupe vina bile više puta nalivene, Medulin mu jerekao kroz osmeh da on ima jednu unuku koju jako voli. Ta devojčicaostvaruje iznenađujuće uspehe u svojim studijama književnosti, aMedulin je dao razumeti da se za taj uspeh ima zahvaliti jednomemladom srodniku njegovog uvaženog gosta.

Avgust je bio doveden u zabunu.– Ko bi to mogao biti? – uzviknuo je on. Ja ništa nisam čuo o

tome! Pa to je neka tajna ljubav u književnom umokcu?– Da, tako nešto, odgovorio je Medulin razvukavši usne. Ja sam

razgovarao s tim mladićem i nisam mogao odoleti srcu da ga nezavolim uprkos njegovim telesnim manama i nedostacima. On imaotvorenu i plemenitu dušu, a ostavio je na mene utisak i kao dobrođače.

– Da ne misliš na mladoga Tiberija Klaudija? – zapitao je Avgustsa nevericom.

– Pa naravno, na njega! – reče Medulin.Na Avgustovom licu blesnu neka odluka i on, brže nego što bi to

bilo i pristojno, zapita:– Čuj, Meduline, stari prijatelju, da li bi ti Klaudiju nešto zamerio

kao mužu svoje unuke, jer ako bi ti odobrio taj brak, ja bih bio vrlosrećan da stvar uredim. Mladi Germanik je sada starešina porodiceKlaudija, ali u stvarima kao što je ova o kojoj je reč on pripitkuje istarije za savet. Izvesno je da svaka devojka ne bi mogla da savladatelesnu odvratnost prema jednom tako bednom gluvaću i kljastomemucavcu, pa ga Livija i ja iz obazrivosti koja je prirodna nismo niverili sa nekom devojkom. Ali ako bi tvoja unuka po svojoj sopstvenojvolji htela...

– Samo to dete mi je govorilo o toj udadbi, reče Medulin, a onaje već brižljivo odmerila i razloge. Ona mi veli da je mladi Tiberije

Klaudije skroman, istinoljubiv i blaga srca, a da mu njegova hromostne dozvoljava da ide u ratove i da u njima pogine...

– Niti da trči za drugim ženama, dodade Avgust, smejući se.– I da je on samo nagluv na jedno uvo, a što se tiče opšteg

stanja njegovog zdravlja...– Mislim, reče Avgust, da je ta mala raskalašna devojčica već

utvrdila da on nije sakat u onom delu tela o kome poštene ženenajviše brinu! Zašto onda ne bi mogao da joj podari i savršenozdravu decu? Moj stari i hromi priplodni pastuv Bukefal je bio roditeljvećeg broja konja koji su odneli pobede u trkama s kočijama negoijedan drugi konj u Rimu. Nego, šalu na stranu, Meduline, tvoja jekuća vrlo poštovana, i porodica moje žene bi bila gorda da se sanjom veže srodstvom. Da li ti misliš ozbiljno kad odobravaš taj brak?

Medulin na to reče da bi devojka mogla da učini i neki gori izbor,a da se i ne govori o neočekivanoj časti što će njegova porodicaudadbom biti vezana za Oca Otadžbine.

Ta Medulina, unuka Medulinova, bila je moja prva ljubav, i ja sezaklinjem da nikada niko nije video tako lepo dete u čitavom svetu.Ja sam je sreo jedno posle podne u Salustijevim Vrtovima, kamo meje odveo Sulpicije u odsustvu Atenodora, koji je bio nešto slab.Sulpicijeva kći je bila udata za Medulininoga strica, kurija Kamila,jednog odličnog vojnika, koji je šest godina docnije bio i konzul. Kadasam prvi put ugledao Medulinu, ja sam prosto bio iznenađen nesamo njenom lepotom nego i njenom neočekivanom pojavom, jer mije prišla sa one strane sa koje sam nagluv, i to u trenutku kada samčitao neku knjigu, pa dok sam podigao oči, ona je već stajala nadamnom i smejala se mojoj zauzetosti. Ona je bila tankovita, bujnecrne kose i bele kože, a imala je vrlo ugasito plave oči. Pokreti su jojbili brzi kao u ptice.

– Kako se zoveš? – zapitala me je prijateljskim glasom.– Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik, rekoh ja.– O, bogovi sveti, tolika imena! A ja se zovem Medulina Kamila.

Nego, koliko ti je godina?–Trinaest, odgovorio sam ja, s uspehom savlađujući svoju

mucavost.– Meni je samo jedanaest, ali se kladim da ću pre stići do ovog

kedrovog drveta i vratiti se natrag nego ti!

– Jesi li ti neki majstor u trčanju?– Mogu da tučem u tome svaku devojku u Rimu, kao i moju

stariju braću, reče ona.– E, onda se bojim da si već dobila opkladu, pošto ja uopšte ne

mogu da trčim, jer sam hrom...– O, siroti prijatelju, pa kako si onda došao ovamo? Hramao si

celim putem?– Ne, Kamila, odgovorio sam joj ja. Nose me u nosiljci kao neku

matoru lenštinu.– Zašto me ne zoveš mojim prvim imenom?– Zato što ti ovo više priliči.– Kako to? Reci mi jasnije, pametnjakoviću!– Evo kako: Etrurci su ime Kamila davali mladim sveštenicama

koje su bile posvećene Dijani i koje su se bavile lovom. A kad nekonosi to ime, on mora da bude i pobednik u trčanju.

– To je divno! Nikada o tome nisam ništa čula. Od sada ćugovoriti svima svojim prijateljima da me zovu samo Kamila.

– A hoćeš li ti mene da zoveš Klaudije? To ime mi i onakoodgovara. Ono znači bogalj. Moji me obično zovu Tiberije, a to mi neodgovara, jer je Tibar vrlo brza reka.

Ona se nasmeja, pa me upita:– Pa dobro, Klaudije, reci mi šta radiš povazdan kad već ne

možeš da juriš sa drugim dečacima?– Većinom čitam. A i pišem. Iako je tek jun, ja sam ove godine

već pročitao hrpu knjiga. Ova, koju sad čitam, na grčkom je.– Ja još ne mogu da čitam na grčkom. Samo znam azbuku. Moj

ded muku muči sa mnom – jer, znaš, ja nemam oca – pa me zato izove lenivicom. Naravno, ja razumem grčki kad čujem da ga nekogovori, jer mi uvek govorimo grčki za vreme obeda i kad imamoposete. A o čemu ti je ta knjiga?

– To je jedan odlomak Tukididove Istorije. Ovaj deo govori otome kako je jedan političar – u stvari jedan štavilac koža, koji sezvao Kleon – počeo da se nepovoljno izražava o vojskovođama kojisu opkolili Spartance na jednom ostrvu, pa rekao da oni nisu najboljepostupili i da bi on – da je bio vojskovođa – za dvadeset dana doveosve te Spartance kao ratne zarobljenike. Atinjani su bili toliko sitinjegovih priča da su ga odredili da on sam dalje zapoveda vojskom.

– Smešna zamisao! Pa šta je bilo dalje?– On je održao obećanje! Izabrao je jednog valjanog časnika

svoga bojnoga stožera, pa mu je naredio da se tuče kako god hoće,ali da dobije bitku, a taj čovek je znao svoj zanat. Na taj način jeKleon u roku od dvadeset dana doveo u Atinu sto dvadesetnajuglednijih Spartanaca.

Kamila reče:– Slušala sam da je moj stric Furije govorio da je mudar vođ

onaj koji ume da izabere mudre ljude da oni misle umesto njega. –Pa dodade: Ti si, Klaudije, vrlo pametan!

– A mene, odgovorih joj, ljudi drže za poslednju budalu, i, štoviše čitam smatraju me sve luđim!

– Mislim, reče ona, da si ipak vrlo pametan. I lepo pričaš.– Ali ja mucam. I jezik mi je klaudijevski.– Možda ti to dolazi od nervoze! Nego, da li poznaješ mnogo

devojčica?– Ne, rekoh ja. Ti si prva devojčica koja mi se nije nasmejala

kad me je srela. Ne bismo li se mogli viđati s vremena na vreme,Kamila? Ti me ne bi mogla naučiti da trčim, ali bih te ja naučio dačitaš grčki. Da li bi ti to volela?

– O, kako da ne! Nego, da li bi me ti učio iz zanimljivih knjiga?– Iz svake knjige koja bi ti se svidela. Da li voliš istoriju?– Čini mi se da više volim pesništvo, jer u istoriji treba pamtiti

mnoga, imena i datume. Moja najstarija sestra luduje za Partenijevimljubavnim pesmama. Jesi li čitao neke njegove pesme?

– Jesam, ali ja ne volim te stvari. To je izveštačeno. Ja volimknjige koje se bave stvarnim stvarima.

– I ja volim takve knjige. Ali zar ne postoje neke grčke ljubavnepesme koje ne bi bile izveštačene? – upita ona.

– Postoji Teokrit. Ja ga mnogo volim. Nagovori svoju tetku da tedovede sutra ovamo u isto vreme, a ja ću poneti Teokrita, pa ćemoodmah početi.

– Da li mi jemčiš da on nije dosadan?– Jemčim ti da je on vrlo dobar pisac.Posle tog razgovora mi smo se sretali u onom vrtu skoro

posvednevno, pa smo zajedno sedeli u hladu, čitali Teokrita irazgovarali. Molio sam Sulpicija da mi obeća da o tome neće nikome

ništa reći, jer sam se bojao da će Livija ako za to čuje, zabraniti daizlazim. Kamila mi jednoga dana reče da sam najbolji dečko koga jeikada srela i da me voli više nego sve prijatelje svoje braće. Na tosam joj i sam rekao koliko je volim, a njoj se to jako svidelo, pa smose bojažljivo poljubili. Ona je onda zapitala da li postoji ikakvamogućnost da se uzmemo. Rekla mi je da bi njen ded za nju sveučinio i da će ga ona jednoga dana dovesti da se upozna sa mnom –nego, pitala se ona, da li će pristati moj otac? Kada sam joj rekao danemam oca i da sve zavisi od Avgusta i Livije, ona postadesumorna. Mi do tada nismo mnogo razgovarali o našim porodicama.Ona nikada nije čula ništa dobro o Liviji, ali sam joj ja rekao da ćeona možda i odobriti naš dogovor, pošto me toliko ne voli da nećevaljda ni da brine o tome šta ja radim, osim utoliko da je neosramotim.

Medulin je bio čestit i dostojanstven starac, a unekoliko iistoričar, te je razgovor među nama tekao glatko. On je nekada bioviši časnik u službi mog oca u njegovoj prvoj vojni, te su mu uvekbila puna usta anegdota o njemu, a ja sam mnoge od njih zahvalnozapisao za životopis moga roditelja. Jednoga dana mi počesmo darazgovaramo o Kamilinom pretku Kamilu, pa kada me on zapitakome se njegovom delu najviše divim, ja odgovorih ovako: Kada jeizdajnički učitelj faleriske mladeži prevarom domamio svoje štićenikedo gradskih zidina Rima i kada je rekao Kamilu da će stanovniciGalerija platiti svaku cenu samo da dobiju natrag svoje sinove, Kamilje odbacio tu ponudu. Naredio je da se tome učitelju smakne ruho ida mu se ruke vežu naopako, pa je dečacima dao šibe i štapove irekao im da ga batinanjem vrate natrag u Falerij. Zar to nije biloveličanstveno?

U stvari, čitajući tu istoriju, ja sam zamišljao učitelja kao Katona,a đake kao Postuma i sebe, te je moje oduševljenje za Kamila bilopomalo pristrasno. Medulin je, međutim, bio zadovoljan.

Kada je od Germanika zatražena dozvola za naš brak, on je biosrećan da je da, jer sam mu ja već govorio o svojoj ljubavi premaKamili. Moj stric Tiberije takođe nije ništa zamerio, a mojastaramajka Livija je, kao obično, prikrivala svoje nezadovoljstvo, paje čak čestitala Avgustu što je tako brzo uhvatio Medulina za reč.

– Mora biti da je on bio pijan kad je odobrio taj brak, rekla jeona, ali je dodala da je i miraz mali i da moja ženidba predstavljaveliku čast za čoveka Medulinove porodice, pošto Kamilova kuća, učitavom nizu pokolenja, nije rodila nijednog čoveka naročitesposobnosti ili glasa.

3. god. n. e.Germanik mi je rekao da je sve uređeno i da će veridbena

svečanost biti održana prvog srećnog dana. Mi, Rimljani, jako smosujeverni u pogledu srećnih i nesrećnih dana; niko živi ne bi nipomislio da na dan 16. jula bije bitku, da se ženi ili da kupuje kuću,jer je to dan kada su Kamila porazili Gali na Aliji. Ja sam jedva smeoda verujem svojoj sreći. Pre toga sam se bojao da će me oženitiEmilijom, jednom devojčicom rđave naravi i usiljena ponašanja, kojaje – ugledajući se na moju sestru Livilu – volela da me draži i da mepravi ludim kad god bi nam došla u posetu, što je često činila. Livijaje zahtevala da moja veridba bude što je moguće više porodičnastvar, jer je verovala da ću se izgubiti i pobrljaviti ako bude bilomnogo sveta. A i ja sam želeo da to prođe skromno, jer mrzimsvečane obrede. Prisustvovali bi samo potrebni svedoci i ne bi bilonikakvog veselja, već bi, shodno običaju, jedino bio prinet na žrtvuovan, posle čega bi mu bila ispitana utroba da se vidi da li supredznaci povoljni ili ne, i, naravno, pokazalo bi se da jesu; Avgust bičinodejstvovao kao sveštenik, pa bi, u želji da se dodvori Liviji, i sampazio da tako nekako ispadne. Zatim bi bio potpisan ugovor osvečanom stupanju u brak čim budem stasao, a u njemu bi bila iodredba o mirazu. Kamila i ja bismo se uhvatili za ruke i poljubili, jabih joj dao zlatan prsten i ona bi se vratila u kuću svoga deda istoonako mirno kao što je i došla, bez ikakve pratnje i pevača.

I danas je za mene bolno da pišem o tom danu. Stajao sampored Germanika pred porodičnim žrtvenikom veoma uznemiren, savencem na glavi, odeven u čistu odeću, čekajući da se pojaviKamila. Nje nije bilo, dugo je nije bilo. Svedoci su već počeli dagunđaju od nestrpljenja i da osuđuju rđavo ponašanje starogaMedulina, što dopušta da ga čekamo u tako svečanoj prilici. Najzadvratar prijavi Kamilinog strica Furija i on uđe, bled kao pepeo iodeven u ruho ožalošćenih. Posle nekoliko reči pozdrava i izvinjenja

pred Avgustom i ostalima što je došao tako dockan i u zloslutnojodeći, on reče: – Dogodila se velika nesreća, moja je sinovica umrla.

– Umrla! – uzviknu Avgust. Kakva je to šala? Ta još pre polačasa smo primili poruku da je već na putu da bude ovde!

– Umrla je od otrova, reče Furije. Kao uvek, pred vratima seskupila gomila da vidi devojku kad iz kuće pođe vereniku. Kad jemoja sinovica izišla, oko nje su se tiskale žene koje su joj se divile.Ona je lako kriknula kao da joj je neko nagazio na nogu, ali o tomeniko ništa nije ni mislio, te je ušla u nosiljku. Nismo daleko zašli uulicu kad je moja žena, Sulpicija primetila da je Kamila promenilaboju, te ju je upitala da je nije obuzeo strah. Ona joj je odgovorila:„Ah, strina, jedna žena me je ubola iglom u ruku i ja sad već osećamkako malakšem!” To su bile njene poslednje reči, prijatelji moji, jer jeposle nekoliko minuta izdahnula. Ja sam pohitao ovamo čim sampromenio ruho. Vi ćete mi oprostiti...

Ja sam briznuo u plač i histerično zajecao. Moja mati serazbesnela zbog moga slabićkog ponašanja i naredila jednomeoslobođenom robu da me vodi u moju odaju; tamo sam ostaonekoliko dana u živčanoj groznici, ne mogući ništa jesti niti spavati.Da me nije tešio dragi Postum, verujem da bih izgubio razum. Ubicanije nikada nađena niti je iko bio u stanju da objasni njene pobude.Nekoliko dana docnije Livija je rekla Avgustu da se – na osnovuonoga što se saznalo iz izveštaja koji se mogu smatrati pouzdanim –u gomili žena nalazila i neka devojka, Grkinja, koja je smatrala da jojje stric moje verenice naneo neku nepravdu – iako nesumnjivo nijeimala osnova da tako misli – pa je rešila da se osveti na takočudovišan način.

Kada sam prezdravio, odnosno kad opet nisam bio gore negoobično, Livija se požalila Avgustu da je smrt mlade Meduline Kamiledopala u najnezgodnijem času. Uprkos opravdanog Avgustovogopiranja braku između mene i mlade Emilije, rekla je da se boji da ćeEmilija, posle svega, ipak morati da se veri sa mnom, njenimnemogućim unukom, pa je rekla: – Ceo svet se čudio što se ona nijeudala za njega i ranije.

Tako je, kao i uvek, sve bilo po Livijinoj želji. Nekoliko nedeljadocnije ja sam bio veren sa Emilijom i progurao sam tu svečanostbez ikakvog sramoćenja pred svetom, jer me je žalost za Kamilom

učinila sasvim ravnodušnim. Ali su Emilijine oči, kad je došla, bilecrvene, i to ne od suza žalosnica, nego od suza isplakanih od besa.

4. god. n. e.A sada ću da pričam o Postumu, tome zlosrećniku, koji je bio

zaljubljen u moju sestru Livilu. On ju je često sretao, jer je ona živelana dvoru još od svoje udaje za Postumovog brata Gaja, pa je tuostala i posle njegove smrti. Svi su očekivali da će je Postum uzeti ida će tako obnoviti porodičnu vezu, prekinutu Gajevom smrću. Livilije laskala njegova strasna ljubav. Ona se s njim stalno domigivalaiako nije imala ljubavi za njega. Njen izbor je pao na Kastora, jednogsurovog, razuzdanog i lepog derana, koji je izgledao kao stvoren zanju. Ja sam slučajno saznao za sporazumevanje među njima, te sambio vrlo nesrećan zbog Postuma, utoliko pre što on nije ni slutio onjenoj pravoj prirodi, a ja se nisam usuđivao da mu govorim o tome.Kad god smo ja i on bili u njenom društvu, ona se pravila kao da jojje stalo do mene, a to me je isto onoliko ljutilo koliko je godiloPostumu. Znao sam da će, čim ovaj ode, opet početi da mi seizruguje. Matora Livija je nanjušila šta se dešava između Livile iKastora, pa je brižno bdela; jedne noći je ta budnost bila nagrađenaizveštajem nekog vernog sluge da je Kastor baš u tome času ušaokroz prozor Livili, preskočivši balkon. Livija je odmah postavilanaoružanu stražu ispod balkona, a sama je zakucala na Livilinavrata. Posle jednoga minuta ili nešto više Livila je otvorila, praveći seda je bila duboko uspavana, ali je Livija ušla u sobu i našla Kastoraiza zavese. Ona ih je dobro izgrdila i dala kao neko obećanje –naravno pod izvesnim uslovima – da ta stvar neće biti saopštenaAvgustu, koji bi ih oboje izvesno poslao u progonstvo; rekla im je,takođe, da će, ako ti njeni uslovi budu ispunjeni, ona već sve udesitida se njih dvoje i uzmu. Nešto posle moje veridbe sa Emilijom, Livijaje zajedno sa Avgustom tako uredila stvar da je Postum, na svojuveliku žalost, bio veren sa jednom devojkom koja se zvala Domicija,a koja je meni bila bratučeda po materinoj strani, dok se Kastoroženio Livilom. To se desilo one iste godine kada je Avgust usinioTiberija i Postuma.

Livija je smatrala Juliju i njenoga muža Emilija kao osobe koje bimogle biti prepreka njenim zamislima. Okolnosti su joj opet išle na

ruku: došla je do činjenica koje su nedvosmisleno dokazivale da tajEmilije i Kornelije, unuk velikog Pompeja, sklapaju zaveru da svrgnuAvgusta sa vlasti, pa da posle toga podele njegova službena zvanjameđu sobom i nekim bivšim konzulima, između kojih su računali i saTiberijem, iako ga još nisu ni pitali da li na to pristaje. Ova zavera nijenikada dalje odmakla, jer je prvi čovek kome su se približili, jedannekadašnji konzul, odbio da uopšte ima veze sa tom zamisli. Avgustnije hteo da kazni Emilija i Kornelija ni smrću ni progonstvom, poštoje okolnost da je njihova zavera naišla na tako mali odziv bila zanjega dobrodošli dokaz o snazi njegovog položaja, a hteo je usto dase ovom poštedom pokaže još jačim. On ih je samo dozvao k sebi idobro im očitao, prebacujući im ludost i nezahvalnost. Kornelije muje pao pred noge i podlo mu blagodario na blagosti, a Avgust ga jezamolio da prestane praviti od samoga sebe ludu. Avgust im je,dalje, rekao da on nije nikakav tiranin protiv koga bi trebalo sklapatizavere, niti osoba kojoj se valja klanjati kao bogu zato što jevelikodušan, nego da je on samo državni službenik RimskeRepublike kome su privremeno data široka ovlašćenja radi boljegodržavanja javnoga poretka. Njega je očigledno zaveo Emilijeneistinitim prikazivanjem prilika. Najbolji način da se izleči od tihbesmislica bio bi za Kornelija da iduće godine i sam postane konzul,pošto je i onako na redu da to bude, te da tako zadovolji svoječastoljublje, budući da bi delio ista zvanja sa njim, Avgustom, jer uRimu nema veće časti nego postati konzul (što je, teoretski uzeto,bilo i tačno). Što se pak tiče Emilija, on je bio gord i nije pao nakolena. Avgust mu je rekao da je on, kao njegov rođak po ženi,morao pokazati više pristojnosti, a kao bivši konzul više zdravogarazuma. A onda ga je lišio svih njegovih časti.

Zanimljivu stranu ovoga slučaja predstavljalo je Livijino držanje.Ona je uspela da predstavi stvari tako kao da je samo njena zaslugašto je Avgust toga puta bio blag, jer ga je tobož ona, upotrebivši svunežnost svoga ženskog srca, molila za živote obojice zaverenika,pošto je Avgust, kako je ona tvrdila, već bio rešio da, primera radi,smrću kazni obojicu. Ona je čak dobila njegovo odobrenje da objavijednu malu knjigu koju je sama napisala, a koja je nosila naslovRasprava o snazi i plemenitosti, vođena na uzglavlju, a koja je bilapuna poverljivih i ganutljivih saopštenja. Avgust je tu opisan kao

čovek izmučen i nespokojan, koji pati od nesanice. Livija ga lepomoli da joj kaže šta misli, pa tako zajedno dolaze do pitanja kakovalja postupati sa Emilijem i Kornelijem.

Avgust kaže da ne želi da ih otera u smrt, ali da se boji da ćemorati i to da uradi, jer ako ih ostavi u životu, onda će se misliti da seon njih plaši, pa bi onda i drugi pokušali da se zavere protivu njega.

– Najdraža mi supruga – veli u toj knjizi Avgust – u vrlo teškompoložaju se nalazi čestit čovek kad mora, zbog same nužnosti, dačini odmazdu i da kažnjava.

Na to mu Livija odgovara:– Ti si sasvim u pravu, ali i ja imam da ti dam jedan mali savet,

to jest ako bi ti samo hteo da ga primiš i ako me nećeš grditi što ti ja,iako sam žena, ulivam u glavu ono što se inače niko ne bi usudio dati kaže, pa ni tvoji najprisniji prijatelji.

– Pa hajde, na sredu s tim! Šta to može biti? – pita Avgust, aLivija mu odgovara:

– Ja ću ti to reći bez ustezanja, pošto i onako delim s tobomsvaku sreću i nesreću i pošto, dok si ti živ i zdrav, i ja imam svoj deovlasti; zato, ako bi se tebi dogodila neka nesreća – a neka bi to samobogovi sprečili! – onda bi to bio kraj ne samo za tebe nego i zamene.

I zato ona savetuje praštanje:– Blage reči, kaže ona u svojoj knjizi, razbijaju jarost, dok oštre

izazivaju bes čak i u plemenitoj duši, te će oproštaj zato omekšati inajokorelija srca, dok bi kazna otvrdnula i ono koje je ponizno. Timeneću da kažem da mi treba da štedimo sve zločince bez razlike,pošto ima u svetu i neizlečive i stalne pokvarenosti prema kojoj jeuzaludno biti meka srca. Ljudi koji vrše prestupe takve vrste treba,kao rak-rana, odmah da budu izbačeni iz države. Ali ostaleprestupnike, čije svesne ili nesvesne greške treba pripisati mladosti,neznanju ili nerazumevanju, trebalo bi, prema mome mišljenju, samoukoriti ili ih kazniti na najblaži mogući način. Okušajmo, dakle, ovajnačin, počinjući baš sa ovim ljudima!

Avgust joj onda čestita na mudrosti i priznaje da je ubeđen.Ovde valja dobro uočiti ono jemstvo koje je pruženo svetu da će

se sa Avgustovom smrću svršiti i Livijina vlada, a zatim treba zapaziti

i dobro urezati u pamet i onu rečenicu o neizlečivoj i ustaljenojpokvarenosti. Moja baba Livija je zaista bila prepredena žena!

Posle toga događaja ona je rekla Avgustu da se mojenameravano venčanje s Emilijom mora pokvariti u znak carskognezadovoljstva prema njenim roditeljima. Avgust je bio očaran, pa seodmah saglasio s tim, jer mu se Emilija pre toga gorko žalila nanesreću što će biti udata za mene. Ali se Livija otada imala maločega bojati od Julije, pošto je Avgust podozrevao da je i ona bilasaučesnik u naumima svoga muža, ali Livija će se ipak pre svogasudnoga časa postarati da potpuno upropasti Juliju. Umeđuvremenu, ona je imala da plati jedan dug časti svojoj prijateljiciUrgulaniji, ženi koju još nisam spominjao, ali koja ide međunajogavnije duše cele ove priče.

Glava VIII

Urgulanija je bila jedina Livijina poverenica i bila je povezana sanjom najčvršćim vezama koristi i zahvalnosti. Ona je bila izgubilamuža, koji je poginuo za vreme Građanskih Ratova bijući se nastrani Pompejevog sina, a Livija – koja je tada još bila udata za mogdeda – uzela je u zaštitu i nju i njenog nedoraslog sina od nasiljaAvgustovih vojnika. Kada se udala za Avgusta, Livija je nastojala dase Urgulaniji vrate uzapćena imanja njenoj muža, pa je čak pozvalatu ženu da živi pored Avgusta i nje kao član njihove porodice. NaLivijin nagovor, pošto je ona u Avgustovo ime mogla da nateraprvosveštenika Lepida da učini sve što bi ona htela, Urgulanija jedobila pod svoju duhovnu vlast sve udate žene rimskih plemićkihporodica. Tu stvar moram da objasnim. Svake godine prvih danadecembra morale su sve te žene da prisustvuju jednoj važnoj žrtvi,koju su vestalke prinosile dobroj boginji Fauni, zaštitnici plodnosti iženske čestitosti, a bogatstvo i sigurnost Rima su za narednihdvanaest meseci zavisili od ishoda toga obreda. Muškarcima je podpretnjom smrti bilo zabranjeno da svojim prisustvom obesvete tobogosluženje. Livija – koja je pridobila naklonost vestalki time što jeobnovila njihov hram i bogato opremila i snabdela njihovu zajednicu,kao i time što im je preko Avgusta izborila od Senata mnogepovlastice – nagovestila je jednoj Vestinoj prvosveštenici da bi se uvrlinu nekih žena koje su prisustvovale tim žrtvama moglo iposumnjati. Rekla je, dalje, da su nedaće koje su snašle Rim u tokuGrađanskih Ratova možda baš i došle zbog raskalašnosti onih ženakoje su vršile svete tajne obrede posvećene dobroj boginji plodnosti.Ona je čak izradila mišljenje da bi se boginja ublažila samo tako akobi se obezbedilo da joj služe samo besprekorne žene, jer su se uobrede uvukle i neke nevaljalice. Ali, da bi ove bile otkrivene iotklonjene trebalo je dati svečano obećanje da njihova priznanja oskretanju sa staze vrline nikada neće doći do muških ušiju, te da oneneće biti izložene nikakvoj sramoti.

Vestina prvosveštenica, pobožno nastrojena žena, saglasila ses tom Livijinom mišlju, ali je zatražila i neko nebesko znamenje, kojebi opravdalo uvođenje ove novine. Livija je odgovorila da joj se bašprethodne noći u snu javila sama boginja Fauna i naredila joj da se,

radi ove stvari, za majku ispovednicu odredi neka udovica iz dobreporodice, pošto same vestalke, kao device, nisu dovoljno iskusne uputenim stvarima. Vestina prvosveštonica je onda upitala, da li ćepriznati gresi ostati nekažnjeni. Livija je odgovorila da ona ne bitačno ni znala šta treba činiti da joj boginja na sreću u istom snu nijeobjavila svoju volju i o tome pitanju: majka ispovednica treba dabude ovlašćena da propisuje i kazne radi ispaštanja greha, a dapriroda kazne treba da ostane svetom tajnom između prestupnice imajke ispovednice. Vestina prvosveštenica, nastavila je Livija, bila bijedino obaveštena da ta i ta žena te godine ne može da učestvuje usvetim obredima, ili da je ta i ta već iskupila tvoj greh. Ovo se svideloVestinoj prvosveštenici, ali se ona nije usuđivala da predloži nijednuženu za taj posao ispovedanja, bojeći se da se izbor ne bi svideoLiviji, Livija je onda rekla da je vrhovni prvosveštenik očiglednopozvan da sam imenuje majku ispovednicu, i da će mu ona – ako jojto samo dozvoli Vestina prvosveštenica – sve objasniti i zamoliti gada odredi pogodnu osobu, naravno pošto obavi potrebne obrede,kako bi se potpuno obezbedio izbor koji bi odgovarao boginji. Tako jeUrgulanija dobila svoj položaj, a Livija, naravno, nije ni saopštilaLepidu i Avgustu kakva su punomoćja data novoj majci ispovednici.Ona im je samo uzgred napomenula da ona treba savetima dapomogne Vestinoj prvosveštenici u stvarima koje se tiču vrline, jer je„Vestina prvosveštenica, jadnica, neiskusna u svetovnim stvarima”.

Običaj je zahtevao da se žrtva boginji Fauni prinosi u domunekog konzula, ali je u poslednje vreme bila uvek prinošena uAvgustovom dvoru, jer je Avgust po činu bio iznad konzula. To je bilopogodno za Urgulaniju, jer je ona primala žene u svojoj sobi,naročito tako preudešenoj da je ulivala strah i navodila ih da kažuistinu. Ona ih je, uostalom, obavezivala i najstrašnijim zakletvama daiznesu samo čistu istinu, a kada bi žene priznale svoju pogrešku,privremeno bi ih otpustila da bi mogla da razmisli o prikladnomnačinu okajavanja. Livija je bila sakrivena u prostoriji iza jednogzastora, pa bi obično ona i predložila kaznu. Njih dve su se izvrsnozabavljale igrom, a Livija je tako dobijala i mnoga korisnaobaveštenja koja su joj mogla pomoći u ostvarivanju njenih političkihnauma.

Urgulanija je smatrala da je položaj majke ispovednice oslobađaobaveza prema zakonima. Kasnije ću već ispričati kako je ona odbilada se odazove da predstane Sudu za dužnike, pred koji je bilapozvana na tužbu jednog senatora kome je dugovala poveliku sumunovca, i kako je Livija isplatila dug da bi nekako zataškala tu stvar.Jednom drugom prilikom ona je dobila sudski poziv da svedoči unekoj senatskoj istrazi. Pošto nije htela da se izloži unakrsnomispitivanju, ona se izgovorima oslobodila obaveze da ličnopredstane, te joj je bio odaslan činovnik da od nje uzme pismenuizjavu. Ona je bila strašna starica, sa šiljatom bradom i kosom koju jecrnila garom iz svetiljke (dok se na korenu vlasi jasno videla belina),a doživela je duboku starost. Njen sin, Silvan, bio je nedavno konzuli bio je jedan od onih čiju je pomoć zatražio Emilije kada je kovaosvoju zaveru. Silvan je smesta otišao Urgulaniji i odao joj Emilijevenamere. Ona je novost prenela Liviji, a Livija je bećala da će ihnagraditi za to dragoceno obaveštenje time što će udati Silvanovukćer Urgulanilu za mene i tako ih oroditi sa imperatorovomporodicom. Urgulanija je bila Livijina poverenica, te je bila sasvimsigurna da će naredni imperator biti moj stric Tiberije, a ne Postum,iako je on bio Avgustov najbliži naslednik; tako je ovaj brak bio jošveća počast nego što bi to na prvi pogled možda izgledalo.

Ja nikad nisam bio video tu Urgulanilu. Uostalom, niko je nije nivideo. Znali smo samo da je živela s nekom tetkom u Herkulaneumu,jednom gradu na padinama Vezuva, u kome je Urgulanija imalanešto imanja, ali Urgulanila nije nikad dolazila u Rim, čak ni uposetu, te smo zaključili da je bila nežnog zdravlja. Međutim, kad mije Livija uputila jedno od onih njenih kratkih svirepih pisama, u komeje stojalo da je upravo odlučeno na jednom porodičnom savetovanjuda ja treba da se oženim ćerkom Silvana Plaucija, pošto mi taj izbor(kad se uzmu u obzir moji telesni nedostaci) više odgovara nego dvaranije nameravana braka, posumnjao sam da nešto nije u redu satom Urgulanilom i da je u pitanju nešto mnogo ozbiljnije od običnogslabog telesnog sastava. Možda je rođena bez nepaca, ili prekocelog obraza ima neku crvenu bradavicu? U svakom slučaju morabiti nešto što tu devojku potpuno onemogućava u društvu. Možda jebogalj kao i ja, što mi najzad ne bi ni smetalo! Možda je u stvari vrloljupko devojče, ali je ne shvatajul! Možda imamo i mnogo štošta

zajedničkog? Svakako, to neće biti isto tako prijatno kao oženiti seKamilom, ali će u najmanju ruku možda biti bolje nego uzeti Emiliju!

Određen je i dan kada je trebalo da se obave naše zaruke. Pitaosam Germanika o Urgulanili, ali je on isto tako malo znao kao i ja, aizgledalo je da se pomalo i stideo što je odobrio taj brak pre nego štose unapred podrobno obavestio o nevesti. On je bio jako srećan sAgripinom i želeo je da i ja budem srećan. Došao je, dakle, i taj dan,jedan „srećan dan”, a ja sam opet stajao s vencem na glavi i u čistojhaljini, te sam opet pred porodičnim žrtvenikom čekao na dolazaksvoje neveste.

– Treća – sreća! – rekao je Germanik. Siguran sam da je ona ustvari lepotica, i mila, i razumna, i baš onakva kakva će se tebisvideti.

Da li mi se svidela? Zaista, ljudi su se mnogo puta svirepo igadno našalili na moj račun, ali mislim da je ovo bila najsvirepija inajgora šala! Urgulanila je bila – ukratko, avaj, ona je opravdalasvoje ime, koje je bilo latinski prevod imena Herkulanila. To je biopravi ženski Herkul! Iako joj je bilo tek petnaest godina, bila je visokapreko šest stopa i tri palca, a još je rasla; bila je široko i snažnograđena, s najvećim nogama i rukama koje sam video u životu unekog ljudskog stvora, izuzimajući naravno samo onog divovskogparćanskog taoca koji je učestvovao u jednom trijumfalnom ophodumnogo godina kasnije. Crte njenoga lica bile su pravilne, alinezgrapne, i skoro uvek je bila namrštena. Išla je pognuta. Govorilaje isto onako sporo kao i moj stric Tiberije (na koga je, uostalom,silno i ličila, pa se čak pričalo da je ona u stvari njegova kći). Nije bilaobrazovana, nije imala duha niti ikakvog dara, ma kakvu osobinukoja bi je činila privlačnom. Što je najčudnije, prva misao koja mi jepala na um kada sam je ugledao bila je da bi ova žena mogla daizvrši nasilno ubistvo, i da od samog početka moram brižljivoprikrivati svoju odvratnost prema njoj, starajući se da joj ne pružimnikakav opravdan razlog da se na mene naljuti. Ako bi me onajednom omrznula, život bi mi bio u opasnosti. Iako je svečanostobreda bila narušena prikrivenim osmesima, poluglasnim šalama iprigušenim kikotom, ja sam kao dosta dobar glumac učinio sve daUrgulanila nije imala razloga da mene okrivi za te nepristojnosti.Pošto je obred bio završen, nas dvoje smo pozvani pred Liviju i

Urgulaniju. Kada su se vrata zatvorila za nama i mi stali pred njihdve – ja uzbuđen i uznemiren, a Urgulanila glomazna i bezizrazna,stežući i otvarajući svoje velike pesnice – nestalo je ozbiljnosti tihdveju zlih staramajki, i one obe prsnuše u neuzdržan smeh. Nikad ihranije nisam čuo da se tako smeju, te sam se uplašio. To nije biopristojan, zdrav smeh, već pakleno grcanje i kreštanje, nalik na smehdveju matorih javnih ženturača koje posmatraju mučenje ilirazapinjanje na krst.

– O, kakvih li lepotana! – prostenja na kraju Livija brišući oči odsuza, pa nastavi: – Šta bih sve dala da vas vidim zajedno u posteljivaše prve bračne noći! To bi bio najsmešniji prizor od Deukalionovogpotopa.

–A šta se to tako smešno desilo u tom slavnom događaju, dragamoja? – pitala je Urgulanija.

– Šta, pa zar ne znaš? Bog je potopom uništio čitav svet, osimDeukaliona, njegove porodice i nekoliko životinja koje su se sklonilena vrh planine. Zar nisi čitala Aristofanov Potop? Od svih njegovihkomada najviše volim taj Potop. Radnja se događa na breguParnasu. Na okupu su razne životinje, ali nažalost samo po jedna odsvake vrste, a svaka misli da je ona jedini preživeli primerak svogaroda. Da bi, dakle, opet nekako nastanile svet, morale bi da semeđusobno ukrštaju bez obzira na moralna ustručavanja i očigledneteškoće. Deukalion je zato spario kamilu sa slonicom!

– Kamila i slonica! To je zbilja poređenje! – kikotala seUrgulanija. Pogledaj samo dugi vrat, mršavo telo i dugo glupo liceTiberija Klaudija! A tek velike noge i velike klempave uši, i malepraseće oči moje Urgulanile! Ha, ha, ha, ha!... A kakav je bio porodte kamile i slonice? Možda žirafa? Ha, ha, ha, ha!

– Komad ne ide tako daleko! Pojavljuje se Irida, vesnicabogova, i drži uobičajeni „glasnikov govor”, javljajući im još zajednoutočište životinja na planini Atlasu i u pravi čas prekidajući onemučne svadbe.

– Da li je kamila bila tada razočarana?– O, bezmerno.– A slonica?– Slonica se samo namrštila.– Jesu li se poljubili na rastanku?

– Aristofan nam to ne veli, odgovori Livija. Ali sigurna sam da suse poljubili. Hajde, životinje! Poljubite se i vi! – naredi nam ona.

Osmehnuo sam se blesasto, a Urgulanila se namrštila.– Poljubite se, kad vam kažem! – ponovi Livija glasom koji je

pokazivao da moramo poslušati.Tako se mi poljubismo, a starice opet dobiše histeričan napad.

Kada smo izišli iz njihove sobe, šapnuo sam Urgulanili:– Žao mi je, ali ovo nije došlo mojom krivicom.Ona nije ništa odgovorila, već se samo još jače namrštila.Trebalo je da prođe još godinu dana pre nego što bismo se

stvarno venčali, jer je porodica odlučila da ja treba da postanempunoletan tek sa petnaest i po godina, a mnogo štošta je moglo dase dogodi za to vreme. O, kad bi se samo još jednom pojavila Irida,vesnica bogova!

Ali ona se nije javila. Sem toga, i Postum je imao svojih briga:on je već bio punoletan, a kroz nekoliko meseci trebalo je da iDomicija bude dovoljno zrela za brak. Jadni moj Postum, on je jošuvek bio zaljubljen u Livilu, iako se ona već beše udala. Ali pre negošto produžim sa izlaganjem Postumove povesti, moram da opišemsvoj susret sa „Poslednjim Rimljaninom”.

Glava IX

On se zvao Polion, a ja ću pokušati da se ovde setim tačnihokolnosti našeg susreta, do koga je došlo upravo nedelju dana poslemoje veridbe s Urgulanilom. Ja sam baš nešto čitao u Apolonovojknjižnici kad odnekud naiđoše Livije i jedan mali čovek živahnihpokreta, zaogrnut senatorskim plaštom. Livije mu je upravo govorio:– Izgleda, dakle, da ćemo morati da dignemo ruke od traženja, semmožda... O, pa evo Sulpicija! Ako iko to zna, on će znati. Dobro jutro,Sulpicije! Zamolio bih te da učiniš jednu uslugu Aziniju Polionu imeni. Hoćemo da nađemo jednu knjigu, komentar Polibijevih Vojnihveština, koji je napisao neki Pelemokle, rodom Grk. Sećam se kaokroz san da sam jednom ovde naišao na nju, ali ona nije uneta uspisak knjiga, a knjižničari o njoj ne znaju ništa.

Sulpicije je neko vreme grickao bradu, a zatim je odgovorio:– Pogrešno ste zapamtili njegovo ime. On se zvao Polemokrat,

ali i pored svog grčkog imena nije bio Grk, već Jevrejin. Sećam seda sam tu knjigu video pre petnaest godina na najvišoj polici, četvrtojod prozora, sasvim pozadi, a na koricama samo piše: Rasprava ovojnoj veštini. Nego, pustite vi samo mene, naći ću je već. Neverujem da ju je iko dirao odonda.

Livije je uto spazio mene.– Ej, prijatelju, kako si? Da li poznaješ čuvenog Azinija Poliona?Pozdravio sam ih, a Polion je rekao:– Šta to čitaš, dečače? Mogao bih se kladiti da su neke gluposti,

jer si tako stidljivo uklonio knjigu. Mladići danas čitaju samo gluposti.Okrenuo se zatim Liviju pa je nastavio: Kladim se u deset zlatnika daje to neka bedna „Ljubavna veština” ili neka arkadiska pastoralnabesmislica, ili već tako nešto.

– Primam opkladu, odgovori mu Livije. Mladi Klaudije uopštenije takav mladić. Dakle, reci, Klaudije, ko je dobio opkladu?

Obratio sam se, mucajući, Polionu:– Radujem se, gospodine, Što ste vi izgubili.Polion se tada okomi na mene:– Šta to reče? Raduješ se što sam ja izgubio? Zar se tako

govori sa starim čovekom kao što sam ja, a koji je pored toga isenator?

Odgovorio sam mu:– Rekao sam to, gospodine, sa svim dužnim poštovanjem.

Radujem se što ste vi izgubili. Ne bih uostalom voleo da čujem daovu knjigu nazivaju glupostima. To je zaboga vaša sopstvena istorijaGrađanskih Ratova, a ako smeo da je pohvalim, to je zaista izvrsnaknjiga!

Polionovo lice sa na to razvedrilo. Zablistao je od sreće, izvadioje kesu i navaljivao na Livija da primi zlatnike. Izgleda da su Livije ion večito ratovali, onako kako međusobno ratuju dobri prijatelji – akome dobro razumete – te je Livije zato s podrugljivom ozbiljnošćuodbio da primi novac.

– Dragi moj Polione, kako bih samo mogao da primim tajnovac? Ti si bio potpuno u pravu: ovi mladići čitaju danas samonajveće gluposti. Molim te, nemojmo da trošimo reči: priznajem dasam izgubio opkladu! Evo ti mojih deset zlatnika, koje ti dajem odsveg srca.

Polion se tada pozva na mene:– Recite, gospodine – ne znam ko ste vi, ali mi izgleda da ste

pametan dečak – da li ste čitali delo našeg prijatelja Livija? Pitamvas, zar nema u tom delu više gluposti nego u mome?

– The, u svakom slučaju, ono je lakše za čitanje, rekoh ja.– Lakše, zar? A kako to?– On predstavlja građane starog Rima tako da se oni ponašaju i

govore kao da danas žive.Polion je bio oduševljen:– Pogodio te je u živac, Livije! Ti pripisuješ Rimljanima od pre

sedam vekova neke nemogućno savremene pobude, navike i izraze.Priznajem, to je prijatno čitaocu, ali to nije istorija!

Pre nego što iznesem dalji tok našeg razgovora, moram dakažem nekoliko reči o starom Polionu, koji je možda bio najobdarenijičovek svoga vremena, ne izuzimajući ni Avgusta. Njemu je tada biloskoro osamdeset godina, ali je bio u potpunoj duhovnoj snazi, aizgledalo je da je i zdraviji od mnogih šezdesetogodišnjaka. On je bioprešao Rubikon sa Julijem Cezarom i borio se s njim protiv Pompeja;služio je i pod Antonijem, pre njegove zavade s Avgustom; bio jekonzul i namesnik Španije i Lombardije; odobren mu je biotrijumfalan ulazak u Rim zbog jedne pobede na Balkanu; bio je

Ciceronov lični prijatelj sve dok mu ovaj nije ogadio, i zaštitnikpesnika Vergilija i Horacija. Pored svega toga, on je bio istaknutgovornik i pisac tragedija. Međutim, on je kao istoričar bio bolji negokao tragičar i govornik, jer se njegova ljubav prema čistoj istini –ljubav koja je već prelazila u cepidlačenje – nije mogla pomiriti saustaljenim zahtevima ova druga dva književna roda. Od plena koji jezadobio u toku vojne na Balkanu osnovao je javnu knjižnicu, prvujavnu knjižnicu u Rimu. Sada su postojale u Rimu još dve:Apolonova knjižnica, u kojoj smo se trenutno i mi nalazili, i knjižnicakoja je dobila ime po mojoj staramajci Oktaviji; ali Polionova knjižnicaje najviše odgovarala zahtevima čitalaca.

Sulpicije je već bio našao onu knjigu, ali su Livije i Polionnastavili svoju raspru, pošto su mu zahvalili na trudu. Zatim Livijereče:

– Nevolja je s Polionom u tome što on, kad piše istoriju, smatrada treba da uguši u sebi sva tananija, pesnička osećanja i što smatrada njegove ličnosti treba stalno da se ponašaju glupo, a ukoliko im idozvoli da same nešto kažu, on im uskraćuje i najmanje govorničkesposobnosti.

– Da, pesništvo je pesništvo, govorništvo je govorništvo, istorija– istorija, i ne možeš ih mešati, odgovori Polion.

– Ne mogu? I te kako mogu – odgovori Livije, Hoćeš li time dakažeš da ne smem da napišem jednu istoriju sa epskim predmetomsamo zato što bi on spadao u pesništvo, ili da moji zapovednici upredvečerje bitaka ne smeju da drže dobre besede zato što to spadau oblast govorništva?

– Ja zaista tako i mislim – reče Polion. Istorija je istinit izveštaj oonome što se dogodilo, kako su ljudi živeli i umirali, šta su učinili i štasu rekli; epska tema bi samo poremetila tačno izlaganje. Što se tičegovora tvojih zapovednika, oni zaslužuju svaku podvalu ako ihcenimo sa tačke gledišta besedništva, ali su skroz-naskroz neistiniti:ne samo što ne postoji ni najmanji dokaz da je neki takav govorodržan već su oni i potpuno neumesni. Ja sam čuo više govora uočipojedinih bitaka, nego većina drugih ljudi. Premda su vojskovođe kojisu držali te besede bili izuzetno rečiti na govornici, naročito Cezar iAntonije, oni su istovremeno bili i suviše dobri vojnici da bi i pokušalida deluju na vojnike svečanim govorancijama. Oni su prosto

razgovarali sa njima, a nisu im držali nikakve besede. Kakav je govorodržao Cezar pred bitku kod Farsala? Da li nas je zamolio da sesetimo naših žena i dece, svetih rimskih hramova i slave koju smozadobili ranijim vojevanjem? Tako mi boga, nije! Popeo se na panjnekog posečenog bora, sa jednom od onih ogromnih rotkvi u jednojruci i komadom tvrdog vojničkog hleba u drugoj, pa se šalio izmeđudva zalogaja. Nije pričao otmene šale, već one prave, i sve to snajozbiljnijim izrazom lica: na primer, kako u poređenju s njegovomraskalašnošću Pompej živi kao pavi svetac. Stvari koje je izvodio sonom rotkvom naterale bi i vola na sneh. Sećam se jedne masneanegdote o tome kako je Pompej dobio nadimak „Veliki” – o, tarotkva! – i jedne još gore o tome kako je on, Cezar, oćelavio ujednom aleksandrijskom bazaru. Ispričao bih vam obe, samo danema ovog dečka ovde pored nas i da nisam siguran da ih ti ne bi nirazumeo, pošto ti, Livije, nisi vaspitan u nekom Cezarovom logoru.Nijednom reči nije spomenuo predstojeću bitku, osim sasvim nakraju: „Jadni stari Pompej! Hoće da se suprodstavi Juliju Cezaru injegovim ljudima! Ali, slabi su mu izgledi!”

– Ništa od svega toga ti nisi uneo u svoju istoriju, prekinuo ga jeLivije.

– Nisam uneo u izdanje namenjeno javnosti, odgovorio jePolion, jer nisam budala. Ali ako hoćeš da pozajmiš od mene njentajni Dodatak, koji sam upravo završio, naći ćeš sve ove podatke unjemu. Ali, ti se verovatno nećeš nikad ni toliko potruditi! Ispričaću tizato i ostatak: Cezar je, kao što znaš, bio izvanredan glumac, pa jevojnicima odgulumio Pompejev predsmrtni govor, pre nego što će sebaciti na svoj mač (opet rotkva – ovog puta s odgriženim vrhom). Onje, u Pompejevo ime, hulio na besmrtne bogove što uvek dopuštajuda porok likuje nad vrlinom. O, kako su se vojnici tome smejali! Aonda je riknuo: „I zar to nije istina, čak iako to Pompej tvrdi?Poreknite, ako možete, vi, proklete psine!” I zavitlao je ostatak rotkvena njih. A da znaš samo kakav se smeh tada zaorio! Nikad nije bilotakvih vojnika kakvi su bili Cezarovi. Sećaš li se pesme koju supevali za vreme njegovog trijumfa povodom pobede u Francuskoj?

Domu vodimo ćelavog podvodača bludnica,Rimljani, zaključavajte svoje žene!

– Dragi moj prijatelju, Polione, reče na to Livije, mi se nismoprepirali o Cezarovom moralu, nego o tome kako treba pisati istoriju.

– Da, u pravu si, odobri Polion. Naš bistri i mladi prijatelj skrio jepokudu tvoga načina pisanja ispod obrazine one pohvale lakoće sakojom se čitaju tvoja dela. Dečače, imaš li da izneseš još nekeoptužbe protiv plemenitog Livija?

– Molim vas, gospodine, nemojte me terati da crvenim, rekaosam ja. Ja se silno divim Livijevom delu.

– Istinu na sredu, dečače: da li si ga ikad uhvatio u nekojistorijskoj neistini? Izgleda da si ti momak koji je dosta pročitao.

– Ne bih se usudio... – zamucah ja.– Deder, reci! Mora biti da imaš nešto na umu.Nateran, ja sam onda rekao:– Priznajem da zaista ima jedna stvar koja mi ne da mira. To je

povest o Larsu Porseni. Po Liviju, njemu nije pošlo za rukom dapokori Rim jer ga je prvo omelo junačko držanje Horacija na mostu,a zatim ga je zastrašila bezmerna hrabrost Mucija Scevole. Livije velida je Scevola, pošto je uhvaćen posle neuspelog pokušaja da ubijePorsenu, stavio ruku u plamen na žrtveniku i zakleo se da se osimnjega još tristotine Rimljana svečano obavezalo da će umoritiPorsenu. I tako je Lars Porsena zaključio mir. Međutim, ja sam videogrobnicu Larsa Porsene, podignutu u obliku lavirinta kod Kluzija;tamo se nalazi jedan friz koji prikazuje Rimljane s jarmom na vratukako napuštaju gradske vratnice. Tu je naslikan i jedan etrurskisveštenik kako velikim makazama seče brade rimskim gradskimocima. A čak i Dionizije iz Halikamasa, koji nam je bio jakonaklonjen, saopštava da je Senat izglasao Porseni presto odslonovače, žezlo, zlatnu krunu i trijumfalnu odoru, što se sve možeprotumačiti samo tako da su mu Rimljani ukazali vladarske počasti.Znači, Lars Porsena je možda ipak zauzeo Rim, uprkos Horaciju iScevoli! A Arans, sveštenik iz Kapue, za koga se veruje da jeposlednji živi čovek koji može da čita etrurske natpise, rekao mi jeprošlog leta da je, prema etrurskim zapisima, Tarkvinija Ohologizgnao iz Rima Porsena a ne Brut, i da su Brut i Kolatin, prva dvakonzula u Rimu, u stvari bili samo Porsenini namesnici u gradu,nadležni za skupljanje poreza u njegovo ime!

– Čudim ti se, Klaudije, reče Livije, ozbiljno ljut. Zar ne gajišnikakvo poštovanje prema rimskim predanjima, kad možeš daveruješ u laži koje iznose naši vekovni neprijatelji da bi umanjili našuveličinu?

– Ja sam jedino pitao šta se stvarno dogodilo, branio sam seskromno.

– Hajde, Livije, pritekao mi je u pomoć i Polion. Odgovorimladom naučniku šta se stvarno dogodilo.

– Drugi put, reče Livije. Ostanimo sada pri našem stvarnompredmetu, naime pri prepirci o tome kako treba pisati istoriju.Klaudije, prijatelju, ti gajiš izvesne namere u tom pravcu. Kome bi odnas dvojice čestitih starina ti podražavao?

– Vi svojom surevnjivošću dovodite dečka u veoma težakpoložaj! – upleo se u razgovor Sulpicije. Šta očekujete da će vamreći?

– Istina neće uvrediti nijednog od nas dvojice, odgovorio jePolion.

Gledao sam čas jednog, čas drugog. Na kraju sam rekao:– Mislim da bih izabrao Poliona. Pošto sam siguran da se

uopšte ne mogu ni nadati da dostignem Livijev nadahnut književninačin izlaganja, učiniću sve što mogu da bih bar podražavaoPolionovoj tačnosti i marljivosti.

Livije je tada nešto progunđao i već hteo da se okrene i ode, aliga je zadržao Polion. Trudeći se da što bolje može da skrije svojuzluradost, on mu se ovako obratio:

– Ama, Livije, zaboga, zar nećeš da mi prepustiš nijednogmalog učenika, kad ti već imaš obožavaoce rasute po celom svem?Dečače, da li si ikad čuo za onoga starca iz Kadiza? Ovo što ću tiispričati zaista nije nikakva gadost. U stvari, to je pre tužna priča. Tajstarac je došao peške u Rim, a šta je želeo da vidi? Nije želeo davidi ni hramove, ni pozorišta, ni kipove, ni velike skupove, ni trgovine,ni zgradu Senata. Došao je da vidi samo jednog čoveka. A koga?Čoveka čiji je lik otisnut na novcu? Ne, nikako. Većeg od njega! Onje došao da vidi nikoga drugog već našeg prijatelja Livija, čija je dela,izgleda, znao napamet. Video ga je, pozdravio ga, i vratio se pravo uKadiz; Čim je stigao u Kadiz, umro je – nije mogao da proživirazočaranje i tako dugo putovanje!

– U svakom slučaju, odgovori mu Livije, ja bar imam pravečitaoce. A, znaš li ti možda, dečače, kako je Polion stekao slavu? Onje bogat i ima vrlo veliku, lepu kuću i usto izuzetno dobrog kuvara.On poziva na ručak mnoge ljude koji se bave književnošću, pogostiih sjajnim obedom i onda, kao slučajno, potegne poslednju sveskusvoje istorije. Zatim im se skromno obrati: „Gospodo, imam ovdeneke rečenice kojima nikako nisam zadovoljan. Obrtao sam ih iokretao na sve moguće načine, ali im još uvek nedostaje onaj potezpera koji delo čini savršenim, pa se nadam da ćete mi vi u tomepomoći. S vašim dopuštenjem...” I onda počne da čita. Niko ga nesluša baš mnogo pažljivo, jer svima je pun stomak. Svi misle: „Kuvarje pravi čudotvorac! Njegova riba trilja sa onim toliko ukusnimprelivom, pa oni masni nadeveni drozdovi, pa divlji vepar sagomoljikama – kada sam uopšte tako dobro jeo? Zaista, čini mi seda nisam tako dobro jeo još od vremena kad je Polion prošli put čitaosvoja dela. Ali evo opet roba koji toči vino! Kakvog li kiparskog vina!Polion je u pravu: bolje je nego ma koje grčko vino koje se danasmože kupiti.” U međuvremenu, Polion čita rečenicu za rečenicom – aprijatno je slušati njegov glas, isto onako prijatno kao slušati letisveštenike za vreme večernje žrtve. On samo s vremena na vremezastane i skromno upita „Šta mislite, da li je ovo dobro?” A svi gosti –misleći opet na drozdove ili možda na one divne kolačiće odnajfinijega brašna, koji se inače mese samo za svetkovine –odgovaraju: „Divno! Divno, Polione!” Ponekad Polion zastane izapita: „Šta mislite, koju reč treba ovde upotrebiti? Da li treba dakažem da su poslanici, kad su se vratili, naveli ili podstakli ovo plemena pobunu? Ili je bolje da kažem da je izveštaj koji su oni podneli ostanju stvari uticao na pleme da se odluči na pobunu? U stvari, činimi se da su oni podneli nepristrasan izveštaj o onome što su videli.”Onda se sa ležaja oko stola začuje mrmljanje: „Uticao, Polione.Upotrebi izraz uticao!” – „Hvala vam, prijatelji, rekne on, vi ste veomaljubazni. Robe, donesi mi nožić i pero! S vašom dozvolom, odmah ćupopraviti rečenicu.” Tek posle toga čitanja Polion objavi svoju knjigu ipošalje svakome od svojih gostiju po jedan besplatan primerak. Oni,opet, ćaskajući po javnim kupatilima, vele svojim prijateljima: „Ovo jedivna knjiga! Da li ste je pročitali? Polion je najveći istoričar našegvremena; a i ne libi se da u pojedinim pitanjima o načinu izlaganja

zatraži savet od ljudi koji imaju ukusa. Eto, na primer, ja sam musavetovao da upotrebi ovaj izraz uticao.”

– U pravu si, reče Polion Liviju. Imam suviše dobrog kuvara.Idući put ću pozajmiti od tebe tvoga, zajedno sa nekoliko desetinaboca tvog nazovi falernskog vina, a onda će me, svakako, iskrenoocenjivati.

Sulpicije je usrdno pokušavao da ih malo obuzda:– Gospodo, gospodo, ovo već prelazi u ličnu svađu!Ali je Livije već odlazio. Polion mu se, međutim, iscerio iza leđa,

pa onda glasno rekao, tako da ga Livije čuje:– Baš je dobar čovek Livije, ali mu jedno ne valja: pati od

takozvanoga paduanstva!Čim je čuo ove reči, Livije je stao i okrenuo se:– Šta ti je to sad Padua skrivila? Neću da čujem nijednu reč

protiv toga grada!Polion je na to počeo da mi objašnjava:– Znaš, on je rođen u Padui. To je negde u severnim

provincijama. Tamo postoji jedan čuveni izvor vrele vode, koji imaizuzetne odlike: zbog njega se uvek može prepoznati svakiPaduanac. Kupajući se u vodi toga izvora i pijući je – a čuo sam daoni čine i jedno i drugo istovremeno – Paduanci počinju da veruju uštagod hoće, i to tako snažno da mogu i druge da navedu da u istoto poveruju. Zbog toga se ovaj grad toliko i proslavio svojomtrgovinom. Prekrivači i prostirke koje oni proizvode nisu ništa bolji odma kojih drugih prekrivača i prostirki, čak su u stvari i gori, jerpaduanske ovce imaju žutu i grubu vunu, ali Paduanci veruju da imje vuna meka i bela kao guščije paperje. I oni su u to ubedili i ostalisvet.

Tada sam i ja pokušao da dolijem ulja na vatru:– Žute ovce! To je velika retkost Kako su dobile tu boju,

gospodine?– Evo kako: pijući vodu sa onog izvora. U njoj ima sumpora. Svi

Paduanci su žuti i žučni, a pudljivi. Pogledaj samo Livija!Livije nam je polako opet prišao.– Šala je šala, Polione, i ja mogu da je primim bez ljutnje. Ali

ovde je bila reč o jednoj ozbiljnoj stvari, naime o tome kako trebapisati istoriju. Moguće je da sam ja činio i greške. Koji istoričar nije

nikada pogrešio? U svakom slučaju, nisam svesno izvrtao istinu: zato me ni ti valjda nećeš optužiti. Priznajem da sam rado uključivao usvoju povest svako predanje, sačuvano nam u starim letopisima, akobi se samo ticalo moga predmeta, to jest stare veličine Rima. Iako tapredanja možda nisu tačna u svakoj svojoj pojedinosti, ona u duhuipak odgovaraju istini. Kada bih naišao na dva oblika istog predanja,odabirao sam onaj koji više odgovara mojoj nameri; a istina je danisam čeprkao po etrurskim grobljima tražeći neko trećesvedočanstvo koje bi bilo upravo suprotno obema ranijim, a i kakvebih koristi imao od toga?

– To bi korisno poslužilo istini, rekao je blago Polion. A zar toveć nije nešto?

– A ako bismo služeći istini morali da priznamo da su našicenjeni preci bili kukavice, lazovi i izdajnici Šta onda?

– Prepustiću ovome dečku da on odgovori na to pitanje. On jetek zakoračio u život. Hajde, dečače, odgovori mu ti!

– Livije počinje svoju istoriju jadikovkom nad savremenompokvarenošću i obećanjem da će pokazati kako su postepenoopadale stare vrline naporedo sa osvajanjima koja su obogatila Rim– počeo sam nasumce ja. On kaže da će s najvećim zadovoljstvompisati prva poglavlja, pošto će za to vreme moći da zatvori oči predpokvarenošću novijih vremena. Međutim, zar on, zatvarajući oči predpokvarenošću novijih vremena, nije ponekad takođe zatvorio oči ipred pokvarenošću starine?

– Pa? – pitao je Livije gledajući me kao mačka pred skok.– Pa – pokušavao sam ja da se nekako ispetljam, možda u

stvari i nema tako velike razlike između njihove i naše pokvarenosti!Možda je to samo stvar stupnja i mogućnosti.

– Hej, dečače, zar te Paduanac nije ubedio da su njegovasumporovita runa bela kao sneg? – primeti Polion.

Našao sam se u nebranom grožđu. Ponovio sam:– Više sam uživao čitajući Livija nego ma koga drugoga pisca.– O, svakako, smejuljio se Polion, isto je to rekao i starac iz

Kadiza. Ali si se i ti kanda malo razočarao kao i taj starac? LarsPorsena, Scevola i Brut, kao i svi ostali već su ti došli do guše, zarne?

– To nije razočaranje, gospodine, rekoh ja. – Vidim – iako ranijenisam razmišljao o tome – da postoje dva načina na koji istoričarimogu da pišu: jedni žele da privole ljude da usvoje vrline, a drugi daih prinude da vide istinu. Livije ide putem vrline, a vi putem istine.Možda se ta dva puta baš i ne razilaze sasvim!

– Zaboga, dečače, pa ti si pravi govornik! – uzviknuo jeoduševljeno Polion.

Sulpicije je dotle stajao na jednoj nozi, pridržavajući drugurukom, kao i uvek kada bi bio uzbuđen ili nestrpljiv, a drugom rukomuvrtao je bradu. On je ovako sveo račun: – Da, Livije će uvek imatičitalaca. Ljudi vole da ih krasnorečivi pisci „navode na usvajanjeprastarih vrlina”, a naročito ako im ovi u istom dahu kažu da jenemoguće ostvariti takve vrline u uslovlma savremeneobrazovanosti. Ali oni koji iznose golu istinu – dakle „grobari kojiizlažu pogledima lešinu istorije”, da navedemo epigram koji jenesrećni Katul posvetio plemenitom Polionu, to jest ljudi koji beležesamo ono što se stvarno dogodilo – takvi ljudi imaće čitaoce islušaoce samo ako istovremeno imaju i dobrog kuvara i pun podrumkiparskog vina.

Ovo je potpuno razbesnelo Livija. On je na to rekao:– Polione, ovo je besmislena raspra. Mladoga Klaudija su

njegova porodica i prijatelji oduvek smatrali priglupim a ja se s tomopštom ocenom nisam slagao sve do danas. Od svega srca tiprepuštam takvog učenika. A Sulpicije neka i dalje usavršava svojuglupost: on je ionako najbolji učitelj gluposti u celom Rimu. – Kada jeto rekao, Livije je izbacio na nas i svoju parćansku strelu, rekavši: –Et apud Apollinem istum Pollionis Pollinctorem diutissime polleat, štoprevedeno na grčki – iako pri tom dosetka gubi od svoje duhovitosti– znači: „I neka dugo napreduje i cveta u hramu toga Polionovoggrobara-Apolona!” A onda ode frkćući.

Polion je veselo doviknuo za njim:– Quod certe pollicitur Pollio. Pollucibiliter Pollebit puer. („Polion

ti stoji dobar za to; dečko će silno napredovati.”)Kada smo nas dvojica ostali nasamo, pošto je Sulpicije otišao

da potraži neku knjigu, Polion je počeo da me ispituje:– Ko si ti, dečače? Zoveš se Klaudije, zar ne? Ti si očigledno iz

dobre porodice, ali te ne poznajem.

– Ja sam Tiberije Klaudije Druz Neron Germanik.– Zaboga! Ali Livije je ipak u pravu. Za tebe veruju da si

malouman.– Da. Moja porodica me se stidi, jer mucam, a osim toga sam

hrom i obično bolestan, tako da se veoma malo krećem u društvu.– Ali – malouman? Pa ti si jedan od najbistrijih mladića koje sam

sreo za poslednjih nekoliko godina!– Vi ste samo veoma ljubazni, gospodine.– Nikako! Tako mi bogova, gadan si udarac naneo Liviju onom

primedbom o Larsu Porseni. Livije nema savesti – i to je sve. Uvekmu zato i postavljam klopke. Pitao sam ga jednom da li i on uvek imaiste teškoće kao i ja kada u Državnoj arhivi traži tucane ploče koje sumu potrebne, a koje se, neuređene, sve nalaze na jednoj gomili. Onmi je odgovorio: „O, nemam nikakvih teškoća.” A posle se ispostaviloda ni jedan jedini put nije tamo ni zalutao da proveri neku činjenicu!Kaži mi, zašto si čitao moju istoriju?

– Čitao sam vaš opis opsade Peruzije. U toj opsadi jeučestvovao moj ded, a on je, znate, bio prvi Livijin muž. Zanima meto razdoblje, a ja pored toga skupljam i podatke o životu mog oca.Moj vaspitač Atenodor mi je preporučio vašu knjigu: rekao mi je da jepošteno napisana. Moj raniji vaspitač, Mark Porcije Katon, rekao mije jednom da je to obična gomila laži, pa sam utoliko pre prihvatioAtenodorovo mišljenje.

– Da, Katonu se svakako ne može svideti ova knjiga. Katoni suse borili na pogrešnoj strani. Ja sam pomagao da njegovog dedaoteraju sa Sicilije. Ali čini mi se da si ti prvi mlad istoričar koga samikada sreo. Istorija je razonoda starih ljudi. Kada ćeš ti pobeđivati ubitkama kao tvoj otac i ded?

– Možda u starosti!Polion se nasmejao:– Ne vidim razloga zašto istoričar, koji je celoga života

proučavao vojnu veštinu, ne bi postao i nepobediv zapovednik, akobi samo imao dobru vojsku i hrabrosti.

– I dobre niže časnike oko sobe, dodao sam setivši se Kleona.– I dobre niže časnike, dakako, a sve to iako se nikad u životu

nije sam poslužio mačem ili štitom.

Bio sam dovoljno smeo da upitam Poliona zašto ga često zovu„Poslednjim Rimljaninom”. Izgledalo je da mu je pitanje laskalo, te mije i odgovorio:

– Avgust mi je dao to ime. Bilo je to onda kada me je pozvao damu se pridružim u vojevanju protivu tvoga deda Antonija. Upitao samga za kakvog me to čoveka smatra: Antonije je bio jedan od mojihnajboljih prijatelja. „Azinije Polione, rekao je tada Avgust, verujem dasi ti poslednji Rimljanin. Taj naziv ne odgovara onome ubici, Kasiju.”– „A ako sam ja poslednji Rimljanin, odgovorio sam, ko je kriv za to?A ko će biti kriv za to što se – kada budeš uništio Antonija – nikoosim mene nikad neće usuditi da u tvome prisustvu ide uzdignuteglave ili da govori kada nije upitan?” – „Neću biti kriv ja, Azinije,rekao je on, pravdajući se, jer je Antonije objavio rat, a ne ja. A čimpobedim Antonija, ja ću bez sumnje opet uspostaviti republikanskioblik vladavine.” – „Ako gospođa Livija ne uloži svoj veto!” zaključiosam ja taj naš razgovor.

Starac me je onda uzeo za ramena:– Reći ću ti uzgred nešto, Klaudije. Ja sam veoma star čovek, te

iako izgledam čio, ipak mi je kraj već došao. Osećam da ću umretikroz tri dana. A pred smrt čovek postaje vidovit. Može čak i daproriče. Dakle, počuj me! Da li želiš da živiš dugo, da počiniš mnogadela i da dobiješ počasti pre smrti?

– Da!– Ako je tako, onda hramlji i više nego što moraš, a namerno i

mucaj, često se pravi da si bolestan, govori besmislice, kad god si ujavnosti ili gde god ima mnogo prisutnih trzaj glavom i grči ruke. Kadbi mogao da vidiš ono što ja vidim, znao bi da je to za tebe jedininačin da budeš u bezbednosti, i da se možda čak i proslaviš.

– Livijeva povest o Brutu – mislim o prvom Brutu – možda nijeistoriski tačna, ali je svakako duhovita. I Brut se pretvarao da jemalouman, da bi bolje mogao da ponovo uspostavi opštu slobodu,rekao sam ja.

– Šta? Opšte slobode? Ti veruješ u to? Mislio sam da je takrilatica umrla kod mladog naraštaja,

– I moj otac i moj ded verovali su u slobodu!– Da, prekinuo me je oštro Polion, i zato su i umrli.– Šta hoćete time da kažete?

– Hoću da kažem da su zato otrovani.– Otrovani! Ko ih je otrovao?– Hm! Tiše, dečače! Ne, ja neću da pominjem imena. Ali daću ti

jedno nepobitno jemstvo da ne prepričavam neko neosnovanogovorkanje. Ti kažeš da pišeš životopis svog oca?

– Da.– E, pa dobro; videćeš da ti neće biti dopušteno da istražuješ

dalje od jedne određene tačke. A osoba koja ti zabrani da...Uto se gegajući vratio Sulpicije, tako da više nije rečeno ništa

što bi bilo zanimljivo, osim pri kraju kad sam se opraštao od Poliona ikada me je on povukao u stranu i prošaputao: – Zbogom, maliKlaudije! Ali nemoj da se kao budala zanosiš opštom slobodom! Toje zasada neostvarljivo. Prilike moraju da postanu još mnogo gorepre nego što nastupi blagostanje...

Zatim je dodao glasno:– Još jedna stvar. Ako ikada, kad umrem, u mojim delima

otkriješ neki važan podatak za koji utvrdiš da je netačan,dozvoljavam ti – a postaraću s da za to dobiješ i potrebno ovlašćenje– da u jednom dodatku daš ispravku. Postaraj se da mi knjige nezastare! Zastarele knjige mogu korisno da posluže samo za uvijanjeribe.

Odgovorio sam da će to za mene biti samo počast.Polion je umro posle tri dana. Ostavio mi je svojom oporukom

jednu zbirku starih latinskih istorija, ali mi te knjige nisu bile predate.Moj stric Tiberije je izjavio da je u pitanju omaška: knjige su, tobože,u stvari bile namenjene njemu, pa je nastala zabuna usled sličnostiimena. Ovlašćenje koje mi je Polion dao da mogu da ispravljamnjegova dela poslužilo je svima za sprdnju; ali ja sam posle nekihdvadeset godina održao reč. Utvrdio sam da je Polion vrlo oštropisao o karaktera Cicerona, koji je, po njemu, bio čovek sujetan,neodlučan i strašljiv; iako sam se slagao s ovom ocenom, smatraosam da treba da istaknem da nije bio i izdajnik, kao što je to smatraoPolion. Polion se pozivao na neka Ciceronova pisma, a meni jepošlo za rukom da dokažem da mu ih je podmetnuo Klodije Pulher.Ciceron je navukao na sebe Klodijevo neprijateljstvo svedočećiprotiv njega kada je on bio optužen da je, prerušen u sviračicu,

prisustvovao žrtvi koja se prinosi dobroj boginji plodnosti, Fauni. I tajKlodije je bio dakle jedan od zlih Klaudija!

Glava X

6. god. n. e.Kada sam postao punoletan, Avgust je naredio Tiberiju da usini

Germanika – iako je on već imao svoga naslednika, Kastora – te jetako i Germanik bio prebačen iz klaudijevske u julijevsku porodicu.Tako ja odjednom postadoh glava starije grane Klaudija i neospornigospodar novca i svih imanja koja sam bio nasledio od svoga oca.Ujedno sam postao i staratelj svojoj majci, koja se nije preudavala, akoja je ovu činjenicu primila kao poniženje. Ona je posle togapostupala prema meni surovije nego pre, iako su sva poslovnapismena imala da se dostave na potpis meni i premda sam sad jabio žrec pred porodičnim bogovima. Svečanost moga punoletstva jena zanimljiv način bila u opreci sa sličnom svečanošću priređenom učast Germanika. Ja sam u ponoć ogrnuo togu zrelog čoveka i bezikakve pratnje ili povorke bio odnet u nosiljci na Kapitol, gde samprineo žrtvu i onda opet bio donet kući, da odmah legnem u postelju.Germanik i Postum su hteli da dođu na tu svečanost, ali je Livija – dabi se što je moguće manje privukla pažnja na moju ličnost – priredilau dvoru neku gozbu baš te noći, a oni sa nje nisu smeli izostati.

Nešto slično se ponovilo i prilikom mog venčanja s Urgulanilom.Samo vrlo malo sveta je bilo unapred obavešteno o našimsvatovima. U samom obredu nije bilo ničega izvan pravila. Sve jebilo u redu: i obuća narandžaste boje, i plamenocrveni veo koji jeUrgulanila imala na sebi, i bajanja o predskazanjima, i sveti kolačkoji smo pojeli, i dve stolice prekrivene ovčijom kožom, i vino kojesam ja žrtvovao bogovima, i nevestin obred mazanja kućnih vrata, itri zlatnika, i moj dar mladi – vatra i voda – sve je to bilo tačnoizvršeno, sem što je izostala povorka sa zapaljenim buktinjama i štosu svi običaji obavljeni kao od bede, na brzinu i preko volje.

Da se ne bi spotakla o prag mladoženjine kuće u času kad u njustupa prvi put, rimska nevesta treba uvek da bude preneta prekopraga. Dvojica klaudijevaca koji su imali da je prenesu bili su starijiljudi, te nisu mogli da savladaju njenu težinu. Jedan od njih seokliznuo na mramoru, pa je Urgulanila tresnula na pod povukavšisobom i njih, pa su se dobro ispraćakali u gomili. A nema goregpredznaka za brak nego što je bio taj! Ipak ne bih govorio istinu ako

bih rekao da je to bio nesrećan brak, jer među nama nije bilodovoljno trvenja da bi izraz „nesrećan” bio ovde opravdan. Mi smo uprvo vreme zajedno spavali zato što je izgledalo da se to od nasočekuje, pa smo s vremena na vreme stupali i u polne odnose – a tosu bila moja prva iskustva te vrste! – što smo činili zato što nam jeizgledalo da i to spada brak, a nikako i zato što nam je to pričinjavaloneko uživanje ili što smo se voleli. Ja sam se prema njoj ophodio sapoštovanjem i učtivošću koji se samo daju zamisliti, a ona me jenagrađivala ravnodušnošću, što je, najzad, bilo i najbolje od svegačemu sam se mogao nadati od žene njene naravi. Tri meseca poslenaše svadbe Urgulanila je bila bremenita, te mi je rodila sina koji jedobio ime Druz. Meni je bilo nemoguće da u sebi izazovem makakva očinska osećanja prema njemu. On je bio zloban na mojusestru Livilu, a ostale crte svoje naravi je povukao na svoga ujakaPlaucija, Urgulanilinog brata. Docnije ću već pričati i o njemu, jer mije njega Avgust odredio kao moralni primer za ugled i uzor odčoveka.

Avgust i Livija su imali običaj da nikada ne donesu neku važnuodluku koja bi se odnosila na porodicu ili državu a da prvo nesastave pismen podsetnik o njoj, kao i o svojim razlozima iprotivrazlozima koje bi izmenjali, obično u vidu pisama koja suupućivali jedno drugom. Iz one hrpe njihove prepiske koja je ostalaposle njihove smrti ja sam dao da mi se prepišu neka pisma koja suobelodanjivala tadašnji Avgustov stav prema meni. Moj prvi ispis izte građe potiče iz vremena tri godine pre moje ženidbe. On glasi:„Draga moja Livijo, želim da zapišem jednu čudnu stvar koja sedanas dogodila. Jedva i znam šta da mislim o njoj. Razgovarao sams Atenodorom, pa mi se omače te mu rekoh: „Mislim da nije lakastvar biti staralac maloga Tiberija Klaudija, jer, mi se čini da on izdana u dan izgleda sve bednije, da ima rđave živce i da nije ni za štasposoban.” Atenodor će mi na to reći: „Nemoj da odveć strogo sudišo tom dečku! On teško podnosi neraspoloženje porodice premanjemu i prezir koji sreće na svakom koraku, ali daleko od toga da onnije ni za šta sposoban i – verovao ti meni ili ne – ja osećam velikozadovoljstvo u njegovom društvu. Jer ti ga svakako nikad nisi čuokao besednika.” – „On da besedi!” uzviknuo sam ja, smejući se. „Pada, on besedi, ponovio mi je Atenodor. Eto, dozvoli mi da ti učinim

jedan predlog. Izaberi predmet koji treba da bude obrađen u vidubesede, pa dođi posle pola sata da čuješ šta će on od toga napraviti.Ali moraš se sakriti iza zavese, inače nećeš čuti ništa što bi vredeloda se čuje.” Ja sam izabrao temu „Rimska osvajanja u Nemačkoj”, aposle pola časa, sakriven iza jedne zavese, čuo sam Klaudija.Nikada u životu nisam bio tako zaprepašćen! On je imao svepotrebne podatke u malom prstu, glavne tačke su bile dobroizabrane, a pojedinosti su bile stavljene u skladnu srazmeru premanjima; štaviše, on je vladao svojim glasom i nije zamuckivao. Nekame bog zgromi ako to uistinu nije bilo zanimljivo i ako nije bilopoučno čuti ga! Ali ja nikako ne mogu da prihvatim kako jedančovek, čiji su svakodnevni razgovori tako beznadežno glupi, možeda održi govor (posle sasvim kratke pripreme) i to sa tako svršenojasnim, pa čak i učenim načinom izlaganja! Iskrao sam se dakle iotišao, naloživši Atenodoru da ne kazuje ni da sam bio prisutan nikoliko sam bio iznenađen, ali se smatram obaveznim da te o tomeobavestim i da ti čak učinim predlog da ga odsada poneki putpozovemo k nama na večeru kad imamo manje gostiju, ali poduslovom da on drži usta zatvorena, a da dobro otvori uši. Ako i poredsvega ipak ima neke nade – a ja sam sklon da verujem u to – da ćese on preobratiti u odgovornog člana porodice, onda bi se moraopostepeno navikavati da se sreće sa ličnostima koje su mudruštveno ravne. Mi ga, najzad, i tako ne možemo uvek držati postrani, prepuštenog njegovim vaspitačima i oslobođenim robovima.Očigledno je da postoji velika podeljenost u mišljenju o njegovimumnim sposobnostima. Njegov stric Tiberije, njegova mati Antonija injegova sestra Livila jednodušno stoje na gledištu da je onmalouman, dok s druge strane Atenodor, Sulpicije, Postum iGermanik tvrde da je on, kad samo hoće, isto onoliko razuman kao isvako drugi, ali da lako gubi ravnotežu zbog živaca. Što se menelično tiče, ja o i tome još nisam stekao sud.”

Na to pismo je Livija odgovorila ovako:„Moj dragi Avguste, iznenađenje koje si ti doživeo nalazeći se

iza zavese nije bilo ni veće ni manje od onoga iznenađenja koje smonas dvoje osetili kada je ambasador Indije skinuo svileno platno sakaveza koji nam je poslao na poklon njegov gospodar, Kralj nadKraljevima, i kad smo mi prvi put u životu videli pticu papagaja sa

njegovim perjem od smaragda i grocem crvenim kao rubin, pa gačuli kako veli: „Živeo Cezar, Otac Otadžbine!” Sama po sebi, tarečenica ne predstavlja ništa osobito, jer nju može da izrekne i svakodete koje je tek progovorilo, ali smo se mi začudili što je njuizgovorila jedna ptica. A ipak zato niko, osim neke lude, neće hvalitipapagaja kao pametnog zato što je u pravi čas izgovorio prave reči,pošto on ne zna značenje nijedne od njih. Zasluga za to pripadačoveku koji je uvežbao pticu upotrebivši neverovatno strpljenje priponavljanju te rečenice, jer kao što i sam znaš, nju za druge prilikespremaju da kaže i druge stvari dok u nekom opštem razgovoru taptica govori samo ovejane besmislice, te moramo da pokrijemokavez da bismo je ućutkali. Tako stoji stvar i sa Klaudijem, premda bise on jedva dao staviti u red sa papagajem, koji je neosporno odvećlepa ptica da bismo mogli upoređivati moga unuka s njom. Ono što siti čuo, to je svakako bio neki govor koji je on naučio napamet.Najzad, tema „Rimska osvajanja u Nemačkoj” je vrlo uobičajena, a iAtenodor ga je možda uvežbao da izdeklamuje pola tuceta, pa i višeobrazaca sličnih beseda. Ti bi mogao pomisliti da mi se ne svidi štočujem da se on tako dobro daje rukovoditi vežbom, ali naprotiv, jasam krajnje zadovoljna. To znači da bismo ga mi mogli lepo provućikroz ženidbene obrede, ali je tvoj predlog o njegovom večeravanjusa nama smešan. Odbijam jednom zauvek čak i da jedem u istojsobi u kojoj se nalazi taj stvor, jer bi mi to rđavo uticalo na varenje. Ašto se tiče svedočanstava o njegovoj umnoj dubini, ispitaj ih malobolje. Germanik se zakleo svome ocu, kad je ovaj umirao, da ćevoleti i štititi svoga brata, koji je onda bio još dete. Ti znašplemenitost Germanikove duše i znaš da bi on pre do krajnostiulepšao sposobnosti svoga brata nego što bi izneverio sveti zavet,nadajući se uostalom da će njegov brat jednog dana možda ipakduhovno uznapredovati. A isto je tako jasno zašto Atenodor iSulpicije tvrde da veruju da se on može popraviti. Oni su, najzad, iplaćeni za to da ga popravljaju, a položaj vaspitača omogućava imda se vrte oko dvora i da daju sebi izgled tajnih savetnika. A što setiče Postuma – zar ti se nisam pre nekoliko meseci žalila? – jauopšte ne mogu da razumem toga mladog čoveka. Smatram da jeSmrt bila nemilosrdna što nam je zgrabila njegova dva darovitabrata, a ostavila nam samo njega. On voli da se preganja sa

starijima od sebe i tamo gde je svako preganjanje izlišno i gde sučinjenice izvan svakoga spora, a to samo da bi nas doveo van sebe ida bi pokazao svoju važnost što je jedini tvoj živi unuk. On se zalažeza Klaudija iz istog razloga. On je bio prosto drzak prema menionoga dana kada sam stavila primedbu da Sulpicije uzalud traćivreme poučavajući Klaudija, jer mi je tada doslovno rekao daKlaudije ima više pronicljivosti nego većina njegovih neposrednihsrodnika, a verujem da je on u te srodnike hteo da ubroji i mene!Nego, Postum predstavlja pitanje za sebe, a u ovom trenutku je rečo Klaudiju; i ja ti ponavljam da ne bih mogla da sa njim jedem zaistim stolom, i to iz čisto fizičkih razloga, koje ćeš, mislim, uvažiti.

Livija.”

Godinu dana docnije, kad je ona bila na nekoliko dana izvanRima, Avgust joj je pisao:

„...Koristeći tvoje odsustvo, rešio sam da pozivam Klaudija navečeru svakog dana. Priznajem da mi je njegovo prisustvo još uveknelagodno, ali smatram da za njega nije dobro da ga uvekostavljamo da večerava sam sa Sulpicijem i Atenodorom. Razgovorikoje on vodi s njima odveć su knjiški i, premda su inače obojica sjajniljudi, oni ipak nisu najbolje društvo za dečka njegovih godina injegovog društvenog položaja. Moja je iskrena želja da on izaberenekoga mladog kolenovića koji bi mu mogao služiti kao uzor upogledu držanja, odevanja i ponašanja. Međutim, njegovabojažljivost i sramežljivost onemogućuju ovu nameru. On obožavaGermanika kao heroja, ali tako živo oseća svoje nedostatke da se neusuđuje da mu podražava, kao što i ja ne bih smeo da zaogrnemlavlju kožu, uzmem toljagu i počnem da izigravam Herkula. On,jadnik, nije srećan; međutim, u stvarima od veće važnosti, (kad godmu um nije zamagljen), jasno se pokazuje plemenitost njegovasrca...”

Zanimljivo je jedno treće pismo, pisano kratko vreme posle moježenidbe, kad sam ja već bio imenovan za sveštenika boga Marsa.

„Draga moja Livija, savetovao sam se sa našim Tiberijem otome šta ćemo činiti sa Klaudijem kada bude vreme igrama u častboga Marsa. Pošto je on već poodrastao i već ušao u bratstvoMarsovih sveštenika, mi više ne možemo odlagati odluku o njegovoj

budućnosti: u tom pogledu smo svi složni, zar ne? Ako je on većdovoljno ojačao umom, a i telom, da bude priznat kao član porodicedostojan poštovanja – a ja verujem da jeste, jer inače ne bih niusvajao Tiberija i Germanika, a njega ostavljao da bude glava starijegrane doma Klaudija – onda bismo se naravno već morali postaratiza njega i pružiti, mu sve mogućnosti napredovanja koje suobezbeđene i Germaniku. Ne isključujem da se možda i varam,pošto poboljšanje, odskora primećeno kod njega, nije naročitoupadljivo. Ali ako bismo na kraju krajeva mi i stajali na gledištu da sunjegovi telesni nedostaci povezani sa njegovom ustaljenomslaboumnošću, to ipak ne znači da bismo zlobnome svetu dozvolilida tera šegu i s njime, a i s nama. Ponavljam, mi moramo brzo ijednom za svagda doneti sud o tome mladiću da se ne bismo našli ustalnoj zabuni i nezgodi ako bismo se u svakom slučaju koji iskrsnemorali pitati da li ćemo ga smatrati za sposobnog da preuzme idužnosti prema državi, koji mu predstoje po svome rođenju.

Nego, sad se neposredno postavlja pitanje šta da se čini sa njimza vreme ovih igara? Ja ne bih ništa zamerio da on preuzmedužnost u svešteničkoj trpezariji, ali uz strogu napomenu da sveprepusti svome šuraku, mladome Plauciju Silvanu, i da čini samoono što mu ovaj bude rekao. Na taj način o će mnogo štošta naučiti,a nema ni opasnosti da će se osramotiti, samo ako dobro naučisvoju ulogu. Ostaje sasvim van spora da on ne može sedeti uz meneu predsedničkoj loži pored osvećenih kipova, jer bi onda svi koji bi senašli u pozorištu stalno gledali u tome pravcu, pa bi se i govorilo osvemu što je kao čudnovato primećeno u njegovom držanju.

Drugo je pitanje o tome šta da se čini s njim na LatinskimSvečanostima. Germanik treba da ode sa konzulima na AlbanskiBreg da uzme učešća u prinošenju žrtava na tome mestu, a čujemda bi Klaudije želeo da pođe s njim. Ali ja ni ovde nisam siguranneće li on sam od sebe praviti budalu, jer će Germanik biti zauzetsvojim dužnostima, te neće ni moći sve vreme da pazi na njega.Sem toga, ako on pođe, narod će želeti da zna šta on tamo uopšteradi; pitaće zašto ga nismo postavili da za vreme tih svečanosti uodsustvu Magistrata, vrši ulogu Čuvara Grada u Rimu, a to je častkoju smo – sigurno se sećaš – redom poveravali i Gaju, i Luciju, iGermaniku i mladome Tiberiju i Postumu čim su postali punoletni,

kao njihovu prvu dužnost u državnoj službi. Najbolji način da se iziđeiz ove teškoće bi bio da se Klaudije oglasi za bolesna, jer on,naravno, i ne dolazi u obzir kao Čuvar Grada.

Nemam ništa protiv toga da ovo pismo pokažeš i Antoniji. Uverije da ćemo mi već, na jedan ili drugi način, doneti odluku o njenomsinu. Nesaglasno je sa njenim položajem da ostane pod njegovomzakonitom sinovljom vlašću.

Avgust. ”

Ništa drugo se ne bi moglo reći o mom upravljanjusvešteničkom trpezarijom sem da je to bila moja prva javna dužnost.Plaucije, uobraženko, lepotan i pravi petlić, vršio je sve posloveumesto mene, pa se čak nije ni potrudio da mi objasni načinposluživanja starijih, kao ni pravila o starešinstvu međusveštenicima, te je čak odbijao i da odgovara na moja pitanja o timstvarima. On se samo postarao da me uvežba u vršenju izvesnihpostupaka i upotrebi izvesnih rečenica koje sam imao da primenimpri izražavanju dobrodošlice sveštenicima kad stignu, kao i prisluženju raznih jela, a inače mi je zabranjivao i zuba da obelim. To jeza mene bilo krajnje neugodno, pošto se često pružala prilika dačasno učestvujem u razgovorima, te su moje ćutanje i zavisnost odPlaucija ostavljali rđav utisak. A same igre u čast Marsa nisam nivideo.

Čitalac je svakako zapamtio one Livijine primedbe punepotcenjivanja koje su se odnosile na Postuma. Od toga vremena teprimedbe su bile sve češće u njenim pismima Avgustu: premda jeAvgust u početku pokušavao da se zauzme za svog unuka, on sepostupno razočaravao u toga mladića, a pošto je ovaj brzo padao unemilost kod Avgusta, nagađam da je Livija morala Avgustu govoritiprotiv njega mnogo više nego što je o tome ostalo traga u njenojprepisci s njim. Pa ipak je bilo i nekih jasnih znakova o tome. Presvega, Livija je obaveštavala Avgusta da se Tiberije žali na Postuma;mladić je navodno pravio neke drske aluzije na rodoski univerzitet.Zatim je prenela Katonovu žalbu da Postum rđavo utiče na mlađeučenike, tvrdeći da on među njima narušava stegu; posle toga jeLivija iznela na videlo Katonove poverljive izveštaje, govoreći da ihnije pokazivala dokle god se nadala da će se Postum popraviti.

Ubrzo zatim došle su zabrinute opaske o njegovoj mrzovolji inatmurenosti – a to je bilo u vreme kad se on razočarao u Livili ipatio zbog smrti svoga brata Gaja. Posle toga je, prilikom njegovogpunoletstva, došla preporuka da mu se za još nekoliko godina nepredaje celo njegovo nasleđe, koje mu je dolazilo od oca Agripe, i toiz razloga „što bi mu ono samo pružilo mogućnost za još većerasipništvo od onoga koje on već sada sebi dozvoljava”. A kada jezajedno sa drugim ljudima koji su navršili potrebne godine pozvanpod oružje, bio je bačen u Dvorsku stražu samo sa činom poručnikapri zapovedništvu, bez onih izvanrednih časti koje su bile darovaneGaju i Luciju. Sam Avgust je izražavao mišljenje da je to najbolji put inačin da se s njim iziđe na kraj, pošto Postum smera na visoko. Iztoga nije smelo da izbije nešto slično onome kada su mladi plemićipodržavali Marcela protiv Agripe ili Gaja protiv Tiberija. Pa ipak,uskoro smo čitali da je Postumu to sve teško padalo, te je rekaoAvgustu da on ne traži časti zbog njih samih, već zato što njegoviprijatelji mogu rđavo tumačiti okolnost što ih on nema i tvrditi da onne stoji dobro u samom dvoru.

Zatim slede još mnogo ozbiljnija saznanja. Postum je u jednojsvađi sa Plaucijem izgubio strpljenje – a nijedan od njih nije poslehteo Liviji da kaže oko čega su se zakačili – pa je ščepao Plaucija ibacio ga u jedan bunar, i to u prisustvu nekoliko plemića i njihovihslugu. Pozvan na odgovornost pred Avgusta, on ništa nije poricao,nego je samo uporno tvrdio da je Plaucije zaslužio da ga on baci uvodu zato što je na uvredljiv način govorio sa mnom; a iskoristio je tupriliku i da se Avgustu požali na nepravedno mu uskraćeno nasleđe.Uskoro zatim Livija ga je ukorila što se izmenio u ponašanju i što jepostao osoran prema njoj.

– Šta te je to tako zatrovalo? – upitala ga je ona.On joj je namrgođeno odgovorio:– Mora biti da si mi ti kanula nešto u čorbu.A kad je ona zatražila od njega objašnjenje tako neuobičajene

igre reči, on se još grublje iscerio, pa joj je kazao da je starolukavstvo svih maćeha da kanu ponešto nekome u čorbu. Zatim jeAvgust, posle kratkog vremena primio od Postumovog vojnogstarešine žalbu da ovaj neće da se druži sa drugim mladim

časnicima, nego da sve svoje slobodno vreme provodi u ribolovu namoru. Zato su mu i dali nadimak „Neptun”.

Moje dužnosti kao Marsovog sveštenika nisu bile naporne; kaočlan istoga bratstva sveštenika, Plaucije je bio ovlašćen da budnopazi na mene za vreme svih obreda, te sam počeo i da ga mrzim.Ona uvredljiva primedba zbog koje ga je Postum bućnuo u vodu bilaje samo jedna od mnogih. On me je častio i nazivao „sablast”,dodajući da ga samo vernost prema Avgustu i Liviji uzdržava da mene pljune kad god ga zaokupim glupim i suvišnim pitanjima.

Glava XI

5. god. n. e.Poslednja godina moga punoletstva i ženidbe bila je zla godina

za Rim. Niz zemljotresa razorio je u južnoj Italiji nekoliko gradova. Sproleća je palo malo kiše, i širom zemlje se već unapred videlo da ćežetveni prinos biti bedan. Zatim, pred samu žetvu, navalile suprovale oblaka koje su dotakle i zatrle i ono malo žitnog klasja.Pljuskovi su bili tako snažni da je Tibar odneo most i da se nekolikodana po donjem delu grada moglo ploviti čamcima. Izgledalo je dapreti glad, pa je Avgust poslao punomoćnike u Egipat i druge delovecarstva radi otkupa velikih količina žita. Državne žitnice su bileprazne zato što je i prethodne godine letina bila slaba, iako ne takoslaba kao te godine. Avgustovi punomoćnici uspeli su da kupe neštožita, ali po skupoj ceni i u stvari ne dovoljno. Zima je donela velikenevolje, a naročito zbog toga što je Rim bio prenaseljen – njegovo sestanovništvo udvostručilo za poslednjih dvadeset godina, a lukaOstija zimi nije bila sigurna za promet brodova, tako da lađe koje sudonosile žito sa Istoka nisu mogle da budu istovarene po višenedelja. Avgust je činio sve što je mogao da bi ublažio glad. On jeprivremeno proterao sve građane, osim vlasnika kuća i njihovihporodica, u unutrašnjost, i to na najmanje sto milja od Rima, postavioje odbor sastavljen od bivših konzula, koji je trebalo da nadgledaraspodelu raspoložive hrane i zabranio je javne gozbe, pa čak i onekoje su inače održavane na njegov rođendan. Dobar deo žita uvezaoje na svoj trošak i besplatno razdelio gladnima. Kao i obično, glad jedonela sobom i meteže, a meteži su doveli do zlonamernih paljevina:čitave ulice u kojima su se nalazile prodavnice zapalili su noćuizgladneli pljačkaši iz radničkih četvrti. Avgust je zato uspostavioslužbu noćnih stražara, koji su bili razvrstani u sedam četa, što jetrebalo da onemogući ovakve izgrede. Ti noćni stražari su sepokazali toliko korisni da kasnije više nisu ni raspuštani. Međutim,pljačkaši su ipak naneli grdnu šteta. Nekako u to vreme je razrezanjedan nov porez da bi se dobio novac za vođenje ratova poNemačkoj, te se, nešto zbog gladi a nešto zbog paljevina i poreza,narod uznemirio i počeo javno da govori o pobuni. Preteći proglasiprikivani su noću na vrata javnih zgrada. Govorilo se da je stvorena

velika zavera. Senat je raspisao nagradu za svako obaveštenje kojebi omogućilo hapšenje zavereničkih kolovođa; mnogi su dolazili snamerom da dobiju nagradu i potkazivali svoje susede, a to je,međutim; samo stvorilo još goru pometnju. Bilo je očigledno da nijepostojala nikakva stvarna zavera, već samo priželjkivanja i pričanje ozaveri. Najzad je stiglo i žito iz Egipta, jer tamošnja žetva stižeznatno pre naše, pa se smanjila napetost.

Za vreme te gladne godine iz Rima su, između ostalih biliuklonjeni mačevaoci. Njih nije bilo mnogo, ali je Avgust smatrao dabi oni u slučaju ma kakvih nemira verovatno bili veoma opasni. Jeroni su bili gomila očajnika od kojih su neki ranije bili ljudi od položaja,pa su posle zbog dugova prodani kao robovi kupcima koji su pristalida im oni mačevanjem plate svoje oslobođenje. Ako bi neki mladigospodin pao u dugove, bez svoje krivice ili samo zbog mladićkelakomislenosti, kao što se ponekad i događalo, onda bi ga ropstvaspasli njegovi daleki rođaci ili bi posredovao i sam Avgust. Dakle,ova gospoda-mačevaoci bili su ljudi za koje niko nije smatrao da ihtreba spasti tog udesa, te su oni – postavši prirodne kolovođeGladijatorskog esnafa – vrlo lako mogli da se stave na čelo nekeoružane pobune.

Kada su stvari pošle na bolje, oni su opet pozvani u Rim, a da bise povratilo opšte dobro raspoloženje, odlučeno je da se u imeGermanika i mene, a u čast uspomene na našeg oca, prirede velikajavna takmičenja u mačevanju i lov na divlje zveri. Livija je htela dapodseti Rim na velika osvajanja našeg oca, da bi privukla pažnju naGermanika, koji je jako ličio na njega i koji je trebalo, kao što seočekivalo, uskoro da bude poslat u Nemačku, gde je imao dapomogne mome stricu Tiberiju, takođe slavnom vojniku, da ovajtamo izvojuje nova osvajanja. Moja mati i Livija podnele su jedandeo troškova te svetkovine, ali je glavni teret, međutim, pao naGermanika i mene. Pošto se smatralo da je Germaniku, zbognjegovog položaja, novac više potreban nego meni, moja mati mi jeobjasnila da bi bilo više nego pravo da ja doprinesem dvostrukusvotu od one koju će dati on. Ja sam se iskreno obradovao što moguda učinim nešto za Germanika. Međutim, kada je sve već prošlo,zapanjio sam se kada sam doznao koliko je sve to stajalo;svetkovina je bila pripremana bez ikakvog obzira na troškove, a

pored običnih izdataka na borbe mačevima i lov na divlje zveri, mismo pregrštima obasipali narod čak i srebrnjacima!

Dok smo išli u svečanoj povorci k amfiteatru, Germanik i ja smose na osnovu posebne odluke Senata vozili u starim ratnimdvokolicama našeg oca. Nešto pre toga bili smo podneli žrtvu u častnjegove seni pred velikog grobnicom koju je sebi Avgust podigao jošza života – a u njoj je bio sahranjen i pepeo našeg oca, poredzemnih ostataka Marcela. Naša povorka je išla prvo Apijevimdrumom, pa onda ispod slavoluka podignutog u spomen našeg oca,slavoluka na kome se uzdizao njegov ogromni kip na konju, a kip jeza ovu svečanu priliku bio ovenčan lovorom. Pošto je duvaoseveroistočni vetar, lekari su mi zabranili da izlazim bez ogrtača.Sedeći pored Germanika – jer nas dvojica smo bili predsednici igara– bio sam tako jedina osoba koja je bila ogrnuta plaštom. Drugiizuzetak je bio sam Avgust, koji je sedeo desno od Germanika. On jebio jako zimogrožliv, pa je zimi pored veoma debele odeće idugačkog gunja, nosio na sebi ne manje nego četiri ogrtača. Neki odprisutnih su u toj sličnosti moga i Avgustovog odela, videli nekoznamenje, pa su i zapazili da sam ja rođen prvog dana onogameseca koji nosi njegovo ime, i to baš u Lionu, onog istog dana kadaje on svečano posvetio žrtvenik podignut u njegovu sopstvenu čast.U svakom slučaju, ljudi su mnogo godina kasnije bar tvrdili da su većtada to rekli. Livija je takođe sedela na počasnom uzvišenju; ovanaročita čast joj je ukazana kao majci mog oca. Inače, ona je običnosedela sa vestalkama. Bilo je uglavnom pravilo da žene sedeodvojeno od ljudi.

To je bilo prvi put da mi je dozvoljeno da prisustvujem borbimačevima, pa sam zbog toga bio još više uzbuđen kad sam senašao na predsedničkom mestu. Germanik je obavljao sav posao,iako se pravio da se sa mnom savetuje kada treba da se doneseneka odluka, koju bi onda i sproveo sa velikom sigurnošću idostojanstvom. Imao sam sreću da je ova borba bila najbolja od svihkoje su ikad održane u amfiteatru. Međutim, kako je to bila prva kojusam video, nisam bio u stanju da dovoljno ocenim njenu izvrsnost,pošto nisam mogao da je poredim sa nekim drugim ranije viđenimpriredbama. Ali je sigurno da otada nisam video bolju, a prisustvovaosam bez sumnje najmanje hiljadi velikih igara. Livija je želela da

Germanik postane omiljen kao sin svoga oca, pa nije štedela novacsamo da bi za borbu najmila najbolje borce Rima, i to borce koji ćese ovoga puta boriti do kraja. Mačevaoci od zanata su običnoobraćali veliku pažnju da ne povrede sebe i svoje drugove, pa suuglavnom trošili snagu na tobožnje udarce i odbrane, kao i naudarce koji su izgledali isto tako opasni i dizali isto onakvu buku kao isukobi Homerovih junaka, ali su ti udarci u stvari bili potpunobezopasni kao i oni koje robovi, pozorišnim batinama, zadaju jednidrugima u nižerazrednim lakrdijama. Samo je ponekad vredeloposmatrati te borce: onda kada bi ražestili jedan drugoga ili ako suhteli da prečiste neke svoje stare račune. Ovoga puta je Livijasakupila glave Gladijatorskog Esnafa i rekla im da ne želi da uzaludtraći novac. Ukoliko svi bojevi ne budu pravi, ona će razjuriti celonjihovo udruženje: prošloga leta je bilo isuviše unapred udešenihborbi. Zato su glave udruženja opomenule borce da, pod pretnjomisključenja iz udruženja, ovoga puta ne smeju da se „maze” u areni.

U toku prvih šest borbi ubijen je jedan čovek, drugi je bio takoozbiljno ranjen da je umro još istoga dana, a trećem je leva ruka ukojoj je držao štit odsečena kod samoga ramena, što je izazvaloburu smeha. U svakoj od ostale tri borbe jedan je borac razoružaodrugog, ali tek posle tako žestokog otpora pobeđenog da smoGermanik i ja, kada je trebalo da odlučimo, laka srca mogli dapotvrdimo odobravanje gledalaca, podižući palčeve uvis u znak damu treba pokloniti život. Jedan od pobednika bio je godinu-dve ranijeveoma bogat vitez. Za sve ove borbe važilo je pravilo da protivnici nesmeju da se sukobe naoružani istim oružjem. Morali su da se tukumačem protiv koplja, ili mačem protiv ubojne sekire, ili kopljem protivbuzdovana. U sedmoj borbi nastupili su jedan borac naoružanobičnim mačem rimskog vojnika i starinskim, okruglim, bakromokovanim štitom, i jedan borac naoružan velikim trozupcem i malommrežom. Čovek sa mačem, ili „lovac”, bio je neki vojnik Dvorskestraže, koji je nedavno bio osuđen na smrt zbog toga što je upijanstvu podigao ruku na svoga starešinu. Smrtna kazna mu jezamenjena borbom protiv ovog ratnika sa trozupcem i mrežom,jednog borca od zanata, rodom iz Tesalije, odlično plaćenog, koji –kako mi je to rekao Germanik – za poslednjih pet godina beše ubiopreko dvadeset protivnika.

Ja sam više bio naklonjen vojniku, koji je stupio u arenu bled inešto nesigurna koraka, jer je bio proveo nekoliko dana u zatvoru,pa mu je smetala jaka svetlost. Ali čitava četa vojnika kojoj je onpripadao, a koji su mu izgleda bili jako naklonjeni, jer je njihovstarešina bio siledžija i obična zver, dovikivala mu je složno da sepribere i da brani čast čete. On se ispravio i viknuo: – Momci, učinićusve što je u mojoj moći!

Nekim slučajem, on je nosio nadimak „Crvenperka”, a to je bilodovoljno da veći deo gledalaca počne da navija za njega, iakoDvorska straža inače nije bila naročito omiljena u gradu. Kakva bi tekbila šala, ako bi Crvenperki pošlo za rukom da ubije ribara! Kada sečovek bori za svoj goli život, već je upola odneo pobedu ako imaamfiteatar na svojoj strani. Borac iz Tesalije, žilav momak dugih rukui nogu, stupio je u amfiteatar vrlo razmetljivo odmah za vojnikom; onje na sebi jedino imao kožni ogrtač i okruglu kapu od čvrste kože.Bio je dobro raspoložen: šalio se i ćeretao sa gledaocima iz prvihredova. Uostalom, njegov protivnik nije bio čovek od zanata, a Livijamu beše platila hiljadu zlatnika za to popodne i obećala još petstotina ako bi ubio protivnika tek posle zanimljive borbe. Obojica suzajedno stupili pred počasnu ložu i prvo pozdravili Avgusta i Liviju, aodmah zatim Germanika i mene – pošto smo mi zajednopredsedavali – uobičajenim pozdravom: – Zdravo da ste, gospodo!Pozdravljamo vas stojeći u senci smrti!

Mi smo im otpozdravili pokretom ruke, a Germanik je rekaoAvgustu:

– Gospodaru, pa lovac je jedan od starih vojnika mog oca.Dobro ga poznajem. On je u Nemačkoj bio ovenčan lovorom, jer seprvi prebacio preko neprijateljskog zida od kolja.

To je probudilo Avgustovu pažnju:– Dobro, rekao je on, znači da će ova borba biti dobra. Ali u

tome slučaju je borac sa mrežom mlađi od njega za čitavih desetgodina, a godine igraju veliku ulogu u ovakvim borbama.

Germanik je zatim dao znak trubama, one su odjeknule i borbaje počela.

Crvenperka se isprva s uspehom branio, a Tesalac je obigravaooko njega! Crvenperka nije bio toliko lud da troši snagu trčeći zasvojim lako naoružanim protivnikom, a nije želeo ni da bude

prinuđen da se uopšte ne kreće. Tesalac je, začikavajući ga,pokušao da ga razdraži, ali se Crvenperka nije dao navući na tanakled. Samo jednom, kada mu je Tesalac prišao skoro na dohvat ruke,Crvenperka je prešao u napad, a brzina njegovog udarca je izazvalaburu oduševljenja. Ali, Tesalac mu je na vreme umakao. Uskoro jeborba opet oživela; Tesalac je pokušao da zada udarac svojim dugimtrozupcem, pa je bo u visini grudi i niže, ali je Crvenperka sve udarcelako odbijao, držeći stalno na oku mrežu, na čijim su krajevima visilimali tegovi od olova, a koju je Tesalac vitlao levom rukom.

– Majstorski! – čuo sam kako je Livija rekla Avgustu. Najboljiborac sa mrežom u Rimu! On se igra sa vojnikom. Jesi li video?Mogao je sada da ga zahvati mrežom i proburazi, samo da je hteo.Ali on želi da produži borbu.

– Da, odgovorio je Avgust. Bojim se da je svršeno s vojnikom.Nije trebalo da se opije.

Tek što je Avgust izustio ove reci, Crvenperka je odbacioprotivnikov trozubac uvis i skočio napred, rasporivši mačem Tesalčevkožni ogrtač između ruke i tela. Tesalac je uzmakao za tren oka, alidok je bežao ošinuo je Crvenperku mrežom preko lica. Na nesreću,jedna od olovnih loptica udarila je Crvenperku po oku, zaslepivši gaza trenutak. On se zaustavio, a Tesalac mu je, ulučivši zgodantrenutak, izbio mač iz ruke, i ovaj je odleteo u stranu. Crvenperka jehitro poleteo da ga povrati, ali je Tesalac bio brži, zgrabio ga, otrčaosa njim do ograde i gurnuo ga u krilo jednom starom bogatašu koji jesedeo u prvom redu mesta zadržanih za članove viteškog reda.Tesalac se zatim vratio da dokrajči svoj sada već prijatni zadatak:gonjenje i ubijanje nenaoružanog čoveka. Mreža je zviždala okoCrvenperkine glave, a vrhovi trozupca su ga ugrožavali sa svihstrana; ali sve to nije zbunilo Crvenperku: on je u jedan mah čakpokušao da uhvati trozubac, što mu je skoro i pošlo za rukom.Tesalac ga je najzad polako dognao do predsedničke lože, da bi gaubio tu na naše oči.

– Dosta je, rekla je Livija hladno, dosta se igrao s njim. Trebalobi već da mu smrsi konce.

Izgleda, međutim, da nije ni trebalo bodriti Tesalca. On jezamahnuo mrežom prema Crvenperkinoj glavi i istovremenopotegao trozupcem prema njegovom stomaku. O, kakva se buka

tada digla u gledalištu! Crvenperka je uhvatio mrežu desnom rukomi, trgnuvši se unazad, svom snagom udario po drški trozupca, nastopu ili dve udaljenosti od protivnikove ruke. Oružje je preletelopreko Tesalčeve glave, prevrnulo se u vazduhu i podrhtavajućizabolo se u drvenu ogradu. Tesalac je za trenutak zastao zapanjen,a onda je ostavio mrežu u Crvenperkinoj ruci i poleteo pored njegada bi se opet domogao svoga trozupca. Crvenperka se bacio ukosounapred i mlatnuo protivnika šiljcima svoga štita po rebrima. Tesalacje pao potrbuške, izgubivši dah. Crvenperka je u tren oka skočio nanoge i brzinom munje udario ga donjom ivicom štita po vratnimpršljenovima.

– Udarac kojim se ubijaju kunići! – uzviknuo je Avgust. Takonešto još nisam video u areni. A ti, draga Livija? A? Mogao bih sezakleti da ga je ubio!

Tesalac je zaista bio mrtav. Očekivao sam da će Livija bitiveoma nezadovoljna, ali je ona samo rekla;

– To je i zaslužio. Eto kako prolaze oni koji potcenjuju svojeprotivnike. Tesalac me je razočarao. Uostalom, uštedila sam petstotina zlatnika, nemam, dakle, zašto ni da budem nezadovoljna.

Popodnevna priredba je trebalo da bude krunisana borbomdvojice nemačkih talaca, koji su pripadali neprijateljskim plemenima ikoji su se dobrovoljno javili da se bore na život i na smrt. To nije bilouglađeno mačevanje, već divljačko udaranje dugim mačevima iubojnim sekirama. Obojica su sem toga imala po štit, koji im jeremenjem bio pričvršćen o levu ruku između lakta i šake. Ovo nijebio uobičajen način borbe, pošto se obični nemački vojnici inačesluže sulicom-džilitom koji ima dugo a tanko držalje i mali gvozdenišiljak na vrhu. Ubojna sekira sa svojom širokom bradvom i dugi mačsu oružje višeg staleža. Jedan od boraca, plavokos čovek, visokpreko šest stopa, smlavio je protivnika po kratkom postupku: prvo gaje opako izranjavio, a zatim dokrajčio strašnim udarcem sa strane povratu. Gomila je glasno odobravala i njen pljesak mu je udario uglavu; on nam je održao govor, na nekoj čudnoj mešavini nemačkogi vojničkog latinskog jezika, u kome je rekao da je u svojoj zemlji biopoznat sa svoga junaštva i da je u borbi ubio šest Rimljana,uključujući tu i jednog časnika, pre nego što ga je ljubomorni stric,plemenski poglavica, predao kao taoca. On je zatim pozvao ma kog

Rimljanina od čina da mu se suprotstavi u borbi mačevima, te dabude srećnik koji će mu omogućiti da broj svojih pobeda povisi nasedam.

Kao prvi branilac rimske časti skočio je u arenu jedan mladistožerni časnik, po imenu Kasije Herea, koji je poticao iz stare, aliosiromašene porodice. On je dotrčao do predsedničkog mestamoleći da mu se dozvoli da prihvati ovaj izazov. Njegov otac, rekaoje on, bio je ubijen u Nemačkoj služeći pod zapovedništvom onogaslavnog vojskovođe u čiju se slavu održavaju ove borbe: neka muse, dakle, dozvoli da u ime bogova žrtvuje ovog hvalisavca seni svogoca. Kasije je bio odličan mačevalac. Često sa ga posmatarao naMarsovom Polju. Germanik se posavetovao prvo s Avgustom, pazatim i sa mnom; pošto je Avgust dao svoj pristanak, a ja promrmljaoda se slažem, dao je Kasiju znak da se naoruža. On je otišao usvlačionicu i od Crvenperke uzajmio mač, štit i prsni oklop, jedno radisrećnog znamenja, a drugo i zato da bi mu i na ovaj način odaopriznanja na odnetoj pobedi.

Uskoro zatim je počela borba, koja je bila mnogo bolja od makojeg sudara boraca od zanata; Nemac je razmahivao velikimmačem, a Kasije odbijao udarce štitom i stalno pokušavao da probijeprotivnikovu odbranu, ali je taj nemački momak bio isto onoliko brzkoliko i jak, te je dvaput oborio Kasija na kolena. U gomili je vladaotajac kao da prisustvujemo nekom verskom obredu, a jedino semogao čuti zveket kad udari čelik o čelik i kada zazvone štitovi.Avgust je tada rekao: – Bojim se da je Nemac suviše jak. Nije trebaloda dozvolimo ovu borbu. Ako Kasije pogine, njegova smrt će izazvatirđav utisak na granici, kad stigne ta vest.

Utom pokliznu Kasijeva noga u jednoj lokvi krvi, i on pade naleđa. Nemac ga opkorači sa pobedničkim osmehom na licu, i onda...onda je nešto zašumelo u mojim ušima, mrak mi se spustio na oči ija sam pao u nesvest. Uzbuđenje koje je ovladalo mnome kad samprvi put u životu video kako se ubijaju ljudi, pa borba izmeđuCrvenperke i Tesalca – borba u kojoj sam potpuno bio na straniCrvenperke – pa sad ovaj dvoboj u kome mi se činilo da se samočajnički borim na život i na smrt sa Nemcem, sve je to bilo suvišeza mene. Tako nisam video kako se sjajno izvukao Kasije kada jeNemac podigao svoj odvratni mač da mu smrska lobanju, kako ga je

munjevito odozdo nagore udario šiljkom svoga štita po slabinama,kako se otkotrljao u stranu i kako ga je dokrajčio brzim odlučnimubodom pod pazuho. Da, Kasije je zaista ubio svoga protivnika!(Nemojte nikako zaboraviti ovoga Kasija, jer on dva ili tri puta igravažnu ulogu u ovoj povesti!) A što se mene tiče, niko u prvo vremenije ni primetio da sam pao u nesvest, a kada je to primećeno,većsam već počeo da dolazim sebi. Opet su me nekako uspravili nasedištu, na kome sam i ostao dokle god svečanost nije bila izvanično završena. Da su morali da me iznesu, bila bi to sramotačak i za mene.

Idućeg dana su igre nastavljene, ali im ja nisam prisustvovao.Objavljeno je da sam se razboleo. Tako sam propustio jednu odnajčudnovatijih borbi koje su ikad održane u amfiteatru, i to izmeđujednog nosoroga i jednog indijskog slona, koji je mnogo veći odafričkih. Stručnjaci su se kladili na nosoroga, jer je on iako mnogomanji, ima mnogo deblju kožu od slona, pa se očekivalo da će onsvojim dugim oštrim rogom brzo izići na kraj sa slonom. U Africi,govorili su oni, slonovi su naučili da treba izbegavati lovištanosoroga, koji u svojoj oblasti nema premca. Međutim, ovaj indijskislon – kako mi je Postum kasnije opisao borbu – nije pokazivaonikakvo uzbuđenje ili strah kada je nosorog preteći uleteo u arenu,nego je, naprotiv, pribrano odbijao svaki njegov nasrtaj svojimkljovama, da bi se zatim trapavo stuštio za njim čim bi nosorogporažen uzmakao. Utvrdivši, međutim, da ne može da probijepredebelu kožu na vratu svog protivnika, to čudo od životinje seposlužilo lukavstvom. Dohvatio je surlom jednu grubu metlicu,načinjenu od nekog trnovitog šiblja, koju je jedan od čistačazaboravio na pesku, i bacio je u lice neprijatelju čim je nosorogponovo navalio. Tako mu je pošlo za rukom da prvo nosoroga oslepina jedno, a zatim i na drugo oko. Nosorog, van sebe od besa i bola,leteo je kao muva bez glave čas ovamo čas onamo, pa je, na kraju,svom snagom naleteo na drvenu ogradu, probio je skroz naskroz irazdrobio svoj rog udarivši o mermerni zid iza ograde. Onda je slonpošao na njega, otvarajući usta kao da se smeje; prvo je proširiootvor na drvenoj ogradi, pa je zatim trupkao nogama po lobanjisvoga paloga neprijatelja sve dok je nije smrvio. Posle toga je počeoda klima glavom kao u skladu sa nekom nečujnom muzikom, pa se

onda polako udaljio od svoje žrtve. Njegov indijski gonič je izleteo uarenu sa velikom zdelom ušećerenog voća i kolača; slon je sadržinuzdele sasuo sebi u čeljust, a gledaoci su bučno odobravali. Zatim jeslon pomogao goniču da mu ovaj usedne na vrat, pruživši mu surlukao neke lestvice, pa je odgegao do Avgusta; kad je stigao prednjega, on je zatrubio kraljevski pozdrav – a ti indijski slonovi suobučeni da tako pozdravljaju samo vladare – i kleknuo u znakpokornosti. Ali, kao što sam već rekao: ja nisam prisustvovao tomprizoru.

Iste te večeri Livija je pisala Avgusta:„Dragi moj Avguste, Klaudijevo nemuževno ponašanje, kada je

juče pao u nesvest gledajući kako se bore dva ratnika – da i negovorimo o njegovom smešnom grčenju ruku i trzanju glave, što najednoj ozbiljnoj svečanosti posvećenoj uspomeni na pobedenjegovog oca izgleda još sramotnije i zlosrećnije nego u nekoj drugojprilici – ima bar jednu dobra stranu: mi sada konačno i jednom zasvagda možemo da odlučimo da je Klaudije potpuno nepodesan maza kakvo pojavljivanje u jasnosti, osim u svojstvu sveštenika, jer sepraznine u svešteničkim redovima moraju popuniti na bilo koji način,a Plauciju je sasvim dobro pošlo za rukom da ga obuči u njegovimdužnostima. Moramo se pomiriti s tim da ga otpišemo kao goligubitak, sem možda u pogledu rasplođenja, jer sam čula da on sadaobavlja svoje bračne dužnosti prema Urgulanili, ali neću poverovatini u to sve dok ne vidim dete, koje bi vrlo lako moglo da bude istotako nakazno kao i on.

Antonija je danas uzela iz njegove sobe za rad nekakvubeležnicu sa prikupljenim podacima o životu njegovog oca; pored tebeležnice ona je našla i jedan iskićen predgovor za nameravaniživotopis, koji ti prilazem uz ovo pismo. Primetićeš da je Klaudijeodlučio da veliča baš onu jednu jedinu; duhovnu slabost svogadragog oca, ono svesno zatvaranje očiju pred hodom vremena, onobesmisleno zavaravanje da izvesni državni oblici koji su odgovaraliRimu dok je on bio mali grad i ratovao sa drugim susednim malimgradovima, mogu da budu uspostavljeni sada, kada je Rim postaonajveća kraljevina od Aleksandrovih do današnjih dana. Seti sesamo šta se dogodilo kada je umro Aleksandar, kada niko nije biodovoljno snažan da ga nasledi u svojstvu samodršca: naravno,

carstvo se raspalo. Ali neću da traćim ni svoje a ni tvoje vremenavodeći opšte poznate istorijske činjenice. Atenodor i Sulpicije, sakojima sam upravo razgovarala o tome, kažu mi da nisu videli ovajpredgovor pre nego što sam im ga ja pokazala, i slažu se sa mnomda je jako neumesan. Oni se kunu da Klaudiju nisu nikad ulivali uglavu takve rušilačke misli i da ih je on verovatno prikupio po starimkupusarama. Ja lično držim da je on te misli nasledio – svakako sesećaš da je i njegov ded patio od iste čudne slabosti! – a neiznenađujem se što je Klaudije nasledio baš ovu jednu slabost, aodbacio sve druge sjajne telesne i duhovne osobine koje je mogaoda nasledi. Hvala bogu što nam je dao Tiberija i Germanika! Koliko jemeni poznato, oni ne pate od republikanskih budalaština! Ja ću,naravno, narediti Klaudiju da odustane od rada na životopisu svogaoca i reći ću mu da on nesumnjivo nije ličnost koja može da pišenjegov životopis, čim sramoti njegovu uspomenu padajući u nesvestna svečanim igrama koje se daju u njegovu čast. Neka Klaudije,dakle, na neki drugi način uposli svoje pero.

Livija”

Ja sam bio jako zbunjen još od trenutka kada mi je Poliongovorio da su i moj otac i moj ded bili otrovani. Nisam bio načisto stim da li je on govorio staračke besmislice, ili se šalio, ili je stvarnonešto znao. Niko, uostalom, osim Avgusta, ne bi bio toliko vezan zamonarhiju da bi otrovao nekoga plemića jedino zbog toga što ovajveruje u republikanski oblik vladavine. Pa ipak, nisam mogaoverovati da, je Avgust ubica: otrov je nisko sredstvo, sredstvorobova, i Avgust se nikada ne bi toliko ponizio. Pored toga, on nijebio licemer, a uvek se o mom ocu izražavao samo sa velikimpoštovanjem i ljubavlju. Proučio sam i dve ili tri novije istorije, ali unjima nisam našao ništa drugo do ono što sam već od Germanikačuo o smrti našeg oca.

Ali baš nekoliko dana pre igara razgovarao sam slučajno sanašim vratarem, koji je pratio moga oca u svim njegovim vojnamakao njegov posilni. Pošto se tih dana govorilo samo o mom ocu, tačestita duša je to uzela za povod da popije više nego obično, jer suse stari Druzovi vojnici odjednom opet grejali na suncu njegoveslave.

– Reci mi šta ti znaš o smrti moga oca? – upitao sam ga hrabroja. Da li se govorkalo po logoru da njegova smrt možda i nije bilaposledica nesrećnog slučaja?

On mi je odgovorio:– Gospodaru, nikome drugom ne bih govorio o tome sem tebi,

jer tebi mogu da verujem, gospodaru! Ti si sin svog oca, a ne znamza čoveka koji njemu nije verovao. Da, gospodaru, govorkalo se, abilo je i više istine u tome govorkanju nego što je obično ima u većinilogorskih priča: tvrdo sam ubeđen u to da je tvoj plemeniti otac,gospodaru, zaista bio otrovan. Izvesna osoba, čije ime nećuspominjati pošto ćeš ga i bez toga pogoditi, bila je ljubomorna napobede tvoga oca i zato mu je naredila da se vrati u Rim. Ovo nijepriča, ili glasina, to je istorijska činjenica! Naredba je stigla baš kadaje tvoj otac slomio nogu; povreda nije bila opasna i dobro sezalečivala sve dok nije zajedno sa naređenjem stigla iz Rima i onaništarija od lekara sa torbicom otrova u ruci. Ko je poslao tu ništarijuod lekara? Ista osoba koja je poslala i poruku o povratku! Dva i dvasu četiri, zar ne, gospodaru? Mi vojnici smo hteli da ubijemo tognevaljalca lekara, ali je njega živa i zdrava otpratila u Rim naročitapratnja.

Kad sam pročitao pisamce kojim mi je Livija naložila daodustanem od pisanja životopisa moga oca, moja zbunjenost jesamo porasla. Valjda nije Polion hteo da nagovesti da je mojastaramajka ubila i svoga prvog muža i svoga sina? Tako nešto se nebi moglo ni zamisliti! Zbog čega bi ona tako nešto i učinila? Pa ipak,kada sam bolje razmislio o svemu, došao sam do zaključka da bihpre mogao poverovati da je ubica ipak bila Livija a ne Avgust.

Toga leta su Tiberiju bili potrebni vojnici za njegovu vojnu uistočnoj Nemačkoj, te su pozvani novaci iz Dalmacije, pokrajine kojaje u poslednje vreme bila mirna i pokorna. Dogodilo se, međutim, daje, baš kada su pozvani pod oružje ti novaci, došlo vreme zauobičajeni obilazak pokrajina od strane poreznika, koji nije ubiraoviše nego što je sam Avgust odredio, ali je i to bilo više nego što biDalmatinci bez nevolje mogli da plate. Sa svih strana se zato ipodigla povika da je svet suviše siromašan. Poreznik se tadaposlužio svojim pravima i pokupio zdravu decu iz naselja koja nisumogla da plate, da bi ih prodao kao robove. Očevi neke od te dece

bili su među novacima, pa su, naravno, podigli silnu viku. Ceo odrednovaka se pobunio i pobio svoje rimske starešine. A i jednobosansko pleme se odmah latilo oružja u znak prijateljske podrške, iuskoro su sve naše granične pokrajine između Makedonije i Alpabile zahvaćene plamenom bune. Srećom, Tiberiju, je pošlo za rukomda sklopi mir sa Nemcima, i to na njihovu molbu, a ne na svojpredlog, te je mogao da odmah sa vojskom krene na odmetnike.Dalmatinci nisu hteli da mu pruže priliku za odlučnu bitku, već su serazdelili na manje odrede i započeli sa vrlo vešto vođenom opštomgerilskom vojnom. Oni su bili lako naoružani i dobro su poznavalizemljište, te su se, kada je došla zima, čak usudili da upadnu i uMakedoniju.

Avgust iz Rima nije mogao da uoči sve teškoće s kojima jeTiberije imao da se bori, pa je sumnjao da on namerno produžava ratiz nekih svojih ličnih razloga koji njemu, Avgustu, nisu bili dovoljnojasni. Zato je odlučio da mu pošalje u pomoć Germanika sa novomvojskom, te da ga tako podstakne da pređe na delo.

Germanik, kome je tada bilo dvadeset tri godine, upravo bešepostao gradski primirni sudija, i to pet godina pre nego što je navršiouobičajene godine starosti. Njegovo naimenovanje za vojnogzapovednika izazvalo je čuđenje: svi su očekivali da će biti izabranPostum. Postum međutim nije imao nikakvog zvanja u Magistratu,već je marljivo uvežbavao na Marsovom Polju novake za ovu novuvojsku. On je tada imao samo čin zapovednika puka. Bio je tri godinemlađi od Germanika, ali njegov brat Gaj je bio naimenovan zanamesnika Azije već u dvadesetoj godini, a postao je konzul samogodinu dana kasnije. Svi su se slagali u tome da Postum nije ništamanje sposoban od Gaja, a on je, uostalom, bio i jedini živi Avgustovunuk.

Kad sam čuo za ovu novost – koja tada još nije bilaobnarodovana – moja osećanja bila su podeljena između radostizbog Germanikovog uspeha i žalosti zbog zle sreće Postuma. Pošaosam da posetim Postuma i stigao sam u njegove odaje u dvoruistovremeno sa Germanikom. Postum nas je obojicu ljubaznopozdravio i čestitao Germaniku na naimenovanju. Germanik mu jetada rekao: – Dragi Postume, zbog toga sam i došao do tebe. Ti vrlodobro znaš koliko sam ponosan na to što sam izabran i koliko se

tome radujem, ali vojnička slava ne znači ništa ako bili time vređaotebe. Ti si isto toliko sposoban kao i ja, a očigledno je da je izbortrebalo da padne na tebe, pošto si ti Avgustov naslednik. Ako se tislažeš s tim, predlažem ti da odmah odem do njega i da damostavku u tvoju korist. Istaknuću mu kakve će se sve predpostavkeneminovno širiti po gradu ako mene predpostavi tebi. Još nije suvišekasno da se izvrši promena.

Postum je odgovorio:– Dragi Germanice, ti si vrlo širokogrud i plemenit, i zbog toga

ću govoriti s tobom otvoreno. U pravu si kada kažeš da će grad ovotumačiti kao uvredu koja se nanosi meni. Stvar je samo pogoršanatime što ti odlaziš, iako već imaš drugu dužnost u gradu, dok sam japotpuno slobodan. Ali, veruj mi, razočaranje koje osećam štedro jenadoknađeno ovim novim dokazom tvojih prijateljskih osećanja.Želim ti brz povratak i svaki mogući uspeh!

Tada sam ja rekao:– Oprostite mi što ću i ja da izložim svoje mišljenje. Čini mi se

da je Avgust bolje promozgao stvar nego što to vi obojica verujete.Po onome što sam dočuo da je jutros rekla moja majka zaključujemda Avgust veruje da moj stric Tiberije namerno oteže s ratom.Ukoliko bi on poslao Postuma s novim snagama, moj stric biunekoliko posumnjao i našao se uvređen, a naročito posle onogstarog nesporazuma između njega i Postumove braće. Postum bi unjegovim očima bio uhoda i suparnik. Germanik je, međutim, njegovusvojenik, te će mu izgledati da je stvarno i poslat kao pojačanje.Smatram da ne treba više ništa o tome reći, osim da će, bez sumnje,i Postumu biti pružena prilika da se istakne, i to vrlo skoro.

Obojica su bili veoma zadovoljni ovim novim pogledom na stvar,pogledom koji je bio povoljan po obojicu, te smo se rastali kaonajveći prijatelji.

Ali iste te noći, ili bolje rečeno u rane sate idućeg jutra, dok samjoš uvek radio u svojoj sobi na gornjem spratu naše kuće, čuo samneke udaljene uzvike, a zatim neko prigušeno šuštanje na balkonu.Pošao sam prema vratima i video prvo nečiju glavu, a posle i rukukako se pomaljaju iznad ograde balkona. Neki čovek u vojničkomodelu prebacio je nogu preko ograde i počeo se peti na balkon.Skamenio sam se za trenutak i odmah me je obuzela divlja pomisao:

„To je ubica koga je poslala Livija!” Upravo sam hteo da zovem upomoć, kad mi prilika poluglasno reče: – Pst! Sve je u redu! To samja, Postum!

– O, Postume! Kako si me samo uplašio! Zašto se vereš ovakopo noći kao neki provalnik? I šta se dogodilo s tobom? Lice ti jekrvavo, a ogrtač iscepan.

– Došao sam da se oprostim od tebe, Klaudije!– Ne razumem. Zar se Avgust predomislio? Verovao sam da je

naimenovanje već obnarodovano.– Daj mi da pijem, žedan sam. Ne, ja ne idem u rat. Daleko od

toga! Šalju me da pecam ribu...– Ne govori u zagonetkama! Evo ti vina! Pij brzo i reci mi šta se

dogodilo. Kamo to ideš na pecanje?– O, na neko malo ostrvo. Ne verujem da su ga već izabrali.– Hoćeš da kažeš da si...? (Srce mi je zastalo, a u glavi mi se

vrtelo).– Da, prognan sam; isto onako kao i moja jadna mati.– Ali zbog čega? Kakav si ti zločin učinio?– Nikakav zločin koji bi se mogao zvanično izneti pred Senat.

Očekujem da će se poslužiti izrazom: „Neizlečiva i upornapokvarenost”. Sećaš li se! onih Razgovora na bračnom uzglavlju?

– O, Postume! Da li je onda to opet moja staramajka...?– Slušaj me pažljivo, Klaudije, jer je vreme kratko. Ja sam u

strogom zatvoru, ali mi je baš sada pošlo za rukom da oborim dvačlana svoje pratnje i da umaknem. Pozvana je Dvorska straža ipresečeni su svi putevi za bekstvo. Znaju da se nalazim u nekoj odovih zgrada i pretražiće svaku prostoriju. Osećao sam potrebu da tevidim, jer želim da saznaš istinu i da ne poveruješ u optužbe koje suizmislili protiv mene. A želim i da sve kažeš Germaniku. Pošalji mumoje najsrdačnije pozdrave i prenesi mu sve, od reči do reči onakokako ti budem rekao. Ne tiče me se šta će ma ko drugi misliti, aliželim da Germanik i ti saznate istinu i imate lepo mišljenje o meni.

– Neću zaboraviti nijednu reč. Postume. Ispričaj mi brzo svekako je teklo od samog početka...

– Stvar je u ovome: Ti znaš da u zadnje vreme nisam više bio uAvgustovoj milosti. Isprva nisam mogao da utvrdim uzrok, ali jeubrzo bilo jasno da ga Livija podbada protiv mene. On je izuzetno

slab kada je ona u pitanju. Zamisli: živeti skoro pedeset godina snjom i još uvek verovati svakoj njenoj reči! Ali Livija nije samaskovala zaveru. I Livila je učestvovala u njoj!

– Livila! O, siroti Postume!– Da. Ti znaš koliko sam je voleo i koliko sam propatio zbog nje.

Ti si mi jednom nagovestio, pre skoro godinu dana, da ona nezaslužuje da se toliko uzbuđujem zbog nje, a sećaš li se koliko samse zbog toga naljutio na tebe? Danima nisam hteo da govorim stobom. A sada mi je krivo što sam se onda ljutio, Klaudije! Ali ti znašisto tako kako je to kad je neko beznadežno zaljubljen u nekog.Nisam ti onda objasnio da mi je ona, upravo pre nego što se udalaza Kastora, rekla da ju je Livija naterala da stupi u taj brak i da ona ustvari samo mene voli. Verovao sam joj, a nije bilo ni razloga da jojne poverujem. Nadao sam se da će se jednoga dana ipak neštodogoditi Kastoru i da ćemo se nas dvoje tada moći uzeti. Otada, to jebila moja danonoćna misao. Danas posle podne, upravo pošto samse video s tobom, sedeo sam s njom i Kastorom u venjaku od vinoveloze, kod velikog ribnjaka za šarane. Kastor je počeo da mezadirkuje. Sad već uviđam da su oni čitav razgovor unapred brižljivopripremili. Prvo što je rekao bilo je ovo: „I tako su tebi predpostaviliGermanika, zar ne?” Rekao sam mu da smatram da je to mudronaimenovanje i da sam baš čestito Germaniku. Tada je onpodsmešljivo rekao: „Dakle, ti si dao svoj pristanak, kao kraljević, zarne? Uzgred budi rečeno, da li se ti još uvek nadaš da ćeš nasleditisvog deda u svojstvu imperatora?” Uzdržao sam se zbog Livile, alisam ipak rekao da smatram da nije pristojno govoriti o nasleđivanjukada je Avgust još živ i potpuno sposoban da upravlja državom.Zatim sam ga podsmešljivo zapitao da li on možda želi da mi sesuprotstavi kao suparnik. On je s odvratnim osmehom odgovorio:„Pa, kada bih tako nešto preduzeo, čini mi se da bih imao višeizgleda na uspeh nego ti, jer ja obično i dobijam ono što želim, poštose koristim svojom pameću. I Livilu sam tako zadobio! I sad bih semogao nasmejati kada se samo setim kako sam lako ubedioAvgusta da ti ne bi bio pogodan suprug za nju. Možda ću na tajnačin dobiti i druge stvari koje želim. Ko zna?” To me je zaistarazjarilo. Upitao sam ga da li on time želi da kaže da je baš oniznosio neistine o meni. On je odgovorio:„A što da ne? Želeo sam

Livilu i dobio sam je.“ Ja sam se onda obratio Livili i zapitao je da li jeona ranije znala za sve to. Ona je izigravala zgranutost, pa je čakrekla da ništa nije znala, ali da vezuje da je Kastor sposoban zasvaku podlost. Iscedila je iz sebe nekoliko suza i rekla da je Kastorpokvaren do dna duše i da niko ne bi mogao ni da zamisli koliko jeona propatila od njega, te bi volela da je već i mrtva!

– Da, to je njena stara veština, rekao sam ja. Ona je u stanju dazaplače kad god joj to može doneti neke koristi. I svi nasedaju tojpodvali. Da sam ti bio izneo sve što sam znao o njoj, ti bi me moždamrzeo neko vreme, ali bi ti to uštedelo ove muke. Ali, šta se posledogodilo?

– Iste večeri poslala mi je Livila usmenu poruku preko svojedvorkinje da će Kastor verovatno provesti celu noć izvan kuće, nanekoj od svojih uobičajenih terevenki i da treba da joj dođem čimnešto posle ponoći budemugledao svetiljku na njenom prozom.Jedan prozor biće ostavljen otvoren upravo ispod te svetiljke, i trebada se nečujno uvučem unutra. Ona želi nešto važno da mi kaže! Toje, naravno, moglo značiti samo jednu stvar, i srce mi je jačezakucalo u grudima. Čekao sam satima u vrtu dok najzad nisam zatrenutak ugledao svetiljku na njenom prozoru. Našao sam i onajdonji otvoreni prozor i uvukao se unutra. Tu se nalazila jedna Livilinasluškinja koja me je povela na gornji sprat. Pokazala mi je kako ćudoći do Liviline sobe preskačući s balkona na balkon sve dok nedospem do Livilinog prozora; na taj način ću izbeći stražara koji jepostavljen u hodniku ispred njenih vrata. Zatekao sam Livilu udomaćoj haljini i s raspletenom kosom. Bila je đavolski lepa. Reklami je kako je Kastor svirepo postupao s njom. Rekla mi je, dalje, damu ništa ne duguje kao supruga, pošto je on nju – po njegovomsopstvenom priznanju – dobio na prevaru, a i postupao je s njom nanajgrublji način. Zagrlila me je i ja sam je podigao i preneo napostelja Ludo sam je želeo. Ali ona je onda odjednom počela davrišti i da me udara. Isprva sam pomislio da je poludela, te sam jojpokrio usta rukom da bih je ućutkao. Ona mi se istrgla iz naručja,oborivši pri tom jedan stočić na kome se nalazila svetiljka i jedanstakleni sud, i povikala:„U pomoć! Siluje me!...” Utom su spoljarazvalili vrata i u prostoriju je upala dvorska straža s buktinjama. Azamisli ko ih je predvodio?

– Kastor?– Livija! Ona nas je iz onih stopa izvela pred Avgusta. Kastor je

bio pored njega, iako mi je Livila rekla da će on večerati negde nadrugom kraju grada. Avgust je najpre naredio straži da se udalji, paje onda Livija – koja dotle nije bila proslovila ni reči – počela sasvojim optužbama protiv mene. Rekla je Avgusta da je – kao što jojje on to savetovao – otišla do mog stana da bi me u poverenjuupoznala s Emilijinim optužbama i da bi me upitala šta ja mogu na toda kažem.

– Emilija? Koja Emilija?– Moja sestričina!– Nisam znao da i ona ima razloga da se žali na tebe! –

uzviknuo sam ja.– Pa i nema. Ali je ipak zato i ona učestvovala u zaveri. Livija je,

dakle rekla da se, pošto me nije zatekla u stanu, počela raspitivati omeni i da joj je rečeno da me jedno odeljenje straže, prilikom svogredovnog obilaska videlo kako sedim u jednom kraju vrta ispod nekekruške. Livija je onda poslala jednog vojnika da me potraži, ali seovaj vratio i rekao da ja nisam više tamo ali da ima da joj javi da jeprimećeno nešto sumnjivo: videli su nekog čoveka kako upravoiznad sunčanog časovnika, na spratu, preskače s balkona na balkon.Ona je znala čije su to prostorije, pa se jako uznemirila. Srećom,stigla je u poslednjem trenutku. Čula je Livilino zapomaganje: jasam, po Livilinom iskazu, tobože na silu ušao u njenu spavaću sobupreko balkona, upravo sam hteo da je silujem! Stražari su razvalilivrata i otrgli me o „uplašene i polunage mlade žene”. Livija me jezato smesta dovela pred Avgusta, a Livilu privela kao svedoka. Dokje Livija iznosila tu svoju priču, ona kurva Livila je jecala i skrivalalice. Domaća haljina joj je bila razderana odozgo do dole, a izvesnoje da ju je ona namerno sama iscepala. Avgust me je nazvaoživotinjom i satirom i upitao me da li sam poludeo. Ja, naravno,nisam mogao poricati da sam bio u Livilinoj spavaćoj sobi, pa nisamčak mogao da poreknem ni da sam je grlio. Rekao sam da samdošao samo na njen poziv i pokušao sam da objasnim kako su stvaritekle od samog početka, ali je Livila počela da vrišti: „To je laž! To jelaž! Spavala sam, a on je ušao kroz prozor i pokušao da me siluje!”Tada me je Livija upitala: „Predpostavljam da te je i tvoja sestričina

Emilija pozvala da je napastvuješ? Izgleda da si vrlo omiljen kodmladih žena!” Taj Livijin potez je bio mudar. Morao sam da sepravdam u pogledu Emilije i da napustim objašnjenje sa Livilom.Rekao sam Avgustu, da sam dan ranije večerao sa svojom sestromJulilom i da je bila prisutna i Emilija, ali da je to bilo prvi put poslešest meseci da sam je video. Upitao sam kada je to imalo biti dasam i nju napastvovao, ali je Avgust odgovorio da ja i sam vrlo dobroznam kada je to bilo: posle večere, kada su se njeni roditelji zatrenutak udaljili, jer su ih pozvali napolje zbog neke uzbune u vezi sanekim lopovima, i da me je u izvršenju mojih namera sprečiopovratak njenih roditelja. Ova priča je bila toliko besmislena da sam– iako cepteći od besa – morao da se nasmejem. Moj smeh,međutim, samo je uvećao Avgustov bes. Hteo je da ustane sa svogaprestola od slonovače i da me udari.

Onda ga ja zapitah:– Ništa ne razumem! Zar je zaista bilo neke uzbune zbog

lopova?– Da, odgovori mi Postum. Bila je uzbuna. Emilija i ja smo ostali

nekoliko minuta nasamo, ali je naš razgovor bio potpuno uljudan, asa nama je, uostalom, bila i njena vaspitačica! Govorili smo ovoćkama i biljnim bolestima, dok se nisu vratili Julila i Emilije, i reklida je uzbuna bila bez razloga. Možeš dakle biti siguran u to,Klaudije, da Julila i Emilije nisu u dogovoru sa Livijom – ta oni jemrze! – nego je, znači, Emilija sve to udesila! Domišljao sam se nabrzinu zašto bi ona bila kivna na mene, ali nisam mogao ničega dase setim. Najednom mi je sinulo ovo rešenje. Julila mi je u poverenjurekla da će se najzad ispuniti Emilijina želja: Udaće se za ApijaSilana. Ti poznaješ toga mladog gizdavca, zar ne?

– Da. Ali ne razumem te.– Pa stvar je sasvim prosta. Rekao sam Liviji: „Emilija će se za

nagradu za ovu laž udati za Silana, zar ne? A šta će dobiti Livila? Dali si joj obećala da ćeš otrovati njenog sadašnjeg muža i dati jojlepšeg?” Čim sam spomenuo otrov, znao sam da sam propao. Rešiosam zato da kažem što više mogu, dok imam mogućnosti dagovorim. Pitao sam Liviju na koji je način u stvari otrovala mog oca imoju braću i da li više voli spore otrove ili nagle. Klaudije, da li tiveruješ da ih je ona ubila? Ja sam ubeđen u to.

– Zar si se usudio da joj postaviš to pitanje? – uzviknuo sam ja.Vrlo je verovatno da si u pravu. Mislim da je otrovala i mog oca ideda, a ne verujenj da su to njene jedine žrtve. Ali ne raspolažemnikakvim dokazima!

– Ni ja, ali mi je pričinjavalo radost da je optužim. Vikao sam izsveg glasa, tako da me je svakako čulo pola dvora. Livija je izletelaiz sobe i pozvala stražu. Video sam tada Livilu kako se smeje.Poleteo sam da je uhvatim za gušu, ali se tada preda me isprečioKastor, te je umakla. Onda sam se porvao sa Kastorom, slomio muruku i izbio mu dva prednja zuba tresnuvši ga o mramorni pod. Ali senisam tukao s vojnicima. To bi bilo ispod moga dostojanstva.Uostalom, oni su bili naoružani. Po dva vojnika su mi držala ruke,dok je Avgust gromkim glasom sipao na mene pogrde i pretnje.Rekao je da ću biti doživotno prognan na najzabačenije ostrvoImperije i da je samo njegova čudovišna kći mogla da mu rodi takočudovišnog unuka. Odgovorio sam mu da je on samo po imenuRimski Imperator, ali da u stvari ima manje slobode nego robinjanekog pijanog podvodača, premda će mu se jednoga dana otvoritioči, te će uvideti neljudske zločine i prevare svoje žene, Umeđuvremenu, međutim, rekao sam mu, moja ljubav i vernostprema, njemu ostaju i dalje nepromenjeni...

Buka i poklici čuli su se tada već i na gornjem spratu naše kuće.Posturn je zato rekao:

– Ne želim da te izlažem opasnosti, dragi Klaudije! Ne smeju mezateći tvojoj sobi. Kad bih sada imao mač, poslužio bih se njime.Bolje je umreti boreći se nego trunuti na nekom ostrvu.

– Strpi se, Postume! Pokori se sada, a tvoj će čas već kucnuti.Obećavam ti da će doći! Kada Germanik sazna istinu, neće se smiritisve dok te ne oslobodi, a i ja ću biti neumoran. Ako ih izazoveš da teubiju, samo ćeš omogućiti Liviji laku pobedu.

– Ne! Ti i Germanik ne možete obesnažiti sve dokaze kojipostoje protiv mene. A ako pokušate, samo ćete uvaliti i sebe unevolje.

– Kažem ti: prilika će se ukazati. Već odveć dugo Liviji polazisve za rukom. Postaće neoprezna. Ona mora uskoro napraviti nekuomašku. Ne bi bila ljudskog roda kad ne bi pogrešila.

– Ja i ne verujem da ona pripada ljudskom rodu, odgovorio jePostum.

– A kad Avgust iznenada dozna kako je obmanjivan, zar nemisliš da će biti isto onoliko nemilosrdan i prema njoj koliko je bio iprema tvojoj majci?

– Ona će ga pre toga otrovati!– Germanik i ja ćemo se postarati da joj to ne pođe za rukom.

Upozorićemo ga. Ne očajavaj, Postume! Sve će se dobro završiti.Pisaću ti što češće budem mogao i slaću ti knjige da čitaš. Ne plašimse Livije. Ako ne budeš dobijao pisma od mene, znaj da suzadržana. Pažljivo pregledaj sedmu stranu svake ukoričene knjigekoju budeš dobio od mene. Ako imam neku tajnu poruku za tebe,napisaću je mlekom na toj stranici. To je stara egipćanska varka.Pismena su nevidljiva sve dok ih ne zagreješ na vatri. Nego, čuješ lilupu na vratima? Moraš otići! Došli su do kraja susednog hodnika.

Suze mu navreše na oči. Zagrlio me je bez reči i polako otišaona balkon. Popeo se preko ograde, mahnuo mi rukom u znakoproštaja i skliznuo niz onu istu staru vinovu lozu uz koju se bio ipopeo. Čuo sam kako trči kroz vrt, a trenutak kasnije larmu i vikustražara.

*

7. god. n. e.Danas se više uopšte ne sećam šta se dogodilo za onih mesec

dana posle svega toga, a ni onoga što se zbilo i za duže vremekasnije. Bio sam bolestan, toliko bolestan da se o meni govorilo kaoda sam već umro. Kada sam počeo da se oporavljam, Germanik jeveć bio na bojištu, a Postum je bio lišen nasledstva i doživotnoprognan. Poslat je na ostrvo Planaziju. Ono je udaljeno dvanaestmilja od Elbe u pravcu Korzike, a od pamtiveka nije bilo nastanjeno.Tamo su se, međutim, nalazile neke preistorijske kamene kolibe kojesu prepravljene za stan Postumu, a za stražu su podignute brvnare.Planazija je uglavnom imala trouglast oblik, a najduža je strana biladuga oko petnaest milja. Na tome kamenjaru nije bilo nigde drveta, asamo su ga leti posećivali ribari sa Elbe kada bi pošli u lov na

morske rakove. Avgust je međutim i njima zabranio pristup naostrvo, plašeći se da bi Postum mogao nekoga podmititi i uteći.

Tako je Tiberije postao jedini Avgustov naslednik, te je saGermanikom i Kastorom (a svi su oni bili Livijina krv) imao daproduži Avgustovu carsku lozu.

Glava XII

Ako bi valjalo da svoje izlaganje ograničim samo na događaje izposlednjih dvadeset pet ili nešto više godina, koji su se odnosili namene, onda mi za to ne bi trebalo mnogo hartije, ali bi moj spis biovrlo dosadno štivo. Međutim, docniji delovi ove autobiografije, u kojojsam ipak ja glavna ličnost, mogu da budu dobro shvaćeni samo akoovde nastavim sa pričanjem ličnih povesti Livije, Tiberija, Germanika,Postuma, Kastora, Livile i ostalih, a ja vam obećavam da to ni u komslučaju neće biti dosadno.

Postum je bio u izgnanstvu, Germanik se nalazio u ratovima, temi je od mojih vernih prijatelja ostao samo Atenodor. Ali me je i onuskoro ostavio, pa se vratio u svoj rodni kraj Tarz. Nisam se ljutio nanjega što je otišao, jer je otputovao na hitan poziv dvojice svojihsinovaca, koji su ga molili da im pomogne da oslobode grad odtiranije njegovog upravnika. Oni su mu pisali da se taj upravnik takovešto uvukao u milost njihovoga boga Avgusta da je potrebnosvedočanstvo jednoga čoveka kao što je Atenodor, u čiju čestitostnjihov bog Avgust ima potpuno poverenje, pa da njihov bog Avgustbude ubeđen da bi uklanjanje te bitange bilo opravdano. Atenodoruje pošlo za rukom da spase grad od te krvopije, ali se posleodjednom ispostavilo da mu je nemoguće da se vrati u Rim, iako jeon sam nameravao da to učini: bio je potreban svojim sinovcima dabi im pomogao da uspostave gradsku upravu na čvrstim temeljima.On je uputio Avgustu podroban pismen izveštaj o tome šta on tamoradi, te je Avgust u znak zahvalnosti i poverenja, a u ime lične milostiprema Atenodoru, oslobodio Tarz svih carskih danaka za pet godina.Ja sam se redovno dopisivao s tim dobrim starim čovekom sve donjegove smrti, koja je došla dve godine posle našeg rastanka, unjegovoj osamdeset drugoj godini. Grad Tarz je u čast njegoveuspomene doneo odluku da se svake godine slavi Atenodorov dan ida mu se prinose žrtve; za vreme toga svetkovanja najuglednijigrađani na smenu čitaju njegovu Kratku istoriju Tarza, od početka dokraja, što traje od rane zore pa sve do posle sunčevog smiraja.

Germanik mi je ponekad pisao, ali su njegova pisma bila istotoliko kratka, koliko i puna nežnosti. Ako je čovek stvarno dobar vojnizapovednik, on nema vremena da piše pisma svojoj porodici, pošto

mora sve svoje vreme između dva boja da posveti upoznavanjusvojih vojnika i časnika, proučavanju puteva i načina kako da imolakša život, povećanju njihove vojničke udarne sile i sakupljanjuobaveštenja o rasporedu i smerovima svoga neprijatelja. Germanikje bio jedan od najsavesnijih zapovednika koji su ikada služili urimskoj vojsci, pa je u njoj bio i omiljeniji čak i od našeg pokojnogoca. Bio sam veoma gord kada sam od njega dobio jedno pismo ukome me je molio da mu – onoliko hitno i temeljno koliko god mogu– izradim jedan vrlo sažet izvod iz svih spisa na koje se čovek možeosloniti – a koje mogu da nađem po rimskim knjižnicama – i koji seodnose na domaće običaje raznih balkanskih plemena protiv kojih jeon tada ratovao, zatim na jačinu njihovih utvrđenja i na to kako oneleže u kome predelu, kao i na od starine primenjivanu vojnu taktiku ilukavstva Balkanaca, naročito s obzirom na gerilsku vojnu. On mi jepisao da na licu mesta ne može da dođe do dovoljno pouzdanihpodataka, pošto Tiberije veoma nerado daje obaveštenja. UzSulpicijevu pomoć i saradnju nekolicine istraživača i prepisivača odzanata, koji su radili danonoćno, uspeo sam da sakupim tačno sveono što je Germanik i tražio, pa sam mu mesec dana posle njegovogpisma poslao prepis čitave te građe. Bio sam ponosniji nego ikadakad mi je on nešto kasnije zatražio čitavo jedno izdanje te knjige udvadeset primeraka, da bi ih pustio da kruže među njegovim starijimčasnicima, jer je to delo njemu samome već bilo od najveće koristi.On mi je pisao da je svaki odsek toga dela jasan i važan, a da sunajkorisniji delovi u njemu oni u kojima se govori o vanplemenskomtajnom vojničkom bratstvu Balkanaca, protiv koga je pre valjalo voditirat nego li protiv samih plemena, kao i delovi u kojima je reč oraznim svetim grmovima i žbunju – a svako pleme Balkana imadrugu vrsta drveta koje je predmet njegovog obožavanja; to drvećenatkriljuje skladišta zrnaste hrane, kao i novac i oružje, koje članoviraznih plemena imaju običaj da zakopaju pod njima ako već morajuhitao da napuste selo. Zato mi je Germanik obećavao da ćeobavestiti Tiberija i Avgusta o važnim uslugama koje sam mu učinio.

Ova moja knjiga nije nigde u javnosti bila spomenuta možda izato što bi neprijatelj, ako bi čuo za nju, promenio svoju taktiku ibojne rasporede. Kako su stvari tada stajale, Balkanci su verovali daih stalno izdaju rimski plaćenici. Avgust me je nezvanično nagradio

time što mi je dao jedno upražnjeno mesto u bratstvu sveštenikaaugura, premda je bilo jasno kao dan da je on celu onu moju knjigupozajmica iz tuđih spisa pripisivao Sulpiciju, iako ovaj nije napisao nijednu reč, nego mi je samo našao neke od knjiga. Jedan od glavnihizvora na koje sam se oslanjao bio je Polion, čija je vojna u Dalmacijiostala uzor vojničke temeljnosti spojene sa sjajnim postignućimauma. Premda su Polionova opažanja mesnih običaja i uslova naBalkanu poticala iz vremena pre nekih pedeset godina, Germanik seviše koristio mojim izvodima iz Poliona nego iz ma koje druge skorijeistorije ratovanja. Voleo bih da je Polion bio živ, pa da i on sam točuje! Umesto toga, saopštio sam ta novost Liviju, koji mi je odgovoriodosta osorno da on nikada nije poricao Polionu sposobnost dasastavlja odgovarajuće vojne udžbenike, ali da mu jedino uskraćujenaziv istoričara u višem smislu te reči.

Ovome bih morao dodati da sam čvrsto uveren da bi me Avgustspomenuo i u svome govoru u Senatu, održanom pri kraju toga rata,samo da sam bio nešto okretniji. Nažalost, ja sam se osvrnuo naAvgustove lične vojne po Balkanu manje nego što bi to bilo da je onpodrobnije pisao o njima, odnosno da je pisao o njima onako kaoPolion o svojim bitkama, ili da bar zvanični povesničari nisu smatralida im je glavna dužnost laskanja imperatoru, već da su nepristrasnoi podrobno izneli sve njegove uspehe i neuspehe. Ja sam iz tihslavospeva mogao da izvučem samo malo ili čak i nimalo građe, tejer Avgust, čitajući moju knjigu, morao osetiti da je zanemaren. On jesebe toliko poistovetio sa uspehom ovoga rata da je poslednja dvaproleća uvek odlazio u jedan grad na severoistočnoj granici Italije,kako bi se našao što bliže vojnim pokretima, a kao vrhovnizapovednik rimske vojne sile neprestano je slao Tiberiju neke ne bašvrlo korisne vojne savete.

Posle ovoga sam se bacio na posao da opišem učešće mogadeda u Građanskom Ratu, ali u tome nisam otišao mnogo daleko, jerme je Livija opet prekinula. Jedva sam stigao da napišem prve dveknjige, kad mi je Livija rekla da sam ja isto onako nesposoban daopišem život moga deda kao što sam bio nedostojan da pišem i oživotu mog oca, i da sam postupio nečasno samim tim što sampočeo pisanje toga dela iza njenih leđa. –„Uopšte, ako želiš dakorisno zaposliš svoje pero – to su bile njene reči – bolje izaberi neki

drugi predmet, koji neće dopuštati rđava tumačenja.” Ona mi jepredlagala kao predmet pisanja pitanje kako je Avgust, pošto jeumirio carstvo, reorganizovao veru. To nije bio predmet koji bi melično mamio, ali o njemu pre toga niko nije pisao ulazeći upojedinosti, pa sam se rešio da ga se ipak poduhvatim. Avgustoveverske novine su skoro sve bez izuzetka bile izvrsne. On je oživeoizvesne prastare svešteničke družine, sazidao i bogato obdario nekaosamdeset dva nova hrama u Rimu i okolini, prepravio iz temeljavelik broj starijih hramova koji su već bili narušeni, zaveo razneinostrane sveštena obrede, da bi u njima učestvovali ljudi izunutrašnjosti koji dođu u posetu Rimu, i ponovo oživeo mnogastarinska zanimljiva svetkovanja koja su bila pala u zaborav zavreme građanskih meteža u toku minuloga polustoleća. Ja samveoma temeljno ušao u tu stvar, ali sam završio svoj pregled tek nanekoliko dana pred samu Avgustovu smrt, koja je pala šest godinadocnije. Delo je imalo četrdeset jednu knjigu, a svaka od njih je bilaod prosečno pet hiljada reči, ali se ono velikim delom sastojalo izprepisa raznih verskih ukaza, spiskova svešteničkih imena inabrajanja poklona riznicama hramova i sličnog. Najvažnija knjigatoga dela se bavila uvodnim objašnjenjima o prvobitnim obredima uRimu. Tu sam se zapleo u teškoće, jer su se Avgustove novine uobredima zasnivale na mišljenjima jednoga verskog odbora, koji ustvari nije radio stručnjački. Po svemu sudeći, među članovima togaodbora nije bilo nijednog stručnjaka za starine, te je tako velik brojgrubih pogrešnih shvatanja starih verskih obrazaca bio ubačen unova zvanična bogosluženja. Niko živi ko nije prethodno proučioetrurski i sabinjanski jezik nije u stanju da besprekomo tumači našestarije versko pojanje, a ja sam međutim bio posvetio mnogovremena da bih savladao osnove oba ta jezika. U doba tih mojihstudija bilo je još nekoliko ljudi u Italiji koji su u svojoj kući govorilisamo sabinjanskim jezikom. Ja sam naveo dvojicu takvih ljudi dadođu u Rim, pa sam poverio Palasu, koji je tada radio kao moj pisar,da skupi građu za jedan kratki sabinjanski rečnik. Naravno, dobrosam im platio za taj rad. Kalona, koji je, ako izuzmemo Palasa, biobolji od svih ostalih mojih pisara, poslao sam u Kapuu da tamosakupi građu za sličan rečnik etrurskog jezika, i to preko Arunsa,jednog etrurskog sveštenika, koji mi je dao obaveštenje i o kralju

Larsu Porseni, obaveštenje koje se toliko svidelo Polionu, a koga setoliko gadio Tit Livije. Ta dva rečnika, koje sam docnije proširio iobjavio, osposobila su me da na svoje veliko zadovoljstvo rasvetlimizvesna važna pitanja starog bogoštovlja; ali kako sam svikao dabudem obazriv, u mojim spisima ipak nije bilo ničega što bi bacalonepovoljnu svetlost na Avgustovu učenost i njegovo rasuđivanje.

Neću da gubim vreme pišući o Balkanskom Ratu, ali bih rekaosamo toliko da se on, i uprkos mudrom vojnom rukovodstvu mogastrica Tiberija, krepkoj pomoći koju mu je ukazao moj tast Silvan, kaoi smelim Germanikovim potezima, razvukao i trajao pune tri godile.Kada je taj rat na Balkanu bio završen, narod je bio desetkovan, azemlja pretvorena u pustinju, jer su se tamošnja plemena – kakoljudi, tako i žene – borili očajnički, priznajući da su pobeđeni tek ondakada bi oganj, glad i boleštine više nego prepolovile broj stanovnika.Čim su odmetnički vođi došli Tiberiju da pregovaraju o miru, on ih jepritesnio pitanjima. Želeo je da zna kako im je došlo u glavu najpreda se bune, a zatim da pružaju tako očajnički otpor. Glavni odmetnik,koji se zvao Baton, dao mu je ovakav odgovor: – Vi Rimljani trebasami sebe da krivite, jer nam vi ne šaljete za čuvare svojih stada niovčare niti ovčarske pse, nego vukove.

To nije bilo sasvim tačno. Avgust je sam birao ljude koje je slaoza upravnike pograničnih pokrajina i davao im dobru platu, pazeći daoni ne tpaju u svoj džep ni jedan deo carskih prihoda. Porezi suplaćani neposredno upravniku i nisu više bili davani u zakupneodgovornim trgovačkim družinama za naplatu poreza. Avgustoviupravnici nisu nikada bili vuci, kao što je to obično bio slučaj saupravnicima za vreme republikanske vlade, kojima je jedina misaobila koliko će zlata iscediti iz svojih pokrajina. Mnogi od njih su bilidobri ovčarski psi, a neki su bili čak i pošteni pastiri. Ali, često sedešavalo da je Avgust i nenamerno podizao visinu poreza, ne vodećiračuna o nestašici izazvanoj rđavom žetvom, stočnim zarazama ilizemljotresom, a upravnici su više voleli da skupe i taj visokorazrezani porez do poslednje pare, makar izazvali i bunu, nego da sežale pred Avgustom. Bilo je malo onih koji su pokazivali neko ličnozanimanje za narod kojim je trebalo da upravljaju. Namesnik bi seobično ugnezdio u romaniziranom glavnom gradu svoje pokrajine, ukome su se nalazile lepe kuće, pozorišta, hramovi, javna kupatila i

trgovi, pa nije ni pomišljao da poseti udaljenije okruge svojepokrajine. Upravljanje zemljom je prenošeno na izaslanike i naizaslanike izaslanika, pa je od strane malih činovnika svakako bilo idosta sitnih ucena i bezakonja. Baton je verovatno mislio na njihkada je govorio o vukovima, a njima bi inače bolje pristajao naziv„buva”. Nesumnjivo je da su rimske pokrajine izvan Italije podAvgustom beskrajno više napredovale nego pod republikom, dokone u Italiji, čije je namesnike imenovao Senat, ni iz daleka nisustajale tako dobro kao pogranične pokrajine, kojima je namesnikeodređivao sam Avgust. Od svih dokaza koje sam oduvek slušao kaoutuk protiv republikanske vladavine, ovo poređenje je moždaponajmanje neosnovano; međutim, i ono je bilo zasnovano naneodrživoj predpostavci da je lični moral među vodećim ličnostima izredova republikanaca – uzetih naravno prosečno – bio niži nego ličnimoral apsolutnih samodržaca i od njih izabranih i potčinjenih imsaradnika; a to je poređenje zasnivano i na pogrešnom mišljenju daje pitanje kako se upravlja provincijama važnije od pitanja šta se svedešava u samom Rimu. Uzdizati monarhiju zbog napretka koji je onaostvarila u provincijama izgleda mi tako kao kad bismo nekomčoveku dozvoljavali slobodu da se sa svojom decom ophodi kao sarobovima, ali pod uslovom da se jednovremeno sa svojim robovimaophodi onako kako zahteva razumno uvažavanje čoveka.

Senat je odlučio da se po završetku Balkanskoga Rata, koji jetoliko skupo stajao i gotovo upropastio državu – Avgustu i Tiberijupriredi trijumf. A treba podsetiti da je u to vreme samo Avgustu ičlanovima njegove porodice bio dozvoljen trijumf u pravom smislu tereči, dok su druge vojskovođe bile nagrađivane samo onim što sezvalo „trijumfalni ukrasi”. Premda je bio iz porodice Cezara,Germanik je, iz tehničkih razloga, primio samo te nagradne znake.Avgust je mogao da progura kroz Senat i Germanikov trijumf, ali jebio toliko zahvalan Tiberiju za uspešno vođenje tog rata da nije želeoda mu kvari volju dajući Germaniku iste časti kao i njemu.Germaniku je dat samo viši čin u magistraturi, a bilo mu jedozvoljeno da postane i konzul nekoliko godina ranije nego što je toobičaj dopuštao. A Kastoru je – iako nije ni uzeo učešća u ratu –data samo dozvoli da prisustvuje sednicama Senata i pre nego što je

postao njegov član, kao što je i sam bio pomaknut na viši stepen umagistraturi.

Rimska rulja je sa nestrpljenjem očekivala dane toga trijumfa,znajući da će on biti praćen velikim prilozima u žitu i novcu, kao i udrugim stvarima koje će se besplatno deliti, ali je nju čekalo i jednoveliko razočaranje. Na mesec dana pred sam trijumf javio se jedanstrašan predznak: u hram boga rata na Marsovom Polju udario jegrom, koji ga zamalo nije razorio, a nekoliko dana posle toga slučajastigle su vesti iz Nemačke o najstrašnijem porazu koji je rimskavojska ikad pretrpela još od boja kod Kareje, a ja bih čak rekao i odboja na Aliji, pre nekih četiri stotina godina. Tri su rimska puka bilaisečena na komade, a sva rimska osvojenja istočno od Rajne bila suizgubljena u jednom jedinom potezu. Čak je izgledalo da ništa nećesprečiti Nemce da pređu Rajnu i da opustoše tri sređene i naprednepokrajine Francuske!

Već sam govorio o poraznom dejstvu tih vesti na Avgusta. Njegaje to tako duboko tištalo ne samo zato što je on, kao čovek kome suSenat i narod rimski poverili brigu o sigurnosti na svima granicamacarstva, bio zvanično odgovoran za taj poraz, nego i zato što seosećao moralno odgovornim. Do poraza je međutim došlo zbognjegove brzopletosti u pokušaju da civilizuje varvare što pre. Nemci,koje je podjarmio moj otac, postepeno su prihvatali rimske običaje,naučili su da se služe kovanim novcem, održavali su redovna tržišta,zidali su kuće i snabdevali ih nameštajem na jedan civilizovani način,pa su čak držali i skupštine, koje se nisu redovno kao nekadazavršavale bitkom oružjem. Mi smo te varvare već zvali svojimsaveznicima i, da im je samo bilo dato vremena da postepenozaborave svoje stare varvarske običaje i da se oslone na rimskegarnizone koji su ih štitili od njihovih još necivilizovanih suseda – doksu oni uživali blagodati mira u svojoj pokrajini – oni bi bez svakesumnje za nekoliko pokolenja, pa čak i u kraćem vremenu, postalimiroljubivi i krotki kao Francuzi iz Provanse. Ali Var, koji je bio mojrođak, a koga je Avgust postavio za namesnika nemačkih predelapreko Rajne, počeo je da sa Nemcima postupa ne kao sasaveznicima, nego kao sa podjarmljenim narodom. Usto, on je bioporočan čovek, pa nije vodio računa ni o izvanrednoj strogostiNemaca u pogledu čestitosti njihovih žena. U to vreme je Avgustu

bio potreban novac za vojnu blagajnu, koja je bila ispražnjena zavreme Balkanskog Rata, pa je razrezao čitav niz novih poreza odkojih nije izuzeo ni Nemce preko Rajne. Var ga je već izvestio oplatežnoj moći pokrajine, ali je u svojoj revnosti precenio njihovasredstva.

U Varavom logoru su se nalazile dve nemačke plemenskepoglavice, Herman i Sigmirt, koji su tečno govorili latinski i ostavljaliutisak dobro romaniziranih ljudi. Herman je zapovedao pomoćnimčetama u jednom prethodnom ratu i smatrano je da je njegovavernost neosporna; on je čak bio proveo izvesno vreme u Rimu i biounet u spisak plemenitih rimskih vitezova. Obojica su čestoobedovala za Varovim stolom i bili sa njim u odnosu najprisnijegprijateljstva. Oni su i održavali Vara u veri da njihovi saplemenici nisumanje verni i zahvalni Rimu za sve blagodati civilizacije nego njihdvojica, ali su ipak zato tajno bili u neprekidnom dodiru sanezadovoljnim plemenskim poglavicama, koje su uverili da još nijedošlo vreme za oružani otpor prema Rimljanima i da stoga valjaplatiti razrezani porez i izigravati što veštije da se to čini drage volje,a kada dođe vreme, oni će im već dati znak da se sav nemačkinarod digne na oružje.

Herman čije ime znači ratnik – i Sigmirt, koga možemo zvati iSegimer, a čije ime znači vesela pobeda, bili su pametniji od Vara.Članovi njegovog glavnog stana su ga stalno opominjali da se Nemciposlednjih nekoliko meseci ponašaju neprirodno ljubazno i da onisvakako žele da ga prethodno razoružaju od svake sumnje, pa ćeonda iznenada preći u napad, ali se on smejao dok su mu oni togovorili. On je odgovarao da su Nemci vrlo glupa ljudska rasa,nesposobna niti da smisli, niti da izvrši jedan takav naum a da neoda tajnu mnogo pre nego što cela stvar sazre. Njihovo krotkodržanje je čist kukavičluk. Ukoliko strože držiš Nemce, oni te utolikoviše poštuju. Oni su obesni kad se nađu u blagostanju i nezavisnosti,ali jednom poraženi, oni će ti puziti oko nogu kao psi i biće tiubuduće uvek verni. On je čak odbijao da ozbiljno uzme opomenejednog nemačkog plemenskog poglavice, koji je mrzeo Hermana ikoji je duboko prozreo njegove namere. I umesto da je čuvao svojuvojsku usredsređenu na jednom mestu, kao što se radi u zemlji kojaje samo delomično potčinjena Rimljanima, Var ju je rasturio.

Sledujući tajnim porukama Hermana i Segimera, udaljenenaseobine su uputile Varu zahteve da im pošalje vojnu zaštitu protivrazbojnika, da bi čuvala trgovačke karavane koji nose robu izFrancuske. Zatim je došlo do jednog oružanog ustanka na krajnjemistoku pokrajine. Jedan skupljač poreza i svi njegovi pisari su bilipobijeni. Kada je Var sakupio vojne snage kojima je raspolagao ikrenuo u kazneni pohod, Herman i Segimer su čitav jedan deo putabili u njegovoj pratnji, a onda su se izvinili što ne mogu da ga daljeprate, obećavajući da će mu dovesti pomoćne trupe i doći mu, akotreba, u pomoć, i to odmah čim on bude ushteo. Te pomoćne trupesu, međutim, već bile pod oružjem, pa su pohitale i uhvatile zasedena dan-dva hoda u pravcu u kome je išao Var. Herman i Segimer suonda poslali glas udaljenom nemačkom življu da napadne rimskiodred poslat im radi zaštite i da ne puste nijednog Rimljanina daizmakne živ.

Nikakva vest o toj seči nije ni došla do Vara, pošto nju niko nijeni nadživeo, a Var je verovatno bio i bez dodira sa svojim glavnimstanom. Put kojim se on kretao vodio je kroz gustu goru. On nije biodovoljno predostrožan da napred istavi izvidnicu koja bi zapodenulačarku ili da obezbedi bokove, nego je pustio svu svoju vojsku – ukojoj je bilo i mnogo neboraca – da ide u takvom besporetku i bezikakvih osiguranja kao da se nalazi na pedeset milja od Rima. Išlo sevrlo polako, jer je stalno valjalo obarati drveta i svakoga časapremostiti neki potok, da bi mogla da prođu komorska kola, što jedalo vremena velikom broju Nemaca da se pridruže onima koji suveć bili uhvatili busije. Utom se iznenada promenilo i vreme. Slapovikiše su lili dvadeset četiri časa, a i više, te su raskvasili kožne štitoveRimljana, čineći ih odveć teškim za rukovanje u borbi, kao što suonesposobili za upotrebu i lukove strelaca. Put je postajao takoklizav da se jedva hodalo, a vozila su se stalno glibila u blato.Razmak između čela i kraja povorke je rastao. Tada se sa jednogabrega podigao dim, što je bio znak za Nemce, koji su iznenadanapali s čela, s kraja i sa oba boka.

Nemci nisu bili na ravnoj nozi sa Rimljanima u otvorenoj borbi,te Var nije mnogo preterivao kada je govorio o njihovom kukavičluku.Oni su se usudili da u prvom zamahu napadnu samo zalutale vojnikei konjovodce komore, izbegavajući borbu prsa u prsa time što su iz

zasede odapinjali čitave pljuskove strela i sulica, pa bi onda bežalinatrag u šumu čim bi jedan Rimljanin makar samo i zapretio mačemi viknuo na njih. Ali su baš tim svojim načinom ratovanjaprouzrokovali mnoge nesreće. Odredi koje su predvodili Herman,Segimer i druge plemenske poglavice, napravili su prepreke na putu,bacajući na njih zaplenjena kola, lomeći njihove točkove i navaljujućipreko njih stabla. Pošto su načinili nekoliko tih zapreka, Nemci su izanjih zauzeli busije, pa su napadali naše vojnike kada bi ovi pokušalida raščiste put. To je toliko zadržavalo naše ljudstvo sa krajnjihdelova povorke, da je ono, bojeći se da ne izgubi dodir sa onimanapred, i samo napustilo sva preostala kola, grabeći dalje u nadi daće se Nemci već zaposliti oko pljačke, te da neće neko vreme ninapadati.

Puk koji je bio na čelu izbio je na jedan breg na kome nije bilomnogo šume, jer je bila uništena skorašnjim požarom, pa se tu usigurnosti opet uredio i čekao na druga dva. On je bio u posedusvoje komore, a izgubio je samo nekoliko stotina vojnika. Druga dvapuka su već bila pretrpela veće gubitke, Ljudi su išli odvojeno odsvojih četa, pa su obrazovane nove jedinice koje su imale odpedeset do sto ljudi, svaka sa zaštitnicom, prethodnicom i bočnomstražom. Ova poslednja je mogla da se kreće samo veoma polakojer je imala da se probija kroz gustu močvarnu šumu, te jeneprestano gubila dodir sa svojom malom jedinicom, a izvidnica jeimala teške gubitke na onim već postavljenim preprekama, dok jeodstupnica bila stalno izložena napadima sulicama s leđa. Kada je tenoći izvršena prozivka, Var je video da je trećina njegove vojske bilapobijena ili da je nestala! Narednog dana on je probio sebi put uotvorene predele, ali je bio prinuđen da napusti i ostatak svojekomore. Javila se oskudica u hrani i on je trećega dana morao opetda zađe u šume. Gubici drugoga dana ovoga pohoda nisu bili takosurovi, jer je veliki broj Nemaca bio zauzet pljačkom onoga što senalazilo na kolima i odnošenjem toga plena dalje, ali kada je trećegadana uveče ponovljena prozivka, odazvala se jedva četvrtina vojnikaod prvobitnog broja. Četvrtog dana Var je još uvek odmicao dalje –jer je on bio odveć tvrdoglav čovek da bi priznao poraz i da binapustio svoju prvobitnu nameru – ali je tada vreme, koje se pretoga beše nešto popravilo, postalo gore nego ikad, a Nemci, sviknuti

na velike kiše, postadoše sve srčaniji i srčaniji čim su videli da otporRimljana malaksava. Oni su sada napadali iz sve veće blizine.

Već oko podne Var je shvatio da je sve izgubljeno, te je radijeizvršio samoubistvo nego da živ padne šaka neprijatelju. Većina višihčasnika, koji su još bili u životu, sledovali su njegovom primeru, kao imnogi vojnici. Samo jedan časnik nije izgubio glavu, a to je bio onajisti Kasije Herea koji se onog znamenitog dana tukao u amfiteatru.On je zapovedao zaštitnicom, a ona je bila sastavljena od gorštakaiz Savoje, koji su se u šumi mnogo bolje snalazili od većine drugihvojnika. Kad im je jedan begunac rekao da je Var mrtav, da supukovski orlovi već zaplenjeni i da ni tri stotine ljudi iz glavninevojske nije u životu, Kasije je rešio da spase od daljega klanja onošto se još dalo spasti. On je okrenuo svoj odred na levo krug i probiose kroz neprijateljske redove iznenadnim napadom. Velika Kasijevahrabrost, koju je umeo da prenese i na neke od svojih vojnika,izazvala je strahopoštovanje Nemaca. Oni su digli ruke od te šakeodlučnih vojnika, pa su kidisali napred da ostvare lakše uspehe.Kasijevo delo je možda najdivniji vojnički podvig našeg vremena, jerje on pošao natrag sa sto dvadeset ljudi, a uspeo je da za osamdana povlačenja kroz neprijateljsku zemlju stigne sa osamdeset živihvojnika, zajedno sa zastavom svoje čete, u tvrđavu iz koje je pošaodvadeset dana pre toga.

Teško je opisati paniku koja je obuzela Rim kada su glasovi oovom porazu bili potvrđeni. Ljudi su počeli da vezuju svoje prnje udenjkove i da ih tovare u kola kao da se Nemci već nalaze predgradskim kapijama. Istinu govoreći, strah nije bio ni bezrazložan.Gubici pretrpljeni u Balkanskom Ratu bili su tako teški da su sveraspoložive rezerve boraca koje su se nalazile u Italiji bile pri kraju.Avgusta je ostavljala pamet kad bi pomislio gde će naći vojsku kojubi, pod Tiberijevim zapovedništvom, poslao na Rajnu da obezbeditamošnje mostobrane, kako je izgledalo, Nemci još nisu bili zauzeli.Od rimskih građana koji su bili vojni obveznici samo se mali brojdobrovoljno odazvao objavljenom pozivu da stupi pod zastavu, jer jepohod protiv Nemaca mnogima izgledao kao pohod u sigurnu smrt.Onda je Avgust izdao još jedan poziv, u kome je naglašeno da ćevojni obveznici koji se ne jave za tri dana u vojsku pretrpeti sledećukaznu: svaki peti od njih biće lišen prava slobodnog čoveka i biti

proglašen za roba, a celokupno imanje će mu biti uzapćeno. Ali suse mnogi oglušili čak i o takav poziv, te je Avgust neki manji brojljudi, primera radi, pogubio, a ostale prinudio da stupe u vojneredove, pa su se posle neki od njih – to je sušta istina – pokazali ikao sasvim dobri vojnici. On je tada pozvao u vojsku i neke ljude kojisu bili prešli trideset pet godina života i ponovo uneo u vojnespiskove neke veterane koji su bili proveli i pun rok od šesnaestgodina u vojnoj službi. Sa tim ljudstvom i sa jednim do dva pukaobrazovanim od oslobođenih robova, koji još po pravilu nisupodlegali vojnoj službi (iako su se već pojačanja koja su Germanikuu Balkanskom Ratu dobrim delom sastojala od oslobođenika),Avgust je stvorio zamašnu vojnu silu, pa je četu za četom slaoprema severu odmah kako bi koja bila naoružana i opremljena.

Za mene je lično bila najveća sramota i bol što u tome trenutkukrajnje nužde nisam bio sposoban da kao vojnik poslužim odbraniRima. Otišao sam do Avgusta da ga zamolim da i mene pošalje nasever u nekom svojstvu u kome mi ne bi smetala moja telesnaslabost, pa sam mu predlagao da pođem kao Tiberijev obaveštajnioficir, koji bi imao korisnu dužnost da sakuplja i sređuje izveštaje okretanju neprijatelja, da ispituje zarobljenike, da se bavi izradomkarata i davanjem uputstava uhodama. Ako mi se ne bi dozvolilo daradim taj posao (a ja sam smatrao sebe pozvanim za to, jer sampomno proučavao ratove u Nemačkoj i jer sam naučio da mislim napravilan način i da rukujem gomilom pisara), ja sam pristajao i dadejstvujem kao zapovednik Tiberijeve komore, te bih u tome svojstvudostavljao Rimu vojna trebovanja, a zatim delio pošiljke na licumesta. Avgustu je izgleda bilo drago što ja idem tako daleko u svojojdobrovoljnoj gotovosti, pa je rekao da će razgovarati sa Tiberijem omojoj ponudi. Ali od toga nije ispalo ništa. Verovatno je da me jeTiberije smatrao nesposobnim ma za kakvu korisnu službu; a moždamu je čak bilo i krivo što sam navaljivao s tim svojim zahtevima bašu vreme kad se njegov sin Kastor ustručavao da pođe na sever inamolio Avgusta da mu poveri skupljanje i obučavanje vojske najugu Italije. Pa ipak, Germanik se nalazio u istom položaju kao i ja,što je već bila neka uteha. On se javio za dobrovoljnu službu uNemačkoj, ali je Avgustu trebalo njegovo prisustvo u Rimu, gde jeGermanik bio veoma omiljen, da bi u njemu ugušivao građanske

meteže, pošto se Avgust pribojavao da će oni izbiti čim vojskenapuste prestonicu.

U međuvremenu su Nemci priredili na begunce Varove armijehajku kao na divlje zveri, pa su većinu tih Rimljana žrtvovali svojimšumskim bogovima, spaljujući ih žive u krletkama ispletenim odpruća, a ostale su zadržali kao ratne zarobljenike. (Neke od njih sudocnije otkupili iz ropstva njihovi rođaci po užasno visokoj ceni, ali jeAvgust ovima zauvek zabranio da se pojave u Italiji. Nemci sutakođe priredili niz strašnih terevenki sa zaplenjenim vinom, pa su sei krvavo zavađali oko slave i piena. Trebalo je da prođe dostavremena da se opet razmrdaju i da shvate na kako bi mali otpornaišli ako bi udarili na Rajnu. Ali kad im je ponestalo vina, oni sunasrmuli na slabo posednuta pogranična utvrđenja, pa su ih jedno zadrugim zazimali i opljačkali. Samo jedno od njih je dalo pristojanotpor, a u njemu je zapovedao Kasije. Njega bi Nemci zauzeli lakokao i ostala, jer je njegova posada bila malobrojna, ali su Herman iSegimer bili negde drugde za vreme opsade, a drugi se Nemci jošnisu razumevali u opsadnom boju pomoću katapultova, bacačakamena, kornjača i lagumskih potkopavanja. Kasije je imao velikuzalihu lukova i strela, te je prinudio sav gradski živalj da se bori, pačak i žene i robove. On je s uspehom odbio nekoliko divljih napadana tvrđavske kapije, a držao je u svako doba u pripravnosti i dostaključale vode da njome zapljusne svakoga Nemca koji bi pokušao dase uspne uz gradske zidove. Nemci su bili toliko zauzeti pokušajemosvajanja ovoga mesta, očekujući da u njemu dođu do bogatepljačke, da nisu ni napadali rajnske mostobrane, koje su držale samomale straže.

Utom su stigle vesti o brzom približavanju Tiberijevom, koji jedolazio na čelu svoje nove vojske. Herman je odmah sabrao svojesnage u cilju da zauzme mostove na Rajni pre nego što Tiberije donjih i stigne. Jedan odred je ostavljen da i dalje opseda Kasijevutvrđavu, za koju se znalo da je oskudna u hrani. Kad je Kasije dočuoza Hermanovu nameru, on je odlučio da blagovremeno napustitvrđavu. Jedne burne noći on je izmakao iz nje sa celom posadom,pa mu je pošlo za rukom da promakne pored prve od dvejuneprijateljskih straža pre nego što je jedno dete koje je bilo sa njimuzbunilo opsadnike. Zato je kod trećeg neprijateljskog stražarskog

mesta već došlo do borbe prsa u prsa, i da Nemci nisu goreli odželje da upadnu u grad radi pljačke, te digli ruke od Kasija, on ne biimao izgleda da se iskobelja sa svojim odredom živ iz toga meteža.Podrug časa docnije, njemu je sinula kroz glavu misao da naredisvojim trubačima da zasviraju trubni znak napada, trčećim korakomkako bi Nemcima dao priliku da poveruju da mu stižu pojačanja, tega ovi tako nisu ni gonili. Rimska posada na najbližem mostu čula jetaj udaljeni zvuk rimskih truba, jer je vetar duvao sa istoka premazapadu; naslućujući šta se događa, ona je poslala jedno odeljenjekoje je Kasijev odred dovelo na sigurno mesto. Dva dana docnijeKasije je sa uspehom održao most pred jednim žestokim napadomSegimerovih ljudi, a posle toga je stigla Tiberijeva prethodnica ipoložaj je tako bio spašen.

Kraj te godine je bio obeležen progonstvom Julile zbog optužbeda je izvršila višestruko brakolomstvo, tačno onakve iste optužbekakva je bila dignuta i protiv njene majke Julije. Ona je prognana naTremer, jedno malo ostrvo na apuliskoj obali. Stvarni razlog ovogprogonstva je bio u tome što je ona zanela svoje drugo čedo, koje bi,ako bi bilo muško, bilo praunuče Avgustu, a Liviji ne bi padalo ništa.Zato Livija nije želela da tu stvar ostavi slučaju. Julila je doduše većimala jednog sinčića, ali je to dete bilo kržljavo – jedan bojažljivislabić – te se na njega nije moralo ni obazirati. Liviju je sam Emilijesnabdeo razlozima optužbe. On se kavžio sa Julilom, pa ju je čak ipred njihovom ćerkom Emilijom optuživao da mu podmeće detekome je neko drugi otac a ne on. Kao brakolomnika on je navodioDecima, jednog plemića iz porodice Silana. Emilija je bila dovoljnopametna da shvati da njen život i bezbednost zavise od toga kako jezapisana u Livijinoj knjizi računa, pa je smesta otrčala njoj i rekla jojsve što je čula. Livija ju je onda naterala da to ponovi i u Avgustovomprisustvu. Avgust je na to dozvao sebi Emilijinog oca Emilija, pa gaje zapitao da li je istina da on nije otac onog Julilinog deteta. Emilijenije ni pomišljao na mogućnost da je Emilija mogla da izda rođenumajku i njega, svoga oca, nego je poverovao da su odnosi izmeđuJulile i Decima – a u postojanje tih odnosa on je samo sumnjao – biliopštepoznati i da su već predstavljali javnu sablazan. On je zbogtoga ostao pri svojoj optužbi, premda je ona pre bila zasnovana naljubomori nego na pouzdanom saznanju. Kada se dete rodilo, Avgust

ga je uzeo i dao ga izlože na padini jednog brega. Decim je otišao udobrovoljno izgnanstvo, a njemu je sledovalo još nekoliko ljudi kojisu bili optuženi da su bili Julilini ljubavnici. Među njima se nalazio ipesnik Ovidije, koga je Avgust – što je dosta čudnovato – učinioglavnom žrtvom za ispaštanje tuđih grehova samo zato što jenekoliko godina ranije bio napisao svoju knjigu Ljubavna veština.Avgust je govorio da je ta Ovidijeva poema razvratila dušu njegoveunuke, te je naredio da budu spaljeni svi primerci koji budupronađeni.

Glava XIII

Avgust već beše prevalio sedamdesetu. Donedavno niko onjemu nije mislio kao o starom čoveku, ali su te nove javne i privatnenesreće izazvale velike promene u njemu. Narav mu je bivala svenepostojanija, a postajalo mu je sve teže da sa uobičajenomljubaznošću prima slučajne posetioce ili da sačuva strpljenje najavnim gozbama. Čak je postajao prek i prema Liviji. Pa ipak, on jenastavljao da savesno obavlja svoj posao kao uvek, pa je čak primiona sebe vlast monarha i za daljih deset godina. Kada bi se nalazili uRimu, Tiberije i Germanik su otaljavali mnoge njegove dužnosti kojeje inače otpravljao on sam, a i Livija je radila napornije nego ikad. Zavreme Balkanskog Rata ona je bila ostala u Rimu dok je Avgust bioodsutan. Ona je tada imala u svojim rukama drugi primerak njegovogpečata i bila je sa Avgustom u stalnom dodiru preko glasnika koji sujezdili na konjima, te je sve državne poslove obavljala lično. Avgustse više-manje mirio sa pomišlju da će mu naslednik biti Tiberije. Onje smatrao da bi Tiberije bio dobar vladalac, naravno uz Livijinupomoć, i da će nastaviti njegovu, Avgustovu politiku, ali je laskaosebi da će posle njegove smrti svima nedostajati Otac Otadžbine, ida će se govoriti o Avgustovom dobu onako kako se govori i ozlatnom dobu kralja Nume. I pored izvanrednih usluga koje je učinioRimu, Tiberije je lično bio neomiljen, a svakako ne bi bio više omiljenni ako bi postao imperator. Za Avgusta je bilo zadovoljstvo što jeGermanik – budući stariji od Kastora, kome je bio brat pousinovljenju od strane Avgusta – bio prirodni naslednik Tiberijev i štosu mu Germanikovi sinovi, Neron i Druz, koji su bili još deca, bilipraunuci. Pošto je sudbina tako odlučila da ga nisu nasledili njegoviunuci, on je želeo da njegova loza opet zavlada bar preko njegovihpraunuka. Jer u to vreme je Avgust već i zaboravio na republiku –kao što su je zaboravili gotovo i svi drugi ljudi – pa je stajao nagledištu da su mu četrdeset godina njegove teške i odane službeRimu dale pravo da kao imperator imenuje svoje naslednike, i to,ako mu je volja, čak i do trećeg kolena unapred.

Dok je Germanik bio u Dalmaciji, ja nisam smeo da mu pišem oPostumu bojeći se da neki Livijin dostavljač ne uhvati moje pismo, aličim se on vratio u Rim, ja sam mu rekao sve. On je bio jako zbunjen,

pa je rekao da ne zna već u šta da veruje. Moram da napomenemda je Germanikova narav bila takva da je odbijao da ma o kome mislirđavo sve dok ga sigurni dokazi ne bi na to prinudili, ali je, tomenasuprot, verovao u svačije najbolje namere. Ta krajnjaprostodušnost dobro mu je poslužila. Većini ljudi koji su dolazila njimu dodir laskalo je njegovo visoko uvaženje njihovih duhovnih odlika,pa su pokušavali da u odnosu na njega i svojim postupcimaopravdaju takvo mišljenje. Naravno, ako bi ikad bio prepušten namilost i nemilost nekoj sasvim pokvarenoj osobi, njemu ne bi bilospasa; međutim, s druge strane, ako je u nekom čoveku bila ma ijedna iskrica dobra, izgledalo je kao da je Germanik u stanju da jeizazove. Zato mi je valjda i rekao da on ne može bez daljegapoverovati da bi Livila ili Emilija mogle biti sposobne za onolikanevaljalstva, premda je morao priznati da se u poslednje vreme irazočarao u Livilu. Isto tako je rekao da ja ne mogu da nađem nekoobjašnjenje za njihove pobude ako u čitavu stvar ne bih uvukao inašu staramajku, što je potpuno besmisleno. On se čak odjednomnaljutio, pa me je zapitao: – Koji bi pametan čovek mogao i daposumnja da ih Livija podstiče na takvo zlo? Čovek bi onda mogaoda posumnja u boginju plodnosti da ona truje gradske izvore!

Međutim, kada sam ga ja za uzvrat zapitao da li on stvarnoveruje da je Postum kriv za dva pokušaja silovanja u toku dveuzastopne noći, za dva krajnje nerazumna pokušaja, i da li smatrada je on bio sposoban da laže Avgusta i nas, čak i ako bi bio kriv,Germanik je zaćutao. Jer on je uvek voleo Postuma i verovao mu.Zato sam iskoristio priliku, pa sam ga zakleo duhom našeg pokojnogoca da – ako ikad nađe i mrvu dokaza o tome da je Postumnepravedno osuđen – kaže Avgustu sve što bude saznao o toj stvari,pa da ga prinudi da Postuma vrati u Prim, a klevetnike kazni onakokao što su i zaslužili.

11. god. n. e.U Nemačkoj se još ništa naročito nije dogodilo. Tiberije je držao

mostove na Rajni, ali nije pokušavao da je pređe, jer još nije imaopoverenja u svoju vojsku, koju je na najbrži mogući način tekdovodio u red. Ali ni Nemci nisu pokušavali da pređu Rajnu. Avgustje opet postao sve nestrpljiviji prema Tiberiju, pa ga je požurivao da

osveti Vara bez ikakvog daljeg odlaganja i da povrati rimske orlove.Tiberije je odgovarao da ništa nije bliže ni njegovom srcu, ali danjegove jedinice još nisu spremne da pokušaju sa izvođenjem togazadatka. Avgust je onda tamo poslao Germanika čim je istekao roknjegove magistrature, te je Tiberije morao da pokaže izvesnudelatnost, a on zaista nije bio ni sasvim len niti kukavica, nego jesamo bio krajnje obazriv. On je dakle prešao Rajnu i savladaodelove izgubljene pokrajine, ali su Nemci izbegavali odlučujuću bitku,a i Tiberije i Germanik su jako brinuli o tome da ne budu uhvaćeni uzamku, te su se zadovoljili samo time što su zapalili nekolikoneprijateljskih logora u blizini Rajne i tako pokazali svoju vojničkusnagu. Došlo je do nekoliko okršaja u kojima su Rimljani dobro prošlii zarobili nekoliko stotina Nemaca. Oni su ostali u tome kraju sve dojaseni, a zatim su se opet vratili na ovu stranu Rajne; a kada jenastupilo proleće, u Rimu je proslavljen dugo odlagani trijumf nadDalmatincima, čemu je pridodat i jedan trijumf povodom pohoda naNemačku. To je učinjeno da bi se uspostavilo samopouzdanje. Nesmem da propustim da ovde pohvalim Tiberija zbog jednoganjegovog velikodušnog dela, učinjenog na Germanikov predlog.Pošto se pred Rimljanima pokazao sa uhvaćenim dalmatinskimodmetnikom Batonom vukući ga u svome trijumfu za sobom, on muje vratio slobodu, obdario ga novcem i udobno ga smestio u Raveni.A Baton je to i zaslužio, jer je on jednom viteški dozvolio Tiberiju damu pobegne iz jednoga klanca u kome je bio uklješten sa svomsvojom vojskom.

Zatim je Germanik postao konzul, te je Avgust uputio jednunaročitu pismenu poruku Senatu, da mu ga preporuči, a i da Senatpreporuči Tiberija (Prepuštajući Senat Tiberiju – umesto da učiniobrnuto – on je hteo da učini dvoje: prvo, da dokaže svoju želju damu Tiberije bude naslednik kao imperator, i to sa vlašću nadSenatom, i, drugo, da ne zahteva od Senata nikakvu pohvalu zaTiberija, nego samo za Germanika.) Agripina je uvek pratilaGermanika kad god je odlazio u rat, isto onako kao što je i moja matipratila mog oca. Ona je to uglavnom činila iz ljubavi prema njemu, aliisto tako i zato što nije želela da sama ostane u Rimu pa da i njupred Avgustom lažno optuže za brakolomstvo. Ona nikad nije bila uizvesnosti kakav je njen odnos sa Livijom. Agripina je bila rimska

matrona iz starih predanja: jaka, hrabra, skromna, umna, pobožna,rotkinja i čestita. Ona je već bila rodila Germaniku četvoro dece, arodila mu je kasnije još petoro.

Iako se Livija još uvek držala svoje odluke da ne mogu jesti zanjenim stolom, a premda ni moja mati nije pokazivala da se išta unjenom srcu promenilo prema meni, Germanik me je uvodio udruštvo svojih plemenitih prijatelja kad god bi se za to ukazala prilika.Njemu za ljubav, oni su se ponašali prema meni sa izvesnimpoštovanjem. Nažalost, svetu je bilo poznato porodično mišljenje omojim sposobnostima, a predpostavljalo se da ga deli i Tiberije, te sezbog toga niko nije mnogo ni upinjao da neguje poznanstvo samnom. Germanik me je potakao da javno pročitam nešto iz svogaposlednjeg istorijskog dela, pa je i pozvao izvestan broj istaknutihličnosti iz književnog sveta da me čuju. Ja sam izabrao iz tog delaonu knjigu nad kojom sam se najviše znojio i koja bi mogla biti vrlozanimljiva za moje slušaoce, a koja se odnosila na reči izgovoreneza vreme obreda kupanja kod etrurskih sveštenika; ta su bajanja bilaprevedena i na latinski, da bi se bacila nova svetlost na neke našeobrede čišćenja čiji je tačni značaj bio vremenom zamračen.Germanik je prethodno sam pročitao tu stvar, pa ju je pokazao imojoj majci i Liviji, koje nisu imale ništa protiv toga mog spisa, azatim je bio toliko velikodušan da je sedeo pored mene za sve vremedok sam se vežbao da čitam taj svoj sastav. On mi je čestitao kakona samom delu tako i na mom čitanju, a ja mislim da je on o tomesvemu govorio i mnogim osobama, jer je dvorana u kojoj sam čitaobila krcata. Nisu bili prisutni ni Livija ni Avgust, ali je bila prisutnamoja mati, a tu su bili i sam Germanik i Livila.

Ja sam bio u veoma dobrom raspoloženju i ni najmanjeuzbuđen. Germanik mi je predložio da se prethodno osnažim jednomkupom vina, a ja sam smatrao da je to izvrstan savet. Bile sudovučene i dve velike i sjajne naslonjače, jedna za Avgusta a drugaza Liviju, za slučaj da i oni dođu, a to su bile one iste stolice koje suih uvek čekale kad bi posetili naš dom. Kada su svi prispeli i većposedali, vrata su bila zatvorena i ja sam počeo da čitam. Čitanje jeteklo upravo sjajno, jer sam i sam bio svestan toga da ne čitam niodveć brzo ni odveć polako, ni odveć glasno niti pak odveć tiho,nego upravo onako kao što i treba, tako da je sav taj zbor slušalaca,

koji inače od mene nije mnogo očekivao, morao uprkos tome dapokaže svoje zanimanje, ali se baš tada dogodio jedan nesrećanslučaj. Neko je snažno zalupao na vratima, a pošto ih niko nijeotvorio, lupa se začula ponovo. Zatim je kvaka škljocnula i u dvoranuje ušao najdeblji čovek koga sam ikada u životu video, obučen uodoru viteza, a nosio je u ruci jedno široko, vezom ukrašeno jastuče.Ja sam prekinuo čitanje, jer sam došao do jednog teškog i važnogmesta, a niko me više nije ni slušao, pošto su sve oči bile uprte uviteza. Ovaj, pošto je pronašao među prisutnima Tita Livija,pozdravio ga je nekakvim raspevanim naglaskom – za koji sam tekdocnije čuo da je odlika paduanskog narečja – a zatim je jednimopštim poklonom pozdravio celo društvo, što je prouzrokovalo čitavžagor od smeha. On nije obratio nikakvu posebnu pažnju ni naGermanika kao konzula, niti na moju majku i mene kao domaćine, apošto je pogledom potražio unaokolo gde će se spustiti, zagledao senajpre u Avgustovu stolicu, pa našavši valjda da je ona za njegaodveć uzana, seo je na onu drugu, spremljenu za Liviju. Bacio jesvoje jastuče na tu stolicu, sabrao haljinu uz kolena, i, stenjući,spustio telesinu na sedište. Sasvim je prirodno da je ta staraegipatska stolica, koja je nekada bila opljačkana iz Kleopatrinogdvora, bila stvar utančane izrade, te se sa treskom provalila!

Svi prasnuše u glasan smeh, osim Germanika, Livija, mojemajke i najozbiljnijih članova skupa. Ali kada je vitez ustao sa podabez ičije pomoći, pa počeo da grdi i psuje trljajući izvesne delovetela, a zatim kada je napustio dvoranu u pratnji jednog oslobodenika,zavladalo je opet pažljivo ćutanje, te sam ja pokušao da nastavim.No mene je već bio zahvatio neki histeričan smeh! Možda je tomebilo krivo i ono vino koje sam bio popio, a možda i to što sam videoizraz viteževa lica u trenutku kada se stolica slomila pod njim – štonije video niko osim mene, jer je on seo okrenut leđima premaslušaocima – tek, uglavnom, ja nikako nisam mogao da seusredsredim na obrede čišćenja starih Etruraca. U prvo vreme mislušaoci to nisu uzeli za zlo, nego su se i oni smejali sa mnom, alikad sam počeo da se borim sa jednim novim odeljkom, čitajući vrlorđavo, pa pogledavši ispod oka ponovo ugledao onu stolicu – kojuvitez beše slomio, pa je opet nekako uspravio na njene nesigurnenoge – ja sam još jednom izgubio vlast nad sobom, te slušaoci

postadoše nestrpljivi. Da stvar ispadne još gore, baš kad sam se jasabirao i ponovo ulazio u kolosek, vrata se opet otvoriše i, ko uđe? –Avgust i Livija! Oni veličanstveno prođoše kroz redove stolica, iAvgust sede. I Livija je htela to da učini, ali je videla da nešto nije uredu. Zapitala je glasom koji je snažno odjeknuo: – Ko je to sedao namoju stolicu?

Germanik se upinjao iz sve duše da joj objasni stvar, ali se onanađe uvredena, pa nas ostavi i ode, a Avgust je odmah pošao zanjom sa izrazom čoveka kome je to sve neugodno. Ko mi, dakle,može zameriti što sam upropastio dalje čitanje? Grozni bog Mom,bog poruge i zakeranja, morao je ući u tu stolicu, jer se pet minutadocnije njene noge same rastaviše i stvar još jednom pade na pod, ajedna mala zlatna lavovska glava sa njene ručice, otkotrlja se čak domoje desne noge, pa je došla čak pod moje stopalo, koje je bilo maloizdignuto. Ja sam opet klonuo, borio sam se, jedva dišući, dazadržim smeh, ali sam na kraju ipak prsnuo u glasno cerekanje.

Germanik mi tada priđe, preklinjući me da se savladam, a jasam samo mogao da uzmem onu lavlju glavu i da bespomoćnopokažem rukom na stolicu. Nikada nisam video Germanika višeljutog na mene nego tada. Mene je to uznemirilo, pa sam se odmahotreznio. Ali sam zato izgubio svako samopouzdanje, pa sam počeotako bedno da mucam da je mome čitanju došao žalostan kraj.Germanik je učinio sve što je mogao: održao je zahvalno slovo,žaleći što me je jedan neprijatan slučaj prekinuo u polovini mogačitanja i što su se zbog toga istoga slučaja Otac Otadžbine i gospaLivija, njegova supruga, povukli, izražavajući nadu da ću nekogsrećnijeg dana u bliskoj budućnosti moći da produžim sa svojimčitanjem. Zaista, nikada i niko nije imao više obzira prema svomebratu nego Germanik prema meni, i nikada više neće biti takoplemenitoga čoveka. Ali od toga vremena ja nikada više nisam javnočitao svoja dela.

Germanik je posle došao k meni jednoga dana, ali je izgledaovrlo ozbiljan. Trebalo je da prođe mnogo vremena pa da se pribere iprogovori; on najzad reče:

– Razgovarao sam jutros sa Emilijem, pa je reč došla i nasirotog Postuma. On je prvi počeo, pitajući kakve su u stvari optužbebile dignute protivu Postuma, ali je, naizgled sasvim iskreno, dodao

da je samo toliko razaznao da je Postum pokušao da siluje dveplemićke žene, iako niko i ne zna koje su to žene. Ja sam ga dobropogledao dok je on to govorio, pa sam mogao oceniti da govoriistinu. Zato sam mu ponudio da izmenjamo naša saznanja, ali samotako da mi obeća da će zadržati za sebe ono što mu budem rekao.Kad sam mu rekao da je njegova rođena kći tužila Postuma da jepokušao da nad njom izvrši nasilje, i to u njegovoj sopstvenoj kući,on je bio zgranut, pa je čak odbijao da u to poveruje. Jako senaljutio, pa je rekao da je Emilijina vaspitačica svakako bila sa njimaza sve to vreme. On je hteo da odmah pođe Emiliji i da je zapita da lije ta priča istinita, i ako jeste, zašto je on tek sada prvi put čuje. Jasam ga zadržao, podsećajući ga na njegovo obećanje, jer nisamimao poverenja u Emiliju. Umesto nje, nagovorio sam ga da pitavaspitačicu, ali naravno obazrivo, da je ne bi uznemirio. On je poslaopo nju, pa je zapitao staricu kakve su razgovore vodili Emilija iPostum kada je došlo do one uzbune zbog lopova, poslednji putkada je Postum večerao s njima. Starica je u prvi mah izgledala kaoda ju je ostavilo pamćenje, ali kad sam joj ja postavio pitanje: „Nije libilo reči i o voćkama?” ona reče: „Da, zaista, bilo je reči o voćnojkugi!” Na to je Emilije želeo da zna da li je bilo i nekih drugihrazgovora dok je on bio odsutan, a starica je rekla da ih, kako onamisli, nije bilo. Seća se da je Postum samo objašnjavao nov grčkinačin lečenja one bolesti koju nazivaju crnom plesni, a da je to njukrajnje zanimalo, pošto se i ona razume u vrtarstvo. „O, ne, rekla jestarica, ja ni za trenutak nisam napustila sobu. Posle toga razgovora– rekao mi je Germanik – otišao sam do Kastora, pa kao slučajnonavedoh razgovor na Postuma. „Ti se svakako sećaš da suPostumova dobra bila uzapćena i prodata za vreme dok sam ja bio uDalmaciji i da je novac dobijen od te prodaje predat vojnoj blagajni?E, lepo, šta se tada desilo sa nekim mojim poslužavnicima, koje jePostum bio uzajmio od mene za jednu gozbu?” Kastor mi je daosavet kako ću to povratiti, pa smo onda progovorili nekoliko reči i oPostumovom progonstvu. Kastor je sa mnom razgovarao sasvimotvoreno, i ja se radujem što mogu reći da sam potpuno ubeđen daon nije učestvovao u zaveri.

– Ti, dakle, sada uviđaš da je postojala zavera? – upitao samživo Germanika.

– Kako stvari stoje, bojim se da je to jedino objašnjenje,odgovorio mi je on. Ali sam ubeđen da je Kastor nevin u toj stvari.Iako ga nisam ni pitao, on mi je sam kazao da je po Livilinomnagovoru zadirkivao Postuma u vrtu, kao što ti je to i Postum rekao.On je to svoje držanje objasnio time što se Postum udvarao Livili, anjemu se to, kao njenom mužu, naravno nije sviđalo. Ali je dodao dane žali što je tako radio – premda to nije bila vrlo ukusna šala – zatošto Postumov pokušaj da siluje Livilu, kao i teške povrede koje jenjemu samome naneo taj ludak, pokazuju da bi bilo i glupo kajati se.

– On veruje da je Postum pokušao da siluje Livilu?– Svakako! A ja nisam hteo da ga razuveravam. Nisam želeo da

Livila sazna u šta sumnjamo i ti i ja. Jer, ako bi saznala, onda bi točula i Livija.

– Pa veruješ li ti, onda, Germaniče, da je sve to ipak namestilaLivija?

Germanik mi na to nije ništa odgovorio.– Hoćeš li da odeš do Avgusta?– Dao sam ti reč da hoću. A ja uvek održim dam reč.– Kad ćeš poći k njemu?– Iz ovih stopa!

13. god. n. e.Ja ne znam, niti ću ikad saznati, šta se dogodilo pri tom susretu.

Ali Germanik je o večeri toga dana izgledao mnogo zadovoljniji, anačin na koji, je docnije izbegavao da odgovara na moja pitanja daomi je naslutiti da mu je Avgust poverovao i da ga je zakleo da zatrenutak čuva tajnu. Prošlo je mnogo vremena pre nego što sam odaljem razvoju događaja saznao sve ono što mi je poznato danas.Avgust je pisao Korzikancima, koji su mu se godinama žalili nagusarske napade na njihove obale, da će uskoro doći k njima dasam lično ispita stvar. Rekao je da će se na tome putu najprezadržati u Marselju, gde je nameravao da osveti neki hram. Kratkovreme zatim on je otplovio morem, ali je prekinuo put i dva danaproveo na Elbi. Već prvoga dana on je naredio da se Postumovičuvari na Planaziji odmah smene potpuno novim ljudima, što je iučinjeno. Iste noći, Avgust se tajno izvezao na more i otišao naostrvce u jednoj maloj ribarskoj barki, imajući pored sebe samo

Fabija Maksima, svog prisnog prijatelja, i nekoga Klementa, koji jenekada bio Postumov rob, a koji je upadljivo ličio na svoga bivšeggospodara. Slušao sam da je taj Klement čak bio vanbračni sinAgripin. Oni su bili dosta srećne ruke da sretnu Postuma čim su seiskrcali. On je baš bio razapeo noćne mreže za ribolov, pa je najasnoj mesečini video kako mu dolazi u susret jedan čamac, a bio jesam. Avgust mu se javio, pružajući mu ruku i viknuvši: – Oprosti mi,sine moj!

Postum je prihvatio ruku i poljubio je. Zatim su se njih dvojicaizdvojili u stranu, a Fabije i Klement su čuvali stražu. Niko ne zna očemu su oni razgovarali, ali, kada su ponovo prišli onoj dvojici,Avgust je plakao. Postum i Klement su onda izmenjali odeću i imena,pa je Postum došao na Elbu, a Klement je ostao na Planaziji dok nestigne naređenje da je slobodan. Avgust mu je rekao da na to nećedugo čekati. Čak mu je bilo obećano i oslobođenje od ropstva ivelika svota novca ako dobro odigra svoju ulogu. On je imaonekoliko dana da se pretvara da je bolestan i da pusti bradu i kosuda mu rastu, tako da niko ne primeti zamenu, utoliko pre što su ganovi stražari to popodne videli samo na nekoliko minuta.

Livija je podozrevala da je Avgust uradio nešto iza njenih leđa.Ona je znala da on ne voli da brodi morem i da nikada nije išaolađom samo ako je mogao da putuje suvim, pa čak ni onda kada bisuvim gubio dragoceno vreme. Izvesno, Avgust nije mogao otići naKorziku drugačije nego morem, ali morski razbojnici nisu predstavljalinikakvu ozbiljnu opasnost za državu i on je mogao tamo poslatiKastora ili ma koga drugog od potčinjenih da ispitaju stvar u njegovoime. Ona je zato počela odmah da istražuje, pa je tako doznala da jeAvgust, iskrcavši se na Elbu, naredio da se zamene Postumovičuvari i da su on i Fabije išli iste noći u ribolov na lignje, i to malimčunom, u pratnji samo jednoga roba.

Fabije je imao ženu Marciju, sa kojom je delio sve tajne. Livija,koja je na nju dotle slabo obraćala pažnju, počela je da negujepoznanstvo s njom. Marcija je bila prosta žena, koju je bilo lakoobmanuti. Čim je Livija bila sigurna da je pridobila puno Marcijinopoverenje, ona joj je jednoga dana, kada su bile same, rekla: – Hodi,mila moja, i reci mi da li je Avgust bio mnogo potresen kada je

ponovo video Postuma posle toliko godina? Jer on je mnogo mekšasrca nego što izgleda.

Ali Fabije je bio rekao Marciji da je put na Planaziju tajna koja senikome ne sme odati, pošto bi inače njega snašle kobne posledice.Zato Marcija u prvom trenutku nije htela da odgovori. Livija senasmejala i rekla: – Dakle, ti si zaista obazriva. Ličiš mi na onogTiberijevog stražara koji nije hteo da ga pri povratku sa jahanja pustiu logor zato što nije znao lozinku! „Naredba je naredba, vojskovođo!”– rekao mu je taj blesavko. Draga moja Marcijo, Avgust nema predamnom nikakve tajne, kao ni ja pred njim. Ali ja ipak moram da odamsvaku hvalu tvojoj obazrivosti.

Tako pohvaljena, Marcija se izvinila i rekla:– Fabije kaže da je samo plakao i plakao.Livija je na to kazala:– Prirodno je da je plakao! Pa ipak, Marcijo, pametnije će biti da

i ne kažeš Fabiju da smo razgovarale o tome, jer Avgust ne voli daljudi znaju koliko je njegovo poverenje prema meni. Nego, verujemda ti je Fabije nešto rekao i o robu?

Ovo pitanje je bilo nasumce odapet hitac. Možda taj rob nije nibio ni od kakve važnosti, ali je to pitanje vredelo postaviti.

– Pa da, odgovorila je Marcija, Fabije mi je rekao da je on bioizvanredno sličan Postumu, samo nešto manji rastom.

– Misliš da stražari neće primetiti ta razliku? – upitala je Livija.– Fabije kaže da on misli da neće. Klement je pripadao

Postumovoj domaćoj čeljadi, zato se, ako se pobrine, neće odati, jerće znati da podražava Postuma, a, kao što znaš, straža jepromenjena!

Posle toga je Liviji ostalo još samo da pronađe gde se Postumnalazi, a verovala je da se on sada negde krije pod Klementovimimenom. Ona je smatrala da Avgust namerava da Postuma vrati usvoju milost i da bi ga mogao staviti čak i ispred Tiberija, pa gapostaviti i za neposrednog naslednika svoje carske vlasti putemispravki dotadašnjih svojih oporuka. Zato se ona odmah unekolikopoverila Tiberiju i opomenula ga, kazavši mu svoje sumnje. NaBalkanu su se opet javili neki meteži, i Avgust je predlagao da setamo pošalje Tiberije, da ih on uguši pre nego što budu uzeli ozbiljanobrt. Germanik se nalazio u Francuskoj u kojoj je skupljao danak.

Avgust je čak govorio i o tome da Kastor bude upućen u Nemačku, aon se istovremeno stalno dogovarao sa Fabijem, u kome je Livijanamirisala posrednika između njega i Postuma. Nije bilo nikakvesumnje da ce Avgust, čim izvrši potrebne pripreme, iznenada uvestiPostuma u Senat, staviti van snage sve ukaze izdate protiv njega ipostaviti ga sebi za suvladara umesto Tiberija. Čim bi se to dogodilo,i sam Livijin život bi došao u opasnost: jer Postum je nju već biooptužio da mu je otrovala oca i braću, a njega Avgust ne bi opet niprigrlio na srce da nije verovao u osnovanost tih optužbi. Livija jezato pustila svoje najpoverljivije uhode da prate Fabija u stopu i datragaju za robom koji se zove Klement. Ovi, međutim, nisu nigdeništa mogli da otkriju. Ona je onda rešila da ne treba gubiti vreme,već odmah ukloniti Fabija. On je bio sačekan jedne noći iz zasedena ulici kad je pošao u carski dvor, pa je ubijen sa dvadeset uboda, azakrabuljeni napadači su umakli. Na njegovom pogrebu je došlo dopotresnog prizora: Marcija se bacila na mrtvo telo svoga mužamoleći ga za oproštaj, rekavši da je samo ona kriva za njegovu smrt,i to svojom lakomislenošću i neposlušnošću. Naravno, niko nijerazumeo kako to valja shvatiti, pa se mislilo da je poludela od silnežalosti.

14. god. n. e.Livija je rekla Tiberiju da nikako ne gubi vezu sa njom kad bude

pošao na Balkan, i da putuje što je moguće sporije, pošto može bitipozvan natrag u Rim Svakoga časa. Avgust, koji ga je otpratio čakdo Napulja, u prijatnoj plovidbi duž obale, odjednom se razboleo:nastupili su neki stomačni poremećaji. Livija se spremala da ganeguje, ali je on to odbio sa zahvalnošću, izjavljujući da njegovabolest nije ništa ozbiljno, te da će se već lečiti sam. On se povukao usvoju bolesničku sobu, pa je uzeo neka jaka sredstva za čišćenje, azatim je čitav jedan dan postio. On je izrično zabranio Liviji da seuznemirava zbog njegovog zdravlja, pošto ona već ionako ima dostabriga. Smejući se, odbijao je da jede ma šta drugo sem hleba saopšte trpeze, pio je vodu samo iz suda iz koga je pila i ona, a služiose jedino smokvama koje bi sam uzabrao svojom rukom. Izgledalo jekao da se ništa u njegovom držanju prema Liviji nije promenilo, niti unjenome prema njemu, ali su oboje čitali šta piše u duši drugoga.

Međutim, uprkos svima tim predostrožnostima, stanje njegovogželuca opet se pogoršalo. On je morao da prekine putovanje u Noli,a Livija je odatle uputila Tiberiju poruku da se vrati. Kad je ovajstigao, rečeno mu je da je Avgust već malaksao i da ga ozbiljno zovek sebi. Avgust se već bio oprostio od nekih bivših konzula, koji sudohrlili na vest o njegovoj bolesti. Sa osmehom na licu on ih je upitaoda li je dobro odigrao svoju ulogu u lakrdijaša ponavljajući tako onouobičajeno pitanje koje glumci šaljivih komada postavljajugledaocima na kraju predstave. Smejući se i sami – premda sumnogima od njih bile suze u očima – oni su mu odgovorili: „Niko jene bi mogao bolje odigrati, Avguste!”„E, onda me ispratite s lepimpljeskanjem! – rekao je on.

Tiberije je prišao njegovom odru, pa je tu stajao neka tri časa, aonda je izišao da žalosnim glasom objavi da je Otac Otadžbinepreminuo na Livijinim rukama, upućujući poslednji ljubazni pozdravnjemu, Tiberiju, Senatu i narodu rimskom. On je blagodariobogovima što se na vreme vratio da sklopi oči svome ocu idobrotvoru. U stvari, Avgust je bio umro čitav jedan dan ranije, ali jeLivija to krila, izdajući svakih nekoliko časova te jedno ohrabrujuće,te jedno obeshrabrujuće šaopštenje o stanju njegovog zdravlja.Nekim čudnim slučajem on je umro u onoj istoj sobi u kojoj bešeizdahnuo i njegov otac sedamdeset pet godina ranije.

Dobro se sećam kako su te novosti stigle do mene. Bio je 20.avgust. Bio sam se uspavao, pošto sam skoro svu noć probdeoradeći na mojoj istoriji, jer mi je izgledalo da je leti bolje raditi noću, aspavati danju. Razbudio me je dolazak dvojice starih vitezova, kojisu se izvinjavali što me uznemiravaju, ali mi rekoše da je stvarveoma hitna: Avgust je umro, a plemeniti viteški stalež se žurnosastao i mene izabrao da kao njegov predstavnik odem u Senat.Trebalo je da molim Senat da učini čast redu vitezova i da mu dadozvolu da vitezovi Avgustovo mrtvo telo na svojim ramenimadonesu u Rim. Ja sam, onako iza sna, bio bunovan, pa nisam znaoni šta govorim. Uzviknuh: – Otrov je kraljica! Otrov je kraljica!

Oni se zagledaše uznemireno, sa izrazom ljudi koji se neprijatnoosećaju, a ja se onda sabrah, pa počeh da se branim time da samsanjao neki strašni san, te im samo ponavljam reči koje sam čuo utome snu. Zamolio sam ih, dakle, da ponove ono što su mi već rekli,

a kada su oni to učinili, ja im zahvalim na časti i preduzeh ono što suželeli. Na kraju krajeva, to i nije bila nikakva čast biti izdvojen kaoobičan vitez. Svako ko je rođen kao slobodan čovek ujedno je i vitez– svako, naravno, ko sam sebe nije osramotio i ko raspolažeizvesnim određenim imetkom – a po svojim porodičnim vezama jabih, da sam pokazao makar i prosečnu sposobnost, mogao već biti iviđeni član Senata kao i moj vršnjak Kastor. Ali ja sam bio izabran odvitezova u stvari zato što sam bio jedini član carske porodice koji jejoš uvek pripadao nižem plemićkom staležu, kao i zato da bi seizbegla svaka ljubomora među vitezovima. Tako sam prvi put uživotu posetio Senat za vreme njegovoga zasedanja i govorio unjemu, ne mucajući i ne zaboravljajući šta imam da mu kažem, anisam se osramotio ni na bilo koji drugi način.

Glava XIV

Iako je i odranije bilo jasno da Avgusta već napušta snaga i daon neće još dugo živeti, Rim nije mogao da se pomiri s njegovomsmrću. Ne bi bilo samo obično poređenje ako bi se reklo da se gradosećao otprilike kao dečak koji će izgubiti oca. Nije važno da li je tajotac bio hrabar čovek ili kukavica, pravedan ili nepravedan, štedar iliškrt: on je bio dečakov otac, koga nikada stric ili stariji brat ne moguzameniti. Jer Avgust je dugo vladao, i samo ljudi koji su prevalilipedesetu godinu mogli su se sećati vremena pre njega. Nije zato bilosasvim neočekivano što se Senat sastao na većanje da reši da li damu se sada i u Rimu odadu božanske počasti koje su mu uprovincijama ukazivane još za života.

Polionov sin, Gal, koga je Tiberije mrzeo zato što se ovaj oženioVipsanijom (a, kao što se sećate, ona je bila Tiberijeva prva žena, sakojom je morao da se razvede zbog Julije), a koga je mrzeo i zatošto Gal nije javno opovrgao glasove na osnovu kojih je u stvari on, ane Tiberije, bio Kastorov otac, kao i zato što je Gal uopšte imao oštarjezik – taj isti Gal, dakle, bio je jedini senator koji se usudio dadovede u pitanje umešnost toga predloga. On je ustao i upitao kakvasu se to natprirodna znamenja pojavila koja bi pokazala da ćeAvgust biti rado prihvaćen u Božanskim Staništima, i to samo popreporuci svojih smrtnih prijatelja i obožavalaca?

Zavladala je neugodna tišina, a onda je, oklevajući, ustaoTiberije i rekao:

– Kao što se sećate, pre sto dana je munja pogodila postoljeAvgustovog kipa. Prvo slovo njegovog imena je bilo izbrisano, aostale su reči AESAR AVGUSTUS. Šta znači slovo C? To je znak zastotinu. A šta znači AESAR? Reći ću vam i to. Na etrurskom jezikuznači bog. Jasno je, dakle, da sto dana posle udarca te munjeAvgust treba da postane bog u Rimu. Možete li zahtevati nekojasnije znamenje?

Iako je Tiberije potpuno prisvojio za sebe hvalu zbog ovakvogtumačenja, ja sam prvi protumačio reč AESAR (mnogo jeraspravljano o toj čudnoj reči), pošto sam bio jedini čovek u Rimukoji je poznavao etrurski jezik. Izneo sam svoje mišljenje majci i oname je nazvala sanjarem i budalom, izgleda međutim, da je moje

tumačenje ipak ostavilo na nju dovoljno snažan utisak, kada sepotrudila da ga saopšti i Tiberiju; jer ja nikome nisam govorio o tomeosim njoj.

Gal je upitao zašto bi bog Jov davao poruke na etrurskom, a nena grčkom ili latinskom jeziku? Zar niko ne može da se zakune da jevideo neko ubedljivije znamenje? Sasvim je na svom mestuodređivati glupim stanovnicima azijskih pokrajina nova božanstva, alibi visoki dom trebalo da malo zastane pre nego što narediobrazovanim građanima Rima da ukazuju božanske počasti nekomeiz svojih redova, pa ma koliko da je on istaknut.

Možda bi Galu i pošlo za rukom da spreči tu odluku pozivanjemna rimsku gordost i razum, da nije bilo jednog čoveka koji se zvaoAtik; on je bio jedan od najstarijih časnika grada. Dostojanstveno sedigao i rekao da je, kada je spaljivano Avgustovo telo na MarsovomPolju, video jedan oblak kako se spustio sa neba i kako se na njemukasnije uznela duša preminuloga, i to isto onako kako su se popredanju uznele na nebo i duše Romula i Herkula. On može da sezakune svim bogovima da je rekao suštu istinu.

Ovaj govor je pozdravljen bučnim odobravanjem, a Tiberije jelikujući upitao Gala da li on još uvek ima da stavi neku primedbu. Galje rekao da ima još neke primedbe. Rekao je da se seća još jednogstarog predanja o naprasnoj smrti i nestanku Romula, predanja koje inajozbiljniji istoričari navode u svojim delima naporedo sa onimpredanjem koje je naveo njegov uvaženi i istinoljubivi prijatelj Atik:naime, da je Romul bio toliko omrznut zbog svoga samovlašća nadslobodoljubivim narodom da su ga jednoga dana, koristeći seiznenadnom maglom, ubili sami senatori, isekli ga na komade, akomade razneli krijući ih pod skutovima svoje odeće.

– A šta je bilo sa Herkulom? – upitao je neko žustro.Gal je odgovorio:– Tiberije je sam u svom sjajnom nadgrobnom govoru odbacio

poređenje Avgusta sa Herkulom. On je doslovno rekao: „Herkul se udetinjstvu borio samo sa zmijama, a čak i kada je odrastao samo sapokojim bikom, sa jednim divljim veprom – koga je uostalom ubio – isa jednim lavom, a i to je uradio oklevajući i po tuđoj zapovesti;Avgust se, međutim, nije borio sa divljim zverima, već sa ljudima, i topo svojoj sopstvenoj volji,” i tako dalje i tako dalje. Ja, međutim,

odbacujem poređenje sa Herkulom zbog okolnosti u kojima je Herkulotišao sa ovoga sveta.

I onda je seo. Njegove reči su bile sasvim jasne svakome ko jerazmislio o njima; jer Herkul je po predanju umro od otrova koji mu jedala njegova žena.

Naravno, predlog da se Avgust proglasi za božanstvo ipak je bioproturen. Podignuti su mu žrtvenici u Rimu i u susednim gradovima.Ustanovljen je nov sveštenički red koji je trebalo da obavlja njemuposvećene obrede, a Livija, kojoj su istovremeno podareni nasloviJulija i Avgusta, postavljena je za njegovu prvosveštenicu. Atik je odLivije dobio nagradu u visini od deset hiljada zlatnika i bionaimenovan i za člana novog reda Avgustovih sveštenika, a visokasvota upisnine bila mu je oproštena. I ja sam bio naimenovan zaAvgustovog sveštenika, ali sam – kao Livijin unuk – morao da platimnajveću upisninu. Niko se naravno nije usuđivao ni da zapita kako toda je jedino Atik video Avgustovo uznesenje na nebo. A što jenajsmešnije, Livija je u noći pre sahrane sakrila jedan kavez s orlomna vrhu lomače, kavez koji je neko imao tajno da otvori povlačećiodozdo neku uzicu čim lomača bude zapaljena. Orao bi ondaodleteo, a očekivalo se da bi svet poverovao da je to Avgustovaduša. Na nesreću, „čudo” se nije dogodilo, pošto vrata kaveza nisuhtela da se otvore. Nadležni časnik, umesto da ćuti o tome svemu ipusti orla da izgori, popeo se na lomaču i rukama otvorio vratakaveza. Livija je zato morala da objasni da je orao pušten po njenojzapovesti, samo simbola radi.

Neću više da pišem o Avgustovom pogrebu, iako u Rimu nijenikada viđena sjajnija sahrana. Moram izostaviti iz moje povesti sveono što nije od prvorazrednog značaja: već sam ispunio prekotrinaest svitaka najbolje hartije, iz nove tvornice hartije koju samnedavno sam podigao – a još nisam prešao ni trećinu svoga puta. Aliipak ne smem da izostavim Avgustovu poslednju volju, jer je pitanjenjegove oporuke očekivano s opštim zanimanjem i nestrpljenjem.Bio sam od svih najnestrpljiviji da što pre doznam njenu sadržinu. Aobjasniću vam i razloge moga nestrpljenja.

Mesec dana pre svoje smrti Avgust je iznenada kročio prekopraga moje sobe za rad, pa je naredio svojim slugama da se udalje iobratio mi se rasejano, ne gledajući mi u oči, i ponašajući se uopšte

tako nesigurno kao da je on Klaudije, a ja Avgust. Uzeo je u rukejednu svesku moje istorije i pročitao jedan odlomak iz nje.

– Odlično je napisano! – rekao je. A kada će delo biti završeno?Odgovorio sam mu da će to biti kroz mesec dana, ili možda i

ranije, a on mi je čestitao i rekao da će narediti da se o njegovomtrošku održi javno čitanje moje knjige, pa će pozvati i sve svojeprijatelje da tome prisustvuju. Bio sam silno iznenađen, a on jenastavio da govori i prijateljski me upitao ne bih li radije prepustiočitanje nekom čitaču od zanata. Čitanje sopstvenog dela uvekuzbuđuje, te je čak i stari nepospustljivi Polion priznao da je u takvojprilici uvek bio uzrujan. Zahvalio sam mu usrdno i od sveg srca, irekao da bi čovek od zanata svakako bio prikladniji, naravno akomoje delo uopšte zaslužuje takvu čast.

Tada je Avgust naglo pružio ruku prema meni i zapitao me:– Klaudije, da li si ti ljut na mene?Šta sam mogao da mu odgovorim? Oči su mi zasuzile, i

prošaputao sam da ga uvažavam i da on nikada nije učimo neštozbog čega bi trebalo da budem ljut na njega. On je uzdahnuo irekao: – Zaista ne, ali s druge strane nisam učinio ni nešto čime bihzaslužio tvoju ljubav. Pričekaj samo još koji mesec, Klaudije, pa senadam da ću moći da zaslužim i tvoju ljubav i tvoju zahvalnost.Germanik mi je govorio o tebi. Rekao je da si ti privržen trimastvarima – svojim prijateljima, Rimu i istini, Bio bih jako ponosan kadbi Germanik mislio tako i o meni.

– Germanik te gotovo obožava, koliko te voli! – rekao sam ja.On mi je često govorio o tome.

Avgustovo se lice razvedrilo.– Možeš li mi se zakleti da je to istina? Veoma sam srećan!

Dakle, Klaudije, nas povezuje jaka veza: Germanikovo dobromišljenje. Ali ja sam došao ovamo da bih ti samo ovo rekao: dugi nizgodina postupao sam prema tebi vrlo rđavo. Iskreno se kajem zbogtoga, a videćeš da će se stvari od danas izmeniti.

Zatim je naveo grčku izreku: „Ko te je ranio taj će te i isceliti”, pame je onda i zagrlio. Kad se okrenuo da pode, rekao mi je prekoramena još i ovo:

– Upravu sam posetio Vestine device i uneo neke važne izmeneu jedno moje pismeno koje one čuvaju; a pošto si i ti delimično

zaslužan za te promene, to sam i tvome imenu sada dao većuvažnost nego što je imalo ranije. Ali, o tome nikome ni reči!

– Možeš se pouzdati u mene, odgovorio sam ja.Njegove su reči mogle značiti samo jedno: da je on poverovao u

Postumovu povest koju sam ja preneo Germaniku i da ga u svojojoporuci (koju su čuvale Vestine device) uspostavlja kao svognaslednika; ja tada, naravno, nisam znao da je Avgust posetioPlanaziju, ali sam se pouzdano nadao da će vratiti Postuma u Rim ida će mu biti ukazane sve počasti. Međutim, razočarao sam se!Budući da je Avgust svoju novu oporuku obavio velom tajnosti, akako su jedini svedoci bili Fabije Maksim i nekoliko izlapelih starihsveštenika, bilo je lako da se ona prikrije, i to u korist oporukenačinjene šest godina ranije, u vreme kada je Postum bio lišen pravanasleđa. Uvodna rečenica je glasila: „Pošto me je zla kob lišilasinova Gaja i Lucija, moja je volja da Tiberije Klaudije Neron Cezar,kao moj srodnik u prvom stepenu, nasledi dve trećine mog imetka, ašto se tiče preostale trećine, moja je volja da me nasledi mojavoljena žena Livija, ako bi naime Senat bio toliko milostiv da jojdozvoli preuzimanje tolikog nasledstva (pošto ona premašujeuobičajeni iznos koji može da nasledi udova), čineći taj izuzetak unjenom slučaju zbog njenih zasluga za državu”, Kao naslednike udrugom stepenu – što će reći, ako bi prvoimenovani naslednici umrliili iz nekog drugog razloga ne bi mogli da prime nasledstvo – Avgustje naveo one svoje unuke i praunuke koji su članovi julijevske kuće ičija čast nije nikad bila osporena. A kako je Postum bio lišennasledstva, ovim je naređenjem bio obuhvaćen Germanik, kaoTiberijev usvojenik i Agripinin muž, zatim sama Agripina i njenadeca, kao i Kastor, Livila i njihova deca. (Kao naslednik u drugomstepenu, Kastor bi tada imao da nasledi jednu trećinu, a Germanik injegova porodica dve trećine.) U naslednike u trećem stepenuoporuka je nabrajala razne senatore i dalje srodnike; ali to je biloviše u znak milosti nego radi neke koristi. Avgust nije mogao niočekivati da će nadživeti tolike srodnike prvog i drugog stepenasrodstva. Naslednici trećega stepena bili su raspoređeni u trirazreda: deset njemu najdražih ličnosti imale su da naslede ukupnopolovinu njegovog imetka, sledećih pedeset trećinu, a daljapedesetorica, nabrojana u trećem odseku, imala bi da naslede

ostatak, dakle šestinu. Kao poslednji u ovom poslednjem spiskuposlednjeg stepena bio je naveden Tiberije Klaudije Druz NeronGermanik, čime se mislilo na Klau-Klau-Klaudija, ili tupoglavogKlaudija, ili kao što su se mali Germanikovi dečaci već počelinavikavati da ga zovu: „Siromah čika Klaudije” – dakle, ja glavom. NiJulija ni Julila nisu spominjane, sem što je strogo zabranjeno da se,kad budu umrle, njihov pepeo sahrani u mauzoleju pored njegovog.

I pored toga što je Avgust u toku poslednjih dvadeset godina, naosnovu zaveštanja svojih starih prijatelja koje je nadživeo, dobio nemanje od sto četrdeset miliona zlatnika, a i pored toga što je živeoveoma štedljivo, on je utrošio tolike svote na hramove i javnegrađevine, na milostinju i zabave za rimsku svetinu, na ratove nagranicama (kada bi ponestalo novca vojnoj blagajni) i na sličnedruge državne rashode, da je od tih sto četrdeset miliona zlatnika,kao i od silne lične imovine sakupljene iz raznih izvora ostalo samopetnaest miliona namenjenih naslednicima, a i ta svota bi se samovrlo teško mogla dobiti u gotovini. Ovim, međutim nisu bileobuhvaćene znatne svote novca koje nisu ni računate u imetak, akoje su već bile u zapečaćenim vrećama u podrumima Kapitola; tesvote su bile odvojene kao posebna zaveštanja savezničkimkraljevima, senatorima i vitezovima, njegovim vojnicima i rimskimgrađanima. Ta su zaveštanja ukupno iznosila još dva milionazlatnika. Isto tako je bila odvojena i svota za pokriće troškovapogreba. Svi su bili iznenađeni što je Avgustov imetak tako mali, aširile su se i svakojake gadne glasine, sve dok nisu pokazaniAvgustovi računi. Tada je svima bilo jasno da nije u pitanju nikakvapodvala od strane izvršilaca oporuke. Građani su bili jakonezadovoljni jer su zaveštanja njima namenjena bila veoma mršava,a kada je bio davan jedan komad u Avgustovu čast – naravno održavnom trošku – došlo je do gužve u pozorištu: Senat je tolikoteško grešio kada je trebalo deliti nagrade da je jedan od glumaca ukomadu odbio da igra za platu koja mu je ponuđena. Onezadovoljstvu u vojsci govoriću nešto kasnije. Ali sada ću prvo dakažem neku o Tiberiju.

Avgust je još za života bio ustupio deo vlasti Tiberiju, pa ga je iproglasio za svog naslednika, ali nije mogao da mu zavešta imonarhiju, ili bar nije mogao da učini to otvoreno. Mogao je samo da

ga preporuči Senatu, ali ovaj je sada opet raspolagao svojimpunomoćima, koja je ranije bio dao Avgustu. Senat nije voleo Tiberijai nije želeo njega za imperatora, ali Germanik, koga bi izabrali da imse ukazala ta mogućnost, nije bio prisutan. A nisu mogli da seogluše ni o Tiberijeva prava.

Niko se, dakle, nije ni usudio da spomene neko drugo ime semTiberijevog, i svi su se složili sa predlogom koji su izneli konzuli,naime s tim da Senat pozove Tiberija da preuzme i produži vršenjeAvgustovih dužnosti. On je odgovorio okolišno, podvlačeći veličinuodgovornosti koju pokušavaju da svale na njega, a navodeći i to daje on po prirodi čovek bez slavoljublja. Rekao je da je samo bogAvgust mogao da nosi to teško breme i da bi, po njegovom mišljenju,bilo najbolje kad bi se Avgustove dužnosti podelile na tri dela, patako podelila i odgovornost.

Senatori, koji su po svaku cenu hteli da mu ugode, ubeđivali suga da je u prošlom veku činjen nekoliko puta pokušaj sa triumviratomili vladom trojice, ali da se pokazalo da jedino monarhija može daukloni opasnost građanskih ratova. Tome je sledovao i jedanžalostan prizor: senatori su se pravili kao da plaču i kukaju grlećiTiberijeva kolena i preklinjući ga da usliši njihovu molbu. Tiberije je –da prekratimo priču – rekao da on ne želi da izbegne nijedanzadatak koji bi mu bio poveren, ali je ostao pri ranijoj izjavi da on nijeu stanju da sam ponese sav teret. On nije više mlad: pedeset šestmu je godina, a i vid mu je slab. Ali on bi prihvatio ma koji deo vlastikoji bi mu bio poveren. Tiberije je radio sve ovo samo zbog toga dabi unapred sprečio svaku optužbu da je želeo da se dočepa vlasti, anaročito da bi stvorio kod Germanika i Postuma (ma gde se onnalazio) utisak da je njegov položaj u Rimu vanredno jak – jer se onbojao Germanika, koga je vojska bezgranično više volela negonjega. On nije verovao da je Germanik hteo vlast radi nekih svojihličnih, sebičnih prohteva, ali je smatrao da bi možda Germanik – akobi samo saznao za sadržinu neobjavljene oporuke – pokušao daobezbedi Postumu nasleđe koje mu je po pravu i pripadalo, pa i daga postavi za trećeg člana jednog novog triumvirata koji bisačinjavali Tiberije, Germanik i Postum. Agripina je obožavalaPostuma, a Germanik je isto onako slušao njene savete kao što jeAvgust slušao Liviju. Tiberije je znao da bi senatori svi kao jedan

svečano pred gradom dočekali Germanika ako bi on pošao savojskom na Rim. U tom najgorem slučaju Tiberije bi ovomskromnošću koju je pokazao mogao kasnije da spase glavu i da živiu časnoj povučenosti.

Senat je uvideo da Tiberije u stvari želi ono što sa tolikoskromnosti odbija, te je upravo hteo da ponovi svoje molbe kada seumešao Gal i na svoj poslovan način rekao:

– Pa, u redu, Tiberije, koji deo državne uprave onda želiš dapoverimo tebi?

Tiberije je bio kao gromom ošinut tim neprijatnim i neočekivanimpitanjem. Ćutao je neko vreme, i onda odgovorio:

– Isti čovek ne može i da izvrši deobu i da izvrši sam izbor; ačak i ako bi to bilo moguće, bilo bi neskromno sa moje strane kad bihizabrao ili odbacio bilo koji odsek državne uprave, pošto – kao štosam već istakao – želim samo da mi se dozvoli dane upravljam samsvima poslovima.

Gal je iskoristio svoju nadmoć, pa je rekao:– Jedina moguća podela je ova: prvo, Rim i cela Italija; drugo,

vojska; i, treće, pokrajine. Koji bi deo ti izabrao?Pošto Tiberije nije odgovarao, Gal je nastavio:– U redu! Znao sam da nećeš odgovoriti. Hteo sam da priznaš

svojim ćutanjem da je besmisleno i govoriti da se na nekakva tri delacepa državna uprava, koju je izgradila i njome rukovodila samojedna jedina ličnost. Moramo se ili vratiti republikanskom oblikuvladavine ili nastaviti sa monarhijom. Pošto se Senat, kako izgleda,odlučio u korist monarhije, samo bismo gubili vreme kad bismo idalje govorili o triumviratu. Ponuđena ti je monarhija: primi je iliodbaci!

Drugi jedan senator, prijatelj Galov, dodao je:– Kao Pokrovitelj Naroda, ti imaš pravo da staviš veto na

predlog kojim su ti konzuli ponudili monarhiju. Ako zaista ne želišpotpunu vlast, trebalo je da upotrebiš veto još pre pola časa!

Tako je Tiberije bio nateran da zamoli Senat za izvinjenje i daizjavi da ga je zbunila iznenadnost i neočekivanost časti koja mu jeukazana: on zato moli da mu se dozvoli da malo razmisli o svomodgovoru.

Senat je tada prekinuo rad, pa je u toku kasnijih njegovihsednica Tiberije postepeno pristajao na to da mu se jedan po jedanizglasaju svi Avgustovi položaji i sve njegove dužnosti. On se,međutim, nikada nije koristio imenom Avgust, koje je baštinionasleđem, osim kada je upućivao pisma stranim kraljevima, abrižljivo je suzbijao i svaki pokušaj da mu ukažu božanske počasti.Postojao je još jedan razlog njegovom opreznom ponašanju: Livijase javno razmetala da je on iz njenih ruku primio monarhiju kao dar.Ona se razmetala ne samo zato da bi ojačala svoj položaj kaoAvgustova udova već i da bi stavila do znanja Tiberiju da bi – ako biikada njeni zločini izišli na videlo – svi smatrali i njega za saučesnika,pošto je on imao i najveće koristi od njenih nedela. A on je naravnoželeo da stvori utisak da joj ništa ne duguje, već da mu je Senat iprotiv njegove volje prosto naturio monarhiju.

Senat je neštedimice laskao Liviji, pa je hteo da joj dodeli i raznenečuvene počasti. Livija, međutim, kao žena, nije imala prava daprisustvuje sednicama Senata, pa je po zakonu bila i pod Tiberijevimsinovljim tutorstvom, pošto je on postao glava julijevskog doma. Takoje on, odbacivši i sam naziv „Otac Otadžbine”, odbacio i u njeno imenaziv „Majka Otadžbine” – koji je njoj bio ponuđen – i to podizgovorom da joj skromnost ne dopušta da ga prihvati. Pa ipak, onse silno bojao Livije, a isprva je potpuno i zavisio od nje, jer sam nijepoznavao osnovne tajne upravljanja imperijom. Nije tu bilo u pitanjusamo poznavanje uobičajenog načina rada: poverljivi podaci oprestupima svih značajnijih senatora i vitezova i većine značajnijihžena, razni drugi poverljivi izveštaj i, Avgustova lična prepiska sasavezničkim kraljevima i njihovim rođacima, prepisi izdajničkihpisama koja su bila uhvaćena ali ipak predata onima kojima su bilaupućena – sva ta pismena su bila u Livijinim rukama, a ona su bila išifrovana, tako da ih Tiberije nije mogao ni dešifrovati bez njenepomoći. Ali je on isto tako znao da i ona umnogome zavisi od njega.Zbog toga su se prećutno sporazumeli da oprezno sarađuju. Ona muje čak i zahvalila što je u njeno ime odbio opasni naziv koji joj jeponuđen, pa je rekla da je on bio u pravu; za uzvrat on joj je obećaoda će, čim njihov položaj postane sigurniji, narediti da joj se izglasajusvi nazivi koje bude poželela. Da bi pružio dokaza svoje dobre volje,on je u svim državnim pismima stavljao i njeno ime pored svoga. A

kao dokaz svoje dobre volje, ona mu je dala ključ obične šifre, iakone i ključ strogo poverljive: tvrdila je, štaviše, da je tajna te šifreumrla sa Avgustom. A sva poverljiva pismena o viđenijim Rimljanimabila su šifrovana strogo poverljivom šifrom.

A sada o Germaniku. Kada je u Lionu čuo za Avgustovu smrt iza odredbe njegove oporuke, kao i za Tiberijev dolazak na vlast,Germanik se smatrao obaveznim da verno služi novom državnompoglavaru. On je uostalom bio Tiberijev bratanac i posinak. Iako senisu naročito voleli, oni su ipak dotle mogli da sarađuju bez trvenja,kako kod kuće tako i za vreme vojni. On je smatrao da Tiberije nijeučestvovao u zaveri koja je dovela do progonstva Postuma. On nijeznao da nije objavljena prava Avgustova poslednja volja; osim togajoš uvek je verovao da je Postum i dalje na Planaziji, jer Avgustnikome osim Fabiju nije govorio o poseti i zameni. Germanik je,međutim, odlučio da se što pre vrati u Rim i otvoreno porazgovara saTiberijem o Postumovom slučaju. On bi objasnio da mu je Avgust upoverenju saopštio da namerava vratiti Postumu njegova prava čimSenatu bude mogao podneti dokaze o njegovoj nevinosti; trebalo bi,dakle, poštovati tu njegovu poslednju volju, iako ga je smrt sprečila unjenom izvršenju. Germanik bi svakako svim silama nastojao daPostum bude smesta vraćen u Rim, da mu budu vraćena zaplenjenaimanja i da mu se povere visoki položaji u državnoj upravi; najzad,on je smatrao da bi trebalo prinuditi Liviju da napusti vođenje makakvih državnih poslova, pošto je ona u spletkama ishodilaPostumovo progonstvo. Ali pre nego što je on i mogao ma štapreduzeti došle su vesti iz Majnca o pobuni vojske na Rajni, a zatim,dok je još hitao da uguši tu pobunu, dobio je vest o Postumovojsmrti. Rečeno mu je da je Postuma ubio zapovednik njegove straže,koji je bio dobio naređenje od Avgusta da ne dozvoli da ga Postumnadživi. Germanika je potresla i ožalostila Postumova pogibija, ali ontrenutno nije imao vremena da misli ni o čemu drugome sem o onojpobuni. Možeš biti ubeđen, čitaoče, da je vest o Postumovoj smrtiožalostila i jadnog Klaudija, jer je jadni Klaudije tada uvek imaodovoljno vremena. Štaviše, jadni Klaudije se silno mučio da bi našaonešto čime bi zabavio svoj duh. Niko, najzad, ne može da pišeistoriju duže od pet-šest sati na dan, naročito ako je malo nade da ćega iko ikada čitati. Ja sam se zato predao očajanju. Jer kako sam

mogao znati da je u stvari Klement ubijen, i to ne po Avgustovojnaredbi, nego da su čak i Tiberije i Livija bili nedužni u toj stvari?

Jer za ubistvo Klementa bio je u stvari odgovoran neki starivitez, Krisp, vlasnik Salustovih vrtova i prisni prijatelj Avgustov. Čimje čuo za Avgustovu smrt, on je, ne savetujući se sa Livijom iliTiberijem, koji je tada bio u Noli odmah poslao zapovedniku stražena Planaziji naređenje da pogubi Postuma, a to je naređenjepotvrdio i Tiberijevim pečatom. Tiberije mu je bio poverio kopijusvoga pečata da bi Krisp u njegovo ime mogao overiti neka poslovnapismena koja on nije uspeo da dovede u red pre odlaska na Balkan.Krisp je znao da će se Tiberije ljutiti ili da će se bar praviti da je ljut,pa se odmah stavio pod Livijinu zaštitu, tvrdeći da je uklonioPostuma tek pošto je saznao za zaveru nekih časnika straže, koji suhteli da pošalju lađu po Juliju i Postuma pa da ih odvedu do pukovau Kelnu; Germanik i Agripina bi ih svakako dočekali raširenih ruku, tebi časnici zatim naterali Germanika i Postuma da pođu na Rim.Tiberije je bio besan što je zloupotrebljeno njegovo ime, a Livija jeizvodila svoju lukavu igru pretvarajući se da veruje u to da je zaistabio ubijen sam Postum. Krisp nije bio kažnjen a Senatu jenezvaničnoj saopšteno da je Postum pogubljen po naređenju svogbožanskog deda, koji je, mudro predvideo da će divljačni mladićpokušati da prigrabi vrhovnu vlast čim bude čuo za smrt svogapretka, a Postum tobože zaista tako i postupio. Krisp nije naredioPostumovo pogubljenje zbog toga što bi želeo da se dodvori Tiberijui Liviji ili zbog toga što bi želeo da spreči građanski rat. On se njemusvetio zbog neke uvrede. Jer Krisp, koji je bio toliko lep koliko ibogat, hvalisao se jednom da se nikad nije trudio da stekne nekipoložaj, već da je zadovoljan nazivom običnog rimskog viteza.Postum mu je dobacio: „Običan rimski vitez, Krispe? Bilo bi ondadobro da prethodno uzmeš nekoliko običnih rimskih časova jahanja!”

Tiberije još nije bio ni čuo za pobunu. On je uputio Germanikuljubazno pismo u kome mu je izjavio saučešće zbog Avgustove smrtii dodao da Rim sada očekuje da će on i njegov brat po usvojenju,Kastor, braniti granice, pošto je on sam već isuviše ostareo za takvuslužbu, a i Senat je izrazio želju da on vodi poslove u Rimu. Pišući oPostumovoj smrti, rekao je da mu je žao što je primenjeno nasilje, alida mu se ne pristoji da dovodi u sumnju mudrosti te Avgustove

odluke. Nije dakle ni spomenuo Krispa! Germanik je iz toga svegamorao zaključiti da je Avgust još jednom promenio svoje mišljenje oPostumu, i to na osnovu nekog obaveštenja koje nije doprlo donjega, Germanika; prema tome, nije mu ostajalo ništa drugo nego datrenutno digne ruke od čitave te stvari.

Glava XV

Pobuna na Rajni izbila je kao posledica saglašavanja sapobunom vojske na Balkanu. Razočaranje vojnika zbog malog udelau Avgustovoj zaostavštini – četvoromesečna povišica plate u visiniod samo tri zlatnika po čoveku – dovelo je do rasplamsavanja starognezadovoljstva; a vojnici su isto tako smatrali da će Tiberije – zbognesigurnosti svoga položaja – morati prihvatiti svaki razuman zahtevkoji bi mu oni postavili, samo da bi stekao njihovu naklonost. Izmeđuostalog, tražena je i povišica plate, ograničenje vojne službe našesnaest godina i popuštanje logorske stege. Plata je zaista bilanedovoljna: vojnici su morali svojom platom da pokrivaju sve izdatkeza oružje i opremu, čije su cene skakale. Isto je tako tačno da su,zbog iscrpenosti ljudskih rezervi, zadržane hiljade isluženih vojnikapod oružjem, iako je trebalo da budu pušteni još nekoliko godinaranije, a i mnogi stari borci ponovo su pozivani pod zastavu, premdasu već bili nesposobni ma za kakvu službu. Bilo je tačno i to da suodeljenja koja su bila obrazovana od tek oslobođenih robova bilatako slaba da je Tiberije smatrao za potrebno da pojača stegu: on jezato birao cepidlake za zapovednike četa i naređivao im daneprestano zamaraju vojnike trudnim dužnostima i da stalno gladeleđa boraca onim vitkim štapom od vinjage koji starešine nose uznak svoga dostojanstva.

Kada je vest o Avgustovoj smrti doprla do balkanske vojske, tripuka su se upravo nalazila zajedno u jednom letnjem logoru. Njihovzapovednik ih je za nekoliko dana oslobodio posvednevnih smotri izamornih vežbi. Iskusivši jednom lak život i dokolicu, vojnici su seuznemirili i odbili da se pokore svojim časnicima čim su ponovo bilipozvani na obuku. Oni su odmah postavili zahteve. Zapovednik im jesaopštio da on nema prava da iziđe u susret tim zahtevima ipredočio im kakvoj se opasnosti izlažu zbog buntovnog držanja.Vojnici nisu činili nikakva nasilja, ali su odbili da se pokore, pa su nakraju nagnali zapovednika da pošalje svoga sina u Rim, da bi onpreneo njihove zahteve Tiberiju lično. Pošto je zapovodnikov sinnapustio logor odnoseći ovu poruku, nered je samo porastao. Onivojnici koji su se teže obuzdavali počeli su da pljačkaju po logoru ipo okolnim selima, a kada je zapovednik uhapsio njihove kolovođe,

ostali su provalili u stražaru i oslobodili krivce, ubivši pri tom jednogčasnika koji je pokušao da im se suprodstavi. Ovaj časnik je imaonadimak „Stari Daj-mi-još-jednu”, jer je, čim bi slomio vinjagu bijućinjome po leđima nekog vojnika, obično tražio da mu donesu i drugu,pa i treću. Po dolasku zapovednikova sina u Rim, Tiberije je poslaonjegovom ocu u pomoć Kastora na čelu dva bataljona dvorskestraže, jednog odeljenja dvorske konjice i dobrog dela telesnestraže, koja je bila sastavljena od Nemaca; stožerni časnik po imenuSejan, sin zapovednika dvorske straže i jedan od malog brojaTiberijevih bliskih prijatelja pošao je sa Kastorom kao njegovzamenik. (O ovome Sejanu moraću kasnije još dosta da pišem.) Čimje prispeo na Balkan, Kastor se rulji obratio dostojanstveno i bezstraha, pa joj je pročitao pismo svoga oca, kojim je Tiberije obećavaoda će se starati o nepobedivim pukovima, sa kojima je delio teškoćevojevanja toliko godina, ali da će izneti pred Senat sve njihovezahteve tek pošto se bude povratio od prevelike žalosti zbogAvgustove smrti. U međuvremenu – pisao je Tiberije – njegov sinjedošao do njih da bi smesta sproveo sve one mere koje bi trenutnobile neophodne za poboljšanje njihovog položaja, dok se konačnaodluka mora prepustiti Senatu.

Pobunjenici su onda odredili jednog časnika za svogapredstavnika, koji je imao da iznese njihove zahteve, pošto senijedan vojnik nije usuđivao da istupi u tome svojstvu iz straha da ćekasnije biti obeležen kao kolovođa. Kastor je izjavio da mu je jakožao, ali da on nije ovlašćen da prihvati tako zamašne zahteve kaošto su šesnaestogodišnja služba, otpuštanje iz vojske starih vojnika itoliko povišenje plate da bi ona iznosila, srebrnjak na dan. Samonjegov otac ili Senat mogli bi da učine takve ustupke.

Ovo je naljutilo vojnike. Upitali su ga koga on đavola traži naBalkanu, kad već nije u mogućnosti da išta učini za njih. Njegov otacTiberije, govorli su oni, uvek se služio istom podvalom kad god bi muoni izneli svoje pritužbe: on se takođe krio iza Avgusta i Senata.Uostalom, šta je taj Senat? Gomila bogatih nekorisnih lenština, odkojih bi većina umrla od straha čim bi ugledala neprijateljski štit ilimač isukan u srdžbi. Vojnici su počeli da hitaju kamenice naKastorovu pratnju, te je položaj postao ozbiljan. Kastoru je, međutim,pritekla u pomoć jedna srećna slučajnost. Dogodilo se pomračenje

meseca, a to je ostavilo neočekivano velik utisak na vojsku, jer su svivojnici sujeverni. Oni su smatrali da je pomračenje znak nebeskomgneva zbog ubistva „Starog Daj-mi-još-jednu”, kao i zbog njihovogsuprotstavljanja starešinama. Među pobunjenicima je bilo i potajnihpristalica poretka, a jedan od njih je došao Kastoru i predložio mu daprikupi verne vojnike i razašlje ih po šatorima po dvojicu i trojicu, teda oni pokušaju da urazume nezadovoljnike. Kastor je tako ipostupio. Sutradan je već vladalo sasvim drugačije raspoloženje ulogoru, pa je Kastor – iako je pristao da ponovo, ovoga puta sasvojom preporukom, pošalje zapovednikovog sina Tiberiju sa istimzahtevima – uhapsio dva vojnika koji su kako izgleda, bili ipotpaljivači bune, te ih je dao javno pogubiti. Ostali se vojnici nisutome usprotivili, već su čak dobrovoljno predali onu petoricu vojnikakoji su ubili zapovednika čete, a sve su to učinili da bi dali dokazasvoje vernosti. Oni su, međutim, i dalje nepokolebljivo odbijali daizlaze na smotru ili da izvršavaju ma kakve druge vojne zadatkeosim onih najpotrebnijih, sve dotle dok ne stigne odgovor iz Rima.Vreme se u tom pokvarilo, a kiša je lila po logoru kao iz kabla, takoda je onemogućila svaku vezu između šatora. Svi su smatrali da jeto nova opomena neba, tako da se pobuna ugasila još pre nego štose glasnik i mogao vratiti, te su se pukovi, pod zapovedništvomsvojih časnika pokorno vratili u svoje zimske stanove.

Pobuna na Rajni je bila već mnogo ozbiljnija. Deo Nemačke kojije bio pod Rimljanima dopirao je sada na istoku do Rajne, a bio jepodeljen na dve pokrajine: Gornju i Donju. Prestonica GornjePokrajine, koja je obuhvatala i deo Švajcarske, bio je Majnc, aprestonica Donje Pokrajine, koja se na severu prostirala do rekeŠelte i Sambre, bio je Keln. U svakoj od ovih pokrajina nalazila su sepo četiri puka, a Germanik je bio njihov vrhovni zapovednik. Neredisu prvo izbili u jednom letnjem logoru Donje Pokrajine. Pritužbe subile iste kao i kod balkanskih trupa, ali je pobuna bila mnogootvorenija, pošto je ovde pod oružjem bilo mnogo više novaka izredova gradskih oslobođenika. Ovi oslobođenici su po svojoj naravijoš uvek bili robovi, a bili su naviknuti na mnogo lakši i udobniji životnego što je bio život onih slobodnih građana, većinom siromašnihseljaka, koji su predstavljali okosnicu vojske. Oni su bili sasvim rđavivojnici, a njihovo nevaljalstvo nije obuzdavao nikakav ponos što

pripadaju istom puku. Jer ovi pukovi nisu bili pod Germanikovimzapovedništvom za vreme poslednje vojne; to su bili Tiberijevivojnici.

Zapovednik je izgubio glavu i nije bio u stanju da obuzda drskostpobunjenika, koji su ga obasipali žalbama i pretnjama. Njegovaplahost ih je ohrabrila, te su napali najomrznutije zapovednike četa,pa su neku dvadesetoricu među njima i tukli do smrti njihovimsopstvenim šibama od vinove loze i bacili najzad njihove leševe uRajnu. Ostalima su se podsmevali, pa su ih uz uvrede isterali izlogora. Kasije Herea bio je jedini viši časnik koji je pokušao da sesuprodstavi tom čudovišnom i nečuvenom ponašanju. Njega jenapalo jedno odeljenje pobunjenika; on, međutim, nije pobegao nitiih je molio za milost, već se sa isukanim mačem bacio usred gomile,udarajući sečivom i levo i desno, i tako se probio između vojnika svedo svetog uzvišenja u logoru na kome su održavana suđenja, znajućida se nijedan vojnik neće usuditi ni da ga se dotakne dokle god sebude nalazio na tome mestu.

Germanik nije imao bataljona dvorske straže da ga zaštite, većje odmah odjahao u pobunjeni logor, sam i praćen samo malimbrojem vojnika. On tada još nije bio čuo za pokolj časnika. Rulja jezaokupila i njega, kao što je ranije postupila i prema svomzapovedniku, ali je Germanik pribrano odbio da joj uputi ma i jednureč sve dok se vojnici ne svrstaju u čete i bataljone, kao što sepristoji, sa razvijenim stegovima, tako da bi on mogao da zna komese uopšte obraća. Vojnicima je izgledalo da je to samo mali ustupak,a želeli su da čuju šta on ima da im kaže. Ali kada su se postrojili,stari zapt je ipak unekoliko bio uspostavljen; iako su se oni – time štosu poubijali svoje starešine – stavili u takav položaj da se nisu moglinadati Germanikovu poverenju ili praštanju, oni su mu ipak u srcuverovali kao čoveku hrabro dobrom i čestitom. Jedan stari vojnik – abilo ih je koji su služili u Nemačkoj već dvadeset pet ili tridesetgodina – uzviknuo je: – Koliko ovaj čovek liči na svog oca!

A drugi:– Morao bi biti đavolski dobar, da bi bio isto tako đavolski dobar

ka njegov otac!Da bi privukao njihovu pažnju, Germanik je tako podesio svoj

glas da je izgledalo kao da razgovara sa vojnicima. Govorio je prvo o

Avgustovoj smrti i o velikoj žalosti koju je ona izazvala; zatim ih jeuveravao da je Avgust za sobom ostavio nerazrušivo delo i svoganaslednika, koji će biti u stanju da nastavi vladanje i zapovedanjevojskom onako kako bi to činio i sam Avgust.

– Vi svi znate slavne pobede mog oca u Nemačkoj. Mnogi odvas su učestvovali u njima, rekao je on.

– Nikada nije bilo boljeg zapovednika ili boljeg čoveka od njega!– doviknuo je jedan stari vojnik. Živeli Germanik-otac i Germanik-sin!

Kolika je bila prostodušnost moga brata vidi se i iz toga što onnije ni uvideo kakav su utisak ostavile njegove reči. Govoreći osvome ocu, on je mislio na Tiberija (koji je takođe često nazivan iGermanikom), ali su stari vojnici mislili da on govori o svome pravomocu; a govoreći o Avgustovom nasledniku, on je opet mislio naTiberija, ali su vojnici smatrali da on misli na samoga sebe. Neprimećujući ovu zabunu, Germanik je nastavio da govori o slozi kojavlada u Italiji i o vernosti Francuza, iz čije oblasti upravo i dolazi, paje zatim rekao da ne razume zašto ih je iznenada obuzela takvazlovolja. Šta ih to tišti? Šta su učinili sa svojim zapovednicima četa,odreda, pa čak i sa svojim zapovednicima pukova? Zašto časnicinisu izišli na smotru? Zar su oni zaista isterani iz logora, kao što jeon čuo?

– Nekoliko nas je još u životu, pa smo čak i prisutni, Cezare,dobacio je neko, i Kasije je istupio iz stroja, pa je hramajući prišaoGermaniku. Ali nema nas mnogo. Otrgli su me sa uzvišenja zasuđenje i zatvorili u stražaru; četiri dana mi nisu dali ništa za jelo.Jedan stari vojnik je maločas bio tako dobar da me je pustio.

– Zar tebe, Kasije! – uzviknuo je Germanik. Zar su zaistapostupili tako s tobom? Sa čovekom koji je vratio onuosamdesetoricu iz Teutoburške šume? Sa čovekom koji je spasaomost na Rajni?

– Dosta je što su mi poštedeli život, odgovorio je Kasije.Germanik je užasnut upitao:– Vojnici, je li to istina?– Sami su krivi za svoju sudbinu! – uzviknuo je neko, a zatim je

nastupio užasan metež. Vojnici su se skidali do gole kože da bipokazali jedva zamlađene bele tragove od časnih rana na svojimgrudima i hrapave modre masnice od batinjanja na leđima. Jedan

oronuo starac izleteo je iz stroja, pa je trčeći prema Germanikuprstima otvarao usta da bi pokazao gole desni. A onda je povikao: –Ja, ovako bezub, ne mogu, zapovedniče, da žvaćem kamenje, a nemogu ni da idem pod opremom i da se borim jedući splačine! Boriosam se pod tvojim ocem u njegovoj prvoj vojni na Alpima, a već tadasam imao šest godina službe za sobom. Imam dva unuka u istomodeljenju u kome i ja služim. Otpusti me iz vojske, zapovedniče! Jasam te ljuškao na kolenima kada si bio malo dete! A od mene setraži, iako sam kilav, da pređem dvadeset milja, noseći sto funtiopreme na leđima.

– Vrati se u stroj, Pomponije! – naredio mu je Germanik, jer jeprepoznao starca i bio potresen što ga još uvek vidi pod oružjem. Tise zaboravljaš! Naknadno ću se pozabaviti tvojim slučajem. Za imebožje, pokaži dobar primer novacima!

Pomponije ga je vojnički pozdravio i vratio se u stroj. Germanikje podigao ruku da bi uspostavio tišinu, ali su ljudi nastavili da glasnonegoduju zbog male plate i nepotrebnih zanimanja, kojima su ihtoliko mučili od jutra do povečerja da često nisu imali ni trenutkaodmora, kao i zbog toga što su ljude brisali sa vojničkih spiskova tekkada bi krepali od starosti. Germanik nije ni pokušao da dođe do rečisve dok nije ponovo zavladala potpuna tišina. Tada je rekao: –Obećavam vam pravdu u ime svog oca Tiberija! Njemu leži na srcuvaše dobro isto onoliko koliko i meni, a on će učiniti za vas sve štose može učiniti bez ugrožavanja same Imperije. Ja vam stojim dobarza to!

– O, neka đavo nosi Tiberija! – odjeknuo je nečiji glas, a tajuzvik je prihvaćen sa svih strana uz psovke i pogrde. A onda suodjednom počeli da viču:

– Živeo Germanik! Ti si naš imperator! Baci Tiberija u Tibar!Živeo Germanik! Germanik imperator! Neka ide do đavola Tiberije!Neka ide do đavola i ta kurva Livija! Živeo Germanik! Povedi nas naRim! Mi smo tvoji! Živeo Germanik, sin Germanikov! Neka Germanikbude imperator!

Germanik je bio kao munjom pogođen. Viknuo je :– Vi mora biti da ste ludi, kada tako govorite! Šta vi mislite o

meni? Mislite li da sam izdajnik?Na to je neki stari vojnik uzviknuo:

– Ne govori tako, zapovedniče! Pa ti si malopre sam rekao daćeš produžiti Avgustovo delo! Nemoj sada da uzmičeš!

Germanik je tek tada uvideo svoju zabludu, pa je – pošto su sepoklici „Živeo Germanik” i dalje razlegali – skočio sa logorskoguzvišenja i pohitao ka svome konju, koji je bio privezan za jedankolac; hteo je da uzjaše konja i da u divljem trku napusti ovaj prokletilogor. Vojnici su, međutim, isukali mačeve i preprečili mu put.

Germanik je, van sebe, viknuo:– Pustite me da prođem, ili ću – tako mi boga! – dići ruku sam

na sebe!– Ti si naš imperator! – odgovorili su mu vojnici.Germanik je tada potegao mač na sebe, želeći da se ubije, ali

mu je neko uhvatio ruku. Svakom poštenom čoveku je moralo bitijasno da je Germanik stvarno i mislio ono što je govorio, ali su mnogibivši robovi smatrali da on samo licemerno izigrava skromnost ivrlinu. Jedan od njih se nasmejao i rekao: – Evo, uzmi moj mač! Onje oštriji!

Stari Pomponije, koji je stajao do njega, planuo je i udario togavojnika po ustima. Germanika su prijatelji odvukli u zapovednikovšator. Zapovednik je ležao u postelji polumrtav od straha, skrivajućiglavu pod pokrivačem. Prošlo je dosta vremena dok se on tolikopribrao da je mogao da ustane i iskaže poštovanje Germaniku.Njemu kao i njegovoj pratnji spasla je život telesna straža, koju susačinjavali najamnici iz oblasti oko švajcarske granice.

Na brzinu je održano većanje. Kasije je saopštio Germaniku dase, na osnovu jednog razgovora koji je on čuo dok je ležao ustražari, može zaključiti da će pobunjenici poslati svoje predstavnikepukovima Gornje Pokrajine, da bi tako osigurali i njihovu podršku uslučaju opšte vojne bune. Neki od pobunjenika su smatrali da trebaostaviti Rajnu bez odbrane i poći na Francusku, opljačkati gradove,na silu povesti sa sobom žene i osnovati nezavisnu kraljevinu negdena jugozapadu Imperije, koju bi s leđa štitili Pirineji. Rim u prvovreme ne bi bio u stanju da odgovori na taj potez, te bi odmetniciimali dovoljno vremena da na miru učvrste svoju kraljevinu.

Germanik je odlučio da se smesta vrati u Gornju Pokrajinu iprivoli tamošnje pukove da se zakunu na vernost Tiberiju. Ovi supukovi doskora stajali pod njegovim neposrednim zapovedništvom,

te se Germanik nadao da će oni ostati verni, ukoliko bi naravnostigao do njih pre pobunjeničkih izaslanika. Znao je da i oni imajuiste žalbe u pogledu plate i dužine službe, ali su zato njihovestarešine bili bolji ljudi, koje je on i izabrao zbog njihovog strpljenja ivojničke spreme, a ne zbog nekog njihovog praznog ugleda.Međutim, i ovde je trebalo prvo nekako primiriti pobunjene pukove.Postojala je samo jedna mogućnost, i Germanik je tada izvršio jediniprestup u životu: on je krivotvorio jedno pismo koje je trebalo tobožda potiče od samoga Tiberija, a koje je idućeg jutra trebalo da mubude predato na vratima njegovog šatora. Iste noći je potajno izaslanglasnik, sa naređenjem i da ukrade konja, odjaše dvadeset milja najugozapad, a zatim da se punom brzinom vrati drugim putem.

U pismu je stajalo da je Tiberije čuo za neke opravdane žalbepukova koji služe u Nemačkoj i da želi da odmah iziđe u susret. Onće se postarati da im smesta bude isplaćen novac koji im jezaveštao Avgust, a u znak poverenja koje ima u njihovu vernost onće tu svom udvostručiti o svom trošku. Predložiće Senatu da im sepovisi plata. On će odmah i bezuslovno otpustiti iz vojske sve ljudesa preko dvadeset godina službe, a daće uslovni otpust i svimaonima koji su već odslužili šesnaest godina; ti ljudi neće moći dabudu ponovo pozvani, u vojsku, osim za službu u posadama pogradovima.

Germanik nije bio tako vešt u laži kao njegov stric Tiberije,njegova staramajka Livija ili njegova sestra Livila. Glasnikovog konjaje prepoznao njegov glasnik, a prepoznat je i sam glasnik, koji je biojedan od Germanikovih konjušara. Po logoru se počelo šaputati da jepismo krivotvoreno. Starim vojnicima je ipak išlo u račun da proglasepismo za pravo i da zatraže da se smesta ispuni obećanje, te dabudu otpušteni iz vojske i da im se isplati ono što im je Avgustzaveštao. Oni su, dakle, tako i istupili, a Germanik im je odgovorioda je imperator čovek od reči i da će obećanje u pogledu otpusta bitiispunjeno još istoga dana. Zamolio ih je da se samo malo strpe upogledu onoga što im je Avgust ostavio, jer im to može biti isplaćenou celini tek kada se budu vratili u svoje zimske logore. Rekao im jeda nema dovoljno gotovine u logoru da bi mogao svakome vojnikuda isplati njegovih šest zlatnika, ali da će se pobrinuti da im njihovzapovednik razdeli sav raspoloživi novac. Ovo je unekoliko umirilo

vojnike, iako nisu više bili toliko oduševljeni Germanikom, pošto seispostavilo da on neće ispuniti sva njihova očekivanja: „On se plašiTiberija, govorili su, a nije se ustručavao ni od toga da se poslužiobmanom.” Izaslali su mala odeljenja, koja je trebalo da pronađunjihove starešine i pristali su da opet slušaju naređenja svogazapovednika. Germanik je rekao zapovedniku da će ga predSenatom optužiti za kukavičluk ako se smesta ne pribere.

Pošto se uverio da su suviše stari vojnici otpušteni iz vojske i daje razdeljen raspoloživ novac, Germanik je odjahao u GornjuPokrajinu. Tu je zatekao pukove koji su žudno očekivali novosti odogađajima u Donjoj Pokrajini; srećom oni se još nisu bili otvorenopobunili, jer je njihov zapovednik, Silije, bio čovek nesalomljive volje ičvrste ruke. Germanik je i njima pročitao ono isto krivotvoreno pismoi zatražio od njih da se zakunu na vernost Tiberiju, i vojnici su gaodmah poslušali.

U Rimu je zavladalo veliko uzbuđenje čim su stigle vesti orajnskoj pobuni. Tiberije je i ranije bio oštro osuđivan što je, umestoda sam ide na Balkan, poslao Kastora da on uguši tamošnju pobunu– koja u to vreme još nije bila ugušena – a sada su mu zviždali naulici i pitali ga zašto se uvek bune baš oni vojnici kojima je on ličnozapovedao, dok drugi ostaju verni Rimu. (Jer i u Dalmaciji se nisupobunili pukovi kojima je zapovedao Germanik.) Govoreno mu je datreba smesta da ide u Nemačku i da sam pokusa čorbu koju jezakuvao na Rajni, a ne da taj posao prepušta Germaniku. Tiberije jezbog svega toga izjavio pred Senatom da će otići u Nemačku, pa je,ne žureći se, počeo sa pripremama, sa izborom pratnje iopremanjem jedne male flote. Ali kada je on već bio gotovo zapolazak, plovidba je postala opasna zbog zime, a počele su pristizatii povoljnije vesti iz Nemačke. Prema tome, Tiberije nije ni pošao naput. U stvari, on nikad nije ni nameravao da pođe.

U međuvremenu sam ja dobio jedno kratko pismo odGermanika, u kome me je molio da odmah, u najvećoj tajnosti,prikupim sa njegovog imanja dve stotine hiljada zlatnika, koji mu jenovac potreban radi obezbeđenja sigurnosti Rima. Nije mi pisaoništa više o tome, već mi je samo poslao pismeno ovlašćenje da gamogu zastupati u svim poslovnim stvarima. Otišao sam do glavnognadzornika njegovog imanja, koji mi je rekao da on, bez prodaje

nekretnina, može da sastavi samo sto hiljada zlatnika, a da bi svakaprodaja izazvala razne glasine, a Germanik je očigledno baš to i hteoda izbegne. Morao sam, dakle, ostatak sam da sakupim; pedesethiljada sam uzeo iz svoje riznice; posle toga ostalo mi je samo desethiljada zlatnika, jer sam već pre toga morao da platim pristupninu zanovi sveštenički red; a drugih pedeset hiljada sam dobio prodajomnekih nekretnina u Rimu, koje sam bio nasledio od oca. Srećom,imao sam već odranije kupca za njih, a morao sam prodati i onerobove koji mi nisu bili neophodni; a prodao sam samo one ljude ižene za koje sam smatrao da mi nisu naročito odani. Poslao sam,dakle, Germaniku novac već dva dana posle prijema pisma kojim meje molio za tu pomoć. Moja mati se silno naljutila kada je čula zaprodaju tih nekretnina; kako nisam smeo da joj kažem zašto mi jepotreban novac, izjavio sam joj da sam se u poslednje vreme kockaou suviše velike svote i da sam, pokušavajući da povratim neke teškegubitke, izgubio još dva puta toliko. Poverovala mi je, pa me je odsada peckala i nadimkom „kockar”. Ali je meni već i sama pomisaoda nisam izneverio Germanika i Rim pružala potpunu utehu za tanjena peckanja.

Moram priznati, u to vreme sam se zaista mnogo kockao, alinikad nisam ni dobijao niti gubio velike svote. Igrao sam da bih seodmorio od pisanja. Pošto sam završio istorijsko delo o Avgustovimverskim reformama, napisao sam kratku humorističnu knjigu O kockii posvetio je božanskom Avgustu, uradio sam to samo zato da bihnajedio svoju majku. Naveo sam odlomke iz jednog pisma koje jeAvgust – koji je jako voleo da se kocka – jednom uputio mome ocu;u pismu je rekao da mu se jako svidela njihova igra prethodne noći,pošto moj otac najbolje ume da podnese gubitke od svih kockarakoje je on upoznao. Moj otac, pisao je Avgust, uvek je smejući segrdio sudbinu, kad god bi bacio Pseto, a kada bi neki saigrač bacioVeneru, radovao se tome isto toliko kao da je on sam tako srećnobacio kocku. „Zaista je pravo zadovoljstvo dobiti protivu tebe, dragimoj, a ovo je najveća pohvala koju mogu da kažem o nekom čoveku;jer ja obično ne volim da dobivam, pošto na taj način dobijamneželjen uvid u srca mojih tobožnjih najvernijih prijatelja, Niko, osimnajboljih ljudi, ne voli da izgubi u igri sa mnom, jer sam ja imperator,te svi misle da sam i bezgranično bogat – a bogovi svakako ne bi

trebalo da budu naklonjeni onome koji ionako ima već isuviše. Zbogtoga ja namerno – kao što si možda i primetio – uvek na kraju igrenapravim grešku u sračunavanju, pa ili tražim manju svotu od onekoju sam u stvari dobio ili – tobož usled neke omaške – platim višenego što sam dužan, a retki su oni – ako izuzmemo tebe – koji sutoliko pošteni da me isprave.” (Želeo sam da navedem i jedanodlomak u kome je reč o Tiberijevom nepriličnom ponašanju prikocki, ali to naravno nisam smeo da učinim.) Počeo sam knjigušaljivo-ozbiljnim ispitivanjem istorije kocke, a pri tom sam naveo imnoge nepostojeće pisce i opisao mnoge čudne načine mućkanjaposude sa kockicama. Glavni predmet knjige sastojao se naravno utome kako se na kocki dobija ili gubi: knjiga je u stvari nosila naslovKako ću dobiti na kocki? Avgust je u jednom drugom pismu rekao daje, trudeći se da izgubi, dobijao sve više i više, te je – čak i kada bise na svoju štetu namerno prevario u računu – retko kad sagubitkom ustajao od kockarskog stola. Naveo sam dakako i jednusuprotnu izjavu, koju je Polion pripisao mome dedi Antoniju, naimeda je, kada bi se trudio da dobije na kocki, gubio sve više. Doveosam u vezu te dve izjave i odatle izvukao sledeći osnovni zakonkocke: ukoliko bogovi iz nekog drugog razloga nisu kivni na nekogčoveka, oni će dobitak podariti onome kome je najmanje stalo dodobitka. Prema tome, jedini način da se dobije na kocki je razvijanjeu sebi iskrene želje da se izgubi. Pisana teškim stilom, kojim sampodražavao svom starom strašilu Katonu, knjiga je – laskam sebi –bila vrlo duhovita, baš zbog nepomirljive suprotnosti koja se krila usamom zaključku. Naveo sam i staru izreku po kojoj će hiljaduzlatnika dobiti svaki onaj koji sretne stranca na šarenoj mazgi, alipod uslovom da i ne pomisli na mazgin rep sve dok ne dobije novac.Nadao sam se da će se ovaj podsmešljivi spis svideti ljudima koji susmatrali da se moje istorije ne mogu svariti. Međutim, knjiga seuopšte nikome nije svidela. Niko je nije ni shvatio kao humorističnodelo! Trebalo je da unapred uvidim da starinski čitaoci, koji su bilivaspitani na Katonovim delima, neće uživati u podsmešljivompodražavanju njihovom uzoru, a da mlađi naraštaji, koji nisu biliuzgajani pomoću Katonovih dela, neće ni osetiti parodiju. Knjigu su,prema tome, svi odbacili kao neshvatljivo dosadno i glupo delo,

pisano sa potresnom ozbiljnošću, delo koje konačno dokazuje da suu pravu oni koji govore o meni kao o čoveku koji nije pri čistoj svesti.

Ovo je izlaganje bilo sasvim neumesno udaljavanje odpredmeta. Ostavio sam Germanika kako žudno očekuje novac, apočeo da pišem o kocki! Verujem da bi me stari Atenodor najoštrijeosudio da je danas još u životu.

Glava XVI

U Bonu, u Nemačkoj, Germanika je posetilo jedno izaslanstvoSenata koje je tamo uputio Tiberije. Ono je, u stvari, trebalo daproveri da li Germanik nije preuveličao ili umanjio ozbiljnost pobune.Izaslanici su nosili i jedno Tiberijevo pismo u kome je on odobrio svaobećanja koja su data vojsci u njegovo ime, sem obećanja oudvostručenju svote koju je trebalo vojnici da naslede od Avgusta,jer bi se to obećanje moralo dati svoj rimskoj vojsci, a ne samopukovima u Nemačkoj. Tiberije je čestitao Germaniku na očiglednimuspesima postignutim lukavstvom, ali mu nije bilo pravo što semoralo pribeći krivotvorenju. On je dodao da će od samih vojnikazavisiti da li će on ispuniti data obećanja ili ne. (Ali to nije značilo daće on, kako je to predpostavljao Germanik, ispuniti ta obećanja čimse vojnici opet poslušno budu podvrgli vojnoj stezi, već je značilonešto sasvim obrnuto.) Germanik mu je smesta odgovorio drugimpismom, braneći izdatke za dvostruke plate, dodajući da će on njihizmiriti sam iz svojih izvora, a da vojnici neće ni pomisliti da je njihovdobrotvor neko drugi a ne Tiberije. Dodao je da je on u onomizmišljenome pismu jasno istakao da treba nagraditi samo pukovekoji su u Nemačkoj, i to zato što su se oni nedavno sa uspehom tuklipreko Rajne. A što se tiče drugih posebnih obećanja, veterani koji suimali preko dvadeset godina službe već su otpušteni, te su sadaostali pod zastavom samo zato što čekaju da stigne i njihov deonovca nasleđenog od Avgusta.

Germanik je samo s mukom podneo ovaj namet na svojuimovinu, te me je molio da mu trenutno ne tražim pedeset hiljadazlatnika koje sam mu bio pozajmio. Odgovorio sam mu da to nije nibio zajam, nego poklon, i da sam gord što mogu to da učinim. Ali,vratimo se događajima onim redom kojim su i tekli! U času kada jeizaslanstvo Senata stiglo, dva puka su bila u svom zimskom logorukod Bona. Njihov put do tih zimskih logora, obavljen podzapovedništvom njihovog vojskovođe, bila je sramna rabota, jer suvojnici tih pukova vezali vreće sa novcem za velike motke, pa su ihnosili, tako obešene, između zastava. Druga dva puka su odbila danapuste svoje letnje logore sve dotle dok im se ne isplati čitavasvota. Dva bonska puka, Prvi i Dvadeseti, posumnjali su da je

izaslanstvo možda došlo i zato da poništi date ustupke, te su seponovo počeli buniti. Neki od vojnika su bili za to da se odmah kreneu njihovu novu kraljevinu, te je nekoliko vojnika u ponoć banulo uGermanikov stan, u kome je, u jednom zaključanom kovčegu, biočuvan orao Dvadesetog puka, pa su izvukli Germanika iz postelje,oteli mu ključ – koji je on nosio na jednom tanjem zlatnom lancu okovrata, otključali kovčeg i ugrabili orla. Zatim su pošli ulicama, kličući ipozivajući svoje drugove da „pođu za orlom”, pa su se sreli sasenatorima iz izaslanstva, koji su čuli neku buku i poleteli da zatražezaštitu od Germanika. Vojnici su počeli glasno da ih grde, pa su čak ipotrgli mačeve. Senatori su onda promenili pravac i hitno se uputili uglavni stan Prvoga puka, u kome su se stavili pod zaštita njegovihsvetih orlova. Gonioce tih senatora obuzelo je toliko ludilo od besa ipića da bi sigurno raspolutili lobanju i samom vođi senatskogizaslanstva, samo da stegonoša, kome je spadalo u dužnost nošenjeorla, nije bio hrabar čovek i vešt mačevalac. A da je došlo do togazločina, to bi ceo puk stavilo van zakona i prema njemu bi sepostupilo bez milosti, što bi svakako bio znak za građanski rat u celojzemlji.

Neredi su se nastavili u toku cele noći, ali su srećom prošli bezkrvoprolića, izuzev što je tu i tamo bilo pijanačkih okršaja izmeđusuparničkih vojničkih četa. Kada se razdanilo, Germanik je narediotrubaču da zatrubi zbor, pa je stao na sudijsko uzvišenje u logoru, apored sebe je posadio vođu senatskog izaslanstva. Vojnici su seosećali krivima, pa su bili uznemireni, a u nekoliko i razdraženi, ali ihje opčinila Germanikova srčanost. On je ustao, naredio da bude mir,a zatim je široko zevnuo, pokrio usta rukom, pa se izvinio da nijedobro spavao zato što mu miševi nisu dali mira svojim grebanjem postanu. Vojnicima se svidela ta šala, pa su se smejali. On se,međutim, nije pridružio njihovom smehu.

– Neka je hvala nebu, rekao je on, što je svanulo! Nikada nisamproveo tako rđavu noć. U jednom trenutku mi se usnilo da je oraoDvadesetog puka nekud odleteo, a kakvo zadovoljstvo što ga jutrosopet vidim na smotri! Neki zli dusi lebdeli su nad logorom, a njih namje nesumnjivo poslalo neko božanstvo koje smo uvredili. Sve vas jeuhvatilo neko ludilo, te vas je samo neko čudo spaslo da ne izvršitezločin koji bi bio bez premca u istoriji Rima, zločin neizazvanog

ubistva jednog poklisara našeg sopstvenog grada, koji se pred vašimmačevima stavio pod sveto okrilje božanstva vašeg sopstvenogpuka.

Posle toga je Germanik rekao da je izaslanstvo Senata došlosamo zato da potvrdi ona prvobitna obećanja koja je dao Tiberije uime Senata i da proveri da li je on, Germanik, ta obećanja vernoizvršio.

– Pa dobro, šta je onda bilo s tim? I gde je ostatak našegnasledstva? – Uzviknuo je neko, a taj uzvik su prihvatili i drugi. Čulisu se povici:

– Zahtevamo svoju plata!Nekom srećnom okolnošću baš su se tada pojavila vozila na

kojima je bio novac, a njih su sprovodili konjanici. Germanik jeiskoristio priliku da brzo vrati senatore u Rim u pratnji tih istihkonjanika, a posle toga je sam nadziravao raspodelu novca, imajućidosta muke da zadrži neke vojnike od pljačke novca određenog zadruge pukove.

To posle podne neredi su se samo još povećali, jer je toliko zlatokoje se našlo u kesama vojnika navelo ljude da se teško napiju i dase upuste u bezobzirnu kocku. Germanik je smatrao da bi bilaugrožena bezbednost Agripine, koja je bila sa njim, ako bi ona i daljeostala u logoru. Ona je baš bila ponovo bremenita, a sa njom je bio imali Gaj, dok su druga njena dva sina, moji sinovci Neron i Druz, biliu Rimu, kod moje majke i mene. Smatralo se da to lepo dete Gajdonosi sreću vojsci, pa mu je neko napravio svu vojničku opremuprema malim razmerama njegovog uzrasta, zajedno sa oklopom imačem, kalpakom i štitom. Svi su ga mazili. Kada bi mu matinavukla njegovo obično odelo i obula sandale, on bi plakao i upornozahtevao da mu se vrate njegov mač i čizmice, kako bi mogao da idei posećuje šatore. Zato je i dobio nadimak Kaligula, što znači u stvaričizmica.

Germanik je nastojavao da se Agripina udalji, premda se onazaklinjala da se ničega ne boji i da bi radije sa njim i poginula ulogoru nego da u sigurnom skloništu čuje da su njega ubilipobunjenici. Na to ju je on zapitao da li ona misli da će Livija bitidobra mati njihovoj siročadi, pa ju je to privolelo da se prikloniGermanikovoj želji. Sa njom je pošlo i nekoliko žena drugih časnika

zajedno sa decom, plačući i noseći na sebi odeću ožalošćenih. Onesu pešice i lagano prošle kroz logor bez svoje uobičajene pratnje,podsećajući na begunce iz grada koji je osuđen na propast. Sve štosu imale od prevoznih sredstava bila su jedna prosta kola, u koja jebila upregnuta mazga. Kasije Herea je pošao sa njima kao putovođ ijedini zaštitnik. Kaligula mu je jahao na ramenima, kao da se nalazina ubojnome paripu, pa je vikao i mahao svojim mačem, dajućipravac onako kako su ga već konjanici tome naučili. Iz logora supošli vrlo rano izjutra, te ih je jedva ko i video, jer na kapiji nije bilonikakve straže; a u logoru se niko nije više ni potrudio da trubipojutarje, te je većina vojnika spavala pijanim snom do deset i dojedanaest časova. Ono nešto starih vojnika, koji su se po dugojnavici budili rano, bili su izvan logora, zaposleni sakupljanjem drvaza gorivo, potrebnog za spremanje doručka, pa su zapitali gdeodlaze te žene, a Kasije im je odgovorio: – Idu u Trier, jer naš glavnizapovednik radije želi da svoju ženu i dete stavi pod zaštituneprosvećenih ali vernih francuskih saveznika u Trieru nego da ihostavi ovde da ih pobije slavni Prvi puk. Recite to uostalom i vašimdrugovima!

Stari vojnici su pohitali natrag u logor, a jedan od njih, većpostariji čovek po imenu Pomponije, uzeo je trubu i zasvirao uzbunu.Na taj znak sanjivi ljudi pohitaše iz svojih šatora, polusanjivo seteturajući, ali sa mačevima u ruci.

– Kakva nam to opasnost preti? Šta se dogodilo?– Njega su nam odveli! A to je kraj naše sreće, i mi ga više

nikad nećemo ni videti!– Ama koga to? Koga su odveli?– Pa odneli su našega dečka, Čizmicu! Njegov otac je rekao da

ga više ne sme poveriti Prvom puku, i zato ga je poslao prokletimfrancuskim saveznicima, a bog jedini zna šta će mu se tamo desiti.Vi znate kakvi su Francuzi! Sa detetom je poslata i mati, a ona jenajmanje u sedmom mesecu trudnoće, i putuje pešice kao robinja,sirota gospođa! O momci! Germanikova žena, a kći staroga Agripe,koga smo mi nazivali Prijateljem Vojnika! I naša Čizmica!

Vojnici su zbilja izvanredna vrsta ljudi. Žilavi su kao koža kojomsu pokriveni ubojni štitovi, sujeverni su kao Egipćani, a bolećivi kaosabinjanske babe. Deset minuta posle te uzbune već je oko dve

hiljade vojnika opsađivalo Germanikov šator u pijanom zanosu odžalosti i kajanja, pa su ga preklinjali da vrati u logor svoju ženu sanjihovim dragim dečkom.

Germanik je izišao pred njih bled od gneva, pa im je rekao da gaviše ne uznemiruju. Oni su osramotili i sebe, i njega, i samo imeRima, te im on, dok je živ, nikada više neće verovati! Nisu mu učinilinikakvu uslugu time što su mu istrgli mač u trenutku kada je hteo daga zarije sebi u grudi.

– Pa reci nam, vojskovođo, šta da činimo? Učinićemo sve štonam budeš rekao! Mi ti se zaklinjemo da se nikad više nećemobuniti! Oprosti nam! Mi ćemo te; pratiti i na kraj sveta, ali nam samovrati našeg malog druga u igrama.

Germanik je na to odgovorio:– Evo vam mojih uslova: zakunite se na vernost mome ocu

Tiberiju, a izdajte mi one među vama koji su krivi za smrt vašihkapetana, za vređanje senatskog izaslanstva i za krađu orla. Ako tobudete učinili, moći ćete samo utoliko računati na moje praštanje štoću dozvoliti da vam se vrati vaš drug u igrama. Moja žena, međutim,ne može leći u postelju u logoru sve dok on ne bude očišćen odkrivaca. Vreme njenog porođaja se bliži, a ja ne bih želeo da nekirđav uticaj baci senku na život toga deteta. Ali mogao bih je, umestou Trier, poslati u Keln, ako vi već ne želite da se priča kako sam jepoverio zaštiti varvara. Ja ću vam dati potpun oproštaj tek poštobudete izbrisali vaše krvave zločine jednom još krvavijom pobedomnad Nemcima, tim neprijateljima vaše zemlje.

Vojnici su se zakleli da će se pokoravati tim uslovima, te je onposlao glasnika da pristigne Agripinu i Kasija, koji je imao da im dapotrebna objašnjenja i da vrati Čizmicu. Ljudi su se zatim razleteli pošatorima, pozivajući sve svoje drugove koji su ostali verni Germanikuda im se pridruže i da pozatvaraju sve kolovođe pobune. Stotinakljudi je bilo odmah pohvatano i odvučeno do sudijskog uzvišenja.Ostali vojnici su za vreme toga suđenja obrazovali karu i stajali u njojsa isukanim mačevima. Jedan od pukovnika je terao jednog pojednog zatočenika da se popne na brzo sklepanu zaravan odbrvana, koja se nalazila pored sudijskog uzvišenja, pa kako bi vojnicikoga oglasili krivim, oni bi ga odatle svukli i odsekli mu glavu. Zacelo vreme toga suđenja po kratkom postupku, koje je trajalo oko

dva časa, Germanik nije progovorio ni jednu jedinu reč, nego jesedeo sleđena lica, nem i prekrštenih ruku. A našlo se da samonekolicina optuženih nije bila kriva.

Kada je već pala i poslednja glava i kad su tela bila odvučenaradi spaljivanja izvan logora, Germanik je pozvao pred sud i svezapovednike četa redom, pa je od njih zatražio da polože računa osvojoj službi. Ako je čovek imao dobru prošlost, te je bilo očiglednoda nije dobio čin preporukama, Germanik bi zapitao veteranenjegove čete i za njihovo mišljenje o njemu. Pošto bi se ovi izjasnili unjegov prilog, i ako bataljonski pukovnik nije ništa rekao protiv njega,on je bio potvrđen u činu. Ali ako je njegova prošlost bila rđava, iliako je bilo žalbi protiv njega iz same njegove čete, onda bi on biolišen čina, a Germanik je pozvao tu četu da bira najboljega izmeđusebe za njegovog naslednika. Posle toga je zahvalio ljudstvu nasaradnji i pozvao ga da položi zakletvu poslušnosti Tiberiju. Vojnicisu je svečano i položili, posle čega se odmah razlegla radosna vika,jer su videli Germanikovog glasnika, koji se žurno vraćao u logor nakonju, a ispred njega je na konjskim plećima jahao Kaligula, koji jeklicao svojim piskavim glasom i mahao onom svojom igračkom odmača.

Pošto je zagrlio dete, Germanik je izjavio da ima još nešto dakaže. Shodno Tiberijevim uputstvima, hiljadu pet stotina veteranakojima je istekao rok vojne službe bilo je iz oba ova puka otpuštenokućama. Ali, rekao je Germanik, ako neko od njih želi da dobijepotpun oproštaj, mogao bi ga zaslužiti isto onako kao što će gazaslužiti i njegovi drugovi kad uskoro pođu preko Rajne da sveteVarov poraz. On će sa svoje strane dozvoliti boljima među njima dase ponovo upišu u spisak svoje čete, dok će oni drugi, koji susposobni samo za garnizonsku službu, biti uzeti u poseban odred,namenjen Tirolu, odakle u poslednje vreme javljaju o prepadima izNemačke. I da li ćeš verovati, čitaoče, svaki je od veterana istupio izstroja i tražio da ponovo bude primljen u vojsku, a više od polovinese dobrovoljno javilo za redovnu službu s one strane Rajne! Međutim borbenim dobrovoljcima nalazio se i Pomponije, koji je,negodujući, rekao da je sposoban kao i svako drugi, iako je krezub ikilav. Germanik ga je postavio za svoga posilnog u šatoru, a njegoveje unuke uzeo u svoju telesnu stražu. Tako je u Bonu opet bilo sve u

dobrom redu, a vojnici su Kaliguli govorili da je on sam ugušiopobunu i da će jednoga dana biti velik imperator, koji će ostvarivatidivne pobede. To je rđavo delovalo na dete, koje je, kao što većrekoh, bilo veoma sramno maženo.

Ali je sad valjalo vratiti k svesti još dva puka koja su se nalazilau mestu zvanom Ksanten. Oni su pokazivali buntovne namere čak iposle isplata njihovog udela u Avgustovoj zaostavštini, i njihovzapovednik nije mogao da iziđe na kraj sa njima. Ali kada su imstigle vesti o promeni raspoloženja u bonskim pukovima, kolovođepobunjenika su se ozbiljno uznemirile za svoju bezbednost, pa supodsticale svoje drugove na nova nasilja i pljačke. Germanik jeposlao poruku njihovom zapovedniku da će se spustiti niz Rajnu načelu moćne vojne sile. Ako verni ljudi koji se nalaze pod njegovimzapovedništvom ne budu brzo sledovali primeru bonskih pukova iako sami ne poseku izazivače meteža, onda će on staviti pod maččitavu tu rulju. Zapovednik je potajno pročitao to pismo samozastavnicima, desetarima i nekolicini starih vojnika dostojnihpoverenja, rekavši im da se više ne sme gubiti mnogo vremena, jerse Germanik svakoga časa može obreti u Ksantenu. Oni su muobećali da će već učiniti sve što mogu, pa su stvar poverili jošnekolicini odanijih vojnika, a tajna je bila dobro čuvana. Tako su uponoć na dati znak grunuli u šatore, pa je izvršen pokoljpobunjenika. Ovi su se naravno branili kako su najbolje mogli, pa sui sami poubijali izvestan broj vernih vojnika, ali su uskoro bilinadvladani. Pet stotina ljudi bilo je poubijano i ranjeno te iste noći.Ostali – pošto su u logoru ostavili samo straže – pođoše u susretGermaniku, moleći ga da ih odmah povede na neprijatelja prekoRajne.

Premda je godišnje doba pogodno za ratovanje već bilo prikraju, vladalo je još uvek lepo vreme; Germanik im je zato obećao daće učiniti ono što traže. Vezujući čamac za čamac, on je napravioprivremeni most preko Rajne i prešao reku na čelu dvanaest hiljadarimskih pešaka, dvadeset šest bataljona saveznika i osameskadrona konjice. On je saznao od svojih uhoda u neprijateljskojzemlji da protivnik usredsređuje velike snage u selima oko Minstera,u kome je svake jeseni održavana svečanost u čast nemačkogaHerkula. Vesti o pobunama rimskih vojnika bile su stigle Nemcima.

Pobunjenici su u stvari već pregovarali sa Hermanom i sa njimizmenjali poklone. Nemci su samo još čekali da pukovi krenu unjihovu novu kraljevinu na jugozapadu Imperije, pa da prebrodeRajnu i da zakorače neposredno prema Italiji. Germanik je udariojednim retko korišćenim putem, pa je potpuno iznenadio Nemce, inapao ih baš pri pijanki (Oni piju pivo, piće koje se spravlja tako štose ječam nalije vodom pa se ostavi da prevri, a loču ga na svojimgozbama do ludila.) Germanik je podelio svoje snage u četiri odreda,pa je opustošio sav predeo duž reke u dubinu od pedeset milja,paleći sela i stavljajući pod nož sve stanovnike bez obzira na starosti rod. Vraćajući se, on je nailazio na manje odrede raznih susednihnemačkih plemena, koji su zauzeli položaje da mu prepreče prolazkroz šumu. Vodeći čarke sa njima, on je probijao sebi put, dobroodbijajući napade. Ali je u tome iznenada zasvirana uzbuna uDvadesetom puku, koji je išao za njim kao odstupnica, i Germanik jesaznao da silno mnoštvo Nemaca ide na njega pod ličnimzapovedništvom samoga Hermana. Srećom, šuma nije bila gusta, teje ostavljala prostor za sređene vojne pokrete. Germanik je odjahaona konju na najopasnije mesto, pa je uzviknuo: – Hej, vi, izDvadesetoga puka, probijte nemački borbeni poredak, pa će vamsve biti oprošteno i zaboravljeno!

Vojnici Dvadesetoga puka borili su se kao ludi, pa su odbaciliNemce i naneli im teške gubitke, goneći ih duboko u otvoren predeokoji se prostirao iza šume. Kada je Germanik ugledao Hermana,izazvao ga je da se lično ogledaju, ali su Hermanovi ljudi već bežali.Da se Herman odazvao tom izazovu, on bi sigurno poginuo, ali je onobo svoga konja i odjezdio u trku. Kao i naš otac, ni Germanik nijeimao sreće u gonjenju neprijateljskih poglavica, ali je dobijao pobedena isti način kao i njegov otac, te je ime Germanik, dobijeno ponasleđu, nosio i sa punim pravom. On je vratio vojsku u velikomlikovanju u njene logore s ove strane Rajne.

Pa ipak, Tiberije nikad nije razumeo Germanika, niti ovaj njega.Kao što sam već rekao, Tiberije je bio jedan od loših Klaudija.Izvesno, s vremena na vreme bilo je lako privoleti ga vrlini, a da ježiveo u plemenitije doba, možda bi mogao važiti i za čovekaplemenite naravi, jer je bio ličnost nimalo osrednjih sposobnosti. Alion nije živeo u plemenito doba, a i srce mu je bilo okorelo. Za tu

tvrdoću njegovog srca – a sa mnom će se složiti svako ko ovopročita – glavnu krivicu nosi Livija. Suprotno njemu, Germanik jepotpuna težio vrlini, i – mada je bio rođen u rđavo doba – on nikadanije odstupio od puta kojim bi jednom pošao. Kada je, na primer,odbio da primi položaj samodršca koji su mu ponudili rimski pukovi uNemačkoj i kada ih je naterao da se zakunu na vernost Tiberiju, čakni samom Tiberiju nije bilo jasno zašto je on tako postupio. Tiberije jezaključio da je Germanik lukaviji od njega i da u stvari igra nekumnogo prepredeniju igru. Tiberiju nikada nije ni na pamet padaloprosto objašnjenje: da je za Germanika čast stajala iznad svega i daje on smatrao da ga za Tiberija vezuju vojnička poslušnost i to što gaje ovaj usinio. Što se tiče Germanika, on je verovao da je Tiberije istoonoliko dobronameran koliko i on sam – premda ga je držao zanešto prostodušna što ne može da prokljuvi Livijine namere – jer nijeslutio da je on učestvovao u Livijinim spletkama i jer ga Tiberijenikada nije vređao niti mu činio nepravde. Naprotiv, Tiberije ga jeveoma hvalio za delatnost kojom je ugušio pobunu i dozvolio mu jepotpun trijumf za njegovo vojevanje po Minsteru, a kada je Germanikpošao u Rim radi tog trijumfa, odlučio je da se sa Tiberijenm što preotvoreno objasni. Međutim, Varova smrt još nije bila osvećena, te suprošle pune tri godine dok se Germanik nije vratio u Rim. Tonpisama koja su oni u tome međuvremenu izmenjali bio jeGermanikova zasluga, jer je on svoja pisao sa dužnom ljubavlju.Tiberije mu je odgovarao na isti prijateljski način, jer je mislio da,tako čineći, samo udara tuk na luk. On je preuzeo obavezu da muvrati svotu izdanu na dvostruke vojničke plate i da tu nagradu proširii na pukove koji su se borili na Balkanu. Politički razlozi su učinili daje on tim pukovima izmirio dodatak od tri zlatnika po vojniku odmah,jer je pretilo da i tamo dođe do ponovne pobude, ali se izvinjavaoGermaniku što će mu poslati novac tek posle nekoliko mesecizakašnjenja, izgovarajući se novčanim nezgodama. Prirodna je stvarda Germanik nije ni navaljivao, a Tiberije naravno nikada nije niplatio taj dug. Germanik me je zato još u jednom pismu pitao da limogu da sačekam da mi plati dug onda kada Tiberije izmiri svoj dugnjemu, a ja sam mu ponovo odgovorio da sam mu stvarno poslao tajnovac samo kao poklon.

Kratko vreme posle Tiberijevog dolaska na vlast ja sam mupisao i javio mu da sam se za neko vreme posvetio proučavanjuprava i državne uprave, što sam zbilja i učinio, u nadi da će mi senajzad pružiti mogućnost da poslužim svojoj zemlji na nekomodgovornom poslu. On mi je pisao da zaista nije u redu da budesamo običan vitez čovek koji je Germanikov brat, a njegov rođenisinovac, te pošto sam već postao član svešteničkog bratstva kojeneguje obožavanje Avgustove ličnosti, svakako bi mi trebalo dozvolitida nosim bar senatorsku odoru; on bi u stvari, ako bih se obavezaoda sam od sebe ne pravim ludu, lično tražio dozvolu da mi se podarivezena košulja koju nose samo konzuli i oni koji su to jednom većbili. Na ovo sam mu otpisao da bih više voleo i zvanje bez sjajnogaruha nego to ruho bez ikakvog zvanja. On mi je kao odgovor na toposlao na poklon četrdeset zlatnika, preporučujući mi da kupim sebiigračke sa vesele godišnje svetkovine koja je padala krajem mesecadecembra. Uostalom, Senat mi je izglasao pravo nošenja vezeneodeće, pa je čak, kao znak pažnje prema Germaniku, koji je tada biousred nove i uspešne vojne u Nemačkoj, bilo predloženo da mi sedodeli i jedno sedište među bivšim konzulima. Tiberije je na to staviosvoj veto, rekavši da sam ja, po njegovom mišljenju, nesposoban daodržim bilo kakav govor o državnim pitanjima a da pri tom nedovedem u iskušenje i strpljivost njegovih drugova senatora.

Predložen je bio jednovremeno još jedan ukaz, na koji je Tiberijeopet stavio veto, i to u ovakvim okolnostima: Agripina se porodila uKelnu i dobila ćerčicu, koja je nazvana Agripinila – a mogao bihodmah reći da je ta Agripinila bila jedan od najgorih članova porodiceKlaudija. Svi su znaci bili da će surovošću i porokom prevazići svesvoje pretke. Agripina je bila bolesna nekoliko meseci posle babinja,te nije bila u stanju da se više lično stara o Kaliguli. Zato je on bioposlat u Rim čim je Germanik otpočeo prolećnu vojnu. To dete je uRimu postalo neka vrsta narodnog junaka. Ma kuda krenuo u šetnjusa svojom braćom, klicali su mu, piljili u njega kao u nešto izuzetno iobraćali isuviše veliku pažnju na njega. Iako mu je bilo jedva trigodine, dečko je začudo bio ranostasan, te je pokazivao vrlo teškunarav, jer je bio dobro raspoložen samo kad mu se laskalo, a dao bise urazumiti samo kad bi se sa njim postupalo sa velikom strogošću.Stanovao je isprva kod svoje babe Livije, ali ona nije imala vremena

da se lično njime bavi, i, pošto je dečko uvek dodijavao starijoj braći izametao kavgu sa njima, prešao je od Livije da živi kod moje majke imene. Moja mati ga nikad nije gladila, ali se nije sa njim ophodila nisa dovoljno čvrstine, sve dok je on jednoga dana nije u nastupujarosti pljunuo, te ga je ona dobro izmlatila. „O, ti matora Švabico,znaj da ću ti zapaliti tvoju ‘švapsku’ kuću!” – rekao joj je on,upotrebljavajući pridev „švapski” kao najgoru uvredu za koju je znao.Isto posle podne on se ušunjao u jednu sobu u kojoj su držanestarudije, a koja se nalazila u blizini tavanskih odeljenja u kojima sustanovali robovi. Ona je bila puna staroga nameštaja i drugog dar-mara, a Kaligula je stavio ugarak u jednu hrpu slamarica koje suonde bile odložene. Vatra je uskoro zahvatila ceo gornji sprat, apošto je kuća bila stara, sa suvim i natrulim gredama i velikimpukotinama u podu kroz koje je duvala promaja, nije bilo mogućeobuzdati požar čak ni time što su neprestano vedra vode dodavanaiz ruke u ruku, od ribnjaka sve do kuće. Pošlo mi je nekako za rukomda spasem svoja spise, dragocenosti i nešto nameštaja. Nije bilomrtvih, sem što su izgorela dva stara roba, koja su ležala bolesna upostelji, ali od kuće nije ostalo ništa sem zidova i podruma. Kaligulunismo kaznili, jer se on, kada je video požar unezverio od straha. Ontada umalo što nije stradao i sam, jer se, znajući da je kriv, sakriopod svoj krevet, dok ga dim nije naterao da se drekom oda.

S obzirom da je bila dom tolikih otmenih članova naše porodice,Senat je blagovoleo doneti odluku da se moja kuća prezida održavnom trošku, ali Tiberije to nije odobrio, rekavši da je požarizazvan mojom nebrižljivošću i da bi se vatra lako dala ograničiti naone potkrovne prostorije samo da sam ja učinio ono što jeodgovaralo prilici, te zato država ne treba da plaćati ponovno zidanjei nameštanje naše kuće, koju će on sam radije podići o svom trošku.Na ovo je Senat odgovorio glasnim pljeskanjem. Ovo je bilo inepravedno i nečasno, utoliko pre što on nije ni nameravao da održireč. Ja sam bio prinuđen da prodam i poslednji deo svog imanja uRimu, koji je još imao izvesnu vrednost, a to je bio jedan blok kuća ublizini stočnog trga, kao i jednu zgradurinu koja je bila uz njih, da bihprezidao svoj dom o svome trošku. Nikada nisam rekao Germanikuda je Kaligula bio palikuća, jer bi se on onda smatrao obaveznim da

sam nadoknadi štetu, a smatrao sam da se sve to ipak desilo slepimslučajem, jer niko ne može tako nejako dete uzeti na odgovornost.

Kad su Germanikove vojske krenule da se opet bore protivNemaca, one su onoj svojoj pesmi o trima Avgustovim jadima dodalijoš neke stihove, uglavnom besmislene, od kojih mogu da se setimsamo dveju ili triju strofa;

Šest žutaća plati nam po glaviZa slaninu i nešto pasulja,Malo sira i nešto čvaraka –

Da ih kupiš od nemačkih hulja!

Bog Avgust se sad po nebu šeće,Stiksom pliva Marcel, avet stara,

A Julija otišla je k njemuI sad više neće da ga vara!

A orlovi još lutaju naši,Sram i tuga ruže njino lice

Al’ mi ćemo na grob Avgust-bogaPoložiti ove mangup-ptice!

Bila je i jedna strofa, koja je počinjala ovako:

Nemac Herman draganu izgubiI svoj pivski peharić sa njome...

ali više ne mogu da se setim kraja te strofe. Uostalom, ta strofane bi ni bila važna da me nije podsetila da nešto kažem i o tojHermanovoj „dragani”. Ona je bila kći nekoga plemenskog poglavice,koji se zvao Zigštos (ili nekako tako), ali koga su Rimljani zvaliSegest. Kao i Herman, i on je bio u Rimu, gde je uveden u spisakvitezova, ali se, suprotno Hermanu, smatrao moralno vezanimzakletvom prijateljstva koju je dao Avgustu. To je bio onaj isti Segestkoji je skrenuo pažnju Varu na Hermana i Segimera, predlažući daVar zarobi na gozbi na koju ih je bio pozvao baš uoči svognesrećnog pohoda. Segest je imao ćerku, ljubimicu, koju je Hermanprigrabio otmicom, pa se i venčao sa njom, a Segest nikako nijemogao da mu oprosti tu uvredu. Pa ipak, on nije mogao otvoreno dastane na stranu Rimljana protivu Hermana, koji je bio nemačkinarodni junak. Sve što je on bio u stanju da učini sastojalo se u tomešto je ostao u tajnoj prepisci sa Germanikom, dajući mu obaveštenjao vojnim pokretima i uveravajući ga da se on nikada nije kolebao usvojoj vernosti prema Rimu, kao i u to da samo čeka zgodantrenutak pa da o njoj pruži i dokaza. Odjednom je on javioGermaniku da ga je Herman opkolio u njegovome selu, koje je biloograđeno koljem, i da se Herman zakleo da će ga ubiti bez milosti;sem toga, javljao je, on neće moći dugo izdržati opsadu. Germanikmu je pohitao u pomoć ubrzanim maršem i opazio opsadnike, kojiuostalom nisu ni bili mnogobrojni, a sam Herman, koji se u to vremelečio od neke rane, nije ni bio prisutan. Tako je Segest bio spasen,ali je tada otkriveno da je Germanika čekao i jedan veliki plen:naime, kod Segesta je bila u pohodama njegova kći, Hermanovažena, i to baš u času kad su se zet i tast zakrvili, a bila je većpoodavno trudna. Germanik je postupio sa Segestom i njegovomčeljadi veoma ljubazno i dao mu jedno imanje na zapadnoj straniRajne. Besan što mu je žena zarobljena, Herman se bojao da biGermanikova blagost mogla navesti druge nemačke poglavice dapovedu pregovore o miru. Zato je obrazovao jedan nov savez međuplemenima, uključivši u njega i neka od onih koja su dotle imalaprema Rimu prijateljski stav. Ali Germanik je bio neustrašiv: ukoliko

je više Nemaca imao protiv sebe utoliko mu je bilo prijatnije. On imkao saveznicima, uostalom, nikada nije ni verovao.

Još pre nego što se svršilo leto on ih je potukao u nizu bojeva,prinudio Segimera na predaju i povratio jednog od onih orlova koje jeizgubio Var, naime orla Devetnaestog puka. On je, takođe, posetiorazbojište na kome je Var bio poražen, pa je dao pokupiti kosti svojihdrugova po oružju i pristojno ih sahranio, bacivši sam prvi grumenzemlje na njihov grob. Onaj zapovednik koji se za vreme pobuneponeo onako nemarno tukao se u bojevima srčano na čelu svojevojske, te je takvim držanjem jednom prilikom siguran porazpretvorio u časnu pobedu. Preuranjene vesti da je ta bitka izgubljenai da Nemci u pobednome hodu već nadiru prema Rajni izazvale sutakvo zaprepašćenje na najbližem mostu da je kapetan koji ga ječuvao izdao vojnicima nalog da pređu na drugu stranu i da mostunište, što je značilo prepustiti sve one Rimljane na drugoj obalinjihovoj sudbini. Ali se tu našla Agripina, pa je izdala suprotnanaređenja. Ona je vojnicima rekla da uzima u svoje ruke vlastkapetana straže na mostu i da će ostati u tome svojstvu dok njenmuž ne dođe da je razreši. Kad su se kasnije rimski odredipobedonosno vratili, ona im je odatle, sa svoga mesta, izrekladobrodošlicu. Otada je ona postala gotovo isto onoliko omiljenakoliko i njen muž. Ona je obrazovala i jednu bolnicu za ranjenike,koje joj je Germanik slao posle svake bitke, pa ih je lečila na najboljimogući način. Pre toga su ranjeni vojnici ostajali u svojim jedinicamasve dok se ne bi izvidali ili umrli. Troškove te bolnice ona je pokrivalaiz svoje kese.

Spomenuo sam već Julijinu smrt. Kada je Tiberije postaoimperator, njoj je u Regiju, gde se tada nalazila, dnevni obrok hranebio sveden na četiri kriške hleba i komadić sira. Ona je već bilanavukla sušicu zbog nezdravog boravišta, a izgladnjivanje joj jedokrajčilo život. Ali, pošto još nije bilo vesti o Postumu, Livija je idalje morala zepsti oko srca, sve dok nije bilo sigurnog izveštaja i onjegovoj smrti.

Glava XVII

Tiberije je i dalje vladao. On je bio umeren i uvek je pripitivaoSenat kad god bi preduzeo neki korak makar i od najmanje političkevažnosti. Senat je, međutim, već toliko dugo glasao premauputstvima, da je izgledalo kao da je već sasvim izgubio moćnezavisnog odlučivanja. Tiberije nikada nije govorio kako valjaglasati, pa čak ni onda kada mu je bilo jako stalo da se glasa u ovomili u onom smislu. On je želeo da izbegne svaku spoljnu sličnost satiranijom, ali da ipak zadrži u rukama krmilo poslova. Senat je brzobio načisto sa njim: kad god bi Tiberije sa usiljenom veštinom uizlaganju govorio u prilog nekoga rešenja, to je značilo da valjaglasati protiv njega, a ako bi sa usiljenom veštinom govorio protivnekoga predloga, trebalo ga je ipak usvojiti; ali kad god bi on uizvesnim retkim prilikama presekao kao na panju, bez ikakvogbesedničkog kićenja, to je značilo da ga valja razumeti doslovno.Senatori Gal i stari lakrdijaš Haterije voleli su da, držeći govorekojima su izražavali vatrenu saglasnost sa Tiberijem, proširujunjegove dokaze do te mere da su za nokat dolazili do gluposti, ali suposle toga ipak glasali u smislu u kome je Tiberije to stvarno želeo –što je bio znak da su savršeno ušli u njegove lagarije. Kada sevećalo o Tiberijevom dolasku na vlast, taj Haterije je uzviknuo: – O,Tiberije, dokle ćeš dozvoljavati da Rim bude obezglavljen? A to jeuvredilo Tiberija, jer je znao da Haterije skroz naskroz prozirenjegove namere. Sledećeg dana Haterije je nastavio svoju šalu pa jepao ničice pred Tiberija, izvinjavajući se što nije bio dovoljno usrdan.Tiberije se zgadio na to, pa je ustuknuo, ali mu je Haterije obgrliokolena, te je Tiberije pao i udario temenom o mramorni pod.Tiberijevi Nemci, njegovi telohranitelji, koji nisu razumeli šta se topred njima događa, priskočili su da zakolju čoveka koji je nasrnuo nanjihovoga gospodara, ali ih je Tiberije srećom na vreme zaustavio.

Haterije je bio velik veštak u podražavanju. On je imaoizvanredno obiman glas, smešno lice i bio je vrlo plodan uizmišljanju. Kad god bi Tiberije u svojim govorima upotrebio nekinategnut ili zastareo rečenični obrt, Haterije bi se zakačio za to, pa biod toga napravio glavnu temu svoga besedničkog odgovora. (Avgustje uvek govorio da pod točkove Haterijeve rečitosti treba stavljati onu

„papuču” za kočenje čak i onda kad tera uzbrdo.) SporomisleniTiberije nije uopšte bio dorastao Hateriju. Senator Gal je sa svojestrane bio najjači u podrugljivoj revnosti. Tiberije se dobro čuvao danikako ne liči na čoveka koji bi želeo božanske počasti, pa nije nidozvoljavao da se o njemu govori kao o čoveku koji ima nekanatčovečanska svojstva. On čak nije dozvoljavao ni da mu se uprovincijama podižu hramovi. Gal je zato voleo da ga kao tobožslučajno naziva „Njegovo Sveto Veličanstvo”. Kada bi Haterije – kojije uvek bio spreman da prihvati svaku lakrdiju – skočio da ga ukorizbog toga nepravilnog načina izražavanja, Gal bi se nadugačko inaširoko branio, pa bi rekao: – Daleko sam od te pomisli da učinimma šta što bi se protivilo naređenjima Njegovog Svetog... oh, dragimoj, tako je lako pasti u tu pogrešku pri govoru – molim te hiljaduputa za izvinjenje! – hoću da kažem nešto što bi se protivilo željamamoga uvaženog prijatelja i senatskog sabrata Tiberija NeronaCezara Avgusta!

– Ama ne i Avgusta, budalo, dobacio bi mu Haterije šapatomglumca na pozornici. Tiberije je već deset puta odbio taj naziv! On gaupotrebljava samo onda kad piše pisma drugim monarsima!

Postojala je izvesna sprdnja koja je Tiberija mučila više negosve drugo. Kad god bi on izvodio svoju komediju skromnosti dok bimu Senat blagodario što je stekao neku zaslugu za narod – kao naprimer kada bi preduzeo da dovrši hramove koje Avgust nije stigaoda stavi pod krov – Gal i Haterije bi hvalili njegovu čestitost što neprisvaja za sebe i pohvale koje zaslužuje rad njegove majke, Livije,pa bi njoj čestitali što ima sina koji joj je tako privržen; a kada suvideli da Tiberije ništa ne mrzi toliko kao kad čuje hvale upućeneLiviji, oni su nastavili da je veličaju sa udvojenim žarom.

Haterije je jednom čak rekao da bi trebalo poći za grčkimuzorom, pa kao što se Grci prezivaju po ocu, Tiberiju valja datiprezime po majci, te je dodao da je zločin zvati ga drugačije negoTiberije Livijades (ili možda Livigena, što bi bio još pravilniji latinskioblik). Gal je, međutim, našao jedno drugo slabo mesto naTiberijevom oklopu, to jest da je Tiberije mrzeo da mu se samo ispomene njegovo bavljenje na ostrvu Rodosu. Ali najveća smelostna koju se on usudio bilo je što je hvalio Tiberijevu blagost bašonoga istoga dana kada su u Rim stigle vesti o Julijinoj smrti i što je

prepričavao onaj slučaj sa učiteljem besedništva na Rodosu, koji jeodbio Tiberijevu skromnu molbu da ga primi u svoju školu pošto nijeimao nijedno slobodno mesto, rekavši mu da dođe opet kroz sedamdana. Gal je dodao: – A šta vi sad mislite da je Njegovo Sveto...molim da mi se oprosti, jer htedoh reći: šta vi mislite da je mojpoštovani prijatelj i senatski subrat Tiberije Neron Cezar učinio poslesvoga nedavnog uzdizanja na stepen monarha, kada je taj istineučtivi čovek došao da ukaže poštovanje novome božanstvu? Da lije on odsekao tu bezobraznu glavu i dao je svojoj nemačkoj telesnojstraži da je šora nogama? Nikako! Sa duhovitošću koja je jedinoravna njegovoj blagosti, Tiberije mu je samo rekao da sad on nemapraznih mesta u horu svojih laskavaca i da će morati da navrati opetposle sedam godina.

Zamišljam da je sve to bila vešta izmišljotina, ali Senat nije imaorazloga da ne poveruje u nju, pa je pljeskao tako srdačno da jeTiberije pustio da ta stvar prođe kao da je istinita.

Najzad je Tiberije ućutkao i toga Haterija, rekavši mu jednogadana sasvim polako:

– Nadam se da ćeš mi oprostiti, Haterije, ako ti progovorimotvorenije nego što obično jedan senator razgovara sa drugim, alimoram ti reći da si ti strašno dosadan čovek i da nisi ni najmanjeduhovit.

A posle toga se obratio Senatu, pa rekao:– Oprostite mi, gospodo, ali ja sam uvek govorio, pa ću ponovo i

sada reći, da se, od onoga dana kada ste vi bili tako dobri da mipoverite neograničenu vlast, nisam libio da je koristim na opštedobro. Ako sam ovom prilikom koristio tu vlast da ućutkam lakrdijašekoji vređaju isto onoliko vas koliko i mene svojim glupavimizmotavanjem, učinio sam to u veri da ćete mi to i vi odobriti. Vi steuvek bili prema meni vrlo ljubazni i strpljivi.

Time je ubrisao i Gala, koji je bez Haterija morao sam da nastaviborbu.

Iako je Tiberije mrzeo svoju majku Liviju više nego ikad, on jeipak puštao da ona i dalje njime vlada. Imenovanja konzula inamesnika u pokrajinama u stvari su uvek bila njeno delo. A tanaimenovanja su bila veoma razumna, jer se ona nije osvrtala ni naporodične uticaje niti na to što bi joj neko laskao ili činio privatne

usluge, nego je birala ljude samo po zasluzi. Moram sada sasvimjasno da istaknem, ako to nisam već i učinio, da je Livija – iako seinače služila i zločinačkim sredstvima da bi prigrabila u svoje rukedržavne poslove (i to prvo preko Avgusta, a zatim preko Tiberija)ipak bila izuzetno sposobna i da je pravično upravljala državom; tekpošto je ona prestala vladati rimskom državom, onakvom kakvu jeona izgradila, prestala je država kao takva da se stara za srećugrađana.

10. god. pre .n. e.Govorio sam već o Sejanu, sinu zapovednika dvorske straže.

On je nasledio na tome položaju svoga oca, a bio je jedan od trojiceljudi kojima je Tiberije u svakoj stvari otvarao srce. Trazilo je bionjegov drugi poverenik, i on je došao sa Tiberijem u Rim i nikada nijegubio vlast nad njim. Treći je bio senator Nerva. Trazilo nikada nijerazgovarao sa Tiberijem o državnim poslovima i nikada nije za sebetražio nikakav zvanični položaj, a kad bi mu Tiberije dao neku većusvotu novca, on bi je primio nemarno, tako kao da novac predstavljanešto od male vrednosti. On je u dvoru imao osmatračnicu smeštenuu jednoj sobi zasvođenoj kupolom na kojoj su prozori bili zastakljenitako čistim i providnim staklom da bi čovek jedva i verovao da tuuopšte ima stakla. Tiberije je imao običaj da velik deo vremenaprovodi u toj prostoriji zajedno sa Trazilom, koji mu je predavaoosnove astrologije i mnogih drugih magičnih veština, kao i nauku otumačenju snova na haldejski način. Što se tiče Sejana i Nerve, njihje Tiberije, kako bar izgleda, izabrao za svoje poverenike zbogpotpune oprečnosti njihovih naravi. Nerva nikada nije stekaonijednog neprijatelja, niti je ikada izgubio nekoga prijatelja. Ako bi seto uopšte i moglo nazvati manom, njegova je jedina mana bila što jećuteći trpeo zlo, ako se ono nije moglo popraviti samim rečima. On jebio čovek blage naravi, velikodušan, srčan, krajnje istinoljubiv, a nijese nikada čulo da se poslužio ma i najmanjom prevarom, pa čak nionda kada bi mu ona obećavala ishod koji vodi dobru.Da je on bio uGermanikovom položaju, on nikad ne bi krivotvorio ono pismo, bezobzira što je od toga krivotvorenja zavisila ne samo njegova ličnasigurnost nego i sigurnost Imperije. Tiberije je postavio Nervu zavrhovnog nadzornika gradskog vodovoda i stalno ga je držao pored

sebe, po mome uverenju zato da bi uvek imao pod rukom jednomerilo za vrlinu, kao što mu je Sejan svakako služio kao pogodnomerilo za pokvarenost. Kao mlad čovek, Sejan je bio prijatelj saGajem, pa je i služio na Istoku u njegovom glavnom stanu, ali je biodovoljno bistar da predvidi Tiberijevo vraćanje u milost kod Avgusta.On je čak i doprineo tome, uveravajući Gaja da Tiberije iskreno mislikad kaže da se odrekao svake želje da vlada i navaljujući na Gaja dapiše Avgustu i da mu preporuči Tiberija. On je blagovremenoobavestio Tiberija da je to bilo njegovo delo, a Tiberije mu je uputiopismo, koje je Sejan dobro čuvao, u kome mu je obećao da munikad neće zaboraviti te usluge. Sejan je bio lažov, ali prepredenmajstor laži koji ih je uvek znao tako rasporediti u bojni i skladanporedak da bi one – prema duhovitom Galovom, a ne prema momeopažanju – uvek odnele prevagu u svakoj čarki sa podozrenjima, pačak i u opštem okršaju sa istinom. Tiberije mu je zavideo na tomedaru, kao što je i Nervi zavideo na poštenju, jer iako daleko odmakaou pravcu zla, on je ipak osećao da je sputan neobjašnjivimpodsticajima prema dobru.

Sejan je prvi počeo u Tiberijevo srce sejati otrov mržnje protivuGermanika, govoreći mu da se ne sme verovati čoveku koji je ustanju da krivotvori pismo svoga oca, da takvo nedelo ne moguopravdati nikakve okolnosti i da Germanik u stvari teži za vlašćumonarha, ali da dela obazrivo gledajući da najpre mitom pridobijenaklonost ljudi, a zatim da onim nepotrebnim vojnama oko Rajneiskuša njihove bojne sposobnosti i svoju sposobnost rukovođenja.Isto je tako – govorio je Sejan – i Agripina opasno vlastoljubiva žena– ta zar ne vidiš samo kako se ona ponela kad je sama sebeproglasila za kapetana straže na mostu i pozdravila pukove upovratku kao da je ona, nebo bi je znalo ko! Što se priča da je mostbio u opasnosti, to je verovatno samo njena sopstvena izmišljotina!Sejan je dodavao da je od jednoga svog oslobođenika, koji jenekada bio rob u Germanikovoj kući, saznao da Agripina nekakouvek veruje da su Livija i Tiberije odgovorni za smrt njena tri brata,kao i za progonstvo njene sestre, i da se zaklinjala da će oni bitiosvećeni. Sejan je bio taj koji je počeo i sa otkrićima zavera svihvrsta protivu Tiberija, pa ga je stalno držao u strahu da će biti ubijen,ali ga je uveravao da nema potrebe da se ni najmanje plaši dok on

bdi nad njim. On je podsticao Tiberija da se suprodstavi Liviji ubeznačajnim stvarima, kako bi ona osetila da precenjuje snagusvoga položaja. On je bio i čovek koji je, nekoliko godina kasnije,pretvorio dvorsku stražu u čvrsto vojničko telo. Do toga vremena tribataljona koja su imala stalno sedište u Rimu bila su raspoređena poraznim delovima grada i stanovala su po gostionicama i sličnimmestima, te ih je bilo teško sviknuti na smotru, na koju su vojnicidolazili navrat-nanos, aljkavi u odeći i u držanju. Zato je Sejanpredlagao Tiberiju da im podigne jedan izdvojen stalan logor izvanvaroši, čime bi se kod vojnika stvorio jak duh pripadnosti jednojjedinici, a što bi ih ujedno sačuvalo i od uticaja raznih glasina, kao iplima i oseka političkih mišljenja koje uvek zahvataju Rim, te da ihtako učini privrženijim svojoj osobi kao njihovome imperatoru.Tiberije je utoliko izmenio njegov savet što je dozvao još šestbataljona, koji su imali svoje postaje po raznim delovima Italije, pa jepodigao jedan nov logor, dovoljno velik da ih sve primi, što je značiloda prihvati devet hiljada pešaka i dve hiljade konjanika. Pored onačetiri gradska bataljona, od kojih je jedan bio poslat u Lion, i poredraznih kolonija isluženih vojnika, to je bila jedina vojska koja senalazila u Italiji. Nemačka telesna straža se i nije mogla računati uvojsku, pošto je bila sastavljena od robova. Ali ona se sastojala odsamih odabranih ljudi, koji su bili mnogo više odani svomeimperatoru nego ma koji rođeni Rimljanin. Među njima nije bilonijednog čoveka koji bi izistinski želeo da se vrati u svoj hladni, grubii varvarski zavičaj, iako su oni stalno pevali svoje setne napeve onjemu; jer njima je bilo isuviše dobro u Rimu da bi mogli želeti da ganapuste.

Što se tiče zapisa o zločinima, u koje je Tiberije gorljivo želeo dadobije uvid zato što se bojao zavera koje bi ga mogle smaknuti,Livija je još uvek tvrdila da je ključ šifre za ta akta izgubljen.Podgovoren od Sejana, Tiberije je rekao Liviji da će ih – kad već nikone može njima da se koristi – spaliti. Mati mu je na to odgovorila damože i to učiniti ako mu je volja, ali bi ipak bilo bolje da se ti spisisačuvaju, jer bi se ključ možda mogao i naći. Štaviše, rekla je ona,možda će se i ona sama nekako odjednom setiti ključa.

– Pa dobro, majko, rekao joj je Tiberije, ja ću ih čuvati dok se tine setiš, a i ja ću sam, uveče, kad sam besposlen, pokušati da

otkrijem ključ za dešifrovanje.Zatim je uzeo te spise, pa ih je zaključao u jednu škrinju u svojoj

sobi. On se stalno trudio da nađe ključ šifre, ali mu to nije pošlo zarukom. Opšta šifra se sastojala u tome što je latinsko E pisanoumesto grčke alfe, latinsko F umesto bete, G za gamu. H za deltu itako dalje. Ali je ključ za najpoverljiviju šifru bilo skoro nemogućeotkriti. On se sastojao iz prvih sto stihova prve knjige Ilijade, koje jestihove valjalo čitati naporedo sa šifriranim tekstom, pošto je svakoslovo u prvobitnom tekstu bilo predstavljeno brojem koji odgovarabroju slova iz azbuke koja su se nalazila između njega iodgovarajućeg slova u Homeru. Prvo slovo prve reči prvoga pevanjaprve knjige Ilijade je mi. Predpostavimo da je prvo slovo prve reči unekom spisu iz onoga svežnja bilo ipsilon. A pošto u grčkoj azbuciima sedam slova između mi i ipsilon, ipsilon bi se imao pisatisedmicom (VII). Po tome ključu bi azbuka bila zamišljena kao jednastvar koja se okreće u krugu, te omegi, kao poslednjem slovu,sleduje alfa, koje je prvo po redu, pa bi odstojanje između ipsilona ialfe bilo četiri, a između alfe i ipsilona osamnaest. Ovu je šifruizmislio Avgust i ona je uzimala dosta vremena za šifriranje idešifriranje; ja lično predpostavljam da se uvežbavanjem dalo postićida se uhvati odstojanje između svaka dva slova u azbuci a da se pritom ne mora ni zagledati u ključ, te je bila moguća i ušteda uvremenu. A otkuda ja to sve znam? Otada što sam mnogo, mnogogodina docnije, kad su ti svežnji spisa došli u moj posed, sam radiona otkrivanju ključa šifre. Desilo mi se da sam našao jedan svitak nakome je bila ispisana prva knjiga Homera, pisana na ovčoj koži, kojaje ležala među drugim spisima. Jasno se videlo da je mnogoproučavana samo prva stotina stihova, jer je koža na početku knjigebila prljava i iskrmačena mastilom, dok je kraj bio sasvim čist. Kadsam izbliže zagledao u tu knjigu i video tanko ispisane cifre VI, XXIIIi XII, ovlaš zagrebane ispod slova prvoga stiha, meni više nije biloteško da ih povežem sa šifrom. Samo mi je bilo čudno da je Tiberijeprevideo taj trag.

Ali kad je već reč o azbuci, ja sam se u to vreme zabavljao izadatkom da na jednostavan način stvorim fonetski pravopis zalatinski jezik. Meni se činilo da nama Rimljanima nedostaju tri slova,a ta tri slova bi bila suglasno U koje bi se razlikovalo od

samoglasnog U, zatim jedno slovo koje bi odgovaralo grčkomipsilonu (koji samoglasnik stoji negde između latinskog U i I), a kojebi se slovo koristilo pri pisanju grčkih, ali već latiniziranih reči, i,najzad, jedno slovo koje bi označavalo onaj dvostruki suglasnik kojimi sada pišemo sa BS, a izgovaramo kao Grci njihovo psi. Pisaosam o tome i napisao da je važna stvar za stanovnike rimskihprovincija, kad uče latinski, da ga bar nauče pravilno, ali ako većslova ne odgovaraju glasovima, kako oni mogu da ih ne izgovarajuna nepravilan način? Zato sam predlagao da se za suglasno Uupotrobi naopako pisano F (kao što su, u istu svrhu, tako već pisaliEtrurci), te bi se pisalo LAℲINIA, umesto Launia, a da seprepolovljeno H uzme umesto grčkog ipsilona, te da se pišeBⱵBLIOTHECA umesto Bibliotheca, dok bi obrnuto C zamenilo BS,te bi Absque bilo pisano AↃQUE. Uostalom, ova dva poslednja slovami se i ne čine tako važna, ali su prva dva ipak bitna. Ovo naopako Fi C predlagao sam zato da ljudi koji upotrebljavaju slovne žigove zametal ili ilovaču ne moraju poručivati nove žigove. Kad sam objaviotu knjigu, jedan ili dva čoveka rekla su mi da su moji predlozipametni; međutim – prirodna stvar – oni su ostali bez ikakvogdejstva. Moja mati mi je rekla da postoje tri nemoguće stvari nasvetu: da se prodavnice postave na vodi preko Napuljskog Zaliva, odBaje pa do Puteolija, da ja uspem da podjarmim Britansko Ostrvo ida se ijedno od ta tri glupa slova ikada pojavi na javnim natpisima uRimu. Uvek sam se posle opominjao tih njenih primedaba, jer su oneimale svojih posledica.

Moja je mati u to vreme bila krajnje oštra prema meni, jer jepreziđivanje naše kuće dugo trajalo; a novi nameštaj koji sam kupionije bio ni prineti starome; bilo joj je krivo i to što su joj se umanjiliprihodi, jer je i ona sudelovala u tim izdacima, ali ja sam nisam nimogao da nakrmim sav novac. Morali smo da živimo u stanovimakoji su nam bili dodeljeni u dvoru (a koji nisu bili vrlo dobri), a ona jesvoju ljutitost iskaljivala na meni tako redovno da ja to nisam mogaoduže podnositi, pa sam otišao iz Rima u moju vilu u Kapui, i dolazećiu Rim samo onda kad bi me tamo pozvale moje svešteničkedužnosti, što se nije često dešavalo. Zapitaćeš, čitaoče: a šta bi saUrgulanilom? Odgovoriću ti da ona nikad nije dolazila u Kapuu, a uRimu smo imali malo dodira jedno s drugim. Ona me je jedva i

pozdravljala kad bi me srela, i pravila se kao da za nju i ne postojim,osim kad bi to zahtevali razlozi pristojnosti, na primer kad bi u kućibilo gostiju. Mi smo uostalom uvek i spavali odvojeno. Izgledalo je daje ona dosta zadovoljna našim sinčićem Druzilom, ali u stvari nije zanjega činila mnogo. Ona ga je prepuštala mojoj majci, koja je i vodilakuću ne tražeći od nje nikakvu pomoć. Moja mati je postupala samojim sinom Druzilom kao da joj je bio rođeno dete, pa joj je nekakopolazilo za rukom da i zaboravi na to ko su mu roditelji. Ja ličnonikad nisam uspeo da ga volim, jer je to bilo mrzovoljno, tupoglavo ibezobrazno dete, a moja mati me je tako često psovala u njegovomprisustvu da je ono i samo naviklo da se prema meni ophodi bezpoštovanja.

Nemam ni pojma o tome kako je Urgulanila provodila dane.Izgleda da njoj nikada nije bilo dosadno. Jela je neverovatno mnogoi, koliko ja znam, nije imala tajnog ljubavnika. To čudno biće je ipakimalo jednu strast, a to je bila Numantina, žena moga šuraka,plavokoso stvorenje vilinskog izgleda, koje je jednom prilikom reklo iliučinilo nešto (nije mi poznato šta), što je prodrlo čak i kroz debelukožu i mišice Urgulaniline nabubrele telesine, pa dirnulo u njoj i onošto joj je služilo kao srce. Urgulanila je imala u svojoj sobi zaodmaranje jednu sliku te Numantine u prirodnoj veličini. Verujem daje ona sedela gledajući satima u tu sliku kad god nije imalamogućnosti da gleda samu Numantinu. Kad sam ja krenuo u Kapuu,Urgulanila je ostala u Rimu uz moju majku i Druzila.

Jedina nepogodnost za mene u Kapui bila je u tome što u momletnjikovcu nisam imao dobru knjižnicu. Pa ipak, ja sam tamo počeoda pišem jednu knjigu za koju mi knjižnica nije bila ni nužna, jer samse bacio na istoriju Etrurije. Ja sam već bio postigao neki napredak uetrurskom jeziku, a stari Aruns, sa kojim sam provodio posvednevnopo nekoliko časova, bio je za mene od najveće pomoći time što mi jeučinio pristupačnim arhive njegovog polusrušenog hrama. Kako mi jerekao, on je bio rođen onog istog dana kada se pojavila i kometakoja je predskazala početak desetog i poslednjeg ciklusa ljudietrurskog soja. Jedan takav period obuhvatao je vreme najdužegljudskog života, što će reći da se jedan period nikada ne bi mogaozavršiti dok je živ ma i jedan čovek koji je prisustvovao proslavizaključenja prethodnog ciklusa. Etrurci su računali da jedan ciklus

traje sto deset godina. A pošto je nastupio poslednji ciklus, on će sezavršiti potpunim iščeznućem etrurskog kao živog jezika. Ovo seproroštvo već uostalom skoro ispunilo, jer Aruns nije više imaonaslednika u svom sveštenom zvanju. Narod je već i po selima kodkuće govorio latinski. Zato je Aruns bio srećan da mi pomogne danapišem svoju istoriju, koja je, po njegovim rečima, imala bitimauzolej predanja jedne nekada velike rase. Počeo sam pisati tuistoriju druge godine Tiberijeve vlade, a završio sam je tek dvadesetjednu godinu docnije. Tu istoriju smatram za svoju najbolju knjigu, asigurno je da me je ona najviše i namučila. Koliko je meni poznato,ne postoji nijedna druga knjiga o Etrurcima, a oni su zaista bilizanimljiv rod ljudi. Zato i verujem da će mi budući istoričari bitizahvalni.

Imao sam pored sebe Kalona i Palasa, pa sam živeo mirnim,urednim životom. Zanimalo me je poljsko dobro, vezano za mojletnjikovac, a veselile su me i posete mojih prijatelja, koji su midolazili praznikom. Uz mene je stalno živela jedna žena, koja sezvala Akteja, a koja je bila bludnica po svome pozivu, ali koja jeinače bila pristojna žena. Za petnaest godina koliko sam je imaopored sebe nikada sa njom nisam imao nekakve neprijatnosti. Našodnos je bio čisto poslovan. Ona je svesno izabrala prodavanjesvoga tela za svoj životni poziv, a ja sam je dobro plaćao; nije patilani od kakvih budalaština. Uostalom, mi smo, na izvestan način, bili idragi jedno drugom. Ona mi je najzad rekla da želi da se povuče i daživi od svoje ušteđevine. Udaće se za jednog pristojnog čoveka, pomogućstvu za nekog starog vojnika, nastaniće se u nekoj rimskojkoloniji i izrodiće decu, dok nije kasno. A ona je uvek želela da imapunu kuću dece. Ja sam je onda poljubio, kazao joj zbogom i dao jojdosta novca kao miraz da bi lakše uredila svoj život. Ali ona nijehtela da ode sve dok nije našla sebi naslednicu, ženu za koju jemogla verovati da će sa mnom postupati kako valja. Našla mi jeKalpurniju koja je toliko ličila na nju da sam često mislio da ona morabiti njena rođena kći. Akteja mi je čak jednom bila i spomenula daima jednu kćer, koju je predala nekoj ženi da je podigne, pošto se nemože istovremeno biti i bludnica i mati. Ta Akteja se dakle udala zajednog bivšeg vojnika dvorske straže,koji je sa njom sasvim lepoophodio i kome je rodila petoro dece. Ja kasnije nikada nisam

zaboravljao tu porodicu. Spomenuo sam Akteju samo zato što bi semoji čitaoci mogli zapitati kakav sam ja to polni život vodio kad samživeo odvojeno od Urgulanile? Ja ne smatram da je za običnogčoveka prirodno da živi bez žene, a pošto je Urgulanila bilanemoguća kao žena, mislim da mi niko neće zameriti što sam živeos Aktejom. Ona i ja smo se sporazumeli da, dokle god budemozajedno, niko od nas nema posla ni sa kim drugim. Tu naravno nijebilo u pitanju neko osećanje, nego medicinska predohrana. Jer Rimje sada tako pun polnih bolesti; još jedno kobno nasleđe Punskograta.

Želim da zabeležim da nikada u svome veku nisam upražnjavaopolno opštenje sa muškarcima. Ja nisam protiv toga imao Avgustovrazlog, po kome ono sprečava ljude da imaju dece kojima bi ojačalidržavu, ali sam uvek smatrao da je bedno i neukusno videti jednogodraslog čoveka – a možda čak i sudiju, koji ima porodicu – kakoushićeno balavi nekog debelog dečka sa namazanim licem ibelenzukama na člancima, ili videti kakvog matorog senatora kakoizigrava kraljicu Veneru pred nekim visokim Adonisom iz dvorskekonjice, koji trpi tog starog ludaka samo zbog njegovog novca.

Kad god sam dolazio u Rim, gledao sam da u njemu ostanemšto je moguće manje. Osećao sam da nešto nije u redu na Palatinu,a to je možda dolazilo i otuda što su odnosi između Tiberija i Livijebili svakim danom sve više zategnuti. On je već bio počeo zidanjejednog ogromnog dvorca za sebe na severozapadnom delu brega,pa se preselio u prizemne sobe, dok su one gore tek bile u zidanju,ostavivši Liviji da sama raspolaže celim Avgustovim dvorom. Da bipokazala da to Tiberijevo novo zdanje, iako tri puta veće, nikadaneće moći imati ugled staroga dvora, Livija je postavila jedanveličanstven zlatan Avgustov kip u svojoj velikoj dvorani, pa je kaoprvosveštenica Avgustovog kulta predložila da se pozovu svisenatori i njihove žene na svečanost osvećenja toga kipa. Na to joj jeTiberije odgovorio da bi on morao prvo zahtevati od Senata da ovajglasa o toj stvari, jer je ta priredba državna stvar, a ne privatnazabava. On je posle tako udesio stvar da je svečanost jednovremenoodržana u dve prostorije: u velikoj dvorani je on kao domaćin primiosenatore, dok je Livija bila domaćica u jednoj velikoj sobi u koju seulazilo iz te dvorane. Livija je progutala tu uvredu, čineći se da je i ne

uzima kao uvredu, nego kao još jednu pametnu odluku koja biodgovarala i Avgustovim željama, ali je izdala naređenje dvorskimkuvarima da prvo žene budu poslužene najboljim mesom, slatkimđakonijama i vinom. Takođe je za svoje gošće zadržalanajskupocenije posude i kupe. Ona je tako tom prilikom nadmudrilaTiberija, te su se sve žene senatora dobro nasmejale na računTiberija i svojih muževa.

Druga nezgodna stvar za mene kad sam dolazio u Rim bilo je ito što je izgledalo da nikad ne mogu da izbegnem da se sretnem saSejanom. Meni je bilo mrsko da imam s njim ma kakva posla,premda je on uvek bio brižljivo učtiv prema meni i premda mi nikadanije uputio nijednu neposrednu uvredu. Čudio sam se što je jedančovek njegovih crta lica i njegovog načina ophođenja – a uz to čovekniskog roda, koji nije bio ni neki čuven borac, pa čak ni naročitobogat – mogao da ostvari tolike uspehe u Rimu: on je sada bio drugaličnost po važnosti, odmah posle Tiberija – a bio je i neverovatnoomiljen kod dvorske straže. Imao je lice koje je isključivalo svakopoverenje, nepravilno lice na kome su bile ispisane surovost ipodmuklost, a jedina stvar koja je povezivala te crte bila je izvesnaživotinjska smeonost i odlučnost. Ono što mi je izgledalo joščudnovatije bilo je i govorkanje da su neke žene iz dobrih porodicasuparnice u ljubavi prema njemu. On i Kastor bili su na rđavoj nozi,što je jedino i bilo prirodno, jer se govorilo i o tome da su Livila iSejan u nekom dosluhu. Međutim, izgledalo je da mu Tiberije slepoveruje.

Spomenuo sam negde i Briseidu, staru oslobođenicu mojemajke. Kada sam je obavestio da ostavljam Rim i da ću se nastanitiu Kapui, rekla mi je da ću joj jako nedostajati, ali da je baš pametnošto odlazim.

– Oprosti mi što ću ti to reći, kazala mi je ona, ali ja sam prošlenoći usnila jedan čudan san u vezi s tobom, gospodaru Klaudije.Videla sam te u snu kao malo kljasto dete; a lopovi kao prodiru ukuću detinjeg oca, koga su ubili, kao i mnoge rođake i prijatelje. Alidete je ipak nekako umaklo kroz prozor od ćilera i otćopalo u obližnjušumu. Tamo se popelo na jedno drvo i čekalo. Lopovi su izišli izkuće, pa posedali pod drvo na kome je dete bilo sakriveno da tupodele plen. Uskoro su počeli i da se svađaju oko toga šta će ko

uzeti, pa su jednoga između sebe i ubili, a zatim još dvojicu, te su oniostali onda počeli piti vino i pretvarati se kao da su veliki prijatelji. Aliu to vino kao da je stavio otrova jedan od onih ubijenih lopova, takoda su svi poumirali u mukama. Onda je šepavi dečko sišao sadrveta, pa pokupio sve one dragocenosti, a našao je i mnoštvo zlatai dragulja koje su lopovi pokrali drugim porodicama, pa je sve todoneo kući i postao veoma bogat.

Ja sam se nasmejao.– To je zaista čudan san, Briseido, rekoh. Ali dečko je i na kraju

sna isto onako šepav kao i pre, a sve to blago ne bi moglo da oživinjegovog oca i njegovu porodicu, zar ne?

– Ne, dragi moj, reče ona. Ali će se dečko možda oženiti, paimati svoju porodicu. Zato biraj dobro drvo, gospodaru Klaudije, i nesilazi s njega dok lopovi ne pocrkaju! To je ono što mi veli taj mojsan.

– Što se mene tiče, najradije ne bih ni onda sišao s njega,Briseido. Ja ne želim da primim pokradena blaga.

– Ali ti ih, gospodaru Klaudije, uvek možeš vratiti onome čija su,odgovorila mi je Briseida.

Sve je to bilo vrlo značajno u svetlosti onoga što se posledogodilo. Ja ipak nemam vere u snove. Atenodor je jednom sanjaoda se nekakvo blaga krije u nekoj jazavičjoj jazbini, u jednoj šumiblizu Rima. Otišao je na tačno obeleženo mesto, na kome pre toganikada nije bio, a tamo je bila jedna humka iz koje se ulazilo ujazbinu. Pozvao je nekoliko seljaka da sklone tu humku, posle čegasu jazavčevim hodnikom sišli u jazbinu i našli tamo samo jednu starutrulu kesu sa šest buđavih bakaruša i jednim bednim srebrnjakom –što nije bilo dovoljno ni da se plati za trud onim seljacima. A jedan odmojih napoličara, inače čovek koji je držao dućan, sanjao je jednomkako mu iznad glave kruže orlovi, pa mu se čak jedan i spustio narame. On je to shvatio kao znak da će jednom postati imperator, alise posle ispostavilo da ga je narednog jutra posetilo jedno odeljenjedvorske straže (a njeni vojnici nose orlove na svome štitu), te ga je,desetar lišio slobode zbog nekog prestupa koji ga je odveo predvojni sud.

Glava XVIII

16. god. n. e.Sedeo sam jedno letnje popodne u Kapui, na kamenoj klupi iza

konjušnice moga letnjikovca, i razmišljao o nekim problemimaetrurske istorije. Pošto sam bio zaludan, kockao sam se sam sasobom: bacao sam kocku čas levom, čas desnom rukom po stolu odgrubo tesanih dasaka koji je bio preda mnom. Utom mi je prišao nekičovek u iscepanom odelu i upitao me da li sam ja Tiberije KlaudijeDruz Neron Germanik, i rekao mi da je poslat meni iz Rima.

– Imam poruku za tebe, gospodaru. Ne znam da li i vredi da jeisporučim, ali ja sam stari isluženi vojnik koji sada luta po svem.Služio sam pod tvojim ocem, gospodaru – a znaš kako je; radujemse kad imam neki razlog da putujem u jedno, a ne u drugo nekomesto.

– Ko ti je dao poruku za mene?– Neki čovek koga sam sreo u šumi pokraj Rta Koza. Čudan

neki čovek. Bio je odeven kao rob, ali je govorio kao Cezar. Velikizdepast momak, koji kao da odavno nije ništa jeo.

– Da li ti je rekao svoje ime?– Nije. Rekao je da ćeš po njegovoj poruci znati o kome se radi i

da ćeš se svakako začuditi. Morao sam dvaput da mu ponovimnjegovu poruku, da bi bio siguran da sam je zapamtio. Treba da tikažem da on još uvek peca, ali da čovek ne može da živi samo odribe, i da ti treba da obavestiš njegovog zeta, i da mleko – ako jeuopšte ikada i poslato – nikad nije stiglo do njega, a on želi da dobijeneku knjigu na čitanje koja bi imala najmanje sedam strana. I da ti netreba ništa da preduzimaš sve dok ti se on ponovo ne javi. Ima li tonekog smisla, gospodine, ili je taj momak šenuo pameću?

Kada je čovek završio, nisam mogao da poverujem rođenimušima. Postum! Ali Postum je, zaboga, mrtav!

– Da li je on imao široku vilicu i plave oči, i da li je krivio glavu ustranu kada ti je postavljao pitanja?

– E, to je taj čovek, gospodaru!Nalio sam mu čašu vina, ali mi je ruka toliko drhtala da sam

sipao pored čaše isto onoliko koliko i u nju. Rekao sam mu da mepričeka, pa sam otišao u kuću. Našao sam dva obična dobra ogrtača

i nešto donjeg rublja i sandale, dva brijača i nešto sapuna. Uzeo samzatim prvu ukoričenu knjigu koja mi je došla do ruku – bio je toslučajno baš prepis nekih govora koje je Tiberije kratko vreme ranijebio održao pred Senatom – pa sam na sedmoj strani mlekomnapisao:Kakva radost! Odmah ću pisati G–u, Budi obazriv. Javi mišta treba da ti pošaljem. Gde bih mogao da se vidim s tobom? Primiizraze moje najdublje ljubavi, Prilažem dvadeset zlatnika, jertrenutno nemam pri sebi više, ali se nadam da je brza pomoćdvostruka pomoć.

Sačekao sam da se stranica osuši, pa sam onda onome čovekudao knjigu i odeću, smotane u zamotuljak, kao i kesu sa novcem.Rekao sam mu:

– Uzmi ovih trideset zlatnika. Deset zadrži za sebe. Dvadesetpodaj onome čoveku u šumi. Vrati se sa nekom njegovom porukom idaću ti još deset. Ali drži jezik za zube i vrati se brzo natrag!

– U redu, gospodaru, odgovorio je on. Neću te izneveriti. Ali štabi me moglo sprečiti da ne uteknem sa ovim zavežljajem i da neponesem sav novac?

Na to sam mu odgovorio:– Kada bi ti bio nepošten čovek, ti mi uopšte ne bi ni postavio

takvo pitanje. Hajde, dakle, da zajedno popijemo još po jednu, paonda odmah kreni!

Treba ukratko izložiti dugu priču: taj čovek je otišao sazavežljajem i novcem, a nekoliko dana kasnije vratio se i doneo miusmenu poruku od Postuma; Postum mi je zahvaljivao na novcu iodeći i poručivao da ne treba da ga tražim, ali će krokodilova majkaveć znati gde se on nalazi; rekao je takođe, da se sada zove Panter ida me moli da mu što je moguće pre dostavim odgovor njegovogzeta. Isplatio sam starom vojniku obećanih deset zlatnika, a dao sammu još deset kao nagradu za pokazanu vernost. Dobro sam shvationa koga je mislio Postum kada je spomenuo krokodilova majku.Krokodil je bio jedan stari Agripin oslobođenik koga smo tako nazvalizbog njegove neosetljivosti, pohlepe za novcem i ogromnih vilica.Njegova mati je živela u Peruziji, gde je držala neku krčmu. Dobrosam poznavao to mesto. Odmah sam poslao pismo Germaniku ukome sam mu izneo ovu novost; pismo je Palas odneo do Rima, anaredio sam mu da ga pošalje prvom poštom za Nemačku. U pismu

sam jedino javio da je Postum živ i da se krije, ali nisam kazao gdese skriva, pa sam zamolio Germanika da smesta potvrdi prijemmoga pisma. Čekao sam onda i čekao, ali odgovor nikako nijestizao. Pisao sam još jednom, opširnije; ali i tada nisam dobioodgovora, Poslao sam glasnika krokodilovoj majci: on je imao da jeobavesti da još nije sitigla nikakva poruka za Pantera od stranenjegovoga zeta, Postum mi se više nije javljao. Nije želeo da meizlaže opasnosti, a kako je sada imao novca, te je mogao da putujebez opasnosti da će ga uhapsiti pod sumnjom da je neki odbegli rob,nije više ni zavisio od moje pomoći. Neko ga je, međutim, prepoznaou onoj krčmi, te je, radi svoje sigurnosti, morao da ode u neko drugomesto. Uskoro se širom Italije počelo zuckati da je on ipak živ. URimu su svi govorili samo o tome. Desetak ljudi, uključujući u njih itrojicu senatora, posetilo me je krišom i pitalo me da li te glasineodgovaraju istini. Rekao sam im da ga nisam lično video, ali da samrazgovarao s nekim ko ga poznaje, i da se ne može sumnjati u to daje Postum uistini živ. Ali sam onda ja njih upitao šta nameravajuučiniti ako bi Postum došao u Rim i zadobio podršku stanovništva?Njih je uvredila, a i zaplašila otvorenost moga pitanja, te mi nisu niodgovorili.

Govorilo se da je Postum posetio razne gradove u unutrašnjostinedaleka od Rima, ali je on očigledno bio dovoljno oprezan da nikadne ulazi u neko nastanjeno mesto pre mraka i da uvek ponovo krenena put pre zore, i to prerušen. Postum nije nigde javno istupao, većbi uvek odseo u nekoj krčmi, pa bi zatim ostavio za sobom beleškukojom zahvaljuje na ljubaznog prijemu, a te beleške je uvekpotpisivao svojim pravim imenom. Najzad, on se jednoga danaiskrcao u Ostiji, a donde je doplovio jednom malom lađom obalskeplovidbe. Sva luka je već nekoliko časova ranije doznala da će ondoći, te mu je na lukobranu priređen sjajan doček čim je stupio naobalu. On se iskrcao baš u Ostiji zbog toga što je to letnje sedišteglavnog stana rimske mornarice, u kojoj je njegov otac Agripa bioadmiral. Na Postumovom brodu je bila istaknuta zelena zastava:Avgust je Agripi (a kasnije i njegovim sinovima) dao pravo da, kadgod se navezu na more, mogu da istaknu tu zelenu zastavu u znakuspomene na Agripinu pobedu u pomorskoj bici kod Akcijuma.

Agripu su, uostalom, u Ostiji poštovali skoro više nego i samogaAvgusta.

Postumov život je bio u velikoj opasnosti, pošto je još uvek bilana snazi odluka o njegovom progonstvu, te se on stavljao vanzakona samim svojim javnim istupanjem u Italiji. On se kratkimgovorom zahvalio mnoštvu na dobrodošlici. Rekao je da će bogatonagraditi vernost ljudi i žena Ostija prema njemu, samo ako muFortuna bude naklonjena i ako opet zadobije poverenje Senata inaroda, poverenje koje je izgubio zbog izvesnih lažnih optužbi,iznetih protivu njega od strane njegovih neprijatelja, a čiju jeneistinost njegov ded, bog Avgust, suviše kasno uvideo. Tu se,međutim našlo jedno odeljenje dvorske straže, koje je dobilonaređenje da ga odmah liši slobode, pošto su i Livija i Tiberijenekako doznali za njegovo iskrcavanje. Naravno, vojnici ne bi moglida postignu svoju svrhu ako bi preduzeli ma šta na očigled gomilemornara koji su klicali Postumu, Zapovednik odeljenja mudro jepostupio i nije ni pokušao da izvrši naređenje koje mu je bilo izdato,nego je samo naredio dvojici vojnika da se preobuku u mornarskeprnje i da nikako ne gube Postuma iz vida. Ali dok su se onipreobukli, Postum je iščezao, te nisu više mogli nikako da mu uđu utrag.

Idućeg dana Rim je vrveo od mornara koji su postavili straže posvim važnijim ulicama: kad god bi sreli nekog viteza ili senatora, ilima koga čoveka koji je bio u javnoj službi, oni su mu tražili lozinku.Lozinka je bila „Neptun”, a svako koje nije znao morao je da jeponovi tri puta ako nije hteo da ga premlate. Niko, naravno, niježeleo da izvuče batine, a javno mnjenja je bilo u tolikoj merinaklonjeno Postumu – a neprijateljski raspoloženo prema Tiberiju iLiviji – da bi čitav grad, uključujući tu i dvorsku stražu i posadugrada, odmah prešao na Postumovu stranu, samo da ga jeGermanik podupro makar i jednom jedinom reči. Međutim, bezGermanikove podrške svaki ustanak u korist Postuma značio biizbijanje građanskog rata; a niko nije ni verovao da bi Postum imaomnogo izgleda na uspeh u borbi sa Germanikom.

U tom odlučnom trenutku opet je istopio onaj isti Krisp koji jedve godine ranije razljutio Tiberija time što je naredio da sePostumov dvojnik Klement pogubi na onom ostrvu; njemu je to bilo

oprošteno, ali se sada sam ponudio da okaje svoju grešku i daovoga puta konačno ukloni pravoga Postuma. Tiberije mu je ostavioodrešene ruke. Krisp je nekako doznao gde se nalazi Postumovglavni stan, te se uputio njemu sa velikom svotom novca; rekao jePostumu da je novac namenio njegovim mornarima, koji su većizgubili nadnice za dva dana stražareći po ulicama, i ponudio se dana prvi Postumov znak prevede nemačku telesnu stražu na njegovustranu. Rekao mu je da je Nemcima već dao silno mito, a sirotiPostum mu je poverovao. Dogovorili su se da se nađu dva sataposle ponoći na jednom određenom uglu jedne određene ulice, a datu treba da dođu i Postumovi mornari, i to naoružani, a odatle bizajedno pošli na Tiberijev dvor. Krisp bi to naredio telesnoj straži daPostumu otvori vratnice. Oni bi uhapsili Tiberija, Kastora i Liviju, aKrisp je uveravao Postuma da se Sejan – iako nije hteo da igraistaknutu ulogu u zaveri – ipak obavezao da će sa dvorskomstražom pružiti podršku novoj vladavini čim prvi potez bude srećnouspeo – ali, naravno, pod uslovom, da on, Sejan, i posle prevrataostane na svom položaju.

Mornari su tačno na vreme došli na zakazano mesto, ali Postumnije stigao. U to doba noći nije bilo građana po ulicama; tako sedogodilo da je lozinka „Neptun” izgubila svoju moć čim su nanepostrojene i pijane mornare napali Nemci iz telesne straže iSejanove odabrane jedinice. Mnogi mornari su pobijeni na licumesta, a još veći broj je pomlaćen u bekstvu; a priča se da sepreživeli nisu zaustavili sve dok nisu opet stigli u Ostiju. Krisp i dvavojnika su posle toga sačekali Postuma u jednom uskom prolazuizmeđu njegovog glavnog stana i zbornog mesta, onesvestili gaudarivši ga po glavi vrećom peska, začepili mu usta i vezali ga,stavili ga u jednu zatvorenu nosiljku i odneli ga u dvor. Sledećegdana Tiberije je dao jednu izjavu pred Senatom. Jedan rob PostumaAgripe, po imenu Klement, rekao je Tiberije, izazvao je znatnu inepotrebnu zbrku u gradu izdajući se za svoga pokojnog gospodara.Ovaj drski momak je utekao sa imanja jednoga viteza izunutrašnjosti, koji ga je kupio prilikom prodaje Postumovih poseda,pa se skrivao po šumama na obali Toskane sve dok mu nije tolikoporasla brada da mu je ona prekrivala uvučeni podbradak, a to jebila glavna telesna razlika između njega i Postuma. Neki nasrtljivi

mornari iz Ostije pravili su se kao da tobož veruju da je to zbiljaPostum, a u stvari su samo hteli da imaju izgovor za pohod na Rim iza izazivanje meteža. Oni su se toga jutra pod zapovedništvom togapustolova prikupili nešto pre zore u predgrađima, s namerom daprodru u središte grada i da tu pljačkaju radnje i privatne kuće. Kadaim je stalo na put jedno odeljenje noćne straže, oni su se razbežali inapustili svoga vođu, koji je već pogubljen. Prema tome, uvaženiDom ne treba dalje da se brine o toj stvari.

Kasnije sam čuo da se Tiberije pretvarao da ne prepoznajePostuma kad su mu ga u dvoru priveli, i da ga je podrugljivo upitao:

– A kako si to ti postao jedan od Cezara?Postum mu je na to odvratio:– Isto onako kao i ti i istoga dana kad i ti! Zar si to zaboravio?Tiberije je naredio jednom robu da udari Postuma po ustima

zbog njegove drskosti, pa su ga zatim stavili na točak i tražili odnjega da oda svoje saučesnike. Postum je, međutim, samo iznosiosramotne pojedinosti iz Tiberijevog privatnog života – pojedinostikoje su bile tako skaredne, a u isti mah i tako istinite – da je Tiberijeizgubio strpljenje, te je svojim teškim koščatim pesnicama smrskaoPostumu lice. Vojnici su dovršili to krvavo delo tako što su upodrumu dvora odrubili Postumu glavu, a njegovo telo isekli nakomade.

Teško je i zamisliti veću žalost od te: žaliti za prijateljem koji jeubijen, i to ubijen posle dugog i nezasluženog progonstva, uživatizatim kratkotrajnu radost i prijatno iznenađenje na glas da je on ipaknekako umakao svojim ubicama, a zatim ga oplakivati ponovo – i toovoga puta bez nade i ikakvog zavaravanja da ćeš ga ikada jošjednom videti. A usto još oplakivati ga i kao čoveka koji je uhvaćenna prevaran način, koji je posle toga sramno mučen i najzad zverskiubijen! Jedina uteha mi je bila uverenje da će Germanik, čim saznašta se dogodilo – a ja sam mu odmah pisao o svima tim događajimai izložio mu sve što sam znao – napustiti vojnu u Nemačkoj i da ćepoći na Rim na čelu svih pukova koje bude mogao odvojiti sa Rajne,te se osvetiti Liviji i Tiberiju zbog Postumovog pogubljenja. Pisaosam mu, ali nisam dobio odgovora. Na kraju sam dobio jedno dugo,toplo pismo u kome se on uzgred čudio uspehu Klementovogpodražavanja Postumu i pitao se kako mu je za ime boga moglo tako

nešto poći za rukom? Ta opaska mi je jasno pokazala da on nijeprimio nijedno od mojih važnih pisama: jedino pismo koje je primiobilo je jedno pismo koje sam mu poslao zajedno sa drugim. U tompismu sam ga samo izvestio o nekim poslovnim stvarima koje mi jeon bio poverio: sada mi je on zahvaljivao na obaveštenju koje sammu dao, ističući da sam mu pisao baš o onome što ga je i zanimalo.Shvatio sam istinu i uplašio se: Livija i Tiberije su dakle zadržali svaostala moja pisma!

Ja sam uvek imao rđave organe za varenje, a strah da mi jesvako jelo otrovano nije mogao da ih popravi. Povratilo mi semucanje, imao sam i napade afazije, iznenadne praznine u sećanju iiznenadno prekidanje misli što me je činilo veoma smešnim: kad bime napad uhvatio usred neke rečenice, ja bih je završio kako bilo,tako da kraj često nije ni imao veze sa početkom. Najgora posledicate moje slabosti bila je i to što više nisam mogao da obavljam kakovalja svoju dužnost Avgustovog sveštenika, dužnost koju sam dotlevršio besprekorno. U Rimu vlada stari običaj da – ako se za vremeobreda žrtvovanja ili prilikom neke druge verske službe dogodi nekaomaška – čitav svečani čin mora da se ponovi od samoga početka.Često se događalo da se, služeći službu, zabunim u nekoj molitvi ilida dva-tri puta ponovim iste rečenice pre nego što i primetim grešku,ili da se latim noža od kremen-kamena, kojim se kolje žrtva, prenego što sam joj glavu posuo obrednim brašnom i solju – a te sugreške značile da moram da počnem stvar od samoga početka. Biloje vrlo naporno vraćati se tri ili četiri puta na početak službe pre negošto bi mi pošlo za rukom da bez greške obavim čitav obred, a za tovreme bi i prisutni građani obično postali veoma nestrpljivi. Zato samse na kraju krajeva pismeno obratio Tiberiju kao VrhovnomPrvosvešteniku i zamolio ga da me zbog slabog zdravlja na godinudana oslobodi svih mojih svešteničkih dužnosti, a Tiberije je bez rečiizišao u susret toj mojoj molbi.

Glava XIX

16. god. n. e.Treća godina Germanikovog vojevanja protiv Nemaca bila je

uspešnija nego dve prethodne. On je smislio jedan nov načinvođenja rata, koji je trebalo da iznenadi Nemce, a istovremeno i dasačuva njegove vojnike od mnogih opasnih i zamornih marševa.Odlučio je da na Rajni stvori jednu rimsku flotu od skoro hiljaduteretnih brodova, da bi na nju ukrcavao veći deo svojih bojnih snagai spuštao se na njima niz reku; zatim bi, služeći se kanalom koji jenaš otac prokopao kroz holandska jezera, izbio na more i moremdoplovio do ušća reke Ems. Tu bi uz obalu ukotvio sve svoje lađe,sem nešto brodova koji bi mu poslužili za podizanje plovećeg mosta.Kada bi to sve bilo gotovo, napao bi plemena koja su obitovala s onestrane reke Vezer. Reka Vezer teče u istom pravcu kao i reka Ems,na nekih pedeset milja, od nje, a mestimice je i gazna. Germaniku jepošlo za rukom da ostvari tu svoju zamisao do najmanjih pojedinosti.

Kada je Germanik stigao do reke Vezer, rimska prethodnica jena istočnoj obali zatekla Hermana i neke druge nemačke poglavice,njegove saveznike. Herman se obratio našim vojnicima preko reke,pa ih je, dovikujući im, upitao da li je njihov zapovednik Germanik.Kad su mu odgovorili potvrdno, upitao ih je da li hoće da mu prenesujednu njegovu poruku? Poruka je glasila ovako: „Hermannajljubaznije pozdravlja Germanika i moli ga da mu omogući jedanrazgovor sa njegovim bratom.” To je bio onaj Hermanov brat koji jenosio neko nemoguće nemačko ime, nešto kao Goldkopf, ali usvakom slučaju neko takvo varvarsko ime da se ono nije mogloprilagoditi latinskom jeziku onako kako je na primer Hermanprepravljeno u Arminije, ili Zigmirt u Segimer; zbog toga su njegovoime morali potpuno da zamene latinskim prevodom, to jest imenomFlavije, što znači Plavokosi. Taj Flavije je godinama služio u rimskojvojsci; u vreme kada je Var bio do nogu potučen, on se nalazio uLionu, te je izjavio da i dalje ostaje veran Rimu i da se odriče svihporodičnih veza sa svojim izdajničkim bratom Hermanom. Sledećegodine on se hrabro borio u ratovima koje su vodili Tiberije iGermanik, pa je čak na bojištu izgubio i jedno oko.

Germanik je upitao Flavija da li želi da govori sa svojim bratom.Flavije mu je odgovorio da nije naročito oduševljen time, ali da ćemožda ipak biti neke koristi i od toga razgovora: možda njegov bratželi da se preda. Tako su braća počela da se dovikuju preko reke.Herman je počeo govoriti na nemačkom, ali mu je Flavije rekao daće prekinuti svaki razgovor s njim ako ne nastavi na latinskom.Herman nije želeo da govori na latinskom jer ostale poglavice nisurazumele taj jezik, te se plašio da bi mogli pomisliti da on želi da ihizda; a Flavije sa svoje strane nije želeo da ga Rimljani smatraju zaizdajnika, pošto oni opet nisu znali nemački. S druge strane, Hermanje želeo da načini utisak na Rimljane, a Flavije na Nemce. Herman jepokušao da ostane pri nemačkom, a Flavije pri latinskom, ali su,padajući sve više i više u vatru, počeli da se služe tako smešnommešavinom oba jezika da je taj njihov razgovor – bar kako seGermanik u pismu meni izrazio – bio dostojan najbolje pozorišnelakrdije. Navešću neke odlomke iz njegovog opisa tog razgovorapreko vode: HERMAN: Ehej, brate! Šta je to s tvojim licem? Strašnote ruži taj ožiljak. Izgubi li oko, šta?

FLAVIJE: Da, brate! Da li si ga ti možda negde našao? Izgubiosam ga baš onoga dana kada si ti na konju utekao iz one šume ikada si blatom namazao štit da te Germanik ne bi prepoznao.

HERMAN: Varaš se, brate! To nisam bio ja! Mora biti da opetpiješ. Uvek si bio takav pred bitku: ne možeš da savladaš strah svedok ne popiješ bar bačvicu piva, a i onda moraju da te vežu za sedločim odjeknu ubojni rogovi.

FLAVIJE: To je, naravno, presna laž, ali je dobro što si mepodsetio na to vaše varvarsko pivo; to piće samo uništava želudac.Ja ga više nikad i ne pijem, pa čak ni onda kada u logor stignuogromne količine piva koje zaplenjujemo po vašim naseljima. Našivojnici ga piju samo kada moraju: vele da je to pivo ipak bolje odvode iz vaših močvara, vode koju truju nemačke lešine.

HERMAN: Da, i ja volim rimsko vino! Ostalo mi je još nekolikostotina ćupova onoga vina koje sam oteo od Vara. Ali ovoga leta doćiću do nove zalihe, samo ako Germanik ne otvori četvore oči. Uzgredbudi rečeno, kakvu si nagradu dobio za svoje izgubljeno oko?

FLAVIJE (jako dostojanstveno): Ličnu zahvalnost vrhovnogzapovednika i tri odličja, uključujući tu Krunu i Lanac.

HERMAN: Ha, ha! Lanac! Da li ga nosiš oko članka, ti rimskirobe?

FLAVIJE: Radije bih postao i rimski rob nego što bih izdaoRimljane! Uzgred budi rečeno, tvoja draga Trusnelda je dobro, a idečak ti je zdrav. Kada ćeš ih posetiti u Rimu?

HERMAN: Kad završim ovu vojnu, brate. Ha, ha!FLAVIJE: Hoćeš da kažeš, kada budeš u Germanikovom

trijumfu koračao za njegovim kolima i kada te gomila bude gađalamućkovima? Oh, kako ću ti se smejati!

HERMAN: Bolje će biti da se ne smeješ unapred, jer ne zvao seja Herman ako ti kroz tri dana budeš imao grkljan kojim bi se mogaosmejati! Ali dosta o tome. Imam jednu poruku za tebe od tvojemajke.

FLAVIJE (odjednom se uozbiljivši i duboko uzdahnuvši): O,moja draga, draga majko! Šta mi poručuje mati? Da li me još pratinjen blagoslov, brate?

HERMAN: Brate, ti si usred srca ranio našu mudru i plemenitumajku koja je rodila toliko dece. Rekla je da će svoj blagoslovpreokrenuti u kletvu ako i dalje budeš izdajnik svoje porodice, svogaplemena i svoga naroda i ako smesta ne pređeš opet nama i nepomogneš mi u zapovedanju našom vojskom.

FLAVIJE (na nemačkom, prolivajući suze od besa): O, ona tonikada nije rekla. Hermane! Ona ne bi ni mogla da kaže tako nešto.Ti si izmislio tu laž samo da bi me unesrećio. Priznaj, Hermane, da sime lagao.

HERMAN: Dala ti je dva dana roka da se konačno odlučiš.FLAVIJE (obraćajući se svom konjovodcu): Hej, ti svinjoliki

čoveče, dodaj mi konja i oružje! Idem preko reke da se borim sasvojim bratom! Hermane, ti pokvareni nitkove, sad ću te naučitipameti!

HERMAN; Samo ti dođi, ti jednooki robe što ždereš pasulj!I Flavije se odmah bacio na konja, pa je pošao ka reci da je

prepliva međutim, jedan rimski pukovnik ga je uhvatio za nogu isvukao sa sedla: on je govorio nemački, a znao je koliko ludo Nemcipoštuju svoje žene i majke. Možda je Flavije u stvari želeo samo dapobegne! Pukovnik mu je zato reka da se ne obazire na Hermana ida ne veruje njegovim lažima. Ali je Flavije hteo da njegova bude

poslednja. Obrisao je suze i doviknuo Hermanu: – Video sam tvogatasta prošle nedelje! On ima lepo imanjce kraj Liona. Rekao mi je dase Trusnelda vratila njemu, pošto ne može da po sramom da budeudata za čoveka koji je pogazio svečanu zakletvu o savezništvu saRimom i koji je izdao prijatelja za čijom je trpezom jeo. Rekla je i toda ti samo na jedan jedini način možeš povratiti njen ugled: da onooružje koje ti je ona dala na sam dan vašeg venčanja neupotrebljavaš protiv onih kojima si se zakleo na večno prijateljstvo!Ona ti još nije bila neverna, ali te neće dugo čekati, jer je krajnjevreme da dođeš k sebi.

Sada je bio red na Hermana da plače, besni i optužuje Flavijada je lažov. Ali Germanik je potajno odredio jednog časnika dabudno motri na Flavija u toku iduće bitke i da ga proburazi na prvisumnjiv pokret.

Germanik mi je retko pisao, ali kada bi mi se već javio, poslao bimi dugačko pismo; po sopstvenim rečima, on je u tim pismimaiznosio sve one zanimljive i zabavne pojedinosti koje nisu bašsasvim odgovarale sadržini njegovih zvaničnih izveštaja, upućivanihTiberiju. U svakom slučaju, ja sam prosto živeo za ta pisma. Nikadase nisam brinuo za Germanikov život dok se borio protiv Nemaca; onje u bitkama s njima bio isto tako siguran kao iskusni pčelar kad sebavi pčelama: taj može smelo da priđe košnici i uzme iz nje med, apčele ipak, iz nekog neshvatljivog razloga, njega neće da napadnuonako kako bi izbole tebe ili mene kad bismo se mi, čitaoče, okušaliu takvom pokušaju.

Dva dana posle prelaska preko reke Vezer Germanik je imaoodlučnu bitku sa Hermanom. Mene su uvek zanimali govori koji sedrže pred bitku, oni najbolje osvetljavaju narav jednog zapovednika.Germanik nije podjarivao svoje vojnike na neki visokoparnibesednički način, ali im nije pričao ni masne šale kao Julije Cezar.On je bio veoma ozbiljan, veoma jasan i veoma sadržajan. Toga putaodržao je govor u kome je izložio svoje lično mišljenje o Nemcima.Rekao je da oni nisu vojnici. Oni imaju nešto hrabrosti i dobro sebore kada su u gomili, i tada se tuku kao krdo podivljale stoke; oni susem toga, u izvesnoj meri i lukavi kao zveri, te je glupo boriti se sanjima bez uobičajene opreznosti. Međutim, uskoro malakšu, posleprvih besnih naleta, i ne raspolažu pravom vojničkom stegom, nego

ih drži samo duh uzajamnog nadmetanja i lične surevnjivosti, Njihovestarešine nikada ne mogu biti sigurne da će im ljudi stvarno izvršitinaređenja: obično ili odu suviše daleko ili ne učine ništa.

– Nemci su, rekao je Germanik, najbezočniji i najhvalisavijinarod na svetu kad im je sreća naklonjena, ali kada ih jednomporazite, oni su najveće kukavice i najveći puzavci. Nikad nemojteverovati Nemcu koji vam nije na dohvat ruke, ali ga se nikad nemojteni plašiti ako se nađete licem u lice s njim. A to je ujedno sve štosam vam hteo reći, sem još jedne stvari: borba će se sutra uglavnomvoditi tamo, u onoj šumi; neprijatelj će verovatno nastupiti u takogustim redovima da neće imati prostora za izmicanje i bočnepokrete. Idite zato pravo na Nemce, ne obazirite se na njihove sulicei gledajte da što pre povedete borbu prsa u prsa. Udarajte ih mačempo samom licu: oni to najviše mrze.

Herman je brižljivo izabrao mesto na kome će pružiti otporGermaniku: zauzeo je jednu ravnicu – širu na jednom, a užu nadrugome kraju – koja se pružala između reke Vezer i jednog nizašumom obraslih bregova. On bi stupio u borbu tamo gde je dolinanajuža, leđa bi mu štitila velika hrastova i brezova šuma; desni bokbi mu se oslanjao na reku, a levi na niz bregova. Nemci su bilipodeljeni u tri odeljenja. Prvo odeljenje, mladi strelci iz onih plemenakoja obitavaju oko reke Vezer, trebalo je da siđu dublje u ravnicu inapadnu i odbace čeone rimske pukove, koje će verovatnosačinjavati francuske pomoćne trupe. Kada rimske glavnine budunavalile na nemačke strelce, trebalo je da oni prekinu borbu i tobožnagnu u panični beg. Rimljani bi onda nastavili sa napredovanjem upravcu šume, pa bi ih u tome času, sručivši se iz zasede na bregu,napalo s boka ono drugo Hermanovo odeljenje, koje su sačinjavalipripadnici Hermanovog sopstvenog plemena. To bi imalo da izazovezabunu u rimskim redovima, a tada bi se vratilo u borbu ono prvoodeljenje, potpomognuto trećim odredom, iskusnim starim ratnicimaonih plemena koja obitavaju oko reke Vezer; ovaj obuhvat sa dvestrane imao bi za cilj da baci Rimljane u reku. U to vreme binemačka konjica već obišla brežuljke, te bi nagrnula na rimskupozadinu.

To bi bio sasvim dobar plan za bitku, pod uslovom da je Hermanzapovedao vojnicima koji znaju za stegu. Zato je on i propao, zbog

nekih zaista besmislenih uzroka. Germanik je na sledeći načinrasporedio svoju vojsku: na bok okrenut reci postavio je dva pukafrancuske teško naoružane pešadije, a na bok okrenut bregovimadva pomoćna puka sastavljena od nemačkih plaćenika; za njima sunastupali pešaci naoružani lukovima i strelama, pa četiri pukastajaće vojske, pa Germanik sa dva bataljona dvorske straže i sakonjicom iz sastava stajaće vojske, pa još četiri puka stajaće vojske,pa francuski strelci na konjima, pa francuska lako naoružanapešadija. Kada su nemački plaćenici počeli napredovati duž grebenabrega, Herman, koji je posmatrao bojno polje sa vrha jednoga bora,uzbuđeno je doviknuo svome nećaku, koji je stajao pod drvetomočekujući njegova naređenja, ove reči: „Eno ga moj brat – izdajnik!On mora izgubiti glavu u ovom boju!” Njegov glupi nećak poletenapred vičući: „Herman naređuje da smesta krenemo u napad!” – ion jurnu u dolinu, praćen skoro čitavom polovinom plemena. Hermanje naravno samo krajnjom mukom zadržao ostale. Germanik jeposlao rimsku konjicu da odmah napadne te budale s boka, prenego što bi oni i stigli do Flavijevog odeljenja, a istovremeno jenaredio francuskim strelcima na konjima da odseku Nemcimaodstupnicu.

Nemačko odeljenje, koje je trebalo da čarkama zabavi rimskuprethodnicu, pošlo je u međuvremenu u napad i napustilo je šumu.Međutim, napad rimske konjice odbacio je borce kojima jezapovedao Hermanov nećak pravo na čarkaše, koje je takođezahvatila panika, te se i oni nadadoše u bekstvo. Tada je iz šumeizišlo i treće nemačko odeljenje, dakle glavnina koja je očekivala daće se, po ranijem dogovoru, čarkaši zaustaviti i nastaviti borbuzajedno sa njima. Ovi su, međutim, mislili samo na to kako dauteknu od konjice, te su produžili bežati kroz same redove svojeglavnine. U tom trenutku se na nebu javilo i jedno znamenje, krajnjepovoljno po Rimljane. Osam orlova, koji su uzleteli sa bregovauplašeni borbenom jekom, digli su se nebu pod oblake glasnoklikćući i počeli kružiti nad dolinom, pa su odjednom svi odleteliprema šumi. Germanik je viknuo: „Sledujte orlove! Sledujte rimskeorlove!” A čitava vojska je prihvatila poklik: „Napred, za orlovima! ” Umeđuvremenu, Herman je pošao u napad s ostatkom svojih ljudi, paje iznenadio pešake-strelce i naneo im izvesne gubitke; uto se

francuska teško naoružana pešadija okrenula nalevo krug i pohitalastrelcima u pomoć. Vojska koja je bila pod Hermanovimneposrednim zapovedništvom, a koja je brojala nekih petnaesthiljada ljudi, možda je još uvek mogla spasti dobar ishod bitke, da jojje pošlo za rukom da skrši francusku pešadiju i tako zabije dubok klinizmeđu rimske prethodnice i glavnine. Međutim, oružje i grudnioklopi, štitovi i kalpaci nepreglednih redova rimske pešadije unastupanju bacali su tako jarke odbleske sunčevih zraka u liceNemcima da ih je potpuno napustila hrabrost. Većina Nemaca jeokrenula leđa i nagla u bekstvo prema bregovima. Herman je ipakprikupio neku hiljadu, ali je većina nastavila bežati; uto se vratila irimska konjica i presekla Hermanu odstupnicu. Kako je Hermanupošlo za rukom da tada izmakne – ostaće zauvek tajna, ali seuglavnom veruje da je on obo svoga konja i prestigao nemačkenajamnike koji su hitali da napadnu protivnike sakrivene u šumi. Dokse probijao kroz njihove redove, on je vikao: „Ukloni mi se s puta,stoko! Ja sam Herman!” Niko se od rimskih vojnika ne bi usudio daga ubije, pošto je on bio Flavijev brat, jer bi Flavije smatrao da muporodična čast nalaže da osveti njegovu smrt.

To više nije bila bitka, već klanica. Nemačka glavnina je bilazahvaćena s boka i potisnuta prema reci; mnogi su je preplivali, aline svi. Germanik je bacio drugi red rimske pešadije u šumu, da tupotuče one nemačke čarkaše, koji kao da su se još uvek nadalinekom obrtu ratne sreće. (Strelci su se odlično zabavljali streljajućiNemce koji su se uzverali na drveće i krili u krošnjama). Tada jeprestao svaki otpor. Klanje Nemaca je trajalo od devet časova izjutrado sedam časova uveče, kada je već počeo da pada mrak. Ne samobojište, već i čitavih deset milja uokrug bilo je posuto leševimaNemaca. Među zarobljenicima se nalazila i majka Hermana i Flavija.Ona je molila za milost, govoreći da je oduvek nagovarala Hermanada napusti svoj bezuspešni otpor protiv rimskih zavojevača. Od togatrenutka smo zbilja mogli biti sigurni u Flavijevu vernost.

Mesec dana kasnije bio se još jedan boj, i to u gustoj šumi naobalama reke Labe. Herman je Germaniku tu postavio klopku, kojabi možda i imala uspeha da moj brat, nekoliko časova pre bitke, nijeod prebeglih Nemaca doznao za Hermanovu nameru, i to u svimpojedinostima. I tako, umesto da bace Rimljane u reku, Nemci su

sami morali da se povlače kroz šumu: oni su u šumi bili toliko zbijenida nisu ni mogli da se posluže svojim uobičajenim napadima i naglimbekstvom, te su na kraju bili potisnuti u besputnu močvaru koja jeokružavala šumu; hiljade Nemaca je polako utonulo u blato kukajućiod besa i očaja. Herman je u prvoj bici bio ranjen strelom, te ovogaputa nije imao tako istaknutu ulogu u toku same borbe. On je,međutim, nastavio borbu u šumi s krajnjom upornošću, pa je čak,slučajno, nabasavši na svog rođenog brata, proburazio Flavijasulicom. Herman je posle umakao preko močvare, skačući s busenana busen s ogromnom gipkošću i retkom srećom.

Germanik je napravio čitav brežuljak od zaplenjenog nemačkogoružja, pa je na njega stavio sledeći natpis: „Pošto su pokorileplemena između Rajne i Labe, ubojne snage Tiberija Cezaraposvećuju ovaj spomenik svoje pobede Jovu, Marsu i Avgustu” – anijednom reči nije spomenuo sebe! Njegovi ukupni gubici iz te dvebitke nisu prelazili dve i po hiljade poginulih i teže ranjenih. Nemci susvakako izgubili dvadeset pet hiljada ljudi.

Germanik je smatrao da je za tu godinu bilo dosta vojevanja, paje poslao jedan deo vojske ka Rajni suvim, a ostatak opet ukrcao nabrodovlje. Ali tada ga je zadesila jedna nesreća: iznenadna bura kojaje naletela sa jugo-zapada zahvatila je njegove brodove pošto sudigli kotve, pa ih oduvala na sve strane. Mnoge lađe su potonule, asamo je Germanikov sopstveni brod dospeo do ušća reke Vezer; mojbrat je morao prebacivati sebi da je – kao drugi Var – izgubio čitavujednu rimsku vojsku. S mukom su ga prijatelji sprečili da ne skoči umore i tako se i sam priključi svojim utopljenim ratnicima; međutim,nekoliko dana kasnije vetar je promenio pravac, pa je počeo duvatisa severa. Jedan po jedan počeli su se vraćati brodovi koji su bilirasuti po pučini na sve strane; oni su većinom bili bez vesala, a nanekima su vojnički ogrtači bili razapeti mesto jedara; manje oštećenibrodovi su na smenu teglili one druge, koji su se jedva još održavalina talasima.

Germanik se odmah bacio na posao da opravi oštećenabrodska jedra i korita; istovremeno je izaslao sve brodove koji nisubili suviše oštećeni da prikupe preživele brodolomnike sa obližnjihpustih ostrva, Mnogi su spašeni sa samoga ruba smrti od gladi,pošto su se isključivo hranili ribom, školjkama i mrcinama konja, koje

su talasi izbacili na obalu. Mnogi su se tako opet priključili glavninidolazeći još iz veće daljine; sa njima su uostalom dobro postupali svimeštani, koji su pre kratkog vremena bili prinuđeni da se zakunuRimu. Nešto ljudstva ukrcanog na nekih dvadeset brodova, vratilo senatrag čak iz Britanije; a Britanija je u ono vreme plaćala Rimu danakveć sedamdeset godina, još od onih dana kad ju je pokorio JulijeCezar; rimske vojnike su poslali nazad neki beznačajni kraljevi kojisu vladali Kentom i Saseksom. Na kraju je utvrđeno da je samočetvrtina brodolomnika bila konačno izgubljena, a skoro dve stotinetih nesrećnika je posle mnogo godina nađeno u Britaniji. Oni su tadaizbavljeni iz rudnika olova, gde su ih Britanci bacili na prinudni rad.

Oni Nemci koji su živeli dalje u unutrašnjosti smatrali su, čim sučuli za tu nesreću, da su ih to njihovi bogovi osvetili. Oni su srušilionaj spomenik koji je Germanik podigao, pa su čak počeli govoriti i onekom pohodu na Rajnu. Ali, Germanik im je iznenada zadao novudarac: poslao je šezdeset pešadijskih bataljona i sto eskadronakonjice protiv onih plemena koja su obitavala na gornjem toku rekeVezer, a sam je sa daljih osamdeset pešadijskih bataljona i još stoeskadrona konjice pošao protiv drugih plemena koja žive izmeđureke Ems i Rajne. Oba pohoda su bila krunisana potpunim uspehom,a – što je mnogo važnije od smaknuća više hiljada Nemaca – ujednome podzemnom hramu ispod neke šume nađen je izgubljeniorao Osamnaestog rimskog puka, te je svečano odnet odande.Jedino još nije bio povraćen orao Sedamnaestog puka, ali jeGermanik obećao svojim vojnicima da će oni, ako samo on i daljebude njihov zapovednik, iduće godine doći i do toga orla. Umeđuvremenu, on je vratio vojsku u njene zimske logore.

U to vreme pisao mu je Tiberije, navaljujući na njega da se vratidoma i da proslavi trijumf koji mu je izglasao Senat, pošto je zasadabilo dosta ratovanja. Germanik mu je odgovorio da se neće smiritisve dok potpuno ne slomi otpor Nemaca, a za to neće više bitipotreban veliki broj bitaka, i dok ne povrati sve rimske orlove. Tiberijemu je otpisao da Rim sebi ne može dozvoliti da makar i tako sjajnepobede plaća tako visokim gubicima: on ovim ne želi da senepovoljno izrazi o Germaniku kao vojskovođi, pošto su njegovigubici u bitkama zaista mali, ali je on ipak, u borbama i u onojzlosrećnoj buri, ukupno izgubio ljudstvo koje odgovara ljudstvu čitava

dva puka to je više nego što Rim može nadoknaditi. Podsetio jeGermanika i na to da je njega samoga Avgust devet puta slao uNemačku, te da on govori na osnovu sopstvenog iskustva. Ponjegovom mišljenju, nije vredno žrtvovati život jednog Rimljanina čakni za deset Nemaca. Nemačka je kao Hidra: što joj više glavaodrubiš, to će joj više glava izrasti. Najbolji način borbe protivuNemaca je ovaj: treba raspirivati surevnjivost između plemena ipodsticati susedne poglavice na međusobne ratove; treba ih daklenavesti da jedan drugome skidaju glave i bez spoljne pomoći.Germanik je u svome odgovoru na ovo pismo molio da mu sedozvoli da samo još godinu dana posveti dovršavanju pokoravanjaNemačke. Međutim, Tiberije mu je rekao da je on Rimu opetpotreban kao konzul, a dirnuo ga je i u najosetljivije mesto: podsetioga je da treba da misli i na svoga brata Kastora. Nemačka jetrenutno jedina zemlja u kojoj se vodi neki važniji rat, te ako onostane pri tome da ga sam i okonča, Kastor neće imati prilike daikada sam stekne pravo na svečani trijumf u ulicama Rima i nećemoći da zadobije naziv imperatora, tj. vojskovođe. Germanik nijeviše nastojao na svojoj zamisli, već je rekao da su Tiberijeve želje zanjega isto što i zakon, te da će se vratiti u.Rim čim stigne njegovzamenik.

17. god. n. e.Moj brat je stigao u Rim u rano proleće, pa je i proslavio svoj

trijumf. Da bi ga pozdravilo, čitavo stanovništvo Rima izišlo mu je ususret do na dvadeset milja od grada. Jedan veliki slavoluk nedalekood Saturnovog hrama bio je posvećen povratku orlova. Svečanapovorka je na svom putu prošla ispod toga slavoluka. U povorci jebilo i mnogo kola natovarenih plenom iz nemačkih hramova,neprijateljskim štitovima i oružjem; na drugim kolima su opet glumcipredstavljali prizore bitaka ili nemačke rečne i šumske bogove kakomole za milost rimske vojnike. Trusnelda i njeno čedo voženi su najednim kolima, sa konopcem oko vrata, a za njima je išla ogromnapovorka okovanih zarobljenih Nemaca. Germanik se, čela uvenčanalovorom, vozio na svojim pobednim kočijama, a pored njega jesedela Agripina, dok su njihova deca sedela na stražnjem sedištu;on je tada imao petoro dece: Nerona, Druza, Kaligulu, Agripinilu i

Druzilu. Narod mu je više klicao nego ma kome zapovedniku odvremena Avgustovog trijumfa posle Akcijuma.

Ja nisam bio tome prisutan. Nisam bio nigde drugde već uKartagini! Samo mesec dana pre Germanikovog povratka dobio samjedno Livijino pisamce kojim mi je naložila da se spremim za put uAfriku. Jedan predstavnik carske porodice treba da osveti novAvgustov hram u Kartagini, a ja sam jedini član carske porodice kojitrenutno nije potreban u Rimu. Biće mi data opširna uputstva kakoda se vladam i kako da obavim obred, te se valja nadati da nećuopet napraviti od sebe budalu, makar to bilo i pred afričkimprovincijalcima. Odmah sam se dosetio zašto me šalju u Kartaginu.Nije bilo nikakve potrebe da se kreće na put, pošto je hram imao bitizavršen tek kroz najmanje tri meseca, nego su hteli da me ipaknekako uklone iz Rima. Dokle god se Germanik bude nalazio uRimu, meni neće dozvoliti da se vratim, a otvaraće i sva moja pisma.Tako ja uopšte nisam imao mogućnosti da saopštim Germaniku sveono što sam već toliko vremena hteo da mu kažem. Međutim,Germanik je ipak razgovarao sa Tiberijem. Rekao mu je da mu jepoznato da je Postum prognan zbog jedne Livijine svirepe zavere ida on ima potpune dokaze za tu svoju tvrdnju. Liviju, prema tome, usvakom slučaju treba ukloniti iz javnog života. Njeni se potezi nemogu pravdati nikakvim kasnijim Postumovim prestupima. Prirodanje, uostalom, njegov pokušaj da utekne iz nezasluženog progonstva.Tiberije se pravio kao da je potresen činjenicama koje mu jeGermanik otkrio; rekao je, međutim, da ne sme da izazove javnusablazam time što bi odjednom svoju majku izložio opštem preziru;on će je tajno lično optužiti za taj zločin, pa će joj polako oduzetisvaku mogućnost uticanja na upravljanje državom.

Ali je Tiberije zato ipak odmah otišao pravo Liviji i ispričao jojsve što mu je Germanik rekao, dodajući da je Germanik običnalakoverna budala, ali da je, kako izgleda, o ovome pitanju već doneosvoju konačnu odluku; a kako je on jako omiljen u Rimu i u vojsci,bilo bi možda najbolje za Liviju da ga ona uveri u svoju nevinost,osim ako ne smatra da bi joj to bilo ispod časti. Tiberije je još dodao,da će – čim mu se za to ukaže prilika – opet poslati Germanikanekuda, verovatno na Istok, i da će opet pred Senatom pokrenupredlog da joj se dodeli naziv „Majka Otadžbine”, koji je ona potpuno

zaslužila. Tiberije je time dodirnuo upravo ono što je bila Livijinaslaba strana. Ona je bila polaskana, pošto je smatrala da se onsigurno još uvek plaši nje, čim joj odaje i ovakve tajne; nazvala ga jezato dobrim poslušnim sinom. Klela se da nije iznosila lažne optužbeprotiv Postuma: priču o tome je svakako izmislila Agripina; Germaniknjoj slepo veruje, a ona izvesno pokušava da ga navede i napreotimanje monarhije. „Agripina je, rekla je dalje Livija, bez sumnjesmerala da poseje razdor između Tiberija i njegove majke,– koja ganežno voli.” Tiberije ju je na to zagrlio i rekao da – bez obzira namala povremena neslaganja – ništa neće moći razoriti veze kojespajaju njih dvoje. Livija je onda uzdahnula i rekla da je ona već jakoostarela, jer je već uveliko prevalila sedamdesetu, i da joj njenedužnosti padaju sve teže i teže: možda bi on mogao da je oslobodibar najomraženijih poslova i da joj se obraća za savet samo uslučajevima važnih postavljenja i važnih ukaza? Nju ne bi, vređaločak ni to ako bi on prestao da na svim zvaničnim pismenima stavljanjeno ime iznad svoga: ona naravno ne želi da se govori da je onpod njenim starateljstvom. Ali, dodala je ona, biće utolikozadovoljnija ukoliko se on postara da što skorije progura kroz Senatizglasavanje njenog novog počasnog naziva. I tako su se oniprividno izmirili, a u stvari nisu uopšte verovali jedno drugome.

Tiberije, koji je već bio konzul, naimenovao je sada Germanikaza drugog konzula i rekao mu da je naterao Liviju da napusti vođenjedržavnih poslova, ali da će je on – da bi sačuvao spoljnji izgled stvaripred javnošću – i dalje ponekad tobože pripitati za savet. Izgledalo jekao da je Germanik saglasan s tim. Međutim, Tiberije se ipak osećaoveoma nelagodno. Agripina je jedva htela i da govori s njim, aTiberije je znao da su Germanik i ona jedna duša i jedno srce, tenikako nije mogao verovati da će mu stalno ostati verni. Osim toga, uRimu su se događale stvari koje su čoveku Germanikove naravimorale biti odvratne. Pre svega bili su to potkazivači. Pošto mu Livijanije dozvolila da se upozna sa sadržinom Avgustove tajne arhive, nitida uživa blagodeti njene vanredne mreže dostavljača – a ona jeimala ponekog svog plaćenog čoveka u skoro svakom važnijemdomaćinstvu ili državnoj ustanovi – Tiberije je morao da seispomogne na neki drugi način. On je obnarodovao da će svakomeonom za koga se utvrdi da je kovao zaveru protiv države ili da je

hulio na boga Avgusta biti oduzet sav imetak i da će njegova imanjabiti podeljena među one koji su pokazali svoju vernost prema državi.Naravno, teže je bilo dokazati da neko kuje zaveru protiv državenego naći dokaza da je neko hulio na Avgusta. Prvi slučaj kažnjenoghuljenja na Avgusta bio je ovaj: jedan šaljivčina, neki trgovčić, stajaoje nedaleko od Tiberija na Trgu upravo kada je prolazio nekisprovod. Trgovčić je priskočio mrtvacu i nešto mu došapnuo na uho.Tiberije ga je upitao šta je to rekao pokojniku. Čovek je izjavio da jezamolio mrtvaca da kaže Avgustu, kad ga sretne u Donjem Svetu,da još nije isplaćen novac koji je on zaveštao stanovnicima Rima.Tiberije je naredio da se taj trgovac odmah uhapsi i pogubi, jer jegovorio o Avgustu kao da je on običan duh a ne besmrtni bog;Tiberije je osim toga rekao da ga je zato poslao u podzemni svet dabi se on i sam uverio u svoju pogrešku. Uzgred budi rečeno, poslejednog ili dva meseca isplaćeno je zaveštanje u celini. U ovomslučaju Tiberije je još i imao neko opravdanje, ali su kasnije inajbezazlenije zloupotrebe Avgustovog imena bile dovoljne da čovekizgubi glavu.

16. god. n. e.U Rimu je nastao čitav red potkazivača i dostavljača od zanata,

na koje se čovek mogao potpuno osloniti da će nekako već naćidokaza protiv svakoga za kog im bude rečeno da je pao u nemilostkod Tiberija. Na taj način je krivični arhiv koji bi se osnivao nastvarnim krivicama postao nepotreban. Sejan je bio Tiberijevposrednik u njegovom poslovanju sa tim potkazivačima. Godinudana pre Germanikovog povratka u Rim Tiberije je nahuškaopotkazivače na jednog mladog čoveka koji se zvao Libon; on je bioPompejev praunuk i Agripinin rođak preko njihove zajedničke babeSkribonije. Sejan je opomenuo Tiberija da je taj Libon opasan čoveki da se prezrivo izražava o njemu: Tiberije se, međutim, tada jošklonio toga da i uvrede nanesene njegovoj ličnosti proglašava zakrivični prestup, te je morao da pronađe druge optužbe. On je u tovreme, a u želji da prikrije svoje veze sa Trazilom, proterao iz Rimasve astrologe, čarobnjake, kao i sve one koji proriču sudbinu ilitumače snove, pa je zabranio svako traženje saveta od onih ljuditoga zanata koji su možda krišom ostali u gradu. Nekolicina ih je ipak

ostala, i to sa Tiberijevim pristankom ali pod uslovom da obavljajusvoj zanat samo tako ako bi neki imperatorov tajni službenik bioprikriven u prostoriji u kojoj se obavlja posao. Libon je bio nagovorenod jednog senatora, koji se počeo redovno baviti potkazivanjem, daposeti jednog od tih Tiberijevih vračeva, koji su potajno bili uuhodničkoj službi, te da ga pripita o svojoj budućnosti. Njegovapitanja je brižljivo beležio onaj službenik koji je bio sakriven uprostoriji za sve vreme dok je Libon razgovarao sa vračem. Pitanjakoja je Libon postavio sama po sebi nisu bila izdajnička, nego prebudalasta: želeo je da zna koliko će bogatstvo ubuduće steći, da liće on ikad biti prvi čovek u Rimu, i tome slično. Međutim, kada mu jebilo suđeno, tužioci su odnekud izvukli jedno krivotvoreno pismenoza koje je rečeno da su ga Libonovi robovi otkrili u njegovoj spavaćojsobi; bio je to spisak – tobož pisan Libonovom rukom – imena svihčlanova imperatorove porodice i svih vodećih senatora, a neki čudnihaldejski i egipatski znaci stajali su pored svakog imena na ivici lista.

Ako bi neko samo pitao gatare za savet bio bi osuđen naprogonstvo, a ako bi se sam bavio vračanjem i gatanjem bio biosuđen na smrt. Libon je poricao da je on sačinio ono pismeno, aiskazi koje su dali robovi, čak i ako su ih dali za vreme mučenja, nebi bili dovoljni da se on osudi: iskazi robova su prihvatani samo uslučaju ako je neko optužen za rodoskrvnjenje. Protiv Libona nije bilonikakvih iskaza oslobođenika, jer tužiocima nije pošlo za rukom danavedu njegove oslobođenike da svedoče protivu njega,oslobođenici se nisu smeli stavljati na muke da bi im se tako iznudilapriznanja. Međutim, na Sejanov savet, Tiberije je ipak obnarodovaojedan nov zakonski propis: kada bi neko bio optužen za zločin kojipovlači za sobom smrtnu kaznu, sud bi mogao da kupi njegoverobove po uobičajenoj tržišnoj ceni, te bi se oni onda mogli staviti namuke i njihovi iskazi uzeti kao svedočenje. Libon nije uspeo da nađenijednog čoveka, vičnog pravu, koji bi bio dovoljno hrabar dapreuzme njegovu odbranu. Zato je uvideo da mu nema spasa, te jezamolio da se suđenje odloži bar za jedan dan. Kada mu je molbausvojena, on je otišao svojoj kući i ubio se. Pa ipak, u Senatu mu jeodržano suđenje kao da je još uvek živ, pa je i utvrđeno da je kriv posvima tačkama optužnice. Tiberije je tada rekao da je šteta što senerazumni mladi čovek ubio, pošto bi se on sam založio za njegov

život. Sav Libonov imetak razdeljen je njegovim tužiocima, međukojima je bilo i četiri senatora. Takva jedna sramotna lakrdija nikadase ne bi mogla odigrati za vreme Avgustovog imperatorstva, ali zavreme Tiberijeve vlade igrana je, uz male promene, mnogo puta.Jedan jedini čovek je javno digao svoj glas protiv tih zloupotreba: bioje to neki Kalpumije Pizon, koji je ustao u Senatu i izjavio da su mutoliko dojadili političko spletkarenje koje vlada Rimom, podmitljivosti ipristrasnost pravosuđa i sramotni prizor koji pružaju oni njegovidrugovi-senatori koji su postali plaćeni potkazivači, da zauveknapušta Rim i da se povlači u jedno seoce u nekom zabačenomkraju Italije. Pošto je to izrekao, Pizon je napustio Senat. Njegovgovor je ostavio moćan utisak na ceo Dom. Tiberije je poslao nekogada pozove Kalpurnija natrag; kada je ovaj opet zauzeo svoje mesto uSenatu, Tiberije mu je rekao da – kad su na dnevnom redu pitanja ozloupotrebama pravosuđa – svaki senator ima pravo da skrenepažnju na svaki nepravedan postupak, ako bi takvih postupaka bilo.Tiberije je dalje rekao da je uostalom i nemoguće da u prestonicinajveće imperije za koju svet zna, ne bude nimalo političkogspletkarenja. Sem toga, da li Kalpurnije želi reći da izvesni senatorine bi istupili u ulozi tužilaca i da se nisu nadali novčanoj koristi?Dodao je zatim da se on divi Kalpurnijevoj ozbiljnosti inepokolebljivosti i da mu zavidi na njegovoj obdarenosti; zar ne bibilo bolje da on te plemenite osobine koristi na podizanje društvenogi političkog morala u Rimu, umesto što bi ih pokopao u nekomjadnom apeninskom seocetu, među pastirima i razbojnicima? Tako jeKalpurnije morao ipak i dalje ostati u Rimu. Međutim, on je uskoro idelom dokazao svoju ozbiljnost i svoju nepokolebljivost; pozvao jestaru Urgulaniju pred sud zato što mu nije platila izvesnu veću svotunovca koju mu je dugovala za neke slike i kipove; jer nešto pre togabila je umrla Kalpurnijeva sestra, pa je on rasprodao njeneumetničke predmete. Kad je Urgulanija pročitala poziv, kojim joj senalagalo da smesta predstane Sudu za dužnike, ona je naredilanosačima svoje nosiljke da je nose pravo u Livijin dvor. Kalpurnije jepošao za njom, ali ga je u predsoblju dočekala Livija i rekla mu da seodmah udalji. Kalpurnije je učtivo ali odlučno odbio da je posluša;rekao je Liviji da Urgulanija mora odmah da se odazove pozivu, semu slučaju ako zbog bolesti ne može da predstane sudu, a očigledno

je da je ona zdrava. Čak i vestalke moraju da predstanu sudu ako ihovaj pozove. Livija mu je odgovorila da on svojim držanjem vređa njusamu i da će njen sin imperator već znati kako da se osveti za tuuvredu. Poslala je odmah po Tiberija, koji je naravno pokušao daizgladi stvar; uveravao je Kalpurnija da je Urgulanija svakako i samahtela da se odazove pozivu, ali tek pošto se malo povrati odneprijatnog iznenađenja – a ubeđivao je Liviju da je nesumnjivoposredi neki nesporazum: Kalpurnije svakako nije mislio da je vređa,a on će sam prisustvovati suđenju i već se postarati da Urgulanijadobije sposobnog branioca i da suđenje bude pravično. Tiberije je saKalpurnijem napustio dvor, pa su se zajedno pešice uputili premasudu, razgovarajući usput o svemu i svačemu. Prijatelji su uzaludnagovarali Kalpurnija da digne ruke od tužbe, ali im je on odgovorioda je on čovek starinskog kova i da voli da mu se isplati novac kojimu se duguje. Suđenje ipak nikad nije održano. Livija je poslala zanjim jednog konjanika koji je u bisagama doneo zlata u visini iznosačitavog duga: on je stigao Kalpurnija i Tiberija još pre nego što sustigli do vratnica suda.

Vratićemo se, međutim, potkazivačima i njihovom poraznomuticaju na život u Rimu, kao i pitanjima o podmitljivosti i pristrasnostipravosuđa. Hteo sam da istaknem da za vreme Germanikovogboravka u Rimu pred sudovima nije bila podignuta nijedna optužbada je neko hulio na Avgusta ili da je kovao zaveru protiv države, apotkazivačima je naloženo da se sasvim pritaje. Tiberije se kolikogod je bolje znao i umeo ponašao dobro, a njegovi govori u Senatumogli su poslužiti kao uzori iskrenosti. Sejan se povukao u pozadinu,Trazil je sklonjen iz Rima u jedan od Tiberijevih letnjikovaca naKapriju, a sam Tiberije se pravio kao da nema drugih bliskih prijateljasem poštenog Nerve, koga je uvek pripitivao za savet.

Kastora nikada nisam mogao da trpim. On je bio čovek lažljiv,krvoločan, prek i raskalašan. Njegova prava priroda je najjasnijeizbijala na videlo prilikom borbi mačevima, kada bi se više radovaoprizoru krvi koja lopi iz rane nego ma koliko veštim ili smelimpodvizima boraca. Moram ipak priznati da se odlično držao premaGermaniku, te je izgledalo kao da se u njegovom prisustvu menja isama Kastorova narav. Razne političke stranke u gradu pokušavalesu da ih dovedu u nezavidan položaj suparnika koji se bore o

nasleđe monarhije, ali njih dvojica nikada nisu dali tome povoda.Kastor se prema Germaniku odnosio sa istom onom bratskompažnjom koju je i Germanik njemu ukazivao. Kastor nije bio kukavicau pravom smislu te reči, ali je bio pre političar nego vojnik. Kada jejednom na molbu nekih plemena istočne Nemačke, koja su sekrvavim ratom branila od napada Hermanovog Zapadnogplemenskog saveza, on bio poslat njima u pomoć preko Dunava,veštim spletkama mu je pošlo za rukom da uvuče u rat i plemena izČeške, pa i plemena iz Bavarske. On je na taj način sprovodio uživot Tiberijevu nameru da navede Nemce da se međusobno kolju iuništavaju. Marobod („Onaj koji hoda po dnu jezera”), kralj i u istovreme prvosveštenik istočnih Nemaca, pobegao je u Kastorov logor,tražeći zaštitu. Marobodu je pruženo sigurno utočište u Italiji, a kadsu se istočni Nemci već bili zakleli na večno prijateljstvo – on jeosamnaest godina držan u Italiji kao zaloga njihovog dobrog držanja.Ti istočni Nemci bili su vatreniji i snažniji ljudi od zapadnih Nemaca, iGermanik je bio srećan što nije morao da ratuje i protiv njih.Međutim, Herman je pobedom nad Varom postao opštenarodninemački narodni junak, a Marobod je bio ljubomoran na njegoveuspehe. Da bi sprečio Hermanovo uzdizanje na položaj vrhovnogkralja svih nemačkih plemena – što je Herman i želeo da postane –Marobod je odbio da mu pruži ma kakvu pomoć u njegovoj vojniprotiv Germanika, pa čak nije hteo ni da izvrši neki manji napad naneki drugi deo rimske granice.

Često sam razmišljao o Hermanu. On je, na svoj način, bioznačajan čovek, pa iako je teško zaboraviti njegovu izdaju premaVaru, ipak valja priznati da je sam Var umnogome izazvao nemačkupobunu i da su se Herman i njegovi ljudi nesumnjivo borili zaslobodu. Oni su iskreno prezirali Rimljane. Nisu mogli da shvatečime se od najobičnijeg ropstva razlikuje ona krajnja vojnička stegakoja je vladala u rimskoj vojsci pod Varom, Tiberijem i skoro svimdrugim vojskovođama, ali ne i pod mojim ocem i mojim bratom.Grozili su se batinjanja koje je vršeno u ime te stege, a smatrali su,takođe, da plaćanje vojnika na dan – umesto pridobijanjaobećanjima da će steći slavu i da će moći pljačkati – predstavljakrajnju niskost. Nemci su bili uvek veoma strogi u pitanjima morala, arimski časnici su se javno podavali i porocima, koji su u Nemačkoj,

ako bi ikad bili otkriveni – što se retko dešavalo – kažnjavani tako štobi oba prestupnika bila ugušena u mulju pod pritiskom naročitihtočkova za mučenje. A što se tiče kukavičluka Nemaca – svi varvarisu kukavice! Ako Nemci ikada prestanu biti varvari, onda će se tekmoći prosuditi da li su oni zaista kukavice ili nisu. Izgleda, međutim,da su oni izuzetno lako uzbudljiv i žučan narod, a ne znam da lipostoji mogućnost da oni u bližoj budućnosti postanu prosvećeniljudi. Germanik je smatrao da takva mogućnost i ne postoji. Da li ćese njihova politika istrebljivanja Nemaca smatrati opravdanom ili ne(a ona svakako nije odgovarala uobičajenom načinu ponašanjaRimljana prema susednim plemenima), to će zavisiti od odgovora napitanje da li su Nemci sposobni za pripitomljavanje ili ne. Naravno,izgubljeni orlovi su morali biti vraćeni, a Herman nije pokazaonikakvu samilost kada je posle Varovog poraza zauzeo čitavupokrajinu; uostalom, Germanik, koji je bio izuzetno blag i čovečan, utolikoj meri, nije trpeo opšte pokolje da je morao imati veoma jakerazloge kada je tako nešto uopšte naredio.

Herman nije poginuo u bici. Kada je Marobod bio primoran dapobegne iz zemlje, Herman je smatrao da je time sebi prokrčio putka potpunoj vladavini nad svim nemačkim plemenima. Ali se ipakprevario u računu: nije uspeo čak ni da se proglasi za kralja svogasopstvenog plemena, jer to je bilo slobodno pleme, te njegovpoglavica nije imao prava da zapoveda, nego samo da rukovodi,savetuje i predlaže. Jednom, godinu ili dve kasnije, on je pokušao daizdaje naređenja kao neki kralj. Njegova porodica, koja mu je dotlebila silno privržena, toliko se užasnula od toga da su njegovi srodnici– bez ikakvog prethodnog zajedničkog dogovora – svi listom poletelina njega sa isukanim mačevima i isekli ga na komade. Njemu je bilotrideset sedam godina kada je umro, pošto je bio rođen godinu danapre svog najvećeg neprijatelja, moga brata Germanika.

Glava XX

U Kartagini sam probavio skoro godinu dana. (To je bilo one istegodine kada je Livije umro u Padui, gde je uvek bio srcem i dušom.)Stara Kartagina je bila srušena i sravnjena sa zemljom, a na njenomje mestu bio podignut nov grad koji je na jugoistoku poluostrvasazidao Avgust i odredio mu ulogu prvog grada Afrike. Otkako samizišao iz pelena, prvi put sam tada napustio Italiju. Našao sam da jeafrička klima vrlo neugodna, da su afrički urođenici divlji, bolesni iistrošeni radom, a da su Rimljani koji tamo stanuju, glupi, svadljivi,pohlepni i zastarelih nazora i navika. Isto tako sam utvrdio da surojevi neobičnih gmizavaca i letećih buba više nego neprijatni.Najviše su mi nedostajali divlji šumski predeli. U Tripolisu nemanikakve sredine izmeću uredno obdelane zemlje, to jest voćnjaka odsmokava i maslina i polja zasađenih žitom, i gole, kamenite i jedinotrnjem obrasle pustinje. Odseo sam u kući rimskog namesnika, kojije bio onaj isti Furije Kamil, stric moje drage Kamile, o kome sam većpisao da je uvek prema meni bio vrlo ljubazan. Prvo što mi je rekaobilo je koliko mu je koristio moj Balkanski priručnik za vreme rata naBalkanu, pa je dodao da je svakako trebalo da budem i javnopohvaljen što sam tako dobro sakupio tuđa obaveštenja. On je učiniosve sa svoje strane da svečanost osvećenja onog hrama ispadneuspešno i da od Kartažana iznudi poštovanje koje odgovara momečinu. Trudio se da mi pokaže sve što je valjalo videti. U Kartagini jecvetala trgovina sa Rimom, u koju je izvoženo ne samo žito i ulje,nego su tamo prodavani i afrički robovi, crvena boja, spužve, zlato,slonovača, ebanos, kao i divlje zveri namenjene rimskim cirkusima.Ali pošto sam se ja malo čim mogao pozabaviti, Furije mi jenapomenuo da bi kad sam se već našao na licu mesta – za menebilo dobro da sakupim građu za jednu potpunu istoriju Kartagine. Otome uostalom nije bilo u rimskim knjižnicama nijedne knjige. Arhivestare Kartagine su nedavno bile dospele u Kamilove ruke. Njih suotkrili starosedeoci kopajući po ruševinama, tražeći svoje sakrivenoblago, pa, ako sam želeo da se koristim njima, mogao sam ih prostosmatrati svojima. Ja sam mu odgovorio da nemam ni pojma o jezikuFeničana. Na to mi je on rekao da će, ako me ta stvar zanima, staviti

u dužnost jednome od svojih oslobođenika da mi važnije rukopiseprevede na grčki.

Misao da napišem tu istoriju jako mi se svidela, jer sam imaoutisak da Kartažani nikad nisu dobili istorijsku pravdu. U časovimadokolice, uz pomoć jednog savremenog priručnika, proučavao samruševine stare Kartagine i bliže se upoznavao sa zemljopisom togadela Afrike uopšte. Isto tako sam se dovoljno upoznao i saosnovama feničanskog jezika, tako da sam bio u stanju da pročitamproste natpise i da razumem poneku feničansku reč koju suupotrebljavali i naši istoričari kada su pisali o Punskim ratovima, a tosu činili, naravno, sa rimske tačke gledišta. Kada sam se vratio uItaliju, počeo sam da pišem tu knjigu naporedo sa mojom istorijomEtruraca. Ja volim da se jednovremeno bavim dvama zadacima, pakad me zamori jedan, da se okrenem drugom. Ali sam ja moždaodveć brižljiv kao pisac. Kad god mogu na bilo koji način drugimizvorima da potvrdim ili opovrgnem stare poznate istoričare, ja tako ipostupim, ne zadovoljavajući se samo time da prosto prepišemnjihova već osveštana mišljenja, a naročito volim da uzmem u obzir isvedočanstva pisaca koji se zalažu za gledište suparničke političkestranke. I tako su me ta dva istorijska dela, od kojih bih svako, dasam bio manje savestan, napisao za godinu-dve, prikovala za sebenekih dvadeset pet godina. Za svaku reč koju bih napisao moraosam prethodno da pročitam stotine drugih, a kad je sve bilo gotovo,bio sam dobro potkovan i u etrurskom i u feničanskom jeziku, mogaosam da se služim i nekim drugim jezicima i narečjima, od kojih ćuspomenuti numidski, egipatski, oskanski i falištanski. Prvo samzavršio Istoriju Kartagine.

Kratko vreme pošto sam posvetio onaj hram, što je proteklo bezikakve nezgode, Furije je odjednom morao da krene u boj protivTakfarine. On je krenuo u tu vojnu sa onim snagama koje je trenutnoimao na raspolaganju u svojoj pokrajini, što će reći samo sa jednimpukom stajaće vojske, i to Trećim pukom, sa nekoliko bataljonapomoćnih trupa i sa dva eskadrona konjice. Takfarina je bio jedan odnumidiskih poglavica, inače vojni begunac iz rimskih pomoćnih trupa,razbojnik koji je postizao znatne uspehe. On je nedavno negde uunutrašnjosti svoje rodne zemlje bio obrazovao neku vrstu vojske porimskom uzoru, pa se onda, radi najezde na kartaginsku pokrajinu sa

zapada, povezao savezom sa Mavarima. Te dve vojske su brojemnadmašivale Furijeve snage bar u razmeri pet prema jedan. Sukobse odigrao u ravnici na nekih pedeset milja od grada, i Furije je imaoda odluči da li će napasti Takfarinina dva poludisciplinovana puka,koja su bila u središtu, ili da kidiše na nedisciplinovane mavarskesnage na bokovima. On je poslao konjicu i pomoćne trupe, većinomstrelce, da zavaraju Mavare, a sam je sa svojom redovnom vojskomudario pravce na Takfarinine Numiđane. Ja sam posmatrao tu bitkusa jednog brežuljka udaljenog nekih pet stotina koraka, sedeći usedlu na jednoj muli, i mislim da nikad ni pre ni posle toga nisam biotoliko gord što sam Rimljanin. Treći puk je zadržao savršeni poredakkakav je mogao imati na svečanoj smotri na Marsovom Polju uRimu. Njegovi su vojnici nadirali u tri bojne lese, odmaknute jedna oddruge pedeset koraka. Svaka lesa je brojala sto pedeset vrsta, a usvakoj vrsti je bilo po osam ljudi. Numiđani su zauzeli odbrambenipoložaj. Oni su bili podeljeni u šest lesa, sa istim pročeljem kao inaši. Treći puk nije nikako zastajao, nego je koračao pravo premanjima, ne zastajkujući nijednog trenutka, a tek kada je stigao nadeset koračaja pred Numiđane, njegovi su se vojnici džilitnuli kratkimkopljima, koja su blesnula u vazduhu kao kiša. Posle toga su isukalimačeve i navalili tako da je udario štit o štit. Pošto su probili prvibojni red neprijateljev, u kome su bili kopljanici, naterali su ga da sespoji sa onim iza njega. Ovaj nov red protivnika probili su rimskivojnici još jednom kišom džilita – a svaki je vojnik sobom nosio podva takva kratka koplja. Zatim je druga rimska lesa zamenila prvibojni red, da bi ovaj mogao malo predahnuti. Ubrzo zatim video samnovu kišu kratkih kopalja i njen nov odsev u vazduhu, a ona je bilauperena na treći bojni red Numiđana. Mavari sa oba krila, dovedeniu nepriliku strelama naših pomoćnih trupa, videše tada kako Rimljaniseku sebi put duboko u središte njihovoga bojnog poretka, papočeše urlati kao da je bitka već izgubljena, te se rasuše u svimpravcima. Takfarina je tako imao da se bori u odstupanju, vraćajućise u svoj logor, a to ga je skupo stajalo. Jedina neprijatna uspomenana tu pobedu bio je za mene prizor gozbe kojom je ona posleproslavljana. Naime, u toku te svečanosti Furijev sin, po imenuSkribonijan, činio je podsmešljive napomene o moralnoj podrški kojusam ja pružio vojsci. On je to uglavnom govorio zato da bi skrenuo

pažnju na svoju sopstvenu hrabrost, misleći da ona nije bila dovoljnopohvaljena. Furije ga je posle obeda naterao da mi se izvini. Furiju jeSenat glasanjem dodelio pobednička odličja, a to je bilo prvi putposle više od četiri stotine godina – kada je njegov predak spasaoRim – da je jedan član njegove porodice dobio neko vojničkoodlikovanje.

Kad sam najzad bio pozvan da se vratim u Rim, Germanik jeveć bio otplovio na Istok, jer je Senat svojom odlukom preneo nanjega vrhovno zapovedništvo nad svim tamošnjim pokrajinama. Sanjim je otišla i Agripina, kao i Kaligula, kome je bilo već osam godina.Starija deca su ostala u Rimu sa mojom majkom. Iako je Germanikbio vrlo razočaran što je morao da ostavi rat u Nemačkoj nedovršen,on je odlučio da ipak što je više moguće iskoristi svoj novi položaj ida usavrši svoje obrazovanje posetom onih mesta koja su bilaslavna u istoriji ili u književnosti. Posetio je Akcijumski Zaliv irazgledao tamo mali spomen-hram koji je Avgust posvetio Apolonu,kao i Antonijev logor.

Na njega je, kao na Antonijevog unuka, to mesto ostavilo tužan idubok utisak. Dok je objašnjavao Kaliguli tok bitke, dete ga jeprekinulo priglupim smehom i ovim rečima: „Pa naravno, oče, da sumoj ded Agripa i moj praded Avgust ovde dobro izmlatili tvoga deduAntonija, te se čudim kako te nije i sramota da mi pričaš kako je tobilo!” Pošto je to dete često govorilo svome ocu na neučtiv način,Germanik je došao do zaključka da prema njemu ne vredi biti blag ida se s njim više ne može ophoditi tako prijateljski kao sa drugomsvojom decom, već da su sa Kaligulom jedino moguće stega isurove kazne.

Germanik je u Grčkoj posetio Tebu u Beotiji da bi video sobu ukojoj se rodio pesnik Pindar, i ostrvo Lezbos, da bi video grobpesnikinje Sapfe. Tu se rodila još jedna moja sinovica, koja je dobilanesrećno ime Julija, ali smo je mi ipak uvek zvali Lezbija. Zatim jeposetio Bizant, Troju i slavne grčke gradove Male Azije. Iz Mileta mije napisao jedno dugo pismo u kome mi je opisao svoje putovanjeizrazima tako zanesenog zanimanja za grčke stvari da je bilo jasnoda više nije duboko ožalošćen što je opozvan iz Nemačke.

U međuvremenu su se prilike u Rimu vratile u stanje u kome subile pre Germanikovog naimenovanja za konzula, a Sejan je oživeo

stari Tiberijev strah od Germanika. On mu je dostavio jednuGermanikovu primedbu, koju je ovaj učinio na nekom privatnomručku kome je prisustvovao jedan od Sejanovih potkazivača, naimeda rimske pukove na Istoku verovatno valja dovesti u red isto onakokao što su dovedeni u red i oni na Rajni. Ta je primedba zbilja i pala,ali je ona značila samo to da su te trupe verovatno zlostavljane odstrane nižih časnika, onako isto kao što su nekada zlostavljane i onena Rajni, te da će on zato, prvom prilikom, proveriti sve niže časnike.Sejan je, međutim, naveo Tiberija da tu primedbu shvati tako kao daGermanik do sada nije posegao za vrhovnom vlašću samo zato štonije mogao računati i sa privrženošću pukova na Istoku, a on sadaradi na pridobivanju tih pukova time što im dozvoljava da sami birajusvoje kapetane, što im čini poklone i što ublažava strogost vojničkestege dakle čineći ono isto što je činio i na Rajni.

Tiberije se uznemirio, ali je našao za mudro da pripita za savetLiviju. On je smatrao da će ona sarađivati sa njim u toj stvari. Ona jeodmah znala šta valja činiti. Tako njih dvoje imenovaše Gneja Pizonaza namesnika u pokrajini Siriji – a to mu je naimenovanje donelo izapovedništvo nad većim brojem istočnih pukova, doduše podvrhovnim nadzorom Germanikovim – pa mu tajno rekoše da možeračunati na njihovu pomoć ako bi Germanik pokušao da sesuprodstavi nekom njegovom političkom ili vojničkom naumu. To jebio mudar izbor. Pizon je bio stric onoga Lucija Pizona koji je jednomuvredio Liviju. To je bio čovek koji je već bio zašao u duboku starost.Dvadeset pet godina ranije, kada ga je Avgust poslao za namesnikau Španiju, on je tamo svojom surovošću i gramzivošću izazvao onugorku mržnju Španaca prema sebi. Gnej Pizon je bio dubokozagazio u dugove, a mig da se u Siriji može ponašati kako hoće,samo ako bude izazivao Germanika, izgledao mu je kao poziv dastekne još jedan imetak umesto onoga koji je napljačkao u Španiji, akoji je već odavno bio straćio. On nije voleo Germanika zbognjegove ozbiljnosti i pobožnosti, te ga je nazivao matoromsujevernom ženom, a bio je i jako surevnjiv na njega.

Kad je Germanik posetio Atinu, on je odao poštovanje njenojstaroj slavi i time što se pojavljivao na gradskim kapijama u društvusamo jednog oružanog pratioca. Isto tako, on je na jednoj svečanostipriređenoj u njegovu čast održao dug i ozbiljan govor u slavu atinskih

vojnika, pesnika i filozofa. Pizon, međutim, prolazeći kroz Atinu nasvom putu za Siriju, nije se potrudio da bude uljudan prema Atini kaoGermanik, pa se ni Atinjani – pošto Atina nije bila u provinciji u kojojje on bio namesnik – nisu nimalo trudili da budu uljudni premanjemu. Baš u to vreme je neki Teofil, brat jednog od Pizonovihpoverilaca, bio osuđen od atinskih gradskih vlasti. Pizon je zahtevaoda se njemu za ljubav oprosti tome čoveku, ali mu je to traženje biloodbijeno zbog čega se on veoma rasrdio, jer da je Teofil bio razrešenodgovornosti, njegov brat bi svakako poništio Pizonov dug. To jePizonu dalo povoda za jedan jarostan govor, u kome je rekao daAtinjani potonjeg vremena nemaju nikakva prava da poistovećujusebe sa velikim Atinjanima iz Periklovih, Demostenovih, Eshilovih iPlatonovih dana. Stari su Atinjani istrebljeni čestim ratovima ipokoljima, a ovi današnji su samo melezi, izrodi i potomci robova.„Svaki Rimljanin koji im laska – rekao je Pizon – govoreći da su onitobož zakoniti naslednici onih starih junaka, samo prlja rimsko ime, aja lično ne mogu da zaboravim da su se Atinjani u poslednjemGrađanskom ratu izjasnili protivu velikoga Avgusta i da su podržavalionu kukavicu i izdajnika – Antonija!”

Posle toga je Pizon napustio Atinu i na svom putu za Sirijuotplovio na Rodos. Na Rodosu se nalazio i Germanik, koji je bio uposeti tamošnjem univerzitetu. Vesti o Pizonovom govoru, koji je biouperen protiv njega lično, stigle su mu pre nego što se na vidiku ipojavilo Pizonovo brodovlje. Iznenada je međutim izbila oluja, pa jeuskoro bilo očigledno da su brodovi u opasnosti. Dve manje lađicepotopiše se pred očima Germanikovim, a treću, na kojoj je bio Pizoni koja je već bila bez katarke, potezaše talasi na stenje jednoga rtakoji je ležao u pravcu severa. Koji drugi čovek ne bi prepustio Pizonanjegovoj sudbini? Ali Germanik je odmah odaslao nekoliko galija sadobrim veslačima, kojima je pošlo za rukom da očajničkim naporomdođu do one olupine pre nego što je potonula, te je izvukoše nasuvo. Koji drugi čovek ne bi svoje spasenje nagradio doživotnomzahvalnošću i odanošću? Ali Pizon nije bio takav! On se čak žalio daje Germanik odlagao njegovo spašavanje do poslednjeg trenutka, uočekivanju da će ono doći suviše kasno. Zato je, ne zadržavajući seni dana na Rodosu, otplovio dalje, iako je more još bilo nemirno, jerje hteo da u Siriju stigne ipak pre Germanika.

Čim je došao u Antiohiju, on je odmah počeo uređivati pukove usasvim suprotnome smislu od onoga u kome je to nameravao daučini Germanik. Umesto da smeni kapetane koji su bili aljkavi isvađalice, on je lišio čina sve časnike koji su bili na dobrom glasu, ana njihova mesta imenovao lupeže koji su uživali njegovu milost.Podrazumevalo se već da su mu oni imali davati polovinu od svegaonoga što bi na bilo koji način zaradili na osnovu svoga položaja, apri čemu bi on zatvorio oči, praveći se da ne vidi ništa.

Tako je počela jedna zla godina za stanovnike Sirije. Ljudi kojisu imali radnje po gradovima, kao i zemljoradnici po selima, moralisu plaćati mesnim kapetanima tajni danak na ime „zaštite”, a ako biodbili da ga plate, onda bi ih iznenada noću napali ljudi saobrazinama na licu, njihove kuće bi progutao plamen, a njihove biporodice bile poubijane. U prvo vreme su se gradska udruženjazanatlija, predstavnici sela i seljaka, kao i drugi, žalili Pizonu na tustrahovladu, a on im je uvek obećavao neodložnu istragu. Ali nikadanikakva istraga nije bila ni otvorena, a oni koji su se žalili nalaženi suobično mrtvi isprebijani pri svom povratku doma. U Rim je poslatojedno izaslanstvo da u poverenju zapita Sejana da li Tiberije zna štase sve događa i, ako zna, da li on to i odobrava. Sejan je rekao timljudima iz unutrašnjosti da Tiberije o tome ne zna zvanično ništa, i daće nesumnjivo obećati istragu. Ali, zar im nije i Pizon obećavaoistragu? „Možda bi – rekao je on – bilo ipak najbolje platiti traženinovac za tu ‘zaštitu’ i ne praviti oko toga veliku galamu.” Umeđuvremenu je vojna stega po logorima rimskih pukova u Siriji palatako nisko da bi ona Takfarinina vojska, sastavljena od samihrazbojnika, upoređena sa našom u Siriji, izgledala kao uzorsposobnosti za vojne poduhvate i uzor revnosti.

Sirijski izaslanici su bili i kod Germanika na Rodosu, a on je biozgađen i zaprepašćen onim što su mu oni otkrili. Prilikom svogaposlednjeg prolaska kroz Malu Aziju on je smatrao za dužnost dalično ispita sve žalbe na rđavu upravu i da ukloni sve činovnike kojisu delali nezakonito i ugnjetavali živalj. Zato je pisao Tiberiju kakvesu mu vesti stigle o Pizonovom ponašanju, zahtevajući da on odmahbude povučen iz Sirije i tražeći dozvolu da ga zameni čovekom kojiće bolje odgovarati tome položaju, naravno ako su optužbe protivunjega ma i najmanje opravdane. Tiberije je odgovorio da je i sam čuo

neke žalbe, ali da mu se one čine neosnovanim i zlonameronim, aon ima veru u Pizona kao u sposobnog i pravednog namesnika.Germanik nije sumnjao u Tiberijevo poštenje, ali ga je sve ovoutvrdilo u mišljenju o njemu – koje je uostalom već imao – da jeTiberije prostodušan čovek i lako podložan tuđem uticaju. Zato jesamo žalio što je pismom tražio dozvolu da učini nešto što je valjaloda odmah učini sam, na svoju sopstvenu odgovornost. Uskoro je ončuo još jednu tešku optužbu protivu Pizona, naime da on sklapaneke zavore sa Vononom, svrgnutim kraljem Jermenije, koji se kaoizbeglica nalazio u Siriji, a koga je Pizon želeo da vrati na presto.Vonon je imao ogromno bogatstvo, jer je pobegao u Siriju sa skoročitavom državnom riznicom, te se Pizon nadao da će napraviti dobarposao. Germanik je odmah otišao u Jermeniju, sazvao plemstvo nasavetovanje, pa je svojeručno, ali u Tiberijevo ime, stavio kraljevskivenac na glavu čoveka koga su Jermeni sami izabrali za kralja.Posle toga je naredio Pizonu da na čelu dva rimska puka posetiJermeniju i da novome vladaru izrazi susedsko poštovanje ili, ako jeveć sam zauzet važnijim poslom, da tamo pošalje svoga sina. Pizon,pak niti je otišao sam, niti je poslao sina. Ali, pošto je posetio i drugepogranične pokrajine i savezničke kraljevine i sredio sve stvari nasvoje zadovoljstvo, Germanik je sam doputovao u Siriju, gde sesastao sa Pizonom u zimskom logoru Desetog puka.

Nekoliko časnika je bilo svedok toga susreta, jer Germanik niježeleo da Tiberije bude pogrešno obavešten o tome šta je govoreno.Sa onoliko ljubaznosti u glasu koliko je samo bio u stanju da sebinametne, Germanik je zatražio od Pizona da mu objasni šta je razlognjegove neposlušnosti, pa mu je rekao da će – ako Pizon za svojedržanje nema neko drugo objašnjenje sem onog ličnogneprijateljstva i neuljudnosti koju je već pokazao svojim atinskimgovorom, svojim neljubaznim primedbama izrečenim na Rodosu,kao i u nekoliko prilika posle toga – on o svemu tome podneti tačanizveštaj imperatoru. Dalje se potužio da u Desetom puku, koji živipod mirnodopskim uslovima, u zdravom i dobro nastanjenom kraju,vladaju krajnja razularenost i prljavština.

Pizon je na to podsmešljivo odgovorio:– Imaš pravo, on je zaista samo jedna prljava rulja, zar ne? Ali

šta bi onda mislio narod Jermenije da sam mu te iste vojnike poslao

da tamo predstavljaju moć i veličanstvo Rima?(„Moć i veličanstvo Rima” bio je omiljen izraz Germanikov.)Teško se savlađujući, Germanik je rekao da je, kako izgleda,

sve krenulo na gore od dana kada je Pizon došao u Siriju i da će većpisati Tiberiju u tome smislu.

Pizon je ironično molio da mu se oprosti, ali je ujedno učinio ijednu uvredljivu primedbu na visoke ideale mladeži, koji u ovomsurovom svetu često moraju da ustupe mesto manje oduševljenoj,ali realnoj politici.

Sevajući očima, Germanik ga je prekinuo:– To se, Pizone, dešava često, ali ne uvek. Ja i ti ćemo sutra na

primer izići na sudijsko uzvišenje u logoru, pa ćemo videti ima liprepreka za visoke ideale mladosti i da li jedan nesposobni, pohlepnii krvoločni šezdesetogodišnji razvratnik može da uskrati pravdu življuu ovoj pokrajini.

Time je taj razgovor bio završen. Pizon je odmah napisaoTiberiju i Liviji šta se dogodilo. On im je poslednju Germanikovurečenicu preneo tako da je Tiberije poverovao da je on tajnesposobni, pohlepni i krvoločni šezdesetogodišnji razvratnik, a nePizon. Tiberije je zato odgovorio da on ima puno poverenje u Pizona,te da bi – ako bi jedna uticajna ličnost nastavila da govori i da delana takav izdajnički način – svaki korak, ma koliko smeo, koji bipreduzela jedna potčinjena ličnost u cilju obuzdavanja te izdaje,nesumnjivo bio u volji Senatu i narodu rimskom. U međuvremenuGermanik je seo na sudijsku stolicu i saslušao žalbe stanovnikapokrajine na nepravične presude sudova. Pizon se isprva jako trudioda mu taj posao oteža zakonitim sredstvima ometanja sudskogpostupka, ali pošto je Germanik sačuvao strpljenje i nastavio da idalje saslušava sporove, ne dajući sebi odmora ni za vreme obeda ipočivke, Pizon je napustio takvo svoje delanje, pa se potpuno udaljioizvinjavajući se bolešću.

Pizonova žena, Plancina, bila je ljubomorna na Agripinu što jeova, kao Germanikova supruga, bila ispred nje u svima zvaničnimprilikama. Ona je izmišljala razne sitne uvrede da bi joj dosađivala, ato su uglavnom bile neuljudnosti potčinjenih, koje su se posle mogleobjasniti i kao stvari nastale slučajno ili iz pukog neznanja. Kada jeAgripina na to počela da je javno vređa, Plancina je otišla i korak

dalje. Jednoga jutra, kad su i Pizon i Germanik bili odsutni, ona jeizvršila smotru konjice, pa je izvela smešnu vežbu ispredGermanikovog glavnog stana. Ona je sa konjanicima projahalapreko polja zasejanog žitom, napala tamo čitav jedan red praznihšatora, isekla ih na kaiše, naredila da se sviraju svi mogući trubniznaci, od „Gasi svetla!” do „Požari!” udešavala sukobe izmeđučitavih eskadrona. Najzad je poletela galopom iz petnih žila u krug,praveći postepeno sve manje i manje krugove, dok se središniprostor nije suzio samo na nekoliko koračaji, pa je ondakomandovala „nalevo krug”, da bi se sada pokret odvijao u obratnompravcu. Mnogi konji zato i popadaše, obarajući svoje jahače. Učitavoj istoriji konjičkih vežbi nikada nije viđen takav besmislenkrkljanac! Oni među vojnicima koji su bili nestrpljiviji, povećavali sutaj metež time što su potezali bodeže na konje svojih suseda, ne bi liovi zbacili svoje jahače, ili su ih sami obarali sa sedla. Mnogi su bilistrašno izubijani kopitama ili su slomili noge, jer su njihovi konji palipreko njih. Jedan vojnik je bio čak i ubijen.

Agripina je poslala jednog mladog časnika, koji je služio prizapovedništvu, sa porukom Plancini da prekine sa tom igrom, jerpravi od same sebe ludu, a pravi ludom i vojsku. Plancina joj jeposlala odgovor koji je u stvari značio ismevanje onih njenih hrabrihreči na rajnskome mostu: „Dok mi se muž ne vrati, ja zapovedamkonjicom! Ja je spremam da odbije očekivanu najezdu Parćana.” Akako su nekakvi parćanski poklisari baš u tome času bili stigli ulogor, gledali su taj prizor sa čuđenjem i prezirom.

Pre nego što je postao kralj Jermenije, Vonon je bio kraljParćana, koji su ga brzo prognali, pa je njegov naslednik poslao teparćanske poslanike da predlože Germaniku obnovu saveza izmeđuRima i Parćana i da mu javi da će on u čast Germaniku izići na rekuEufrat (dakle na granicu između Sirije i Partije), da bi ga i ličnopozdravio. Ali je zato zahtevao da se Vononu ne dozvoli da ostane uSiriji, odakle mu je bilo lako da vodi izdajničku prepisku sa nekimparćanskim plemićima. Germanik je odgovorio da bi mu bilo dragoda se kao predstavnik svoga oca, rimskog imperatora, sretne sakraljem i da sa njim obnovi savez, te će zato prebaciti Vonona uneku drugu pokrajinu. Tako je Vonon bio poslat u Ciliciju, a Pizonovase nada na novi imetak izjalovila. Plancina se isto toliko razljutila kao

i njen muž, jer joj je Vonon slao skoro svakodnevno darove udragocenom nakitu.

19. god. n. e.Na samom početku iduće godine Germaniku stigoše vesti o

velikoj oskudici u Egiptu. Poslednja žetva tamo nije bila dobra, ali seraspolagalo žitom od dveju prethodnih godina, koje je ležalo užitnicama. Veliki žitarski trgovci držali su cenu žitu time što su gapuštali na tržište samo u malim količinama. Germanik je seo u brod iotišao u Aleksandriju, gde je prinudio te trgovce da po razumnoj ceniprodaju narodu onoliko žita koliko je bilo potrebno. On je bio srećanšto je našao opravdanje da poseti Egipat, koji ga je zanimao višenego i sama Grčka. Onda, kao uostalom i danas, Aleksandrija je bilaistinsko kulturno središte sveta, kao što je Rim bio i ostao njegovopolitičko središte. Germanik je pokazao poštovanje premapredanjima toga grada i time što je ušao u njega u običnom grčkomodelu, bosonog i bez telesne straže. Iz Aleksandrije je zaplovio uzNil, posetio piramide i Sfingu, kao i divovske ruševine egipatskoggrada Tebe, nekadašnje prestonice, kao i veliki Memnonov kip odkamena, čije su grudi šuplje, zbog čega, čim sunce izjutra iziđe,zapeva, jer vazduh u šupljini kipa počne da se zagreva, te pojurimlazom na grlo koje je snabdeveno naročito udešenom zvučnomlulom. Obišao je čak i do ruševina Elefantide, brižno vodeći dnevniko tome svom putovanju. U Memfisu je video livadu-pladište velikogboga Apisa, koga je tu otelotvoravao jedan bik sa posebnimbelegama. Nažalost, Apis mu nije dao nikakav ohrabrujući znak, čakse uklonio ispred njega u času kad je on došao, i povukao se u onusvoju staju koja nagoveštava nesreću, a ne u onu drugu kojanajavljuje sreću. Agripina je tada bila sa Germanikom, a Kaligulu subili ostavili u Antiohiji pod nadzorom jednog vaspitača, i to za kaznuzbog njegove tvrdoglave neposlušnosti.

Germanik u stvari sada nije mogao ništa preduzeti a da time nepoveća Tiberijeva podozrenja prema sebi, ali je njegov odlazak uEgipat bila najveća pogreška koju je dotle u životu učinio. Objasniću izašto. Shvativši još u početku svoje vladavine da Rim u pogledusvoga snabdevanja žitom uglavnom zavisi od Egipta, i da bi ako biEgipat pao šaka nekom pustolovu – taj pustolov mogao da ga brani

čak i sa jednom sasvim malom vojskom. Avgust je postavio kaopravilo rimske vlade da se nijednom rimskom vitezu ili senatoruubuduće ne sme dopustiti da poseti tu pokrajinu bez njegove izričitedozvole. Prema opštem shvatanju to je bio zakon koji je važio i podTiberijem. Germanik, uznemiren vestima da je u Egiptu izbila glad,nije naravno hteo da gubi vreme čekajući Tiberijevu dozvolu da tamoode. Tiberije je zato smatrao za izvesno da je Germanik najzadzamahnuo da mu zada udarac koji je toliko dugo odlagao; on jesvakako bio u Egiptu da tamošnju rimsku posadu pridobije da pređena njegovu stranu; izlet Nilom da bi se tobož razgledaleznamenitosti, bio je samo povod da bi se učinila poseta pograničnimstražama; uopšte, bila je velika pogreška što je on i poslat na Istok.Zato se Tiberije javno u Senatu požalio što se neko usudio da natako drzak način prekrši stroga Avgustova naređenja.

Kad se Germanik vratio u Siriju, osećajući se duboko uvredenTiberijevim ukorima, našao je da su sve njegove naredbe izdatepukovima i gradovima ostale ili neizvršene ili zamenjene suprotnimnaređenjima koje je izdao Pizon. Germanik je ponovo obnarodovaosve svoje naredbe, pa je prvi put javno izjavio svoje nezadovoljstvotako što je izdao jedan proglas u kome je rekao da se sve naredbekoje je izdao Pizon u njegovom odsustvu opozivaju, a da do daljegaobaveštenja nijedna Pizonova naredba neće imati u pokrajini svojevažnosti ako ne nosi i njegov potpis. Ali, čim je potpisao taj proglas,on je pao bolestan. Želudac mu je bio u tako rđavome stanju da nijemogao ništa više da primi. On je podozrevao da mu neko trujehranu, pa su činjene sve predostrožnosti da se to spreči. Agripina jesama spravljala sva jela za njega, a niko od posluge nije se mogaoni taknuti hrane ni pre niti posle kuvanja. Prošlo je tako duževremena dok se on dovoljno oporavio da je mogao napustiti posteljui spustiti se na stolicu. Gladovanje mu je silno izoštrilo čulo mirisa, teje govorio da u kući oseća zadah smrti. Pošto ga niko drugi u kućinije osećao, Agripina je isprva prelazila preko toga kao prekobolesnog uobraženja. Ali Germanik je ostao uporan u svometvrđenju. Čak je govorio da je taj zadah svakim danom sve jači.Najzad je i sama Agripina osetila taj smrad. Izgledalo je da se onoseća u svakoj sobi. Palila je tamjan da se vazduh pročisti, ali je

zaudaralo i dalje. Posluga je bila uznemirena, pa je šaputala da suna kuću veštice bacile čini.

Germanik je uvek bio krajnje sujeveran, kao i svi članovi mojeporodice, osim mene, pošto sam ja samo ponekad sujeveran.Germanik je ne samo verovao da ima srećnih i nesrećnih dana iznakova, nego je i sam ispleo čitavu mrežu praznoverica. Brojsedamnaest i ponoćno kukurekanje petlova bile su dve stvari koje suga uvek dovodile u najveće očajanje. A kao veoma nesrećan znaksmatrao je već i to što je bio opozvan iz Nemačke, iako je u njojuspeo da povrati orlove Osamnaestog i Devetnaestog puka, i što munije bilo dato da povrati i orla Sedamnaestog puka. Njega jeužasavala crna i magija one vrste koju upražnjavaju tesalske veštice,te je uvek spavao sa jednom amajlijom pod uzglavljem, koja je imalada ga čuva i brani od njih. Ta amajlija je bio jedan mali kip odzelenog kamena jaspisa, koji je predstavljao boginju Hekatu (jedinobožanstvo koje ima moć nad vešticama i avetima), izvajanu sabuktinjom u jednoj, a sa ključevima Donjega Sveta u drugoj ruci.

Podozrevajući da Plancina upotrebljava čini veštica protivunjega – jer je ona zaista i uživala glas veštice – on je prineo žrtvu daumilostivi Hekatu. Žrtva se sastojala od devet crnih psića, jer je tobio celishodan način delanja kad bi se čovek našao u njegovompoložaju. Sutradan je, međutim, jedan rob dotrčao sa izrazom strahana licu i rekao daje, perući pod, naišao na jednu odlomljenu pločicu,koju je i podigao, a ispod nje mu se pojavilo nago i trulo telo jednognovorođenčeta, koje je imalo zacrvenjen trbuh i rogove pričvršćenena čelu! Odmah je izvršeno pretraživanje po svima sobama, pa je ponjima nađeno čitavo tace sličnih užasnih stvari ispod raznih pločica iudubljenja u zidovima prekrivenih zavesama. Između ostalih stvarinađen je leš jedne mačke sa tragovima krila izraslih na leđima, kao iglava jednog crnca iz čijih se usta pomaljala ruka jednoga deteta.Uza svaki od tih strašnih posmrtnih ostataka bila je po jedna olovnatablica na kojoj je stajalo Germanikovo ime. Zato je kuća bila odmahočišćena kako obredi propisuju, te je Germanik postao neštoživahniji, ali mu je želudac i dalje bio poremećen.

No uskoro se u kući počeše dešavati i druge jezive stvari. Uposteljini je nađeno petlovo perje umrljano krvlju, a neki nesrećniznaci bili su nacrtani ugljenom po zidovima, ponekad tako nisko kao

da ih je ispisao neki kepec, a ponekad opet tako visoko kao da ih jeispisao neki div. Obično je bio nacrtan obešen čovek, a postraniispod toga crteža je naopako pisalo „Rim”, a usto je bila nacrtana ilasica. Najzad, premda je samo Agripina znala za Germanikovosujeverje u pogledu broja sedamnaest, taj broj je stalno bivao ispisantu i tamo. Zatim se počelo javljati Germanikovo ime, ispisano,naopačke ucrtanim slovima, ali svakog dana skraćeno za po jednoslovo. Bilo je moguće da je Plancina tajno unosila te vradžbine uGermanikovu kuću još dok je on bio u Egipta, ali ono što se posletoga nastavljalo nije imalo nikakvoga objašnjenja. Sluge nisu moglebiti sumnjičene, jer su se ti natpisi i crteži pojavljivali u sobama u kojeoni nisu imali pristupa, kao i u jednoj zaključanoj prostoriji koja jeimala tako majušan prozor da se čovek kroz njega nije mogaoprovući, a u kojoj su ti natpisi pokrivali čitav zid od poda sve dotavanice. Jedina Germanikova uteha je bila hrabrost koju su pri tomeispoljavali Agripina i mali Kaligula. Agripina se jako naprezala darasvetli te pojave, dok je Kaligula rekao da se on oseća potpunosigurnim, jer njemu kao unuku boga Avgusta, veštice ne mogusavršeno ništa. Sem toga, ako i sretne neku vešticu, on će jeproburaziti svojim mačem. Ali je Germanik sad opet pao u postelju.U ponoć onoga dana kada su od njegovog imena na zidu ostalasamo tri slova, njega je razbudilo kukurekanje petla. Onako slab kaošto je već bio, on je skočio iz postelje, pa je sa isukanim mačempoleteo u susednu sobu u kojoj su spavali Kaligula i mala Lezbija. Tuje ugledao jednog velikog crnog petla sa zlatnim prstenom oko vrata,a ovaj je toliko kukurekao kao da je hteo i mrtve da razbudi.Germanik je pokušao da mu odseče glavu, ali je petao odleteo krozprozor. Germanik se onda srušio onesvešćen. Agripina ga je nekakoopet smestila u postelju, ali kad mu se povratila svest, on joj je rekaoda je sa njim svršeno. Ona mu je rekla: „Nije Germaniče, nijesvršeno sve dotle dok je uza te tvoja Hekata.” Čim je video da je onapod njegovim uzglavljem, njemu se povratila hrabrost.

Kada je svanulo, on je po starome rimskom običaju uputioPizonu jedno pismo kojim mu je objavio rat između njih dvojice.Naredio mu je da napusti Siriju i čikao ga da učini ono što je najgore,ako sme. Ali je Pizon tada već bio na debelom moru i, stigavši naHios, čekao je na tome ostrvu vest o Germanikovoj smrti, spremajući

se da se vrati čim je primi, da bi uzeo upravu pokrajine u svoje ruke.Moj jadni brat je svakoga sata bivao sve slabiji. Narednog dana, kadje Agripina izišla iz sobe, a on ležao u polusvesti, osetio je da mu senešto kreće pod uzglavljem. Okrenuo se, pa je u strahu pokušao danapipa svoju amajliju. Hekate je, međutim, nestalo, iako u sobi nijebilo nikoga!

Sutradan je sazvao svoje prijatelje, pa im je rekao da umire i dasu Pizon i Plancina njegove ubice. Stavio im je na dušu da kažuTiberiju i Kastoru šta mu je učinjeno, preklinjući ih da osvete njegovusvirepu smrt. Dodao je : – Recite rimskom narodu da njemupoveravam svoju dragu ženu i svoje šestoro dece! Neka narod neveruje Pizonu i Plancini ako budu ustvrdili da su me ubili sledujućiprimljenim uputstvima; ali ako bude morao i u to da poveruje, nekaim narod ipak nikada ne oprosti.

Umro je devetog oktobra, onog istog dana kada je prekoputanjegove postelje na zidu u njegovoj sobi ostalo samo slovo G odcelog njegovog imena, tačno sedamnaestog dana svoje bolesti.Njegovo mrtvo telo izloženo je na glavnome trgu Antiohije, da bisvako mogao videti crvenu mrlju na njegovom trbuhu i modru bojunjegovih noktiju. Njegovi robovi su odmah bili podvrgnuti mučenju, anjegovi oslobođenici izloženi unakrsnom ispitivanju. Svaki je od njihispitivan puna dvadeset četiri časa, a islednici su se stalno smenjivalitako da su na kraju krajeva svi ispitivani bili tako duševno skršeni dabi izvesno sve otkrili da su ma šta znali, samo da bi jednom biliostavljeni na miru. Najviše do čega se moglo doći saslušavanjemrobova i oslobođenika bila je činjenica da je neka čuvena vračara,izvesna Martina, stalno viđana u društvu Plancine, i da je ona uistinubila jednom u Germanikovoj kući, i to zajedno sa Plancinom, kad ukući nije bilo nikoga osim Kaligule. Isto je tako utvrđeno da je jednoposle podne, tačno uoči Germanikovog povratka, ceo svet otišao izkuće, sem jednog starog i gluvonemog vratara, pošto su svi želeli davide utakmice u mačevanju koje je priredio Pizon u mesnomamfiteatru. Ali nije bilo nađeno nikakvo objašnjenje ni u pogleduonoga petla, niti o natpisima na zidu, niti o tome kako jeGermanikova Hekata nestala ispod njegovog uzglavlja.

Održan je odmah sastanak svih zapovednika pukova i drugihRimljana od značaja iz cele pokrajine, da bi se imenovao njen novi

namesnik. Izabran je zapovednik Šestoga puka. On je odmahuhapsio Martinu i uputio je pod stražom u Rim. Ako bi se poveosudski postupak protivu Pizona, ona bi svakako bila najvažnijisvedok.

Čim je čuo da je Germanik umro, Pizon je i ne krijući svojuradost prineo u hramovima žrtve blagodarenja bogovima. Plancinapak, iako je kratko vreme pre toga bila izgubila jednu sestru, odmahje odbacila ruho žalosti i obukla odeću najveselijih boja. Pizon jepisao Tiberiju da je bio lišen namesničkog položaja – koji mu je daoTiberije lično – samo zato što se odupro Germanikovim izdajničkimnamerama protiv države, a sad se vraća u Siriju da opet preuzmesvoju zapovedničku dužnost. On ga je istovremeno izvestio da jeGermanik bio „rasipan i bezočan”. On je zatim pokušao da se vrati uSiriju, i već je bio našao nešto vojske na koju bi se oslonio u tomepoduhvata, ali ga je onaj izabrani upravnik opsadio u ciliciskomzamku, koji je on bio naročito utvrdio, prinudio ga na predaju i uputioga u Rim da tamo odgovara na optužbe koje su svakako imale bitipodnete protiv njega.

U međuvremenu se Agripina ukrcala na brod za Italiju zajednosa svoje dvoje dece i sa urnom u kojoj je ponela pepeo svoga muža.Vest o njegovoj smrti izazvala je u Rimu takvu žalost kao da je svakarimska kuća ponaosob izgubila svoga najdražeg člana. Tri punadana vladala je ta opštenarodna žalost, iako ni Senat ni gradskevlasti nisu doneli nikakvu odluku o tome. Sve su prodavnice bilezatvorene, sudovi su bili prazni, nikakvi poslovi nisu zaključivani, aceo svet je nosio ruho žalosti. Ja sam lično čuo kada je jedan čovekna ulici rekao da izgleda kao da je sunce zašlo i da nikad više nećeni izići. A o svojoj sopstvenoj žalosti, naravno, ne usuđujem se ni dapišem.

Glava XXI

Livija i Tiberije su se povukli u svoje palate, pa su se pravili kaoda su toliko ophrvani bolom da se ne mogu ni pokazati pred svetom.Agripina je trebalo da se vrati u Rim suvim, jer je već bila nastalazima, te je povoljno vreme za plovidbu bilo na izmaku. Ali se onaukrcala na brod uprkos burama, te je posle nekoliko dana stigla naKrf, odakle je do Italije, ako bi je poslužio povoljan vetar, imalabrodom da plovi samo jedan dan da bi stigla u Brindizi. Ona je tuostala neko vreme i odatle javila po glasnicima da dolazi da se stavipod zaštitu naroda Italije. Kastor, koji se već bio vratio u Rim, njenočetvoro dece i ja pošli smo iz Rima da je dočekamo. Tiberije jeodmah poslao dva bataljona dvorske straže u Brindizi i narediodržavnim službenicima svih okruga kroz koje su imali biti proneseniGermanikovi zemni ostaci da njegovom pokojnom sinu izrazeposlednje znake poštovanja. Kada se Agripina iskrcala, nju jećutanjem punim poštovanja pozdravilo ogromno mnoštvo naroda.Urna sa Germanikovim pepelom bila je postavljena na svečani odar,pa je na ramenima časnika dvorske straže poneta u Rim.Bataljonske zastave nisu bile okićene, što je bio znak opštenarodnenesreće, a liktorske sekire i snopovi pruća nošeni su oboreninaopako. Povorka od više hiljada lica prolazila je tako kroz Kalabriju,Apuliju i Kampaniju, a sav svet je izlazio pred nju u gomilama –seljaci odeveni u crninu, a vitezovi u vatreno crvenu odeću – pa jeplakao i glasno naricao, paleći mirise kao žrtvu duhu mrtvogajunaka.

Mi smo presreli tu povorku kod Teracine, nekih šezdeset miljajugoistočno od Rima. Tu je Agripina, koja je koračala suhih očiju iskamenjenih crta, ne progovorivši sve od Brindizija dotle nikome nireči, pustila da ponovo izbije na videlo njena žalost, jer je ugledalačetvoro svoje dece, koja su sada bila bez oca. Ona je doviknulaKastoru: – Tako ti ljubavi koju si imao za moga dragoga muža,zakuni se da ćeš i po cenu svoga života braniti živote njegove dece ida ćeš osvetiti njegovu smrt. To je njegova poslednja poruka koju jesam uputio tebi.

Ako biste pitali zašto i naša rođena sestra Livila nije tada bilapored nas, odgovor bi glasio da je ona baš u to vreme donela na

svet dva dečka, kojima je, uzgred budi rečeno, po svoj prilici bio otacSejan. A ako pitate zašto tu nije bila i moja mati, odgovor bi glasio dasu Tiberije i Livija njoj izrično zabranili čak i da prisustvuje svečanojsahrani. Jer ako je žalost već toliko savladala njih dvoje da ih jesprečila da se i pojave pred svetom – nju kao babu, a njega kaopoočima umrloga – onda je jasno kao dan da je sasvim nemogućeda se na sinovljem pogrebu pojavi pokojnikova rođena mati. A oni sudobro uradili što se nisu pojavili. Jer da su se pojavili, čakizigravajući duboku žalost, na njih bi rulja svakako nasrnulauvredama, a meni se čini da bi dvorska straža samo stajala porednjih i da ne bi ni prstom makla da ih zaštiti. Tiberije se uostalom nijepobrinuo ni za to da izvrši pripreme koje običaj nalaže u slučajusahrane i mnogo manje otmenih pokojnika; zato na Germanikovompogrebu nisu nošene posmrtne maske Klaudijevaca i Julijevacaispred leša, a nije nošen ni obojen kip samog pokojnika u ležećemstavu; najzad, nikakav posmrtni govor nije bio održan sabesedničkog uzvišenja niti su pevane pogrebne himne. Tiberije jesve to opravdavao time što je pogrebna pratnja već bila izvršena uSiriji, te bi ponavljanjem već izvršenih obreda bili vređani bogovi. Alinikada kao te noći nije u Rimu viđena tako jednodušna i iskrenažalost: Marsovo Polje je bilo blistavo osvetljeno buktinjama, a gomilaoko Avgustove grobnice, u koju je Kastor sa pobožnošću stavio urnusa Germanikovim pepelom, bila je tako gusta da su mnogi biliugušeni u tiskanju i tako umrli. Na svim stranama je svet govorio daje Rim izgubljen i da ne preostaje više nikakva nada, jer je Germanikbio njegov poslednji bedem protiv ugnjetača, a taj isti Germanik jepodlo smaknut. Gde god bi čovek stigao i stao, čuo bi samo pohvaleo Agripini i sažaljenje prema njoj, a ljudi su se molili bogovima zaspas njene dece.

Nekoliko dana posle toga Tiberije je objavio jedan proglas ukome je rekao da su mnogi slavni Rimljani umrli radi opštega dobra,ali da niko od njih nije bio od sviju tako ožaljen kao njegov dragi sin.Pa ipak, vreme je da se ljudi priberu i da se vrate svojim redovnimposlovima. Najzad, i prinčevi su smrtni, ali je opšte dobro večitastvar. Ali i uprkos tome proglasu, vesele svetkovine krajemdecembra su prošle bez uobičajenih šala i razuzdanosti, a žalost jebila završena tek u aprilu o prazniku dobre boginje Faune, kada je

nastavljeno i redovno javno poslovanje. U tome međuvremenuTiberije je usredsredio sva svoja podozrenja na Agripinu. Sutradanpo Germanikovoj sahrani ona ga je posetila u dvoru i smelo mu reklada će ga smatrati odgovornim za smrt svoga muža sve dotle dok nedokaže svoju nevinost u toj stvari i dok se ne osveti Pizonu iPlancini. On je naglo presekao razgovor navođenjem ovih grčkihstihova:

Misliš li da ti je naneta nepravdaTime što nisi postala kraljica?

Pizon se neko vreme nije vraćao u Rim. Poslao je kao izvidnicusvoga sina da za njega posreduje kod Tiberija, a on je otišao daposeti Kastora, koji se bio vratio svojim dunavskim pukovima. On jeočekivao da će Kastor biti predusretljiv prema njemu zato što mu jeuklonio s puta jednog suparnika u nasleđivanju monarhije, pa da ćepoverovati i u priču o Germanikovoj izdaji. Kastor je međutim odbioda ga primi, a Pizonovom glasniku je javno rekao da će, ako je istinaono što se čuje tu i tamo, on već izvršiti nad Pizonom osvetu za smrtsvoga dragoga brata, osvetu na koju se i zakleo, te savetuje Pizonuda mu se sklanja s puta dokle god ne dokaže svoju potpununevinost. Što se tiče Tiberija, on je primio Pizonovoga sina bezikakve naročite milosti, ali i bez nemilosti, kao da je i time hteo dapokaže da neće da sudi unapred o jednoj stvari sve dotle dok se nezavrši javna istraga o Germanikovoj smrti.

Ali se Pizon i Plancina ipak najzad pojaviše u Rimu. Oni sudoplovili Tibrom, pa su se sa brojnim pratiocima iskrcali kodAvgustovog groba. Umalo što nisu izazvali metež svojim šepurenjemuz vesele osmehe na licu dok su prolazili kroz gomilu, koja se brzooko njih sakupila, kao i time što su ušli u bogato ukrašena kola kojaje vukao krasan par belih kratkonogih konja iz Francuske, a koja suih čekala na Flavijevom putu. Pizonova kuća je gledala na Trg, a iona je bila okićena. On je pozvao sve svoje prijatelje i srodnike nagozbu kojom je proslavio svoj povratak i pravio veliku buku jedinozato da bi narodu rimskom pokazao da ga se ne boji i da računa napotporu Livije i Tiberija. Ovaj je pak nameravao da dopusti da Pizonagoni samo običan sud za krivična dela, kojim bi rukovodio jedan

senator, čovek u koga se moglo imati vere da će raditi takonespretno i sa toliko protivurečenja samome sebi da neće ni doći doonih najjačih dokaza koji podupiru optužbu, te da će se suđenjemorati svršiti puštanjem krivca na slobodu. Ali su se Germanikoviprijatelji – a naročito ona tri senatora koji su bili u njegovom glavnomstanu u Siriji i koji su se vratili u Rim zajedno sa Agripinom –usprotivila ovoj Tiberijevoj nameri. Tako se Tiberije našao prinuđenda sam sudi Pizonu, i to u Senatu, u kome su Germanikovi prijateljiračunali da će dobiti svaku potrebnu potporu. Senat je izglasao čitavniz izuzetnih počasti Germanikovoj uspomeni: u njegovu čast supodignuti simbolična raskošna grobnica i spomen-lukovi, a održavanisu i polubožanski obredi. Tiberije se naravno nije ni usuđivao da ištaod toga zabrani.

Kastor je u to vreme još jednom napustio podunavske predele,pa je – iako mu je Senat, u znak priznanja za uspešno vođenje onestvari sa Marobodom, izglasao jednu „ovaciju”, to jest jedan manjitrijumf – ušao u Rim pešice, kao običan građanin, umesto naplećima svoga bojnoga konja i sa vencem na glavi. Čim je posetiosvoga oca, Tiberija, on je otišao pravo Agripini, i zakleo joj se damože računati na njega i da će se on već postarati da bude izvršenapravda.

Pizon je molio četvoricu senatora da uzmu na sebe njegovuodbranu. Trojica su se izvinila bolešću ili nesposobnošću, a četvrti,Gal, rekao je da nikada nije branio čoveka optuženog za umorstvoako mu se ovaj zaista činio kriv, osim ako bi u najmanju ruku bilonekoga izgleda da je to po volji carskoj porodici. Kalpurnije Pizon,iako sam nije prisustvovao onoj malopre pomenutoj gozbi svogastrica, primio se dobrovoljno da ga brani, smatrajući da to zahtevaporodična čast, a druga trojica branilaca su mu se pridružila zato štosu bili sigurni da će Tiberije osloboditi Pizona bez obzira na dokaze,a i zato što su se nadala da će kasnije biti nagrađeni zaučestvovanje u tome sporu. Pizonu se svidelo što će mu suditiTiberije lično, jer ga je Sejan uverio da će sve biti uređeno kakovalja, to jest da će Tiberije samo izigravati strogost, ali da će odložitipresudu do neodređenoga roka, da bi se tobož dobili novi i jačidokazi. Ona veštica Martina, koja je imala biti glavni svedok, već je

bila uklonjena, jer su nju udavili Sejanovi poverenici, te su sudskiprogonitelji tako imali samo vrlo mršave dokaze.

Svega su dva dana bila određena za obavljanje sudskogpretresa u Senatu, a čovek kome je prvobitno bilo naloženo daspetlja nekakvu optužbu koja bi u stvari išla u Pizonovu korist, činioje sve što je mogao samo da bi protraćio vreme u optuživanju Pizonaza rđavu upravu i podmitljivost u Španiji još u Avgustova vremena!Tiberije ga je pustio da satima govori o toj nevažnoj stvari dok gasenatori glasnim struganjem nogama po podu, kašljanjem i lupanjemtablicama za pisanje jedne o drugu nisu opomenuli da se morasaslušati glavni svedok, jer će inače doći do gužve. ČetvoricaGermanikovih, prijatelja su dobro pripremila stvar, pa su redomuzimali reč i kao svedoci davali iskaze o tome da je Pizon u Sirijiremetio vojnu stegu, dalje o tome da se nije pokoravao naređenjima,kao i o njegovim spletkama sa Vononom i o tome da je ugnjetavaostanovnike Sirije. Oni su ga optuživali da je Germanika ubio otrovomi vradžbinama, da je posle njegove smrti prineo bogovima žrtvezahvalnice i da je, najzad, izvršio oružani napad na Siriju ličnomvojskom, sakupljenom nezakonitim putem.

Pizon nije poricao da je remetio vojnu stegu, da je vređaoGermanika i da nije slušao njegove naredbe, kao što se nije branioni od optužbe da je ugnjetavao sirijski živalj. On je samo rekao da sute optužbe preterane, ali je sa gnušanjem poricao da je bio trovač ida se ikada koristio vradžbinama. Tužioci, međutim, nisu hteli ni daspomenu one natprirodne pojave koje su se desile u Antiohiji, bojećise da ne izazovu nevericu i smeh, a nisu optuživali Pizona ni da sepovezivao sa slugama i robovima Germanikovog doma, pošto je većbilo dokazano da oni sa njegovom smrću nisu bili ni u kakvoj vezi.Zato je Pizon bio optužen da je otrovao Germanikovo jelo sedećipored Germanika na jednoj gozbi, u Germanikovoj rođenoj kući.Pizon se podsmevao toj optužbi, jer kako bi – pitao se on – mogaotako šta učiniti a da to niko ne primeti, pošto je bilo i drugih zvanicaza stolom, a da i ne pominje uopšte one koji su služili oko stola i kojisu motrili na svaki njegov pokret. Sem, rekao je on, ako se nisamposlužio nekom čarolijom.

On je držao u ruci svežanj pisama za koje je svako znao – većpo njihovoj veličini i boji, kako i po načinu na koji su bila zatvorena –

da su Tiberijeva. Germanikovi prijatelji su zahtevali da sva uputstvakoja je Pizon ikada primio iz Rima budu pročitana. Pizon je odbijaoda ih čita, rekavši da su to pisma koja na pečatu nose Sfingu, što jeprvobitno bio Avgustov pečat, a što ih je činilo „tajnim i poverljivim”,te bi zato njihovo čitanje predstavljalo izdaju. Tiberije je i sam ustaoprotiv toga predloga, rekavši da bi čitanje tih pisama bilo samogubljenje vremena, pošto ona ne sadrže ništa naročito, a Senat ondanije ni mogao dalje da navaljuje. Na to je Pizon vratio ta pismasamome Tiberiju, u znak vere da će mu on ipak spasti život.

Ali se utom ispred Senata začula ljutita vika gomile, koja je bilaobaveštena o pojedinostima suđenja, a jedna ljudina je snažnimgrubim glasom doviknula spolja kroz prozor: „Pizon se može i izvućiiz vaših šaka, gospodo, ali se neće izvući iz naših!” Istovremeno jejedan glasnik došao i rekao Tiberiju da je narod poskidao Pizonovekipove po gradu i počeo ih vući niz Stepenice Plača, da bi ih razbio.Te Stepenice Plača su u stvari bile jedno stepenište u podnožjuKapitola, a na njima su obično izlagani leševi zločinaca pre nego štobi im kroz grkljan bila provučena kuka kojom su odvlačeni do Tibra, ukoji bi zatim bili bačeni. Tiberije je naredio da se ti kipovi oduzmusvetini i da se vrate na svoja mramorna postolja. Zatim se požalio daon ne može dalje suditi pod tim uslovima, te je odložio suđenje dovečeri, a Pizon je pod oružanom pratnjom sproveden svojoj kući.

Plancina, koja se dotle hvalisala da će deliti sudbinu svogamuža bez obzira na to kakva ona bude, pa da će, ako ustreba, čak iumreti zajedno s njim, odjednom se jako uznemirila. Ona je donelaodluku da se brani odvojeno od Pizona, pa je računala da će jeizbaviti Livija, sa kojom je inače bila u prisnim odnosima. Pizon nijeništa znao o toj njenoj izdaji. Kada je sudski postupak nastavljen,Tiberije mu više nije pokazao nikakva znaka naklonosti, pa je, iako jetužilačkoj strani rekao da bi morala podneti jače dokaze o trovanju,opomenuo Pizona da mu se nikada ne može zaboraviti pokušaj dasvoju upravu nad pokrajinom povrati oružanom silom. Zato se Pizon,čim je došao kući, povukao u svoju sobu, pa je sutradan u njoj nađenmrtav, proboden mačem koji je nađen pored njega.

Ali Pizon u stvari ipak nije izvršio samoubistvo. On Tiberiju nijebio predao ono pismo koje je najviše ugrožavalo samoga imperatora.To pismo mu je bila uputila sama Livija, ali i u svoje i u Tiberijevo

ime, a pismo nije bilo zapečaćeno onim pečatom sa Sfingom koji jeTiberije zadržavao samo za sebe. Pizon je rekao Plancini da naosnovu toga pisma počne da se pogađa za njihove živote. Plancinaje zato otišla Liviji. Ova joj je naložila da sačeka dok se onaposavetuje sa Tiberijem. Livija i Tiberije su tada imali svoju prvuotvorenu svađu. Tiberije je bio besan na Liviju što je uopšte inapisala to pismo, a Livija mu je rekla da je on kriv što joj nedozvoljava da se i ona služi pečatom sa Sfingom, a ujedno se žalilada se on prema njoj u poslednje vreme drži neučtivo. Na to jeTiberije zapitao: ko je imperator, ona ili on? Livija mu je rekla: ako ijeste on imperator, postao je to samo zahvaljujući njenomdovitljivošću, te je ludo sa njegove strane da bude surov prema njoj;jer ako je ona već našla puta i načina da od njega nešto stvori, onaće ih naći i da ga skrši! Zatim je izvukla jedno pismo iz svoje torbe ipočela ga čitati. To je bilo neko staro pismo koje je njoj bio uputioAvgust za vreme Tiberijevog boravka na Rodosu, a u kome jeTiberije bio optuživan za izdaju, surovost i zverstvo. Avgust je čaknapisao da Tiberije ne bi poživeo više nijedan dan samo da nijeLivijin sin.

– Ali ovo je samo prepis! rekla je Livija. Međutim, ja imam isvojeručno Avgustovo pismo na sigurnome mestu. Uostalom, to jesamo jedno od pisama napisanih u ovom duhu. A ti svakako ne želišda sva ta pisma budu predata Senata – ili možda baš i želiš?

Tiberije se savladao, izvinjavajući se za svoju zlovolju, pa jerekao da je sasvim jasno da bi od njih dvoje svako bio u stanju daupropasti drugu stranu i da je zato glupo da se svađaju. Ali kako bion mogao da spase Pizonov život, kad je već izjavio da „Pizon netreba da se nada nikakvoj milosti, već jedino smrtnoj kazni, ako sepokaže da je on protivzakonito sakupio vojsku i pokušao da na siluponovo osvoji za sebe Siriju?

– A da li je i Plancina skupljala kakve oružane snage? Jeste ilinije? upitala ga je mati.

– Ne vidim kakve to veze ima sa ovom stvari? rekao je Tiberije.Ja ne bih mogao da izmamim Pizonu ovo pismo samo time što bihmu obećao da ću poštedeti Plancinu.

– E, ako obećaš da ćeš poštedeti nju, ja ću uzeti na sebe dadobavim ono pismo od Pizona, ostavi ti to samo meni. Ako Pizon

bude smaknut, to će zadovoljiti javno mnjenje. A ako se ti bojiš dapoštediš Plancinu na svoju sopstvenu odgovornost, onda možeš rećida sam se za nju zauzela ja. To je i pravo, jer priznajem da je svoj tojzbrci krivo pismo koje sam napisala ja.

Zatim je Livija otišla Plancini, pa joj rekla da Tiberije neće ni dačuje ni za kakve razloge i da će radije žrtvovati i svoju rođenu maternarodnoj mržnji nego što bi hteo da, čvrsto stajući uza svojeprijatelje, izloži opasnosti svoju rođenu kožu. A ona je, rekla je daljeLivija, mogla samo da mu izmami obećanje, koje je dao preko volje,da će poštedeti život Plancini ako mu bude vraćeno njegovo pismoPizonu. Onda je Plancina otišla Pizonu sa jednim tobožnjimTiberijevim pismom, koje je u stvari krivotvorila Livija, pa mu je reklada je ona sve lepo udesila i da joj je obećano da će on biti pušten, akad joj je Pizon predao ono pismo, ona mu je iznenada sama zarilanož u grlo. Još dok je on ležao pred njom umirući, ona je nakvasilavrh njegovog mača krvlju, pa mu je jabuku mača stavila u desnicuruku i otišla. Ona je zatim, kao što je i bilo ugovoreno, vratila Livijipismo i krivotvoreno Tiberijevo obećanje.

Sutradan je Tiberije pročitao u Senatu jednu izjavu, koju jetobože Pizon sastavio pre samoubistva. Pizon je u toj izjavi tvrdio daje potpuno nevin u pogledu zločina za koji je bio optužen, isticao jesvoju vernost prema Liviji i njemu, Tiberiju, moleći ih da uzmu podsvoju zaštitu njegovog sina, pošto on nije uzeo nikakvoga udela udogađajima koji su dali povoda za njegovo okrivljenje. Posle toga jepočelo suđenje Plancini.

Bilo je dokazano da je ona viđana u društvu Martine, a nekeosobe su pod zakletvom potvrdile da je Martina uživala glastrovačice; sem toga, u trenutku kada je Martinin leš trebalo da budespaljen, u njenoj kosi je bila nađena jedna skrivena bočica saotrovom. Stari Pomponije, Germanikov posilni, dao je kao svedokiskaz o strahovito smrdljivim lešinama koje su bile nalažene tu i tamopo Germanikovoj kući, kao i o Plancininoj poseti Germanikovomstanu u Germanikovom odsustvu. Zapitan od Tiberija, on je izneo ipojedinosti o pismenima koja su se javljala po zidovima i o drugimnatprirodnim znacima. Niko nije istupio da brani Plancinu. Ona jeplakala i zaklinjala se, žestoko braneći svoju nevinost, govoreći daništa i ne zna o tome da je Martina uživala glas trovačice, a da je

ona sa njom imala posla samo utoliko što joj je ta žena prodavalamirise. Rekla je da žena sa kojom je ona posetila Germanikovu kućunije uopšte ni bila ta Martina, nego supruga jednoga pukovnika.Najzad, nije valjda nikakva krivica otići nekome u posetu, a ne zatećikod kuće nikoga osim jednog malog dečka! A njoj je od svega srcažao što je vređala Agripinu, pa je najponiznije moli da joj oprosti. Nakraju krajeva, ona se samo pokoravala naređenjima svoga muža,onako kako je to žena i obavezna da čini, a njen muž joj je štavišegovorio da Agripina i Germanik kuju zaveru protiv države, te je onautoliko dragovoljnije i činila ono što se od nje očekivalo.

Posle toga je Tiberije sabrao dokaze i protivdokaze. On je rekaoda, kako se čini, ovde postoji izvesna sumnja u pogledu Plancininekrivice. Njena veza sa Martinom izgleda dokazanom, a tako stojistvar i sa zlim glasom te Martine kao trovačice. Međutim, ostajeotvoreno pitanje da li se te dve stvari mogu dovesti u krivičnu vezu.Tužilačka strana nije pokazala na sudu bočicu nađenu u Martininojkosi, a još manje je dokazala da je ona sadržavala otrov, pošto je tomoglo biti i neko uspavljujuće sredstvo ili neki ljubavni napitak.Njegova, Tiberijeva, mati ima visoko mišljenje o Plancininomkarakteru i ona želi da Senat, ako već dokaz o krivici ne budeubedljiv, presudi u njenu korist; a ona to želi zato što joj se u snujavio duh njenoga ljubljenog unuka Germanika, i molio je da nedozvoli da i nevini stradaju zbog krivice muža ili oca.

Tako je Plancina bila puštena ispod suđenja, dok je od dvojicePizonovih sinova jednome bilo dozvoljeno da nasledi imanje svogaoca, a onaj drugi, koji je uzeo učešća u borbama u Kilikiji, bio jesamo poslat u progonstvo na nekoliko godina. Jedan od senatora jepredložio da se porodici umrlog junaka Germanika, to jest Tiberiju,Liviji, mojoj majci Antoniji, Agripini i Kastoru, izjavi zahvalnost što suosvetili njegovu smrt. U trenutku kada je već trebalo o tome i glasatiustao je jedan od mojih prijatelja, jedan bivši konzul, čovek koji je bioupravnik Afrike pre Furija, i zatražio da se u predlog unese jednaizmena: predlog, primetio je on, nije u redu; izostavljeno je jednovažno ime, ime brata mrtvoga junaka, onoga istog Klaudija koji jeviše nego iko učinio da se pripremi građa za ovo sudsko gonjenje iza samu zaštitu svedoka od uznemiravanja i saletanja. Na to jeTiberije samo slegao ramenima i rekao je da je iznenađen što čuje

da se tu spominje i moja saradnja, pošto bi možda, kazao je on,optužba protiv Pizona bila jasnije izložena da nisam i ja bio umešanu tu stvar. (Ono što je istina u tome tvrđenju, to je okolnost da sam jazaista predsedavao sastanku prijatelja moga brata i odlučio šta kojiod svedoka treba da iznese, ali sam ih ja u stvari odgovarao da neterete Pizona izjavom da je on sam, svojim rukama, dao otrovGermaniku; pa ipak, preteglo je drugo, suprotno mišljenje. A ja samčuvao i Pomponija i njegove unuke, kao i trojicu oslobođenika mogabrata, koje sam sakrio na sigurno mesto u jednoj kući blizu mogaletnjikovca u Kapui, gde su ostali sve do dana suđenja. Isto sam takopokušao da i Martinu sakrijem u Brindiziju u kući jednoga trgovca,koga sam poznavao, ali joj je Sejan ušao u trag.) Ali, na krajukrajeva, Tiberije je pristao da i moje ime obuhvati ta izjavazahvalnosti. Naravno, to je za mene malo značilo u poređenju sazahvalnošću koju mi je iskazala sama Agripina. Ona mi je rekla datek sada razume značenje onih reči koje joj je uputio Germanik uočisvoje smrti, kazavši joj da mu je najverniji od svih prijatelja koje jeikada imao bio njegov jadni brat Klaudije.

Neraspoloženje javnosti protiv Livije bilo je sada tako silno da gaje Tiberije iskoristio kao izvinjenje pred njom što nije ponovio zahtevSenatu da joj se da naziv koji joj je on tako često obećavao. Ceosvet je želeo da zna šta to znači kad rođena baba milostivorazgovara sa ubicom svoga unuka i kad je izbavlja od odmazdeSenata. Jedini odgovor je bio ovaj: ta baba je sama podbola ubicuna zločin; a ona je bila toliko bestidna da je učinila i sve potrebno dai žena i deca Germanikova samo kratko vreme nadživeGermanikovu smrt.

Glava XXII

Germanik je bio mrtav, ali se Tiberije nije osećao mnogosigurnijim nego pre. Sejan mu je stalno podnosio izveštaje šta jetobože ovaj ili onaj istaknuti čovek u poverenju govorio protiv njegaza vreme Pizonovog suđenja. Umesto da mu kaže – kao što jenekada govorio o svojim vojnicima: „Neka me se boje, ali neka meslušaju.” – on je sada govorio Sejanu: „Neka me i mrze, ali neka mese boje!” Dao je pogubiti trojcu vitezova i dvojicu senatora koji sunajdalje otišli u nepovoljnom izražavanju o njegovoj ličnosti, a protivutih ljudi je bila podignuta besmislena optužba da su izražavalizadovoljstvo kada su čuli za Germanikovu smrt. Potkazivači sunaravno podelili između sebe njihova imanja.

U to vreme je već stasao Germanikov najstariji sin Neron.3 Iakoje malo obećavao da bi od njega mogao postati sposoban vojnik ilidarovit upravljač, on je nasledio prijatnu spoljašnjost i blagost naravisvoga oca, te je Rim mnogo od njega očekivao. Veliko je bilonarodno veselje kad se on ženio ćerkom Kastora i Livile, koju smomi u prvo vreme zbog njene zadivljujuće lepote zvali Jelena, iako jojje ime bilo Julija, a koju smo docnije zvali Helua, što znači izelica, jerje ona kasnije, time što je preterano mnogo jela, upropastila svojulepotu. Neron je bio Agripinin mezimac. Pošto je poticala odklaudijevskoga stabla, čitava porodica se podelila na dobre i zle,odnosno, prema rečima iz one pesme o Klaudijevcima, na „divlje islatke jabuke”. Divlje jabuke su ipak brojem prevazilazile slatkejabuke. Od devetoro dece, koliko je Agripina rodila Germaniku, trojejoj behu umrli još kao nejaki – dve devojčice i jedan dečačić – amogao bih reći da su on i starija od tih dveju devojčica bili najbolji odsve njine devetoro dece. Taj dečak je umro na svoj osmi rođendan, anjega je Avgust toliko voleo da je u svojoj spavaćoj sobi čuvaonjegovu sliku, koja ga je predstavljala u Kupidonovoj odeći, pa jeimao običaj da svakoga jutra, čim ustane iz postelje, poljubi njegovlik. Od preživele Germanikove dece samo je Neron imao potpunodobru narav. Druz je bio mrzovoljan i plahovit, pa je zarana pokazaoi sklonost ka zlu. Druzila je ličila na njega. Kaligula, Agripinila i ononajmlađe, koje smo zvali Lezbija, bili su sasvim rđavi, a izgledalo jeda bi takva ispala i mlađa od onih dveju ćerčica koje su rano umrle.

Ali je Rim svu tu porodicu cenio po Neronu, jer je on uostalom jedinibio dovoljno zreo, da bi mogao ostaviti snažniji utisak na javnost.Kaliguli je tada bilo tek devet godina.

Krajnje pogružena, Agripina me je posetila jednoga dana kadasam se bavio u Rimu i zatražila da joj dam jedan savet. „Kuda godkrenem, rekla mi je ona, osećam da me prate i uhode, a to medovodi dotle da sam se razbolela.” Zapitala me je da li znam jošnekoga, osim Sejana, ko ima neki uticaj na Tiberija. Ona je sigurnada je on odlučio da je ubije ili progna ako bi samo našao ma inajmanji povod za to. Rekao sam joj da poznajem samo dve osobekoje imaju izvestan dobar uticaj na Tiberija. Jedno je Kokcej Nerva, adrugo je Vipsanija. Tiberije nije nikada bio u stanju da iskoreni ljubavprema njoj iz svoga srca. Kada je njenoj i Galovoj unuci bilo petnaestgodina, ona je potpuno ličila na Vipsaniju iz vremena kada je onabila Tiberijeva žena, te Tiberije nije mogao podneti ni samu pomisaoda bi neko drugi, a ne on, smeo uzeti tu devojku za ženu. Ono što gaje zadržalo da to i ostvari, bila je okolnost da je ona bila sestra pomajci njegovome sinu Kastoru, a to bi ovaj njegov brak po slovuzakona već činilo rodoslovnim. To je bio i razlog što je on tu devojkupostavio za starešinu vestalki, u čemu je ona nasledila staru Okciju,koja je upravo bila umrla. Ja sam rekao Agripin da bi Kokcej Nerva iVipsanija, ako se sa njima sprijatelji, spasli i nju i njenu decu, aVipsanija će joj već i kao Kastorova mati učiniti sve što je u njenojmoći, samo da joj pomogne. Agripina je primila moj savet. Vipsanija iGal, koji su je jako sažaljevali, stavili su joj na raspolaganje svojukuću i tri svoja letnjikovca, a uzeli su na sebe i velik deo brige onjenoj deci. Gal je, na primer, izabrao nove vaspitače za dečake,pošto je Agripina podozrevala da su oni raniji bili Sejanovipoverenici. Nerva joj nažalost nije bio od velike pomoći. On je biopravnik i najveći živi stručnjak za propise o ugovorima, o čemu jenapisao i nekoliko knjiga, ali je u svakom drugom pogledu bio tolikoodsutan duhom i toliko je malo zapažao, da su ga ljudi smatraliobičnim zvekanom. On je bio ljubazan prema Agripini kao i premacelome svem, ali se nije ni dosećao šta ona od njega očekuje.

Po nesreći, Vipsanija je uskoro posle toga umrla, a na Tiberijusu se odmah mogle primetiti promene. On više nije u stvari nipokušavao da prikrije svoju razbludnost. Dotadašnji neodređeni

glasovi o tome bili su sada takvi da niko nije hteo da ih shvatidoslovno, jer su neke njegove razvratnosti bile toliko lude i smešne,a uz to i strašne, da ih niko nije mogao uskladiti sa dostojanstvomrimskoga imperatora i Avgustovog naslednika po izboru. Sad više unjegovom prisustvu nisu bile sigurne ni žene, ni dečaci, pa čak nižene i deca senatora, a ako im je bio mio njihov život i životi njihovihmuževa i otaca, oni su imali dragovoljno da pristanu na sve ono štoje on od njih očekivao. Međutim, jedna žena, supruga jednogakonzula, izvršila je samoubistvo u prisustvu svojih prijatelja, rekavšida je bila prinuđena da spašava svoju mladu kćer od Tiberijevepohote time što mu se sama podala, što bi već i samo po sebi bilodovoljno sramno; ali se matori jarac dočepao srećne okolnosti toganjenog pristanka, pa ju je prinudio da ona sa njim izvrši i tako gnusnestvari da je ona predpostavila smrt životu u kome bi ih se moralasećati.

U to vreme je mnogo kružila jedna pesma, koja je počinjalaovako: „O zašto, zašto Matori Jarac... Ja se stidim da navedem daljereči, ali je pesma bila isto onoliko duhovita koliko i bestidna, iako severovalo da ju je sastavila sama Livija. Ona je uostalom bila pisacčitavog niza sličnih rugalica protiv Tiberija, pa ih je bezimeno puštalau opticaj preko Urgulanije. Dobro je znala da će te pesme pre iliposle već doći i do njegovih ušiju, a on je bio vrlo osetljiv na porugu,tako da je ona verovala da neće ni smeti da raskine sa njom svedotle dok bude na osnovu tih rugalica smatrao da mu položaj nijesiguran. Ona je onda prevrnula kabanicu, pa je postala prijatnaprema Agripini, te joj je čak u poverenju rekla da je samo i jedinoTiberije dao Pizonu uputstva da progoni Germanika. Agripina jojnaravno nije poverovala, ali je bilo jasno da su Livija i Tiberijezagazili u neprijateljstvo, te je Agripina, kako mi je sama rekla, kadaje već morala da bira njegovo ili njeno pokroviteljstvo, više volela daizabere Livijino. Ja sam bio sklon da se složim s Agripinom, jer samprimetio da niko od Livijinih ljubimaca nije postao žrtva Tiberijevihuhoda. Ali sam ipak imao zle slutnje u pogledu toga šta se sve možedogoditi ako Livija umre.

Iako nisam mogao u potpunosti da utvrdim ispravnost svojihosećanja, moram reći da je ovoga puta na mene naročito zloslutanutisak ostavila jaka veza između Livije i Kaligule. Kaligula je, uopšte

uzev, mogao da se ponaša samo na dva načina, te je bio ilistrahovito drzak ili ropski pokoran. Prema Agripini, mojoj materi,meni, svojoj braći i Kastoru, on je, na primer, bio drzak. PremaSejanu, Tiberiju i Liviji bio je poslušan. Ali prema Liviji je on bio inešto više, što je međutim teško izraziti: on se prema njoj ponašaoskoro kao da joj je ljubavnik! Ne, to zaista nije bila ona nežna vezakoja vezuje dečake za popustljive babe ili prababe, premda je istinada je on zadao sebi velika posla prepisujući neke stihove puneodane pošte prema Liviji, spevane prilikom njenog sedamdesetpetog rođendana, a usto valja napomenuti da mu je ona uvek davalai poklone. Hoću da kažem da se dobijao utisak da među njimapostoji neka nemila tajna, ali time nikako ne velim da je između njihpostojao i neki nepristojan odnos. I Agripina je to osećala, pa mi je iona govorila o tome, ali ni ona nije mogla u tome da vidi ništaodređeno.

Najzad, ja sam jednoga dana shvatio zašto je Sejan takouljudan prema meni. On mi je predložio vezu svoje kćeri i moga sina.Moja lična osećanja su se bunila protivu toga da uzmem za snahu todevojče, koje je izgledalo kao lep mali dragulj, jer sam smatrao da binjen brak sa Druzilom bio nesrećan, pošto mi je on uvek, kad godbih ga video, sve više ličio na običnog blesavka. Ali ja to nisam smeoreći, a još sam manje smeo reći da se gadim i pomisli da se makar ipoizdalje orodim sa takvom huljom kao što je Sejan. Iz mogaodgovora on je dakako uvideo moje kolebanje, pa je želeo da zna nesmatram li ja taj brak za stvar koja je ispod dostojanstva mojeporodice. Ja sam zamucao i rekao da ne, izvesno ne, pošto jenjegova grana elijanske porodice časna loza. Jer taj Sejan, iako sinjednog čoveka koji je bio samo seljački vitez, bio je usinjen još uranoj mladosti od strane jednog bogatog senatora iz porodiceElijanaca, koji je čak bio i konzul, i koji mu je ostavio sav svoj novac.U vezi sa tim usinovljenjem izbio je u svoje vreme skandal, ali jeostala činjenica da je Sejan ušao u porodicu Elijanaca. Savuznemiren, on je navaljivao da mu objasnim svoje ustezanje, rekavšimi da se izvinjava što je i spomenuo taj brak, ako bih ja imao ma štaprotivu toga, ali je on to učinio samo po Tiberijevom nagovoru. Jasam mu rekao: – Ako Tiberije želi taj brak, onda ću biti srećan dadam svoj pristanak, ali uglavnome nalazim da je jedno devojče od

četiri godine odveć mlado za veridbu sa dečkom koji ima već trinaestgodina; vereniku će biti dvadeset jedna godina kad nevesta steknezakoniti uzrast za udaju, a u međuvremenu će se on moždazagledati u neku drugu ženu.

Sejan se na to nasmejao i rekao da se uzda u mene da ću javeć nekako sačuvati momka od ozbiljnih pogrešaka.

23. god. n. e.U Rimu je nastalo veliko uzbuđenje kada se saznalo da će se

Sejan oroditi sa carskom porodicom te su svi pohitali da mučestitaju, a čestitali su i meni. Ali samo nekoliko dana posle togaDruzilo je umro. On je bio nađen u ležećem stavu iza jednog žbuna ubašti neke kuće u Pompejima, u koju je bio pozvan kao gost nekihUrgulanilinih prijatelja, te je tamo došao iz Herkulaneuma. Njemu seu guši zaglavila jedna mala kruška. Sudska istraga je tvrdila da suneki ljudi videli kako on baca taj plod u vazduh, pa je pokušavao daga uhvati ustima. Njegova smrt je dakle nesumnjivo bila slučajna. Aliu to niko nije verovao: bilo je jasno da je u to umešana Livija. Poštoje niko nije pitao za mišljenje o braku jednoga njenog praunučeta,ona je udesila stvar tako da dečko bude zadavljen, a kruška mu jeutisnuta u ždrelo tek posle toga. Kao što je već običaj u takvimslučajevima, kruškovo drvo je bilo optuženo za ubistvo, pa jeosuđeno da se iskrči iz korena i sagore.

Tiberije je zatražio od Senata da imenuje Kastora zaPokrovitelja Naroda, što je značilo isto toliko kao da je bio imenovani za naslednika monarhije. Ovaj zahtev je doneo opšte olakšanje. Onje bio shvaćen kao znak da je Tiberije svestan čemu je stremio Sejani da namerava da ga obuzda. Kada je Senat usvojio ovaj ukaz, nekoje predložio da se on zlatnim slovima utisne na zid senatske zgrade.Niko tada nije ni slutio da je dodeljivanje ove časti Kastoru bilaSejanova zamisao. On je nagovestio Tiberiju da su Kastor, Agripina,Livija i Gal međusobno povezani, pa je predložio to imenovanja kaonajbolji način da se vidi ko još pripada njihovoj stranci. Čovek koji jepredložio onaj natpis zlatnim slovima bio je samo jedan od njegovihprijatelja, a brižljivo su pobeležena imena onih senatora koji supodržali taj neobičan predlog. Kastor je u to vreme bio omiljenijimeđu boljim građanima nego ranije. On je bio napustio naviku da

pijanči – izgledalo je da ga je rastreznila sama Germanikova smrt –pa, premda je i dalje sačuvao ljubav za krvoprolića prilikommačevanja, kao i za neobično odevanje, i premda je bacao ogromnesvote na trke kočijama, on je ipak postao savestan u javnoj službi iveran kao prijatelj. Ja sam imao malo dodira sa njim, ali kad godsmo se sreli, on se ponašao prema meni sa daleko većimuvaženjem nego pre Germanikove smrti.

Ogorčena mržnja između njega i Sejana stalno je pretila dapređe u svađu, ali se Sejan čuvao da ne izaziva Kastora sve dotledok mu svađa ne bi mogla biti od koristi. No stiglo je vreme i tome.Sejan se uputio u dvor da čestita Kastoru naziv Pokrovitelja, pa ga jezatekao u njegovoj radnoj sobi zajedno sa Livilom. Pošto porednjega nije bilo ni robova niti oslobođenika, Sejan je mogao da govorionako kako mu se svidelo. Tada je Livila bila u takvoj ljubavi sa njimda je on mogao računati na to da će ona isto onako izdati i Kastorakao što je nekada izdala i Postuma, a on je nekako znao za tu tajnu.Sem toga, Sejan i Livila su već bili govorili o tome da treba žaliti štooni već nisu imperator i imperatorka, pa da čine što im je volja. Sejanje, ušavši, rekao: – Ja sam, Kastore, radio za tebe, pa neka ti je sasrećom! Primi moja čestitanja!

Kastor se odjednom naoblačio. On je bio „Kastor” samo za malibroj svojih prijatelja. Mislim da sam već objasnio da je njemu to imebilo dato zbog njegove sličnosti sa jednim poznatim mačevaocem, alimu je taj nadimak ostao zbog jedne zgode sa nekim vitezom, kada jeKastora u jarosti potpuno napustila pamet. Taj vitez mu je osornorekao na nekakvoj gozbi da je pijan i nesposoban, a Kastor se nanjega ovako obrecnuo: – Zar ja pijan i nesposoban? Pokazaću već jatebi da li sam pijan i nesposoban! Pa je onda, teturajući se, ustao sasvog ležaja i tako strašno udario pesnicom u trbuh toga svogsugovornika da je ovaj smesta povratio sve što je bio pojeo. Zato jeKastor i rekao Sejanu: – Ja nikome ne dozvoljavam da me zove ponadimku, osim svojim prijateljima i onima koji su mi ravni. A ti mi nisini prijatelj, niti si mi ravan. Ja sam za tebe, Sejane, samo TiberijeDruz Cezar, a meni uopšte nije poznato šta ti to uobražavaš da si„izradio” za mene, pa i ne želim tvoja čestitanja u ovoj stvari, bezobzira na to šta ona i predstavljaju. Gubi mi se zato s očiju!

– Ako bi mene pitao, Kastore, kazala je na to Livila, ja bih reklada se ti vladaš upravo kukavički što tako vređaš Sejana, a neću ništani da kažem o tvojoj nezahvalnosti sa kojom kao nekoga psaodbacuješ baš Sejana, koji je došao da ti čestita na nazivuPokrovitelja Naroda. Ti, najzad, znaš da ti tvoj otac nikad ne bi nidodelio taj naziv bez Sejanove preporuke.

– Govoriš gluposti, Livila, odgovorio je Kastor. Ovaj pokvarenjaki uhoda nema veze sa tim imenovanjem ni koliko moj uškopljenikLigd, Sejan se samo pravi važan. Nego, reci ti meni, Sejane, zaštosam ja kukavica?

Tvoja žena je u pravu, odgovorio mu je Sejan. Ti si zbiljamalodušan čovek. Ti se nisi usuđivao da mi tako govoriš dok nisi namoje zauzimanje naimenovan za Pokrovitelja Naroda i dok nisi timepostao neprikosnovena ličnost. Jer ti savršeno dobro znaš da bih tesmrvio.

– A ti to i zaslužuješ, dodade Livila obraćajući se Kastoru.Kastor je zagledao u lice čas nju, čas Sejana, pa je onda

procedio kroz zube:– Dakle tako, između vas dvoje ima nešto, zar ne?– Pa šta s tim, ako i ima – odgovorila mu je prezrivo Livila.

Uostalom ko je bolji kao čovek, Sejan ili ti?– U redu, devojčice! – uzviknuo je Kastor. Videćemo! Zaboravi

za trenutak, Sejane, da sam ja Pokrovitelj Naroda, i spremi pesniceza borbu!

Sejan je na to prekrstio ruke.– Brani se već jednom, kad ti kažem, kukavico jedna!Sejan mu nije ništa odgovorio, a Kastor ga je udario šakom po

licu i zatim mu podviknuo:– A sad vitlaj tamo odakle si i došao!Sejan je otišao, podrugljivo izigravajući pokornog čoveka, a

Livila je pošla za njim.Taj šamar je rešio Kastorovu sudbinu. Izveštaj koji je Tiberije

čuo od Sejana, koji mu je doleteo sa još crvenim tragom od udarcana licu, glasio je tako da je Kastor bio pijan u času kad je Sejandošao da mu čestita pokroviteljstvo, pa ga je ošamario i rekao mu:„Zadovoljstvo je osećati da ovo sad mogu da učinim a da se pri tomne bojim da će mi biti vraćen udarac. A ti možeš reći mome ocu da

sad mogu postupiti na isti način i sa svakim drugim iz redovanjegovih prljavih uhoda!” Livila je to sutradan i sama potvrdila kad jedošla Tiberiju da se požali da je Kastor i nju istukao. Ona je rekla daju je on istukao zato što mu je ona kazala koliko se gadi što je onudario čoveka koji ne može uzvratiti udarac, kao i što je Kastorvređao svoga oca. Tiberije im je naravno oboma verovao. On nijerekao Kastoru nijedne reći, ali je odmah naredio da se uPompejevom pozorištu postavi bronzani kip koji je predstavljaoSejana – izvanredna čast koja je inače retko kome ukazivana zaživota. To je bilo shvaćeno tako da je Kastor već izgubio svoje mestou očevome srcu i uprkos naziva Pokrovitelja Naroda (jer Sejan iLivila su već bili pustili u svet svoj prikaz svađe) a da je Sejan sadajedina ličnost o čiju se milost valja grabiti. Od toga vremena suporučivane mnoge kopije toga Sejanovog kipa, pa su ih pristalicenjegove stranke izlagale na počasnome mestu u svojim domaćimdvoranama, desno od Tiberijevoga kipa, dok se Kastorov kip retkogde mogao videti. Na njegovom licu se sad vidno opažala ljutnja kadgod bi sreo svog oca, što je umnogome olakšalo Sejanu izvođenjenjegovih namera. Sejan je pričao Tiberiju da Kastor kuša raznesenatore ne bi li video da li će ga oni dobrovoljno pomoći upreotimanju monarhijske vlasti, a da su mu neki od njih čak i obećalisvoju pomoć. Zato su neki od tih ljudi, koji su se Tiberiju činilinajopasniji, bili zatvarani na već uobičajenu dostavu da su grdiliAvgusta. Jedan čovek je bio osuđen na smrt samo zato što je išao unužnik držeći u ruci zlatnik na kome je bio Avgustov lik. Neki drugi jebio sudski gonjen zato što je na spisak stvari koje je izložio prodaji unekome letnjikovcu stavio i Avgustov kip, a bio bi svakako i osuđenna smrt da konzul koji je sudio, nije zatražio od Tiberija da se prisuđenju prvi izjasni o kazni. Tiberije se stideo da glasa za smrt, te jetako čovek bio pušten, ali je docnije bio osuđen na smrt povodomneke druge optužbe.

Kastor se zato uznemirio, pa je zatražio Livijinu pomoć protivSejana. Livija mu je rekla da ne treba da se plaši, jer ona će većuskoro osvestiti Tiberija. Ali se ona nije pouzdala u Kastora kaosaveznika. Otišla je Tiberiju, pa mu je rekla da Kastor optužujeSejana da je razvratio Livilu, da zloupotrebljuje svoj položajrazrezujući nezakonito namete bogatim ljudima u Tiberijevo ime i da

teži da i sam postane samodržac; da je Kastor dalje rekao da će,ukoliko sam Tiberije ne otera tu hulju od sebe, uskoro on uzeti tajzadatak u svoje ruke i da je on čak tražio njenu, Livijinu, saradnju utoj stvari. Pošto je takve stvari uvrtela Tiberiju u glavu, ona jeočekivala da će izazvati njegovo nepoverenje prema Sejanu, kao štoje on već bio postao nepoverljiv prema Kastoru, pa ga tako navestida se vrati svojoj ranijoj zavisnosti od nje. Ona je u tome privremenoi uspela. Ali je jedan iznenadan slučaj ubedio Tiberija da mu je Sejantačno onako odan kako je on i tvrdio i kao što su mu svi Sejanovipostupci i dotle pokazivali. Njih dvojica su jednoga dana blagovali satrojicom-četvoricom prijatelja u nekoj prirodnoj pećini na morskojobali, kad se odjednom začulo neko stropoštavanje i tutanj, pa im sekamenje sručilo na glave i na sto, poubijalo nekoliko služitelja izatrpalo nekolicinu, a zatvorilo i izlaz iz pećine. Sejan se tada svionad Tiberijem, a obojica su nekako ostali nepovređeni, pa ga jezaštitio od opasnosti ako bi se kamenje i dalje osipalo. Kad su ihvojnici jedan čas docnije otkopali, on je nađen u tome istom stavu.Tom prilikom je i Trazilo povećao svoj ugled, jer je rekao Tiberiju daće toga dana oko podne biti jedan čas pomračenja. Trazilo je, semtoga, u verio Tiberija da će izvesno za vise godina nadživeti Sejana ida mu Sejan nije opasan. Ja nekako držim da je Sejan udesio tupriču preko Trazila, premda nemam dokaza. Trazilo nije bionepodmitljiv, ali i kad bi izricao svoja proročanstva tako da ugodiželjama onih koji su mu se obraćali za tu uslugu, ona su se uvek istoonako obistinjavala kao i njegova prava proricanja. Tako se desilo daje i Tiberije mnogo godina nadživeo Sejana.

Novi znak svoga neraspoloženja prema Kastoru Tiberije je daou času kada ga je ukorio u samome Senatu zbog nekogaKastorovog pisma. Kastor se njemu izvinjavao što nije prisustvovaoprinošenju žrtava prilikom svečanog otvaranja zasedanja Senataposle letnjeg odmora, tvrdeći da je bio sprečen drugim javnimposlovima, te nije mogao da se vrati na vreme u Rim, Tiberije jepodrugljivo rekao da bi svako mogao pomisliti da je mladić bio bar unekome ratu u Nemačkoj ili u nekoj diplomatskoj poseti Jermeniji, asvi ti njegovi „Javni poslovi” nisu bili ništa drugo do veslanje ikupanje u Teracini. Dodao je da se on, Tiberije, nalazeći se već predstarošću, može poneki put i izviniti zbog svoga odsustva iz Rima,

pošto bi se mogao braniti činjenicom da su mu životne sile iscrpenedugom službom državi sa mačem i perom u ruci. Ali šta je drugoosim drskosti moglo da zadrži njegovoga sina izvan Rima? Ovajprigovor je bio krajnje nepravičan. Kastoru je bilo stavljeno u dužnostda za vreme senatskog letnjeg odmora izradi jedan izveštaj oobalskoj odbrani, a on nije bio u mogućnosti da sve podatka prikupina vreme, pa je više voleo da obavi svoju dužnost nego da gubivreme putujući u Rim i vraćajući se opet otuda u Teracinu.

Kad je Kastor došao, najedanput se razboleo. Znaci njegovebolesti su bili isti kao kod nagle sušice. On je izgubio boju i težinu, ipočeo da pljuje krv. Napisao je jedno pismo svome ocu moleći ga dadođe da ga poseti u njegovoj sobi – jer je i on stanovao u jednomekrilu dvora – javio mu je da veruje da je već na samrti i tražio odnjega oproštaj ako ga je ikad ičim uvredio. Sejan je odgovaraoTiberija od te posete, rekavši da je možda u pitanju istinska bolest, amožda i samo neki mamac da bude ubijen. Tako Tiberije nije posetiosina, a ovaj je posle nekoliko dana umro.

23. god. n. e.Njegova smrt nije bila ožaljena kao Germanikova. Kastorova

osionost i njegov glas surovoga čoveka dali su Rimu na znanje šta bise sve događalo kad bi on nasledio svoga oca. Malo je ko verovaoda se on u poslednje vreme popravio. Većina je verovala da je to svebila gola prevara da bi se pridobila narodna ljubav i da bi on bio rđavkao i njegov otac čim bi se našao na njegovome mestu. Uostalom,već su rasla tri Germanikova sina, a Druz je već i stasao, a oni su bilinesumnjivi Tiberijevi naslednici. Međutim, iz obzira prema Tiberiju,Senat je isto onako hučno ožalio Kastora kao i Germanika, te jenaredio iste počasti i prema Kastorovoj uspomeni. Ali Tiberije ovomprilikom nije izigravao nikakvu žalost, nego je čak održao pokojnikuposmrtno pohvalno slovo, i to snažnim glasom. Kad je video daobrazi nekolicine senatora oblivaju suze, on je primetio glasnoSejanu, koji je stajao do njega: „Uh, ala ovde smrdi na crni luk!”Posle toga je ustao Gal da pohvali Tiberija što je savladao bol svogasrca. Pri tome je spomenuo da je čak i bog Avgust, dok je još uljudskom obliku bio prisutan među smrtnima, davao maha svojimosećanjima, te je prilikom Marcelove smrti – a on mu je bioj samo

usvojenik, a ne rođeni sin – u času kada je blagodario Senatu nasaučešću, zagrcao usred reči, jer od uzbuđenja nije mogao danastavi svoj govor. Nasuprot tome, govor koji su upravo čuli, uzor jesamosavlađivanja. (Spomenuću i to da se Tiberije, kad su četiri ili petmeseci docnije stigli u Rim izaslanici Troje da mu izjave saučešćepovodom smrti njegovog jedinca, nahvalio ovim rečima: „I ja vama,gospodo, izjavljujem saučešće povodom Hektorove smrti.”) Posleovoga, Tiberije je poslao po Nerona i Druza, pa ih je, kad su ušli uSenat, uhvatio za ruke i predstavio ih senatorima ovako: – Gospodo,ja sam ovu siročad bez oca pre tri godine poverio njihovome stricu,onome istom mom sinu koga danas svi gorko oplakujemo, želeći daih on usvoji kao svoju sopstvenu decu, iako je on već imao i svojerođene dece, i da on od njih učini dostojne naslednike porodičnetradicije. („Čujmo, čujmo!” – oglasio se tada Gal, a na to se zaorioopšti pljesak.) Ali danas, pošto nam ga je surova sudbina većugrabila, (jecaji i zapomaganja među senatorima!), ja izlazim sa istimzahtevom pred vas. U prisustvu bogova, licem u lice sa vašomljubljenom Otadžbinom, preklinjem vas da ih vi uzmete pod svojuzaštitu i da vi budete učitelji i nastavnici ovim prapraunucimaAvgusta – da budete učitelji onima koji su potomci predaka čijaimena odzvanjaju kroz svu rimsku istoriju, te da i vi i ja tako ispunimočasnu dužnost prema njima. Unuci! Odsada su vam ovi senatorinamesto vašega oca, a samim vašim rođenjem vi ste takve ličnostida svako zlo ili dobro koje se desi vama ima da bude zlo ili dobro iza celu državu! (Buran pljesak, suze, blagosiljanja i zakletve navernost.) Ali umesto da tu prekine svoju besedu, Tiberije je pokvarionjeno dejstvo time što je završio otrcanim frazama o svomepovlačenju i o uspostavljanju republike čim „konzuli ili neko drugi”budu „skinuli teret vlade sa njegovih ostarelih ramena”. Jer ako onveć nije želeo da ga Neron i Druz (ili jedan od te dvojice) nasledekao imperatora, šta je onda značilo tako tesno povezivanje njihovesudbine sa sudbinom države?

Kastorova sahrana je ostavila slabiji utisak od Germanikove, jerse na njoj izrazilo mnogo manje prave žalosti, ali je ona zato biladaleko veličanstvenija. Maske svih njegovih predaka, Cezara iKlaudija, bile su nošene u ophodu. Na čelu je bila maska Eneja, kojije bio osnivač julijevske porodice, i obrazina Romula, koji je bio

osnivač Rima, a na kraju su nošene i maske Gaja, Lucija iGermanika. Maska Julija Cezara se takođe pojavila na tojsvečanosti, pošto je on, kao i Romul, bio samo polubog, dok seAvgustova maska nije pojavila, jer je on bio već više božanstvo.

Sad su Sejan i Livila imali da misle kako će ostvariti svojestremljenje da postanu imperator i imperatorka. Neron, Druz iKaligula su tome stajali na putu, te ih je valjalo ukloniti. Na prvipogled može izgledati opasno ukloniti tri čoveka, ali je – kako jeisticala Livila – njenoj staramajci očigledno nekako pošlo za rukomda se oslobodi Gaja, Lucija i Postuma baš u ono vreme kada ježelela da osigura Tiberijev dolazak na vlast. A bilo je jasno da je usprovođenju svojih ciljeva Sejan bio u boljem položaju od Livije. Dabi pokazao Livili da je zaista spreman da se njome oženi kao što jojje već bio obećao, Sejan se razveo od svoje žene Apikate, sa kojomje inače imao troje dece. Optužio ju je za brakolomstvo, izjavljujućida je ona na putu da postane mati deteta kome on nije otac. Nijehteo javno da imenuje njenoga ljubavnika, ali je Tiberiju u poverenjurekao da sumnja na Nerona. Neron, rekao je on, već uživa vrlo rđavglas zbog svojih veza sa ženama istaknutih ljudi, a on izgleda mislida, kao mogućni naslednik monarhije, sme da se ponaša kako mu jedrago. Sa svoje strane i Livila je u međuvremenu činila sve što jemogla da liši Agripinu Livijine zaštite, govoreći Agripini da se Livijanjome služi samo kao oružjem u svome sukobu sa Tiberijem – što snajzad i pokazalo kao istina – a opominjući i Liviju preko jedne njenedvorkinje da se Agripina njome služi samo kao oružjem u svojojborbi sa Tiberijem – što je takođe bila istina. Ona je tako obe ovežene navela da poveruju da se svaka od njih zaklela da ubije onudrugu čim joj ta druga ne bude više korisna.

Dvanaestorica prvosveštenika počela su unositi Neronovo iDruzovo ime u uobičajene molitve bogovima za zdravlje inapredovanje imperatorovo, a drugi sveštenici su sledovalinjihovome primeru. Kao vrhovni prvosveštenik, Tiberije im je zbogtoga uputio jedno pismo u kome se žalio što oni ne čine nikakvurazliku između tih dečaka i njega, čoveka koji časno drži u rukamnajviše državne vlasti već punih dvadeset godina pre njihovogarođenja, pa je na vlasti ostao i sve do sada – te se ne pristoji takopostupati. On je pozvao sveštenike k sebi, pa ih je zapitao nije li ih

Agripina makar samo i nagovarala da tako upotpune svoje molitve iliih je možda i zastrašivala koristeći se pretnjom. Sveštenici sunaravno poricali i jedno i drugo, ali on nije bio ubeđen. Četvorica oddvanaestorice prvosveštenika, a među njima i Gal, bili su u nekuruku u srodstvu po tankoj krvi s Agripinom, a petorica drugih su bili uprisnim prijateljskim odnosima sa njom i njenim sinovima. Imperatorih je oštro ukorio, a u svom prvom javnom govoru opomenuo jeSenat da „ne daruje više nikakva prerana odlikovanja, koja bi moglalakoumne mlade ljude podstaknuti da dozvole sebi drske težnje!”

Agripina je tada našla u Kalpurniju Pizonu neočekivanogsaveznika. On joj je rekao da je svoga strica Gneja Pizona braniosamo iz obzira porodične časti i da ga ona ne sme smatrati zaneprijatelja. On će, rekao je, učiniti sve da bi zaštitio nju i njenu decu.Ali Kalpurnije nije dugo živeo posle te izjave. Optužen je u Senatu za„izdajničke reči, izgovorene u krugu prisnih osoba”, za držanje otrovau kući i za dolaženje u Senat sa bodežom sakrivenim u odeći. Oveposlednje dve tačke optužbe bile su toliko glupe da su bileodbačene, ali mu je zbog treće bio zakazan dan suđenja. On semeđutim pre toga sam ubio.

Tiberije je verovao Sejanovom pričanju da postoji jedna tajnastranka koja se zove Stranka Zelenih, a koju je osnovala Agripina.Pripadništvo toj stranci je ispoljavano kroz razmetljivo podražavanjezelenih na kolskim trkama u cirkusu. Na tim su se trkama javljalečetiri boje: crvena, bela, plava kao more i zelena kao praziluk.Dogodilo se da je „praziluk” u to vreme bio najomiljeniji, a crvenaboja najomrznutija. Tiberije je izlazio da prisustvuje ovim utrkamasamo o danima državnih praznika, jer mu je to nalagao već i njegovzvanični položaj imperatora, premda ga trke nisu ni zanimale. On ječak presecao i zaludnjačke razgovore o njima, vođene u dvoru ili nagozbama na koje je bivao pozivan, ali se ipak počeo raspitivati kakose svet odnosi prema kojoj od tih boja, pa je bio jako uznemiren kadje čuo da se najviše kliče zelenima. Sejan mu je međutim rekao da jecrvena boja tajno znamenje koje koriste pristalice zelenih kad godžele da na skriven način napadaju imperatorove pristalice; Tiberije jeposle i sam primetio da, kad god trku dobiju crveni – što se uostalomretko događalo – dolazi i do glasnog zapomaganja i zviždanja. Sejanje bio mudar: on je znao da je Germanik uvek podržavao zelene i da

su Agripina, Neron i Druz, sledujući glasu svojih osećanja, i sami biliza tu boju.

Bio je u Rimu jedan plemić koji se zvao Silije, a koji je višegodina bio zapovednik odreda na Rajni. Mislim da sam ga većspomenuo kao vojnog starešinu ona četiri puka u Gornjoj ProvincijiNemačke koja nisu uzela učešća u velikoj pobuni. On je bio jedan odnajsposobnijih Germanikovih časnika, te je, kao takav, zaslužio i onapobednička odličja, davana umesto trijumfa, kada se uspešno borioprotiv Hermana. Tu skoro, on je na čelu naročito objedinjenih snaga,pokupljenih iz Gornje i Donje Nemačke, bio ugušio jedan opasanustanak onih francuskih plemena koja su nastanjena u susedstvuLiona, moga rodnoga mesta. On nije bio skroman čovek, ali nije bioni neki naročiti hvališa, te ako je – kako se to tvrdilo – javno rekao dase ta četiri puka nisu priključila drugim buntovnicima zahvaljujućisamo njegovome spretnom držanju, te, dakle, da nije bilo njega,Tiberije ne bi imao nikakvu Imperiju kojom bi vladao – to i ne bi bilodaleko od istine. Naravno, Tiberije nije voleo takve stvari, ako nizbog čega drugog a ono i zbog toga što su buntovni pukovi bili – kaošto sam već to objasnio – oni isti pukovi koji su najduže bili podnjegovim zapovedništvom. Sem toga, Silijeva žena Sozija je bilanajbolja prijateljica Agripine. Tako se dogodilo da se Silije, prilikomvelikih Rimskih Igara, koje su uvek priređivane u septembru, kladio uvelike svote da će pobedu odneti zeleni. Sejan mu je zato doviknuo:– Staviću koju hoćeš svotu na opkladu s tobom. Ja stavljam novacna crvene!

Silije mu je viknuo:– Podupireš, prijatelju, pogrešnu boju! Crveni vozač nema ni

pojma o tome kako valja držati uzde. On uobražava da je bičsvemoćna stvar. Kladim se s tobom u hiljadu zlatnika da će pobeditizeleni! Mladi Neron mi je upravo rekao da on priključuje ovoj opkladisvojih pet stotina a on je oduševljeni pristalica iste boje.

Sejan je na to samo značajno pogledao Tiberiju u oči, koji jeuostalom čuo sav taj razgovor i bio zgranut Silijevom smelošću.Tiberije je uzeo kao dobar predznak kada je vozač kola zelenestranke pao u poslednjem krugu, te su crveni lako odneli pobedu.

Deset dana docnije Silije je već bio optužen pred Senatom, akrivica mu je bila veleizdaja. On je bio optužen da je u prvo vreme

prećutno pristajao uz pobunu u Francuskoj i da je prigrabio sebitrećinu plena kao nagradu za nemešanje, dalje da je svoju pobedukoristio kao opravdanje za dalje pljačke vernih rimskih podanika u tojprovinciji i da je posle svega toga nametnuo preterano velikopovećanje poreza radi pokrivanja izdataka za troškove rata. NjegovaSozija je bila optužena za saučesništvo u tim prestupima. Silije nijebio omiljen u dvoru još od vremena ustanka u Francuskoj. Tiberije jeu to vreme morao da proguta mnoga prebacivanja što nije poveovojnu protiv odmetnika i što je poklanjao više pažnje veleizdajničkimparnicama koje su bile u toku nego samoj vojni. Tiberije se izvinjavaopred Senatom navodeći svoje odmakle godine, spominjući da jeKastor bio zauzet drugim važnim poslovima i tvrdeći da je on stalnobio u dodiru sa Silijevim glavnim stanom dajući mu dragocenesavete. Tiberije je uopšte bio preosetljiv na sve stvari koje su bile mau kakvoj vezi sa pobunom u Francuskoj. Kad su buntovnici već bilipotučeni, jedan duhoviti senator, koji je podražavao Galovimvragolijama, napravio je Tiberija smešnim, jer je izneo u Senatupredlog da se Tiberiju dodeli pravo na trijumf, pošto je on „zaslužan”za pobedu! Ali je Tiberije bio toliko oneraspoložen tim predlogom daje stao na gledište da o toj pobedi ne vredi ni govoriti, te se niko nijeusudio da predloži ni Silija za odlikovanje zbog pobede, koje je onzaista bio zaslužio. Silije je zato bio razočaran, pa je izrekao one rečio pobuni na Rajni samo kao milo za drago zbog Tiberijevenezahvalnosti.

Silije je bio odveć ohol da bi odgovorio na optužbe o izdaji. Onnije nosio na sebi nikakvu krivicu za dogovaranja sa odmetnicima, aako su vojnici koji su služili pod njegovim zapovedništvom u nekimslučajevima i učinili tu pogrešku da nisu razlikovali imovinuodmetnika od imovine vernih podanika, to se najzad moglo iočekivati, pošto su mnogi od tobožnjih vernih podanika tajno doturalinovčana sredstva ustanicima. Što se pak tiče oporezivanja, tu stojičinjenica da mu je Tiberije lično obećao jedan naročit doprinos odstrane državne riznice za pokriće izdataka u vezi sa ratom i zaobeštećenje onih rimskih građana kojima su za vreme pobunestradale kuće, žetveni prinosi i stoka. Računajući sa isplatom teobećane svote, Silije je nametnuo naročiti porez izvesnim severnimplemenima, obećavajući da će im taj novac biti vraćen čim počnu

Tiberijeve isplate, do kojih međutim nikada nije ni došlo. Uglavnom,posle pobune, Silijeva kesa je bila lakša za nekih dvadeset hiljadazlatnika, te je, prema onome što je imao pre pobune, bio za toliko umanjku. To mu se desilo zato što je obrazovao jedan konjički odredkoji je sam naoružao i plaćao svojim sredstvima. Njegov glavnitužilac, jedan od konzula za tu godinu, nastojao je sa naročitomzlobom na dokazivanju da je posredi ipak bila pljačka. On je bioSejanov prijatelj, a sin rimskog vojnog upravnika u provincijamaDonje Francuske, koji je želeo da dobije vrhovno zapovedništvo nadsvim rimskim snagama protiv pobunjenika, a koji je morao da odstupiu korist Silija. Silije nije mogao da podnese dokaze o novčanojpomoći koju mu je obećao Tiberije, pošto je pismo u kome je toobećanje bilo dato nosilo na sebi pečat sa Sfingom. Najzad, optužbeo globljenju nisu ni bile važne, jer mu se sudilo zbog veleizdaje, a nezbog pljačkanja. Zato je Silije na kraju planuo i uzviknuo: – Gospodo,ja bih mogao mnogo štošta reći u svoju odbranu, ali neću ništa dakažem zato što se ovo suđenje ne vodi na način propisan ustavom išto je presuda doneta još mnogo pre suđenja. Koliko sam razumeo,moj stvarni zločin je u tome što sam rekao da bi se pobunili i pukoviu Gornjoj Nemačkoj da ja nisam bio tada njihov zapovednik. Zato ćusvoju krivičnu odgovornost u ovoj stvari uopšte ostaviti izvan spora ireći samo toliko da se ni vojska u Donjoj Nemačkoj ne bi pobunila danije njome pre toga zapovedao Tiberije. Gospodo, ja sam žrtvajednog pohlepnog, ljubomornog, krvoločnog, tiranskog...

Naravno, kraj njegovoga govora bio je zaglušen žagoromužasnutog negodovanja Senata. Silije je pozdravio Tiberija i napustioSenat visoko izdignute glave. Kada je došao kući, on je zagrlioSoziju i svoju dćcu, uputio oproštajne pozdrave pune ljubavi Agripini,Neronu, Galu, kao i drugim svojim prijateljima, pa je otišao u svojusobu i zario sebi mač u grlo.

Uzeto je da je njegova krivica dokazana uvredama koje jenaneo Tiberiju. Bilo mu je uzapćeno sve što je imao, uz izjavu da ćeod toga biti vraćen onaj nepravedno naplaćen porez podanicimaRima u Francuskoj, a da će četvrtina onoga što preostane prekotoga biti data njegovim tužiocima onako kako to propisuje zakon, dokće onaj novac koji mu je Avgust zaveštao u znak zahvalnosti zanjegovu vernost biti vraćen državnoj blagajni kao novac koji mu je

bio isplaćen u zabludi. Naravno, živalj u provinciji se nije ni usuđivaoda traži da mu se vrati naplaćeni porez, te je Tiberije tako zadržao zasebe tri četvrtine Silijevog imanja, pošto u stvari više i nije postojalanikakva razlika između vojne i državne blagajne i njegove lične kese.Tada se uostalom on prvi put neposredno i koristio uzapćenjem tuđeimovine, a prvi put je i dozvolio da se uvreda izrečena protiv njegasmatra kao dokaz izdaje.

Pošto je Sozija imala svoju imovinsku osobštinu, Gal je – da bijoj spasao go život i da joj deca ne bi sasvim osiromašila – predložionjeno progonstvo iz Rima i ustupanje jedne polovine njenoga malatužiocima, dok bi se druga polovina ostavila njenoj deci. Međutim,jedan Agripinin rođak po ženi, inače saradnik Galov u toj stvari,izneo je predlog da se tužiocima da samo jedna četvrtina, kaonajmanje što mogu dobiti na osnovu slova zakona, rekavši da je Galbio verniji imperatoru nego Soziji, za koju se uostalom zna da ječinila prebacivanja svome mužu kada ga je oplakivala na njegovomsamrtnom odru, zbog njegove izdaje i nezahvalnosti. Tako je Sozijabila samo proterana i otišla je da živi u Marselju, a pošto je Silije, čimje saznao da mu se radi o glavi, tajno dao Galu i nekim drugimsvojim prijateljima veći deo svoje gotovine s tim da ona bude predatanjegovoj deci, njegova porodica je prošla sasvim dobro. Ali je njegovnajstariji sin još dugo ostao u životu da bi zadao i meni mnogo muka.

Posle ovoga događaja Tiberije, koji je dotle obraćao pažnju dase optužba za veleizdaju odnose samo na sumnjičenja da je nekogrdio Avgustovu uspomenu, sve je više i više silom sprovodio carskunaredbu, izdatu još u prvoj godini njegove vlade, te je za izdaju bilosuđeno svakome ko bi ma na koji način nasrnuo na njegovu čast ilidobar glas. Tako je optužio jednoga senatora, koji je bio osumnjičenda pripada Agripininpj stranci, da je javno izgovorio neki nepristojanepigram kojim se ciljalo na njega. Stvar je međutim bila u ovome:žena toga senatora je jednoga dana izjutra našla komad hartijeprilepljen vrlo visoko na vratima njihove kuće. Ona je zatražila odsvoga muža da pročita šta tu piše, jer je on bio rastom viši od nje, amuž je sričući pročitao:

On nije više pijan od vinaKao nekada, u trenut prvi,

Sad greje srce peharom skupljim,Prepunim ljudske rumene krvi.

Žena je bezazleno zatražila da joj muž objasni šta znači tastrofa, a on joj je rekao:

– Draga moja, opasno je o tome govoriti glasno.Jedan od doušnika po pozivu prošao je kao slučajno tuda baš u

trenutku kad je senator čitao taj epigram, koji je poticao iz Livijinekujne, pazeći da li će biti rečeno nešto o čemu treba dalje izvestiti.On je odmah trknuo Sejanu. Tiberije je posle toga saletao senatoraunakrsnim pitanjima tražeći da mu nesrećni čovek objasni šta jemislio sa onim „opasno” što je rekao svojoj ženi i na koga se ponjegovome mišljenju taj epigram odnosi. Senator se snebivao imeškoljio, ne dajući neposredne odgovore. Na to je Tiberije rekao dasu u doba njegove mladosti kružile mnoge paskvile, a on je u svimanjima optuživan kao pijanac, međutim da su mu njegovi lekariposlednjih godina naredili da se uzdržava od vina, pošto su se kodnjega pojavili nagoveštaji kostobolje, ali da su u poslednje vremeobjavljene i neke paskvile koje ga optužuju za krvožednost. On jezapitao optuženoga da li je on upoznat sa tim činjenicama i da li mislida bi se taj epigram mogao odnositi na ikoga drugoga osim nanjegovog imperatora? Na to je ovaj sinji kukavac priznao da jeslušao o paskvilama koje su se odnosile na Tiberijevo pijanstvo, alida je znao da one ne odgovaraju istini, te da ih zato nije ni dovodio uvezu sa onom koja mu je bila zakačena za vrata. Zato je odmahzapitan zašto onda o tim ranijim paskvilama nije izvestio Senatonako kako mu je bilo dužnost da učini? Senator je odgovorio da uvreme kada je on slušao o tim epigramima još nije bilo kažnjivo nipisanje, niti pak razglašavanje epigrama, ma koliko bili skaredni iupravljeni protivu neke časne osobe, pa zato nije smatrao za zločinni sastavljanje i ponavljanje onih skarednosti koje su bile uperenečak i protivu samoga Avgusta, sve dotle dok to štivo ne bi biloumnoženo pismenim putem radi rasturanja u javnost. Tiberije ga jeonda zapitao o kome to vremenu on govori, kad je već i sam Avgustpred kraj svoga života izdao jednu carsku naredbu u kojoj jezabranio čak i usmene skarednosti? Senator mu je naivno

odgovorio: – Pa to je bilo za vreme treće godine tvoga boravka naRodosu.

Tiberije je na to urliknuo:– Gospodo, kako možete dozvoljavati da me ovaj tip ovako

vređa?Posle toga je Senat naravno odmah osudio ovoga senatora da

bude bačen sa Tarpejske Stene, što je bila kazna koja je vršenasamo nad najgorim izdajnicima, na primer nad vojskovođama koji biprodali čitavu bitku neprijatelju i nad sličnim zločincima.

Drugi jedan čovek, inače vitez, osuđen je na smrt zato što jenapisao nekakvu tragediju o kralju Agamemnonu. U toj tragedijikraljica, Agamemnonova supruga, koja ga je ubila u kupatilu,zamahuje sekirom i viče:

Znaj, tiranine, da odmazda zločin nijeKada se ovako svetim za nepravde ti zle!

Tiberije je izjavio da se slikanjem Agamemnonovoga karakteraciljalo samo na njega i da su ti redovi potstrekavanje da neko njegaubije. Tako je ta tragedija, kojoj se svako smejao zato što je bilakukumavski i bedan spis, dobila neku vrstu dostojanstva time što susvi njeni prepisi bili uzapćeni i spaljeni, a njenome piscu odrubljenaglava.

25. god. n. e.Dve godine posle ovog održano je još jedno slično suđenje, koje

zapisujem samo zato što me taj slučaj sa Agamemnonom podsećana njega. Ovoga puta je bio optužen Gremucije Kord, jedan starackoji se bio sukobio sa Sejanom nešto pre toga, i to zbog jedneobične sitnice. Sejan je došao jednoga kišnog dana u Senat i obesiosvoju kabanicu o jedan klin o koji je uvek vešao svoju kabanicu tajGremucije. Došavši posle njega, Gremucije, ne znajući da jekabanica Sejanova, uzeo ju je i obesio o drugi klin, da bi ondeostavio svoju. Sejanova kabanica padne na zemlju, a neko je zablatiprljavim sandalama. Sejan mu se zbog toga svetio na razne pakosnenačine, te je Gremucije omrznuo i da ga vidi i čak da mu čuje i ime.Kada je saznao da je Sejanov kip postavljen u Pompejevom

pozorištu, on je uzviknuo: „To će potpuno upropastiti pozorište!” To jebio razlog da bude prikazan Tiberijtu kao jedan od glavnih Agripininihpristalica. Ali pošto je Gremucije bio uvažen i valjan stari gospodin,blag po naravi, i pošto, osim Sejana, nije imao nigde nijednogneprijatelja a nije nikad izgovorio nijednu suvišnu reč, bilo je teškopotkrepiti optužbu protiv njega makar i tako slabim dokazima koje biukroćeni Senat mogao usvojiti a da ne padne u nepristojnost. Zato jena kraju krajeva Gremucije bio optužen što je pisao pohvale o Brutu iKasiju, dakle o ubicama Julija Cezara. Kao dokaz njegove krivicebilo je izneto jedno njegovo istorijsko delo napisano trideset godinaranije, koje je i sam Avgust, inače Cezarov usvojenik, držao u svojojknjižnici, a znalo se da je ponekad uzimao podatke iz te knjige.

Gremucije je dao nadahnuto odbranu protivu te glupe optužbe,rekavši da su Brut i Kasije davno pomrli, a da su za svoje delo odkasnijih povesničara stalno bili toliko hvaljeni da on ne može daveruje da celo to suđenje nije samo šega, ista onakva šega kakvu suterali ljudi nedavno sa jednim mladim putnikom, koji je podneo sličnemuke u gradu Larisi. Taj mladić je bio optužen da je ubio tri čoveka,premda su to bila samo tri vinska meha, koja su visila pred nekomprodavnicom, a on ih je rasporio nožem pošto je u pomrčini smatraoda su to razbojnici. Naravno, to suđenje u Larisi, bilo je održano nasam dan decembarske vesele svetkovine, što ga je u nekolikoopravdavalo, a mladić je bio pijanac, pa kako je on isuviše lakopotegao mač, možda ga je i trebalo malo otrezniti ovom šalom.Međutim, on, Gremucije Kord, odveć je star i pametan čovek da biludovao na sličan način, a danas i nije decembarski praznik smeha,nego četiri sto sedamdeset šesta godišnjica onoga dana kada jeobnarodovan Zakon Dvanaest Tablica, godišnjica slavnogaspomenika zakonodavnoga genija i moralne nepogrešivosti našihpraotaca. Posle ovih reči Gremucije se vratio kući, pa je sam sebeumorio glađu. Svi prepisi njegove knjige bili su uzapćeni i spaljeni,sem dva-tri prepisa koja je njegova kći negde sakrila i opet predalajavnosti tek mnogo godina posle Tiberijeve smrti. Delo uostalom nijebilo bogzna kako napisano. Ono je uopšte zbog svega ovog uživaloveći glas nego što je zasluživalo.

Za sve to vreme ja sam stalno govorio sebi: „Klaudije, ti sibednik od koga niko nema vajde i, ukupno uzevši, dosta si jadno

životario, ali ti je zato bar život u bezbednosti.” No kada je stariGremucije, koga sam vrlo dobro poznavao i sa njim čavrljao poknjižnicama, izgubio život na osnovu jedne takve optužbe, za meneje to ipak bio veliki duševni potres. Osećao sam se kao čovek kojiživi na padini vulkanskih čeljusti u času kada vulkan bljuje pljusakpepela i crvenog, vrelog kamenja, opominjući šta će tek još doći. Jerja sam svojevremeno napisao još mnogo više izdajničkih stvari negotaj Gremucije. Moja Istorija Avgustovih verskih reformi sadržavala je ineke rečenice koje su lako mogle poslužiti kao predmet optužbe. Ipremda je moje imanje bilo tako malo da bi jedva mamilo nekoga dame optuži u želji da dobije njegov četvrti deo, ja sam ipak zapazio dasu sve skorašnje žrtve veleizdajničkih parnica bili Agripinini prijatelji,a ja sam nastavljao da je posećujem kad god bih otišao u Rim.Uopšte, ja nisam bio načisto s tim koliko bi me srodstvo sa Sejanommoglo zaštititi.

Jer, ja sam nedavno bio postao Sejanov zet, te smo se takosrodili, a ispričaću već i kako je to bilo.

Glava XXIII

Sejan mi je rekao jednoga dana da bi trebalo da se oženimnekom drugom ženom, pošto ionako izgleda da se ne slažem sasvojom sadašnjom suprugom. Ja sam mu rekao da mi je Urgulaniluizabrala moja baba Livija i da se zato ne mogu razvesti od nje bezLivijine dozvole.

– Oh, sasvim je prirodno da ne možeš bez njene dozvole,odgovorio mi je on. Ja to sasvim razumem, ali ti ipak moraš biti vrlonesrećan što si bez žene.

– Hvala ti na toj reči, rekoh mu ja, ali sam ja to ipak nekakodobro uredio.

Sejan se pretvarao da u tome svemu vidi neku lepu šalu, pa seglasno nasmejao i nazvao me vrlo mudrim čovekom, ali mi posleizvesnog vremena reče, da bih, ako nađem ma koju mogućnost dase razvedem od Urgulanile, imao samo doći k njemu, jer on već imana umu ženu kakva meni treba, ženu dobra roda, mladu i bistru. Jasam mu zablagodario, ali sam osetio nešto hladno oko srca. A kadasam već bio pošao od njega, on mi reče: – Klaudije, prijatelju moj,imam da ti kažem jednu reč, jedan savet. Kladi se sutra na crvene usvakoj trci i nemoj smatrati da si izgubio pare ako ne dobiješ odmahopkladu, jer znaj da nećeš izgubiti na dugo! I nikako se nemoj kladitina zelene, jer je to ovih dana postala boja koja donosi nesreću. Alinikome nemoj reći da sam ti ja dao ovaj mig.

Meni je pao kamen sa srca kad sam video da Sejan smatra današe odnose vredi negovati, ali nisam mogao da shvatim smisaonjegovih reči. Međutim, sutradan, na kasačkim trkama povodomAvgustovog praznika, Tiberije me je video kako sedam na svojemesto u cirku, a kako je toga dana bio dobre ćudi, on je poslao pomene, pa me je zapitao: – Šta radiš, sinovče, ovih dana?

Ja sam zamucao i rekao da, ako mu je po volji, pišem istorijustarih Etruraca, a on na to reče:

– Oh, zbilja? E, to si ti dobro smislio, pošto nema više starihEtruraca koji bi uznegodovali, niti savremenih Etruraca koji bi vodilibrigu o istoriji starih, te možeš da pišeš šta god ti je volja. A čime sejoš baviš?

– Pis-pis-pisanjem istorije starih Kartaginjana, ako ti je po volji,rekoh ja.

– Sjajno! – reče on. A čime još?... I požuri malo sa timmucanjem, jer ja sam zaposlen čovek.

– U ovom trenutku poč-poč-poč...– Počinješ istoriju Z-z-z-zemlje N-n-nefelok-k-kok-k-k-kugija?– Ne, g-g-gospodaru, nego se kla-kla-kladim na crvenu boju.On me na to samo pogleda vrlo značajno pa reče:– Vidim, sinovče, da ti i nisi baš sasvim lud! Ali zašto se upravo

kladiš na crvene?Ja se nađoh u škripcu, jer mu nisam mogao reći da mi je Sejan

dao mig, ali se domislih i rekoh:– Sanjao sam da je zelenom odu-du-zeto pravo daljeg

takmičenja zbog toga što je bičem napao druge takmičare, tako dacrvena kola imaju stići prva, a tek za njima pla-pla-plava i bela.

On mi dade kesu novaca i došanu mi na samo uho:– Nikome da nisi rekao da se ja kladim zajedno sa tobom, ali

stavi ovaj novac na crvene, pa samo gledaj šta će se dogoditi!I pokazalo se da je ovo zbilja bio dan crvenih. Kladeći se sa

mladim Neronom prilikom svakoga trčanja samo na crvene, ja samdobio dve hiljade zlatnika. Uveče sam našao za pametno da posetimTiberija u dvoru, pa mu rekoh: – Evo ti, gospodaru, one srećne kese,zajedno sa čitavom porodicom malih kesa koje je ona okotila zajedan dan.

– Zar je to sve moje? – uzviknuo je on. Onda sam ja zaistasrećne ruke! Crvena boja dobija, zar ne?

To je sasvim ličilo na moga strica Tiberija. On mi nije jasnorekao ko će zadržati dobiveni novac, a ja sam predpostavljao da ćuto ipak biti ja. Ali da sam izgubio novac koji mi je on dao, on bi većrekao na neki način da mu ga dugujem. Pa ipak, mogao mi je bardati neki postotak.

Kada sam poslednji put došao u Rim, zatekao sam majku u takopometenom stanju da u prvo vreme nisam smeo da zaustim da mašta kažem u njenome prisustvu, iz straha da je ne dovedem u jarost ida me ne obaspe grdnjama. Dokučio sam da je njena ljutnja u nekojvezi sa mojim sinovcem Kaligulom, kome je tada bilo samo dvanaestgodina, i sa njegovom rođenom sestrom Druzilom, kojoj je bilo već

trinaest, a oni su stanovali kod nje. Druzila je bila zaključana u svojusobu i ostavljena bez hrane, a Kaligula je bio na slobodi, ali jeizgledao sasvim prestravljen. On me je posetio iste večeri, pa mi jerekao: – Striče Klaudije, moli tvoju majku da ništa ne kažeimperatoru. Mi nismo, kunem ti se, učinili ništa rđavo. Sve je bilosamo igra. Ta valjda nećeš poverovati da smo mi učinili tako nešto.Reci da ne možeš to poverovati!

Kada mi je bliže objasnio šta je to što on ne želi da bude rečenoimperatoru, zaklinjući se u čast svoga oca da su i on i Druzila sasvimnevini, ja sam smatrao za svoju dužnost da za decu učinim ono štoje u mojoj moći. Otišao sam materi, pa sam joj rekao: – Kaligula sekune da si ti u zabludi. A on se kune u čast svoga oca, te ako bi utvojoj duši bilo i najmanje kolebanja o njegovoj krivici, trebalo bi dauvažiš tu zakletvu. Sem toga, što se mene tiče, ja ne mogu verovatida će jedan dečko od dvanaest godina...

– Kaligula je čudovište, odgovori mi moja mati, a Druzila ječudovište u ženskom obliku, dok si ti samo jedan tupoglavac! Više javerujem svojim očima nego njihovim zakletvama i tvojoj blesavosti.Prva stvar koju imam sutra da učinim to je da odem Tiberiju.

– Ali, majko, ako ti to budeš rekla imperatoru, onda od toganeće stradati samo njih dvoje. Dozvoli da makar jednom govorimootvoreno, a potkazivači neka idu do vraga. Ja možda i jesamtupoglav, ali ti isto onako dobro znaš kao i ja da Tiberije sumnjičiAgripinu da je ona otrovala Kastora da bi dvojica njenih starijihsinova nasledila monarhiju, kao i to da se on stalno boji nekeiznenadne pobune u njihovu korist. Ako onda ti, kao njihova baba,optužiš ovu decu za rodoskrvnjenje, zar ne pomišljaš da će Tiberijenaći puta i načina da uvuče i starije članove naše porodice u tuoptužbu?

– Rekoh već da si ti jedan tupoglavac, odgovori mi ona. Nemogu da trpim to tvoje trzanje glavom i podrhtavanje jabučice.

Ali, uprkos njenim rečima, primetio sam da sam učinio na njuizvestan utisak. Smatrao sam da bi bilo najbolje ako joj više ne bih niizlazio na oči u toku ovoga svog boravka u Rimu; tako je mojeprisustvo ne bi podsećalo na moj savet, pa bi bilo vrlo verovatno daTiberije ne bi ništa ni čuo o čitavoj toj stvari. Zato sam pokupio neštopotrebnih stvari, pa sam otišao u kuću svoga šuraka Plaucija i

zatražio od njega da me primi na neko vreme k sebi. (Plaucije je u tovreme bio dosta uznapredovao, i trebalo je da kroz četiri godinepostane i konzul.) Bila je davno prošla večera kad sam došao knjemu. On je čitao neke zakonske spise u svojoj radnoj sobi. Kakomi on reče, žena mu je već bila otišla u postelju. Zapitao sam ga: –Kako je ona? Kad sam je poslednji put video, izgledala je neštozabrinuta?

Nato se Plaucije nasmejao, pa rekao:– Šta? Zar nisi čuo, prijatelju moj, pa ti si se sasvim poseljačio!

Ja sam se razveo od Numantine još pre mesec dana i više! I kadsada kažem„moja žena”, onda mislim na svoju novu suprugu,Aproniju, dakle na kćer onoga čoveka koji je tu skoro potukaoTakfarinu.

Izvinio sam mu se i rekao da bi valjda trebalo i da mu čestitam.– A zašto si se razveo od Numantine? – zapitah ga posle toga.

Meni se čini da ste se vas dvoje vrlo dobro slagali?– Sve u svemu, nismo živeli rđavo, odgovori mi Plaucije, ali evo

u čemu je stvar: ja sam u poslednje vreme bio nezgodno pritisnutdugovima. Pre nekoliko godina, kao mlad sudija, bio sam zle sreće.A ti znaš koliko se mnogo očekuje da čovek troši iz sopstvenogadžepa na pripremanje igara. E, lepo. Ja sam, pre svega, trošio višenego što sam smeo sebi dopustiti, a, kao što se sećaš, bio sam i zlesreće. Dva puta je načinjena usred igara neka greška u obredima, tese moralo početi ispočetka. Prvi put se to desilo zbog moje vlastitepogreške, jer sam se koristio jednim oblikom molitve koji je dvegodine pre toga bio pravilima izmenjen, a poslednji put se desilo datrubač koji je trubio jedan dugačak poziv nije uzeo dosta vazduha, teje prekinuo sa trubljenjem, a to je bilo dovoljno da sve propadne i podrugi put. Zato sam morao trostruko da platim i mačevaoce i vozače,a od toga vremena nikako nisam mogao da isplivam iz duga. Najzadmorao sam nešto učiniti po tome pitanju, jer su moji poverioci postaliveć i dosadni. Numantinin miraz je davno bio potrošen, ali pokušaosam da se nekako sporazumem sa njenim stricem. On ju je primionatrag i bez miraza, ali pod uslovom da mu dozvolim da on usininašeg mlađeg sina. Želeo je da ima naslednika, a zavoleo je to dete.A pošto je Apronija veoma bogata, sad je sve bilo u redu. Sasvimprirodno, Numantini nije bilo nimalo drago da se rastavimo. Morao

sam joj reći da se razvodim od nje samo zato što sam dobio mig odizvesne osobe, preko jednog prijatelja, da ću, ako se ne oženimApronijom, koja je zaljubljena u mene, a koja uživa i naklonost dvora,biti optužen da sam vređao Avgustovu uspomenu. Znaš, jednogadana se jedan od mojih robova okliznuo, pa je ispustio jedanalabasterski sud pun vina nasred ove dvorane. Imajući uza sejahački korbač, ja sam, čuvši onaj tresak, nasrnuo na roba, pa počeopošteno da ga šibam. Bio sam slep od besa, a on mi reče: „Osvestise, gospodaru, i pogledaj zaboga gde smo!” – a ta životinja je stajalajednom nogom na onome svetom, belom, mramornom četvorougluna kome je bio Avgustov kip. Ja sam odmah bacio korbač, ali je tosve videlo pet-šest oslobođenika. Imam veru u njih i smatram da meoni neće potkazati, ali se Numantina zabrinula zbog toga slučaja, pasam ga ja iskoristio da je pomirim sa mišlju o našem razvodu braka.Uzgred budi rečeno, sve je ovo potpuno poverljiva stvar. Uzdam se utebe da nećeš ništa reći Urgulanili. Mislim da ti ne treba ni reći da jeona dosta oneraspoložena zbog svega ovog što se dogodiloNumantini.

– Pa ja nju nikad i ne viđam, rekoh ja.– Dobro, ali ako je vidiš, ti joj dakle nećeš reći ono što sam ti

kazao? Zakuni mi se da joj nećeš reći!– Zaklinjem ti se bogom Avgustom! – rekoh mu ja.– To mi je dovoljno. Ti već znaš spavaću sobu u kojoj si noćio

poslednji put kad si bio kod mene?– Znam, odgovorih mu ja. Hvala! Ako si ti zauzet poslom, ja

odmah idem u postelju. Ja sam, dolazeći danas sa imanja, prevaliodug put, a imao sam i neke brige doma. Mati me je u stvari skoroisterala iz kuće...

Tako poželesmo jedan drugome laku noć i ja pođoh uzstepenice. Jedan oslobođenik mi dodade svetiljku, posmatrajući menekako čudnovato, i ja uđoh u onu „moju” spavaću sobu; ona je bilau istom hodniku u kome i Plaucijeva, pa su vrata tih dveju prostorijabila skoro jedna nasuprot drugih. Čim sam se zabravio, počeo samda se svlačim. Postelja je bila iza jedne zavese. Svukao sam odelo,pa sam prišao umivaoniku, koji se nalazio u drugom kraju sobe, ioprao ruke i noge. Odjednom čuh iza sebe neki težak korak, a mojaje svetiljka bila namah ugašena. Ja pomislih u sebi: „Klaudije,

kucnuo ti je zadnji čas. Ovde se nalazi neko sa bodežom!” – ali ipakrekoh glasno (i što sam mirnije mogao): – Ko si da si, molim teužegni i svetiljku, pa pokušajmo da mirno raspravimo stvar! A ako siveć odlučio da me ubiješ, to će ti lakše biti pri svetlosti.

– Ostani ti samo gde si! – odgovori mi neki dubok glas...Nastalo je zatim kao neko baratanje i stenjanje, čulo se i da se

neko oblači, posle čega je ocilo udarilo o kremen, da najzad svetlostbude opet užegnuta, te ja ugledah Urgulanilu. Nisam je bio video odDruzilovog pogreba, a ona za tih pet godina nije postala nimalolepša. Bila je deblja nego ikada, upravo bezmerno velika, a buljava ipodnadula u licu. U tom ženskom Herkulu bilo je dovoljno snage danadvlada hiljadu Klaudija. Ja imam dosta jake ruke, ali je ona imalasamo da nalegne na mene, pa bi me tako prignječila da bih odmahizdahnuo. Ona pođe prema meni i tiho mi reča: – Šta ćeš ti u mojojspavaćoj sobi?

Izvinjavao sam se kako god sam umeo i rekao sam joj da je sveto je Plaucijeva neslana šala, jer me je on poslao u njenu sobu nerekavši mi da ona u njoj. Rekao sam joj dalje da ja za nju imamnajveće poštovanje, pa sam se najiskrenije branio što sam se našaou njenoj sobi, obećavajući da ću je odmah napustiti, i otići daspavam na ležaju u kupatilu.

– Ne, dragi moj, kad si već tu, onda ćeš tu i ostati. – reče miona. Ne dešava mi se često da budem u društvu svoga muža. Molimte da shvatiš da, kad si već ovde, ne možeš više umaći! Idi u posteljui spavaj, a ja ću ti se docnije pridružiti. Ja ću čitati jednu knjigu dokmi se ne prispava. Ionako tolikih noći nisam mogla oka da sklopim!

– Krivo mi je što te sad i ja sprečavam da spavaš, rekoh ja,– U postelju.– Zbilja mi je žao i zbog Numantininog razvoda. Ja o tome

nisam ništa znao dok mi maločas nije rekao jedan oslobodenik,počeh ja.

– U postelju, i prestani da drobiš!– Onda laku noć, Urgulanila, i veruj da mi je neprijatno što...– Zaveži! – podviknu mi ona, te me tako ućutka i priđe pa

namače zavesu od postelje.Iako sam bio mrtav umoran i jedva savlađivao oči da se ne

zatvore upinjao sam se da ostanem budan. Bio sam ubeđen da

Urgulanila sedi i čeka samo da zaspim, pa da me udavi. Za sve tovreme ona je čitala iz neke knjižurine jednu grčku ljubavnu pričunajgore vrste, šuškajući listovima sričući svaki slog nekakvimpromuklim šapatom: „O u-če-nja-če, re-če o-na, ti si sa-da o-ku-si-oo-bo-je: i med i jed. Pa-da se slast tvo-ga u-ži-va-nja su-tra ne pre-tvo-ri u gor-či-nu ka-ja-nja! Pih od-go-vo-rih joj ja, slat-ko sr-ce mo-je,ja sam go-tov, a-ko mi ti daš još je-dan po-lju-bac ka-o o-vaj pp-sled-nji, da bu-dem pe-čen na ti-hoj va-tri ka-o ka-kvo pi-le i-li pa-če.”

Tu se moja žena zasmeja iskidano, pa mi reče glasno:– Spavaj, supruže! Ja ću čekati sve dok ti ne zahrčeš.– Onda ne treba da čitaš tako uzbuđujuće stvari, negodovao

sam tobož ja.Posle nekog vremena čuh da i Plaucije odlazi u postelju, pa

pomislih u sebi: „O, sile nebeske, on će uskoro zaspati i neće krozdvostruka vrata, koja odvajaju naše dve sobe, ni čuti moje krike kadame Urgulanila bude davila!” Utom Urgulanila prekide čitanje i sad miviše ni njeno mrmljanje, a ni šuškanje hartije nije pomagalo u borbisa sanjivošću. Osećao sam da me ophrvava san. I zaspao sam.Znao sam da sam već zaspao, ali da se moram razbuditi. Borio samse očajnički da se probudim. I najzad sam se i probudio. Čuo samtup zvuk nečega što je palo, kao i sušanj hartije. Vetar je oduvaoknjigu sa stola na pod. Žižak je bio ugašen. Osetio sam sasvim jasnojaku promaju u sobi. Vrata su morala biti otvorena. Načuljio sam uši iosluškivao neka tri minuta. Urgulanila izvesno nije više bila u sobi.

Dok sam tako naprezao pamet pitajući se šta mi valja činiti,začuo se strahovit krik koji je, kako je izgledalo, dolazio izneposredne blizine. Neka žena je vrisnula: „Poštedi me! Poštedi me!Ajao, sve je to Numantinino maslo! Ajao! Ajao!” Zatim se čuo tresakod pada nekog teškog metalnog predmeta, pa zvuk stakla koje serazbilo u komade, pa opet vrisak, pa neki udarac negde dalje, inajzad, brz bat koraka preko hodnika. Tada je opet neko ušao umoju sobu. Vrata su bila tiho zatvorena i namaknut prevor. Neko jedahtao, a to je mogla biti samo Urgulanila. Čuo sam je kako svlačiodelo i kako ga ostavlja na stolicu, a uskoro je već ležala poredmene. Ja sam se pravio da spavam, a ona mi je u onoj pomrčinibaratala rukama oko vrata. Kao da govorim u polusnu, ja joj rekoh: –

Nemoj me, draga, dodirivati, to me golica! Sutra ću ići u Rim da tikupim belila, rumenila i mirisa.

Zatim sam nastavio pribranije, kao da se upravo budim.– Kakva je to larma? Koje li je to doba? Jesmo li dugo spavali?Ona mi je na to odgovorila:– Ne znam. Spavala sam već tri sata. Skoro će i zora. Ova

lomljava možda znači da se dogodilo i nešto strašno. Pođimo davidimo!

Mi onda ustadosmo, pa se navrat-nanos obukosmo i otvorismovrata. Videsmo Plaucija, golog kao od majke rođenog, sa nešto prnjakojima je zaklonio nagotu oko bedara, kako stoji posred gomileuzbuđenih ljudi koji su držali buktinje. On je bio sasvim pometen iisprekidano je ponavljao: – Ne, to nisam ja učinio! Ja sam spavao.Osetio sam samo da je nju neko istrgao iz moga zagrljaja i čuo kakoona, nošena nečijim rukama, doziva u pomoć; zatim je odjeknuonekakav tresak, kao da se nešto ruši pa drugi tresak kada je bačenakroz prozor. Oko mene je bio mrkli mrak. Ona je vikala: „Poštedi me!To je Numantinino maslo!”

– Kaži ti to sudijama, reče Apronijin brat, istupivši preda nj, paćeš videti da li će ti verovati. Ti si njen ubica! Smrskana joj je svalobanja!

– Nisam to ja učinio! – branio se Plaucije. Kako bih to mogaoučiniti kad sam spavao? Tu su neke nečiste sile u pitanju, aNumantina je veštica.

Već u svanuće, njega je Apronijin otac izveo pred imperatora.Tiberije ga je strogo saslušao, postavljajući mu unakrsna pitanja.Plaucije je tom prilikom rekao da mu se žena otrgla iz zagrljaja učasu kada je on spavao dubokim snom, da je pojurila kroz sobu uzglasne jauke i da je zatim skočila kroz prozor na dvorište. Tiberije jenaredio da ga Plaucije smesta odvede na mesto ubistva. Prva stvarkoju je video u spavaćoj sobi Plaucija i Apronije, bio je svadbenipoklon koji im je on bio dao. Bio je to jedan višekraki viseći svećnjakod pozlaćene medi, uzet iz grobnice jedne egipatske kraljice, ali jeon sada ležao slomljen na podu. Tiberije je bacio pogled naviše, paje odmah shvatio da je on morao biti otkinut sa tavanice, te je rekao:– Ona se grčevito uhvatila za svećnjak, pa ga je tako i otkinula. Bilaje odneta do prozora na nečijim ramenima. A pogledaj samo kako je

visoko na prozoru slomljeno staklo! Ona je izbačena kroz njega, anije skočila sama.

– Sve su to učinile nečiste sile, odgovorio je Plaucije. Nju sunosile kroz vazduh neke nevidljive sile. Vikala je i grdila moju prvuženu, Numantinu.

Tiberije se na to podrugljivo nasmejao. Plaucijevi prijatelji su iztoga razumeli da će on biti okrivljen kao ubica i osuđen na smrt, a daće mu imovina biti uzapćena. Njegova baba Urgulanija mu je zato iposlala jedan mač, poručujući mu da blagovremeno pomisli na svojenaslednike, kojima će biti dozvoljeno da sačuvaju porodično imanjesamo tako ako on neodložnim samoubistvom preduhitri osudu.Plaucije je bio kukavica, pa nije imao hrabrosti da sam svrši sasobom pomoću mača. Ušao je u toplu kupku, pa je naredio jednomevidaru da mu otvori vene, te je tako polagano i umro, uglavnom bezmuka. Meni je njegova smrt vrlo teško pala. Ja se nisam usudio daodmah optužim Urgulanilu za ubistvo, jer bih bio zapitan zašto nisamskočio čim sam čuo prvi krik i spasao Aproniju. Odlučio sam se dasačekam i učinim to na suđenju, ali samo u slučaju ako bi izgledaloda će Plaucije biti osuđen. Ja ništa nisam ni znao o onome maču svedok nije bilo kasno, a posle sam se tešio mišlju da je Plaucijepostupao sa Numantinom veoma surovo, i da, najzad, ni prema meninije bio pravi prijatelj. Da bi povratio građansku čast Plauciju poslenjegove smrti, njegov brat je podneo tužbu protivu Numantine,tvrdeći da je ona mužu vradžbinama pomutila razum. Tiberije nijeprihvatio tu optužbu. On je rekao da je ubeđen da je Plaucije u onovreme bio u vlasti svih svojih umnih sposobnosti. Tako je Numantinabila oslobođena od optužbe.

Između Urgulanile i mene više nikad nije izgovorena nijedna reč.Mesec dana posle svega toga, Sejan me je iznenada na prolazuposetio u Kapui. On je bio u Tiberijevom društvu, a odlazili su naKapri, ostrvo u blizini Napulja, na kome je Tiberije imao dvanaestletnjikovaca i kamo je odlazio radi zabave. Sejan mi je tada rekao: –Ti ćeš sada moći da se razvedeš od Urgulanile. Kako meobaveštavaju moji doušnici, ona treba kroz pet meseci da se porodi.Meni imaš da zahvališ za tu stvar. Ja sam znao koliko je onaludovala u svojoj zaljubljenosti u Numantinu. Slučajno sam sreojednoga mladog roba, poreklom Grka, koji je mogao da se uzme kao

Numantinin muški dvojnik. Poklonio sam joj ga, i ona je odmahpočela voditi ljubav sa njim. Njegovo je ime Boter.

Šta sam drugo i mogao nego da se zahvalim Sejanu? Zato murekoh:

– A koja bi to trebalo da bude moja nova žena?– Ti se, dakle, još sećaš našeg razgovora? – upita me Sejan.

Evo dakle koja: gospođa koju sam ti namenio jeste moja sestra pousvojenju – Elija. Naravno, ti je poznaješ?

Rekoh da je znam, prikrivajući svoje razočaranje, te ga samozapitah:

– Zar se jedna tako mlada, lepa i pametna žena zadovoljava dapođe za jednu staru, kljastu, bolesnu i mucavu ludu kao što sam ja?

– Oh, odgovori mi on grubo, njoj to neće ništa smetati. Ona seudaje za Tiberijevog sinovca i za Neronovog strica, a ona ni o čemudrugom i ne misli. Ne treba dakle ni da pomišljaš da te ona voli!Može se čak dogoditi da se ona toliko savlada da pristane da ti rodineko dete, ali samo zato da bi to dete bilo od uglednih predaka, a štose tiče njenih osećanja...

– U stvari, rekoh ja, ako bih ostavio na stranu čast što ću postatitvoj zet, ja ne bih ni imao nikakvog razloga da se razdvajam odUrgulanile u cilju da poboljšam svoju ugodnost.

– Oh, udesićeš ti već nekako svoj život, reče mi Sejan krozsmeh. Dovoljno je da samo pogledam po ovoj sobi pa da vidim da tine provodiš osamljenički život. Ovde mora već postojati neka lepažena, vidim ja to dobro. Ove rukavice, pa ručno ogledalo, pa ovajđerđef za vez, pa kutija za slatkiše i cveće brižljivo raspoređeno...Nego, Elija neće biti ljubomorna. Ona verovatno već ima svoje dobreprijatelje među muškarcima, iako ne znam ništa određeno o tome,pošto se i ne mešam u njene poslove.

– U redu, rekoh ja, oženiću se njome.– Ne izgleda mi da si mi mnogo zahvalan što te ženim.– Iz mene zaista ne govori nezahvalnost, rekoh ja. Ti si se dosta

pomučio oko mene, i ja zbilja ne znam kako da ti se zahvalim. Biosam nekako plah, jer koliko znam, Elija voli da se nepovoljnoizražava o ljudima, a ti sigurno znaš na šta mislim.

Sejan pršte u smeh, pa reče:

– Jezik joj je oštar kao čioda! Ali zar ti već nisi ionako oguglaona puku grdnju i psovku? Zar te tvoja mati nije dobro uvežbala utome?

– Pa ipak, tu i tamo, ni ja nisam debelokožac, odgovorih ja.– Dobro reče on. Ali ja, dragi moj Klaudije, ne mogu duže da

ostanem. Tiberije će se u čudu pitati gde sam se to izgubio.Uglavnom, pogodba je zaključena, zar ne?

– Jeste, i ja sam ti vrlo zahvalan.– O, uzgred budi rečeno, Urgulanila je ubila sirotu Aproniju, nije

li tako? Ali ja sam i očekivao neku nesreću. Urgulanila je primilajedno pismo od Numantine, u kome ju je ova molila da je osveti. ANumantina u stvari nije ni napisala to pismo, ti već shvataš...

– Ne znam ništa! Ja sam tada spavao tvrdim snom...– Kao Plaucije?– Tvrđe nego on!– Pametni čoveče! Dakle, zbogom, Klaudije!– Zbogom, Elije Sejane!I on ode...Ja sam se razveo od Urgulanile pošto sam prethodno pismeno

zamolio Liviju za dozvolu. Staramajka mi je pismeno javila da dete,kao vanbračno, treba izložiti na padini brega čim se rodi. To je bila injena i Urgulanilina želja.

Poslao sam u Herkulaneum jednoga oslobođenika na koga samse mogao osloniti, da Urgulanili kaže naredbe koje sam primio,skrećući joj pažnju da bi morala, ako želi da joj dete ostane živo, daga, čim se rodi, zameni jednim drugim, mrtvim detetom, pa ću ja tomrtvo dete već zakonski izložiti, a svako mrtvo detence, poduslovom da ne bude odavno mrtvo, biće mi zgodno za ispunjenjetoga propisa. Na taj način je njeno dete bilo spašeno, a Urgulanila gaje docnije uzela natrag od njegove dojkinje i njenoga muža, od kojihje bila uzela ono mrtvo dete. Nije mi poznato šta se posle dogodilosa Boterom, ali je to dete, upravo devojčica, raslo kao živa slikaNumantine – bar mi je tako rečeno. Mnogo godina kasnije Urgulanilaje umrla. Da bi je mogli mrtvu izneti iz kuće, morali su provaliti jedanzid, jer je leš bio upravo ogroman. A to je sve bilo samo meso, daklene neka naduvenost od vodene bolesti. Svojom oporukom ona mi jeukazala zanimljivu počast, jer je u njoj napisala i ove reči: „Nije me

briga šta misli svet, ali ja tvrdim da Klaudije nije lud.” Ostavila mi jezbirku grčkih gema, neke persijske vezove i onu njenu veliku slikuNumantine.

Glava XXIV

25. god. n. e.Tiberije i Livija se uopšte više nisu ni viđali. Livija ga je uvredila

time što je posvetila Avgustu jedan kip u svoje i njegovo ime, stavivšiu posveti svoje ime ispred njegovog. On joj je to vratio na taj načinšto je učinio upravo ono što ona nije mogla oprostiti, pa čak nipretvarati se da je oprostila: naime, kad su došli poslanici iz Španijeda ga zamole za dozvolu da podignu hram posvećen njemu injegovoj majci, on je to odbio i u svoje i u njeno ime. Rekao je uSenatu da je, možda samo u jednome trenutku slabosti, dozvolio dase jedan hram u Aziji posveti Senatu i senatskom vođstvu (tj jestnjemu samome), pošto oni zajedno simbolišu očinsku upravu Rima,to je tako i ime njegove majke ušlo u posvetni natpis na hramu kaoime visoke sveštenice Avgustovog kulta. Međutim, pristanak da on injegova mati postanu božanske ličnosti bio bi isuviše velik ustupak.

– Što se tiče mene, gospodo, ja sam običan smrtni čovek. Jasam vezan okovima ljudske prirode. Ja zauzimam glavno mestomeđu vama na vaše zadovoljstvo, ako ga ispunjavam na vašezadovoljstvo. Ja vas svečano uveravam da mi je to dovoljno, padržim da će mi biti dosta ako me i potomstvo tako bude poštovalo.Ako pak potomstvo bude verovalo da sam ja bio dostojan mojihpredaka, da sam bdeo nad vašim dobrom, da sam bio hrabar uopasnostima a da, u odbrani opštega blagostanja, nisam bojažljivoustuknuo ni pred neprijateljima, onda će već i to biti dovoljno da meljudi spominju. Zahvalnost Senata i naroda rimskog, kao i zahvalnostnaših saveznika, tako puna ljubavi, jesu za mene najlepsi hram kojibih ja podigao, i to hram koji nije od mramora, ali koji je trajniji odmramora, jer je to hram podignut u srcima ljudskim. Čim oneosvećene ličnosti, u čiju su čast ti mramorni hramovi podignuti,izgube svoj dobri glas, onda ih svet prezire kao obične grobnice.Zato se obraćam nebu da mi do kraja moga veka da nepomućen umi snagu jasne razboritosti u vršenju svih dužnosti, ljudskih i onihdrugih koje su u vezi sa svetim stvarima. Pa zato preklinjem i vas,svoje sugrađane, kao i saveznike Rima, da – kada bude došlo doraspadanja ovoga moga smrtnoga tela – slavite moj život i moja dela(ako su ona dostojna toga) radije unutrašnjom zahvalnošću i

pohvalom u duši nego spoljnim svetkovinama, zidanjem hramova igodišnjim žrtvama. Ona iskrena ljubav koju je Rim osećao premamom ocu, Avgustu, dok je još boravio među nama kao ljudsko biće,već je unekoliko zamračena pre svega verskim strahom koji izazivaime boga Avgusta među pobožnima, a zatim i onom stalnom ružnomzloupotrebom njegovoga imena pri zaklinjanju po trgovima. A poštoveć govorimo i o tome, ja vam, gospodo, predlažem da se ubudućespominjanja Avgustovog svetog imena smatra za krivični prestup,osim ako ga ne prizivamo u najsvečanijim prilikama. I tražim da seovaj zakon strogo sprovodi.

Kao što se vidi, nigde ni reči o Liviji niti o njenom mišljenju oovoj stvari. A samo na jedan dan pre toga govora Tiberije je bioodbio da postavi na upražnjeno mesto sudije jednoga čoveka kogaona već beše imenovala, sem ako bi mu ona dozvolila da se o tomepostavljenju on izrazi ovako: „Ovu ličnost je izabrala moja mati. LivijaAvgusta; ja sam ga postavio samo na njeno silno navaljivanje, iakonemam poverenja ni u njegov karakter niti u njegove sposobnosti.”

Uskoro posle toga Livija je pozvala k sebi sve rimske plemkinjena zabavu koja je imala trajati ceo dan. Bilo je tu opsenara ipelivana, deklamovani su odlomci iz dela pesnika, a bilo je i divnihkolača i slatkih jela, kao i slatkih opojnih napitaka. Svaka je zvanicadobila po jedan lep dragulj kao uspomenu na tu svečanost. Pred krajpriredbe Livija je zvanicama čitala Avgustova pisma. Njoj je u tovreme već bilo osamdeset tri godine, njen je glas bio slab, siktala jeizgovarajući slovo s, ali sat i po njene slušateljke nisu skoro ni disaleod napregnute pažnje. Prva pisma koja je pročitala sadržavala suneka opšta načela političke prirode, a izgledalo je kao da su svanavlas napisana kao opomena protivu trenutnoga stanja javnihposlova u Rimu. U njima je bilo i nekoliko vrlo zgodnih napomena oveleizdajničkim suđenjima, kojima je bio dodat i ovaj stav: „Iako mi jedužnost da zakonitim putem zaštitim sebe od svih vrsta paskvila, jaću ipak učiniti sve što je u mojoj moći da izbegnem priređivanja onihneprijatnih prizora kao što su suđenja nekim budalama koja se baveistorijom, nekome karikaturisti ili piscu epigrama, samo zato što sume uzeli za metu svojih dosetki ili svoje rečitosti. Moj otac JulijeCezar oprostio je pesniku Katulu najgnusnije paskvile koje se samodadu zamisliti. On je čak napisao Katulu da je on, ako je želeo da

dokaže da nije onakav ropski laskavac kao većina njegovih drugovapesnika, to u potpunosti i dokazao, te da bi se sada mogao vratitipredmetima koji su pogodniji za pesničku obradu nego što su polnenastranosti jednog sredovečnog državnika. Sem toga, ne bi li sutradošao k Cezaru na ručak i poveo sobom i nekog svog prijatelja? AKatul se odazvao tome pozivu, i oni su otada postali verni prijatelji.Koristiti veličanstvo zakona da bi čovek osvetio svaki, pa i najsitnijilični prkos, znači javno priznati svoju slabost, kukavičluk ineplemenitost duha.”

Evo i jednog značajnog stava o doušnicima:„Osim kad sam ubeđen da neki potkazivač ne očekuje nikakvu

neposrednu ili posrednu korist od svojih optužbi, nego da ih podnosipoštujući smisao pravoga rodoljublja i javne pristojnosti, ja ne samoda ne pridajem nikakvu važnost njegovim dokazima, nego odmahudaram crni žig na ime toga dostavljača i nikada ga posle toga neupotrebljavam ni u kakvoj poverljivoj službi...”

Da završi, Livija je pročitala čitav niz pisama koja su bacalanovu svetlost na mnogo štošta. Livija je imala desetine hiljadaAvgustovih pisama, pisanih u razdoblju od pedeset dve godine, kojasu sva bila brižljivo prošivena u vidu knjiga i snabdevena popisomnjihove sadržine. Ona je iz te hrpe izvukla petnaest pisama za kojeje mogla ustanoviti da će najviše nauditi. Ovaj izbor je počinjaožalbama na Tiberijevo loše ponašanje još dok je bio dečko, zatimopisima njegove neomiljenosti među školskim drugovima kad je većbio šiparac, zatim opisima njegovih nasilja i nadmenosti kad je većbio mladić – i tako dalje; a u svim tim pismima su rasli znacinegodovanja i u njima se često ponavljala rečenica: „...da on nije tvojsin, najdraža moja Livijo, ja bih rekao...” Posle toga uvoda dolazilesu žalbe na Tiberijevu zversku surovost prema vojnicima podnjegovim zapovedništvom, što je, „moglo bi se reći, upravo i teralovojnike da se bune”, pa žalbe na njegovu tromost, zbog čega ga jetrebalo primoravati da napadne neprijatelja – a to je sve bilopropraćeno nepovoljnim poređenjem Tiberijevog načina ratovanja sanačinom ratovanja moga oca, Druza. Posle je dolazilo na red jednoljutito Avgustovo odbijanje da ga smatra za svoga zeta, čemu jesledovao podroban spisak Tiberijevih moralnih nedostataka. Ondasu došla pisma koja su se odnosila na tugaljivu Julijinu istoriju, koja

su bila pisana izrazima upravo mahnitog gađenja i odvratnosti premaTiberiju. Livija je međutim pročitala i jedno važno pismo napisanopovodom Tiberijevog pozivanja da sa Rodosa dođe natrag u Rim:„Najdraža mi Livijo, koristim priliku četvrdeset druge godišnjice našesvadbe da ti iz sveg srca zahvalim za izvanredne usluge koje siučinila državi od časa kad smo ujedinili naše snage. Ako sam već jadobio naziv Otac Otadžbine, izgleda mi čudno zašto i ti već nisidobila naziv Mati Otadžbine, jer ti se kunem da si ti dala dvojinomviše nego ja za naše veliko delo uspostavljanja javnoga blagostanja.Zašto me stalno moliš da odlažem za još neku godinu ovu stvar i datek onda zatražim od Senata da ti oda tu čast? Jedini put da tipružim dokaza o svome potpunom poverenju i tvoju nekoristoljubivuvernost i tvoj duboki um bio bi u tome da bar najzad iziđem u susrettvojim ponavljanim molbama da se Tiberiju dozvoli povratak u Rim;ali Tiberije je čovek prema čijem karakteru ~ ja ti to priznajem – idalje osećam samo najveću odvratnost, te molim nebesa da se neispostavi da sam, popuštajući tvojoj molbi, naneo trajnu štetu državi.”

Poslednje pismo koje je Livija odabrala da pročita bilo jenapisano godinu dana pred Avgustovu smrt:

„O, najdraža mi ženo, obuzelo me je iznenada najdubljeosećanje žaljenja i očajanja za vreme jučerašnjeg razgovora saTiberijem o državnoj politici, kad sam pomislio na to da će narodrimski imati tu zlu sudbinu da bude odmeravan tim njegovimizbečenim očima, obuzdavan tom njegovom koščatom pesnicom,drobljen tom njegovom tromom čeljusti i gažen tim njegovimnožurdama! Ali ja u tome trenutku nisam računao s tobom i saGermanikom. I kada ne bih verovao da ćeš, kada ja umrem, ti voditiTiberija u svim državnim poslovima i da će ga Germanikov primerprinuditi da bar prividno živi pristojnim životom, ja bih ga čak i sada,kunem ti se, isključio iz nasledstva i zahtevao od Senata da muoduzme sve počasne nazive. Taj čovek je zver, i njemu su potrebničuvari!”

Kada je završila sa čitanjem, Livija je ustala i rekla:– Možda bi, moje gospe, bilo bolje da ništa i ne govorite svojim

muževima o ovim svojevrsnim pismima. Kada sam ih počela čitati, janisam u stvari ni shvatala koliko su to čudna pisma. Uostalom, ja vasi ne molim sebe radi da ćutite, nego to činim u interesu Imperije.

Sejan je o svemu tome obavestio Tiberija baš u času kad jesedao na svoju stolicu u Senatu. Tiberija je obuzeo stid i bes, a bioje i uznemiren. Dogodilo se da je baš to isto posle podne imao nadnevnom redu jednu optužbu za veleizdaju protivu Lentula, koju jemorao da sasluša. A Lentul je bio jedan od prvosveštenika koji jepobudio njegovu sumnju time što je u javne molitve umetnuo onajdeo o Germanikovim sinovima Peronu i Druzu, a i zato što je glasaoza ublaženje presude izrečene nad Sozijom. Kada je taj jednostavnistari gospodin – inače podjednako odličan po svome poreklu, posvojim pobedama koje je pod Avgustom odneo u Africi i po svojojskromnoj blagosti, a koji je inače nosio nadimak „Lepo Vreme” – čuoda je optužen za sklapanje zavere protiv države, on je prsnuo usmeh. Već ionako smućen, Tiberije je na to izgubio svu vlast nadsobom, pa je skoro briznuo u plač i doviknuo Senatu: – Ako me iLentul mrzi, onda više nisam dostojan da živim!

Nato mu je Gal odgovorio:– Glavu gore, Veličanstvo! O, izvini što zaboravih da ti mrziš taj

naslov – trebalo je da kažem: Glavu gore, Tiberije Cezare! Lentul senije smejao tebi, nego zajedno s tobom, jer je najzad pred Senatizišla i jedna optužba za veleizdaju koja je potpuno neosnovana.

Tako je optužba protiv Lentula bila odbačena. Ali je Tiberije većbio prouzrokovao smrt Lentulovog oca. To je bio silno bogat čovek, aon se toliko bojao Tiberijevih sumnjičenja da je izvršio samoubistvo,ali je, za dokaz svoje iskrene vernosti, sve svoje imanje zaveštaoTiberiju, te ovaj posle toga nije mogao verovati da Lentul, ostavši vrlosiromašan, ne gaji u duši nikakvu pizmu protiv njega.

Posle toga Tiberije nije hteo ni da kroči nogom u Senat čitavadva meseca. On nije mogao da pogleda u lice senatorima, jer ga jemorila misao da su njihove žene čule sadržinu Avgustovih pisama onjemu. Sejan mu je tada stavio bubu u glavu da bi mu, zdravlja radi,bilo dobro da napusti Rim bar za neko vreme i da se udalji nanekoliko milja od grada u neki od svojih letnjikovaca, te da takoizbegne onu svakodnevnu navalu posetilaca u dvoru, a zatim irimsku larmu i buku. On je poslušao taj savet. Protiv Livije jepreduzeo ove korake: proglasio ju je za prestarelu, izbacio je njenoime iz svih javnih pismena, prekinuo je da joj iskazuje većuobičajene počasti na njen rođendan i stavio je svetu jasno do

znanja da svako vezivanje njenoga imena sa njegovim ili svakapohvala izrečena u njenu čast u Senata ima da bude smatrana skorokao veleizdaja. Nije se usuđivao da joj se sveti nikakvim oštrijimmerama, jer je znao da ona još uvek ima u rukama ono njegovopismo sa Rodosa u kome joj je obećavao svoju doživotnu pokornost,a znao je da je ona sasvim u stanju da i to javno pročita, čak iako jesvesna da bi je to pismo moglo predstaviti kao ubicu Gaja i Lucija.

Ali, kao što ćeš, čitaoče, malo kasnije pročitati„ ovo čudo odstarice još nije bilo poraženo. Jednoga dana ja sam od nje primiojednu cedulju, na kojoj je stajalo: „Gospođa Livija Avgusta očekujesvoga dragog unuka Tiberija Klaudija da je poseti i da ruča s njompovodom njenog rođendana, a nada se da je on u povoljnomzdravlju!” Ja nisam mogao da se nadivim i načudim. Ja – njen dragiunuk! Pa onda ono nežno raspitivanje o mome zdravlju! Prostonisam znao da li da se smejem ili da se počnem bojati. Jer meni jošnikada nije bilo dozvoljeno da je posetim prilikom njenog rođendana,a nisam nikada bio kod nje ni na ručku. Nisam nikad imao prilike nida razgovaram sa njom za poslednjih deset godina, osim iz učtivostiprilikom svečanosti u Avgustovu čast, koja je održavana svakegodine. Kakva li onda može biti njena namera? Naravno, to ćusaznati kroz tri dana, ali u međuvremenu treba da joj kupim nekivelelepni poklon. Najzad, kupio sam joj jednu stvar siguran da će jeona ceniti. To je bila jedna divno izrađena vinska vaza u bronzi, saručicama u obliku zmijskih glava, sa nekim zamršenim šarama uzlatu i srebru. Po mome mišljenju to je bila daleko tananija izradanego što je izrada korintskih posuda za koje skupljači danas dajubesmisleno velike svote, jer je moja vaza poticala čak iz Kine. Usredone glavne šare bio je utisnut jedan zlatni medaljom sa Avgustovimlikom, koji je nekako zalutao i u tu basnoslovno daleku zemlju. Tusam vazu platio pet stotina zlatnika, iako nije bila visoka ni nekihdvadeset palaca.

Pre nego što ispričam o mojoj poseti i o dugom razgovoru kojisam imao sa Livijom, moram objasniti jednu stvar u pogledu kojesam te, čitaoče, već možda doveo i u zabunu. Iz moga izlaganja otome kako su vođeni veleizdajnički procesi i slične surovosti neko bimogao zaključiti da se Imperijom za vreme Tiberijeve vladeupravljalo neizdržljivo rđavo odozgo do dole. Daleko od toga! Iako

Tiberije nije preduzeo nikakve javne radove o kojima bi bilo vrednogovoriti i premda se on zadovoljavao samo time da završi građevinekoje je počeo zidati još Avgust, on je držao vojsku i mornaricu upotpunom redu i snazi, plaćao je uredno svoje činovnike i primao odnjih podrobne izveštaje četiri puta godišnje, unapređivao je trgovinu,obezbedio je uredno snabdevanje Italije žitom, opravljanjem jeodržavao u redu puteve i vodovode, ograničavao je na razne načinejavno i privatno remećenje poretka, ustalio je cene prehranbenihpotreba, obuzdao je gusare kao i razbojnike i sakupio je znatnezalihe novca u državnoj riznici, čuvajući ih za mogućne narodnepotrebe. Ako su samo nešto vredeli, on je zadržavao upravnikeprovincija po više godina na istome mestu, da ne bi izazivaopometnju čestim promenama, ali ih je ipak držao pod brižnimnadzorom. Da bi pokazao koliko je vredan i veran, jedan od njih muje jednom poslao veći danak nego što je trebalo. Tiberije mu jeuputio ukor: „Želim da mi ovce budu strižene, a ne brijane.” Kaokrajnji ishod svega toga bilo je i manje ratova na granicama, naročitokad su sređeni nemački meteži srećnim Marobodovim dolaskom uRim i Hermanovom smrću. Takfarina je tada ostao glavni neprijateljRima. On je dugo godina bio poznat pod imenom „darovateljlovorovih venaca”, jer su ga naizmence tukle tri rimske vojskovođe:moj prijatelj Furije, pa onda Apronijin otac Apronije, i kao treći, Blez,Sejanov ujak – te su svi tako zaslužili pobednička odličja. Taj Blez jeraspršio Takfarininu vojsku i zdrobio njegovoga brata. Njemu jeukazana neobična čast i time što mu je dat naziv „vojskovođe”, kojije inače bio davan samo članovima carske porodice. Tiberije je rekaoSenatu da je srećan što počastvuje Bleza i zbog njegovoga srodstvasa njegovim vernim prijateljem Sejanom, ali kada je, tri godinedocnije, četvrti vojskovođa, Dolabela, učinio kraj ratu u Africi – koji jebio ponovo izbio sa udvojenom snagom – pa ne samo porazioTakfarinu nego ga i ubio, Dolabeli su data samo pobedničk odličja,„da ne bi venac od lovorika niukoliko umanjio slavu Blezu, ujakumoga vernog prijatelja Sejana”.

26. god. n. e.Ja sam ovde govorio o Tiberijevim dobrim delima, ali ne i o

njegovim slabostima. Međutim, on je, ako se stvar posmatra sa

gledišta Imperije uzete kao celine, za poslednjih dvanaest godinasvoga života bio mudar i pravičan vladalac. To najzad niko ne možeporeći. Rak-rana u jezgru jabuke, ako bi mi se oprostila ovametafora, još nije bila izbila do ljuske, niti je oštetila i samo meso. Odpet miliona rimskih građana jedva je dvesta ili trista ljudi trpelo ipatilo od Tiberijevog surevnjivog straha, a ja ne znam koliko jedesetina i desetina miliona robova i stanovnika u rimskimprovincijama, kao i saveznika u državama saveznicama Rima – kojisu u svemu, izuzev po imenu, bili podanici Rima – uživalo sigurneblagodeti carskoga uređenja koje su usavršili Avgust i Livija, a koji jeTiberije umeo da održi. Ali ja sam, takoreći, živeo u jezgru jabuke, temi ne treba zameriti ako više pišem o onoj središnjoj rak-rani nego oonome još uvek neokrnjenom delu jabuke koji je još prijatno mirisao.

Ali kad se, nesrećni Klaudije, zaglibiš u metaforu – što jeuostalom retko – ti onda obično preteraš. Sećaš se valjdaAtenodorovih pouka protiv takvih pogrešaka? Nazovi dakle Sejanacrvom, pa ostavi onda metaforu da ide bestraga, a ti se vrati svomobičnom svakodnevnom načinu izlaganja.

Sejan je odlučio da iskoristi Tiberijevu posramljenost da bi ga naduže vreme zadržao izvan Rima a ne samo na dva meseca. On jezato podstakao jednoga od svojih časnika dvorske straže da optužiizvesnog čoveka, slavnoga po domišljatosti, koji se zvao Montan,tvrdeći da je baš taj čovek ocrnjivao Tiberijev lični život. Dotle su ljudisamo optuživani za opšte napade na Tiberija, to jest da su govorilida je on obestan, svirep i samovoljan. Ovaj časnik je, međutim,istupio s tužbom protivu Montana zbog paskvila izuzetno posebnevrste. Sejan se već pobrinuo da te paskvile isto onoliko odgovarajuistini koliko su bile i odvratne same po sebi, iako Montan – poštonije, kao Sejan, znao sve šta se radi u dvoru – naravno nije mogaotako nešto ni izneti. Svedok, koji je inače bio najbolji nastavnik vojneobuke u dvorskoj straži, gromoglasno je ponavljao prostačke izrazekoji su pripisivani Montanu; on nije spuštao glas ni kada je iznosionajsramotnije reči i rečenične obrte, pa nije dopustio da ga utišaju niužasnuti poklici neodobravanja od strane senatora. „Ja sam sezakleo da ću izneti celu istinu, urlao je on, a vodeći računa o častiTiberija Cezara, neću da propustim nijednu pojedinost iz Montanovihgnusnih razgovora, koje sam lično čuo rečenoga dana i u rečenim

okolnostima. Tuženi je, pored toga, pričao da polna moć našegmilostivog imperatora naglo opada zbog navedenih razuzdanosti,kao i zbog preterane upotrebe lekarija kojima je raspaljivao svoj polnižar, i da je – da bi i time povratio svoju polnu snagu – priređivaosvaka tri dana tajne raskalašne igre u jednoj naročito ukrašenojpodzemnoj sobi u dvoru. Tuženi je pričao najzad i to da su izvođačitih raskalašenih igara, takozvani „spintrijanci”, ulazili u tu sobu jašućijedan na drugome, i to sve trojica po trojica, potpuno nagi.”

Svedok je govorio u tome smislu čitavih pola sata, a Tiberije senije usuđivao da ga prekine, slušajući ga možda i zato da čuje šta sesve o njemu zna, ali je na kraju svedok ipak izrekao nešto što jeprevršilo meru (nećemo ulaziti u to šta je on tada rekao). Tiberije setoliko zaboravio da je odjednom, sav crven u licu, skočio sa svojestolice, pa je izjavio da će ili on odmah na licu mesta pobiti tečudovišne optužbe ili će zahtevati da se odmah otvori sudskaistraga. Sejan je pokušavao da ga umiri, ali je on stajao i dalje,razjareno gledajući oko sebe, sve dok Gal nije ustao i ljubazno gapodsetio da nije optužen on, nego Montan, a da je njegov lični životiznad svakog sumnjičenja; osim toga, ako bi vest o jednoj takvojistrazi dospele do pograničnih krajeva carstva i do savezničkihdržava, ona bi tamo bila potpuno pogrešno shvaćena.

Odmah posle toga je Trazil – ne znam da li potaknut Sejanom ilisam na svoju ruku – opomenuo Tiberija da on treba uskoro danapusti Rim i da će poginuti ako ikad bude pokušao da opet kročinogom u njega. Tiberije je zato rekao Sejanu da želi ići na Kapri i daće njemu ostaviti da vodi poslove u Rimu. On je pre odlaskaprisustvovao još jednom suđenju zbog veleizdaje ovoga puta protivmoje bratučede Klaudije Pulhre, Varove udove, koja je posleSozijinog progonstva postala Agripinina najprisnija prijateljica. Nju suoptužili za brakolomstvo, za podvođenje rođenih kćeri i za vračanjeprotiv Tiberija. Ja lično mislim da je ona u svemu tome bila nevina.Čim je čula za to, Agripina je pohrlila u dvor, gde je slučajno videlaTiberija u času kada je prinosio žrtvu Avgustu. Maltene dok je on jošbio pri tom svečanom poslu, ona mu se približila i rekla: – Tiberije, tise nedosledno ponašaš, jer podnosiš Avgustu na žrtvu ptice,plamence i paunove, a jednovremeno progoniš njegovu unučad.

– Ja te ne razumem – odgovorio joj je on, razvlačeći reči. Kojusam to Avgustovu unučad progonio, a da je nije progonio i on sam?

– Ne govorim ti o Postumu i Juliji, nego mislim na sebe,odgovorila mu je ona. Prognao si Soziju zato što mi je ona prijatelj,naterao si Silija da se ubije zato što mi je bio prijatelj, a sada hoćešda upropastiš i moju dragu Pulhru, a jedini zločin joj je njena ludaodanost prema meni. Ljudi počinju da me izbegavaju, govoreći da imdonosim nesreću.

Tiberije joj je položio ruke na ramena, pa joj je još jednom rekao:

Misliš li da ti je naneta nepravdaTime što nisi postala kraljica?

Pulhra je bila osuđena, pa je nad njom izvršena smrtna kazna.Među njenim sudskim goniocima glavna ličnost bio je čovek koji sezvao Afer, a njemu je poverena ta uloga zbog njegove rečitosti.Nekoliko dana kasnije desilo se da ga je Agripina srela predpozorištem. Izgledalo je kao da se Afer stidio samoga sebe i daizbegava da joj sretne pogled. Ona mu je prišla i rekla mu: – Nemašmogućnosti da se sakriješ od mene, Afere! – posle čega mu jenavela stihove iz Homera, ali ih je unekoliko izmenila za tu priliku –stihove o tome kako je Ahil svojim odgovorima hrabrio zbunjeneglasnike koji su mu došli sa ponižavajućom Agamemnonovomporukom, pa je rekla:

Zdravo, o tužioče!...Priđi mi, jer ti kriv mi nijesi, već Agamemnon!4

Ovo je bilo dostavljeno Tiberiju (iako ne od strane Afera). Već isama reč „Agamemnon” ga je ponovo uzbudila.

Agripina se razbolela, te je poverovala da je Tiberije truje.Naredila je da u nosiljci odnesu u dvor, da bi uputila Tiberijuposlednji vapaj za milost. Izgledala je tako mršava i bleda da jeTiberije bio očaran. Mislio je: uskoro će valjda i umreti! Rekao joj je:– O, jadna moja Agripina, pa ti mi izgledaš ozbiljno bolesna? Šta jeto sa tobom?

Nato mu je ona odgovorila slabačkim glasom:

– Možda sam ti nanela nepravdu kad sam verovala da ti gonišmoje prijatelje baš zato što su mi prijatelji. Možda sam ja i nesrećnau izboru svojih prijatelja, a možda je i moj sud često pogrešan. Ali tise zaklinjem da i ti meni isto tako činiš nepravdu time što misliš da tinisam odana i da imam nameru da neposredno ili posredno vladamdržavom. Ja međutim tražim samo jedno: da me ostave na miru i dami ti oprostiš ako sam te ikada nenamerno uvredila i... i... (Ona jekod tih reči zajecala.) – I šta još?

– O, Tiberije, budi dobar prema mojoj deci! I budi dobar premameni! Dozvoli mi da se ponovo udam! Ja sam tako osamljena! OdGermanikove smrti nikako nisam u stanju da zaboravim mojenevolje. Patim i od nesanice. Ako mi dozvoliš da se ponovo udam, jaću se srediti i spasti se svoga nemira, postati sasvim druga ličnost, ati me onda možda nećeš više ni sumnjičiti da kujem zavere protivutebe. A ja sam sigurna da ti samo zato što izgledam tako nesrećnasmatraš da sam kivna na tebe.

– A ko je taj čovek za koga bi se udala?– Jedan dobar, velikodušan čovek, bez častoljublja, više nego

sredovečan, a usto jedan od tvojih najodanijih velikodostojnika.– Ko je to?– Gal. On kaže da bi me odmah uzeo.Tiberije se okrenuo na peti, pa je izišao iz sobe ne rekavši više

ni reči.Nekoliko dana docnije on je pozvao Agripinu na jednu gozbu.

Često je pozivao na ručak baš one osobe kojima naročito nijeverovao, pa bi piljio u njih za vreme obeda kao da pokušava da imčita s lica tajne misli, što bi uzdrmalo samopouzdanje skorosvakome. Ako su te osobe izgledale uznemirene, on je to smatrao zadokaz njihove krivice, a ako su ga gledale uporno pravo u oči, on jeto smatrao za još jači dokaz krivice, a usto i drskosti. Prilikom ovogaručka Agripina je bila još bolesna, te je bez gađenja mogla da jedesamo najlakša jela. Tiberije je stalno zagledao u nju, te se ona vrlorđavo osećala. Ona nije bila mnogo govorljiva osoba, a razgovor seokretao oko vrednosti muzike i filozofije, što je uopšte nije zanimalo,te joj je bilo nemoguće da ma šta doprinese tome razgovoru. Pravilase kao da jede, ali je Tiberije, koji je pažljivo posmatrao svoju gošću,video da ona vraća pladanj za pladnjem sa netaknutim jelom.

Pomislio je da ona sumnja na njega da će je otrovati, pa je, da biproverio tu misao, brižljivo izdvojio jednu jabuku iz zdele za jelo predsobom, pružio je Agripini i rekao: – Moja draga Agripina, pa ti skoroništa nisi ni okusila! Probaj bar ovu jabuku! Divna je ! Pre tri godinesam primio mlade jabukove sadnice od parćanskog kralja, i ovegodine su prvi put rodile.

Svaki od nas ima nekog „prirodnog neprijatelja”, ako bih takomogao nazvati ono na šta mislim. Za nekoga je i sam med silovitotrov. Drugi se opet odmah razbole ako dodirnu konja ili uđu ukonjušnicu, pa čak i ako se izvale na ležaj napunjen konjskomgrivom. Na nečija osećanja vrlo nelagodno deluje prisustvo mačaka,pa će, ulazeći u neku sobu; čak reći: „Ovde je morala biti nekamačka, izvini, ali ja se povlačim.” Ja, na primer, imam nesavladljivuodvratnost prema mirisu rascvetaloga gloga, a Agripin prirodnineprijatelj bila je jabuka. Ona je zato primila Tiberijev dar i zahvalilamu, ali sa rđavo prikrivenom jezom, pa je rekla da će je, ako joj se todozvoli, zadržati da je pojede kad bude došla kući.

– Ali samo jednu krišku sada, samo da okusiš njenu slast, rekaoje Tiberije.

– Molim te da mi oprostiš, ali zbilja ne mogu, rekla je ona ipredala jabuku jednome sluzi, rekavši mu da je brižljivo zavije ujedan ubrus, da bi se znalo da je njena.

Pa zašto je onda Tiberije nije odmah optužio za veleizdaju, kadga je već Sejan na to nagonio? Samo zato što je Agripina tada jošbila pod Livijinom zaštitom.

Glava XXV

I tako najzad stižem da ispričam svoj ručak sa Livijom. Ona meje vrlo milostivo pozdravila. Izgledalo je kao da je iskreno očaranamojim poklonom. Za vreme obeda, kome nije prisustvovao niko osimUrgulanije i Kaligule, kome je tada bilo već četrnaest godina i koji jebio dečak tamnog lica i očiju utonulih u očne duplje – Livija me jezaprepastila oštrinom rasuđivanja i jasnoćom pamćenja. Pitala me jeo mome radu, a kada sam ja počeo govoriti o Prvom punskom ratu ipobijati izvesne navode pesnika Nevija (koji je u tom ratu vojevao),ona se saglasila sa mojim zaključcima, ali me je ulovila čim samjednom pogrešno naveo toga pisca, pa mi je rekla: – Nisi li mi sada,unuče, zahvalan što ti nisam dozvolila da pišeš onaj životopis svogoca? I misliš li da bi ti danas bio ovde na ovom ručku da to ondanisam sprecila?

Kad god bi mi rob napunio čašu, ja bih je junački ispio. Koddesete ili dvanaeste osećao sam se jak kao lav, pa sam smeonoodgovorio Liviji:

– Krajnje sam ti zahvalan, staramajko, što se nalazim usigurnom društvu Kartaginjana i Etruraca. Nego, bi li mi htela rećizašto sam upravo ja danas na ovom ručku?

– Priznaću ti, reče mi ona smejući se, da tvoje prisustvo zastolom još uvek izaziva u meni tusta i tma... Ali to nije ni važno! Akosam prekršila jedno od svojih najstarijih pravila, to je moja stvar, a netvoja. Nego, ti me ne voliš, Klaudije? Reci slobodno!

Ne verujući svome sopstvenom glasu, ja sam joj rekao:– Verovatno te ne volim isto onoliko koliko i ti ne voliš mene,

staramajko.Kaligula je jedva uzdržavao svoj ciničan smeh, Urgulanija se

prigušeno cerila, a i Livija se smejala, pa je rekla:– Zbilja otvoreno rečeno! Nego, da te uzgred zapitam, vidiš li ti

ovo ovde čudovište, koje preko svoga običaja ostade mirno svevreme ručka?

– Koje čudovište, staramajko?– Pa ovog tvog sinovca, Kaligulu!– Pa zar je on čudovište?

– Nemoj se praviti da ne znaš! Ti si zaista čudovište, je li,Kaligula?

– Kako ti kažeš, prababo, odgovori joj Kaligula, oborenih očiju.– E lepo, o tome čudovišta koje je pred tobom, o tome tvom

sinovcu, o njemu ću ti sada nešto reći: on će biti prvi sledećiimperator.

Mislio sam da je to neka šala, pa smejući se rekoh:– Kada ti to kažeš, staramajko, onda je to tako. Ali šta to

preporučuje Kaligulu za taj položaj? Ta on je najmlađi u porodici i,premda je već dao dokaza o svojim velikim prirodnim darovima...

– Hoćeš reći da niko neće moći da se probije pored Sejana iLivile?

Bio sam zgranut otvorenošću ovoga razgovora, pa rekoh:– Ne mislim ništa u tome smislu; ja se nikada ne mešam u

politiku. Hteo sam samo reći da je on još mlad, odveć mlad da budeimperator, i da se ovo proročanstvo neće moći tako skoro ispuniti.

– Nećeš baš morati dugo čekati na ispunjenje toga. Njega ćeTiberije uzeti za svoga naslednika. To je van svake sumnje. Zašto?Zato što je Tiberije takav čovek. Njega drži ona ista sujeta od koje jepatio i siroti Avgust: on ne može da podnese ni pomisao da ganasledi neko ko bi bio omiljeniji od njega. Jednovremeno, Tiberije jeučinio sve što je bilo u njegovoj moći da postane čovek koga mrze ikoga se boje. Zato će, kada bude osetio da mu se bliži kraj potražitiza naslednika nekoga koji će biti još gori od njega. I on će tako doćina Kaligulu. Kaligula je već izvršio jedno delo koje ga stavlja namnogo veći stupanj zločinstva nego što je onaj koji Tiberije možeikad dosegnuti.

– Ali, molim te, prababo! – branio se Kaligula.– U redu, čudovište, reče Livija, čuvaću tvoju tajnu sve dok se

budeš dobro vladao.– Da li Urgulanija zna tu tajnu? – zapitah ja.– Ne. Ta je stvar ostala između ovoga čudovišta i mene –

odgovori mi Livija.– Da li ti je on nju dragovoljno poverio?– Naravno da nije. On nije od onih koji se poveravaju ljudima. Ja

sam slučajno otkrila tu tajnu. Ušla sam jedne noći u njegovu spavaćusobu da vidim da li ne pokušava neke đačke prevare, to jest da li se

na primer ne bavi iz sopstvenog zadovoljstva crnom magijom, da line prečišćava kroz retorte otrove ili nešto slično. Ušavši tamo našlasam...

– Molim te, prababo! – uzviknu Kaligula.– Tamo sam, nastavi Livija, naišla na nešto zeleno, što mi je

reklo vrlo zanimljive stvari. Ali sam mu ja to vratila.Urgulanija upade u reč uz kiseo osmeh:– Trazil mi veli da ću umreti još ove godine, te tako, Kaligula,

neću imati zadovoljstvo da živim pod tvojom vladom, sem ako ne bipohitao da ubiješ Tiberija.

– Zar će on to učiniti, staramajko? – obratih se ja Liviji.– Da li je čika-Klaudije toliko pouzdan da se pred njim može

otvoreno govoriti? – upita Kaligula Liviju, pa dodade: Ili nameravaš injega da otruješ?

– O, on je sasvim pouzdan i bez otrova, odgovori Livija. Ja bihželela da se vas dvojica bolje upoznate. To je jedan od razloga štosmo se našli na ovome ručku. Čuj, Kaligula: tvoj stric Klaudije jeizuzetak. On je čovek tako staroga kova da se na njega možešosloniti dokle god je živ, već i to zbog toga što se zakletvomzavetovao da će voleti i štititi decu svoga brata. A čuj me i ti,Klaudije: tvoj sinovac Kaligula je takođe izuzetak. On je izdajica,kukavica, pohotljivac, tašt i lažov, i on će ti, pre nego što ga budenestalo, pošteno zagorčati život, ali te on nikada neće ubiti!

Izgledalo je da čovek sanja ovaj razgovor, toliko je on bio lud, alii zanimljiv. Ja ispih ponovo svoju čašu, pa zapitah:

– A kao zašto da me ne bi ubio?– Zato što si ti čovek koji treba da osveti njegovu smrt!– Ja? A ko ti to kaže?– Trazil.– Zar Trazil nikad ne greši?– Ne. Nikad. Kaligula će biti ubijen, a ti ćeš osvetiti njegovu

smrt.Dok su na sto bile iznošene poslednje đakonije, iznenada je

zavladao umoran muk, i to se tako produžilo dok Livija odjednom nereče:

– E sad, Klaudije, ostatak našeg razgovora ima da bude udvoje.Nato se obe druge zvanice povukoše. Ja rekoh:

– Ovo mi izgleda neki vrlo čudan razgovor, staramajko. Da li jeto bila moja greška? Da se nisam prepio? Mislim da je u današnjevreme opasno terati izvesne šale. Ovo su opasna ludovanja. Nadamse da posluga...

– O, posluga je gluvonema. A ne grdi ni vino! Istina je u vinu, abar što tiče mene, razgovor je bio savršeno ozbiljan.

– Ali... ali ako već smatraš Kaligulu za čudovište, što gapodstrekavaš? Što ne ukažeš svoju potporu Neronu? To je divanmomak.

– Zato što će Kaligula, a ne Neron biti naredni imperator.– Ali on će biti čudovišno rđav imperator ako je onakav kao što

to ti kažeš. A ti, koja si posvetila sav svoj život službi Rimu...– Tako je. Ali čovek se ne može boriti protiv sudbine. A pošto je

Rim bio nezahvalan i dovoljno lud da dozvoli da me moj nitkov singurne u stranu i da me vređa, i to da vređa mene, zamisli samo,mene koja sam možda najveći vladar koga je poznao svet, i uz tosve svoju mater... (Tu njen glas postade piskav.) Hteo sam po svakucenu da promenim predmet razgovora, te rekoh:

– Molim te, staramajko, umiri se! Kao što već reče, ti se nemožeš boriti protiv sudbine. Ali zar nisi htela, staramajko, da mi uvezi sa svim tim kažeš nešto određeno?

– Da, u pitanju je Trazil. Ja ga stalno pripitkujem. Tiberije ne znada ja to činim, ali je Trazil često ovde kod mene. On mi je još prenekoliko godina rekao šta će se desiti između Tiberija i mene, to jestda će se on pobuniti protivu moje vlasti i da će uzeti carstvo potpunou svoje ruke. Ja to onda nisam verovala. Ali mi je on rekao još jednustvar: iako ću umreti kao stara i raočarana žena ipak ću mnogogodina posle svoje smrti biti priznata za boginju. A pre mi je kazaoda će jedna osoba, koja će umreti one godine za koju sada znam daće biti godina moje smrti, postati najveće božanstvo koje je svetikada poznao i da, na kraju krajeva, ni u Rimu niti igde u Carstvunijedan hram neće biti posvećen nikome drugom, pa čak ni Avgustu,nego samo njemu.

– A kad ćeš ti umreti? – zapitah je ja.– Kroz tri godine, s proleća. Znam čak i dan...– Ali zar si ti toliko željna da postaneš božanstvo? A moj stric

Tiberije izgleda, to ne želi?

– Ali ja samo o tome i mislim, jer je moje životno delo završeno.A što da ne želim? Jer ako je već Avgust bog, bilo bi glupo da jaostanem sam njegova sveštenica. Ja sam u stvari sve to i obavila,zar ne? Po svojim urođenim osobinama, Avgust ne bi ni bio ništabolji imperator od Tiberija.

– Da, staramajko. Ali zar tebi nije dovoljno što si svesna šta siuradila u životu, nego želiš da budeš obožavana od nesvesne rulje?

– Čekaj, Klaudije, da ti objasnim! Skoro se potpuno slažem stobom u onome što si rekao o rulji. Ja ne mislim toliko na svojuovozemaljsku slavu koliko na položaj koji ću zauzimati na nebu. Jasam učinila mnoge grešne stvari u životu, a koji bi veliki vladalac biobezgrešan? Ja sam stavljala sreću Imperije iznad svih drugihljudskih obzira. Da bi sačuvala Imperiju od cepanja na stranke,morala sam da zagazim i u mnoge zločine. Avgust je činio sve što jemogao da razdrobi Imperiju svojim smešnim povlašćivanjem jednihličnosti na štetu drugih: Marcela je dizao protiv Agripe, Gaja protivTiberija. Ko je spasao Rim od mogućnosti ponavljanja građanskograta? To sam učinila ja! Neprijatni i teški zadatak uklanjanja Marcela iGaja takođe je pao na mene. Da, da, nemoj mi se tu pretvarati danikad nisi ni posumnjao da sam ih ipak ja otrovala. A u čemu jeodgovarajuća nagrada za vladaoca koji je počinio takve zločine radidobra svojih podanika? U tome, očigledno, da bude dignut nastupanj boga! Ili ti ne veruješ da su duše zločinaca prepuštenevečnim mukama?

– Uvek su me učili tome da tako i treba da bude.– A li besmrtni bogovi su slobodni od svakoga straha od kazne,

bez obzira kakve su zločine izvršili?– Pa naravno, Jupiter je svrgao svoga oca i ubio jednoga od

svojih unuka, a rodoskrvno se oženio svojom sestrom i,., Pa,naravno, slažem se s tobom. Niko od bogova i ne uživa dobar glas upogledu svojih vrlina. A izvesno je i to da oni koji sude smrtnimanemaju vlast i nad njima.

– Sasvim tačno. Sad znaš zašto je za mene od vrhovnevažnosti da postanem boginja. A to je, ako baš želiš znati i razlogzašto trpim Kaligulu. On mi se zakleo da će me, ako samo budemsačuvala njegovu tajnu, učiniti boginjom čim bude postao imperator.A ja želim da mi se i ti zakuneš da ćeš i ti učiniti sve što je u tvojoj

moći da postanem božanstvo. Što pre, jer – oh, ta zar ne uviđaš? –ja bih bila u paklu sve dok me Kaligula ne proglasi za boginju, paklu,gde bih imala da trpim najstrašnija mučenja – i to naročito birana,neizbežna mučenja!

Iznenadna promena u njenom glasu, koji je sa hladne carskenadutosti prešao na prizvuk zaplašenog preklinjanja, zaprepastio meje više nego sve što sam dotle čuo. A pošto je trebalo ipak neštoreći, kazao sam: – Ne vidim kakav bi uticaj mogao imati jadni čika-Klaudije bilo na imperatora, bilo na Senat.

– Potpuno je svejedno šta ti sam vidiš ili ne vidiš, blesane moj!Nego, hoćeš li se zakleti da ćeš činiti ono što ja tražim? Hoćeš li dami se zakuneš svojom rođenom glavom?

– Staramajko, rekoh ja, zakleću ti se svojom glavom – ukolikoona uopšte sada nešto vredi – ali pod jednim uslovom.

– Kako, ti se usuđuješ da meni postavljaš uslove?– Posle dvadesete čaše, da! Ali to je jedan jednostavan uslov.

Najzad, pošto si me trideset šest godina zapostavljala i mrzela, tizaista i ne možeš očekivati od mene da učinim za tebe nešto bezikakvih uslova.

– A kakav je to jednostavni uslov? – upita me ona smešeći se.– Postoji čitavo mnoštvo stvari, koje bih želeo znati. Hoću pre

svega da znam ko je ubio moga oca, pa ko je ubio Agripu, pa ko mije ubio brata Germanika, a ko umorio moga sina Druzila...

– Zašto želiš da sve to znaš? Možda zbog neke glupe nade daćeš na meni osvetiti njihovu smrt? – upita me ona,

– Ne, čak ni onda ako si ti njihov ubica! – odgovorih joj ja. Jer jase nikada ne svetim, osim ako sam zakletvom prinuđen da to učinim,ili u samoodbrani. Ja verujem da zlo nalazi kaznu samo u sebi. Svešto želim jeste da saznam istinu. Ja sam povesničar po svomepozivu, i jedino što me zanima jeste da znam kako su se stvariodigrale i zašto. Na primer, ja više pišem istorije zato da bih se samobavestio nego da obaveštavam svoje čitaoce...

– Vidim da je stari Atenodor imao velik uticaj na tebe.– On je bio ljubazan prema meni i ja sam mu zahvalan, jer sam

zahvaljujući njemu postao stoik. Ja se nikada nisam upuštao ufilozofska dokazivanja, koja me nikada nisu ni primamljivala, ali sam

usvojio stoičko gledanje na stvari. Možeš mi dakle verovati da nećuponoviti nijednu reč koju mi budeš rekla.

Pošto sam je uverio da zaista mislim onako kako govorim,mogao sam joj četiri časa, a možda i više, postavljati najnezgodnijapitanja, na koja mi je ona odgovarala bez ikakvog izbegavanja i takospokojno kao neki nadzornik poljskoga dobra koji gospodaru imanjapodnosi račune o nekim manjim nezgodama na imanju. Da, rekla je,ona je otrovala moga deda; ali ne, ona nije otrovala i moga oca, iakoje Tiberije za to sumnjiči, jer je on umro od prirodne gangrene; ali,dabome, ona je otrovala Avgusta mažući otrovom smokve koje je onjeo, naravno dok su još bile na drvetu; a zatim mi je ispričala celuJulijinu istoriju, onako kako sam je ja već izneo, i celu Postumovuistoriju, čije sam pojedinosti bio u mogućnosti da sravnim sa što samveć znao; jeste, priznala je Livija, ona je otrovala Agripu i Lucija, kaoi Marcela i Gaja, a naravno ona je zaplenila i moja pisma Germaniku;ali ne, ona nije otrovala Germanika – to je Plancina učinila na svojuruku – ali ga je ona, Livija, pre toga već bila osudila na smrt, kao štoje to učinila i sa mojim ocem, i to iz istoga razloga.

– A kakav je bio taj razlog, staramajko?– Pa on je odlučio da uspostavi republiku, reče mi ona. Ali ne,

ne bi trebalo da me rđavo shvatiš, nije on to hteo da učini tako da bitime povredi zakletvu datu Tiberiju. On je išao na to da sam Tiberijedobrovoljno preduzme taj korak i da Tiberije u očima naroda budečovek koji uspostavlja stare slobode, dok bi se on sam povukao upozadinu. I on je skoro ubedio Tiberija. Ali ti znaš kakva je kukavicaTiberije. Zato sam morala dobro da se napregnem da bih stvorilamnoštvo lažnih pismena i da kažem Tiberiju sijaset laži, da bi onodustao od toga da sam od sebe napravi budalu. Čak sam bilaprinuđena da sklopim sporazum sa Sejanom. Uostalom, torepublikanstvo je neka stalna luda klica u porodici. Nju je imao i tvojded.

– Imam je i ja.– Još uvek? To je zanimljivo! Koliko ja znam, ima je i Neron. To

mu neće doneti mnogo sreće. Ali nema koristi od ubeđivanjarepublikanaca. Vi odbijate da uvidite da čovek na današnjem stupnjurazvitka države isto onako ne može vratiti na snagu republikanskuvlast kao što ne može nametnuti prvobitna osećanja čestitosti

savremenim ženama i muževima. To bi izgledalo kao kada bi nekopokušao da vrati natrag senku na sunčanom časovniku, a to jenemoguće.

Ona mi je ispovedila da je i Druzil bio udavljen po njenoj želji irekla mi je kako sam bio blizu smrti kada sam prvi put pisaoGermaniku o Postumu. Jedini razlog, zbog koga mi je tada poštedelaživot bio je u tome što je očekivala da ću u tim pismima pokušati daobavestim Germanika gde boravi Postum, te da i ona to sazna. Alinajzanimljivije od svega što mi je rekla bilo je objašnjenje o njenimnačinima trovanja. Postavio sam joj ono staro Postumovo pitanje: dali je ona za otrove koji lagano dejstvuju ili za one brze, a ona mi je,bez i najmanjeg uznemirenja, odgovorila da predpostavlja manječešće ponavljane količine laganih i svakog ukusa lišenih otrova, kojiizazivaju promene kao i kod obične sušice. Pitao sam je zatim kakojoj ja polazilo za rukom da uvek dobro sakrije tragove i kako je moglada zada udarac i na tako velikim odstojanjima – jer je Gaj bio ubijenu Maloj Aziji, a Lucije u Marselju.

Ona me je podsetila na to da nikada nije izvršila nijedno ubistvoza koji bi se moglo misliti da joj donosi samo neposredne i trenutnekoristi. Ona, na primer, nije otrovala moga deda pre nego što jeprošlo izvesno vreme posle njihovog razvoda, niti je uopšte otrovalama koju od svojih suparnica, Oktaviju, Juliju ili Skriboniju. Njene sužrtve bile većinom one osobe čije je uklanjanje dovodilo njene sinoveili unuke bliže nasledu vrhovne vlasti. Njen jedini poverenik bila jeUrgulanija, a ona je bila tako poverljiva i vešta, a i toliko odana, da jene samo bilo neverovatno da će se ikada otkriti zločini koje su njihdve zajedno zamislile, nego – čak ako bi oni i bili otkriveni – nikadane bi bilo dokazano da je ona u njih umešana. Svakogodišnjeispovedanje Urgulaniji kao sveštenici u doba pripremanja svetkovinedobre boginje Faune služilo je obično kao način da se otkrijusredstva za uklanjanje izvesnih osoba koje su smetale Livijinimsmerovima. Ona mi je to potpuno rasvetlila, i to ovako: ponekad bise dogodilo da žene ispovede ne samo svoja bračna neverstva negoi rodoskvrnjenja izvršena sa bratom ili sinom. Na to bi Urgulanijaizjavila da se tako nešto može okajati samo smrću toga čoveka.

Onda bi žena zavapila: „Zar nema zaboga nikakvog drugognačina ispaštanja?” Urgulanija bi rekla da možda postoji neka

zamena koju će boginja ipak hteti dozvoliti, ali grešnica bi mogla dase očisti samo time što bi izvršila osvetu božanstva uz pomoć onogaistog čoveka koji ju je osramotio. Jer – rekla bi joj Urgulanija – jednutakvu sličnu ispovest učinila joj je pre nje neka druga žena, koja seužasavala i pomisli da ubije onoga koji ju je osramotio, te je tapropalica još uvek u životu, a njegova žrtva sama pati. A te su„propalice” redom bili Agripa, Lucije i Gaj. Agripa je bio optužen zarodoskvrnjenje sa svojom kćeri Marcelinom, čije je neobjašnjivosamoubistvo dalo pečat istini toj priči. Gaj i Lucije su bili optuženi zarodoskrvnjenje sa svojom majkom, i to pre njenoga progonstva, aJulijin rđav glas dao je potrebnu verodostojnost i toj priči. U svakomeod tih slučajeva žena je oberučke prihvatila na sebe izvršenje tihubistava, a njen saučesnik u grehu je takođe oberučke prihvataosaučesništvo i u ovakvoj raboti. Urgulanija bi naravno, pomoglasavetom i celishodnim otrovom. Livijina bezbednost je počivala natome što se nije mogla uspostaviti nikakva veza između nje i njenogpomagača, a ovaj, čak ako bi bio i sumnjičen ili uhvaćen na tomedelu još krvavih ruku, ne bi bio u mogućnosti da objasni svojerazloge a da pri tom još više ne okrivi samoga sebe. Zato samzapitao Liviju: da li se bar kaje što je smakla Avgusta i što jepoubijala ili oterala u progonstvo tolike njegove potomke? „Nikada ini u jednom trenutku ja nisam zaboravila čija sam kći!” – odgovorilami je ona. A ove njene reči velikim delom sve objašnjavaju. Livijinogaoca, čoveka iz porodice Klaudija, Avgust je posle bitke kod Filipa uTrakiji osudio na smrt, a ovaj je samoubistvo predpostaviomogućnosti da mu živ padne šaka.

Ukratko, ona mi je rekla sve što sam želeo da znam, ali mi nijehtela ništa reći o onim natprirodnim pojavama u Germanikovoj kući uAntiohiji. Ona je ponovila da u tom pogledu nije bila izdala nikakvanaređenja, a da joj ni Plancina niti Pizon o tome nisu rekli ništa, te dau pogledu mogućnosti da rasvetli tu tajnu niukoliko nije u boljempoložaju od mene. Pošto sam video da je nekorisno dalje navaljivati,ja sam joj zahvalio na strpljenju prema meni, a zatim sam se zakleoglavom na ramenu da ću preduzeti sve što je u mojoj moći da jeučinim boginjom.

Kada sam već pošao od nje, ona mi je uručila jednu maluknjižicu, rekavši mi da je pročitam tek kada budem bio u Kapui. To je

bila ona zbirka odbačenih sibilskih stihova o kojima sam pisao naprvim stranama ove povesti; kada sam u njoj došao do proročanstvanazvanog „Nasleđe ljudi sa kosom”, meni se učinilo da sam najzadshvatio zašto me je Livija zvala na ručak i zašto je zahtevala da jojpoložim onu zakletvu. (Ako sam je uopšte položio, jer mi sve ovoizgleda kao neki san koji sam usnio u pijanstvu.)

Glava XXVI

Sejan je podneo molbu Tiberiju, moleći ga da ga ima u vidu akobude tražen muž za Livilu. Izjavio je da je svestan toga da je onsamo običan vitez, ali zar i sam Avgust nije jednom rekao da bi isvoju jedinicu kćer udao za viteza, a Tiberije nema odanijegpodanika od njega. Njemu najzad i nije do senatorskog položaja, jerje zadovoljan što može u svome današnjem položaju da služi kaobudni stražar bezbednosti plemenitog imperatora. Dodao je da bi taženidba bila ozbiljan udarac za Agripininu stranku, koja ga uostalompriznaje za svoga najvatrenijeg protivnika. Njene pristalice će se sastrahom ustezati da se posluže nasiljem prema Kastorovom jedinompreživelom sinu, koga mu je rodila Livila, to jest prema TiberijuGemelu. A skorašnja smrt Gemelovog blizanca mora čoveka danavede na misao da je u to umešana i Agripina.

Tiberije je na to milostivo odgovorio da još ne bi mogao datipovoljan odgovor na ovu molbu, iako je inače potpuno svestan svojihvelikih obaveza prema Sejanu. On je smatrao da se Livila, čija suoba ranija muža bili ljudi najvišega roda, ne bi zadovoljila time da onostane običan vitez. A ako bi Sejan ne samo ženidbom ušao ucarsku porodicu već bio unapređen i za senatora, zar to ne biizazvalo ljubomoru koja bi ojačala Agripininu stranku? Tiberije jedalje rekao da je upravo u želji da izbegne izazivanje ljubomore,Avgust hteo da uda kćer za običnog viteza, i to za čoveka koji ježiveo povučeno i koji se uopšte nije mešao u politiku.

Pa ipak, on je taj odgovor završio jednom beleškom koja jeulivala nade, a ona je glasila: „Uzdržavam se da ti tačno kažemsvoje namere o tome kako mislim da te srodstvom bliže vežem zasebe. Ali mogu ti reći toliko da nema tako visoke nagrade koju ti nebih dao za tvoju odanost i da će mi biti veliko zadovoljstvo da, čim sebude ukazala prilika, učinim ono što već i nameravam da uradim.”

Sejan je isuviše dobro poznavao Tiberija, pa je shvatio da jeprerano postavio svoj zahtev. Uostalom, on mu se pismeno obratiosamo zato što ga je Livila na to sama terala. Ali je on razumeo i to daje znatno uvredio Tiberija. Zato je odlučio da ga ubedi da trebaodmah da napusti Rim i da njemu za stalno poveri položaj čuvaragrada, a na odluke čuvara grada moglo se žaliti samo imperatoru.

Kao zapovednik dvorske straže Sejan je imao pod sobom i odred ukome su služili carski glasnici i skoroteče, tako da bi kroz njegoveruke morala prolaziti sveukupna Tiberijeva prepiska. Tiberije je znaoda zavisi od njega i u pogledu onih ličnosti koje bi bile puštane predanj, a ukoliko bi manje sveta izlazilo pred njega utoliko bi on biozadovoljniji. Malo po malo, u ruci čuvara grada bi se stekla svastvarna vlast, i Sejan bi mogao da odlučuje kako mu se svidi, bezopasnosti da mu se imperator meša u poslove.

I Tiberije je na kraju napustio Rim. Za povod tom odlasku uzetoje osvećenje Jupiterovog hrama u Kapui i Avgustovog hrama u Noli.Tiberije nije uopšte imao nameru da se ikad više vrati u Rim. Znalose da je on doneo tu odluku zbog Trazilove opomene, a smatralo seda se svako Trazilovo proročanstvo bezuslovno mora ispuniti.Predpostavljalo se da će Tiberije, kome je bilo šezdeset sedamgodina, morati umreti u vrlo kratkom roku. On je izgledao veomarđavo, bio je mršav, poguren, ćelav, ukočenih zglobova, a celo mu jelice bilo u čirevima i zavojima. Niko živi ne bi mogao ni pomisliti damu je suđeno da živi još jedanaest godina. Možda je toliko poživeosamo zato što više nikad nije dolazio bliže Rimu sem najviše donjegovih predgrađa. Bilo kako mu drago, izgledalo je da se ispuniloTrazilovo proročanstvo.

Tiberije je poveo sa sobom na Kapri nekolicinu učenih grčkihprofesora, jedan odred odabranih vojnika, zatim svoju nemačkutelesnu stražu, pa Trazila i gomilu namazanih ljudskih stvorenja,kojima je teško bilo odrediti pol, i, najzad, što je najčudnije od svega,Kokceja Nervu. Kapre su jedno ostrvo u Napuljskome Zalivu,udaljeno od obale oko tri milje. Njegovo podneblje je zimi toplo, a letihladovito. Na njemu postoji samo jedno jedino mesto na kome semože iskrcati, a svi ostali delovi ostrva su zaštićeni strmim stenama ineprolaznim šipragom. Način na koji je Tiberije tu provodio časovedokolice, kad nije sa Grcima razgovarao o pesništvu i o poreklu imeđusobnom srodstvu bogova ili kad nije sa Nervom raspravljaopravna i politička pitanja, toliko je odvratan da se ne može izneti čakni u jednoj istoriji. Neću reći ništa više do to da je on tamo odneopotpunu zbirku Elefantisovih knjiga, taj najpotpuniji sveopšti priručniksvih oblika bludi koji je ikad iko sastavio. On je na Kapriju činio onošto nije mogao da čini u Rimu, jer je tamo mogao da upražnjava

nepristojnosti pod vedrim nebom, među drvećem i cvećem ili namorskoj obali, uz onoliko buke koliko mu je već kad bilo volja. Kakosu neke od tih njegovih poljskih zabava bile krajnje svirepe, jer jemučenje njegovih drugova u zabavi predstavljalo velik deo njegovoguživanja, on je smatrao da je udaljenost Kaprija preimućstvo kojepreteže nad svim nedostacima toga ostrva. On nije živeo stalno nanjemu nego je imao običaj da posećuje Kapuu, Baje i Ancijum. Alimu je glavni stan ipak bio na Kapriju.

Posle nekoga vremena on je dao ovlašćenje Sejanu da uklonivođe Agripinine stranke i da pri tom izabere sredstva koja mu sebudu učinila najpogodnijim. Ostao je u svakodnevnom dodiru saSejanom, odobravajući sve njegove postupke svojim pismimaSenatu. Jednom je proslavio praznik Nove godine u Kapui, gde je,prema starom običaju, izgovorio svoju prvosvešteničku besedu,kojom je blagoslovio svetinu, a zatim se odjednom obratio jednomevitezu, koji se zvao Sabin i koji je stajao u njegovoj blizini, pa ga jeoptužio za pokušaj da navede njegove oslobođenike da mu otkažuvernost. Jedan od Sejanovih ljudi je odmah skleptao toga Sabina,omotao mu glavu njegovim sopstvenim plaštom, stavio mu omču okovrata i odvukao ga. Sabin je zapomagao prigušenim glasom:„Upomoć, prijatelji, upomoć!” – ali se niko nije ni pokrenuo s mesta,te je Sabinu – čiji se jedini zločin sastojao u tome što je bioGermanikov prijatelj i što se dao prevariti od nekog Sejanovogčoveka, te je pred njim u potaji izrazio svoju naklonost premaAgripini – na brzinu i bez suđenja odletela glava. Već idućega danaje u Senatu bilo pročitano jedno Tiberijevo pismo, koje je javljalo zaSabinovu smrt i u kome se spominjalo da je Sejan otkrio jednuopasnu zaveru. „Imajte, gospodo, sažaljenja za jednog nesrećnogstarog čoveka koji živi u stalnoj strepnji, pošto i sami članovi njegoveporodice kuju podle zavere protiv njegovog života!” – pisao jeTiberije, a bilo je očigledno da misli na Agripinu i Nerona. Gal jeustao i rekao da bi bilo poželjno da imperator objasni Senatu svojebojazni, te da dozvoli da ih ovaj i razbije, pošto bi mu to svakakopošlo za rukom. Ali Tiberije se još uvek nije osećao dovoljno jakimda bi se za ovo osvetio Galu.

U leto te iste godine došlo je do jednog slučajnog susretaizmeđu Livije, koja je bila u svojoj nosiljci, i Tiberija, koji je jahao

najednom kratkonogom konjiću. To je bilo na glavnoj ulici Napulja.Tiberije se baš iskrcao, dolazeći sa Kaprija, a Livija se vraćala izposete Herkulaneumu. Tiberije je zaželeo da projaše a da i nepozdravi mater, ali ga je moć navike prinudila da zategne uzde, dastane, pozdravi je i da je tek reda radi zapita za zdravlje. Ona mu jetada rekla: – O već mi je bolje, čim se ti tako ljubazno raspituješ zamoje zdravlje, dečko moj! Nego, kao mati, mogu ti dati savet: dobropazi na ribu mrenu koju jedeš na svome ostrvu! Neke od onih kojese tamo love krajnje su otrovne...

– Hvala ti, mati, odgovorio joj je on. Pošto ta opomena dolazi odtebe, ja ću se ubuduće pobožno držati tanje i trilje.

Livija se glasno nasmejala, pa se obratila Kaliguli, koji je biopored nje, i rekla mu, takođe glasno:

– Dakle, kao što rekoh, moj muž (tvoj praded, dragi moj) i ja išlismo žurno ovom ulicom jedne mračne noći, a to je, ako se ne varam,bilo pre šezdeset pet godina, idući ka pristaništa u kome nas je tajnočekao naš brod. Očekivali smo da će nas svakoga trenutka uhvatiti iubiti Avgustovi ljudi. Kako to sad izgleda čudnovato! Moj stariji sinčić– jer mi smo tada imali samo jedno dete – jahao je na očevimramenima. Ne znam šta mu bi, tek on poče odjednom da kmeči izsveg glasa:„Oh oče, ja želim da se vratim u Peru-u-u-ziju!” To nas jeodalo. Dva vojnika su izletela iz neke krčme, dovikujući nam dastanemo. Sakrili smo se u jednu mračnu kapiju, da bismo ihpropustili da nas mimoidu. Ali Tiberije je nastavio da se dere: „Hoćuda se vratim u Peru-u-u-ziju!” Ja sam tada rekla mužu: „Ubij ga! Ubijto derište! Tako ćemo još imati nade da se možemo spasti!” Ali mojmuž je bio jedna luda nežna srca, pa je odbio da to učini. I mi smose spasli samo pukim slučajem.

Tiberije, koji se zadržao da čuje kraj te priče, zari mamuze urebra svoga konja i odjuri besno sa toga mesta. Posle toga se njihdvoje nikada više u životu nisu ni videli.

Livijina opomena, koja se odnosila na ribu, bila je rečena samozato da sa Tiberiju kaže neka neprijatnost i da mu se nagovesti dasu njegovi ribari ili njegovi kuvari na njenom platnom spisku. Ona jeznala Tiberijevu naklonost prema mrenama, a znala je i to da će seodsada u njemu stalno boriti prohtev za jelom i strah da mu nekoradi o glavi. Ali njena primedba je imala i krajnje neprijatne

posledice. Jednoga dana Tiberije je sedeo pod jednim drvetom nazapadnoj obali ostrva, uživajući u ćarlijanju lakog povetarca isastavljajući u sebi na grčkom razgovor između jednoga zeca ijednoga fazana, od kojih je svaki naizmence hvalio svoje prednostiza sladokusce. Misao nije bila izvorna: nedavno je Tiberije bionagradio jednoga od svojih dvorskih pesnika sa dve hiljade zlatnikaza jednu sličnu pesmu u kojoj su suparničke uloge igrali pečurka,ševa, ostriga i drozd. U samom uvodu u to svoju pesmu Tiberije jeodbacio svako njihovo polaganje prava na izvanredan ukusnjihovoga mesa kao običnu dangubu, utvrđujući da bi jedino zec ifazan mogli imati pravo da ponesu venac od peršuna, pošto samonjihovo meso ima ono dostojanstvo, a nije teško za varenje, i svusočnost, ali ne preteranu.

On je baš tražio po pameti neki nepristojan pridev kojim bi dobroobeležio ostrigu, kad je odjednom odnekud čuo neki sušanj u trnjakuispod sebe; utom se pred njim pojavio neki razbarušeni čovekdivljačkog izgleda. Njegova je odeća bila sva mokra i u dronjcima,lice mu je krvarilo na više mesta, a u ruci je držao go nož. Proguraose kroz šiblje i uzviknuo: – Tu li si, Cezare? Zar nije ovo divna riba?

Iz vreće koju je nosio na grbači taj čovek je izvukao jednuogromnu mrenu, koja se još praćakala, pa je bacio na rudinu kodTiberijevih nogu. Taj čovek je bio samo običan ribar, koji je bio ulovioto veliku ribu, pa je, videći Tiberija na onoj strmoj uzvišici, odlučio damu je pokloni. Priterao je čamac uza stenu, isplivao je na nju,uzverao se uz jednu okomitu stazu do ivice trnjaka, pa je nožemprosekao sebi put kroz čestu.

Tiberije je od straha bio skoro van sebe. Zviznuo je i povikao nanemačkom:

– Pomoć! Pomoć! Odmah ovamo! Volfgang! Zigfrid! Edelštajn!Ubica! Schnell!

Nemci mu se odmah javiše:– Tu smo, Svevišnji, tu, najblagorodniji, to, štedri darodavče i

starešino!Jer oni su držali stražu levo i desno od njega i za njegovim

leđima, ali naravno nikoga nije bilo ispred njega. Momci su hitali knjemu u velikim skokovima, mašući sulicama.

Ribar nije znao nemački, pa je, sklanjajući nož, veselo ćeretao:

– Uhvatio sam je tamo u pećini! Koliko misliš da je teška? Pravije kit, zar ne? Zamalo me nije prevrnula iz čamca!

Tiberije u međuvremenu već beše malo došao k sebi, ali jesvojom uobraziljom nekako došao na misao da je riba otrovana, paje doviknuo svojim Nemcima:

– Ne! Ne bodite ga kopljem! Nego rasecite ribu na dvoje pa munjome istrljajte lice!

Nezgrapni Volfgang dočepa ribara s leđa oko pojasa tako danije mogao ni maknuti rukama, dok mu druga dvojica namazaše licesvežim ribljim mesom. Nesrećnik se drao:

– Ta prestanite, ljudi! Kakva je to glupa šala? Kakva sreća štonisam prvo ponudio imperatoru jednu drugu stvar iz moje vreće!

– Da se vidi kakva je ta druga stvar! – naredi Tiberije.Onda Edelštajn otvori vreću i nađe u njoj jednog divovskog

morskog raka.– Da mu se natre lice i njime! – reče Tiberije. Da se dobro natre!Tako je kukavac sinji izgubio oba oka. A kad je to bilo gotovo,

Tiberije reče:– Dosta, ljudi! Pustite ga sada neka ide!Ribar se teturao tamo-amo urlajući od bola, tako da se više nije

moglo ništa drugo učiniti, nego gurnuti ga u more sa obližnje litice.Bio sam srećan što me Tiberije nije nikada pozvao da ga

posetim na njegovom ostrvu, a ja sam i kasnije izbegavao da tamoodem, iako je sada tamo već uklonjen svaki trag njegovih odvratnihzabava, a tvrdi se da su njegovi letnjikovci – njih dvanaest na broju –veoma lepi.

Zamolio sam Liviju za dozvolu da se oženim Elijom, a ona mi jeodobrila taj brak, izrazivši mi svoja pakosna čestitanja. Pa ipak, onaje čak prisustvovala i našem venčanju. Bila je to vrlo sjajna svadba,jer je Sejan nastojao da tako bude, a jedina posledica toga svegabilo je moje otuđenje od Agripine i Nerona, kao i od njihovihprijatelja. Smatralo se da neću biti u stanju da sačuvam ma kakvutajnu pred Elijom i da će Elija reći Sejanu svaku stvar koju budeiščeprkala. To me je jako žalostilo, ali sam uviđao da bi bilo sasvimnekorisno i pokušati da umirim Agripinu (koja je u to vreme bila užalosti za svojom sestrom Julijom, umrlom baš tih dana posledvadesetogodišnjeg izgnanstva na onom malom bednom ostrvu koje

se zove Tremer). Zato sam, da bih izbegao svaku neprijatnost,postepeno prestao posećivati njenu kuću.

Ja i Elija smo bili muž i žena samo da se tek tako kaže. Prvastvar koju mi je ona rekla kada smo ušli u našu bračnu ložnicu bilo jeovo:

– A sada shvati, Klaudije da ne želim ni da me takneš! A akoikada u životu još jednom budemo spavali u istoj postelji kao noćas,između nas će uvek biti jedan posteljni pokrivač; sem toga, i nanajmanji tvoj pokret izletećeš napolje! I još nešto: ti ćeš gledati tvoja,a ja ću gledati moja posla.

– Hvala ti, rekao sam joj ja. Ti si mi zaista skinula velik teret sasrca.

Bila je to strašna žena. Stalno je glasno laparala kao oni što vičucene pri dražbama na trgu na kome se prodaju robovi. Ja sam brzoprestao i pokušavati da joj odgovorim. Naravno, ja sam i dalje živeou Kapui, a Elija nikada nije ni dolazila da me tamo obiđe, ali je Sejanuporno nastojao da se, kad god sam bio u Rimu, što je moguće višepokazujem u njenome društvu.

U svojoj borbi sa Sejanom i Livilom Neron nije imao nikakvihizgleda. Iako ga je Agripina stalno opominjala da odmerava svakusvoju reč, on je bio odveć otvorene prirode da bi prikrivao svoje misli.Među mladim plemićima kojima je on verovao kao svojim prijateljimabilo je i takvih koji su bili tajni Sejanovi dostavljači, a ovi su vodiliknjigu njegovih mišljenja, izraženih povodom svakog političkogdogađaja. Što je bilo još gore, njegova žena, koju smo zvali Jelena iliHeluo, a koja je bila Livilina kći dostavljala je sve njegove tajne svojojmajci. Pa ipak, prema njemu je bio najgori njegov brat Druz, kome seon poveravao više nego i svojoj ženi, a taj Druz je bio na njegaljubomoran zato što je Neron bio stariji sin i Agipinin mezimac, Druzje otišao Sejanu i rekao mu da mu je Neron predložio da tajnootplove u Nemačku prve naredne mračne noći pa da se kaoGermanikovi sinovi stave pod zaštitu tamošnjih pukova i da ihpozovu da pođu na Rim – što je on, sasvim prirodno, odbio sakrajnjim negodovanjem. Sejan mu je rekao da će, pošto još nije pravičas, morati možda malo da pričeka, ali da će biti pozvan da tu stvarponovi i Tiberiju.

Sejan je koristio to međuvreme da pusti glas kako se Tiberijenosi mišlju da Nerona optuži za veleizdaju. Neronovi prijatelji suodmah počeli da ga napuštaju. Dvojica-trojica između njih su seizvinili što ne mogu da ručaju sa njim, a hladno su ga otpozdravljalikad bi se sa njim sreli pred svetom; ostali su sledovali njihovomprimeru. Tako su posle nekoliko meseci oko Nerona ostali samonjegovi pravi prijatelji. Među njima se nalazio i Gal. Pošto se Tiberijeviše nije pokazivao u Senatu, Gal je usredsređivao svoja peckanjana Sejanovu ličnost. Ta su se peckanja sastojala u tome što jeneprestano predlagao da se izglasa zahvalnost Sejanu za njegoveusluge državi i da mu se ukazuju izuzetne počasti, to jest da mu sedižu kipovi, da se u njegovu čast postavljaju slavoluci, da mu se dajupočasni naslovi, da se čine molepstvija za njegovu ličnost i da sejavno svetkuje njegov rođendan. Senat se nije usuđivao da sesuprodstavi ovim predlozima, a Sejan, pošto sam nije bio senator, tenije ni bio u Senatu, nije mogao u njemu da kaže ni crne ni bele. Štose tiče Tiberija, on nije želeo da stavlja veto na senatske odluke većiz bojazni da ne digne Sejana protiv sebe ili da ne ostavi utisak da jeizgubio poverenje u njega. Kad god je Senat zaželeo da ma šta budeurađeno, on je najpre slao svoje izaslanike Sejanu, moleći ga da seon tim povodom stavi u vezu sa Tiberijem, pa ako bi Sejan bioprotivan, onda su od cele stvari odmah dizali ruke. Tako je Galjednoga dana predložio – onako kao što Torkvatovi potomci nose nasebi zlatnu ogrlicu, a Cincinatovi jednu kovrdžu kose, što im je Senatdodelio kao porodično odličje za spomen na zasluge njihovihpraotaca za državu – da isto tako Sejanu i njegovim potomcimatreba dozvoliti da, kao svoje odličje, nose jedan zlatan ključ u znaksvoje verne službe čuvara imperatorovih vratnica. Senat jejednoglasno usvojio taj predlog, a Sejan je, grdno uznemiren,napisao Tiberiju pismo, u kome je tužio Gala da je zlonamernopredložio sve te počasti u nadi da će time učiniti Senat ljubomornimna njega, Sejana, kao možda i zato da izazove imperatorovopodozrenje prema njegovim tobožnjim drskim stremljenjima. TajGalov predlog je utoliko zlonamemiji što izaziva utisak da ma čijeizlaženje pred Tiberija zavisi od čoveka koji to koristi radi ličnogabogaćenja. Zato je molio imperatora da nađe neki praktičan razlogpa da stavi veto na ovu odluku Senata i da potraži puta i načina da

ućutka Gala. Tiberije je odgovorio da on to ne bi mogao učiniti a daujedno ne nanese vreda Sejanovom ugledu, ali da će uskoropreduzeti mere da Galu zapuši usta. Neka se dakle Sejan neuznemirava zbog toga, a što se tiče njegovog pisma, ono dokazujenjegovu vernu odanost i sasvim tanano ispoljavanje pravilnog suda.Ali je Gal ipak pogodio u metu koju je i gađao, jer je Tiberijuodjednom puklo pred očima da, dok Sejan tačno zna za sve štodolazi na Kapri i odlazi odatle i dok on umnogome može sve to dadrži pod svojom prismotrom, dotle on sam, to jest Tiberije, zna ostvarima koje dolaze i prolaze kroz Sejanovu glavnu kapiju samoonoliko koliko mu Sejan dobrovoljno poveri.

29. god. n. e.A sad već stižem na jednu prekretnu tačku moje istorije, na smrt

moje babe Livije, koja je preminula u osamdeset šestog godiniživota. Ona je mogla poživeti još mnogo više godina, jer je sačuvalakako svoj vid i sluh tako i dobre noge, a da i ne govorim o njenomrazumu i pamćenju, koje joj starost nije nimalo okrnjila. Ali pred svojkraj ona je patila od neke kijavice, kojom se nekako zarazila, a klicesu se iz nosa spustile u pluća. Ona me je pozvala sa svoje samrtnepostelje da dođem k njoj u dvor. Kako sam se zadesio u Rimu,došao sam odmah. Video sam da je na umoru. Podsetila me je opetna moju zakletvu.

– Neću mirovati, staramajko, dok ne iskupim svoju reč, rekaosam joj ja, jer kad jedna stara žena umire i kad mu je ona usto još ibaba, onda čovek govori samo ono što može da joj se svidi. Dodaosam: ali ja mislim da će već Kaligula svršiti tu tvoju stvar.

Ona me je ostavila neko vreme bez odgovora, pa mi je, sanemoćnim besom u glasu, odgovorila ovako:

– On je bio ovde pre deset minuta. Stajao je i smejao mi se, paje rekao, da, što se njega tiče, mogu da idem i u pakao i da tamovečito i ostanem. Rekao je da, pošto ja već umirem, on više nemapotrebe da se pretvara preda mnom, a da ne smatra ni da je vezanzakletvom, pošto mu je ona bila iznuđena. A rekao mi je i to da,prema proročanstvu, on ima da bude svemogući bog, a ne ja! I rekaoje...

– Sve je to lepo i krasno, staramajko, rekao sam joj ja, ali ćeš seti ipak na kraju krajeva smejati njemu. Jer kad ti postaneš KraljicaNeba, on će biti polagano mučen na večitom točku koji okrećuMinosovi ljudi u paklu.

Odobravajući mi ovu misao, ona mi reče:– A kad čovek pomisli da sam te uvek smatrala samo za običnu

ludu! Nego, ja odlazim, Klaudije. Zatvori mi oči i stavi mi u ustazlatnik koji ćeš naći pod mojim uzglavljem. Onaj koji prevozi čamcemmrtve u Donji Svet poznaće već taj novac, pa će postupati spoštovanjem koje mi se duguje.

Posle toga je umrla, a ja sam joj stavio onu paru u usta. To jebio zlatnik kakav ja nikada pre toga nisam video: na njegovojprednjoj strani su bili njen i Avgustov lik jedan prema drugome, a nazadnjoj strani su bila predstavljena neka pobednička kola.

Među nama tada nije bila rečena nijedna reč o Tiberiju. Uskoroposle njene smrti čuo sam da je on bio blagovremeno obavešten daje ona na samrti, ne bi li došao da joj ukaže poslednju pažnju. On se,međutim, pismeno izvinio Senatu što je nije posetio, rekavši da je biokrajnje zaposlen, ali obećavši da će u svakom slučaju doći napogreb. U međuvremenu je Senat izglasao razne izvanredne počastiu Livijin spomen, uključujući tu i naziv Mati Otadžbine, pa je čak paoi predlog da se proglasi za polubožanstvo. Ali je Tiberije odmahpoobarao sve te odluke, dajući objašnjenje za tu svoju odluku jednimpismom u kome je tvrdio da je Livija bila vanredno skromna žena,koja se protivila svakome javnom priznanju, a da joj naročito nije bilodrago da je posle smrti obožavaju. To se pismo završavalorazmatranjima o tome da je necelishodno da se žene mešaju upolitiku, „pošto one za nju nisu ni stvorene, te politika samo budi unjima najgora osećanja oholosti i ćudljivosti, kojima su osobeženskoga pola već i po prirodi svojoj sklone.”

On naravno ipak nije došao u Rim ni na materin pogreb, iako jesam obavio sve potrebne pripreme: a njih je lično obavio samo zatoda bi umanjio veličanstvenost sahrane. Pripreme su mu uzele tolikovremena da je Livijino telo, iako staro i isušeno, dospelo u odmaklostanje truleži pre nego što je bilo predato plamenu.

Na opšte iznenađenje, njoj je Kaligula održao posmrtni govorkoji je trebalo da održi sam Tiberije, odnosno ako ne baš on, a onda

bar Neron, kao njegov naslednik. Senat je odlučio da se u Livijinučast podigne jedan slavoluk, čast koja je prvi put u rimskoj istorijiukazana jednoj ženi. Tiberije nije oborio ni tu odluku, nego je obećaoda će podići taj slavoluk o svom trošku, ali ga nikada nije podigao.Što se pak tiče Livijine oporuke, on je, kao njen prirodni naslednik,nasledio veći deo njene zaostavštine, ali je ona svojoj posluzi idrugim vernim stvorenjima oko sebe ostavila onoliko koliko god je tobilo zakonski dozvoljeno. Tiberije, međutim, nije nikome ništaisplatio. A trebalo je da i ja primim dvadeset hiljada zlatnika.

Glava XXVII

Nikada nisam mogao ni zamisliti da bi moglo ne biti moje babeLivije. Kada sam bio dete, imao sam običaj da iz noći u noć tajnomolim bogove pakla da je odnesu sa ovoga sveta, a danas bihpodneo bogovima najskupocenije žrtve do kojih bih samo mogaodoći, bele bikove bez belege, pustinjske antilope, i ibise, i plamence,i to na desetine, samo kad bih je mogao povratiti u život! Jer sad jenajzad bilo jasno da je samo strah od njegove majke već duževremena držao Tiberija na uzdi. Samo nekoliko dana posle njenesmrti on je nasrnuo na Nerona i Agripinu, koja se tek bila oporavilaod bolesti. Nije hteo da ih optuži za veleizdaju, nego je napisaoSenatu žalbu na Neronovu grubu plotsku izopačenost i naAgripininu„oholu jezičinu, koja stvara nesreće”, zahtevajući surovemere, da bi se i ona i on držali u granicama reda.

Kada je ovo pismo bilo pročitano u Senatu, poduže vremenaniko nije rekao nijednu reč. Svaki se pitao na koliku će pomoćnaroda moći da računati Germanikova porodica u času kad seTiberije sprema da je smoždi i da li nije ipak sigurnije odmah poćiprotiv Tiberija negoli protiv građana. Najzad je ustao jedan odSejanovih prijatelja i rekao da bi se imperatorove želje moralepoštovati, te bi trebalo izdati neki ukaz ili neku drugu naredbu protivpomenutjh osoba. Postojao je jedan senator koji je obično vršioulogu zvaničnog izvestioca o senatskim poslovima, a ono što bi onrekao imalo je veliku važnost. On je slepo glasao za sve što je ikadapismeno zahtevao Tiberije, a Sejan je izvestio Tiberija da se njihdvojica u svakoj prilici mogu osloniti na toga senatora. Ali je sad baštaj senator ustao protiv ove odluke. On je rekao da u ovome času netreba potezati pitanje Neronovog morala i Agripininog ponašanja. Onje dalje smatrao da je imperator rđavo obavešten i da je svoje pismonapisao na brzinu, te da je i u njegovom interesu, kao i interesuNerona i Agripine, da se ne donosi nikakva odluka sve dotle dokimperatoru ne ostavi potrebno vreme da ponovo razmotri tako teškeoptužbe protivu svojih bliskih rođaka.

Glasovi o tome pismu su se u međuvremenu raširili po celomeRimu, iako su svi senatski poslovi smatrani za tajne dok imperatorne bi izdao naređenje da se predadu javnosti. Velike gomile naroda

su se skupljale oko palate Senata, dajući glasnog izraza svomzalaganju u korist Agripini i Neronu, kličući: „Živeo Tiberije! Pismo jekrivotvoreno! Živeo Tiberije! To Sejanovo maslo!”

Sejan je hitno poslao glasnika Tiberiju, koji je u vezi sa tomstvari došao u jedan letnjikovac na nekoliko milja od gradskih zidina,da bi se našao na ruci u slučaju ozbiljnijih nezgoda. Sejan mu jejavio da Senat, na izvestiočev predlog, odbija da obrati ma kakvupažnju na njegovo pismo, da je narod već dospeo do one tačkenegodovanja koja znači pobunu, jer naziva Agripinu pravom MajkomOtadžbine, a Nerona svojim spasiocem i da će, samo ako Tiberije nebude čvrsto i odlučno dejstvovao, pre kraja dana još doći i dokrvoprolića.

Iako uplašen, Tiberije je usvojio Sejanov savet, pa je napisaoSenatu jedno preteće pismo, koreći njegovog izvestioca zanečuvenu uvredu nanetu imperatorskom dostojanstvu, a zahtevajućiujedno da se čitava ta stvar prepusti njemu lično, pošto je Senationako pokazao da samo s pola srca štiti njegove interese. Senat senaravno bez pogovora priklonio toj želji. Pošto je naredio dvorskojstraži da sa isukanim mačevima i uz zvuk truba prođe kroz Rim,Tiberije je zapretio da će onaj obrok žita koji se besplatno delinarodu svesti na polovinu ako samo dođe do daljih buntovničkihnarodnih skupova. Posle toga je Agripinu proterao na Pandatariju,ono isto ostrvo na kome je isprva bila zatočena i njena mati, aNerona na Ponzu, takođe jedno majušno i kamenito ostrvo, koje senalazi na po puta između Rima i Kaprija, ali se nikako ne vidi saobale. Izvestio je zatim Senat da su se ta dva zatočenika spremalada pobegnu iz Rima u nadi da će im poći za rukom da uzbunerajnske pukove.

Pre nego što je Agripina pošla na svoje ostrvo, on je nju pustiopreda se, pa joj je podrugljivo postavio pitanja o tome kako misli davlada tom moćnom kraljevinom koju je nasledila od Svoje majke(njegove pokojne supruge, tako pune vrlina) i da li će slati poslanikesvome sinu, Neronu, u njegovu novu kraljevinu, pa možda stupiti snjim i u veliki vojni savez. Ona mu nije odgovorila nijednom reči. Onse onda razljutio, pa je grmio na nju i tražio odgovor, ali pošto je onai dalje ćutala, on je naredio jednom kapetanu dvorske straže da jeudari po leđima. Tek tada ona je progovorila i rekla: – Tebe bi zaista

valjalo nazvati blatom, krvlju natopljenim! Tako te je, kako su mi rekli,i nazvao Teodor Gadaren kada si prisustvovao njegovim tečajevimarečitosti na Rodosu.

Tiberije je na to zgrabio jednu vitku vinjagu, koju je kapetandržao u ruci, pa je njome udarao Agripinu po telu i glavi sve dotledok se nije onesvestila. Posledica te grozne tuče bila je da jeizgubila vid jednoga oka.

Malo zatim je i Druz bio optužen da pravi spletke sa rajnskimpukovima. Sejan je podneo nekakva pisma kao dokaz, izjavljujući daih je on lično pohvatao, ali su ona u stvari bila krivotvorena, kao i onopismeno svedočenje Druzove žene Lepide, sa kojom je Sejantakođe imao neke odnose, a u kojima je stajalo da je Druz tražio odnje da stupi u vezu sa mornarima u Ostiji, koji bi se (kako se Druznadao) setili da su Neron i Druz unuci Agripe. Senat je, naravno, iDruza prepustio Tiberiju, da ga on sam kazni, a ovaj ga je zatvorio uneko udaljeno potkrovlje svoga dvora i stavio ga tamo pod Sejanovnadzor...

Sledeća žrtva je bio Gal. Tiberije je pisao Senatu da je Galljubomoran na Sejana, te je zato činio sve što je mogao da ga,svojim podsmešljivim pohvalama i drugim zlonamernim postupcima,dovede u nemilost kod njegovog imperatora. Senat je bio tolikouzrujan vestima o samoubistvu svoga izvestioca, koje su mu stigletoga istoga dana, da je odmah poslajo jednog sudskog činovnika daGala liši slobode. Kada je ovaj došao u Galovu kuću, tamo su murekli da je Gal već otišao iz Rima u Baje. U Bajama su tog sudskogčinovnika uputili u Tiberijev letnjikovac, gde je zatekao Gala kakovečera sa Tiberijem! Imperator je čak podigao kupu vina u njegovozdravlje, a Gal mu je odgovorio zdravicom punom odanosti, te jeizgledalo da je kroz trpezariju dunuo neki ćuv tako dobrograspoloženja i veselosti da je onaj sudski činovnik došao u zabunu iprosto nije znao šta bi rekao. Tiberije ga je onda upitao zašto jedošao.

– Došao sam, Cezare, da po naredbi Senata lišim slobodejednoga od tvojih gostiju, rekao mu je on.

– Koga to gosta? – upitao je Tiberije.– Azinija Gala, odgovorio je činovnik, ali mi se čini da je tu

posredi neka zabuna.

Nato je Tiberije navukao na sebe neku ozbiljnu obrazinu, pa jerekao:

– E, ako već Senat ima nešto protiv tebe, Gale, i ako je onposlao ovoga časnika da te liši slobode, onda mi je žao što će nambiti pomućeno ovo prijatno veče. Ti znaš da ja ne mogu ustati protivSenata. Ali ću ti zato reći šta ću učiniti, pošto smo ti i ja došli do takoprijateljskog sporazuma: pisaću Senata da za ljubav meni nepreduzima ništa po tvome slučaju dok ne bude čuo i moju reč. To ćereći da ćeš ti biti samo u pritvoru, pod prismotrom konzula, a to značida nećeš biti okovan, te taj zatvor neće ni predstavljati ništaponižavajuće. A ja ću posle već udesiti da obezbedim da te što prepusti na slobodu.

Gal se osećao obaveznim da zahvali Tiberiju na njegovojvelikodušnosti, ali je bio siguran da se tu krije neka zamka i daTiberije samo plaća podsmehe podsmehom. I bio je u pravu. On jeodmah otpremljen u Rim, gde su ga stavili u jednu odaju senatskogpodruma. Nije mu bilo dozvoljeno da ma koga vidi, pa čak ni one kojisu ga služili, niti je mogao da šalje poruke prijateljima ili porodici.Hrana mu je davana kroz rešetku. Odaja u kojoj je bio smešten bilaje mračna, jer niotkud nije dobijala svetlosti, osim kroz tu rešetku, anije bilo ni ikakvog nameštaja u njoj, osim jedne slamarice. Bilo muje rečeno da je to njegov privremeni stan i da će Tiberije uskoro rešitinjegovo pitanje. Ali su se dani utapali u mesece, a meseci u godine,a on je još uvek ostajao na istom mesta. Hrana mu je bila veomaoskudna, jer je Tiberije tačno izračunao koliko mu valja dati da biuvek bio gladan, ali da mu se ipak ne da je ni tako malo da svisne odgladi. Nije mu bilo dozvoljeno ima pri sebi ni nož niti ma kakvo drugooštro oruđe, jer je postojala bojazan da bi se mogao ubiti, a nisu mudavali ni ma šta drugo čime bi mogao prekratiti dosadu, pa mu nisudavali ni pisaći pribor, ni knjige, niti kocke da se njima zabavi. Davalisu mu samo vrlo malo vode za piće, ali ne i za umivanje. Ako bi mako Tiberiju spomenuo Gala, starac bi, podrugljivo se smeškajući,odgovorio: – Ja još nisam sa Galom uglavio mir.

Kada sam čuo da je Gal zatvoren, meni je bilo krivo što sam sesa njim upravo bio posvadio. Naravno, to je bila neka čisto književnaprepirka. On je napisao jednu budalastu knjigu, koja je nosila naslov:Upoređenje između moga oca Azinija Poliona i njegovog prijatelja

Marka Tulija Cicerona, ako ih posmatramo kao besednike. Da je zaosnovu toga poređenja bila uzeta čestitost ili politička sposobnost,pa čak i učenost, Polion bi lako odneo prevagu, ali je Gal pokušaoda nekako izmajstoriše zaključak da je njegov otac bio uglađenijigovornik od Cicerona. Pošto je to tvrđenje bilo besmisleno, ja samnapisao jednu malu knjigu da to i pokažem. Ta knjižica, objavljenakratko vreme posle moje kritike na one primedbe koje je sam Polionučinio na račun Cicerona, grdno je ozlojedila Gala. Zato bih bio sdrage volje povukao svoju knjigu iz opticaja samo da sam time bio ustanju da makar i najmanje olakšam Galov bedni život u tamnici.Danas mislim da je bilo ludo sa moje strane što sam na tako šta imislio.

Sejan je napokon mogao da izvesti Tiberija da je moć zelenePraziluk-stranke skršena i da je se više ne treba pribojavati. Tiberijega je nagradio time što mu je rekao da će ga oženiti svojom unukomJelenom, čiji je brak sa Neronom bio razveden, a nagoveštavao muje čak i veće dokaze svoje milosti. To je bio trenutak kada je mojamati, koja je, kao što ćeš se čitaoče, setiti, bila i Livilina mati, ustalada spreči taj brak. Od Kastorove smrti Livila je stalno živela porednje. Livila je bila dosta nebrižljiva, te je tako moja mati otkrila njenutajnu prepisku sa Sejanom. Moja mati je uvek bila vrlo velik štediša,te u starosti nije imala većega uživanja nego da skuplja patrljke oddogorelih sveća, pa da ih pretapa u nove sveće, da prodaje splačinesvinjarima i da ugljenu prašinu mesi s nekakvim tečnostima, pa da izdobivenog testa pravi kocke koje su, kad bi se osušile, gorele skoroisto onako dobro kao i običan ugalj. S druge strane, Livila je bila vrlorasipna, zbog čega ju je mati uvek grdila i psovala. Jednom sedogodilo da je moja mati, prolazeći pored Liviline sobe, srela jednogroba koji je otuda izlazio sa punom korpom upotrebljene hartije: –Kuda ćeš, momče? – zapitala ga je ona.

– Da bacim ovo u peć, gospodarice, po naredbi gospođe Livile.– Ali, krajnja je rasipnost, rekla je moja mati, bacati u peć

savršeno dobre komade hartije. Da li ti znaš šta staje hartija? Triputje skuplja od pergamenta! A na nekim od ovih parčadi jedva da jenešto i napisano.

– Gospođa Livila je izrično naredila...

– Gospođa Livila je morala biti nečim prezauzeta kad ti jenaredila da uništiš to skupu hartiju. Daj ovamo tu korpu! Neispisanidelovi mogu se iskoristiti za račune domaćinstva i za mnoge drugekorisne stvari. Ako ne rasipaš, nikad nećeš ni doći u oskudicu.

I moja mati je tako odnela te hartije u svoju sobu, pa počela daodseca. neispisani deo jednoga parčeta, kad joj pade na um da bimogla i sastrugati mastilo sa celoga lista i tako ga svega sačuvati.Do toga trenutka ona se pošteno uzdržavala da čita šta na njemupiše, ali kada je počela da otire slova nije joj više bilo ni moguće daizbegne čitanje. Tako je odjednom shvatila da ima pred očima grubnacrt ili kasnije odbačen početak jednog pisma upućenog Sejanu. Akad je već jednom počela čitati, nije više mogla da se zaustavi, te je,pre nego što je završila čitanje, saznala za celu tu tajnu. Livila jeočigledno bila ljuta i ljubomorna što je Sejan pristao da se oženinekom drugom, i to još njenom rođenom kćeri. Međutim, ona je ipakpokušavala da sakrije svoja osećanja. Svaki dalji nacrt pisma bio jesve umereniji i umereniji. Ona mu je pisala da bi morao hitno delati:u protivnom će Tiberije posumnjati da on u stvari i nema nameru dase oženi Jelenom, a ako on još nije spreman da ubije Tiberija i daotme monarhijsku vlast, ne bi li onda bilo bolje da ona sama otrujesvoju kćer Jelenu?

Moja mati je odmah poslala po Palasa, koji je radio za mene uknjižnici tražeći neke istorijske podatke o Etrurcima, pa mu jenaredila da ode do Sejana u moje ime, to jest tako kao da ga ja samšaljem njemu, i da zamoli da mu dozvoli da iziđe pred Tiberija naKapriju u cilju da mu podnese moju „Istoriju Kartagine”. A ja sam bašbio završio to delo i poslao svojoj majci jedan prepis pre nego što jeknjiga bila objavljena. Palas je na Kapriju imao, takođe u moje imeda moli imperatora za dozvolu da mu posvetim to delo. Sejan je radodao ta dozvolu. On je poznavao Palasa kao jednoga od robova našeporodice i nije ništa posumnjao. Međutim, moja mati je vešto utisnulau dvanaestu svesku moje istorije Livilina pisma, kao i jedno svojepismo u kome je objasnila ona njena, pa je rekla Palasu da nikomedrugom ne da knjigu (koja je uostalom bila i zapečaćena), nego da jesvojeručno preda Tiberiju. Mojim tobožnjim pozdravima i mojoj molbida mu posvetim delo, Palas je imao da doda sledeću poruku: Istotako vas odano pozdravlja i gospođa Antonija, ali ona smatra da te

knjige njenoga sina nemaju za imperatora nikakvoga značaja, osimdvanaeste sveske, koja sadrži jedno veoma zanimljivo zastranjenjeod predmeta, a koje će, ona je u to uverena, imperatora naročitozanimati.

Palas se zadržao u Kapui da bi me obavestio kuda odlazi. Onmi je rekao da je to učinio uprkos strogim naređenjima moje matere,ali da sam ja na kraju krajeva njegov pravi gospodar, a ne moja mati,iako ona polaže pravo da je on samo njena svojina. Kazao je daljeda on neće voljno ništa učiniti da bi me uvukao u neku zbrku, a da jesiguran da ja nemam nameru da imperatoru ponudim posvetu svogadela. Mene je zagolicala sva ta obmana moje majke, a pre svegaono što mi je on spomenuo o dvanaestoj svesci; zato sam, dok sePalas umivao i presvlačio, prelomio pečate. Kada sam video šta jemoja mati umetnula u moju istoriju, tako sam se prepao da sam ujednom trenutku pomislio da sva ta pisma spalim, ali je to bilo istoonoliko opasno koliko i pustiti Palasa da ih odnese Tiberiju. Zato samopet zapečatio celu pošiljku: (Moja mati je koristila jednu kopijumoga pečata, koju sam joj uostalom ja sam bio dao radi otpravljanjadomaćih poslova; tako niko nije ni znao, pa čak ni Palas, da samotvarao knjigu). Palas je žurno otišao na Kapri, a kada se sa njihvratio, rekao mi je da je Tiberije odmah uzeo dvanaestu svesku iotišao u šumu da je tamo razgleda. On je rekao da mu, ako većhoću, mogu posvetiti delo, ali da izbegavam odveć kitnjasterečenične obrte u posveti. To me je unekoliko umirilo, ali čoveknikada nije smeo verovati Tiberiju kada se on ponašao prijateljski.Sasvim prirodno, bio sam u najvećem strahu očekujući šta će sedalje desiti. Bio sam jako ogorčen na svoju mater što je stavila mojživot na kocku time što me je umešala u preganjanja između Tiberijai Sejana. Pomišljao sam na bekstvo, ali se nije imalo kuda bežati.

31. god .n. e.Prva stvar koja se posle toga dogodila bilo je to što je Jelena

postala bolešljiva. Mi danas znamo da je bila zdrava kao dren, ali jojje Livila ostavila samo jedan izbor; ili da legne u postelju pretvarajućise da je bolesna, ili zato što će se zaista i razboleti. Ona je zatimnapustila Rim i otišla u Napulj, jer se predpostavlja da je tamošnjepodneblje zdravije. Tiberije je pristao da se svadba odloži na

neodređeno vreme, ali je nazivao Sejana zetom, smatrajući kao daje ovaj već oženjen Jelenom. Uzdigao ga je čak i na senatorskistepen i učinio ga svojim drugom po konzulstvu i prvosveštenstvu.Ali je odmah posle nekoliko dana učinio i nešto što je poništilo sveove milosti, jer je pozvao Kaligulu na Kapri, odakle ga je vratio u Rimsnabdevenog jednim pismom od najveće važnosti, upućenogSenatu. U tome pismu on je rekao da je proučio toga mladogačoveka, koji je sada njegov naslednik, pa je našao da je on sasvimdrugačije naravi nego što su njegova braća, zbog čega zaista i nećeda veruje ni u kakve optužbe koje bi mogle biti dignute protivnjegovog ponašanja ili njegove vernosti. On zato poverava Kaligulubrizi Elija Sejana, njegovog druga po konzulstvu, moleći ga da čuvamladića od svakoga vreda. Sem toga, on je Kaliguli daoprvosveštenički čin i učinio ga je sabratom svešteničkog redaposvećenog Avgustu.

Kada je Rim saznao za to pismo, nastalo je veliko veselje.Smatralo se da je Tiberije, samim tim što je učinio Sejanaodgovornim za Kaligulinu bezbednost, ovoga ćutke opomenuo da nesme nastaviti svoju pizmu prema Germanikovoj porodici. A iSejanovo konzulstvo je smatrano kao rđav znak za njega samoga.Tiberije je bio konzul po peti put, a svaki od njegovih prethodnihsadruga u konzulstvu umro je pod nesrećnim okolnostima: Var, GnejPizon, Germanik i Kastor. Iz tih se okolnosti rađala nada da ćeprestati narodne nevolje, pošto će njima ipak najzad upravljati jedanod Germanikovih sinova. Tiberije je možda mogao i ubiti Nerona iDruza, ali je bilo jasno da je odlučio da spase Kaligulu; prema tome,Sejan ne može postati naredni imperator. Svi oni koje je Tiberijelukavo ispitivao po toj stvari izgledali su iskreno saglasni sa njim utome izboru naslednika. Oni su nekako i sami sebe ubedili da jeKaligula nasledio najbolje osobine svoga oca. Ali Tiberije je biočovek koji je umeo da pozna zlo čim ga sretne. On je otvoreno rekaoKaliguli da zna da je on guja otrovnica i da ga je zato i poštedeo.Zbog toga je Tiberija silno zabavljala vera naroda u Kaligulinuplemenitost. On je koristio Kaligulinu omiljenost u narodu, koja je bilau stalnom porastu, jedino u cilju da suzbije Sejana i Livilu.

Zato je Tiberije unekoliko uvodio Kaligulu u svoje poverljivestvari i čak mu dao sledeći zadatak: Neka uđe u prisne razgovore sa

vojnicima dvorske straže, pa neka utvrdi koji od časnika u njoj imanajveći lični uticaj posle Sejana, a da jednovremeno tačno ustanovi ito da li je taj kapetan krvolok ravan Sejanu i neustrašiv kao on.Kaligula je zato navukao žensku vlasulju i haljine, udružio se sanekoliko bludnica, pa je onda počeo obilaziti krčme po predgrađimapo kojima su svake večeri pijančili vojnici. Sa jako namazanim licem ioblinama na telu, koje je postigao tako što je tu i tamo stavio na sebejastučiće, on je prolazio kao žena, izvesno kao krupna i ne vrloprivlačna žena, ali ipak kao žena. Govorio je o sebi po krčmama daga izdržava neki bogati trgovac, koji mu da je novca šakom i kapom,pa je na njegov račun davao i drugima da piju. Ta širokogrudost ga ječinila veoma omiljenim. Tako je ubrzo mogao da sazna veći deoonoga što se govorilo po logoru, a ime koje je stalno izbijalo urazgovorima bilo je ime kapetana Makrona. Taj Makron je bio sinjednoga od Tiberijevih oslobođenika, a on je, sudeći prema svimiskazima, bio najveći zadribalda u Rimu. Vojnici su sa divljenjemgovorili o njegovim podvizima u pijančenju, o njegovoj razuzdanosti io njegovoj prevlasti nad ostalim kapetanima, kao i o njegovomprisustvu duha u teškim zgodama. Njega se pribojavao čak i samSejan, te su ljudi govorili da je Makron jedini čovek koji ne ume daustukne čak ni pred njim. Kaligula se zato i sreo jedne večeri s timMakronom i tajno mu se kazao. Posle toga su obojica zajedno otišlikao u neku šetnju i dugo razgovarali u četiri oka.

Tome je sledovao niz čudnih Tiberijevih pisama Senatu, kojimaje čas javljao da mu je zdravlje u rđavom stanju i da je na umoru, ačas da je odjednom ozdravio i da će banuti u Rim svakoga časa.Pisao je čudnovate stvari i o Sejanu, mešajući preterane hvale saćudljivim ukopima. Opšti utisak je bio da je podlegao staračkojizlapelosti i da gubi pamet, a Sejana su ta pisma dovodila u takvuzabunu da se našao u nedoumici da li da odmah pokuša da izvršiprevrat ili da samo čuva svoj položaj, koji je još uvek bio vrlo jak, pada čeka dok Tiberije ne umre ili dok ne bude uklonjen sa vlasti zbogsvoje umne rastrojenosti. Sejan je čak želeo da ode na Kapri, da bisam video kako stoji stvar sa Tiberijem. Napisao mu je pismo i molioza dozvolu da ga poseti na njegov rođendan, ali mu je Tiberijeodgovorio da on kao konzul mora ostati u Rimu, jer je nepravilno veći to što je i on sam stalno odsutan. Onda mu je Sejan napisao da je

Jelena ozbiljno bolesna, te ga moli da je poseti, a on bi toga radoostavio Rim samo na jedan dan i, ako mu se dozvoli, skoknuo doNapulja; a od Napulja mu do Kaprija treba samo jedan čas. Tiberijeje odgovorio da Jelena ima najbolje lekare i da mora biti strpljiva, aon sam ionako polazi za Rim, pa želi da mu Sejan tamo poželidobrodošlicu. Ali otprilike u isto vreme on je poništio tužbu podignutuprotiv jednoga bivšeg namesnika Španije koga je Sejan optužio zaglobljenje naroda u toj pokrajini. Poništenje je bilo obrazloženoprotivurečnošću dokaza. Pre toga, međutim, Tiberije nije nikadapropustio da podrži Sejana u takvim okolnostima. Sejan se počeojako uznemiravati. Rok njegovog konzulstva bio je na izmaku.

Onoga dana koji je Tiberije bio odredio za dan svoga povratka uRim, Sejan ga je čekao na čelu jednog odreda dvorske straže predApolonovim hramom. U tome hramu je u to vreme zasedao Senat,jer se njegova palata opravljala. Iznenada, pored Sejana je projahaoMakron i pozdravio ga. Sejan ga je upitao zašto je napustio logor.Makron je odgovorio da mu je Tiberije poslao jedno pismo koje imada preda Senatu.

– Zašto ti? upitao je s podozrenjem Sejan.– A zašto ne?– Što ne bih ja?– Zato što se pismo odnosi na tebe, rekao je Makron glasno, pa

dodao šapatom: Primi moja najsrdačnija čestitanja, zapovedniče.Bićeš naimenovan za Pokrovitelja Naroda. A to znači da ćeš ti bitinaš budući imperator.

Sejan nije u stvari ni očekivao da će se Tiberije zaista i pojaviti uRimu, ali se pribojavao što se on od nekoga vremena ućutao. Zato jeoduševljen pohitao u Senat.

Makron je onda naredio vojnicima „Mirno!” pa rekao:– Momci, imperator me je imenovao za vašeg zapovednika

namesto Sejana, Evo naredbe o tome! Vi sad imate da se vratitepravo u logor, jer vam se daje voljno od svih vaših dužnosti. Kadatamo stignete, recite drugim vojnicima da sad zapoveda Makron i daće svaki vojnik koji se bude pokoravao zapovestima dobiti po tridesetzlatnika. Ko je ta stariji kapetan? Ti? Vodi četa! Ali učini to bez buke!

Tako je dvorska straža otišla, a Makron je odmah pozvaozapovednika građanske straže, s kojim je već bio u dogovoru, da

postavi svoje ljude na stražarska mesta. Posle toga je otišao zaSejanom, uručio ono pismo konzulima i izišao pre nego što je bilapročitana i jedna jedina reč. Uverivši se da su nove straže na svomemesta, on je požurio da stigne dvorsku stražu, kako bi se postaraoda u logoru ne dođe do nereda.

U međuvremenu se u Senatu raširila vest o Sejanovompokroviteljstvu i svi su mu već počeli čestitati. Ali je najstariji konzulzamolio za mir i počeo čitati Tiberijevo pismo. Ono je počinjalouobičajenim izvijanjima što ne može da prisustvuje skupu – prešnaposla i slabo zdravlje! – pa se nastavljalo raspravljanjem opštihtema, da pređe na jedno blago žaljenje što je Sejan brzinu spremiooptužnicu protivu bivšeg namesnika Španije, ne prikupivši svepotrebne dokaze. Čuvši to, Sejan se nasmejao, jer je znao Tiberijevućud: uvek je tako nešto stavljao istim tonom prebacivanja, pa je usvakom novom odlomku postupno postajalo sve strožije, te je osmehuskoro isčeznuo sa Sejanovoga lica. Senatori, koji su mu maločasčestitali, postajali su sve više nemi i zbunjeni, a nekolicina njih, kojisu sedeli pored njega, izviniše se i odoše na drugu stranu dvorane.Pismo se završavalo rečima da je Sejan kriv za teške nepravilnosti,da dvojica njegovih prijatelja, njegov ujak Junije Blez (onaj kome jebio dozvoljen javni trijumf zbog pobede nad Takfarinom) i još jedandrugi, prema Tiberijevom mišljenju, imaju da budu kažnjeni a da samSejan mora biti zatvoren. Konzul, koga je prethodne noći Makronspomenio šta Tiberije očekuje od njega da učini u ovoj stvari,odjednom uzviknu: „Sejane, priđi!” Sejan sad odjednom nije mogaoda veruje svojim ušima! On je čekao kraj pisma i svoje imenovanjeza Pokrovitelja Naroda. Zato je konzul morao da mu dva putapodvikne dok ga je razumeo, jer je Sejan pitao: „Ja? Obraćaš li se tito meni?”

Čim su Sejanovi neprijatelji shvatili da je on pao, počeli su da gagrde, da mu zvižde, a njegovi prijatelji i rođaci, bojeći se zasopstvenu kožu odmah su im se pridružili. On se tako najedanputnašao bez ijednog jedinog prijatelja koji bi mu pomogao. Konzul jepostavio pitanje: „Usvaja li se imperatorovo mišljenje?” Ceo je Senatuzviknuo: „Dabogme! Dabogme!” Pozvan je zatim zapovednikgrađanske straže. Kada je Sejan video da je njegova sopstvena,dvorska straža iščezla i da su drugi stražari preuzeli njena mesta,

razumeo je da je poražen. Poterali su ga u zatvor, a rulja, koja jenekako dokučila šta se dešava, počela se skupljati oko njega, vikati,urlati i bacati se na nj blatom i grumenima pogani. On je zario lice uogrtač, ali su ljudi pretili da će ga ubiti ako ga ne otkrije, a kada ga jeotkrio, blatili su ga sa još većom žestinom. To isto posle podne,uviđajući da ne raspolaža dovoljnom stražom, a da gomila preti daprovali u tamnicu ne bi li sama ubila Sejana i bez suđenja. Senat jeodlučio da za sebe sačuva to zadovoljstvo, te ga je osudio i na smrt.

Kaligula je odmah svetlosnim znacima obavestio Tiberija o tomdogađaju. Tiberije je držao u pripravnosti čitavu jednu flotu, kojom jemislio poći u Egipat ako bi mu naum propao. Nad Sejanom jeizvršena smrtna kazna, a njegova lešina je bačena niz StepenicePlača, gde se rulja čitava tri dana istresala nad njom. Kada je došlovreme da leš bude odvučen u Tibar, pomoću jedne kuke zakačeneza vrat, utvrđeno je da je lobanja otkinuta i odneta u neko javnokupatilo, u kome je posle služila kao lopta, a da je i inače od Sejanaostalo samo pola trupa. Ulice Rima su bile pune krša od porazbijanihmnogobrojnih Sejanovih kipova.

Njegova deca, koju je rodio sa Apikatom, bila su takođeosuđena na smrt. On je s njom imao jednog punoletnog sina i jednognejakog sinčića, kao i jednu četrnaestogodišnju kćer, ranije verenusa mojim sinom Druzilom. Zakon nije dozvoljavao da se maloletnicikažnjavaju smrću, pa je dečko, prema nekim primerima izgrađanskog rata, prethodno proglašen punoletnim. Sejanovu kćer je,zbog njenog devičanstva, zakon štitio još jače, a nije bilo ni sudskogprimera da je neka devica osuđena na smrt samo zato što je bila kćisvoga oca. Kada je vođena u tamnicu, ona je, nerazumevajući šta seto dešava, uzviknula: „Nemojte me voditi u zatvor! Išibajte me, akovam je volja; ja to više nikad neću učiniti!” (Po svoj prilici je imala nasavesti neko sitno dečje nevaljalstvo). Da bi se izbegla nesreća kojabi snašla Rim ako bi se nad tim detetom izvršila smrtna kazna dok jejoš devica, Makron je naredio da joj krvnik prethodno oduzmenevinost. Kada sam to čuo, rekao sam u sebi: „Rime, ti si propao! Zatako užasan greh neće vredeti nikakvo pokajanje” – pa sam prizvaobogove za svedoke da, iako sam srodnik imperatorov, nisam imaonikakvog udela u vladi svoje zemlje i da mi je taj zločin, kad već

nisam u stanju da ga lično osvetim, isto toliko odvratan koliko isamim bogovima.

Kada je Apikati rečeno šta se dogodilo sa njenom decom i kadaje videla onu rulju kako na Stepenicama Plača skrnavi njihova tela,ona se ubila. Ali je pre toga napisala pismo Tiberiju, u kome mu jerekla da je Kastora otrovala Livila i da su Sejan i ona smerali daprigrabe monarhijsku vlast. Ona je uopšte svaljivala svu krivicu naLivilu. Moja mati, koja nije ništa znala o tome kako je Kastor otišaosa ovoga sveta, bila je tada lično pozvana na Kapri. Tiberije joj jezahvalio za njene velike usluge i pokazao joj Apikatino pismo. On jojje rekao: – Nema nagrade koju ću ti uskratiti, išti dakle što godhoćeš!

Moja mati je odgovorila:– Jedina nagrada koju ti ištem jeste to da se porodično ime ne

sramoti. – A to je značilo da joj kći ne bude osuđena na smrt i da jojse mrtvo telo ne vuče po Stepenicama Plača.

– Kako da je onda kaznim? – upitao je oštro Tiberije.– Ostavi je meni, pa ću je kazniti ja sama, odgovorila je moja

mati.Tako Livili nije ni bilo javno suđeno. Nju je moja mati zaključala u

sobu do svoje, i umorila je glađu. Iz dana u dan, iz noći u noć, svedok Livila nije presvisnula, moja mati je mogla da čuje njeneočajničke krike i kletve, koji su postepeno postajali sve slabiji i slabiji;ali ju je ona čuvala baš tu, pored sebe, umesto da je zatvori u nekipodrum odakle se ništa ne bi čulo. Mati je tako postupila ne zato štoje uživala u mučenju – jer je to sve za nju bila jedna patnja koja se ine da opisati – nego zato što je htela da kazni i samu sebe je donelana svet tako rđavu kćer.

Sejanovoj smrti je sledovala čitava bujica smrtnih kazni.Smaknuti su s njegovi prijatelji koji nisu umeli brzo da se premetnu,kao i velik broj onih koji su već bili prevrnuli kožuh naopako. Oni kojinisu hteli da preduhitre pogubljenje samoubistvom bili su bačeni nizTarpejsku Stenu sa Kapitola. Imanja su im bila uzapćena. Ali Tiberijeje slabo plaćao potkazivače, jer je postajao škrtac. SlušajućiKaligulin savet, on je optuživao i one potkazivače koji bi imali najvišekoristi od uzapćenja, pa je tako uzapćivao i njihova dobra. U tovreme je pogubljeno oko šezdeset senatora, dve stotine vitezova i

hiljadu, ako ne i više, običnih građana. Moje srodstvo po ženi saSejanom moglo me je lako stati života, samo da nisam bio sin svojemajke. Meni je odmah bilo dopušteno da se razvedem od Elije i dazadržim osminu od njenog miraza. U stvari, ja sam joj ga vratio svegi ona me je morala smatrati za ludog čoveka. Ali ja sam takopostupio kao u neku naknadu za to što sam joj oduzeo našu ćerčicu,Antoniju, čim se rodila. Valja znati da je Elija udesila stvar tako dazatrudni od mene čim je osetila da Sejanov položaj postajenesiguran. Ona je mislila da će joj to valjda služiti kao neka zaštitaako on padne sa vlasti, verujući da joj Tiberije ne bi laka srca odrubioglavu dok nosi pod srcem čedo njegovog sinovca. Meni je razvodbraka sa njom bio dobrodošao, ali ja joj ne bih oteo dete, da mojamati nije nastojavala na tome. Moja mati je želela malu Antoniju dabi nekome mogla posvetiti svu svoju materinsku ljubav. Ta vrstaljubavi se obično naziva bapskom željom da se porodica nastavi.

Jedini član Sejanove porodice koji je spasao živu glavu bio jenjegov brat On se izmigoljio iz te seče samo iz toga neobičnograzloga što je javno terao šegu sa Tiberijevom ćelavošću. Prilikomposlednjeg godišnjeg svetkovanja boginje Faune, kome je on nekomslučajnošću predsedavao, Sejanov brat je upotrebio samo ćelaveljude kao izvršioce svečanih obreda koji su se produžili sve douveče. Gledaoce je iz pozorišta izvelo, osvetljavajući im putbuktinjama, pet hiljada do glave ošišane dece. U Nervinom prisustvuTiberija je o tome obavestio jedan senator, koji ga je posetio naKapriju. U želji da ostavi dobar utisak na Nervu, imperator je rekao:„Praštam toj bitanzi. Jer ako se već Julije Cezar nije ljutio zbog šalana račun njegove ćelavosti utoliko manje treba da se ljutim ja.” A kadje Sejan već bio oboren, predpostavljam da je Tiberije, iz istoga ćefa,želeo da ponovi svoju velikodušnost.

Samo zato što je izigravala bolesnicu, Jelena je bila kažnjenatime što je bila udata za Blanda, jednu prostačinu, čiji ded, nekakavpalanački vitez, beše došao u Rim kao učitelj besedništva. Ovajpostupak je uzet kao velika Tiberijeva niskost, jer mu je Jelena bilaunuka, te je ovim brakom obeščasrtio sopstvenu kuću. Govorilo seda ne treba dugo sledovati Blandovu lozu, pa da se dođe i dorobovskog porekla.

Sada je Tiberije jasno shvatio da mu je dvorska straža – kojoj jevelikodušno platio po pedeset zlatnika po glavi, a ne samo potrideset, koliko je obećao Makron – jedina pouzdana zaštita odnaroda i Senata. On je rekao Kaliguli: „Nema u Rimu nijednogčoveka koji ne bi rado jeo moga mesa!” Da bi pokazali svoju odanostprema Tiberiju, pripadnici dvorske straže su se žalili da im jeučinjena nepravda što su, umesto njih, za Sejanove čuvare bili uzetivojnici građanske straže, pa su u znak negodovanja napustili logor ipošli da pljačkaju predgrađa Rima. Makron im je dopustio da to činečitavu jednu noć, ali kad je u zoru zasvirala truba da sazove zbor, onje one koji se za dva časa nisu javili na licu mesta izbatinao skoro dosmrti.

Posle izvesnog vremena Tiberije je objavio opšte praštanje. Odtada se nikome više nije moglo dosađivati optužbom da je biopolitički povezan sa Sejanom. Čak ako je neko želeo da ga ožalinoseći ruho žalosti, u znak sećanja na njegova dobra dela – poštosu njegova zlodela već bila potpuno kažnjena, – niko nije smeo ni toda zameri. Veliki broj ljudi je to činio, nagađajući da to Tiberije želi, alisu se ljuto prevarili. Ti su izvlačeni pred sud, na kome su optuživanibez ikakvog osnova, najčešće za rodoskrvna dela, te je svima njimaodletela glava sa ramena. Ti ćeš se, čitaoče, možda čuditi što je idalje bilo senatora i vitezova i posle toga pokolja, ali je odgovorprost: Tiberije je stalno proizvodio nove vitezove i senatore, da bi teredove održao na broju. Poreklo od slobodnih roditelja, lični ugled inekoliko hiljada zlatnika bili su jedini uslov za onoga koji je želeo dabude pripušten u plemeniti red vitezova, a kandidata je uvek bilotusta i tma, iako je pristupnina bila tako visoka. Tiberije je zato ipostao pohlepniji nego ikada. On je redovno smatrao sasvimprirodnim da mu bogati ljudi svojevoljno oporukom ostave barpolovinu svoga imetka, a kada bi se ispostavilo da poneki nije takopostupio, on bi njegovu oporuku oglasio nevažećom zbog ove ili onezakonske mane, pa bi onda digao celo imanje, a naslednicima ne biuopšte ništa ni dopalo. On u stvari nije trošio novac na javne radove,pa čak nije davao ni novac za dovršenje Avgustovog hrama, azavrnuo je slavinu i na žitnicama koje su narodu davale hranu kaodržavnu milost, kao što je uskratio i priloge trošene na javne zabave

Rimljana. On je samo redovno plaćao vojsku, i to je bilo sve. Što setiče provincija, na njih nije mislio sve dotle dok su iz njih redovnostizali porezi i danci. Nije se mnogo žurio ni pri imenovanju novoganamesnika provincije kada bi stari umro. Jedno izaslanstvo Španacadošlo je jednom da mu se požali što im je pokrajina već četiri godinebez namesnika, a saradnici onoga koji je tamo poslednji zauzimaotaj položaj sramno pljačkaju celu provinciju. Tiberije je rekao: –Dakle, vi tražite novoga namesnika, je li tako? Ali novi će namesnikdovesti sobom i nove saradnike, te će vam onda biti još gore negopre. Ispričaću vam jednu priču. Jedan teško ranjen čovek ležao je nabojnom polju čekajući vidara da mu previje ranu na koju su seskupljale muve. Videći muve, jedan od njegovih lakše ranjenihdrugova je došao, pa je hteo da rastera.„Oh, nemoj, nemoj to činiti! –uzviknuo je ranjeni. Te su se muve već napile moje krvi, pa mi sadviše i ne škode onoliko kao onda kada su sletele na mene, a ako ih tioteraš, njihovo mesto će odmah zauzeti druge, koje su žednije odnjih, pa će mi onda doći i kraj!”

On je dozvolio Parćanima da pređu u Jermeniju,prekodunavskim plemenima da izvrše najezdu na Balkan, aNemcima da povremeno prelaze Rajnu i navaljuju na Francusku.Oduzeo je imanja čitavom nizu savezničkih starešina i malih kraljevapo Francuskoj, Španiji, Siriji i Grčkoj, koristeći se najprovidnijimpovodima. On je lišio i Vonona njegovoga blaga – onog istog Vononakoji je nekada bio kralj Jermenije i zbog koga su se prepirali moj bratGermanik i Gnej Pizon – i to je učinio ovako: poslao je svojepoverljive ljude da pomognu Vononu da pobegne iz onoga grada uCiliciji u koji ga je zatočio Germanik, a zatim je udario u poteru zanjim i ubio ga.

Dostavljači su u to vreme navalili teretiti bogate ljude, optužujućiih da uzimaju veću lihvu na pozajmljen novac nego što to dozvoljavazakon – a bila im je dozvoljena kamata od samo 1,5%. Zakonskipropis o tome je već davno bio pao u zaborav, a jedva da je bilo ijednog jedinog senatora koji ga nije prekršio. Ali Tiberije jeuspostavio važnost toga propisa. Onda mu je došlo jednoizaslanstvo moleći ga da dozvoli rok od godinu i po u kome će svakomoći srediti svoje finansijske poslove – naravno poštujući slovo togazakona – i Tiberije je sa velikom milošću izišao u susret toj molbi.

Ishod te njegove odluke je bio taj da su svi dugovi odjednom biliotkazani, tako da je zavladala oskudica novca u opticaju. Tiberijevesilne hrpe zlata i srebra u riznici u stvari su isprva prouzrokovaleporast kamatne stope, a sada je zbog toga zavladala silnanesigurnost na tržištu, te su cene zemljišta pale u sunovrat. Tiberijeje bio prinuđen, radi poboljšanja položaja, da bankarima pozajmičitav milion zlatnika iz državne blagajne, i to bez kamate, da bi tajnovac bio pozajmljen dužnicima u zamenu za zemljišne zaloge. Alion ne bi učinio čak ni toliko da mu tako nije savetovao Kokcej Nerva.On je u to vreme još imao običaj da ponekad traži Nervin savet, aNerva je i sam živeo na Kapriju. Veoma se pazilo da Nerva nenabasa na Tiberijeve bludne raskalašnosti, a nije se dozvoljavalo nida prima suviše mnogo vesti iz Rima. Tako je on bio možda jediničovek na svetu koji je još verovao u Tiberijevu dobrotu. Kaligula mi jerekao nekoliko godina docnije da je Tiberije Nervi predstavljao svojenalickane ljubimce kao bednu siročad na koju se on sažalio, a odkoje mnogi ima i po neku nastranost, pa to i objašnjava zašto se onitako smešno odevaju i ponašaju. Valja se međutim zapitati: da li jeNervi zaista bio toliko prostodušan da u to i veruje, i da li je zbilja biotako kratkovid?...

Glava XXVIII

Ukoliko budem manje govorio o poslednjih pet godina Tiberijevevlade, utoliko bolje: Ne mogu izdržati da pišem o svimapojedinostima o Neronu, koji je gladovanjem lagano oteran u smrt,niti o Agripini, koju su obradovale vesti o Sejanovom padu, ali koja jeodbila da prima hranu čim je uvidela da to ništa ne popravlja njenusudbinu; nju su neko vreme hranili silom, da bi je najzad pustili daumre, pošto je i sama to želela. Ne mogu podneti da pišem ni oGalu, koji je umro od sušice, niti o Druzu, koji je neko vreme pre togabio prebačen sa potkrovlja u dvoru u jedan mračan podrum, u komeje posle nađen usta punih vune iz njegovog ležaja, a koju je,siromah, grizao mučen strašnom glađu. Moram, međutim, barspomenuti da je Tiberije, povodom smrti Nerona i Agripine, pisaoSenatu pisma puna radosti, optužujući pokojnicu za izdaju ibrakolomstvo sa Galom i izjavljujući svoje žaljenje što je „prešnostdrugih javnih poslova stalno odlagala suđenje ovome senatoru, te jetako i umro pre nego što mu je krivica bila dokazana”. O Druzu jepisao da je taj mladić bio najveći bludnik i izdajnička hulja koju jeikada sreo u životu. Naredio je da se javno pročita izveštaj časnikadvorske straže koji ga je čuvao. U tom izveštaju je bila reč oizdajničkim primedbama koje je Druz činio u tamnici. Nikada pre toganije jedno tako mučno pismeno bilo pročitano u Senatu. Iz Druzovihreči je jasno izlazilo da je on bio tučen, stavljan na muke, i vređan odstrane časnika, prostih vojnika, pa čak i od robova, da su mu sakrajnjom svirepošću iz dana u dan davali sve manje i manje hrane ipića, tek mrvu po mrvu i samo kap po kap. Ali je Tiberije naredio dačasnik pročita čak i kletve i psovke koje je Druz izrekao u samrtnomečasu. To su bile divljačne, ali dobro sastavljene kletve, kojima jeTiberije bio optuživan za tvrdičluk, za izdajništvo, za gadostibludničenja i za uživanje u mučenju ljudi, pa onda za ubistvaGermanika i Postuma, kao i za čitav niz drugih zločina (od kojih je onvećinu zaista i počinio, ali od kojih nijedan pre toga nije bio javnospominjan). Druz je molio bogove da se sve te neizmerne patnje inesreće, koje je Tiberije prouzrokovao drugima, vrate na njegovuglavu sa još većom težinom, da ga muče i budna i u snu, danju inoću, sve do kraja njegova života, nadvladajući ga i u času kada

bude umirao i donoseći mu večite muke i na dan suđenja upodzemnome svetu. Senatori su prekidali čitanje čestim uzvicimaglumljenog užasavanja od tolike Druzove izdaje, ali su njihovavajkanja i huktanja samo prikrivala njihovo zaprepašćenje što je samTiberije pružio mogućnost da njegova lična pokvarenost bude svetutako obelodanjena. Kako sam docnije slušao od Kaligule, Tiberije jeu to vreme sažaljevao samoga sebe, mučen nesanicom i sujevernimstrahom, ali je ipak uistinu računao sa ljubavlju Senata. Sa suzama uočima on je rekao Kaliguli da je bio prinuđen da ubija svoje srodnikezbog njihovog vlastoljublja, kao i zbog političkog zaveta koji mu jeostavio u nasleđe Avgust (on je govorio Avgust, a ne Livija), a koji jeglasio: „Mir države valja stavljati iznad ličnih osećanja”. Kaligula jesaosećao sa tim starim čovekom i nije nikada pokazao ni najmanjiznak bola ili srdžbe zbog načina na koji je Tiberije postupao sanjegovom majkom i braćom. On je čak počeo da mu priča o jednojnovoj vrsti razvrata za koju je tu skoro čuo od nekih ljudi iz Sirije.Takvi su razgovori uostalom bili jedini način da se Tiberije razveselikad bi dobio napade griže savesti.

Lepida, koja je izdala Druza, nije ga dugo nadživela. Nju suoptužili za brakolomstvo izvršeno sa jednim robom, a ona je, poštonije bila u mogućnosti da obori optužbu (jer su je zatekli u postelji snjim), sama sebi oduzela život.

Kaligula je veći deo vremena provodio na Kapriju, odakle jeodlazio u Rim samo s vremena na vreme Tiberijevim poslom, to jestda bi motrio na Makrona. Sada je Makron vršio sve Sejanovedužnosti, i to vrlo uspešno, ali je bio dovoljno mudar da Senatu stavina znanje da ne želi da mu se izglasavaju nikakve počasti, a da ćesvaki senator koji bi tako nešto predložio uskoro imati da brani svojgoli život pred sudom, jer će biti optužen, za veleizdaju, rodoslovnadela ili za kovanje lažnoga novca. Tiberije je označio Kaligulu zasvoga naslednika iz više razloga. Prvi mu je razlog bio u tome što senarod iz ljubavi prema njemu kao Germanikovom sinu potpunopritajio, bojeći se da bi svaka buna sa njegove strane donela smrttome mladiću. Drugi se sastojao u tome što je Kaligula bio vanrednoposlušan i što je bio jedan od onih retkih ljudi koji su toliko nevaljalida je Tiberije u poređenju sa njima sam sebi izgledao kao čovek punvrline. Treći razlog je bio u tome što on u stvari nije verovao da će

Kaligula postati imperator. Najzad, njemu je Trazil – kome je on jošuvek slepo verovao zato što se nikada ništa nije dogodilo što bi biloprotivno njegovim proročanstvima, rekao ovo: „Kaligula nikada nećepostati imperator, sem da morem na konju pređe zaliv između Baja iPuteola.” A isto je tako rekao: „Deset godina od danas Tiberije Cezarće još uvek biti imperator.” To se posle i ispostavilo kao tačno, ali jeto bio drugi Tiberije.

Tiberije je znao za mnoge stvari, ali je Trazil ponekad nešto odnjega i krio. On je na primer znao sudbinu svoga unuka Gemela, kojimu u stvari nije ni bio unuk, pošto mu Kastor nije bio pravi otac, negoSejan. Zato je jednoga dana rekao Kaliguli: „Učinio sam te svojimglavnim naslednikom. Gemel dolazi kao naslednik tek posle tebe, uslučaju da ti umreš pre njega, ali je to određeno samo reda radi. Jaznam da ćeš ti ubiti Gemela, ali da će i drugi neko ubiti tebe.” Takogovoreći, Tiberije je verovao da će nadživeti obojicu, pa je dodavao:„Kada me nestane, neka Vatra proguta Zemlju!” – što je bio u stvaricitat pozajmljen od nekog grčkog tragičara.

Ali Tiberije još nikako nije umirao! Dostavljači su još uvek imalipune ruke posla, te je svake godine smicano sve više i više glava.Među senatorima se jedva mogao naći neko koji je sačuvao svojustolicu u Senatu još od Avgustovih vremena. Makron je bio jošmnogo krvožedniji, a imao je i daleko manje griže savesti uprolivanju krvi nego Sejan. Najzad, Sejan je bar bio sin jednogaviteza, a Makronov otac je bio rođen kao rob. Među novim žrtvamanalazila se i Plancina, jer posle Livijine smrti nije bilo nikoga da jezaštiti. Ona je bila ponovo optužena da je otrovala Germanika, a taoptužba je bila podignuta samo zato što je ona bila dosta bogata.Tiberije nije davao dozvolu da bude sudski gonjena dok je Agripinabila živa, samo zato što bi se ona, kada bi za to saznala, jakoobradovala. Ja nisam nimalo žalio kada sam saznao da su teloPlancine vukli po Stepenicama Plača, premda je ona svojesmaknuće preduhitrila samoubistvom.

Obedujući jednoga dana sa Tiberijem, Nerva se izvinjavao danije gladan i da ne želi da jede. On je dotle bio savršeno zdrav idobro raspoložen, pa je izgledalo da je zadovoljan svojim sigurnimživotom na Kapriju. Tiberije je najpre pomislio da je Nerva sinoć uzeoneko sredstvo za čišćenje, te da odmara želudac, ali kada je Nerva

nastavio gladovati i sutradan i prekosutra, Tiberije se počeopribojavati da je odlučio da sebe umori glađu. Seo je pored njega paga je molio da mu kaže zašto ne jede. Nerva se branio tvrdeći danije gladan. Tiberije je dognao na misao da je Nerva možda ljut na njšto ranije nije prihvatio njegov savet o tome kako da sprečifinansijsku krizu. Zapitao ga je: – Da li bi imao više volje za jelo akobih opozvao sve zakone koji ograničavaju kamatu na zajmove nastopu koju ti smatraš odveć niskom?

– Ne, nije to! – rekao je Nerva. Ja zbilja nisam gladan.Sutradan mu je Tiberije rekao:– Pisao sam Senatu. Neko mi je kazao da dvojica-trojica ljudi

stvarno žive kao dostavljači od zanata, potkazujući prestupnike.Nikad nisam ni pomislio na to da, nagrađujući privrženost premadržavi, u stvari sokolim ljude da uvlače svoje prijatelje u zločin, azatim da ih ostavljaju na cedilu, ali se to, kako izgleda, dogodilo većviše puta. Rekao sam Senatu da odmah izvrši smrtnu kaznu nadsvakim za koga se može dokazati da živi od tako sramnog posla.Možda ćeš sada okusiti nešto jela?

Kada je Nerva opet zahvalio, a ujedno pohvalio njegovu odluku,pa ponova rekao da mu se ništa ne jede, Tiberije se još višepogružio, pa je rekao:

– Ti ćeš umreti ako ne budeš jeo, a šta ću, Nerva, onda činiti ja?Ti znaš koliko cenim tvoje prijateljstvo i tvoje političke savete. Molimte, molim te, okrepi se hranom, preklinjem te! Jer ako umreš, svet ćemisliti da je to moje delo ili da si ti iz mržnje prema meni sama sebeumorio glađu. Avaj, nemoj umreti, Nerva! Ti si mi ostao jediniprijatelj...

– Nikakve koristi od toga, Cezare, što me moliš da jedem! –odgovorio je Nerva. Moj želudac ne bi primio ništa što bih muponudio. A izvesno niko ne bi mogao da kaže tako zlobne stvari kaošto ih ti zamišljaš. Ljudi znaju kako si ti mudar vladalac i čovek blagasrca, a siguran sam da ljudi nemaju ni razloga da mene smatraju zanezahvalna. Ili možda ne govorim pravo? Ako već moram da umrem,umreću, i ne vredi še jediti zbog toga. Smrt je opšta sudbina svihljudi, a ja ću bar imati zadovoljstvo da te ne nadživim.

Tiberija to nije ubedilo, ali je Nerva uskoro bio odveć slab da bimogao i dalje odgovarati na njegova pitanja, te je posle devet dana i

umro.Trazil je takođe umro. Njegovu smrt je predskazao jedan gušter.

To je bio neki vrlo mali gušter, koji je pretrčao kameni sto za kojim sudoručkovali Tiberije i on, pa je opkoračio Trazilov kažiprst. On jerekao gušteru: – Dođe li, brate, da me pozoveš? A ja sam te baš iočekivao da ćeš doći ovoga časa!

Zatim se obratio Tiberiju, pa mu je rekao:– Moj život je završen, zbogom Cezare! Nikada ti nisam rekao

nijednu laž, a ti meni jesi mnogo puta. Ali budi na oprezu kad ti tvojgušter dođe da te opomene.

Zatim je sklopio oči i posle nekoliko trenutaka umro.U to vreme je Tiberijev ljubimac bio najčudnovatije zvere koje je

ikad bilo viđeno u Rimu. Žirafe su izazvale veliko divljenje kada su ihRimljani videli prvi put, a isto tako i nosorog, ali je ova Tiberijevaživotinja bila još čudnovatija, iako nije bila tako velika kao nosorog ilikao žirafa. Ta zver je bila doneta sa jednog ostrva koje se nalazinaspram Indije, a zove se Java. Izgledala je kao neki gušter, ali jebila sva u krljuštima i duga devet stopa, imala je ogromnu glavu i dugjezik, kojim je često palacala. Kada je Tiberije prvi put ugledao tuzver, on je rekao da sad više ne sumnja da su postojala čudovištakoja su poubijali Herkul i Tezej. Javanskom gušteru dat je naziv„beskrilni zmaj”, a Tiberije mu je sam svakodnevno davao kao hranububavabe, mrtve miševe i sličnu pogan. Životinja je ispuštala nekigadan vonj, imala je prljave navike i bila poročne naravi, ali su se„zmaj” i Tiberije savršeno razumeli. Imperator je smatrao da je Trazilhteo reći da će ga taj gušter jednoga dana ujesti, pa ga je dao stavitiu jednu krletku čije su rešetke bile tako česte da gušter nije mogaokroz njih proturiti svoju glavurdu.

37. god. n. e.Tiberiju je sada bilo sedamdeset osam godina, a stalno

uzimanje mirisavih smola i drugih nadražajućih ljubavnih sredstavaučinilo ga je veoma slabim. Ali on se odevao na kitnjast način ipokušavao da se i dalje drži kao čovek srednjih godina. Posle smrtiNerve i Trazila njemu je dosadio Kapri, te on početkom mesecamarta iduće godine rešio da začikne sudbinu i da opet poseti Rim.On je lagano krenuo prema gradu, pa se najzad zadržao u jednom

letnjikovcu na Apijevome drumu, iz koga su se mogli videti gradskizidovi. Međutim, već narednoga dana mu je njegov divovski gušteručinio onu proročku opomenu. Tiberije je došao u podne da ganahrani, ali ga je našao u kavezu mrtva! Ogroman roj crnih mravaprekrio je celu mrcinu, težeći da raznese razmekšano telo. Tiberije jeto uzeo kao predznak da će, ako bude krenuo bliže Rimu, i on umretikao taj njegov zmaj, a da će rulja raščerečiti njegovo telo naparamparčad. Zato se žurno vratio. Na putu ga je ošinuo istočnivetar i on je nazebao, a bolest mu se pogoršala i time što jeprisustvovao igrama priređenim u jednome gradu u kome se našaona prolazu. Na arenu je bio pušten jedan divlji vepar, a Tiberija suzamolili da se na njega iz svoje lože baci kopljem. Tiberije sedžilitnuo, ali je promašio zver, pa je ljut na samoga sebe što ga nijepogodio odmah zatražio drugo koplje. Jer on se uvek hvalio svojomveštinom u rukovanju kopljem, pa nije želeo da vojska pomisli da gaje starost oborila. Zato se toliko razjario i uzbudio da je hitao kopljeza kopljem, pokušavajući da zgodi vepra sa nemogućeg odstojanja,dok najzad nije posustao od iznemoglosti. Vepar je ostao netaknut, aTiberije je naredio da ga puste na slobodu, te neka mu to budenagrada što je tako vešto izbegavao njegove hice.

Nazeb mu je već bio sišao u pluća, ali je on ipak nastavio putnatrag za Kapri. Došao je u Mizenum, koji je ležao na najbližemkraju Napuljskog zaliva. Tu je bio glavni stan Zapadne rimske flote.Tiberije je bio ljut što je naišao na tako uzburkano more da se nijemoglo jedriti preko na Kapri. On je doduše imao jednu sjajnu vilu nauzvišici iznad Mizenuma, koja je nekada pripadala čuvenomesladokuscu Lukulu. Ušao je dakle u nju zajedno sa svojom svitom. Unjegovoj su pratnji bili Kaligula, kao i Makron. Da bi pokazao svetuda njegovo zdravlje nije ozbiljno ugroženo, Tiberije je priredio velikugozbu mesnom činovništvu. Kada je blagovanje bilo u najvećemjeku, Tiberijev lični lekar je zamolio za dozvolu da ustane od stola ida ode radi nekog lekarskog posla. „Ti znaš, rekao je on, da izvesnetrave imaju jače dejstvo ako se beru u ponoć i ako se mesec nalazi uodređenom položaju.” Tiberije je već bio sviknut na to lekarevoodlaženje od trpeze radi zbrinjavanja takvih potreba. Lekar dakle uzeTiberijevu ruku i poljubi je, ali je zadrža u svojoj duže nego što jetrebalo. Sasvim ispravno uostalom, Tiberije je mislio da mu lekar

meri bilo, kako bi ocenio njegovu snagu, pa mu je (da bi dokazao danije bolestan) naredio da po kazni opet sedne za sto i da ostane napiru svu noć. Međutim, već sutradan je Tiberije pao bolestan upostelju, i Mizenumom se raširila vest – koja se odatle rasprostrta ido Rima – da je imperator već na samrti.

U to isto vreme je Tiberije zatražio od Makrona da mu stvoridokaza o veleizdaji nekih uglednih senatora koje nije voleo, i narediomu da obezbedi njihovo pogubljenje kako god zna i ume. Makron jeodmah upisao te ljude kao saučesnike u krivici koju je podmetnuojednoj ženi, supruzi jednoga nekadašnjeg Sejanovog poverenika,koju je mrzeo zato što je odbila njegova udvaranja. Svi su ti senatoridakle optuženi za brakolomstvo sa tom ženom kao i zato što sunizašta spominjali Tiberijevo ime. Kinjenjem oslobođenika imučenjem robova Makron je dobio potrebne dokaze, jer se već u tovreme u oslobođenicima i robovima ugasila svaka dotada uobičajenavernost gospodarima. Suđenje je počelo. Prijatelji optuženih su,međutim, primetili ovo: premda je Makron lično vršio ispitivanjesvedoka i rukovodio mučenjima robova, ipak on nije – kao što je tobilo uobičajeno – pokazao imperatorovo pismo kojim mu je ovaj daodozvolu da preduzme te mere; zato su ti prijatelji zaključili da jeMakron na spisku dobivenom od Tiberija i sam možda dodao jednoili dva imena svojih ličnih neprijatelja. Glavna žrtva te očiglednobesmislene optužbe bio je Aruncije, najstariji i najdostojanstvenijičlan Senata. Godinu dana pred svoju smrt Avgust je bio rekao da je,ako nestade Tiberija, Aruncije jedini mogući budući imperator; zato jeTiberje već jednom pokušao da Aruncija optuži za veleizdaju, ali utome nije uspeo. Stari Aruncije je bio poslednja veza sa Avgustovimvremenom. Kada je bio optužen jednom pre toga, javnost je bilatoliko ogorčena na njegove tužioce (iako se verovalo da onipostupaju po Tiberijevom nalogu) da je u stvari suđeno njima zbogkrivokletstva, a ne Arunciju, pa su i osuđeni, tako da je tada njimaodletela glava umesto Arunciju. Bila je poznata stvar da se Makronnedavno sporio sa Aruncijem oko nekakvoga novca, te je sušenjezato bilo odloženo dok Tiberije ne potvrdi da Makron uistinu dela ponjegovom nalogu. Tiberije, međutim, nije hajao da odgovori na tajzahtev Senata, te su tako Aruncije i ostali optuženi ležali poduže uzatvoru. Najzad je Tiberije poslao potrebnu potvrdu, te je suđenje

ponovo zakazano. Aruncije je odlučio da izvrši samoubistvo pretoga, ne bi li tako izbegao mogućnost da mu budu uzapćena svadobra i da mu unučad postanu gola sirotinja. On se već bio oprostiood nekolicine svojih starih prijatelja kad u tome stiže i vest oTiberijevoj teškoj bolesti. Prijatelji su molili Aruncija da odložisamoubistvo do poslednjeg časa; ako su vesti tačne, on ima izgledada nadživi Tiberija i da ga Tiberijev naslednik pomiluje. Aruncije jerekao: – Ne, ja sam odveć dugo živeo! Moj život je bio težak već i uone dane kada je Tiberije delio vlast sa Livijom. Bio je skoronepodnošljiv u ona teška vremena kad je on delio vlast sa Sejanom.Ali ovaj Makron pokazuje da je veći nevaljalac nego i sam Sejan, a –upamtite dobro moje reči! – Kaligula će sa vaspitanjem koje je dobiona Kapriju, biti gori imperator i od samoga Tiberija. A ja pod svojestare dane ne mogu da budem rob jednog novog gospodara kao štoje on.

Aruncije je sam sebi perorezom presekao arteriju u zglobu ručja.Ceo svet je bio zaprepašćen tim postupkom jer je Kaligula bioomiljeni narodni junak, te se očekivalo da će on biti drugi Avgust, ijoš bolji od njega. Niko nije ni pomišljao da ga osuđuje zbog njegoveglumljene odanosti Tiberiju. Naprotiv, ljudi su mu se uveliko divili štoje zahvaljujući svojoj oštroumnosti uspeo da nadživi svoju braću i datako vešto krije ono što je svet smatrao njegovim stvarnimosećanjima.

U međuvremenu je Tiberijevo bilo skoro prestalo da bije i on jeobamro. Lekar je rekao Makronu da imperator može živeti najvišejoš dva dana i da je to sve. Zato je na dvoru zavladao metež. Mikroni Kaligula su bili u potpunoj saglasnosti. Kaligula je uvažavaoMakronovu omiljenost kod dvorske straže, a Makron njegovuomiljenost u narodu uopšte, te je tako svaki od njih dvojice računaona potporu onoga drugoga. Osim toga, Makrona je Kaligula zadužiotime što ga je doveo na vlast, a Kaligulu je opet zadužio Makron timešto je bio toliko ljubazan da ne primeti da se ovaj upustio u ljubavneodnose sa njegovom ženom. Tiberije je uvek bio ogorčen naMakrona što se ulaguje Kaliguli, pa je govorio: „Dobro činiš što se odzalazećeg sunca okrećeš suncu koje se tek rađa.” Makron i Kaligulasu odmah počeli slati poruke zapovednicima pojedinih pukova iarmija da im jave da je imperatoru sve gore i da je za svoga

naslednika odredio Kaligulu, kome je već dao i svoj pečat-prsten, štoje unekoliko bilo istina, jer je Tiberije u jednom trenutku kada jedošao sebi pozvao Kaligulu i već smakao taj prsten sa svoga prsta,ali je ubrzo promenio mišljenje, vratio prsten na svoj prst, a zatimzgrčio prste u šaku kao da time želi da spreči nekoga ko bi pokušaoda mu ga sam skine. Ali kada je Tiberije pao u besvesno stanje iprestao davati znake života, Kaligula mu je polako skinuo prsten, pase prkosno vrteo uokolo i gurao taj prsten pod nos svakome sa kimbi se sreo, primajući čestitanja i izraze poštovanja.

Ali Tiberije ipak još nije bio mrtav. On je stenjao, bacao se tamo-amo po postelji, zatim ustao i seo, pa pozvao svoje sluge. On je bioslab zbog toga što dugo nije ništa jeo, ali mu je inače bilo dobro. Onje samo izvršio obmanu, jer je želeo da izgleda mrtav, pa da opetoživi. On je dakle ponova podviknuo, dozivajući poslugu, ali ga nikonije čuo: svi su sobari već bili sišli u podrum da piju u Kaligulinozdravlje. Međutim, uskoro je u tu sobu zavirio jedan preduzimljivi rob,da vidi šta bi mogao naći i ukrasti, jer je mrtvac bio sam. Pošto je usobi bio mrak, rob se prepao od užasa čim je iznenada čuo Tiberijevglas: – Gde su sobari? Neka ih pakao sve proguta! Zar ne čuju da javičem? Hoću da mi se donese hleba i sira, kajgane i dve-trićulbastije od goveđeg mesa, a odmah i vina sa Hiosa! Do sto furija!– Ko li mi je to ukrao prsten?

Rob je izjurio iz sobe, pa je skoro naleteo na Makrona, koji muse našao na putu i rekao mu:

– Imperator je oživeo, gospodaru, pa traži jelo i svoj prsten!Vest je proletela palatom, a njoj su odmah sledovali smešni

prizori. Gomila koja se već bila skupila oko Kaligule razbežala se nasve strane. Odjeknuli su povici:

– Hvala bogu te su vesti bile lažne! Živeo Tiberije!Kaligula se sada našao u bednom stanju sramote i straha. On je

smaka prsten sa svoga prsta i gledao oko sebe gde bi ga sakrio.Jedino Makron nije izgubio glavu, nego je podviknuo; – To jebesmislena laž! Taj rob mora biti da je izgubio pamet! Njega ćešCezare, morati raspeti na krstu! Ta nismo li još pre jednoga časaostavili imperatora mrtvog u njegovoj sobi?

On je zatim šapnuo nešto Kaliguli, koji je klimao glavom kao daodobrava, a zatim je pohitao u Tiberijevu sobu. Tiberije je stajao na

nogama bacao kletve i psovke na sve strane i stenjao, teturajući seslabačkim koracima prema vratima. Makron ga je podigao u naručje,gurnuo ga natrag u postelju i udavio ga jastukom, a i Kaligula jetome prisustvovao.

Oni koji su bili pozatvarani zajedno sa Aruncijem bili su odmahpušteni na slobodu, iako su mnogi među njima kasnije zažalili štonisu pošli za Aruncijevim primerom. Pored njih bilo je još nekihpedesetak ljudi i žena optuženih za veleizdaju, ali su oni predstavljaliposebnu grupu. Oni nisu imali nikakvog uticaja u Senatu. To suvećinom bili trgovci i zanatlije koji su propustili da plate porez zapruženu im zaštitu, danak koji su Makronovi časnici silom nametnulisvima delovima grada. Njima je bilo suđeno, i svi su bili osuđeni nasmrt, a presuda je imala biti izvršena 16. marta. Međutim, baš togadana su u Rim stigle vesti o Tiberijevoj smrti, te su i osuđeni i njihoviprijatelji bili skoro ludi od radosti, pretpostavljajući da taj događaj zanjih znači spasenje. Ali je Kaligula bio u Mizenumu, te se nije moglodo njega na vreme dospeti, a starešina tamnice se bojao da ćeizgubiti svoje mesto ako uzme sam na sebe odgovornost zaodlaganje izvršenja smrtnih presuda, Zato su svi bili poubijani, anjihovi su leševi na uobičajeni način bili vučeni preko StepenicaPlača.

To je bio opšti znak za izbijanje narodnog gneva protivu Tiberija.Neko je uzviknuo:

– To je žaoka onog lipsalog stršljena!Na uglovima ulica su se skupljale gomile građana koje su

svečano proklinjale Tiberija. Na tim skupovima preklinjali su MajkuZemlje i Sudije Mrtvih da ni lešu niti duhu mrtvoga Tiberija–togačudovišta! – ne dadu mira ni spokoja sve do propasti sveta. Zato jeTiberijevo telo bilo preneto u Rim u pratnji jakog odreda dvorskestraže. Kaligula je u toj povorci koračao kao ožalošćeni unuk, anarod iz cele okoline izišao mu je u susret, ali niko nije nosio odećužalosti za Tiberijem, nego su svi bili u prazničnom ruhu, lijući suzeradosnice što im je nebo sačuvalo jednoga od Germanikovih sinovakoji će odsada vladati nad njima. Starice iz naroda su uzvikivale: –O, slatko mezimče naše, Kaligula! Pilence naše milo! Odojče naše!Zvezdo naša!

Na nekoliko milja pred Rimom Kaligula je na konju pohitao ugrad ne bi li sam izvršio pripreme za svečani ulazak Tiberijevihostataka. Kada je on već projahao, jedna velika gomila se sakupilana Apijevome drumu, pa je prošćem i tesanim kamenom za zidanjezakrčila prolaz. Kada je naišla prethodnica povorke, koja je bila nakonjima, začule su se psovke i povici: – U Tibar s Tiberijem! Vucitega na Stepenice Plača! Večito prokletstvo na njega!

Vođ te gomila je uzviknuo:– Vojnici, mi kao Rimljani nećemo da dozvolimo da se ta grešna

lešina unosi u grad! Ona će nam samo doneti nesreću. Nosite jenatrag u Atelu, pa ga osmudite u tamošnjem amfiteatru.

Treba da objasnim ovu reč osmuditi. Veliki siromasi i nesrećnicinisu posle smrti sasvim spaljivani, nego su bili samo osmuđeni, pazakopani, a Atela je bila varoš čuvena sa neke vrste surovih mesnihlakrdijanja, vršenih u njoj svake godine od pamtiveka za vremežetvenih svečanosti. Tiberije je imao jedan letnjikovac u Ateli, pa jetamo skoro svake godine prisustvovao toj svečanosti. On je te igrenaivne gejačke skarednosti pretvorio u izveštačen razvrat. On jenaterao stanovnike Atele da sazidaju amfiteatar u kome su davanepredstave udešene po njegovoj volji.

Makron je naredio svojim ljudima da jurišaju na one prepreke oddrvlja i kamenja, pri čemu je izginulo i bilo ranjeno mnogo građana,dok su trojica-četvorica vojnika ostala na licu mesta u besvesti, jer sudobili kamen iz pločnika u glavu. Ipak je Kaligula sprečio daljenerede, te je Tiberijev leš bio spaljen na Marsovom Polju onako kakoveć valja i treba. Posmrtni govor je održao sam Kaligula. To je bila iironična beseda održana više reda radi, ali je ona bila cenjena zatošto je u njoj bilo dosta reči o Avgustu i Germaniku, a manje oTiberiju.

Na jednoj gozbi koju je dao iste noći Kaligula je ispričao jednupriču koja je rasplakala ceo skup i jako mu podigla ugled. On jerekao da je jednoga dana u zoru, baveći se u Mizenumu, aspopadnut kao i obično nesanicom zbog bola koji su mu zadali smrtnjegove matere i braće, odlučio da se bar osveti njihovom ubici, pakud puklo da puklo. Dočepao je bodež koji je pripadao nekadanjegovom ocu i smelo upao u Tiberijevu sobu. Imperator je ležaostenjući i preturajući se, pritisnut strašnom morom. Kaligula je

podigao mač da ga probode, ali mu je u tome času u ušima snažnoodjeknuo božanski glas, koji mu je rekao: – Ruku k sebi unuče! Ubitiga – to bi bilo bezbožno delo.

Kaligula je odgovorio duhu:– O, bože Avguste, ta on je ubio moju mater i moju braću, koji

su tvoji potomci! Zar ne bi trebalo da ih osvetim čak i po cenu da seceo svet otpadi od mene zbog oceubistva?

Ali mu je Avgust na to odgovorio:– O, velikodušni sine, koji si već određen da budeš imperator,

znaj da nema potrebe da to činiš. Sledujući mome naređenju, furijese svake noći svete za tvoje mile i drage u trenutku kad Tiberijesanja.

I tako je on tobož stavio bodež na sto pored postelje i otišao.Kaligula međutim, nije mogao da objasni šta se posle dogodilo kadje svanulo i kad je Tiberije video na stolu to ubojno sečivo, ali jeuzeto kao izvesno da se Tiberije nije usuđivao ni da pita.

Glava XXIX

Kaliguli je bilo dvadeset pet godina kada je postao imperator.Retko kad, a možda nikad pre toga u istoriji sveta, nije jedannaslednik prestola bio pozdravljen sa toliko velikom radošću prilikomsvog stupanja na presto, a retko je kada iko mogao tako lako i dazadovolji skromne želje svoga naroda, koji je žudeo samo za mirom isigurnošću. Kaligula je zatekao državnu riznicu punu do vrha,odlično obučenu vojsku i odlično uređenu upravu, a tome svemu jetrebalo posvetiti samo malo pažnje, pa da sve teče u savršenomeredu. I pored toga što je Tiberije zapostavljao svoje dužnosti,imperija još uvek nije bila u zastoju, jer je toliko bio snažan podstrekkoji joj je dala Livija. Uza sve te pogodnosti dolazili su i ona ljubav ipoverenje koje je narod ukazivao Kaligulinom ocu Germaniku, a kojisu Kaliguli takođe pali u nasleđe. Sem toga, valja imati na umu i onoolakšanje koje su svi osetili posle Tiberijeve smrti. Kaliguli se, dakle,ukazala sjajna prilika da uđe u istoriju kao „Dobri Kaligula” ili „MudriKaligula” ili „Kaligula – Spasilac”. Nažalost, zalud je pisati o timmogućnostima! Jer da je on bio čovek kakvim ga je narod zamišljaoon nikada ne bi ni nadživeo svoju braću, niti bi ga Tiberije izabrao zasvoga naslednika. Seti se, o Klaudije, s kakvim se prezirom stariAtenodor izražavao o takvim nemogućim uslovima; on je imao običajda kaže: „Da se drveni konj u Troji oždrebio, danas bi zob već bilamnogo jevtinija!”

Kaliguli je isprva prijalo da hrabri one besmislene pogrešnenazore koje su svi, naravno svi izuzev mene, moje majke, Makrona inekoliko drugih ljudi, imali o njegovoj naravi, pa je unekoliko i delao uskladu sa predstavom koju je o njemu svet pogrešno stvorio. On je,uostalom, želeo da učvrsti svoj položaj. Postojale su dve stvari kojesu mu unekoliko vezivale ruke: to je, pre svega, bio Makron, koji jebio moćan, pa prema tome i opasan; drugu opasnost je predstavljaoGemel. Jer kada je čitana Tiberijeva oporuka (koju su, tajnosti radi,kao svedoci potpisali neki oslobođenici i nepismeni ribari!) utvrđenoje da Tiberije, svakako iz pakosti, nije odredio Kaligulu za svog prvognaslednika, a Gemela tek za naslednika u drugom stepenu, ako bise nešto dogodilo Kaliguli, već im je obojici naporedo zaveštao vlast,odredivši da oni treba da vladaju na smenu. Ali Gemel još nije bio

punoletan, te mu još nije ni bilo dozvoljeno da prisustvuje sednicamaSenata, a Kaligula je već bio na jednom visokom položaju u državnojupravi i prvosveštenik. Senat je zato oberučke prihvatio Kaligulinomišljenje da Tiberije nije bio pri čistoj svesti kada je pisao svojuoporuku, te je bez ikakvog ograničenja poverio svu vlast samoKaliguli. Osim te odredbe o Gemelu, kome nije isplatio ni njegovudeo u ličnoj blagajni, tvrdeći da je ona nerazlučivi sastavni deoimperatorovog prava, Kaligula je poštovao sve druge tačkeTiberijeve oporuke, pa je odmah isplatio sva druga Tiberijevazaveštanja.

Dvorska straža je trebalo da primi dar od pedeset zlatnika poglavi; da bi mogao biti siguran u njenu vernost u slučaju Makronovoguklanjanja, Kaligula je udvostručio tu svotu. Isplatio je i stanovnicimaRima onih četiri stotine i pedeset hiljada zlatnika koje im je zaveštaoTiberije, pa je sam tome iznosu dodao još po tri zlatnika po glavi;rekao je da je on već čim je postao punoletan želeo da ih obdari, alida mu je to zabranio stari imperator. Vojska je dobila isto onoliko kaoi posle Avgustove smrti, ali joj je novac ovoga puta odmah bioisplaćen. Štaviše, Kaligula je isplatio i novac koji je Livija ostavilaraznim osobama, a koji smo mi naslednici odavno otpisali kao dugkoji se nikad neće moći naplatiti. Meni su naročito pale u oči dvetačke iz Tiberijeve oporuke: on mi je posebno zaveštao sve oneistorijske knjige koje sam nasledio od Poliona, ali koje su miprevarom bile uzete, zatim mnoge druge skupocene knjige, kao idvadeset hiljada zlatnika; sem toga mi je palo u oči da je on iVestinoj prvosveštenici, Vipsanijinoj unuki, zaveštao sto hiljadazlatnika, s tim da ih može upotrebni po svojoj volji, bilo za sebe ili zavestalke. Vestina prvosveštenica, koja je bila unuka ubijenog Gala,dala je međutim te zlatnike pretopiti u jednu veliku urnu za njegovpepeo.

Primivši ova Livijina i Tiberijeva zaveštanja, ja sam se dostaobogatio. Kaligula me je iznenadio i time što mi je pored toga isplatioi onih pedeset hiljada zlatnika koje sam nekada bio poklonioGermaniku (u vreme pobune vojske na Rajni). On mi je tom prilikomrekao da je istinu o tome čuo od svoje majke. Nije dozvolio da gaodbijem, govoreći da će me, ako se i dalje budem opirao, prinuditi daprimim i sve prispele kamate, rekavši da on duguje ovo uspomeni

svoga oca. Kada sam ispričao Kalpurniji o mome novonastalombogatstvu, ona se izgleda više sneveselila nego što se obradovala.

– To ti neće doneti sreću, rekla je ona. Mnogo je bolje biti samoonoliko imućan koliko si bio, nego da se izlažeš opasnosti da tipotkazivač i optužujući te za veleizdaju, otmu sav imetak.

Kao što se čitalac verovatno seća, Kalpurnija je nasledila Akteju.Ona je bila jako pametna za svoje godine, a bilo joj je teksedamnaest. Rekao sam joj:

– Šta hoćeš time da kažeš, Kalpurnija? Potkazivači? Nemasada više potkazivača u Rimu, a ni suđenja zbog veleizdaje.

Ona mi je odgovorila:– Nisam čula da su potkazivači ukrcani u onaj isti brod koji je

odvezao Tiberijeve Spintrijane!(Kaligula je prognao sve one namazane i ulickane Tiberijeve

„siročiće”. Da bi javno pokazao svoju čestitost, on ih je sve zajednoposlao na Sardiniju, jedno veoma nezdravo ostrvo, pa im je naredioda poštenim radom stiču pravo na život, i to gradeći puteve. Neki odnjih su jednostavno legli i umrli kada su im date lopate i pijuci;međutim, ostali su, ma kako inače bili po prirodi leni, bičem nateranida se bace na posao. Ali se njima uskoro opet osmehnula sreća:ostrvo je iznenada napao neki gusarski brod, pokupio ih i odveo ih uTir, gde su kao robovi prodati bogatim istočnjačkim razvratnicima.) –Ali valjda se neće usuditi da opet počnu sa svojim starim zanatom,Kalpurnija?

Ona ostavi na stranu svoj vez, pa reče:– Klaudije, ja nisam ni političar ni naučnik, ali ja u svakom

slučaju umem da računam i da se služim svojim razumom bludnice.Koliko je novca ostavio stari imperator?

– Oko dvadeset sedam miliona, a to je golema svota!– A koliko je novi imperator isplatio li vidu nasledstva i pojedinih

zaveštanja?– Oko tri i po miliona. Da, isplatio je najmanje toliko.– A, koliko je uvezao pantera i medveda, lavova i tigrova, divljih

bikova i šta ti ja sve znam, od trenutka kad je postao imperator, da binjegovi lovci imali šta da ubijaju po amfiteatrima i u cirkusu?

– Pa, oko dvadeset hiljada. Možda i više.– A koliko je drugih životinja žrtvovano po hramovima?

– Ne znaim. Predpostavljam da ih je bilo između sto i dvestotine hiljada.

– A i oni plamenci i pustinjske antilope, kao i zebre i britanskidabrovi, mora da su ga nešto stajali. Sve to, pa kupovanje onih silnihživotinja i plaćanje lovaca po amfiteatrima, pa mačevaoci, jer ni njihne smemo zaboraviti. Čula sam da dobijaju četiri puta onoliko kolikosu primali u Avgustovo vreme; pa onda sve one javne gozbe, iukrašene kočije, i pozorišne predstave, jer se govori da je onglumcima, kad je pozvao natrag one koje je bio prognao stariimperator dao platu za sve one godine kada nisu bili u Rimu. Divno,zar ne? Pa – tako mi bogova! – tu valja uračunati i onaj silni novackoji je potrošio na trkačke konje. Dakle, ako se to sve sabere, morabiti da mu nije ostalo mnogo više od dvadeset miliona, zar ne?

– Mislim da si u pravu, Kalpurnijo.– Dakle, sedam miliona za tri meseca! Ako Kaligula tako

nastavi, neće mu mnogo pomoći čak ni ako mu svi bogati ljudi nasamrti zaveštaju sav svoj novac. Imperatorovi prihodi su sada manjinego što su bili u vreme kada je tvoja staramajka vodila brigu o njimai sama pregledala račune.

– Možda će početi malo da štedi kada ga prođe prvi zanos. Onprvi put u životu ima novac koji može da troši. Uostalom, on zatrošenje novca ima dobar izgovor: on tvrdi da je u Tiberijevo vremenagomilavanje novca u državnoj blagajni imalo najgore posledice potrgovinu. Zato želi da opet pusti koji milion zlatnika u promet.

– U redu, ti ga bolje poznaješ nego ja. Možda će i znati kadatreba da se zaustavi. Ali ako ovako nastavi, on kroz neku godinuneće imati ni prebijene pare, a šta misliš, ko će onda plaćati? Zatosam ti i govorila o potkazivačima i suđenjima za veleizdaju.

– Kalpurnijo, rekao sam joj ja, kupiću ti bisernu ogrlicu, dok jošimam novca. Ti si isto toliko pametna koliko si i lepa. Ali se nadamda isto tako umeš i da držiš jezik za zubima.

– Ja više volim gotovinu, odgovorila mi je ona. Ako, naravno,nemaš ništa protiv...

I ja sam joj već idućeg dana dao pet stotina zlatnika. Kalpurnija,bludnica i kći bludnice, bila je pametnija, i vernija, i plemenitija, iiskrenija, nego ijedna od one četiri žene plemenita roda kojima samse ženio. Zato sam uskoro počeo da joj poveravam svoje lične

poslove, a mogu odmah reći da nikad nisam zažalio što sam toučinio.

Čim je završena Tiberijeva sahrana, Kaligula je i pored veomarđavog vremena otišao brodom na ona ostrva na kojima su bilipokopani njegova mati i njegov brat Neron. On je tamo prikupionjihove upola sagorene zemne ostatke, doneo ih u Rim, spalio ihkako se pristoji i pobožno ih sahranio u Avgustovoj grobnici. U častuspomene na svoju majku on je ustanovio jednu novu svakogodišnjusvetkovinu, praćenu borbama mačevima i konjskim trkama, kao igodišnje prinošenje žrtava njenom duhu i senima njegove braće. Onje mesecu septembru dao ime Germanik, kao što je prethodni mesecbio nazvan po Avgustu. A takođe je jednim jedinim ukazom obasuomoju majku svima onim počastima koje je Livija stekla za vremečitavoga svog života, pa ju je naimenovao i za Avgustovuprvosveštenicu.

Kaligula je zatim obnarodovao opštu amnestiju, pustio svepolitičke zatvorenike i pozvao sve prognane muškarce i žene da sevrate u Rim. On je čak prikupio jednu veliku gomilu spisa iz krivičnogarhiva, koji su se ticali progona njegove majke i njegove braće, pa ihje javno spalio na trgu, zaklinjući se da te spise nije ni pročitao, te dase oni koji su bili potkazivači ili koji su na bilo koji način doprineližalosnoj sudbini njegovih dragih ne treba ničega da se plaše:uništena su sva svedočanstva o tim zlim danima. U stvari, on jespalio samo prepise: same spise je ipak sačuvao. On je pošao zaAvgustovim primerom i podvrgao ispitivanju vladanja sve senatore ivitezove, lišavajući časti i zvanja sve nedostojne članove tih redova;a poveo se i za Tiberijevim primerom, odbijajući sve počasti, osimnaslova imperatora i Pokrovitelja Naroda, pa je zabranio da se magde postavljaju njegovi kipovi. Pitao sam se koliko će dugo biti takoraspoložen i koliko će dugo držati obećanje koje je dao senatorimaonom prilikom kada su mu izglasavana imperatorska prava, naimeobećanje da će on svoju vlast deliti sa njima i biti njihov veran sluga.

Pošto je već vladao šest meseci, on je septembra, kada suisticala ovlašćenja dotadašnjim konzulima, sam na neko vreme uzeokonzulstvo na sebe. A šta mislite, koga je izabrao za drugogkonzula? Nikog drugog nego baš mene – mene koji sam dvadeset trigodine ranije molio Tiberija da mi podari prava, a ne samo prividne

časti, mene koji bi se sada rado odrekao ponuđenog mi položaja, i tou korist ma koga drugog! Nije to bilo zato što sam želeo da nastavimsvoje pisanje (jer ja sam upravo bio završio i ispravio svoju IstorijuEtrurije, a još nisam bio ni započeo neku drugu knjigu), već zato štosam potpuno bio zaboravio pravila, zakone i običaje po kojima sevode poslovi – dakle sve ono što sam nekada proučavao sa tolikomara – tako da sam se osećao veoma nelagodno u Senatu. Poštosam samo retko kad bio u Rimu, ja nisam mogao ni da se snađem,nisam znao ni kome i kada treba da se obratim ako hitno trebasprovesti neku meru, a nisam znao ni koji ljudi u Rimu imaju nekustvarnu moć. Imao sam dakle velike neprilike sa Kaligulom skoro odsamog početka. Poverio mi je najpre zadatak da se pobrinem zakipove Nerona i Druza, koje je on želeo da podigne i njima posvetina Trgu; grčki trgovac, kod koga sam izvršio porudžbinu, obećao mije i zadao mi tvrdu veru da će ih završiti do dana koji je bio određenza svečani obred, negde početkom decembra. Tri dana pre rokaotišao sam kod kamenoresca da vidim kako izgledaju ti kipovi.Lupeži, avaj, još nisu bili ni počeli sa radom! Izvinjavali su se tvrdećida im je mramor, koji ima potrebnu boju tek pre nekoliko trenutakastigao. Razbesneo sam se (kao što mi se to često događa u takvimprilikama, ali moja ljutnja ne traje dugo) i podviknuo im da ću – akose smesta ne bace na posao i ako ne budu radili danonoćno – čitavuradnju – vlasnika, zanatlije i radnike – najuriti iz Rima. Izgleda dasam im time uterao strah u kosti, jer – iako je Neron bio završen napola dana pre svečanog obreda (a mora se priznati da je kip biodobro pogođen) – neki uzbuđeni a nepažljiv kamenorezac je nekakoprelomio Druzovu ruku u zglavku. Takav prelom se naravno možepopraviti, ali se prelom uvek može i primetiti, a ja nisam smeo uovako svečanoj prilici da ponudim Kaliguli zakrpljen kip. Ostalo mi jejedino da smesta odem do njega i da mu kažem da Druz neće biti navreme gotov. O, nebo, kako se on tada razjario! Pretio mi je da ćeme lišiti konzulstva i nije hteo da čuje nikakva opravdanja. Srećom,on je već bio rešio da se sutradan odrekne položaja konzula u koristljudi koji su prvobitno bili izabrani, pa me je zamolio da i japodnesem ostavku; tako je njegova pretnja ostala bez ikakvihnezgodnih posledica, a ja sam čak, zajedno s njim, bio izabran zakonzula na dalje četiri godine.

Morao sam da se preselim u dvor, u kome mi je stavljen naraspolaganje veći broj soba, ali kako je Kaligula, povodeći se zaAvgustom, držao oštre govore protiv svake povrede morala, nisamsmeo da povedem sobom i Kalpurniju, iako u to vreme nisam biooženjen. Ona je, na moju veliku žalost, morala da ostane u Kapui, aja sam mogao da je posećujem samo s vremena na vreme.Međutim, Kaligula kao da je smatrao da on sam stoji s one stranedobra i zla. Njemu je već dojadila Makronova žena Enija – od koje seMakron već bio i razveo na njegov zahtev i na njegovo obećanje daće je uzeti za venčanu suprugu – pa je obično sa nekoliko veseljaka,koje je nazivao „izviđačima”, lutao noću Rimom tražeći slučajneljubavne doživljaje. Ti „izviđači” su obično bila tri mlada stožernačasnika, zatim dva čuvena mačevaoca, glumac Apel, zatim Evtih,najbolji rimski vozač na kočijama, koji je stizao prvi skoro u svakojtrci u kojoj bi uzeo učešća. Kaligula je odmah potpuno stao na stranuzelenih, pa je razaslao svugde po svetu ljude da traže brze konje.On je pronašao neko versko opravdanje za javne trke kočijama, paje sunčanih dana održavao i po dvadeset trka. Zaradio je silannovac, čikajući bogataše da se klade na druge boje, dakle protivnjega, a oni su to učtivosti radi morali i činiti. Ali ti njegovi dobici bilisu kako bi to narod rekao, samo kap vode prema okeanu njegovihizdataka. U svakom slučaju, on je noću, prerušen, izlazio sa timsvojim „izviđačima” posećujući najprljavije krčme i javne kuće Rima;on i njegovi drugovi obično su dolazili u sukob sa noćnim stražarima,pa su često morali da beže uz mnogo buke i veliku tuču, ali sezapovednik noćnih stražara uvek starao da zataška stvar.

Sve tri Kaliguline sestre, Druzila, Agripinila i Lezbija, bile suudate za plemiće; on im je, međutim, naredio da se moraju preseliti udvor, da bi ubuduće živele u njemu. Agripinili i Lezbiji je rekao dapovedu i svoje muževe, ali je Druzila morala da dođe sama; njen semuž zvao Kasije Longin i bio je odaslan u Malu Aziju kao namesnik.Kaligula je zahtevao da se prema njegovim sestrama postupa snajvećim poštovanjem, pa im je podario sve one povlastice kojeuživaju vestalke. Naredio je da se prilikom javnih molitvi za njegovozdravlje i njegovu sreću spominju i njihova imena, a one su poredtoga pominjane čak i u zvaničnoj zakletvi koju su mu polagalislužbenici i sveštenici prilikom svog ustoličenja. (...„Neću ništa više

ceniti svoj život ili živote svoje dece od Njegovog života i životaNjegovih sestara”, glasila je ta zakletva.) Ponašao se prema svojimsestrama na takav način da je to zbunjivalo narod, jer se vladao takokao da su mu one žene, a ne sestre!

Najviše je ipak voleo Druzilu. Iako se srećno oslobodila muža,ona je izgledala stalno nesrećna, i to sve nesrećnija ukoliko seKaligula više brinuo za nju. On ju je ponovo udao, ali samo prividno,za jednog svog rođaka, Emilija Lepida, koga sam već spomenuo kaomlakonju i mlađeg brata one Emilije, Julijine kćeri, sa kojom seumalo nisam oženio i sam dok sam još bio momčić. Ovaj EmilijeLepid, koga su svi zvali Ganimed (zbog njegovog ženstvenogizgleda i krajnje poniznosti prema Kaliguli), bio je istaknuti člandružine „izviđača”. On je bio sedam godina stariji od Kaligule, ali jeKaligula postupao s njim kao da je u pitanju dečko od trinaestgodina, a izgledalo je da se to Ganimedu i sviđalo. Druzila naravnonije trpela Ganimeda. Međutim, Agripinila i Lezbija su se stalnomotale oko njegove spavaće sobe ili se vukle po njoj, smejući se,šaleći se i šegačeći se sa njim. Njihovi muževi kao da se nisunaročito uzbuđivali zbog toga. Ja sam smatrao da je život u dvoruveoma protivan pristojnom redu. Neću time da kažem da meni ličnonisu bile pružane sve ugodnosti ili da posluga nije dobro znala svojedužnosti, da posetioci nisu primani na uobičajeni način ili sauobičajenim učtivostima. Ali ja nikad nisam mogao biti sasvimsiguran kakve nežne veze postoje između ma koje dve ličnosti uzetenasumce iz moje okoline. Jedno vreme je izgledalo kao da suAgripinila i Lezbija izmenjale muževe, a opet nekom drugom prilikomčinilo se da Apel ima nekakve bliske veze sa Lezbijom, a vozačkočija sa Agripinilom. Što se pak tiče Kaligule i Ganimeda – nego otome sam već dosta rekao, pa mislim da je jasno šta znače onemoje reči „protivno redu”. Ja sam među tim svetom bio jedinasredovečna osoba i nikako nisam mogao da shvatim nazore i navikeovog novog naraštaja.

Gemel je takođe živeo na dvoru: On je bio zaplašen, nežandečko, koji je grizao nokte do krvi i koji je obično sedeo u nekomuglu i crtao vodene vile i satire ukrašavajući vaze. Ne mogu mnogoda kažem o njemu – razgovarao sam s njim samo jednom ili dvaredjer sam ga sažaljevao, pošto ni on, onako isto kao ni ja, nije spadao

u ovakvo društvo; on je verovatno smatrao da želim da ga ispitujem ida ga navedem da se nešto izlane protiv Kaligule; u svakom slučajuon mi je odgovarao samo jednosložnim da ili ne. Onoga dana kadase on prvi put ogrnuo togom zrela čoveka, Kaligula ga je usvojio zasina i naslednika, imenujući ga istovremeno i za vođu omladine; alito ni u kom slučaju nije bilo isto što i deliti carsku vlast sa njim.

38. god. n. e.Kaligula se jednom razboleo i čitavih mesec dana nije bilo nade

da će ostati u životu. Lekari su njegovu bolest nazvali zapaljenjemmozga. Svet je u Rimu bio toliko pogođen njegovom bolešću da jegomila koja nikada nije brojala manje od deset hiljada ljudi,danonoćno okružavala dvor nadajući se nekom povoljnijemizveštaju. Ljudi su stalno poluglasno mrmljali i šaputali; šum koji jedopirao do mojih prozora ličio je na žuborenje udaljene reke kojateče šljunkovitim koritom. Bilo je nekoliko zaista čudnovatih znakovanarodne zabrinutosti. Neki ljudi su čak istakli natpise na svojimdomovima kojima su obećavali Smrti da će joj za uzvrat poklonitisvoje živote samo ako povuče ruku i poštedi njihovog imperatora. Ponekom opštem prećutnom dogovoru sva buka saobraćaja, uličnavika i muzika obustavljeni su već na odstojanju od pola milje, pa i navećoj udaljenosti od dvora. To se još nikad nije dogodilo, pa čak ni zavreme one Avgustove bolesti kada ga je tobož Muza izlečio. Ali sulekareki izveštaji uvek glasili: „Bez ikakve promene”.

Jedne večeri Druzila je zakucala na moja vrata i rekla:– Striče Klaudije! Imperator želi smesta da te vidi. Pođi odmah.

Ne časi ni časa!– Šta on hoće od mene?– Ne znam. Ali, tako ti neba, oraspoloži ga nekako! On ima mač

pri sebi. Jutros mi je stavio vrh mača pod grlo. Ubiće te ako mu nebudeš rekao ono što želi da čuje od tebe. Tvrdio je da ga ne volim.Morala sam da se zaklinjem i stalno iznova zaklinjem da ga volim.Rekla sam mu: „Ubij me, ako hoćeš dragane!” Oh, striče, zašto samse uopšte i rodila! On je lud. Oduvek je i bio lud. Ali on je sada višenego lud: on je opsednut.

Otišao sam u Kaligulinu spavaću sobu; ona je bila zastrta teškimzavesama i debelim ćilimima. Pored postelje je goreo žižak. Vazduh

je ružno zaudarao. Kaligula me je pozdravio, ali mu se po glasumoglo osetiti da traži kavgu.

– Opet si zakasnio! Zar ti nisam naredio da požuriš?Kaligula nije izgledao bolesno, već samo nezdravo. Dva snažna

gluvonema čoveka sa sekirama u ruci čuvala su stražu pored njega,svaki sa po jedne strane postelje. Rekao sam, pozdravljajući ga: –O, kako sam žurio! Da nemam hromu nogu, bio bih stigao skoro prenego što sam i pošao. Kako se radujem što te vidim živog i što opetčujem tvoj glas, Cezare! Smem li se nadati da se bolje osećaš?

– Nikad nisam ni bio stvarno bolestan! – odgovori mi Kaligula.Samo sam se odmarao. Ali sam se i preobrazio, a to je najznačajnijidogađaj u istoriji. Ne treba se zato ni čuditi što se Rim pritajio.

Osećao sam da on ipak želi da ga sažaljevam:– Da li je taj preobražaj bio bolan, imperatore? Nadam se da

nije.– Isto toliko bolan kao da sam bio sam sebi mati. Imao sam

veoma težak porođaj. Srećom, već sam sasvim zaboravio te muke.Ili skoro sasvim. Jer ja sam bio dete sazrelo pre vremena, pa sejasno mogu setiti kako se na licima babica čitalo divljenje za vremedok su me kupale, kad sam izišao na svetio dana; a sećam se iukusa koje je imalo vino koje su mi kanuli na usne da bi me osvežiliposle borbe koju sam morao da izdržim pre nego što sam došao nasvet.

– Zaista zadivljujuće pamćenje, imperatore! Ali da li bih poniznosmeo da te pripitam kakav se to upravo slavni preobražaj odigrao satobom?

– Zar to nije očigledno već na prvi pogled? – upitao me je onljutito.

Druzilin izraz „opsednut” i razgovor koji sam imao sa mojomstaramajkom kada je umirala omogućili su mi da uvidim kako stvaristoje. Pao sam odmah ničice pred njim i pozdravio ga onako kako sepozdravljaju samo bogovi.

Posle jednog ili dva minuta zapitao sam ga, i dalje ležeći prostrtna podu, da li sam ja prvi čovek kome je bilo dato da mu se poklonikao bogu. Odgovorio mi je da sam zaista prvi, te ja smesta izlihčitavu gomilu reči zahvalnica zbog te časti. On me je, udubljen uneke misli, bockao vrhom mača po vratu. Mislio sam da mi nema

spasa. Odjednom on reče: – Priznajem: ja sam još uvek u oblikuobičnog smrtnika, pa nije ni čudo što nisi odmah uočio da sambožanstvo.

– Ne znam kako sam mogao biti tako slep! – zamucah ja. Tvojelice u ovom polusvetlu sija kao neka svetiljka.

– Sija? – upita on, živahnuvši. Ustani i dodaj mi ogledalo.Pružio sam mu ogledalo od uglačanog čelika, i on se složio sa

mnom da mu je lice zaista kao ozareno nekom svetlošću. U naletudobrog raspoloženja on se tada raspričao o samome sebi.

– Uvek sam znao da će se to dogoditi, rekao je on. Uvek sam seosećao kao neki bog. Zamisli samo: kad mi je bilo dve godine,ugušio sam pobunu očeve vojske i tako spasao Rim! To je čudo oddela i ono liči samo na one priče koje se kazuju o bogu Merkuru kaodetetu ili o Herkulu koji je još u kolevci udavio zmiju.

– A Merkur je samo ukrao nekoliko volova, dodao sam ja, iizmamio po koji zvuk liri. U poređenju sa tvojim podvigom, sve je tobeznačajno!

–A ja sam, štaviše, ubio svoga oca kad mi je bilo samo osamgodina! Jov nikada nije uradio tako nešto: on je samo prognao svogstarog roditelja.

Smatrao sam da iz njega govori bezumlje, ali sam ga ipakhladno zapitao:

– Zašto si to učinio?– Smetao mi je – odgovori mi Kaligula. Pokušavao je da me

obuzda, mene, mladoga boga, zamisli samo! Ali zato sam ga jatoliko uplašio da je od toga i umro. Krišom sam unosio mrcine u našdom u Antiohiji i krio ih ispod rasklimatanih opeka; ja sam šaraozidove čarobnim znacima; a ja sam i doneo u svoju spavaću sobujednog petla, koji je svojim kricima izdavao naređenja mome ocu! Jasam i onaj koji mu je ukrao njegovu Hekatu. Pogledaj, evo je ! Uvekje držim ispod svoga uzglavlja.

I on mi pokaza zelenu amajliju od jaspisa. Meni se sledilo srce ugrudima kad sam je ugledao. Upitao sam ga užasnutim glasom:

– Dakle ti si to učinio? I to si se ti kroz onaj uski prozor uvukao uzaključanu sobu i u njoj iscrtao čarobne znake?

Kaligula je ponosito klimnuo glavom i nastavio da blebeće dalje:

– Znaš, ja nisam samo ubio svog rođenog oca, nego i čovekakoji me je usvojio – dakle Tiberija! I dok je Jov obljubio samo jednusestru, Junonu, ja sam obljubio sve tri svoje sestre! Martina mi jerekla da treba tako da postupim ako želim da budem kao Jov.

– Ti si, znači, dobro poznavao Martinu?– Kako da ne! Kada su moji roditelji bili u Egiptu, ja sam je

posećivao svake noći. Ona je bila veoma mudra žena. Reći ću ti jošnešto: i Druzila je božanstvo. Obnarodovaću to onog istog danakada budem objavio da sam i sam bog. O, koliko volim Druzilu!Skoro isto onoliko koliko i ona voli mene.

– Smem li da te pitam za tvoje svete namere? Ovaj preobražajće svakako silno uticati na budućnost Rima.

– Svakako! Ja ću pre svega uterati strah u kosti čitavome svem.Neću dozvoliti da i dalje vlada mnome gomila džandrljivih staraca.Pokazaću ja već njima. Nego, sećaš li se ti tvoje stare babe, Livije?Kakva je to bila šala! Ona je nekako uvrtela sebi u glavu da ona ponečemu treba da bude onaj večni bog čiji su dolazak na Istoku stalnoproricali već punih hiljadu godina. Mislim da je Trazil nju obmanamanaveo da poveruje da je baš ona taj bog. Trazil uostalom nikada nijelagao, ali je voleo da dovodi ljude u zabludu. Stvar je u ovome: Livijanije tačno poznavala celo proročanstvo. Bog će biti muškarac, a nežena, i neće se roditi u Rimu, iako će vladati Rimom (a ja sam rođenu Ancijumu!) i rodiće se u vreme mira (kao što sam se ja rodio), aliće prouzrokovati bezbrojne ratove tek posle svoje smrti. Umrećemlad i isprva će ga voleti njegov narod, ali će ga posle omrznuti, teće skončati bedno, napušten od svih. „Njegove sluge će piti njegovukrv.” A posle svoje smrti on će vladati nad svim drugim bogovima kojipostoje i vladaće u zemljama koje se sada i ne zna da postoje! A tomogu biti, naravno samo ja: Martina mi je rekla da su se u poslednjevreme na Bliskom Istoku javile mnoge prilike koje jasno pokazuju dase bog najzad već i rodio. Jevreji su se najviše uznemirili. Oni suosetili da se to nekako njih najviše tiče. Predpostavljam da je to zatošto sam ja jednom sa mojim ocem posetio njihov grad Jerusalim, pase onde prvi put i pokazala moja božanska ličnost.

Kaligula je zastao za trenutak, a ja sam ga upitao:– Žarko želim da doznam podrobnije podatke o tome događaju.

– O, nije to bilo ništa naročito. Šale radi posetio sam neku kućuu kojoj su njihovi sveštenici i učenjaci raspravljali o verskimpitanjima, pa sam iznenada uzviknuo: „Vi ste gomila običnih glupavihstarih varalica! Ništa vi ne znate o svemu tome!” Moje reči su dokrajnosti zabezeknule prisutne, a jedan sedobradi starac me jeupitao: „O! Da nisi ti onaj o kome govore proroštva?” „Da!” odgovorihmu smelo ja, a on na to reče, plačući od ushićenja: „Pouči nas!“ Jamu odgovorih: „Ni govora! To bi mi bilo ispod časti!” – pa ondautekoh iz te kuće. Trebalo je da si tada video njihova lica. Ne, Livijaje bila samo pametna i sposobna žena (iako malo na svoju ruku) ulice sam joj jednom rekao da je ona ženski Odisej – a jednoga danaću je možda i proglasiti za boginju, kao što sam joj i obećao, ali toveć nije tako hitna stvar. Ona nikada neće postati neka važnaboginja. Možda ću je proglasiti za boginju pisara i blagajnika, poštoje ona umela dobro da računa. A stavićemo pod njenu zaštitu itrovače, kao što je i Merkur, pored trgovaca i putnika, zaštitnik čak ilopova.

– Tako bi bilo i pravo, rekao sam ja. Ali želeo bih što pre dadoznam jedno: kojim imenom treba da ti se obraćam? Da li bi, naprimer, bilo pogrešno ako bih te zvao Jovom? Zar nisi ti još veći odJova?

– O, svakako sam veći od Jova, odgovori mi Kaligula, ali samzasada još uvek bezimen. Mislim da se nazovem Jovom, latinskimJovom za razliku od grčkog Zevsa. Moraću se uskoro razračunati snjim. Već isuviše dugo sprovodi on svoju volju!

Upitao sam ga:– Kako to da i tvoj otac nije bio bog? Nikada još nisam čuo za

boga čiji otac nije takođe bio bog.– To je sasvim prosto: bog Avgust je bio moj otac!– Ali on te nikada nije čak ni usvojio! On je samo usvojio tvoju

stariju braću, a tebe je ostavio da produžiš Germanikovu lozu.– Ja i nisam hteo reći da mi je on poočim. Hteo sam samo reći

da me je rodila Julija u rodoskrvnom odnosu sa njim. Mora biti dasam njegov sin. To je jedino moguće rešenje. Ja u svakom slučajunisam Agripinin sin: njen otac je bio niko i ništa. I sama takvapomisao je prosta besmislica.

Ja naravno nisam bio toliko lud da mu ne predočim da u tomslučaju Germanik nije njegov otac, te prema tome ni njegove sestrenisu njegove sestre, već samo bratanice. Težeći da ga oraspoložim(kako mi je i Druzila savetovala), rekao sam mu: – Ovo jenajsvečaniji čas moga života. Dopusti mi da se udaljim i da ti, s onomalo snage što mi je još ostalo, odmah prinesem žrtve. Božanskizrak koji ti izdišeš suviše je snažan za moje nozdrve običnogsmrtnika. Skoro sam se već onesvestio.

U prostoriji je zaista bilo strašno zagušljivo: od dana kada je biolegao u postelju, Kaligula nije dozvolio da se otvore prozori. On mi jena molbu odgovorio ovim rečima: – Idi s mirom! Mislio sam da teubijem, ali to ipak neću učiniti. Reci izviđačima da sam postao bog ida mi je lice ozareno svetlošću, ali nemoj im ništa više govoriti.Naređujem ti da ostalo obviješ velom svetoga ćutanja!

Ja sam se tada opet bacio na pod, pa sam, idući nasatke,napustio sobu. Ganimed me je zaustavio u hodniku i upitao šta imanovo. Rekao sam mu:

– Upravo se preobrazio u boga, i to – kako on tvrdi – u veomavažnog boga. Lice mu blista!

– To su zle vesti za nas obične smrtnike, reče mi Ganimed. Ali jasam predviđao da će se tako nešto kad tad dogoditi. Hvala ti namigu koji si mi dao. Upozoriću i ostale. Da li Druzila već zna za ovo?Ne? Onda moram reći i njoj.

– Reci joj da je i ona boginja, dodao sam, jer možda sama to jošnije ni primetila!

Vratio sam se u svoju sobu, misleći: „Ovo je ispalo da ne možebiti bolje! Svi će ubrzo uvideti da je on lud, pa će ga i zatvoriti. Asada nije više u životu nijedan Avgustov potomak koji je dovoljnostar da bi mogao postati imperator, naravno ako izuzmemoGanimeda, ali on nije ni dovoljno omiljen u narodu niti dovoljnoodlučan: republika će dakle biti ponovo uspostavljena! Kaligulin tastSilan je čovek koji bi to mogao da sprovede. On je najuticajnijaličnost u Senatu, a ja ću ga već podstaći i pomoći mu. Kad bismosamo mogli da se oslobodimo Makrona i da umesto njega postavimonekog poštenog čoveka za zapovednika dvorske straže, sve bi išlokao po loju. Straža je međutim najveća prepreka. Njeni pripadniciznaju da im nikada jedan republikanski Senat ne bi izglasao poklone

od pedeset pa i sto zlatnika po čoveku. Da, tek je onda monarhijadobila sva obeležja istočnjačke despotije kada je Sejanu palo napamet da dvorsku stražu pretvori u neku vrstu lične vojske mogastrica Tiberija. Trebalo bi zato da rasturimo njen logor i da stražareopet nastanimo po privatnim kućama, kao što je to ranije bilouobičajeno.”

Ali – može li se uopšte u tako nešto i poverovati? – ceo svet jebez ijedne jedine reči prihvatio Kaligulu kao boga! On se privremenoograničio na to da pusti da se prvo privatno govori o tome, ali jezvanično još uvek ostao običan smrtnik. Da nije tako učinio, bili bipokvareni njegovi slobodni i neusiljeni odnosi s izviđačima, a propalabi mu i mnoga njegova druga zadovoljstva ako bi, čim bi se on samopojavio, svi morali da padnu ničice na pod. Ali već u roku od desetdana posle svog ozdravljenja; koje je bilo pozdravljeno bezmernomradošću Rimljana, on je sebi prisvojio sve one počasti koje je Avgustprimio tokom čitavoga života, pa i neke nove. On je bio Dobri Cezar,Cezar Otac Vojske, i Najmilostiviji i Najmoćniji Cezar, pa čak i OtacOtadžbine – naziv koji je Tiberije postojano odbijao celoga svogveka.

Gemel je bio prva žrtva strahovlade. Kaligula je pozvao jednogpukovnika dvorske straže i rekao mu kratko:

– Smesta da si ubio onog izdajnika, moga sina!Pukovnik je iz onih stopa otišao u Gemelove prostorije i odrubio

mu glavu. Iduća žrtva je bio Kaligulin tast. On je bio član porodiceSilana. Kaligula se oženio njegovom ćerkom, Junijom, ali je onaumrla na porođaju, godinu dana pre nego što je on postao imperator.Taj Silan se mogao phvaliti da je bio jedini senator u čiju vernostTiberije nije nikada posumnjao: Tiberije je odbijao i da čuje ma kakvužalbu na presude koje je Silan izrekao. Kaligula mu je sada poručio:„Ti moraš da umreš pre sutrašnje večeri!” Nesrećan čovek se na tooprostio od porodice i presekao sebi grkljan brijačem. Kaligula jeonda jednim pismom objasnio Senatu da je Gemel umro smrćuizdajnika: za vreme careve opasne bolesti taj mladić je odbio da semoli za njegovo ozdravljenje, pa je pokušao i da se dodvoričasnicima telesne straže. Štaviše, uvek je uzimao protivotrove kadgod bi obedovao u dvoru, tako da je sav bazdio na te lekarije. „Ali,dodao je Kaligula, zar postoji uopšte neko sredstvo predohrane

protiv Cezarove volje?” Njegov tast, pisao je Kaligula Senatu, bio jetakođe izdajnik: on je odbio da se sa svojim imperatorom naveze nadebelo more onoga burnog dana kada je on odjedrio do Pandatarije iPonce, da bi prikupio zemne ostatke svoje majke i svoga brata;umesto toga, Silan je ostao na kopnu, nadajući se da će moćiprigrabiti monarhiju ako bi bura potopila Kaligulin brod.

Senat je prihvatio razloge. A istina je bila u ovome: Silan je takorđavo podnosio putovanje brodom da je gotovo umirao od morskebolesti kad god bi se navezao na more pa čak i po lepom vremenu;on se, uostalom, ipak ponudio da prati Kaligulu na onom putovanju,ali je ovaj sam odbio njegovu ponudu. A što se tiče Gemela, on jepatio od nekog opakog kašlja, pa je mirisao na lekove koje je uzimaojedino zato da bi ublažio grebanje u grlu i da ne bi stalnim kašljanjemsmetao drugima za trpezom.

Glava XXX

Kada je moja mati čula za ubistvo Gemela, ona se jakoražalostila, te je otišla u dvor da razgovara sa Kaligulom. On ju jeprimio sa vidljivom zlovoljom, pošto je predosećao da ona želi da gaukori. Ona mu je rekla: – Unuče, mogu li da govorim s tobomnasamo? U pitanju je Gemelova smrt!

– Ne, nikako ne mogu da govorim sa tobom nasamo, odgovoriojoj je on. Reci mi u Makronovom prisustvu sve što želiš da mi kažeš.Moram imati svedoka, ako je ono što želiš da mi kažeš tako važno.

– Onda ću ćutati! To je porodična stvar, koja nije namenjenaušima sinova robova. Otac ovog momka ovde, bio je jedan od mojihvinogradara, i ja sam ga lično prodala mome deveru za četrdesetzlatnika.

– Molim te, reci mi odmah šta si imala da mi kažeš, i to bezvređanja mojih doglavnika. Zar ti ne znaš da ja mogu svakog čovekaširom zemaljskog šara naterati da radi sve što bi mi samo palo napamet?

– Nemam da kažem ništa što bi ti se svidelo.– Samo ti reci!– Kako ti hoćeš! Došla sam da ti kažem da je ubistvo Gemela

bilo okrutno ubistvo i da želim da se odreknem svih časti koje su mipodarile tvoje pogane ruke.

Kaligula se nasmejao i rekao Makronu:– Mislim da je najbolja stvar koju ova stara gospa može učiniti

ovo: neka ide kući i neka pozajmi kosir od nekog svog baštovana, paneka njime sama sebi prereže glasne žice.

Makron je na to uzvratio:– Ja sam uvek davao iste ovakve savete mojoj babi, ali stara

veštica nikako nije htela da me posluša!Moja majka je posle tog razgovora došla u posetu meni.– Hoću da se ubijem, Klaudije! – rekla mi je ona. Sve moje stvari

naći ćeš u najboljem redu. Biće nekoliko malih neisplaćenih dugova:isplati ih na vreme. Postupaj dobro sa mojom poslugom; svi su mioni do jednoga verno služili. Žao mi je što sada više niko neće moćida pazi na tvoju ćerčicu, mislim da bi bilo najbolje da se ponovooženiš, da bi ona ponovo dobila majku. Ona je dobro dete.

Ja sam uzviknuo:– Šta, majko! Da se ubiješ? Zašto? O, nemoj to činiti!Ona se gorko osmehnula:– Moj život pripada meni, zar ne? A što da me nagovaraš da se

ne ubijem. Ja tebi svakako neću nedostajati, zar ne?– Ti si moja mati! – odgovorio sam ja. A čovek ipak ima samo

jednu majku!– Čudim se da ti govoriš kao što sin i treba da se izražava. Ja ti

nisam bila baš suviše nežna majka. A kako bi se i moglo očekivati daću te nežno voleti? Ti si uvek predstavljao za mene teškorazočaranje, stvorenje koje je bolesno, slabo, strašljivo, i koje imasmeten um. Uostalom, bogovi su me strogo kaznili zato što sam tezapostavljala! Moj sjajni sin Germanik je ubijen, ubijeni su i moji jadniunuci, Neron, Druz i Gemel, moja kći Livila je kažnjena zbog svojihzločina – gnusnih zločina koje sam ja kaznila svojom rukom – a to jebio najteži bol koji sam morala da otrpim! Nikada nijedna majka nijegore patila: sve moje četiri unuke postale su obične devojčure, a ovajbesramni bogohulnik Kaligula... Ali ti ćeš ga već nadživeti! Verujemda bi ti nadživeo čak i novi Potop!

Njen glas, isprva tih, opet je bio isto onoliko ljutit i oštar kao iobično.

Rekao sam joj:– Majko, zar ni u ovom času nemaš ni jedne lepe reči za mene?

Zar sam ti ja ikada svesno naneo neku nepravdu ili bio neposlušanprema tebi?

Ali ona kao da me nije čula.– Strogo sam kažnjena, ponovila je ona. A zatim je nastavila:

želim da dođeš u moju kuću kroz pet časova. Do toga vremena ja ćuveć obaviti sve potrebne pripreme. Računam na tebe da ćeš miukazati poslednje počasti. Ne želim da ispustim poslednji dah utvome prisustvu. Ako još ne budem mrtva kada budeš došao, čekaj upredsoblju dok te ne pozove moja služavka Briseida. Nemoj danešto zabrljaš kad mi budeš držao oproštajni govor: to bi sasvimličilo na tebe! Naći ćeš pismene upute kako treba obaviti mojusahranu. Ti imaš da budeš glavni ožalošćeni. Ne zaboravi da miodsečeš ruku i da je odvojeno sahraniš, pošto će ono što ja činim bitisamoubistvo. Ne želim da mi lomača bude prelivena mirisima. Ljudi

to često rade, iako protivzakonito, a ja sam oduvek smatrala da je torasipnički običaj. Podariću slobodu Palasu; ne zaboravi dakle da ontreba da nosi ruho oslobođenika. I – bar jednom u životu – pokušajda obaviš čitav obred bez ijedne greške.

To je bilo sve, sem jednog strogo zvaničnog: „Zbogom!” Bezpoljupca, bez suza, bez blagoslova! Kao valjan sin, ja sam izvršionjenu poslednju volju u svima pojedinostima. Bilo je malo čudnovatoda ona daruje slobodu mom sopstvenom robu, Palasu. A oslobodilaje i Briseidu, iako je ona u stvari bila moja robinja.

Nekoliko dana kasnije, posmatrajući kroz prozor svoje trpezarijeplamen njene lomače, Kaligula je rekao Makronu:

– Pružio si mi dobru podršku protiv ove starice. Hoću da tenagradim. Postaviću te na najvažniji položaj u čitavoj imperiji. To jepoložaj za koji je još Avgust smatrao da je bitno za dobrobit državeda on ne padne u ruke nekom pustolovu. Postaviću te za namesnikaEgipta.

Makron je bio oduševljen: on tih dana nije bio baš sasvimsiguran u kakvim je odnosima s imperatorom, a ako bi otišao uEgipat bio bi van svake opasnosti. Kao što je i sam Kaligula rekao, toje bio velik položaj. Namesnik Egipta je po svojoj volji mogao,obustavljajući dovoz žita, da izgladni Rim, a vojna posada koja jenamesniku stajala na raspolaganju, mogla je u toj meri da se ojačapozivanjem egipatskih novaka pod oružje, da bi bila dovoljno snažnada se odupre svakoj vojsci koja bi se mogla prikupiti radi napada naEgipat.

Tako je Makron bio smenjen sa položaja zapovednika dvorskestraže. Kaligula isprva nije nikoga naimenovao na to upražnjenomesto, nego je naložio da devet pukovnika postojećih bataljonanjome zapovedaju na smenu po mesec dana. Objavio je da će, kadaprotekne tih devet meseci, zapovednički položaj konačno poveritionome od njih koji pokaže najviše revnosti i sposobnosti. Međutim,on je pukovniku onoga bataljona koji je čuvao sam dvor potajno većbio obećao to postavljenje: bio je to niko drugi nego onaj isti hrabriKasije Herea, čije ime čitalac nije mogao zaboraviti ako je čitao ovupovest ma i sa najmanjom pažnjom. Bio je to čovek, koji je ubio onogNemca u amfiteatru, čovek koji je spasao svoju četu prilikom opštepogibije Varove vojske (a posle sačuvao i mostobran na Rajni),

čovek koji se s oružjem u ruci probio kroz pobunjenike u logoru kodBona i najzad čovek koji je na svojim leđima nosio Kaligulu onogajutra kada su pod njegovom zaštitom Agripina i njene prijateljicemorale pešice i uz velike muke da napuste logor. Kasije je sada većbio sed, iako još nije imao punih šezdeset godina, pa se čak malo ipogrbio, a ruke su mu drhtale od groznice koja ga umalo nije i ubila uNemačkoj, ali je on još uvek bio odličan mačevalac i uživao je glasnajhrabrijeg čoveka Rima. (Jednog dana je poludeo neki stari vojnikdvorske straže, pa je s uperenim kopljem jurio kao lud unaokolo podvorskom dvorištu, zamišljajući da ubija francuske pobunjenike. Svisu se pred njim razbežali, osim Kasija, koji se nije ni pomerio samesta, iako nije bio naoružan; kada ga je ludak napao, Kasije mu jemirno naredio, kao na smotri: „Četa, stoj! Odloži oružje!” – ibesomučnik, kome je poslušnost prema naređenjima postala većdruga priroda, stao je i položio koplje na zemlju. Onda mu je Kasijeizdao novo naređenje: „Odeljenje, nalevo krug. Napred marš!” I takoga je razoružao.) Kasije je dakle postao prvi privremeni zapovednikdvorske straže, pa ju je držao na uzdi za sve vreme dok je suđenoMakronu.

Jer naimenovanje Makrona za namesnika Egipta bila je samoKaligulina podvala, ista onakva podvala kakvom se i Tiberijeobračunao sa Sejanom. Makron je bio uhapšen u Ostiji, u času kadase ukrcavao na brod, pa je vraćen u Rim, okovan lancima. Bio jeoptužen da je kriv za smrt Aruncija i nekolikih drugih nevinih ljudi ižena. Ovoj optužbi je Kaligula dodao još jednu, naime da je Makronigrao ulogu podvodnika, pokušavajući da ga navede da se zaljubi unjegovu ženu Eniju, a on, Kaligula, mora priznati da (zbog svojemladosti i neiskusnosti) umalo nije podlegao tom iskušenju. I Makroni Enija su bili prinuđeni da izvrše samoubistvo. Ja sam bio prostoiznenađen kako se lako Kaligula otarasio Makrona.

Jednom je Kaligula u svojstvu vrhovnog prvosveštenika otišaoda obavi venčanje između nekog člana Pizonove porodice i nekežene koja se zvala Orestila. Kaliguli se svidela ta Orestila, pa kada jeobred već bio obavljen i kada se dobar deo visokog rimskogplemstva skupio na svečanoj gozbi – koja je održana uz velikoveselje, kao što je to i uobičajeno u takvim prilikama – Kaligula jeiznenada doviknuo mladoženji: „Hej, ti, gospodine, prestani da ljubiš

tu ženu! Ona je moja!” Pa je onda ustao od trpeze, i dok su ostalizanemeli od iznenađenja, naredio stražarima da uhvate Orestilu i daje odnesu u dvor. Niko se, naravno, nije usudio ni zuba da obeli, aidućeg dana se Kaligula i oženio tom Orestilom. Naterao je njenogmuža da čak prisustvuje obredu venčanja i da mu je dragovoljnoprepusti. Senatu je uputio pismo kojim ga obaveštava da je obavio tosvoje venčanje sledujući primeru Romula i Avgusta. Mislio je, valjda,na Romulovu otmicu Sabinjanki i na Avgustov brak sa mojomstaramajkom (kada je obredu venčanja prisustvovao i moj ded.) Nisuprošla ni dva meseca, a on se razveo od te iste Orestile i prognao inju i njenog bivšeg muža, optužujući ih da su iza njegovih leđa vršilipreljubu. Ona je poslata u Španiju, a on na Rodos. Dozvoljeno mu jeda povede sa sobom samo deset robova. Kad je zamolio da mu semilostivo dozvoli udvajanje broja posluge, Kaligula mu je odgovorio.„Povedi koliko god hoćeš robova sa sobom, ali za svakog roba kogapovedeš preko onih deset postaviću još po jednog vojnika koji će tečuvati.”

Druzila je umrla. Što se mene tiče, ja sam ubeđen da je nju ubioKaligula, ali nemam nikakvih dokaza. Rečeno mi je da bi Kaligula,kad god bi poljubio neku ženu, obično rekao: „Ma koliko da je tvojvrat beo i lep, ja treba samo da kažem jednu jedinu reč i on ćejednim jedinim udarcem biti presečen.” Ako bi vrat bio naročito beo ilep, on ponekad nije mogao da odoli iskušenju, te bi i izgovorio tureč, da bi video kako se ostvaruje njegova hvalisava pretnja. Jamislim da je on Druzilu posekao svojeručno. U svakom slučaju, inikome nije bilo dozvoljeno da vidi njen leš. Kaligula je objavio da jeumrla od sušice, pa joj je priredio izuzetno velelepan pogreb.Proglašena je za boginju pod imenom Pantea, pa su joj podignuti ihramovi, a muškarci i žene plemenitog roda proglašeni su bili zanjene sveštenike; ustanovljena je i velika svečanost, koja je trebaloda se održava u njenu čast svake godine. Ta svečanost je bilasjajnija od ma koje svetkovine, naznačene u kalendaru. Jedan čovekje dobio deset hiljada zlatnika samo zato što je tvrdio kako je videoda Avgust prima njen duh u nebo. Za vreme onih dana kada jeKaligula proglasio narodu žalost za njom smrću je kažnjavan svakigrađanin koji bi se nasmejao, koji bi pevao, koji bi se brijao, koji biposećivao narodna kupatila, pa čak i svaki onaj koji bi obedovao u

krugu svoje porodice. Sudovi su prestali sa radom, nisu sklapanibrakovi, a ni vojska nije vršila svoju redovni obuku. Kaligula je tadaosudio na smrt jednog čoveka samo zato što je na ulicama prodavaovruću vodu, a neki drugi čovek je bio pogubljen zato što je nudio naprodaju brijače. Tada je zavladalo takvo opšte sumorno raspoloženjeda ni sam Kaligula nije mogao više da podnosi posledice svojeodluke (ili se on možda kajao zbog izvršenja zločina), te je jednenoći napustio Rim i otputovao za Sirakuzu, praćen samo počasnomstražom. U Sirakuzi ga nisu očekivali nikakvi poslovi, nego je tamoišao samo da se razonodi. Stigao je samo do Mesine i ugledao Etnu,koja je upravo izbacivala nešto pepela i kamenja, To ga je tolikouplašilo da se vratio odmah istim putem natrag. Kad je stigao u Rim,on je ubrzo nastavio priređivati svetkovine kao i ranije, a naročitoborbe mačevima, trke kočija i lov na divlja zveri. Iznenada mu je palona pamet da ljudi koji su Smrti obećali svoje živote u zamenu zanjegov – još nisu izvršili samoubistvo, pa ih je naterao da ispune tajsvoj zavet. A to nije učinio samo zato da bi ih spasao od grehakrivokletstva, nego pre svega zato da bi sprečio da Smrt, možda neponišti pogodbu koju je sklopila s tim osobama labavim na reči.

Nekoliko dana kasnije, ja sam, malo napit pri jednome ručku,govorio o zakonu po kome se nasleđuje ženska lepota, pa samnavodio i primere, pokušavajući da dokažem da lepota običnopreskače jedan naraštaj, te se nasleđuje sa babe na unuku. Nanesreću, svoje izlaganje sam završio sledećim rečima: – Najlepšažena Rima iz doba mog dečaštva vaskrsla je, i to u svim crtama lica iu svim delovima tela, u ličnosti svoje unuke imenjakinje Lolije, ženesadašnjeg namesnika Grčke. Sa jedinim izuzetkom jedne gospe kojuneću imenovati jer se nalazi među nama u ovoj sobi. Lolija je pomome mišljenju trenutno najlepša žena na sveta.” Napravio samovaj izuzetak samo učtivosti i opreznosti radi, jer je Lolija bila dalekolepša nego moje bratanice, Agripina i Lezbija, ili ma koja drugaprisutna žena. Međutim treba napomenuti da nisam bio zaljubljen unju: jedino sam jednom primetio da je savršeno građena, a setio samse da sam do istog zaključka došao još kao dečko posmatrajućinjenu staramajku. Kaligulina radoznalost je bila zagolicana, i on mi jepočeo postavljati pitanja o Loliji. Ja nekako još nisam bio uvideo dasam se nezgodno izbrbljao, pa sam mu i dalje hvalio njen izgled. Iste

večeri je Kaligula uputio pismo njenom mužu, naređujući mu da sevrati u Rim da bi primio jednu značaju počast. Ispostavilo se da se taretka čast sastojala u tome što je morao da se razvede od Lolije i daje uda za imperatora.

Još jedna primedba koja mi se nekako omakla u to vreme, i toopet u toku nekog obeda, ostavila je neočekivan utisak na Kaligulu.Neko je spomenuo padavicu, a ja sam rekao da kartaginskapismena pokazuju da je i Hanibal bio padavičar, a kako su iAleksandar i Julije Cezar patili od iste bolesti, izgleda da je onaneizbežan pratilac prevelike vojničke obdarenosti. Kaligula jenaćuljio uši na te moje reči, pa je posle nekoliko dana vrlo dobroodigrao jedan tobožnji napad padavice: pao je na pod u Senatu ivrištao koliko ga je grlo nosilo, a usne su mu se belele od pene, aliverovatno pene od – sapunice.

Stanovnici Rima su još uvek bili uglavnom zadovoljni. Kaligula ihje i dalje zabavljao pozorišnim predstavama, borbama mačevima,lovom na divlje zveri, trkama kočija i novčanim darovima kojima ih jeobasipao sa govorničkog uzvišenja ili sa prozora dvora. Narod senije mnogo uzbuđivao zbog brakova koje je on sklopio ili razorio, ilizbog ubistva ovog ili onog dvoranina. On je bio jako nezadovoljanako nisu bila zauzeta sva mesta u pozorištu ili cirkusu, i ako se svetnije tiskao na svim prilazima i u svima hodnicima; zbog toga je on,kad god se održavala neka predstava, odlagao sva ročišta izabranjivao održavanje ma kakve žalosti, samo da niko ne bi mogaonaći neki izgovor da ne prisustvuje priredbi. On je ustanovio i nekedruge novotarije. Dozvolio je ljudima da ponesu sobom jastuke, nakojima su mogli sedeti, a kada bi vreme bilo suviše toplo smeli sunositi slamne šešire i dolaziti u cirkus bosonogi, i to ne samo prostpuk, već i senatori, koji bi inače trebalo da pružaju primer pristojnoguzdržavanja.

Kada mi je jednom pošlo za rukom da na nekoliko dana posetimKapuu, i to prvi put posle nešto manje od godinu dana, Kalpurnija mije skoro na samim vratima postavila ovo pitanje: – Klaudije, koliko jejoš ostalo u ličnoj šatuli od onih dvadeset miliona?

– Verujem da nije ostalo ni pet miliona, rekao sam ja. AliKaligula i dalje gradi velike lađe za uživanje od samog kedrovogdrveta, pa ih optočava zlatom i ukrašava dragim kamenjem, a

ugrađuje u njih kupatila i zasađuje na njihovim palubama cvetnevrtove; počeo je da zida šezdeset novih hramova i govori da ćeproseći kanal kroz Korintski Moreuz. Kupa se u despikovom iljubičicinom ulju, a pre dva dana je Evtihu, koji je upravljao kočijamazelenih, podario dvadeset hiljada zlatnika samo zato što je dobiojednu tešku trku.

– Da li zeleni uvek dobijaju?– Uvek! Ili skoro uvek. Ali pre neki dan su crveni stigli prvi, pa ih

je narod burno pozdravio. Svima su već dosadile stalne pobedezelenih. Imperator je bio van sebe od gneva. Idućeg dana su kočijašcrvenih i njegovi konji već bili mrtvi: otrovani su. Ali takve stvari su sedešavale i ranije.

– Zlo ćeš se ti provesti, jadni moj Klaudije, iduće godine u ovovreme. Uzgred budi rečeno, da li bi hteo da pregledaš svoje račune?Kao što sam ti već pisala, ovo je bila rđava godina. Lipsala su ti nekaskupocena goveda, izgorelo ti je nekoliko žitnica, a robovi kradu svešto mogu. Izgubio si najmanje dve hiljade zlatnika. Nije ni nastojnikkriv: on čini sve što može, a u svakom slučaju on je bar poštenčovek. To se dogodilo zato što ti nisi ovde da nadgledaš poslovanje.

– Tu nema pomoći, odgovorio sam ja. Iskreno govoreći, ja sesada više brinem za svoj život nego za svoj novac.

– Da li rđavo postupaju s tobom?– Da. Čitavo vreme prave od mene budalu. To mi se nikako ne

sviđa. A imperator me još i ponajviše muči.– Šta to rade s tobom? – pitala je ona.– O, razne neslane šale. Postavljaju mi razne blesaste klopke:

stavljaju mi vedra sa vodom na vrata, meću mi žabe u postelju ili miu nju podmećuu odvratne adžuvane koji zadišu na mirisave smole. Ati znaš koliko ja mrzim žabe i te sodomite. Ako se desi da zadremamposle ručka, bacaju se na mene urminim košticama, ili vezuju cipeleza ruke, ili mi pored samog uveta zvone zvonom za uzbunu. I nikadanemam ni trenutka mira da nešto radim za sebe. Ako bih i počeonešto da pišem, oni mi uvek prevrnu čitavu mastionicu preko spisa. I,uopšte, ne uzimaju ozbiljno moje reči.

– Da li si ti jedina meta njihovih šala?– Najomiljenija! U neku ruku, ja sam zvanično odobrena meta.

– Klaudije, ti i ne uviđaš koliko imaš sreće. Čini sve što je utvojoj moći da i dalje ostaneš njihova meta. Nikako nemoj dozvolitida te neko istisne sa tog položaja!

– Šta hoćeš time da mi kažeš, devojko?– Evo u čemu je stvar: ljudi ne ubijaju metu svojih šala. Oni su

svirepi prema tome čoveku, oni će ga zastrašivati, pa čak iopljačkati, ali ga neća ubiti.

– Kalpurnija, rekao sam ja, ti si veoma pametna. Čuj, ja još uvekimam novca. Kupiću ti lepu svilenu haljinu i zlatnu kutiju u kojoj ćešmoći držati sredstva za ulepšavanje, a kupiću ti i majmunče ikotaricu cimetovih štapića.

Ona se nasmejala:– Više bih volela da mi pokloniš novac. Koliko si hteo da

potrošiš na mene?– Oko sedam stotina zlatnika.– U redu! Dobro će mi doći jednoga dana. Hvala ti, plemeniti

Klaudije.Kada sam se vratio u Rim, čuo sam da su stvari već pošle na

gore. Jedne noći je Kaligulu probudila neka udaljena buka ljudi kojisu još pre zore hitali amfiteatru, pa su se gurali i laktali ne bi li senekako probili do vratnica, da bi, čim se one budu otvorile, mogli prvizauzeti red slobodnih mesta Kaligula je poslao jedno oveće odeljenjedvorske straže da batinama uspostavi red. Vojnici su bili zle voljezato što su u nevreme isterani iz postelje, pa su neštedimice udaralimotkama oko sebe, te su pobili dosta naroda, uključujući i nekolikoviđenijih građana. Da bi pokazao koliko je nezadovoljan zbog togašto mu je san bio poremećen prvo grajom, a kasnie i onim mnogoglasnijim kricima koji su se začuli kada se narod razbežao podudarcima batina, Kaligula se sve do kasnih popodnevnih časova nijeni pojavio u amfiteatru, dotle su već svi bili umorni od duga čekanja imrtvi gladni. Kada su zeleni počeli prikazivati svoje jahačke veštine,gledaoci su ih dočekali zviždanjem i poklicima neodobravanja.Kaligula je besno skočio sa sedišta i uzviknuo: – Želeo bih da sviimate samo jednu glavu, pa da je odrubim samo jednim zamahom!

Sledećeg dana je trebalo da se održi borba mačevima i lov nadivlje zveri. Kaligula je naredio da se sve pripreme koje su izvršeneimaju opozvati, pa je u arenu bacio najbednije životinje koje je

mogao da kupi u prodaji na veliko – šugave lavove i pantere,bolesne medvede i omatorele divlje bikove – sve samu zverad kojase obično šalje malim pokrajinskim gradovima, u kojima gledaocinisu tako strogi kritičari, a u kojima i njihovi nedoučeni lovci nisuoduševljeni kada dobiju suviše živahne zveri. Umesto lovaca koji subili najavljeni, Kaligula je izabrao ljude koji su odgovarali timživotinjama: debele, ukočene i sipljive veterane. Neki od njih sumožda i bili dobri borci u svoje vreme, što će reći za vremeAvgustovog zlatnog doba. Gomila se podsmevala i glasnonegodovala. Kaligula je to samo i čekao. Naložio je časnicima dapohapse ljude koji su najviše galamili, pa da njih bace u arenu, daoni tu pokažu šta znaju. Naravno, šugavi lavovi i panteri, bolesnimedvedi i omatoreli bikovi su im smrsili konce za tren oka.

Kaligula je tako počeo da gubi narodnu ljubav. Poslovična jeistina da gomila uvek voli praznike, ali ako se čitava godina pretvoriu jedan jedini dugi praznik, ako niko nema ni trenutka slobodnogvremena za vršenje svojih ličnih poslova i ako zabava postaneobavezna, onda stvari dobijaju sasvim drugačiji izgled. Trke kočija supostale dosadne, iako su se one i dalje svidele Kaliguli; on je biolično zainteresovan za suprotne grupe boraca i vozača, pa je čakponekad i sam upravljao kočijama. On nije tako slabo rukovaouzdama i bičem, a vozači koji su se nadmetali s njim već su semudro starali da ga ne pobede. I same pozorišne predstave supostale dosta dosadne. Svi pozorišni komadi se malo razlikuju međusobom (izuzev u očima poznavalaca). U svakom slučaju, bar menisvi pozorišni komadi liče jedan na drugi. Kaligula je uobražavao da jeon veliki poznavalac, a voleo je i Apela, filistinskog glumca tragičara,koji je napisao mnoge komade u kojima je i sam nastupao. Jedankomad kome se Kaligula naročito divio – zato što je Apel taj komadprepravio po njegovim primedbama – igran je sve dotle dok svimanije pripala muka kad bi samo i pomislili na njega. Kaligula je još viševoleo Mnestera, glavnog igrača u mitološkim igrama, koje su u tovreme rado priređivane. Kaligula bi obično poljubio Mnestera predsvima, kad god bi neku igru izveo naročito dobro. Jednom je nekivitez počeo da kašlje za vreme predstave i nije više mogao dazaustavi kašalj, te je na kraju morao da napusti pozorište. Provlačećise između ostalih gledalaca, gazeći ih, izvinjavajući se, kašljući i

gurajući se kroz prepune prolaze da bi dospeo do izlaza, on jenadigao toliku galamu, da je smetao Mnesteru, koji je stao usredjedne od svojih najlepših igara uz pratnju frule i sačekao da segledalište opet primiri. Kaligula se silno naljutio na toga viteza,naredio je da mu ga privedu, pa ga je svojeručno pretukao, a zatimga je poslao da iz onih stopa otputuje, u Tanger i ponesezapečaćenu poruku za kralja Maroka. (Kralj, inače moj rođak – jer jenjegova mati bila moja tetka Selena, Antonijeva kći oo Kleopatre –bio je zbunjen sadržinom poruke. Poruka je glasila: „Molim te, buditako ljubazan, pa pošalji donosioca natrag u Rim.”) Ostali vitezovi subili jako nezadovoljni zbog toga slučaja: Mnester je bio samo običanslobodnjak, a ponašao se kao da je neki pobedonosni vojskovođa.Kaligula je kod Apela i Mnestera potajno uzimao časove besedništvai igranja, pa je posle izvesnog vremena počeo često istupati unjihovim ulogama javno, na pozornici. Pošto bi izgovorio dužu tiraduu nekoj tragediji, on bi se ponekad glasno obratio Apelu, koji senalazio sa strane, iza zavese, rečima: „Ovo je bilo savršenoizvedeno, zar ne? Ni ti sam ne bi to mogao bolje izvesti!” – ili bi poslenekoliko ljupkih igračkih poskoka, odskoka i okreta zaustaviosvirače, rukom zatražio potpunu tišinu, pa bi, bez muzičke pratnje,ponovo izveo te pokrete.

Kao što je Tiberije mazio svoga zmaja, tako je Kaligula imaojedno pastuva ljubimca. Taj njegov konj se isprva zvao Porcel (štoznači „Prasence”), ali je Kaligula smatrao da taj naziv nije dovoljnozvučan, pa mu je nadenuo ime Incitat, što otprilike znači Brzonogi.Incitat nikada nije izgubio nijednu trku, a Kaligula ga je toliko silnovoleo da ga je proizveo u građanina, zatim u senatora, a naposletkuga je predložio i za konzula, za izbore koji su se imali održati poslečetiri godine. Incitatu je bila podignutnaročita konjušnica odmramora, spavao je a na velikoj slamarici (i to svakoga dana nanovoj), imao je jasla od slonovače, a vodu je pio iz zlatnog vedra,dok su zidovi konjušnice bili ukrašeni slikama čuvenih umetnika.Kaligula ga je uvek pozivao da obeduje s nama kad god bi dobioneku trku, ali je Incitat više voleo da pozoba zdelu zobi nego da jedemeso i ribu koje mu je imperator redovno nudio. Morali smo čak i damu napijamo zdravice, i to dvadeset puta jednu za drugom.

Novac je trošen sve brže i brže, te je Kaligula najzad odlučio damalo prištedi. Zato je, na primer, jednoga dana izjavio čak i ovo:

– Kakva je vajda od toga što bacamo u tamnice ljude koji suizvršili prevare ili krali ili pravili nered? Njima ne prija boravak uzatvoru, a ja moram da snosim troškove njihove ishrane, kao itroškove straže; pa ipak, ako bih ih pustio, oni bi opet počeli da sebave svojim starim zanatom, dakle zločinom. Posetiću zatvore jošdanas i videti šta se može učiniti u toj stvari.

I on je onda posetio tamnice. Izdvojio je one ljude za koje jesmatrao da su najokoreliji zločinci pa ih je odmah dao pogubiti.Njihove trupine su bile isečene i iskorišćene kao hrana za divljezveri, koje su čekale da dođe na njih red da budu ubijene uamfiteatru, čime je Kaligula postigao dvostruku uštedu. On je posletoga svakoga meseca obilazio i čistio zatvore. Broj prestupa je zatou Rimu unekoliko opao. Jednoga dana obavestio ga je njegovblagajnik Kalist da u državnoj blagajni ima samo još milion zlatnika, au ličnoj samo pola miliona. Kaligula je uvideo da ne vredi samoštedeti: trebalo je i povećati prihode. Zbog toga je najpre počeoprodavati svešteničke položaje, položaje u sudstvu i trgovačkepovlastice, što mu je donelo dosta novca, ali ni to nije bilo dovoljno;tada se, kao što je Kalpurinija bila i predviđala, Kaligula počeokoristiti potkazivačima da bi mogao osuditi bogate ljude zbogstvarnih ili podmetnutih zločina i da se tako dočepa njihovog imetka.On je, čim je postao imperator, doduše odbacio smrtnu kaznu zaveleizdaju, ali je još uvek bilo mnogo drugih zločina koji sukažnjavani smrću.

Kaligula je proslavio prvi niz smrtnih presuda jednim osobitosjajnim lovom na divlje zveri. Međutim, gomila je bila rđavoraspoložena. Ljudi su negodovali i uzdisali, i nikako nisu hteli daposmatraju priredbu. Uto se preko puta predsedničkog mesta, nakome je sedeo Kaligula, razlegao poklič: – Odbaci potkazivače!Odbaci potkazivače!

Kaligula je ustao da bi naredio svetu da ćuti, ali ga je gomilanadvikala. On je onda poslao vojnike naoružane batinama u onajkraj amfiteatra gde su povici bili najglasniji; vojnici su neke ljudeudarali batinama po glavi, ali bi se utom vika još glasnije razlegla nanekom drugom kraju. Kaligula se uplašio. Žurno je napustio

amfiteatar, naloživši mi da preuzmem njegov predsednički položajprilikom igara. Nikako se nisam tome obradovao, ali mi jeumnogome odlaknulo kad sam, ustavši da govorim, video kako senarod učtivo utišava i kako mi čak dovikuje„Feliciter!” (što znači:Neka bi sreća bila s tobom!). Moj glas nije snažan. Kaligula je imaoveoma snažan glas: kada bi povikao, čovek ga je mogao čuti s krajana kraj Marsovog Polja. Morao sam dakle da nađem nekog ko biglasno ponavljao moje reči. Mnester se sam ponudio, pa je takonjegovom veštinom moj govor mnogo dobio.

Objavio sam da je imperator nažalost morao da se udalji zbogneodložnih državnih poslova. Svi su se nasmejali a Mnester jepomoću nekoliko veoma uspelih pokreta ukazao na važnost i hitnosttih državnih poslova. Zatim sam rekao da je dužnost predsednikapala na moja nesrećna i slabačka pleća. Mnester je očajnimsmicanjem ramenima i kruženjem kažiprsta pored same slepoočniceodlično ukazao na moju bespomoćnost. Onda sam rekao: –Nastavimo sa igrama, prijatelji!

Ali namah se opet razlegao poklič:– Odbaci potkazivače! Odbaci potkazivače!Ja sam, međutim, na to postavio ovo pitanje (koje je Mnester

ponovio pobedničkim glasom):–A ako imperator pristane da ih se odrekne, šta će biti onda? Da

li će neko njih potkazati?Niko nije odgovorio na to pitanje i gomila je samo zbunjeno

zažagorila. Postavio sam im zatim još jedno pitanje. Pitao sam ih koje najgori prestupnik: potkazivač, ili onaj koji potkaže potkazivača, ilionaj koji potkaže onoga koji je potkazao potkazivača? Rekao sam daje svaki dalji stepen toga prestupa još gnusniji i da još više kaljačoveka nego prethodni. Najbolje bi bilo uzdržati se od svakoga činakoji bi potkazivačima mogao pružiti ma kakvog osnova za njihovudelatnost. Ako bi svi, rekao sam, živeli životom koji se sastoji samood puke vrline, taj prokleti nakot bi izumro, jer ne bi imao čime da seprehranjuje, kao ni miš u kujni tvrdice! Prosto je neverovatno kolikuje buru smeha proizvela ova glupa šala! Što prostija, budalastijašala, to je veći njen uspeh kod gomile. (Najveće odobravanje koje jeikada pobrala neka moja šala izazvala je jedna dosetka koju samizrekao zastupajući jednom u cirkusu Kaligulu u svojstvu

predsednika. Puk je ljutito tražio da – kao što je bilo i najavljeno –nastupi neki mačevalac po imenu Golub, koji je u poslednjemtrenutku odustao od borbe. Rekao sam: „Strpljenja, prijatelji! Prvouhvatite Goluba, pa ga tek onda čerupajte! Nasuprot tome, nekemoje zaista duhovite šale gomila nije uopšte ni razumela.) –Nastavimo sa igrama, prijatelji! – ponovio sam, a ovoga puta su sepovici negodovanja zaista i utišali. Igre su u suštini bile sasvimdobre. Dva mačevaoca su se međusobno ubila istovremenimudarcem mačem u stomak, što se događa veoma retko. Narediosam da mi se donesu njihovi mačevi i da se od njih naprave malinožići; takvi nožići su najpoznatija amajlija protiv padavice. Kaligulaće se obradovati poklonu, ako mi oprosti što mi je pošlo za rukom daumirim svetinu, iako on sam nije imao uspeha u tome poduhvatu. Jeron se toliko bio preplašio da se punom brzinom odvezao iz Rimaprema Ancijumu, a vratio se tek posle nekoliko dana.

Sve se ipak dobro završilo. Obradovao se i onim nožićima, jermu je to pružilo priliku da opširno govori o veličini svoje bolesti: akada me je upitao šta se dogodilo u amfiteatru, rekao sam mu dasam skrenuo pažnju gomili na mere koje će on preduzeti ako se ljudine pokaju za svoje buntovničko i nezahvalno držanje. Rekao sam dasu oni onda svoje buntovničke pokliče, zamenili zastrašenimvapajima ljudi koji se osećaju krivim i koji mole za oproštaj.

– Da, rekao je on, bio sam suviše blag prema njima. Rešio samda odsada više ne popuštam ni za palac. Neumoljiva strogost – to ćeubuduće biti lozinka.

Da bi stalno podsećao sebe na ta svoju odluku, on je uobičajioda svako jutro u spavaćoj sobi pred ogledalom vežba strašne izrazelica i da se uči strašnim kricima u svom ličnom kupatilu, u kome susvi zvuci odlično odjekivali... Upitao sam ga: – Zašto ne obnaroduješda si božanstvo? To će ih zastrašiti više nego ma šta drugo.

Odgovorio mi je;– Moram da posvršavam još neke poslove prerušen u smrtnika!Prvi od tih poslova bio je ovaj: naredio je svim zapovednicima

luka u Italiji i na Siciliji da zadrže sve brodove koji su veći od jedneodređene nosivosti, da njihove tovare smeste po carinskimslagalištima, a da same prazne lađe u pratnji ratnih brodova pošaljuu Napuljski Zaliv. Niko nije mogao da shvati šta sve to treba da

znači. Predpostavljalo se da želi da osvoji Britaniju, te da će brodoveupotrebiti za prenos ljudstva i opreme. Ali nije ispalo tako. On jejedino hteo da opravda Trazilovo proročanstvo po kome je isto tolikoverovatno da će on postati imperator koliko i da će moći na konjupreći preko Napuljskog Zaliva. Prikupio je nekih četiri hiljadebrodova, uključujući hiljadu lađa naročito izgrađenih za tu priliku, paih je dao ukotviti popreko u zalivu, bok jednoga broda uz bok drugog,u dvostrukom nizu od brodogradilišta u Puteoliju sve do svogletnjikovca na Bauliju. Pramci brodova su biti okrenuti prema moru, akrme jednoga niza brodova prema krmama drugog. Krme su suvišeštrčale uvis, te je naredio da se srube, pa je sa svakog brodauklonjeno krmarevo sedište i izrezbarena glava koja se nalazi kodkrme; ovo je veoma oneraspoložilo mornare, pošto su te glavepripadale bogovima i boginjama zaštitnicima svake pojedine lađe.Zatim je naredio da se oba ta niza brodova vežu jedan za drugi da bise obrazovao most, patosan brvnima, pa je na brvna naneta zemlja,koja je dotle kvašena i nabijana dok nije načinjen čvrst, širok put skraja na kraj, dug nekih šest hiljada koraka. Kada su prispeli i drugibrodovi, koji su se upravo vraćali sa svoga puta na Istok, on ih je daospojiti da obrazuju pet ostrva, koje je pridodao onome putu, po jednoostrvo na svakih hiljadu koraka. Duž puta je naredio da se podigneniz trgovina, pa je nadzornicima snabdevanja Rima naložio da ihsnabdeju robom i osobljem u roku od deset dana. Uveo je čak ivodovod i zasadio bašte, a veštačka ostrva je pretvorio u čitavenaseobine!

Srećom, vreme je u toku svih ovih priprema bilo lepo, a moreravno kao ogledalo. Kada je sve bilo spremno, on je stavio na sebeAleksandrov grudni oklop (Avgust se smatrao nedostojnim daponese Aleksandrov prsten, ali je Kaligula navukao i sam njegovoklop!) a preko oklopa je nosio purpurni ogrtač, koji je bio ukrašentolikim zlatnim vezom i dragim kamenjem da se tkanina više nijemogla ni savijati; osim toga uzeo je mač Julija Cezara i tobožnjuubojnu sekiru Romulovu, kao i tobožnji Enejev štit – oružje koje jeinače čuvano na Kapitolu (po mome mišljenju i štit i ubojna sekira sulažni, ali su tako stari da se mogu uzeti i za prave) – pa je najzad iglavu ovenčao hrastovim lišćem. Pošto je prineo žrtvu kojom jetrebalo umilostiviti Neptuna (jednoga tuljana, pošto on živi i u moru i

na suvu) i drugu žrtvu (pauna), kojom je trebalo umilostiviti Zavist –jer je bilo moguće, po Kaligulinim rečima, da neki bog bude iljubomoran na njega – imperator je seo na Incitata i kasom počeoprelaziti most, polazeći iz Vaulija i uputivši se prema Puteoliju. Zanjim su išli svi konjanici dvorske straže, za njima silna konjicadovedena iz Francuske, pa onda dvadeset hiljada pešaka. Kada jestigao do poslednjeg ostrva pred Puteolijem, naredio je svojimtrubačima da dadu znak za opšti napad, pa se sjurio u grad istoonako naglo kao da progoni nekog već potučenog neprijatelja.

U Puteoliju je Kaligula proveo celu noć i veći deo idućeg danakao da se odmara posle neke bitke. Uveče se vratio na drugu stranuu pobedničkim kolima sa zlatom optočenim točkovima i kanatima. Ukola su bili upregnuti Incitat i kobila Penelopa, koju je Kaligula posvim verskim propisima udao za svoga pastuva. Kaligula je na sebiimao isto sjajno ruho kao i prethodnog dana, ali je ovoga puta bioovenčan lovorovim lišćem umesto hrastovim. Za njim je išao dug nizteretnih kola, punih i prepunih tobožnjeg ratnog plena – nameštaja,kipova i ukrasa, otetih iž kuća bogatih trgovaca u Puteoliju. Kaozarobljenike Kaligula je vodio taoce, koje su kao zalogu svog dobrogponašanja poslali u Rim neki beznačajni istočnjački kraljevi, i sveone robove stranoga porekla do kojih je samo mogao da dođe; svisu oni bili obučeni u svoje narodne nošnje i okovani u teške lance.Njegovi prijatelji su se vozili za njim u ukrašenim kočijama, odenuti uizvezeno ruho i pevajući u njegovu slavu. Zatim je nastupala vojska,a na kraju je dolazila povorka od nekih dve stotine hiljada građana uprazničnim odorama. Bezbrojne velike vatre bile su zapaljene počitavom polukrugu bregova oko zaliva, a svaki vojnik i građanin kojije učestvovao u povorci nosio je po buktinju. Predpostavljam da je tobila najupečatljivija pozorišna predstava koju je svet ikada video, alisam siguran da tako nešto besmisleno povesnica sigurno još nijezabeležila. Pa ipak, čudo je kako su svi uživali u toj predstavi! NaRtu Mizenu, na jugozapadu zaliva, zapaljena je bila jedna borovašuma, i zaista je veličanstveno plamsala. Čim je Kaligula opet stigaou Bauli, on je sjahao, pa je zatražio da mu donesu njegov zlatnitrozubac i drugi purpurni plašt, koji je bio ukrašen izvezenim slikamasrebrnih riba i delfina. Kada mu je to bilo doneto, ukrcao se u najvećiod svojih brodova za uživanje, sagrađen od kedrovine, koji ga je

očekivao ukotvljen s one strane mosta koja je bila okrenuta kopnu, inaložio da ga – u pratnji dobrog dela vojske, koja se ukrcala na ratnebrodove – odvezu do srednjeg od onih pet veštačkih ostrva, koje jebilo mnogo veće nego druga.

Tu se iskrcao, ispeo na svilom optočeno uzvišenje i obrationarodu koji je ispred njega prolazio mostom. Određeni stražari sustalno gonili ljude da promiču, tako da niko nije mogao čuti više odnekoliko rečenica – niko osim Kaligulinih prijatelja, koji su stajali nauzvišenju, a među kojima sam se i ja nekako obreo, i onih vojnika unajbližim ratnim brodovima, pošto im nije bilo dozvoljeno da seiskrcaju. Između ostalog, on je u tome govoru nazvao Neptunakukavicom, koji bez ikakvog otpora dopušta da bude bačen u okove,pa se zaklinjao da će uskoro toga starog boga potpuno naučitipameti. Izgledalo je da je zaboravio na žrtvu koju je dan ranije prineoistome Neptunu, a što se tiče persijskog cara Kserksa, koji je zavreme svoga nesrećnog pohoda na Grčku premostio Helespont,Kaliguli je ostalo samo da mu se sažaljivo nasmeje. Rekao je da jeKserksov čuveni most imao samo polovinu dužine ovog njegovogmosta, a nije bio ni izbliza tako siguran. Najzad je objavio da ćesvaki vojnik dobiti od njega dva zlatnika, da bi mogao da pije unjegovo zdravlje, a da će svaki prisutni pučanin dobiti pet srebrnjaka.

Klicanje je trajalo nekih pola sata; izgleda da mu je to bilodovoljno. Naredio je zato da se sa klicanjem prestane, pa je naredioda se novac isplati na licu mesta. Čitava povorka je trebalo da prođepored njega još jednom, te su vreće donošene i pražnjene jedna zadrugom. Posle nekoliko sati bila je iscrpena sva zaliha novca, aKaligula je rekao razočaranima, koji su zakasnili, da treba sami dase osvete onim pohlepnjakovićima koji su pohrlili ispred njih. To je,naravno, bio znak za početak opšte tuče!

Bila je to jedna od najznamenitijih noći: teško da se ikada tolikopilo, pevalo, hvalisalo, igralo i veselilo i da su istovremeno ikadapočinjena tolika nasilja. Kaligula je uvek pod uticajem pića postajaozao. Na čelu svojih izviđača i nemačke telesne straže on je jurišaopreko ostrva i duž prodavnica, pa je gurao ljude u vodu. More je,srećom, bilo tako mirno da se nisu spasli samo oni mrtvi pijani,bogalji, starci i mala deca. Udavilo se samo dve do tri stotine osoba.

Oko ponoći je Kaligula izvršio pomorski napad na jednu od onihmanjih veštačkih ostrva; prekinuo je most na obe strane ostrva, pa jeredom probijao dno svih brodova od kojih se sastojalo to ostrvo;preplašeni stanovnici ostrva, odsečeni od kopna, skupili su se navrlo malome prostoru u jednu gomilu na sredini ostrva. Poslednjiudarac trebalo je da izvede Kaligulin brod sa koga je on zapovedaobitkom. Sa trozupcem u podignutoj ruci, Kaligula je stajao naprednjem delu brodske palube, pa se odatle bacio na preostale„neprijatelje” i sve ih pobacao u more. Među žrtvama te pomorskebitke nalazio se i najčudnovatiji učesnik Kaliguline svečane povorke,neki Eleazar, parćanski talac, koji je bio najviši čovek na svetu. On jebio jedanaest stopa visok, ali njegova snaga nije bila u srazmeri sanjegovom visinom: glas mu je ličio na vrečanje kamile, leđa su mubila slabačka, a smatralo se i da je slabouman. Po rođenju je bioJevrejin. Kaligula je naredio da se telo toga čoveka ispuni i stavi uOklop, pa ga je postavio ispred vrata svoje spavaće sobe, ne bi li itime zaplašio one koji bi naumili da dođu u dvor da ga ubiju.

Glava XXXI

Troškovi te dvodnevne zabave potpuno su ispraznili i državnu iličnu blagajnu. A što je najgore, umesto da vrati brodove njihovimsopstvenicima i posadama, Kaligula je naredio da se samo opraveone pukotine na mostu, pa je preko njega odjahao natrag u Rim i tuse zabavio drugim poslovima. Da bi pokazao da ni on nije kukavica,bog mora, Neptun, sručio je sa zapada snažnu buru na most, te jepotopio nekih hiljadu galija. Većini ostalih brodova kotve su se sameiščupale, i oni su bili izbačeni na obalu. Oko dve hiljade lađa jeizdržalo buru zato što su im kotve izdržale ili zato što su na vremebile sklonjene na kopno; međutim, gubitak ostalog brodovlja jeizazvao veliku nestašicu brodskog prostora za prevoz žita iz Egipta iAfrike, te je ozbiljna oskudica hrane zahvatila Rim. Kaligula senaravno zaklinjao da će se osvetiti Neptunu. Novi putevi i načini nakoje je ubirao novac bili su veoma duhoviti i zabavljali su sve drugeosim Kaligulinih žrtava i njihovih prijatelja ili štićenika. Kaligula je naprimer sve mladiće koje je prethodno uvalio u dugove time što ih jeoglobio i oduzeo im imanja, proglasio za svoje robove i slao ih uškole za mačevaoce. Kada bi izučili mačevanje, on ih je bacao uamfiteatar da se bore za goli život. On je za njih jedino morao daplaća stan i hranu, jer oni, pošto su već bili njegovi robovi, nisuprimali nikakve nagrade. Ako bi poginuli, to im je bio kraj, ali ako bipobedili, on bi ih prodao na dražbi onim članovima visoke državneuprave koji su takođe morali da priređuju utakmice u mačevanju (aobično je bacana kocka kome će pripasti ta počasna dužnost), ili biih jednostavno za dobar novac ustupili svakome ko bi bio spremanda ih kupi. On je za njih zahtevao basnoslovne svote, tvrdeći da ovajili onaj učesnik u javnom nadmetanju nudi veću cenu time što sepočešao po glavi ili protrljao nos. Moje nervozno trzanje glavomuvalilo me je u velike neprilike: natovarena su mi tri mačevaoca poceni od dve hiljade zlatnika svaki. Ja sam, međutim, ipak bio srećnijiod nekoga sudije koji se zvao Aponije, a koji je zaspao za vremedražbe. Kaligula mu je tako prodao mačevaoce za koje izgleda inačeniko nije ni mario, pa je povišavao cenu svaki put kad bi Aponiju palaglava na grudi. Čim se čovek probudio, video je da mora platiti niviše ni manje nego dvadeset hiljada zlatnika za trinaest mačevalaca,

koje uopšte nije ni želeo da ima! Jedan od mačevalaca koje samkupio bio je veoma vešt momak, ali se Kaligula kladio sa mnomprotiv njega u velike svote. Kada je svanuo dan borbe, mojmačevalac se jedva držao na nogama, te ga je njegov protivnik lakopobedio. Sudeći po svima izgledima, Kaligula je naredio da mu senešto stavi u hranu. Mnogi bogataši su dolazili na te dražbe idobrovoljno nudili velike svote, i to ne zato što su im bili potrebnimačevaoci, nego zato što je – ako bi već izgubili svoj novac odmah –postojala manja verovatnoća da će Kaligula kasnije izneti nekuoptužbu protivu njih pa im uzeti ne samo novac, nego i sam život.

Jedna zanimljiva stvar dogodila se onoga istog dana kada je bioporažen moj mačevalac. Kaligula se opkladio u veću svotu novcaprotiv nekih pet boraca, naoružanih trozupcima i mrežama, koji suimali da istupe protiv istoga broja lovaca naoružanih mačevima ištitovima. Ja sam se već unapred pomirio s tim da ću izgubiti onihhiljadu zlatnika sa kojima sam morao da se kladim protiv Kaligulinihpet hiljada; uostalom, čim je borba počela, uočio sam da su borci samrežama podmićeni da bi svojim protivnicima prepustili pobedu.Sedeći pored Kaligule, ja sam mu rekao: – Zaista izgleda da ćeš tidobiti opkladu, jer smatram da se ovi borci sa mrežom i ne zalažubaš bogzna kako.

Borci sa mrežom su bili savladani jedan po jedan, pa su se ipredali, tako da su na kraju sva petorica ležali potrbuške na pesku, aiznad svakoga od njih je stajao po jedan lovac sa podignutimmačem. Gledaoci su okrenuli palčeve nadole, u znak da pobeđenitreba da budu pobijeni. Kaligula, kao ličnost koja je predsedavalapriredbi, imao je pravo da po svome nahođenju prihvati ili odbaci tajpredlog. On ga je prihvatio: – Pogubite ih! – viknuo je on. Oni nisu nipokušali da pobede!

Borci sa mrežom su dakle bili zlehude sreće, jer je on njima ustvari tajno bio obećao da će im poštedeti život ako prepuste pobeduprotivnicima; ali ja ni u kom slučaju nisam bio jedini čovek koji je bioprimoran da se kladi na njih: Kaligula je imao dobiti osamdesethiljada ako bi oni bili poraženi. Međutim, jedan od njih se tolikorazgnevio zbog te prevare da se iznenada naknadno porvao sasvojim tobožnjim pobednikom, oborio ga i nekako dograbio mrežu itrozubac koji su ležali na pesku nedaleko od njega, pa se nadao u

beg. Nećete mi verovati: ja sam ipak dobio onih pet hiljada! Tajrazljućeni borac sa mrežom prvo je ubio dva lovca koja su mu bilaokrenuta leđima i koja su, pošto su pobila svoje žrtve, revnosnoodgovarali na klicanje gledalaca, a zatim je ubio i ostalu trojicu,jednog za drugim onako kako su mu pristizali, trčeći jedan za drugimna odstojanju od nekoliko koraka.

– O, čudovišta! Gledaj samo, ubio je pet darovitih mladihmačevalaca tim svojim strašnim trozupcem za lov na pastrmke!

Kad sam rekao da sam dobio pet hiljada zlatnika, hteo sam rećida bih ih dobio da nisam bio dovoljno uljudan da sam poništimopkladu. Rekao sam Kaliguli:

– Nije poštena borba kada jedan čovek ubije petoricu!Sve do toga vremena Kaligula je govorio o Tiberiju kao o

najvećem nitkovu, pa je hrabrio i druge ljude da se tako izražavaju onjemu. Ali jednoga dana je otišao u Senat i onde održao Tiberijučitav hvalospev, tvrdeći da je on bio čovek koga svet nije mogao dashwati i da otsad više niko ne sme prosloviti ni jednu jedinu rečprotivu njega.

– U svojstvu imperatora, ja imam pravo, ako hoću, i da gakudim, ali vi to ne smete činiti! U stvari, vi ste počinili veleizdaju!Onomad je jedan senator u svome govoru rekao da je moju braćuNerona i Druza ubio Tiberije, pošto ih je bacio u tamnicu na osnovulažnih optužbi. Užasno je tako nešto uopšte i reći!

Zatim je izneo ona pismena za koja je ranije tvrdio da ih je daospaliti, pa je pročitao duže odlomke iz njih i tako dokazao da Senatnije ni proveravao podatke koje je Tiberije izneo protiv njegovebraće, već da se jednoglasno saglasio da ih treba prepustiti Tiberiju ii onakvoj kazni kakvu on bude dosudio. Neki senatori su se čak isami bili ponudili da svedoče protiv Nerona i Druza. Kaligula jezaključio taj svoj govor ovim rečima: – Ako ste znali da su dokazikoje vam je podneo Tiberije (iskreno verujući u njih) lažni, onda ste viubice, a ne on; osim toga, vi ste se posle njegove smrti još usudili dasvoju svirepost i izdajništvo svalite na njega; ili, ako ste vi u to vremeverovali da su dokazi istiniti, onda on opet nije ubica, te vi sad naizdajnički način klevetate njegovu ličnost. Ili, ako ste mislili da sudokazi lažni i da i Tiberije zna da su lažni, onda ste vi isto toliko krivi

zbog tih ubistava koliko i on, a pored toga ste se još pokazali i kaokukavice.

On se kod tih reči, podražavajući Tiberiju, silno namrgodio iodsečno mahnuo rukom onako kako je to nekad Tiberije činio (što jekod senatora probudilo strašne uspomene na suđenja izdajnicima),pa je grubim Tiberijevim glasom rekao: – Dobro si zborio, sine! Nesmeš verovati ovim gadovima ako ti nisu na dohvat ruke. Seti sesamo kako su poštovali Sejana kao nekog malog boga, pre nego štosu se bacili na njega i rastrgli ga. Oni će isto tako i tebe raskomadati,samo ako im se ukaže i upola i tako dobra prilika. Svi te oni mrze imole se bogovima za tvoju skoru smrt. Savetujem ti da se neobazireš ni na čiju korist, osim na svoju, i da svoje zadovoljstvostavljaš iznad svega. Niko ne voli da sluša, a ja sam zadržao svojpoložaj jedino zato što sam zaplašio ove nitkove. I ti treba tako daradiš, a što budeš gore postupao sa njima utoliko će te višepoštovati.

Kaligula je zatim ponovo uveo smrtnu kaznu za veleizdaju inaredio da se njegov govor smesta ureže u jednu bronzanu ploču,koja se ima staviti na zid senatske dvorane iznad sedišta konzula, paje žurno napustio Visoki Dom. Toga dana Senat nije obavljaonikakve druge poslove: svi smo bili suviše potišteni. A već idućegdana smo obasuli pohvalama Kaligulu, slaveći ga kao čestitog ipobožnog vladara, te smo čak izglasali da mu svake godine podnosei žrtve, i to u čast njegove blagosti! Šta smo drugo i mogli preduzeti.On je uživao podršku vojske, pa je po svome nahođenju mogaoraspolagati našim životima, a sve dok neko ne bi bio dovoljno smeo idok ne bi imao dovoljno sreće da sa uspehom posegne za njegovimživotom, mi smo samo mogli pokušavati da ga odobrovoljimo i da senadamo da će se sve ipak nekako dobro završiti.

Na jednoj svečanoj večeri koja je održana posle nekoliko danaKaligula je odjednom počeo prosto da urla od smeha. Niko nije znaočemu se on to smeje. Dva konzula, koja su se nalazila pored njega,zamolila su ga da im milostivo ispriča tu šalu, kako bi i oni mogliučestvovati u njegovoj razdraganosti. Kaligula se na to nasmejao jošjače, a suze su mu navrle na oči od silnog smeha.

– Ne? progovori on, gušeći se od smeha, u tome grmu i leži zec!Vi nikako ne biste smatrali da je ta šala smešna. Nasmejao sam se

kad sam pomislio da je dovoljan samo jedan pokret moje glave pada vama obojici smesta bude prerezan grkljan!

U to vreme su za veleizdaju bila optužena dvadesetorica ljudi zakoje se verovalo da su najveći bogataši Rima. Njima nije pruženaprilika da izvrše samoubistvo pre suđenja, pa su svi bili osuđeni nasmrt. Za jednog od njih, koji je zauzimao visok položaj u državnojupravi, ispostavilo se da je u stvari bio sasvim siromašan. Kaligula jetaj slučaj propratio ovim rečima: – Blesan! Zašto se pravio da imanovaca? Obmanuo me je! Znači, nije ni bilo potrebno da umre.

Mogu da se setim samo jednoga čoveka koji je spasao glavuiako je već bio optužen za veleizdaju. Bio je to Afer, pravnik čuven sasvoga govorničkog dara, onaj isti Afer koji je svojevremeno progoniomoju rođaku Pulhru. Afer je bio optužen da je na Kaligulin kip koji jebio postavljen u predvorju njegove kuće stavio natpis koji jepodsećao da je imperator u svojoj dvadeset sedmoj godini već podrugi put bio konzul. Kaligula je smatrao da taj natpis sadrži izdaju ida on u stvari znači podsmevanje njegovoj mladosti, kao i optužbuprotivu njega što je zauzimao položaj konzula pre nego što jenapunio godine koje su za to predviđene zakonom. On je brižljivosastavio jedan dug govor protiv Afera, pa ga je održao pred Senatomsa svom besedničkom veštinom kojom je raspolagao, pošto je svakipokret i svaku promenu glasa tačno unapred dobro uvežbao.Kaligula se obično hvalio da je on najbolji pravnik i govornik nasvetu, te mu je još više bilo stalo do toga da nadmaši Afera ubesedništvu nego li da ga osudi na smrt i uzapti mu imovinu. Afer jeovo uvideo, pa se pretvarao kao da je zadivljen i smrvljen veštinomkojom ga je Kaligula optuživao. On je glasno ponavljao optužbeiznete protivu sebe, i to tačku po tačku, pa ih je hvalio, kao čovek kojise takođe razume u taj zanat, i mrmljao: – Zaista, na ovo se nemože ni odgovoriti; ili: On je do kraja iskoristio sve mogućnosti kojesu mu se pružile; ili: Stvarno je odlično postavio to pitanje; ili: Kakvodivno poznavanje latinskog jezika!

Kada je Kaligula završio govor i seo sa osmehom likovanja nalicu, upitan je Afer da li ima šta da kaže. Afer je rekao:

– Ništa, sem što želim da izjavim da nikako nemam sreće.Računao sam na to da ću moći koristiti svoje besedničkesposobnosti kao izvesnu protivtežu imperatorovoj srdžbi na mene

zbog moje neoprostive lakomislenosti u pogledu onog prokletognatpisa. Ali je Sudbina unapred odredila da kocka padne nesrećnopo mene. Imperator ima moć samodršca, jasne dokaze protiv mene ihiljadu puta više govorničke veštine nego što bih se ja mogao inadati da bih stekao čak i ako bih bio oslobođen i ako bih se učiobesedništvu i dalje, sve do svoje stote godine života!

Afer je bio osuđen na smrt, ali je već idućeg dana biopomilovan.

Kada sam već spomenuo da je unapred bivalo određeno kakoće pasti kocka, treba zabeležiti i ovo: Kad bi bogati ljudi izunutrašnjosti došli u Rim, oni su uvek pozivani da obeduju u dvoru ida se posle jela malo prijateljski kockaju sa Kaligulorn. Oni su bilizapanjeni i zbunjeni imperatorovom srećom: on bi uvek bacio Venerui tako ih gulio do gole kože. Da, Kaligula je uvek igrao sa kockamakod kojih se unapred znalo kako će pasti. Na primer, on je smeniokonzule i teško ih oglobio zato što su održali uobičajenu svetkovinu učast Avgustove pobede nad Antonijem kod Akcijuma. (Uzgred budirečeno, on je postavio Afera na jedno od upražnjenih konzulskihmesta.) Kaligula nam je za vreme obeda, na nekoliko dana pre tesvetkovine, rekao da će kazniti konzule, pa ma šta oni uradili: jer akone budu održali proslavu, oni će time uvrediti njegovog pretkaAvgusta. Tom prilikom je Ganimed načinio jednu kobnu grešku.Uzviknuo je : – E, zaista si mudar, dragi moj! Ukebao si ih, pa bilošta da učine. Ali ti jadni blesani bi ipak trebalo da održe svetkovinu,ako imaju i trunke mozga u glavi; jer najveći deo posla kod Acijumaobavio je Agripa, a on je takođe tvoj predak, te bi konzuli na taj načinproslavljali dvojicu od trojice tvojih predaka.

Kaligula se okosio na njega:– Ganimede, mi više nismo prijatelji!– O, rekao je Ganimed, nemoj tako govoriti, dragi moj! Nisam

valjda ništa rekao što bi te moglo uvrediti?Ali Kaligula je bio neumoljiv:– Smesta da si napustio trpezu!Odmah sam shvatio u čemu se sastojala Ganimedova greška.

Bila je to uostalom dvostruka pogreška. Ganimed, kao Kaligulinrođak po majci, pripadao je Avgustovoj i Agripinoj lozi. Svi njegovipreci su bili na Avgustovoj strani. Zbog toga je on trebalo da se

brižljivo čuva toga predmeta raspravljanja. A Kaligula nije voleo daga iko, ma na koji način, podseća na to da je on potomak i Agripe,čoveka iz neugledne porodice. Ali on trenutno nije ništa preduzeoprotivu Ganimeda.

On se razveo od Lolije, tvrdeći da je nerotkinja, pa se oženionekom Cezonijom. Ona nije bila ni mlada ni lepa, a bila je kći jednogčasnika noćna straže, i bila je ranije udata za nekog pekara ili takonekog čoveka, sa kojim je već imala troje dece. Ali je ona ipak imalanešto što je jako privlačilo Kaligulu, iako je to bilo neobjašnjivo nesamo nama ostalima, nego baš u prvom redu i njemu samom. On jeobično govorio da će već iščupati iz nje tajnu zbog čega je zaljubljenu nju, makar je morao podvrgnuti i mučenju na točku. Pričalo se daga je ona osvojila nekim ljubavnim napitkom, od koga se on ne samozagrejao za nju nego i poludeo. Međutim, nije dokazano da mu jeona davala ma kakve ljubavne napitke, a on se bio počeo ponašatikao sumanut mnogo pre nego što je nju i upoznao. U svakomslučaju, ona je zatrudnela sa njim, a on se toliko radovao pomisli daće biti otac da ju je, kao što rekoh, uzeo za ženu. Uskoro posleženidbe sa Cezonijom on je prvi put javno proglasio sebe za boga.Posetio je hram posvećen Jovu na Kapitolu. Apel je bio sa njim.Kaligula ga je upitao: – Ko je veći bog – Jov ili ja?

Apel je oklevao, smatrajući da Kaligula samo tera neku šalu, anije želeo da huli na Jova u njegovom sopstvenom hramu. Kaligulaje dozvao dva Nemca i naredio im da svuku Apela i da ga izbatinajupred samim kipom boga Jova.

– Ne tako brzo! – naređivao je Kaligula Nemcima. – Udarajte gapolako, da bi ga više bolelo!

Vojnici su tukli glumca dok se nije onesvetio, zatim su gapovratili svetom vodicom, pa su ga opet tukli sve dok nije izdahnuo.Kaligula je zatim pismeno obavestio Senat da je on bog, naređujućida mu se smesta podigne hram pored samog hrama boga Jova –„da bih mogao boraviti uz svoga brata Jova”.

Ali on se uskoro posvađao sa Jovom, pa su ga ljudi čuli kakoJovu ljutito preti:

– Ako ti ne uviđaš ko je ovde gospodar, ja ću te već otpremitinatrag u Grčku!

Izgledalo je kao da se Jov izvinio, jer je Kaligula ovako nastavio:

– O, zadrži ti samo taj svoj prokleti Kapitol! Ja ću se već preselitina Palatin! On ima mnogo bolji položaj. Podići ću tamo hramdostojan moje veličine, ti olinjala stara varalico, kojoj stalno krčecreva!

Druga jedna zanimljiva stvar dogodila se kada je Kaligula,zajedno sa Vitelijem, ranijim namesnikom Sirije, posetio Dijaninhram. Vitelije se istakao na svojoj dužnosti, jer je svojevremenoiznenadio kralja Parćana naglim prelaskom preko Eufrata. Pošto gaje Vitelije iznenadio na položaju koji nije bio pogodan za njegoveborce u slučaju bitke, parćanski kralj je morao da potpiše jedan posebe sraman ugovor o miru i da mu preda svoje sinove kao taoce.(Trebalo je da već spomenem da je Kaligula, kada je prelazio prekomosta u Napuljskom Zalivu, pored sebe u kočijama imao i najstarijegsina parćanskoga kralja.) Dakle, Kaligula je bio ljubomoran naVitelija, pa bi ga bio i pogubio, da ga ja nisam unapred obavestio štatreba da čini. (Vitelije je, naime, bio moj prijatelj.) Kada je stigao uBrindizi, njega je tu već očekivalo jedno moje pismo„tako da se on,čim je stigao u Rim i čim ga je Kaligula primio, prostro ničice na pod ipozdravio imperatora kao bog. A pošto se u to vreme Kaligula jošnije bio zvanično proglasio za božanstvo, mislio je da ga Vitelijezaista smatra za boga. Vitelije je tako postao njegov blizak prijatelj, ameni se odužio u više navrata. Kao što sam rekao, Kaligula je uDijaninom hramu razgovarao sa boginjom, i to ne sa kipom, već sanekom nevidljivom ličnošću. Upitao je Vitelija da li i on vidi boginju, ilisamo mesečinu. Vitelije je silno drhtao, tobož iz strahopoštovanja,pa je i dalje gledajući preda se, ovako odgovorio: – Samo vi, bogovi,gospodaru, možete da vidite jedni druge!

To je jako polaskalo Kaliguli.– Ona je veoma lepa, Vitelije, i često mi dolazi u dvor da spava

sa mnom, rekao je Kaligula.Nekako u to vreme ja sam opet bio zapao u nevolje. Mislio sam

isprva da je bila u pitanju Kaligulina zavera protiv moga života. Jošuvek nisam sasvim siguran da njegovi prsti nisu ipak bili umešani utu stvar. Jedan moj poznanik, sa kojim sam se često kockao,krivotvorio je neku oporuku, pa se čak potrudio da krivotvori i mojpečat, pošto sam ja tobož bio svedok pri sastavljanju te oporuke. Namoju sreću, on nije primetio jednu malu pukotinu na ivici mog pečata

od ahata, a ta pukotina je uvek ostavljala trag u vosku. Kada sam bioiznenada uhapšen pod optužbom da sam bio saučesnik u toj prevarii kada su me odveli u sud, ja sam podmitio jednog vojnika i on jemome prijatelju Viteliju odneo tajnu poruku, kojom sam ga zamolioda mi spase život, jer sam i ja njemu bio spasao glavu. Zamolio samga da ukaže Kaliguli, koji je sudio u toj stvari, na postojanje tepukotine, i da je zato potrebno da ima pri ruci jedan moj pravi pečat,da bi ga Kaligula mogao uporediti sa krivotvorenim. Ali, poručio sammu ja, Kaligulu treba navesti da sam utvrdi razliku, i da on poberelovorike za to otkriće. Vitelije je to izveo veoma vešto. Kaligula jezapazio pukotinu, pohvalio se oštrinom svoga vida i oslobodio meoptužbe uz strogu opomenu da ubuduće pazim s kim se družim.Samome prestupniku su bile odsečene ruke i za opomenu naroduobešene mu oko vrata. Međutim, da je utvrđena moja krivica, ja bihizvesno izgubio glavu. To mi je Kaligula lično rekao iste noći zavreme večere.

Odgovorio sam mu:– Najmilostiviji bože, zaista ne razumem zašto se ti toliko brineš

o mome životu!U prirodi je bratanaca da se raduju ako im stričevi laskaju.

Kaligula se malo raskravio, pa me je (namignuvši ostalima) upitao:– A koliko ti noćas smatraš da vredi tvoj život, ako smem da

pitam?– Već sam izračunao: jedan novčić!– A kako si došao do tako skromne svote?– Za život svakog čoveka može se dobiti izvesna određena

svota novca. Otkupnina koju je porodica Julija Cezara stvarno platilagusarima koji su ga uhvatili i pretili da će ga ubiti, iznosila jedvadeset hiljada zlatnika, iako su gusari isprva tražili mnogo više.Dakle, život Julija Cezara u stvari nije vredeo više od dvadesethiljada. Moju ženu Eliju jednom su napali razbojnici, ali je ona uspelada im izmoli svoj život, davši im jednu kopču od ametista koja vredipedeset zlatnika. Dakle, Elija je vredela samo pedeset. Moj život jeupravo spasio jedno parčence ahata, koje – koliko ja mogu daprocenim – ne teži više od četrdesetog dela jednog skrupula. Takvavrsta ahata košta verovatno srebrnjak po skrupulu. Dakle, parčenceahata koje je otpalo, ako bi se našlo – što bi bilo teško – i ako bi se

našao kupac za njega – što bi bilo još teže – vredelo bi, prema tome,četrdeseti deo srebrnjaka, ili upravo jedan novčić. Dakle, moj životvredi ni više ni manje nego samo jedan novčić.

– Ako bi mogao da ti se nađe kupac i za tu cenu! – nasmejao segromoglasno Kaligula, oduševljen sopstvenom duhovitošću. O, kakosu mu svi odobravali, ne izuzimajući ni mene samoga! Dugovremena posle toga mene su na dvoru zvali Teruncije Klaudije,umesto Tiberije Klaudije. A teruncije na latinskom znači novčić.

Kada se proglasio za boga, Kaligula je morao da ustanovi i novired sveštenika. On je bio svoj sopstveni prvosveštenik, a njegovipotčinjeni sveštenici smo bili ja, Cezonija, Vitelije, Ganimed,četrnaest bivših konzula i njegov plemeniti prijatelj konj Incitat. Svi miniži sveštenici morali smo za čast koja nam je ukazana platiti poosamdeset hiljada zlatnika. Incitatu je pomogao da sakupi novactime što je u njegovo ime razrezao jedan stalan godišnji porez nasve konje u Italiji; ako njihovi gospodari ne bi platili taj namet, konji bibili predati strvoderu. Pomogao je isto tako i Cezoniji da sakupinovac, razrezavši jedan prirez koji su plaćali svi oženjeni ljudi da biimali prava da spavaju sa svojim ženama! Ganimed, Vitelije i onidrugi bili su bogati, pa iako su neki od njih morali sa gubitkom prodatisvoje nekretnine da bi odmah došli do tih sto hiljada zlatnika ugotovu, oni su i posle toga bili imućni ljudi. Ali, jadni Klaudije nije takodobro prošao! Posle ranijih Kaligulinih podvala – kada mi je prodaoone mačevaoce i kada me je teško orobio, tobož na ime troškovamog stanovanja i moje ishrane na dvoru – meni je ostalo samotrideset hiljada zlatnika u gotovom, a nisam više imao šta ni daprodam, osim svog malog imanja u Kapui i kuće koju sam naslediood majke. Isplatio sam dakle Kaliguli tih trideset hiljada i saopštio mujoš iste večeri za obedom da ću, čim nađem kupca, prodati sav svojimetak i tako mu platiti i ostatak. Rekao sam mu na kraju razgovora:– Nemam ništa drugo što bih mogao prodati.

Kaligula je ovo shvatio kao uspelu šalu.– Ništa nemaš što bi se moglo prodati? A zar se ne bi moglo

prodati odelo koje sada nosiš na sebi?U to vreme ja sam već bio uvideo da je najmudrije ako se

ponašam kao slabouman čovek.

– Nebesa mi, rekao sam, na odeću nisam ni pomislio! Hoćeš lida budeš tako dobar pa da je prisutnima prodaš dražbom? Ti siionako najbolji licitator na svem.

Svlačio sam sve sa sebe dok na meni nije ostalo ništa više odjednoga ručnika, koji sam žurno omotao oko bedara. Kaligula jeteslimio nekome moje sandale za stotinu zlatnika po komadu, a mojplašt za hiljadu i tako dalje, a ja sam svaki put izražavao beskrajnooduševljenje. On je na kraju hteo da proda i onaj ručnik. Rekao sam:– Moja prirodna čednost ne bi me sprečila da prodam i poslednjukrpu koju imam, samo ako bi mi novac koji bih za nju dobio pomogaoda isplatim i ostatak duga. Ali, avaj, u ovome slučaju sprečava me daovaj ručnik prodam nešto što je mnogo jače od čednosti.

Kaligula se namrštio:– Šta je to? Šta je to jače od čednosti?– Moje uvažavanje tvoje ličnosti, Cezare: ovo je tvoj sopstveni

ručnik! Ti si mi ga milostivo stavio na raspolaganje da mi služi u tokuove izvrsne večere.

Ova lakrdija je umanjila moje dugovanje samo za tri hiljadezlatnika, ali je uverila Kaligulu u moje siromaštvo.

Morao sam napustiti svoje odaje i svoje mesto za trpezom, pasam jedno vreme stanovao kod Briseide, bivše sluškinje moje majke;ona se starala o kući sve dok se nije našao kupac. Kalpurnija je tadadošla da živi sa mnom, a zamislite samo: ta mila devojka je još uvekimala onaj novac koji sam joj bio dao u gotovu umesto ogrlica,majmuna i svilenih odora, pa mi je ponudila da mi ga pozajmi. Osimtoga, moja stoka nije stvarno polipsala, kako je ona to nekada tvrdila,niti su mi izgorele žitnice. To je bila samo jedna varka sa njenestrane, da bi mogla krišom prodati stoku i žito za dobre novce iostaviti ih na stranu za zle dane. Isplatila mi je sav taj novac – dvehiljade zlatnika – zajedno s iscrpnim izveštajem o prodaji koji jepotpisao moj nastojnik. Tako smo mogli da živimo sasvim ugodno.Ali da bih i dalje izgledao kao puki siromah, ja sam svake noći sakrčagom i štakom (umesto nosiljke) išao po krčmama i kupovao vino.

Stara Briseida je često govorila:– Gazda Klaudije, ceo svet misli da sam ja bila oslobođenica

tvoje majke. To nije istina! Ja sam postala tvoja robinja čim si tipostao punoletan, i meni si ti podario slobodu, a ne ona, zar ne?

Ja bih na to odgovorio:– Naravno, Briseido! Jednoga dana ću javno opovrgnuti tu laž.Ona je bila dobro staro stvorenje, potpuno odano. Živeli smo svi

zajedno u četiri sobe, sa jednim starim robom koji je obavljao težeposlove, i bili smo, sve u svemu, veoma srećni.

Cezonijino dete, jedna devojčica, rodilo se mesec dana pošto seona udala za Kaligulu. Kaligula je izjavio da je to čudo. Uzeo je dete istavio ga na koleno kipa Jova – bilo je to pre one njegove svađe saJovom – kao da želi da Jova proglasi za počasnog detinjeg oca, paje onda devojčicu stavio u naručje Minervinog kipa i pustio je nekovreme da sisa na boginjinim mramornim grudima. Nazvao ju jeDruzila, a to je bilo ime kojeg se njegova pokojna sestra odreklaonoga dana kada je postala boginja Pantea. To dete je proglašeno iza sveštenicu. Kaligula je sakupio njenih osamdeset hiljada time štose na ganutljiv način obratio javnosti žaleći se na svoje siromaštvo iteške troškove oko izdržavanja porodice, pa je raspisao neku vrstuzajma i osnovao takozvanu „Druzilinu zadužbinu”. Postavio je kutijeza sabiranje novca po svim ulicama, a na kutije je stavio ovakvenatpise: „Druzilina hrana”, „Druzilino piće” i „Druzilin miraz”; niko senaravno nije usuđivao da prođe pored kutija koje su čuvali stražari ada u njih ne ubaci po koji novčić.

Kaligula je silno voleo tu malu Druzilu, koja je bila isto takoprerano sazrelo dete kao što je to svojevremeno bio i on sam. On sezabavljao na taj način što joj je počeo davati časove iz svoje„neumoljive strogosti”, čim je dete prohodalo i progovorilo.Nagovarao ga je da muči mačkice i štenad i da svojim oštrimnoktima grebe svoje male drugove u igri.

– Nema nikakvog razumnog razloga da se sumnja u mojeočinstvo, lepotice moja! – kikotao se on zadovoljno kada bi onaučinila neku naročitu gadost. A jednom se u mome prisustvu sagnuoi podmuklo joj rekao: – Draga, kada budeš ubila prvog čoveka, pamakar to bio samo tvoj jadni deda Klaudije, proglasiću te za boginju!

– A da li ćeš me proglasiti za boginju ako ubijem mamu? –protepao je mali zloduh. Jer mrzim mamu!

Nov izdatak koji je trebalo nekako pokriti predstavljao jeKaligulin zlatni kip za njegov hram. Platio ga je na taj način što jeobnarodovao da će poklone za Novu godinu lično primati na glavnim

vratnicama dvora. Kada je došla Nova godina, on je razaslaoodeljenja dvorske straže da sa isukanim mačevima doteraju građanena Palatin i da ih nateraju da sav novac koji imaju pri sebi sruče uvelike kace, koje su toga radi i bile postavljene pred vratnice dvora.Građani su upozoreni da će smesta biti pogubljen svaki ko bipokušao da umakne ili da zadrži za sebe ma i jedan jedini novčić. Dovečeri je tako napunjeno dve hiljade velikih kaca!

Nekako u to vreme Kaligula je rekao Ganimedu, Agripinili iLezbiji:

– Treba da se stidite, vi zaludni trutovi! Šta vi radite da bistezaradili svoj hleb? Vi ste obični džabojedi! Zar ne vidite da svi ljudi ižene u Rimu naporno rade da bi me pomogli? Svaki kukavni nosač isvaka sirota prostitutka dragovoljno mi ustupaju osminu svojezarade!

Agripinila mu je ovako uzvratila:– Pa, brate, ti si nam pod ovim ili onim izgovorom u stvari već

uzeo sav novac! Zar ti to nije dovoljno?– Dovoljno? E, da vidiš, i nije! – rekao je Kaligula. Nasleđeni

novac nije isto što i pošteno zarađeni novac. Nateraću ja već sve vasdevojke i momke da radite.

Zato je imperator pomoću letaka oglasio u Senatu da će te i tenoći u dvoru biti otvorena jedna vanredno otmena i veoma dobrajavna radnja, u kojoj će se za zadovoljenje svih ukusa starati osobenajvišeg roda. Ulaznica staje samo hiljadu zlatnika, a piće jebesplatno. Moram samo sa žalošću reći da se Agripinila i Lezbijanisu naročito ni opirale tom Kaligulinom sramnom predlogu, nego dasu u stvari mislile da će to sve ispasti čak i veoma zabavno. One suuporno ostale pri tome da zadrže pravo da same biraju svojemušterije i da im Kaligula ne sme uzeti suviše veliki postotakzarađenog novca. Iako sam se gadio svega toga, bio sam i jauvučen u to bludno preduzeće: navukli su mi haljine vratara, koji jeimao da bude i šaljivčina. Kaligula je, sa obrazinom na licu ipromenjenim glasom, izigravao glavnog podvodača, pa je izvodiosve uobičajene podvodačke podvale kojima se izmamljujumušterijama pare, a uskraćuju uživanja. Kada bi gosti nadali viku, jabih bio pozvan da ih umirim. Ja imam snažne ruke, čak mogu reći dasu mi ruke snažnije nego u većine ljudi, iako mi noge naravno nisu

od velike koristi; zbog toga je bilo mnogo smeha kada bih ja, poslepodužeg nezgrapnog ćopanja, dobro pretukao one goste koje bihuspeo da uhvatim. Kaligula bi tada, glasom pozorišnog glumca,deklamovao ove Homerove stihove:

U smijeh udare tada neiskazan blaženi bozi,Gledajući Hefesta, gdje po kući sopeći brza.

To je onaj odlomak iz prve knjige Ilijade u kome se opisuje kakohromi bog ćopa Olimpom, dok mu se drugi bogovi smeju. Ja samtada ležao na podu udarajući pesnicama Lezbijinog supruga, a to jeujedno bila i jedna od retkih prilika kada sam mogao da dovedem ured svoje stare račune sa njim, pa sam, kad sam ustao, izgovorioove stihove:

...i zasopljen tad se gorostas od nakovnja digneHramljuć’, a golijeni pod njime se micahu tanke –

odteturao sam se do stola sa osvežavajućim pićima. Kaligula jebio oduševljen, pa je naveo još dva stiha, koja se mogu naći u Ilijadinešto pre onog mesta o „neiskazanom smehu”:

Ali mu riječi ti govori ljubazne...Tad će se otac nam olimpiski odmah ublažit’!

Eto, tako me je on prozvao Hefestom, naziv koji sam radoprihvatio, jer me je unekoliko štitio od njegovih ćudi.

Kaligula nas je zatim krišom napustio, pa je uklonio svojuobrazinu i promenio odeću, te se opet pojavio u svome običnom liku,a ušao je iz dvorskog dvorišta na ona vrata kod kojih je menepostavio. Pravio se da je potpuno iznenađen i zgađen prizorom kojimu se ukazao, pa je opet počeo da deklamuje iz Homera; i to onomesto o Odisejevoj postiđenosti i besu kad je video kako seponašaju žene na dvoru:

A Odisej divni u pretsoblju počine tada,Volovsku nečinjenu pod sebe je metnuo kožu,

A preko sebe runa ovaca, što klahu Ahejci;A kad leže, baci Eurinoma strunu na njega.Ali Odisej je ležao ne spavajući te je u duši

Proscima snevao zlo; a tu dvoranje iđahu ženeKoje se po običaju obljubiti davahu proscem,

Jedna se smijala drugoj i zbijala svakakve šale.Od tog se srce njemu u grudima burnim steže,

I on se zamisli tada u duši i u srcu svome,Bi li skočio sada i da li bi sve poubij’o,

Il’ bi ih pustio zadnjom i pošljednjom k prkosnima proscem,Da se ljube; tad srce u njemu lajati stane.

Ko što kuja kad stoji uz svoju nejaku štenad,Koga ne poznaje, laje na njega, navaliti hoće,

Tako lajaše srce u njemu na nedjela kivno;Al’ on se u srce lupi i napadne na njega ovako:

„Strpi se srce, već si pretrpjelo grđi pasjalukOnoga dana, kad Kiklop goropadni druge mi jake

Žderaše, a ti si to podnosilo, dok te je pametIz špilje one opet izvela, gdje poginut šćaše.”

– Umesto Kiklop, čitaj Tiberije, objasnio je Kaligula stvar. Zatimje, pljesnuvši dlanom o dlan, pozvao jednog vojnika, koji je dotrčaokao bez duše:

– Pošaljite mi smesta ovamo Kasija Hereu!Kasije je došao na poziv, a Kaligula mu se ovako obratio:– Kasije, stara junačino, ti koji si bio moj ubojni konjic kad sam

bio još dete, ti koji si najstariji i najverniji prijatelj moje porodice, da lisi ti ikad video neki ovako tužan i ponižavajući prizor? Moje dvesestre prodaju za novac svoja tela senatorima u mome rođenomdvoru, a moj stric Klaudije stoji na vratima i prodaje ulaznice! O, štabi samo rekli moji jadni roditelji, da su doživeli ovaj dan!

– Da li da ih uhapsim, Cezare? – upitao je Kasije revnosno.– Pustimo ih zadnjom i pošljednjom k prkosnim proscem

Da se ljube.– odgovorio mu je Kaligula, kao mireći se sa sudbinom, pa je

počeo da reži kao kuja, a Kasiju je naredio da ukloni vojnike.

To nije bila poslednja bludna terevenka koja je održana u dvoru,a Kaligula je kasnije onim senatorima koji su bili prisutni te prve ludenoći naredio da povedu sa sobom svoje žene i kćeri, da bi ovepomogle Agripiniji i Lezbiji. Međutim, pitanje kako doći do novcapostalo je opet goruće, te je Kaligula odlučio da pohodi Francusku ividi šta se onde može učiniti.

On je prvo prikupio silnu vojsku, uzimajući po neko odeljenje izsvakog postojećeg puka stajaće vojske, ali je, obrazujući tako novepukove, pokupio, i i sve novake do kojih je samo mogao doći. Zatimje napustio Italiju na čelu sto pedeset hiljada ljudi, a svoju vojsku je uFrancuskoj povećao sa još sto hiljada boraca. Izdatke okonaoružanja i opremanja te silne vojske morali su da snose gradovikroz koje je prolazio, a i hranu za vojsku je na silu uzimao po timgradovima. On bi ponekad odjurio na konju napred, pa je vojskamorala da ide i po četrdeset osam časova, a i više, dok bi gapristigla; ponekad bi opet napredovao samo milju ili dve na dan,diveći se izgledom nekoga predela, ležeći u jednoj nosiljci u oblikustolice (koju je nosilo na ramenima osam ljudi), kao što se često izaustavljao samo radi toga da bere cveće.

Ispred sebe je poslao pismene poruke u Lion, u kome jenameravao da izvrši prikupljanje čitave svoje vojske. Tim porukamaje izdao naredbu da mu predstanu svi oni časnici iz Francuske iRajnskih Provincija koji su po činu iznad zapovednika čete. Međuonima koji su poslušali Kaligulinu naredbu nalazio se i Getulik, jedanod najboljih časnika moga dragog brata Germanika; taj Getulik jeposlednjih nekoliko godina bio zapovednik četiri puka koja su čuvalaGornju Provinciju. On je bio veoma omiljen u svojim jedinicama, jerje nastavio sa Germanikovim načinom zapovedanja: blage kazne istega koja više počiva na ljubavi, a manje na strahu. On je bioomiljen i u pukovima iz Donje Provincije, kojima je zapovedao njegovtast Apronije – jer Getulik je bio oženjen sestrom one iste Apronijekoju je, kako se sumnjalo, moj šurak Plaucije bacio kroz prozor.Kada je pao Sejan, Tiberije je hteo da pogubi i njega, pošto jeGetulik već bio obećao svoju kćer Sejanovom sinu, ali se Getulikspasao time što je uputio imperatoru jedno smelo pismo. Rekao jeda se može računati na njegovu vernost i vernost njegovih vojnikadokle god mu bude dopušteno da zadrži položaj zapovednika.

Tiberije je bio dovoljno mudar da ga ostavi na miru. Kaligula mu je,međutim, zavideo na omiljenosti, pa ga je lišio slobode skoro istogdana kada je i sam stigao u Lion.

Kaligula me nije pozvao da ga pratim u tome pohodu, pa nisamizbliza ni pratio događaje, te ih tako ne mogu ni opisati u svimapojedinostima. Sve što ja znam jeste ovo: Ganimed i Getulik su bilioptuženi da su kovali zaveru – Ganimed je navodno želeo dapreotme položaj vladara, a Getulik ga je tobož podbadao na takavčin; obojica su zato pogubljeni bez suđenja. Lezbija i Agripinila (njenmuž je kratko vreme pre toga bio umro od kaplje) takođe su navodnobile umešane u tu zaveru. One su zato bile prognane na jednoostrvo ispred afričke obale, nedaleko od Kartagine. Bilo je to veomatoplo i veoma neplodno ostrvo, čije se stanovništvo isključivo bavilovađenjem spužve iz mora; Kaligula im je naredio da nauče kako segnjura i kako se vadi spužva, pošto on nema dovoljno sredstava dabi ih mogao ubuduće sam izdržavati. Ali pre nego što će bitiotpremnjene na to ostrvo, one su morale da obave još jedanzadatak: morale su pod oružanom pratnjom da prevale peške put odLiona do Rima i da, na smenu, čitavo to vreme nose na rukama urnuu kojoj se nalazio Ganimedov pepeo – što im je bila kazna za njihovepreljube sa Ganimedom, kako je bar objasnio svoju odluku Kaligulau jednom visokoparnom pismu koje je uputio Senatu. U tome istompismu on je hvalio samoga sebe zbog velikog milosrđa koje jepokazao time što svoje sestre nije osudio na smrt. Ta zaboga, onesu dokazale da su gore od običnih bludnica: nijedna poštenabludnica ne bi imala toliko bestidnosti da traži onolike svote koliko suone tražile – i dobijale – za svoje podavanje.

Nije bilo nikakvog razloga zbog koga bih ja sažaljevao svojebratanice. One su, na svoj način, bile isto tako rđave kao i Kaligula, ai ponašale su se prema meni krajnje rđavo. Kada se, tri godine pretoga, bilo rodilo Agripinilino dete, ona je upitala Kaligulu kakvo da muda ime. Kaligula je rekao: – Nazovi ga Klaudije; tako ćeš bar bitisigurna da će biti lepotan.

Agripinila je bila zbog toga toliko besna da je skoro digla ruku ina samoga Kaligulu; umesto toga, ona se naglo okrenula, pljunulaprema meni, pa je briznula u plač. Dete je dobilo ime LucijeDomicije.5 Ona druga, Lezbija, bila je toliko ohola da nije htela

uopšte ni da obraća pažnju na mene i pravila se čak kao da me i neprimećuje. Ako bismo se sreli u nekome uzanom hodniku, ona biobično, ne usporavajući hod, nastavila da korača sredinom prolaza,a ja sam morao da se priljubim uza zid. Meni je teško padalo da sesamo i setim da su one ipak kćeri moga dragoga brata i da sam jaobećao njihovoj majci Agripini da ću za njih učiniti sve što bude bilo umojoj moći.

Pala mi je u deo neugodna dužnost da odem u Francusku načelu poslanstva od četiri bivša konzula i da čestitam Kaliguli naugušivanju zavere. To je bila moja prva poseta Francuskoj odvremena moga detinjstva, a više bih voleo da nisam morao nipreduzimati to putovanje. Pošto još nisam bio našao kupca za svojeimanje i kuću, morao sam da pozajmim od Kalpurnije novac koji mije bio potreban za pokriće putnih troškova, a nikako se nisam mogaonadati da će se Kaligula obradovati kada me bude ugledao. Pošaosam na put brodom iz Ostije. a iskrcao sam se u Marselju. Izgledada je Kaligula, pošto je prognao svoje sestre, a moje bratanice,izložio javnoj prodaji dragulje, nakit i haljine koje su one ponelesobom u Francusku. Te stvari su bile prodate za tako skupe pare daje on izložio prodaji i njine robove, pa čak i njine oslobođenike,pretvarajući se da ne zna da su oni već slobodni. Te velike cenenudili su bogati građani iz provincije, koji su želeli da omoguće sebida se hvališu, govoreći: „Da, taj predmet je zaista pripadaoimperatorovoj sestri. Kupio sam ga od njega lično.” To je Kaligulunavelo na jednu novu misao. Stari dvor u kome je živela Livija nijeviše bio nastanjen. U njemu je bilo mnogo skupocenog nameštaja,slika i uspomena na Avgusta. Kaligula je naredio da mu se dopremesve te stvari, a mene je zadužio da se brinem o sigurnom i brzomdopremanju toga pokućstva u Lion. Pisao mi je : „Pošalji sve suvim,a ne morem, jer sam još uvek u svađi sa Neptunom.” To pismo jeprispelo u Rim na dan pre moga predviđenog polaska, te sam tajzadatak poverio Palasu. Nevolja se sastojala u tome što su sviraspoloživi konji već bili uzapćeni i korišćeni za prevoz komoreKaliguline vojske. Ali Kaligula je bio izdao naređenje, te su konji ikola nekako već morali da budu nađeni. Palas je samo otišao dokonzula i pokazao im Kaligulin nalog. Oni su zato bili prinuđeni danarede da se uzapte konji državnih poštanskih kočija, konji koji su

služili hlebarima, kao i konji koji su okretali mlinove, a to je stvorilosvetu znatne neugodnosti.

40. god. n. e.Tako se zbilo da je jedne majske večeri, pred sam smiraj sunca,

sedeći na lionskom mostu i zadubljen u neki tobožnji razgovor samesnim rečnim bogom, Kaligula ugledao mene kako nailazim. On jeprepoznao moju nosiljku po jednoj daski za kockanje koju sam biopostavio preko ručica o nosiljke, jer ja obično rasterujem dosadutokom dugih putovanja na taj način što se kockam sa samim sobom.Kaligula mi je ljutito doviknuo: – Hej, ti, gospodine moj, gde su tikola? Zašto nisi doveo i kola?

Još iz daljine sam mu odgovorio:– Neka te, o, uzvišeni, blagoslovi nebo! Bojim se da će kola

prispeti tek kroz nekoliko dana. Ona putuju suvim, preko Đenove.Moji saputnici i ja doputovali smo morem!

– E, onda ćeš, dragoviću moj, i otići natrag u more! – odbrusiomi je Kaligula. Priđi-der, bliže!

Kad sam stigao do mosta, izvukla su me dva Nemca, vojnika, iznaslonjače, odneli me do srednjeg luka mosta, pa me posadili nagrudobran i to leđima okrenutog prema reci. Kaligula mi je tadanaglo prišao i gurnuo me u vodu. Dva puta sam se prevrnuo uvazduhu, a izgledalo mi je kao padam nekih hiljadu stopa pre negošto sam bućnuo u vodu. Sećam se da sam u sebi pomislio: „Rođen uLionu, umro u Lionu!” Reka Rona je veoma hladna, veoma duboka iveoma brza. Ruke i noge su mi se zaplitale o skutove teškogaplašta, ali sam se ipak nekako održao na površini, pa sam se negdena pola milje nizvodno od mosta – koji se odatle nije mogao ni videtiuspuzao na obalu iza nekih čamaca. Ja inače mnogo bolje plivamnego što mogu da hodam: imam jake ruke, a kako sam dosta pun –pošto se ne krećem dovoljno, a volim dobar zalogaj – mogu na vodida se održavam kao zapušač od plute. Uzgred budi rečeno, Kaligulaje plivao kao da je od olova.

On se zato iznenadio kada me je posle nekoliko minuta ugledaokako ćopam putem, pa se silno smejao smradu koji se širio iz mojeukvašene i isprljane odeće.

– Gde si ti to bio, dragi moj Hefeste? – upitao me je on.

Imao sam već spreman pogodan odgovor:

Zevs me je jednoćZa nogu zgrabio te me s božanskoga bacio praga;

Čitav sam padao dan; kad zalazaše već sunce,Padnem na Lemnos, a malo života još bješe u meni,

Onda me Sinčani otud odnesu, gdjeno sam pao.

– Umesto „na Lemnos”, čitaj„u Ronu”, dodadoh kao objašnjenje.Kaligula je sedeo na grudobranu mosta, a moja tri saputnika –

poslanika ležala su pred njim jedan do drugoga sa čelom na tlu. Onje stopalima pritiskivao šiju dvojice, a trećeg, Lezbijinog muža, koji jegrcajući molio za milost, bockao mačem među pleći.

– Klaudije, zavapio je Lezbijin muž kada je prepoznao moj glas,zamoli imperatora da nas oslobodi: mi smo došli samo zato dabismo mu čestitali i iskazali mu našu ljubav!

– Meni su potrebna kola, a ne čestitanja, odgovorio mu jeKaligula.

Izgledalo je kao da je Homer onaj odlomak koji sam delimičnoveć bio naveo, napisao upravo za ovu priliku. Zato sam Lezbijinommužu odgovorio ovim stihovima:

Strpi se, prijatelju, iako si tužan, pregori,Čuvaj se, milog tebe da ne vidim jednoć, gdje bije

Zeus olimpiski, pomoći od njega neću ti moći:To će me boljet, al’ s njime ogledat se vrlo je teško.

Kaligula je bio oduševljen. Upitao je svoja tri molioca:– Šta biste vi dali za svoje živote? Da li biste platili po pedeset

hiljada zlatnika?– Sve što ti kažeš, Cezare! – odgovorili su mu oni malaksalim

glasom.– Onda isplatite tu svotu jadnom Klaudiju čim se vratite u Rim.

Spasao vam je život svojim veštim jezikom!Zatim im je Kaligula dozvolio da ustanu, pa ih je naterao da na

licu mesta sastave i potpišu pismeno kojim se obvezuju da mi u rokuod tri meseca isplate sto pedeset hiljada zlatnika. Ja sam onda rekao

Kaliguli: – Najmilostiviji Cezare, tebi je novac više potreban negomeni. Hoćeš li da primiš sto hiljada zlatnika, kada mi ih isplate, uznak moje zahvalnosti što si mi poštedeo život? Ako bi pristao daprimiš ovaj poklon, ostalo bi mi još pedeset hiljada, što bi miomogućilo da u celini platim svoju upisninu. Ionako me je mnogobrinuo taj dug.

On je odgovorio:– Učiriiću sve Što bi moglo da umanji tvoje brige! – pa me je

nazvao svojim Zlatnim Novčićem.Tako me je, dakle, spasao Homer. Ali me je Kaligula nekoliko

dana kasnije opomenuo da više nikako ne navodim Homera.– On je jako precenjen pisac! Narediću da se njegove pesme

prikupe i spale. Zašto da ne oživotvorim filozofske preporuke koje jeizneo Platon? Ti si svakako čitao njegovu Republiku? Zaista sjajnorasuđivanje! Platon je smatrao da treba sve pesnike bez razlikeukloniti iz njegove idealne države. Platon čak veli da su svi onilažovi, a vaistinu je i u pravu.

Upitao sam ga:– Da li će tvoja sveta preuzvišenost spaliti još neke pesnike

osim Homera?– O, kako da ne! Sve one koji su precenjeni. Pre svega,

Vergilija. On je običan glupan. Pokušava da bude drugi Homer, a tomu ne polazi za rukom!

– A da li ćeš spaliti i dela nekih istoričara?– Da, sva Livijeva dela. On je još gluplji: pokušava da bude

drugi Vergilije, ali mu ni to ne polazi za rukom!

Glava XXXII

Kaligula je zatražio da mu se podnese najnoviji zvaničniimovinski popis, pa je, pošto ga je pregledao, pozvao k sebinajbogatije ljude Francuske u Lion; na taj način je mogao biti siguranda će dobiti podobru svotu novca za ono dvorsko pokućstvo, čimono bude prispelo iz Rima. Pred sam početak javnog nadmetanjaKaligula je održao jedan govor. Rekao je da je on jadnik koji je paopod stečaj, a koji ima silne dugove, ali da se nada da njegovi dragiprijatelji iz provincije i njegovi zahvalni saveznici neće, već i radidobra same imperije, zloupotrebiti njegovu finansijsku propast. Molioih je da mu ne ponude manje nego što stvarno vredi onaj deonjegovog porodičnog nasledstva koji je, na svoju veliku žalost, eto,prinuđen da proda.

Nije bilo nijedne trgovačke podvale koju on nije znao, a izmislioje i mnoge nove smicalice, kojima je naveliko premašio trgovce-torbare sa tržnice, kod kojih je tako revnosno i naučio njihov zanat.On bi, na primer, po nekoliko puta raznim kupcima prodao istipredmet, a svaki put bi na neki nov način hvalio njegove dobreosobine, njegovu korisnost i njegovu istoriju. A on je očekivao dakupci pod „pravom vrednošću” treba da podrazumevaju nekuvrednost koju stvarima da je i sama ljudska bolećivost, vrednost kojaje obično bila i sto puta veća od stvarne. On bi, na primer, rekao: –Ovo je bila omiljena naslonjača moga pradede Marka Antonija! Ili:Bog Avgust je pio iz ove vinske kupe na dan svoga venčanja! Ili: Ovuhaljinu je imala na sebi moja sestra, boginja Pantea, na prijemu kojije kralj Herod Agripa dao u čast svog izbavljenja iz tamnice! – i tomeslično...

A Kaligula je prodavao i „na slepo”, jer su mnoge sitnurije bileumotane u neke krpe. Bio je silno zadovoljan samim sobom kad bimu pošlo za rukom da navede nekoga da za jednu sandalu ili zakomadić sira plati dve hiljade zlatnika!

Čim bi počelo nadmetanje, Kaligula bi sam stavio do znanja kojaje cena najmanja moguća; jer on bi klimnuo glavom nekom bogatomFrancuzu i rekao:

– Ako se ne varam, ti reče četrdeset hiljada zlatnika za ovajsandučić od alabastera? Hvala ti na ponudi! Nego, da pokušamo,

možda ćemo dobiti nešto više. Ko nudi četrdeset pet hiljada?Verujem da je strah silno potpomogao ova nadmetanja. On je

sve učesnike ogulio do gole kože, pa je tu pljačku proslavioveličanstvenom desetodevnom svetkovinom, a zatim je nastavio putprema Rajnskim Provincijama, zaklinjući se da će povesti takav ratprotivu Nemaca da će se završiti njihovim potpunim istrebljenjem.On će, kao pobožan čovek, dovršiti delo koje su započeli njegov dedi njegov otac. Poslao je zato nekoliko pukova preko Rajne, da iznađunajbliži neprijateljev položaj. Tom prilikom je uhvaćeno nekih hiljaduzarobljenika. Kaligula je održao smotru nad njima, pa je tri stotinenajstasitijih mladića izdvojio za svoju telesnu stražu, a ostale je daopostrojiti uz jedan stenovit ponor. Na oba kraja stroja stajao je pojedan ćelav Nemac, te je Kaligula izdao Kasiju ovakvo naređenje: –Pogubi ih sve, od jedne do druge ćele! Neka to bude odmazda zaVarovu smrt!

Vest o tom klanju stigla je i do Nemaca, te su se oni odmahpovukli u svoje najgušće gore. Kaligula je tada sa čitavom vojskomprešao reku, ali je naišao samo na ugašena ognjišta. Da bi se nečimzabavio, on je prvoga dana svoga nadiranja naredio nekim odredimasvoje telesne straže da se skriju u jednoj obližnjoj šumi, a zatim muje za vreme ručka javljeno da je neprijatelj u blizini. On je tada sam,na čelu svojih „izviđača” i jednog odeljenja dvorske konjice poveosilovit protivnapad. Doveo je u lancima kao zarobljenike one isteNemce iz svoje sopstvene telesne straže, pa je objavio da je odneoodlučujuću pobedu nad brojno bezmerno jačim protivnikom. Svojimdrugovima po oružju podario je novo odličje, koje je nazvao:„Izviđački kruna”, jedan venčić ukrašen suncem, mesecom izvezdama, izrađenim” od dragog kamenja.

Trećeg dana je put vodio kroz jedan tesnac. Njegova vojska nijebila u razvijenom bojnom poretku, već su se jedinice kretale jedna zadrugom. Kasije se tada obratio Kaliguli i rekao mu: – U ovakvomtesnacu, Cezare, postavljena je zaseda i Varu! Ja ne moguzaboraviti taj dan dokle god budem živ. Koračao sam na čelu svogaodreda i upravo sam stigao do jednog zavijutka na putu – dozavijutka sličnog onome tamo pred nama – kada se odjednomrazlegao silan ubojni poklič, kao što bi se takav poklič lako mogao

razleći i tamo, iz onog jelovog gustiša, a zatim je poletelo na nas tri iličetiri stotine sulica, koje su zasvirale parajući vazduh...

– Brzo, moju kobilu! – viknuo je Kaligula preplašen. Sklonite mise s puta!

Iskočio je odmah iz svoje nosiljke, uzjahao je Penelopu – jer jeIncitat bio u Rimu i tamo dobijao trke – i punom brzinom odjezdionatrag pored svojih jedinica. Za četiri časa on je opet stigao domosta, koji je bio potpuno zakrčen kolima komore; Kaligula se,međutim, toliko žurio da pređe na drugu obalu da je sjahao sa konja,pa naredio vojnicima da ga, zajedno sa stolicom na koju je seo,prebacuju iz jednih kola u druga, sve dok ga tako nisu na rukamapreneli do na drugi, sigurniji kraj mosta. Smesta je pozvao vojsku dase vrati tvrdeći da je neprijatelj toliko strašljiv da se i ne usuđujesuprodstaviti mu se, te da on drugde, a ne u Nemačkoj, mora tražitiza sebe lovorike osvajača. Kad mu se sva vojska okupila kod Kelna,on ju je poveo niz Rajnu, a zatim kroz Francusku do Bulonja, to jestdo luke koja je najbliža Britaniji. Desilo se da se naslednik Cimbelina,kralja Britanije, baš tada zakrvio sa svojim ocem, pa je – čim je čuoza Kaligulin dolazak u Bulonj – prebegao sa nekoliko pristalica prekoKanala i stavio se pod zaštitu Rima. Kaligula, koji je već bio izvestioSenat da je potpuno pokorio Nemačku, pisao je sada da mu je kraljCimbelin poslao sina u znak priznavanja rimske vrhovne vlasti nadčitavim britanskim ostrvljem od Skilskih do Orknejskih Ostrva.

Pratio sam Kaligulu za sve vreme ovoga njegovog vojnogpohoda i muku sam mučio pokušavajući da ga odobrovoljim. Žalio seneprestano na nesanicu i govorio da ga njegov neprijatelj Neptunmuči stalnim zujanjem u ušima, koje liči na šumorenje morskihtalasa, a da mu se noću javlja u snu i sam taj bog i preti mu svojimtrozupcem. Ja sam ga upitao: – Neptun? Da sam na tvome mestu,ne bih dozvolio da mi dosađuje taj bezobraznik! Zašto ga ne kazniškao što si već kaznio Nemce? Koliko se sećam, ti si ga već jednomzaplašio, te bi, ako nastavi da ti se ruga, bilo neuputno i dalje bitimilostiv prema njemu.

On me je pogledao nekako čudno, suzivši ženice kao mačkapred skok, pa mi je, posle nekoliko trenutaka, postavio ovo pitanje:

– Da ti ne misliš da sam ja lud?Nasmejao sam se, iako sam se nelagodno osećao:

– Lud, Cezare? Ti pitaš da li ja mislim da si ti lud? Zaboga, pa tisi uzor po kome se meri duhovno zdravlje svugde gde god ljudi žive!

– Vrlo je teško, Klaudije, biti bog u ljudskom obliku! – poverio mise tada Kaligula. Često sam mislio da ću poludeti. Priča se da jeveoma uspešno lečenje kukurekom u Anticiriji. Šta ti misliš o tome?

Odgovorio sam:– Jedan od najvećih grčkih mislilaca – ne mogu samo trenutno

da se setim koji – lečio se kukurekom da bi svoj ionako savršeni umučinio još savršenijim. Ali ako me već pitaš za savet, daću ti ga:nemoj se lečiti kukurekom. Tvoj um je bistar kao planinska izvorskavoda.

– Tako je, odvratio mi je Kaligula, ali bih ja ipak rado dužespavao, a ne samo tri sata na dan.

– Ti noću možeš da spavaš samo tri sata jedino zbog toga što sibog u ljudskom obliku, uveravao sam ga ja. Bogovi inače uopšte i nespavaju.

Moje reči su ga unekoliko utešile, te je idućega dana na morskojobali postrojio vojsku u bojni poredak: strelci i praćkaši su bilinapred, zatim pomoćni odredi sastavljeni od Nemaca, naoružanihsulicama, pa glavnina rimskih snaga, sa Francuzima u zaštitnici.Konjica je bila na krilima, a opsadne sprave, bacači kamenja ikatapulti bili su postavljeni na peščane sprudove. Niko nije mogao dase doseti šta u stvari smera Kaligula. On je zagazio u more, sve dokvoda nije Penelopi došla do kolena, pa je uzviknuo: – E, sad sebrani, Neptune, stari protivnice! Izazivam te da se ogledamo na životi na smrt. Ti si izdajnički uništio brodovlje moga oca, zar ne? Iskušajsada svoju silu na meni, ako smeš!

Zatim je naveo jedan Homerov stih iz nadmetanja u rvanjuizmeđu Ajanta i Odiseja:

Digni me, il’ ću te dići; za ostalo nek Zeus se brine.

Kad mu je jedan talasić došao na domak ruke, on je zamahnuomačem po vodi i nasmejao se prezrivo. Zatim se hladno povukao inaredio trubačima da sviraju „opšti napad”. Strelci su puštali strele,praćkaši su bacali omanje kamenice, a kopljanici bacali svoje džilite;pešadija je zagazila u vodu sve do pazuha pa je mačevima udarala

po sitnim valima, a konjica je napadala sa oba boka, te je čak iplivala neko vreme po moru, udarajući sabljama po vodi, dok subacači tukli more stenama i dok su katapulti vredno izbacivali velikedžilite i gvožđem okovane grede. Kaligula se potom navezao namore u jednoj ratnoj lađi i ukotvio se izvan domašaja svojih ratnihsprava, izazivajući Neptuna na zaista besmilen način, to jest pljujućipreko ograde broda. Neptun naravno nije ni pokušavao da se braniili da odgovara, tako da nije ni bilo žrtava, sem što je jednoga vojnikauštinuo pipcima neki rak, a drugoga ožarila morska međuza.

Kaligula je najzad naredio da se svira „obustavljanje borbe”, paje naredio vojnicima da otaru krv sa mačeva i da prikupe plen. Plense sastojao od školjki, kojih je bilo svugde po obali. Svaki vojniktrebalo je da prikupi pun kalpak školjki, koje su kasnije stavljene najednu gomilu. One su zatim bile uređene po veličini i obliku, pa su ukovčezima poslate u Rim kao dokaz ove nečuvene pobede. Vojnicisu sve ovo shvatili kao sjajnu zabavu, pa su, kad im je još pridepoklonjeno svakome po četiri zlatnika, bezmerno klicali Kaliguli. Zauspomenu na tu pobedu Kaligula je naredio da se po uzoru načuveni aleksandrijski svetionik i ovde sagradi veoma visoka kulasvetilja, a ona se pokazala kao pravi blagoslov za moreplovce koji subrodili tim opasnim vodama.

Zatim se vratio sa čitavom vojskom, idući obalom Rajne. Kadasmo stigli u Bon, Kaligula me je odveo malo u stranu i zagonetno mirekao šapatom:

– Pukovi sve do današnjeg dana nisu kažnjeni zbog uvrede kojusu mi naneli time što su se pobunili protiv moga oca u vreme kada janisam bio u logoru. Kao što se valjda sećaš, morao sam da se vratimi da, moga oca radi, opet uspostavim red.

– Odlično se toga sećam, odgovorio sam. Ali prošlo je većmnogo vremena otada, zar ne? Posle dvadeset šest godina, teškoda ima pod oružjem još mnogo vojnika koji su tada služili u timpukovima. Ti i Kasije Herea ste verovatno još jedini u životu od svihveterana koji su preživeli taj strašni dan.

– E, ako je tako, onda ću ih možda samo desetkovati.Ljudstvu Prvog i Dvadesetog puka naređeno je da učestvuje u

jednoj posebnoj smotri, a vojnicima je rečeno da, zbog jako toplogvremena, mogu doći i bez oružja. Na smotru je pozvana i dvorska

konjica, ali je njoj zapoveđeno da ponese sobom i koplja i sablje.Sreo sam jednog narednika koji je bio tako star i pun ožiljaka od ranada je izgledalo kao da je možda učestvovao i u bici kod Filipa. Upitaosam ga: – Naredniče, znaš li ti ko sam ja?

– Ne, gospodine. Zaista te ne poznajem. Ali mi se čini,gospodine, kao da si neki bivši konzul.

– Ja sam Germanikov brat.– Razumem, gospodine. Ali ja nikad nisam ni znao da on ima

brata, gospodine.– Pa ja i nisam vojnik ili neka značajna ličnost. Ali imam jednu

važnu poruku za vas, vojnike. Ne ispuštajte mačeve iz ruku, kadabudete išli na popodnevnu smotru.

– A zašto, gospodine, ako smem pitati?– Zato što će vam možda ustrebati. Možda će vas napasti

Nemci, a možda i neko drugi.Narednik me je netremice gledao, pa mi je, kad je uvideo da se

ne šalim, ovako odgovorio:– Mnogo sam ti zahvalan, gospodine. Obavestiću i ostale.Pešadija je bila postrojena ispred sudijskog uzvišenja u logoru,

a Kaligula je, obraćajući joj se, ljutito trupkao nogama i pretio rukom,dok mu se na licu odražavao bes. Počeo je podsećati vojnike naizvesnu noć jedne rane jeseni, mnogo godina pre toga, kada je podnebom bez zvezda, a opčinjenim zlim činima... Ali, dok je on stigaodotle u svom izlaganju, mnogi vojnici su se počeli iskradati izmeđudva odreda konjice i odlaziti po svoje mačeve. Drugi su međutim većhrabro dozvoljavali da se vidi da su im mačevi već pri ruci, iako su ihpre toga krili pod vojničkim ogrtačima. Mora biti da je i Kaligula toprimetio, jer je odjednom promenio način govora, i to usred jednerečenice. Počeo je lepim bojama slikati veliku razliku koja postojiizmeđu tih rđavih dana, srećom već zaboravljenih, i sadašnjevladavine slave, bogatstva i pobeda.

– Vaš mali drug u igrama, rekao je Kaligula, odrastao je i postaoje najmoćniji imperator koji je ikada postojao na ovome svem.Nijedan neprijatelj, ma koliko silan, ne usuđuje se da se suprodstavinjegovoj nepobedivoj vojsci.

U tom istom trenutku sudijskom uzvišenju je prileteo onajnarednik s kojim sam razgovarao pre smotre, pa je viknuo:

– Sve je izgubljeno, Cezare! Neprijatelj je u jačini od tri stotinehiljada ljudi prešao Rajnu kod Kelna. Pošli su da osvoje i opljačkajuLion, a zatim će preći i Alpe i opustošiti Rim!

Niko nije ni poverovao u ovu besmislenu priču, sem jedinogaKaligule. On je od straha požuteo kao limun, skočio sa uzvišenja,nekako se domogao jednoga konja, bapio se u sedlo i odleteo izlogora brzinom munje! Konjušaru koji ga je pratio na konju samo jedoviknuo: – Hvala bogu ja još uvek imam Egipat! Bar ću tamo biti usigurnosti, jer Nemci nisu pomorci.

Kako smo mu se tada svi smejali! Jedan pukovnik je potekao zanjim na dobrom konju, te ga je ubrzo i sustigao. On je uverio Kaliguluda su one vesti preuveličane. Samo su slabe nemačke snage, rekaoje on, prešle reku, ali su one već odbačene: rimska obala Rajne jeveć očišćena od neprijatelja. Kaligula se zaustavio u prvom gradu nakoji je naišao, pa je napisao izveštaj Senatu, obaveštavajući ga da jesada konačno uspešno završio sva svoju vojevanja i da seneodložno vraća sa svojim lovorom ovenčanim jedinicama. Najoštrijeje osudio one kukavice koje su ostale pored svog domaćeg ognjišta,a koje su, po svemu sudeći, živele u Rimu kao i obično, išle upozorišta i kupatila, i gostile se, dok je on bio izložen najstrašnijimtegobama ratovanja. On nije ni jeo, ni pio, ni spavao bolje negonajobičniji redov, tvrdio je on.

Senat se našao u čudu, pitajući se kako da ga oraspoloži, poštoje ranije primio od njega najstroža naređenja da mu na svoju ruku neizglasavaju nikakve nove časti. Senatori su mu ipak uputili jednoizaslanstvo, koje mu je čestitalo na njegovim veličanstvenimpobedama i molilo ga da se što pre vrati u Rim, u kome svima takoteško pada njegovo odsustvo. On je bio silno ljut što mu nije izglasantrijumf, makar time bila pogažena i njegova sopstvena naređenja, abesneo je i zato što mu se Senat u poruci nije obratio kao Jovu, većsamo kao imperatoru Gaju Cezaru. Zgrabio je balčak svoga mača,pa je uzviknuo: – Da se što pre vratim? I vratiću se, ali sa mačem uruci!

On je izvršio pripreme za slavljenja trostruke pobede: nadNemačkom, nad Britanijom i nad Neptunom. U ulozi britanskihzarobljenika trebalo je da nastupe Cimbelinov sin sa svojimpristalicama i posade nekih britanskih trgovačkih brodova, koje je

zadržao u Bulonju. Kao nemački zarobljenici trebalo je da nastupionih trista pravih Nemaca, kojima su pridodati i najstasitiji ljudi kojeje mogao naći u Francuskoj; ovi poslednji su imali da nataknu naglavu plave vlasulje i da govore među sobom nekim nemogućimjezikom koji je trebalo da bude nemački. Međutim, kao što rekoh,Senat se nije usudio da mu izglasa zvanični trijumf, te se Kaligulamorao zadovoljiti nezvaničnim svečanim ophodom kroz Rim. On jeujahao u Rim isto onako kako je nekada jahao preko mosta kodBaja, a samo ga je navaljivanja Cezonije, koja je bila razumna žena,sprečilo da tada ne pokolje čitav Senat. Građanstvu se za one štedrepriloge koje mu je ono svojevremeno moralo da udeli odužio na tajnačin što je među narod sa krova svoga dvora bacao zlato i srebro.Ali je ujedno naredio da se sa novcem bacaju i usijani koturići odgvožda, da bi tako podsetio Rimljane da im još nije oprostio njihovoponašanje u amfiteatru. Vojnicima je rečeno da mogu da izazovu ugradu onoliko nereda koliko im je volja i da o državnom trošku pijukoliko hoće. Vojnici su naravno do kraja iskoristili date im slobode:pljačkali su sve trgovine u više ulica i spalili su čitavu četvrt u kojojstanuju bludnice. Red je bio uspostavljen tek posle deset dana.

Bilo je to u septembru. Iako Kaligula nije bio u Rimu, radnici su idalje vredno podizali novi hram na Palatinu, sa druge strane hramaKastora i Poluksa, idući k njemu od novoga dvora. Jedno krilo seprostiralo čak do Trga. Kaligula je hram Kastora i Poluksa pretvorio upredvorje novoga hrama i prosekao prolaz između samih kipovaBogova-Blizanaca. „Bogovi-Bliznaci su moji vratari”, hvalio se on.Zatim je uputio poruku namesniku Grčke, tražeći da se svi čuvenikipovi grčkih božanstava uklone iz tamošnjih hramova i pošlju njemuu Rim. Nameravao je da im odrubi glave i zameni ih novim glavamakoje bi nosile njegov lik. Najviše je žudeo da mu padne šaka čuveniogromni kip olimpskog Zevsa. Sagradio je čak i naročiti brod kojim jetrebalo prevesti taj kip do Rima. Ali je grom udario u taj brod prenego što je i bio pušten u more, ili je bar tako glasio zvanični izveštaj,jer verujem da je u stvari sujeverna posada sama zapalila brod.Međutim, Kapitolski Jov se pokajao zbog svoje svađe sa Kaligulom(tako nam je bar sam Kaligula predstavio tu stvar), i zamolio ga dase vrati i opet živi u njegovoj blizini. Kaligula je odgovorio da je onveć skoro završio svoj novi hram; ali pošto se Jov sa Kapitola toliko

ponizno izvinio, on će usvojiti jedno srednje rešenje: sagradiće mostpreko udoline kojom će povezati dva brega. I on je to i učinio: novimost je tako natkriljavao i sam krov Avgustovog hrama.

Kaligula je posle toga bio zvanično proglašen za Jova. On nijebio samo latinski Jov, već i olimpijski Jov, pa ne samo to, nego je usvojoj ličnosti sjedinio i sve druge bogove i boginje, a glave nanjihovim kipovima je zamenio glavama sa svojim likom. On je takoponekad bio Apolon, ponekad Merkur, a ponekad Pluton; pri timpromenama on je oblačio i odgovarajuće odelo i zahtevao da mu seprinose odgovarajuće žrtve. Tako sam ga video kako se šeta kaoVenera, odeven u dugu prozirnu haljinu od svile, namazana lica, sacrvenom vlasuljom, sa jastučićima umesto grudi i u papučama savisokim potpeticama. Uzevši na sebe obličje dobre boginje Faune,on je učestvovao na njenoj decembarskoj svetkovini. O, kakva je tobila sablazan! Ali on je jako voleo i Marsa. Pa ipak, najviše jevremena provodio kao Jov: čelo mu je krasio maslinov venac, nosioje bradu od tankih zlatnih niti, bio je ogrnut plaštom od plave svile, au ruci je nosio veštačku munju, načinjenu od neke smese zlata isrebra. Jednoga dana, tako opremljen, on se uspeo na govorničkouzvišenje na Trgu, pa se obratio okupljenome narodu ovim rečima: –Nameravam da uskoro sazidam sebi jedan grad na vrhu Alpa. Mibogovi više volimo da živimo na vrhovima planina nego u nezdravimrečnim dolinama. Sa Alpa ću imati dobar pogled na svoju imperiju –videću odatle Francusku, Italiju, Švajcarsku, Tirol i Nemačku. Akoprimetim da se negde ispod mene može izleći izdaja, ja ću,opomene radi, zatutnjati evo ovako! (Kod tih reči pustio je iz grla nekizvuk koji je trebalo da podseća na tutnjavu grmljavine.) Ukoliko taopomena ne bude ozbiljno shvaćena, ja ću sažeći izdajnika svojommunjom, evo ovako! (Na to je zavitlao onom svojom tobožnjommunjom, a ona je udarila o jedan kip i odbila se od njega, ne nanevšimu uopšte nikakva vreda.) Neki stranac koji se našao u mnoštvu,jedan obućar iz Marselja, koji je došao da vidi znamenitosti Rima,prsnuo je tada u glasan smeh. Kaligula je dao uhvatiti toga čoveka,pa je naredio da ga privedu uzvišenju na kome se nalazio; zatim sesagnuo i, mršteći se, upitao ga: – Šta ti misliš, ko sam ja?

– Grdna neka varalica! – odgovorio je obućar.Kaligula se zbunio.

– Varalica? ponovio je on. Ja, varalica!– Da, potvdio je Francuz, ja sam samo ubogi francuski obućar i

ovo je moja prva poseta Rimu. Ja sam čovek priprost, i govorim onošto mislim. Kada bi neko kod nas činio to što ti ovde činiš, on bi biogrdna varalica!

Tada se nasmejao i Kaligula i rekao:– Jadni maloumniče! Pa takav čovek bi zaista i bio varalica. U

tome i jeste sva razlika.Mnoštvo se smejalo kao ludo, ali meni ipak nije jasno da li su se

smejali Kaliguli ili obućaru. Ubrzo zatim Kaligula je naredio da mu senačini i jedna naprava koja je trebala da grmi i seva. On bi zapaliofitilj, a naprava bi zaurlala i bacila kamenje u onom pravcu koji biKaligula unapred označio. Međutim, čuo sam kao izvesno da se on,kad god bi noću zaista zagrmelo, skrivao pod postelju.

Pričalo se i o ovoj zanimljivoj zgodi: Jednoga dana se iznenadasručilo nevreme dok se on šepurio u Venerinoj odeći. Tada je onpočeo zapomagati:

„Oče moj, oče moj, poštedi toga svoju ljupku kćer!”Uskoro je bio utrošen sav novac prikupljen po Francuskoj, te je

Kaligula pronalazio nove puteve i načine da uveća svoje prihode.Najviše je voleo da se služi ovim sredstvom: podvrgao bi sudskomispitivanju oporuke svih onih ljudi koji su umrli a nisu mu zaveštalinikakvu svotu; on bi sudu podneo dokaze o tome kakva je svedobročinstva činio pokojnicima, pa bi izjavio da su oni a časusastavljanja svojih oporuka bili ili nezahvalni ili neuračunljivi, a da ćeon radije poverovati u njihovu neuračunljivost nego u njihovunezahvalnost. Tako bi poništio njihove oporuke i proglašavao sebeza glavnog naslednika. On bi obično došao u sudnicu rano izjutra, pabi kredom na jednoj tabli napisao koliku svotu novca želi da zaraditoga dana (skoro, uvek dve stotine hiljada zlatnika). Čim bi dobiotoliko novca, on bi prekinuo zasedanje. Ali jednoga jutra jeobnarodovao nov ukaz o radnom vremenu za razne vrste trgovine.Naložio je da se ukaz ispiše sitnim slovima na jednoj maloj tablici zaobjave i da se ta tablica pričvrsti visoko najednom stubu na Trgu;niko se naravno nije ni potrudio da pročita taj ukaz, pošto svet nije niznao da je on tako važan. Isto po podne su Kaligulini činovnicipobeležili imena nekoliko stotina trgovaca koji su i nehotice pogazili

odredbe imperatorske naredbe. Kada su bili izvedeni pred sud,Kaligula je dozvolio da se uzme kao olakšavajuća okolnost ako ga jeneko već pre toga imenovao kao svoga naslednika pored svojerođene dece. Ali je samo nekoliko trgovaca tako postupilo. Zato suod tada bogatiji ljudi uobičajili da unapred obaveštavajuimperatorovog rizničara da su Kaligulu u svojoj oporuci imenovali zasvoga glavnog naslednika. Pa ipak, ispostavilo se da to ponekad inije bio mudar potez. Jer se Kaligula revnosno služio i onomkutijicom sa lekarijama koju je nasledio od moje staramajke Livije.Jednoga dana on je poslao ljudima koji su ga nedavno imenovali zasvog naslednika po lep poklon ušećerenog voća. Svi su oni umrli jošistoga dana. On je, takođe, pozvao u Rim i moga rođaka, kraljaMaroka, pa ga je dao pogubiti, rekavši mu pri tom sasvimjednostavno: – Ptolomeju, potreban mi je tvoj imetak!

Za vreme dok je imperator boravio u Francuskoj, bilo je,srazmerno uzev, malo presuda u Rimu, a i zatvori su se skorosasvim ispraznili. Zbog toga nije više bilo dovoljno žrtava koje bi semogle bacati divljim životinjama. Kaligula je ublažio tu oskudicu takošto je životinje hranio samim gledaocima, kojima je prvo odsecanjezik, da ne bi mogli dozivati svoje prijatelje u pomoć. Postajao jedakle sve ćudljiviji i ćudljiviji. Jednom je neki sveštenik upravo hteoda mu, kao Apolonu, žrtvuje jednog bika. Taj svečani obred je običnoobavljan ovako: jedan pomoćnik bi udarcem kamene sekire omamiobika, a sveštenik bi mu zatim prerezao grkljan. Kaligula jeprisustvovao obredu preobučen u svešteničkog pomoćnika, pa jepostavio uobičajeno pitanje: – Da li da vršim svoju dužnost?

– Vrši je! – odgovorio mu je sveštenik, a Kaligula je na to iz svesnage udario njega sekirom po glavi!

Ja sam živeo dosta sirotinjski, sa Briseidom i Kalpurnijom; iakonisam imao dugova, nisam imao ni novca, osim malog prihoda odmoga poljoprivrednoga dobra. Starao sam se da Kaligula doznakoliko sam osiromašio, a on mi je milostivo dozvolio da i daljeostanem član senatskoga reda, iako više nisam za to raspolagaopotrebnim novčanim sredstvima. Pa ipak, osećao sam da mojpoložaj svakim danom postaje sve nesigurniji. Jedne noći početkomoktobra probudilo me je oko ponoći glasno kucanje na glavnomeulazu kuće. Promolio sam glavu kroz prozor i zapitao: – Ko je ?

– Treba smesta da budeš u dvoru! – odgovoreno mi je spolja.– Da li si to ti, Kasije Herea? – zapitao sam ja. Znaš li možda,

hoću li biti pogubljen?– Dobio sam naređenje da te smesta privedem imperatoru!

odgovorio mi je on.Kalpurnija je plakala, plakala je i Briseida, a obe su me nežno

izljubile na rastanku. Dok su mi pomagale da se obučem, ja sam imna brzinu izložio šta da rade sa ostatkom mog imetka, kako dapostupe s malom Antonijom, kako da me sahrane i tome slično. Bioje to za sve nas veoma uzbudljiv prizor, ali se nisam usuđivao da gaprodužim. Ubrzo sam šepao pored Kasija na putu za dvor. On mi jemrzovoljno rekao: – Osim tebe pozvana su još dva bivša konzula.

Rekao mi je i njihova imena, a ja sam se još više uplašio kadsam ih čuo. Oni su bili bogati ljudi, toliko imućni da ih je Kaligula lakomogao optužiti da kuju zaveru protivu njega. Ali, pitao sam se, šta ćumu onda i ja? Bio sam prvi koji je stigao u dvor. Ona druga dvojicasu doletela odmah zatim, usopljeni od žurbe i straha. Odvedeni smou sudnicu i posađeni na stolice na jednom uzvišenju, koje je bilopreko puta od sudijskog uzvišenja. Iza naših leđa je stajala straža,sastavljena od Nemaca, koji su se nešto došaptavali na svommaternjem jeziku. Prostorija je bila potpuno mračna, samo su nasudijskom uzvišenju gorela dva slabačka žiška. Prozori su bili zastrticrnim zavesama, izvezenim srebrnastim zvezdicama. Ja i ona drugadva bivša konzula samo smo se nemo rukovali. Oni su me ranijeviše puta uvredili, ali se u senci smrti zaboravljaju takve sitnice. Svedo pred zoru sedeli smo tako, čekajući da vidimo šta će se dogoditi.

Iznenada smo začuli zveket cimbala i vesele zvuke drvenihtruba i nekih gudačkih instrumenata. Robovi su sve dva po dva ušlina jedna vrata pored sudijskog uzvišenja; svaki je nosio po dvesvetiljke, koje su stavljali na stočiće pored zidova. Zatim se razlegaosnažan glas jednog uškopljenika, koji je počeo da peva poznatinapev „Za vreme dugog noćnog bdenja”. Robovi su se zatim povukli.Čulo se neko šuškanje i u dvoranu je, igrajući, stupila neka visokanezgrapna spodoba obučena u ružičastu žensku haljinu, sa krunomod veštačkih ruža na čelu. Bio je to Kaligula!

„Ružoprsta boginja onda

Uklonite zvezdice noćne...”

Utom je Kaligula smakao zavese sa prozora i pustio da udvoranu uđu prvi zraci rujne zore, a zatim, dok je uškopljenik pevaoo ružoprstoj boginji koja gasi svetiljke jednu za drugom, on je igrompropraćao reči te pesme.

„Prikriveni dragani leže”

Sa jednog ležaja koji dotle nismo ni primetili, jer je bio sakriven uudubljenju jednoga zida, ružoprsta boginja je podigla neku devojku inekog čoveka – a oboje su bili potpuno nagi – pa im je pokretimaobjasnila da je kucnuo čas rastanka. Devojka je bila vrlo lepa. Čovekje bio onaj uškopljenik koji je i pevao. Oni su se rastali i otišli na dvesuprotne strane, glumeći krajnju tugu. Bio sam dovoljno mudar daudarim čelom o tle, čim su došli na red poslednji stihovi:

„Ružoprsta boginjo bajna,Što laganim korakom ljupkim

Isceljuješ nevolju svaku...”

Moji sapatnici su se bez mnogo oklevanja poveli za mojimprimerom.

Kaligula se, podskakujući, izgubio iz dvorane, a uskoro smopozvani na doručak s njim.

– O, bože bogova! – rekao sam mu ja. Nikada u životu nisamvideo nijednu igru koja bi mi pričinila toliko duboko duhovno uživanjekao ova noćas! Ne mogu rečima da izrazim lepotu te igre!

Dva bivša konzula su se složila sa mnom i rekla da je bezmernašteta što je u tako nesravnjenoj predstavi moglo da uživa tako malogledalaca. Kaligula je samozadovoljno odgovorio da je to bilo samouvežbavanje igre. On će uskoro jedne noći odigrati tu istu igru predsvima građanima u amfiteatru. Nije mi bilo jasno kako je mislio da uamfiteatru, koji je dug više stotina koraka, izvede ono uklanjanjezavesa, ali naravno nisam glasno izrazio svoje sumnje. Doručak jebio veoma ukusan; najstariji bivši konzul je sedeo na podu inaizmenično jeo pitu punjenu mesom od drozdova i ljubio Kaliguli

nogu! Ja sam baš razmišljao o tome koliko će se obradovatiKalpurnija i Briseida čim me budu opet ugledale, kad mi se Kaligulaiznenada obrati ovim rečima: – Je li, Klaudije, stari bludniče, da li jeono bilo jedno ljupko devojče?

– Zaista veoma ljupko devojče, bože!–A koliko je meni poznato, ona je još uvek devica! Da li bi ti

želeo da se oženiš njome? A možeš, ako samo hoćeš! Svidela mi seisprva, ali – čudim se i sam zašto – sad mi se u stvari više ne sviđajunezrele žene. A iskreno govoreći, ni zrele žene, osim Cezonije. Da lisi prepoznao devojku koja je igrala?

– Da ti pravo kažem, gospode bože moj, nisam je prepoznao,jer sam posmatrao samo tebe!

– Pa to je tvoja rođaka Mesalina, Barbatova kći, reče miKaligula. Stari podvodač se nije usudio ni da bekne kad sam naredioda mi je dovedu. O, Klaudije, kakve su u stvari kukavice ljudi!

– Da, gospode bože!– E kad je tako, ja ću vas venčati već sutra. Trebalo bi sad da

malo prilegnem.– Tvoj pokorni sluga zahvaljuje ti hiljadu puta, o gospode!Pružio mi je drugu nogu da je poljubim, a već idućeg dana on je

zaista održao obećanje i venčao nas. Prihvatio je za sebe, kaopoklon, deseti deo Mesalininog miraza, ali se inače poneo sasvimpristojno. Kalpurnija se silno obradovala kad me je opet ugledalaživog i pretvarala se da se ne ljuti zbog moje ženidbe. Rekla mi jeposlovnim glasom: – Pa dobro, dragi moj, ja ću se vratiti na tvojeimanje i opet se starati o tvojim poslovima. Neću ti ni nedostajati,pošto sad imaš tako dražesnu ženu! A pošto si došao i do novca,moraćeš opet živeti na dvoru.

Uveravao sam Kalpurniju da sam bio nagnan da stupim u tajbrak i da će mi ona zaista mnogo nedostajati. Ali se ona samopodsmevala mojim rečima: Mesalina izgleda dva puta lepša od nje,tri puta je pametnija, a usto je i visokoga roda, a ima i novca. Ja samveć zaljubljen u nju, tvrdila je Kalpurnija...

Nelagodno sam se osećao. U toku poslednje četiri godine mojebede Kalpurnija je bila moj jedini pravi prijatelj. Šta sve nije učinila zamene! Pa ipak, ona je bila u pravu: ja sam zaista bio zaljubljen u

Mesalinu, a Mesalina je sada trebalo da bude moja žena. PoredMesaline, u dvoru nije moglo biti mesta i za Kalpurniju.

Plakala je kada je odlazila. Ali sam plakao i ja. Nisam biozaljubljen u nju, ali je ona bila moj najbolji prijatelj, i ja sam znao dase mogu i ubuduće uvek osloniti na nju ako bi mi ustrebala njenapomoć. Nije ni potrebno da kažem da je nisam zaboravio ni ondakada sam dobio gotovinu miraza u ruke.

Glava XXXIII

Mesalina je bila zaista izuzetno lepa devojka. Vitka i gipkihpokreta, očiju garavih kao ugljen, ona je imala dugu i crnu kosu, kojaje padala u uvojcima. Retko bi kad proslovila koju reč, a imala je ineki zagonetan osmeh, koji me je prosto dovodio do ludila odzaljubljenosti. Toliko se obradovala što se spasla od Kaligule i tolikoje brzo uvidela kakve joj sve pogodnosti pruža brak sa mnom da meje svojim ponašanjem potpuno ubedila da njena ljubav prema meninije ništa manja od moje ljubavi prema njoj. Ja sam se tada, akoostavim na stranu svoje detinjstvo, prvi put zaljubio, a ne treba senadati nikakvom dobru ako se čovek pedesetih godina, koji nije ninaročito pametan niti naročito naočit, zaljubi u veoma privlačnu iveoma pametnu devojku od petnaest godina. Stupili smo u brak uoktobru. U decembru je Mesalina već zatrudnela. Izgledalo je da jojse jako sviđa moja mala Antonija, kojoj je tada bilo već deset godina;bio sam zadovoljan što dete sada ima nekoga koga može nazvatimajkom i što je to neko ko nije mnogo stariji od nje, te joj može biti iprijatelj, pa je može učiti i uglađenosti i uvesti je u društvo, poštoKalpurnija nije bila u stanju da to učini.

Mesalina i ja smo bili pozvani da opet živimo na dvoru. Stiglismo u najnezgodnije vreme. Neki trgovac, koji se zvao Bas,raspitivao se kod jednog časnika dvorske straže o tome kakoKaligula obično provodi vreme: da li je istina da se on noću, morennesanicom, šeta predvorjima hramova i palata? U koje se to vremeon šeta? Gde se obično šeta? Koji ga stražari obično prate? Časnikje obavestio Kasija o toj stvari, a Kasije je obavestio Kaligulu. Bas jeuhapšen i podvrgnut unakrsnom ispitivanju. Iznuđeno mu jepriznanje da je smerao da ubije Kaligulu, ali je čak i za vrememučenja poricao da ima saučesnika. Kaligula je onda poslaoglasnika Basovom starom ocu, naređujući mu da dođe i daprisustvuje pogubljenju svoga sina. Starac nije imao ni pojma o tomeda je Bas naumio da ubije Kaligulu, pa nije čak ni znao da mu je sinlišen slobode, te je bio prosto poražen kada je video svoga sina kakoslomljenih udova leži ječeći na podu. On je, međutim, savladao svojaosećanja, pa je zahvalio Kaliguli što ga je milostivo pozvao dazaklopi oči svome sinu. Kaligula se na to nasmejao i rekao: – Je li, ti

bi da mu zaklopiš oči? E, onda taj ubica uskoro neće ni imati očijukoje bi se mogle zaklopiti! Sad ću mu iskopati oči! A i ti ćeš izgubitiočnji vid!

Basov otac je tada rekao:– Poštedi nam život! Mi smo samo oruđa u rukama moćnih ljudi.

Odaću ti njihova imena.To je ostavilo dubok utisak na Kaligulu, koji je prebledeo od

straha kad je starac kao zaverenika naveo zapovednika dvorskestraže, zapovednika telesne straže (sastavljene od Nemaca),rizničara Kalista, Cezoniju, Mnestera i još trojicu ili četvoricu drugih.Kaligula je upitao starca: – A koga bi umesto mene postavili zaimperatora?

– Tvoga strica Klaudija, rekao je Basov otac.– Da li je i on u zaveri? – pitao je Kaligula.– Ne, oni su hteli samo da se njime posluže.Kaligula je žurno otišao u svoje lične odaje i pozvao k sebi

zapovednika dvorske straže, zapovednika telesne straže, rizničara imene. Tu je, pokazujući na mene, upitao one druge pozvane: – Da liovo stvorenje može biti imperator?

Iznenađeni, svi odgovoriše u glas:– Jedino ako bi nam ti tako zapovedio, Jove!On se onda gorko nasmejao, pa je uzviknuo:– Ja sam sam, a vas ste trojica! Dvojica od vas su naoružana, a

ja nemam čime ni da se branim. Ako me mrzite i želite da me ubijete,ubijte me sada i postavite umesto mene ovog jadnog blesana zaimperatora!

Mi smo svi popadali pred njim licem k zemlji, a ona dva vojnikasu mu, i dalje ležeći na podu, pružali svoje mačeve, govoreći:

– Mi, gospode, nismo gajili nikakve takve izdajničke misli. Akonam ne veruješ, ubij nas!

I, zamisli, čitaoče, on je zaista i hteo da nas pobije! Ali dok se onjoš kolebao i oklevao, ja sam mu se obratio ovim rečima:

– Svemogući bože, pukovnik koji me je dozvao ovamo, izneo mije optužbu koju je Basov otac podigao protiv ovih vernih ljudi.Očigledno je da je ta optužba lažna. Da su se ti ljudi zaista služiliBasom kao svojim oruđe zar bi onda bilo potrebno da se on kodnekog običnog časnika raspituje o tvojim životnim navikama? Zar ovi

zapovednici ne bi sami mogli pružiti sva potrebna obaveštenja? Ne,Basov otac je samo pokušao da spase život sebi i svome sinujednom nespretnom laži.

Izgledalo je kao da su moji razlozi uverili Kaligulu. Pružio mi jeruku da je poljubim, naredio nam je da ustanemo i vratiozapovednicima njihove mačeve. Basa i njegovog oca su odmahzatim Nemci isekli na komade.

Kaligulu, međutim, nikako nije napuštala misao da će ga nekoubiti, njegov strah je bio samo uvećan nizom predskazanja koja susva slutila na zlo. Prvo je grom udario u vratarev stan u dvoru. Zatimse, jedne večeri, kada je on bio pozvan na neku gozbu, Incitat takopropeo da mu se otkinula jedna potkovica; ta potkovica je slomilajedan vrč od alabastera, koji je pripadao još Juliju Cezaru, pa seprosulo vino koje je bilo u njemu. Ali se ipak najgori predznak javiona Olimpu, kad su po Kaligulinoj naredbi radnici počeli da utamošnjem hramu rastavljaju na delove Zevsov kip, da bi gaotpremili u Rim. Najpre je trebalo smaknuti glavu, da bi se po njojuzela mera za novu glavu sa Kaligulinim likom, koja bi zamenilaZevsovu. Radnici su već pričvrstili čekrk za tavanicu i postavilikonopce oko vrata Zevsovog kipa, pa su upravo hteli da zategnuuže, kad se čitavom Zgradom odnekud razlegao grohotan smeh.Obuzeti samrtnim strahom, radnici su pobegli glavom bez obzira, aposle se nije mogao naći niko ko bi bio dovoljno hrabar da ih zameniu njihovom poslu.

Neumoljivom strogošću prema svima i svakome Kaligula jeuterao ljudima strah u kosti tako da su svi drhtali kad bi samo bilo ispomenuto njegovo ime. Cezonija mu je savetovala da vlada blago,te da stekne ljubav umesto straha koji je širio u narodu. Ona jeuviđala koliko je njegov položaj nesiguran, a znala je da bi, ako bimu se nešto desilo, i ona izgubila glavu, sem u slučaju da svetubude očigledno da je ona već učinila sve što je bilo u njenoj moći dabi odvratila Kaligulu od svireposti. On se uostalom ponašao jošnerazboritije nego obično. Razgovarao je naizmence sazapovednikom dvorske straže, rizničarem i zapovednikom svojenemačke telesne straže, pa bi se sa svakim pravio kao da upravonjemu poklanja sve svoje poverenje, te bi mu rekao: „Ja verujemtebi, ali ona druga dvojica kuju zaveru protivu mene; želim da ih

smatraš mojim neprijateljima.” Ali njih trojica su stajala u međusobnojvezi; zbog toga su se i pravili nevešti kad je zavera stvarno bilasklopljena. Kaligula je izjavio da odobrava Cezonijin savet, pa joj se izahvalio; on će svakako postupiti po njemu, čim bude sklopio mir sasvojim neprijateljima. Sazvao je Senat i obratio nam se, stalnoponavljajući jednu te istu misao: – Uskoro ću oprostiti svima vamasenatorima, koji ste moji neprijatelji, pa ću vladati hiljadu godina uljubavi i miru. Tako najzad glasi i proročanstvo. Ali pre nego što dođeto zlatno doba, moraće se još kotrljati glave po podu Senata, a krvće šiknuti sve do tavanice! Biće to divljih pet minuta.

Nama bi se naravno više svidelo da prvo dođu hiljadu godinamira, pa tek onda tih pet minuta pomame.

Glavni pokretač zavere bio je Kasije Herea. On je bio vojnikstaroga kova, navikao na slepu poslušnost prema naređenjimapredpostavljenih. Mora biti da je sve krenulo sa zla na gore, kada jetakav čovek kao što je bio on mogao i da pomisli na zaveru protivuživota svog vrhovnog zapovednika, kome se na najsvečaniji načinzakleo na vernost. Ali Kaligula je izuzetno rđavo postupao saKasijem. On mu je tvrdo obećao položaj zapovednika dvorskestraže, a posle je, bez ijedne reči objašnjenja ili izvinjenja, prepustioto mesto jednom časniku koji nije dugo služio u vojsci i koji se nigdenije istakao, davši mu ta zvanja kao nagradu za jedan njegovizvanredan podvig u pijenju vina: taj časnik se u dvoru ponudio danaiskap ispije čitavu jednu fučiju vina. To mu je zaista i pošlo zarukom – ja sam bio lično prisutan – pa je čak i zadržao to vino u sebi!I, eto, Kaligula je toga čoveka proizveo čak i za senatora. A Kaligulase inače koristio Kasijem u najneprijatniji, zadacima i poslovima,naređivao mu je da skuplja dažbine pre roka, da uzapćuje imovinuljudima koji nikad nisu učinili prestupe zbog kojih su bili kažnjenji i daodrubi glavu nevinima. Nije uostalom bilo davno kako mu je bionaredio da muči jednu lepu devojku, Kvintiliju, koja je bila i dobraroda, a evo kako se to zbilo: Nekoliko mladića se htelo oženiti njome;međutim, njen staralac ju je namenio jednom od Kaligulinih„izviđača”, koji joj se nije nimalo svideo. Ona je zato molila svogastaraoca da joj dozvoli da izabere nekoga drugog; ovaj je na topristao, ona je našla sebi mladoženju, pa je bio određen i dansvadbe. Izviđač, koga je ona odbila, otišao je Kaliguli i optužio svog

suparnika za bogohuljenje, tvrdeći da je on njegovu vladarskuuzvišenost tobož nazvao „ćelavom gospom”, a naveo je kao svedokai samu Kvintiliju. Kvintilija i njen verenik su bili izvedeni pred Kaligulu.Oboje su poricali ma kakvu krivicu, ali su oboje osuđeni da budumučeni na točku. Na Kasijevom licu se jasno moglo čitati gnušanje,pošto su po zakonu samo robovi mogli biti mučeni na točku. Zbogtoga mu je Kaligula naredio da lično rukovodi mučenjem Kvintilije ida pri tom svojeručno okreće zavrmje. Kvintilija nije proslovilanijedne reči, niti je pustila i glasa od sebe u toku čitavog mučenja.Kasije je bio toliko dirnut da je plakao, a ona mu se obratila ovimrečima: – Jadni pukovniče, ja tebi ništa ne zameram. Mora biti da jeponekad teško izvršavati zapovesti...

Kasije je gorkim glasom odgovorio:– Žalim što nisam umro onoga dana zajedno sa Varom u

Teutoburškoj šumi!Kad je Kvintilija bila ponovo izvedena pred Kaligulu, Kasije ga je

obavestio da ona nije ništa priznala i da nije pustila ni glasa od sebe.Tada je Cezonija rekla Kaliguli: – Ona je izdržala mučenje zato štovoli toga čoveka. Ljubav pobeđuje sve. Možeš je iseći na komade, aliga ona nikad neće izdati.

Kaligula je onda upitao Cezoniju:– A da li bi ti, Cezonija, bila isto toliko hrabra kad bih ja bio u

pitanju?– Ti znaš da bih bila, odgovorila je ona.Tako Kvintilijin verenik nije bio ni mučen, već mu je oprošteno, a

Kvintiliji je podaren miraz od osamdeset hiljada zlatnika, ali je onimao da bude isplaćen iz imetka onog izviđača, a taj izviđač je,uostalom, bio pogubljen zbog krivokletstva. Kaligula je, međutim,dočuo da je Kasije plakao za vreme Kvintilijinog mučenja, te mu sepočeo podsmevati kao staroj kukumavki. „Kukumavka”, najzad i nijebilo najgore ime koje mu je on nadenuo. On je tvrdio da je Kasijestari adžuvan, koji se skoro sasvim pretvorio u ženu, pa je stalnopravio masne šale na njegov račun pred drugim časnicima dvorskestraže, koji su se morali pretvarati da se tim gadostima smeju odsveg srca. Kasije je obično svako podne dolazio kod Kaligule da bimu ovaj dao dnevnu lozinku. Lozinka je ranije uvek bila „Rim”,„Avgust”, „Jov”, „Pobeda” ili već nešto slično; ali da bi naljutio Kasija.

Kaligula mu je od nekog vremena uvek davao za lozinku besmislenereči kao što su „steznik”, „mnogo ljubavi”, „gvožđe za kovrdžanjekose” ili „poljubi me, naredniče”, a Kasije je morao da prenosi i takvelozinke svojim drugovima časnicima i da trpi njihova peckanja. Zatoje on odlučio da ubije Kaligulu.

Kaligula je bio u to vreme luđi nego ikad. Jednog dana je stupiou moju sobu i bez ikakvog uvoda mi rekao:

– Imaću tri prestonice, ali Rim neće biti među njima. Imaćujedan svoj grad na Alpima, a ponovo ću podići i Rim kod Ancijuma,jer sam u njemu rođen, te on zaslužuje tu čast, a on leži i poredmora; pored toga ću imati i Aleksandriju, koja će mi služiti u slučajuako Nemci zauzmu one druge dve prestonice. Aleksandrija je veomalep i napredan grad.

– Tako je, bože! – rekao sam ja najponiznije.On se onda najednom setio da je bio nazvan „ćelavom

gospom”, kosa mu se na temenu zaista bila jako proredila, pa jeviknuo:

– Kako se usuđuješ da mi izlaziš na oči s tom svojomodvratnom kosurinom? To je bogohuljenje!

Zatim je naredio svom stražaru, Nemcu:– Skini mu tu glavurdu!Opet sam pomislio da mi je kucnuo poslednji čas. Ali sam ipak

bio dovoljno priseban da vojniku – koji je poleteo na mene saisukanim mačem – oštro doviknem:

– Šta radiš to, tikvane! Bog nije rekao „skini mu glavu”, već„skini mu kosu”! Trči i odmah donesi ovamo makaze!

Kaligula je bio zbunjen, a možda je stvarno i pomislio da jerekao „skini mu kosu”. Dopustio je Nemcu da ode po makaze, pa meje ovaj odmah ošišao do glave. Zamolio sam ga da mi dozvoli da tuodsečenu kosu podnesem na žrtvu njemu, kao bogu, a on jemilostivo izišao u susret mojoj molbi. Naredio je da se svi na dvorumoraju ošišati, izuzev Nemaca. Kada je došao red na Kasija,Kaligula je rekao: – O, kakva šteta! Te ljupke male kovrdže, kojetoliko voli naš narednik!

Te iste večeri Kasije je sreo Lezbijinog muža. On je bioGanimedov najbolji prijatelj, a Kaligula mu je toga jutra rekao neštoiz čega se jasno moglo razabrati da neće više dugo živeti. Lezbijin

muž je rekao Kasiju: – Dobro veče, Kasije Herea, prijatelju! Kakoglasi lozinka danas?

Lezbijin muž nikad ranije nije nazvao Kasija prijateljem, te ga jeovaj pažljivo zagledao.

Lezbijin muž, koji se zvao Marko Vinicije, nastavi ovako:– Kasije, mi imamo mnogo čega zajedničkog, a kada ti se

obraćam kao prijatelju, ja zaista tako i mislim. Kako glasi lozinka?Kasije mu odgovori:– Noćas je lozinka „male kovrdže”. Ali, prijatelju moj, Marko

Vinicije, ako te zbilja mogu smatrati prijateljem, daj mi za lozinku reč„sloboda”, pa ćeš moći raspolagati i mojim mačem!

Vinicije ga je tada zagrlio i rekao:– Nas dvojica nismo jedini koji smo spremni da se borimo za

slobodu. Na mojoj strani je i Tigar.Tigar, koji se u stvari zvao Kornelije Sabin, bio je takođe

pukovnik dvorske straže; on je obično zamenjivao Kasija, kad godovaj nije vršio svoje uobičajene dužnosti.

41. god. n. eVelika Palatinska svetkovina je počela samo dan kasnije. Ovu

je; svetkovinu u Avgustovu čast ustanovila Livija još prvih danaTiberijeve vlade, a ona je održavana svake godine u južnom dvorištustaroga dvora. Svetkovina je počinjala prinošenjem žrtava Avgustu isimboličnim ophodom, a trajala je obično tri dana; održavane su ipozorišne predstave, kao i predstave sa igrom i pesmom, opsenari irvači su zabavljali narod, i tome slično.

Podizane su drvene skele sa sedištima za šezdeset hiljadagledalaca. Kada bi svetkovina bila završena, te skele bi bilerasklopljene i sklonjene za iduću godinu. Te godine je Kaligulaprodužio ovu svetkovinu za punih osam dana, te su, poreduobičajenih priredaba, održavane i trke kočija u cirkusu i dobropripremljene borbe između brodova na veštačkpm jezeru. Želeo jeda se stalno zabavlja sve do dana kada će otploviti za Aleksandriju,a trebalo je da krene na taj put već dvadesetog januara. Hteo je darazgleda prirodne lepote i znamenitosti Egipta, da sakupi novac„neumoljivom strogošću” i onim istim podvalama kojima se poslužio iu Francuskoj, a ujedno i da preduzme potrebne korake za temeljno

ulepšavanje Aleksandrije i, na kraju, kako se hvalisao, da promeniglavu Sfinge.

Svetkovina je započela. Kaligula je prineo žrtvu Avgustu, ali seponašao isto onako nemarno i oholo kao gospodar koji samo iznužde i hitne potrebe mora da obavlja i niske dužnosti svojih robova.Kad je taj obred bio obavljen, Kaligula je objavio da će, ako to budeu njegovoj moći, milostivo izići u susret svakoj molbi prisutnihgrađana. On je u poslednje vreme bio ljut na svoje podanike, štonisu pokazali dovoljno oduševljenja i živahnosti u toku poslednjihborbi sa divljim zverima, pa je, da bi ih kaznio, na deset danazatvorio gradske žitnice; pa ipak, izgledalo je da im je možda većoprostio, jer im je nedavno bacao novac sa krova dvora. Zato su serazlegli radosni usklici: Više hleba, a manje poreza, Cezare! Višehleba, a manje poreza!

Kaligula se na to silno naljutio. Poslao je odred Nemaca dužredova sedišta, te je odmah odletelo stotinak glava. Ovaj događaj jepomeo zaverenike: podsetio ih je na divljačnost Nemaca i na njihovubeskrajnu odanost Kaliguli. U to vreme teško da je bilo ijednogčoveka u Rimu koji nije iz dna duše želeo Kaligulinu smrt ili koji nebi, kako se to obično veli, želeo da se najede Kaligulina mesa; ali uočima ovih njegovih Nemaca on je bio najsjajniji junak koji je ikadpostojao. Što se on oblačio u žensko ruho, što je iznenada uskakaona konja i napuštao usred bojnog pohoda svoju vojsku, što jenaterivao Cezoniju da stoji naga pred Nemcima dok bi se onhvalisao njenom lepotom, što je spalio najlepši letnjikovacHerkulaneuma samo zato što je njegova mati Agripina bila u njemuzatočena dva dana na putu za ostrvo na kome je umrla – svi tinjegovi neobjašnjivi postupci bili su samo razlog više da mu seNemci dive kao božanstvu! Oni bi obično samo dubokomislenoklimali jedan drugome glavom i govorili: – Da, takvi su bogovi!Nikada ne znaš šta će on učiniti. Takvi su i Tuisko i Man u našojdragoj, dragog otadžbini.

Kasije nije znao za strah i nije ga se ticalo šta će se dogoditi sanjim lično. Njemu je jedino bilo važno da Kaligula bude ubijen. Drugizaverenici, koji nisu toliko strasno mrzeli imperatora, počeli su sepitati: „Kako li će se Nemci osvetiti ubicama svoga div-junaka?” Zatosu se stali izgovarati, te ih Kasije nikako nije mogao navesti da

prihvate ma kakvu stvarnu odluku o tome kako treba sprovestinaumljeno ubistvo. Oni su predlagali da se sve prepusti slučaju, aKasije se na to uznemirio, nazvao ih je kukavicama i optužio ih dažele da dobiju u vremenu. Rekao im je čak da oni u stvari žele daKaligula umakne u Egipat, gde bi najzad bio siguran.

Došao je i poslednji dan svetkovine. Kasije je s velikom mukomnagovorio zaverenike da najzad prihvate jedan plan koji bi se mogaosprovesti. Utom je Kaligula iznenada objavio da će svetkovina trajatijoš tri dana. Izjavio je da će on lično glumiti i igrati u jednojmaskaradi koju je sam sastavio za stanovnike Aleksandrije, poštosmatra da je pravo da prvo njegovi zemljani vide tu predstavu.

Ova promena je strašljivijim zaverenicima pružila novemogućnosti za odugovlačenje.

– O, Kasije, pa to sasvim menja stvar, govorili su oni. Pa to silnoolakšava naše delo! Ubićemo ga poslednjeg dana, upravo kad budenapuštao pozornicu. A to će biti i mnogo bolje. Ili ćemo ga ubiti kadbude izlazio na pozornicu, kako ti već misliš da će biti najbolje.

Kasije je odgovorio:– Mi smo se već jednom složili o tome šta treba da učinimo.

Zakleli smo se da ćemo tako i postupiti, pa tako mora i biti.Uostalom, to je izvrstan način da uklonimo Kaligulu, jer je svebesprekorno zamišljeno.

– A li sad imamo dovoljno vremena! Zašto da ne pričekamo joštri dana?

Kasije je na to rekao:– Ako nećete da noćas sprovedemo našu nameru, a vi ste se na

to već i zakleli, onda ću morati da delam sam. Teško da ću neštouraditi pored njegovih Nemaca, ali ću ipak učiniti sve što je u mojojmoći. A ako me Nemci budu nadvladali, uzviknuću: „Vinicije,Asprena, Bubone, Akvila, Tigre, zašto i vi niste ovde, kao što steobećali?”

Tako su zaverenici najzad pristali da se drže prvobitnogdogovora. Vinicije i Asprena su imali da nagovore Kaligulu da okopodne napusti pozorište, da bi se malo okupao i da bi neštoprezalogajio. Kratko vreme pre toga bi Kasije, Tigar i drugi časnicikoji su bili u zaveri, neopaženo napustili pozorište, odlazeći krozzadnja vrata. Trebalo je da obiđu zgradu i da odu do ulaza u onaj

pokriven prolaz kojim se najbrže moglo iz pozorišta stići do novogdvora. Asprena i Vinicije su uzeli na sebe da nagovore Kaligulu da ion udari tom prečicom.

Toga dana je bilo već nagovešteno da će biti igran komad„Odisej i Kirka”, a Kaligula je obećao da će posle predstave delitivoće, kolače i novac. On će naravno deliti poklone sa svoga mesta,koje se uvek nalazilo kod samih vrata, te su svi pohrlili u pozorištešto su pre mogli, samo da bi uhvatili mesto bliže ulazu. Kad je kapijabila otvorena, gomila je nagrnula unutra i počela da se otima onajbliža sedišta. Obično su sve žene sedele zajedno, a bilo je imesta određenih za senatore, mesta koja su se čuvala za viđenestrance i tako dalje. Međutim, danas su svi sedeli izmešani. Videosam kako je neki senator koji je stigao suviše kasno, bio prinuđen dasedne između jednog afričkog roba i jedne žene čija je kosa bilanarandžaste boje i koja je na sebi imala onaj tamni haljetak koji jezvanično obeležje bludnica od zanata.

– Tim bolje, rekao je Kasije Tigru. Što veća zbrka, to su većinaši izgledi na uspeh.

Sem Nemaca i samog Kaligule, jadni Klaudije bio je skoro jedinaosoba na dvoru koja nije doznala za zaveru. Zašto? Zato što jetrebalo da bude ubijen i jadni Klaudije, i to kao Kaligulin stric! Trebaloje da u stvari budu poubijani svi članovi Kaliguline porodice.Predpostavljam da su se zaverenici plašili da bih se ja proglasio zaimperatora i osvetio im se za Kaligulinu smrt, a oni su odlučili daponovo uspostave republiku. Da su mi samo ti blesani poverili svojenamere, ova povest bi se sasvim drukčije završila, jer sam ja biomnogo bolji republikanac nego ma koji od njih. Nažalost, oni mi nisuverovali, te su me s krajnjom svirepošću osudili na smrt. U stvari, čakje i Kaligula znao više o zaveri nego ja, pošto je on upravo dobioopomenu proročišta iz Hrama Sreće u Ancijumu, koja je glasila:„Čuvaj se Kasija!” On je pogrešno protumačio ta opomenu, pa jeopozvao Druzilinog supruga, Kasija Longina, koji je bio namesnikMale Azije, misleći da je taj Kasije Longin ljut na njega zbog toga štoje ubio Druzilu, a prisetio se i toga da je on još i potomak onog Kasijakoji je sudelovao u uklanjanju Julija Cezara.

Došao sam u pozorište toga jutra oko osam časova. Utvrdiosam da su mi redari zadržali jedno mesto. Sedeo sam između

zapovednika dvorske straže i zapovednika nemačke telesne straže.Zapovednik dvorske straže se nagnuo preko mene i upitao: – Da li sičuo novost?

– Kakvu novost? – uzvratio je zapovednik Nemaca.– Igraće danas jedan nov komad.– Koji komad?– „Tiraninova smrt”.Zapovednik Nemaca je pogledao ispod oka, pa je mršteći se

naveo ove stihove:

„... Dični drugaru, sad miruj!Čuće te inače neko od opakih ljudi iz Grčke.”

Ja sam im na to rekao:– Da, program je izmenjen. Mnester će nam prikazati

„Tiraninovu smrt”.Taj komad nije igran već godinama. U njemu je reč o kralju

Ciniri, koji nije hteo da učestvuje u trojanskom ratu, te su ga ubilizbog njegovog kukavičluka.

Najzad je počeo i sam komad. Mnester je bio sjajan. Kad jeumirao od Apolonove ruke, on je svu svoju odeću isprskao krvlju,koju je nosio u maloj bešici skrivenoj u ustima. Kaligula ga je pozvao,pa ga je poljubio u oba obraza. Kasije i Tigar su ga zatim otpratili dosvlačionice, tobož da ga zaštite od obožavalaca, a posle su napustilizgradu na zadnja vrata. Drugi časnici su pošli za njima još dok jevladao metež koji je izazvao Kaligula bacajući narodu poklone.Asprena se tada obratio Kaliguli i rekao mu: – Ovo je bilo divno! Štamisliš sad o kupanju i lakom ručku?

– Ne, odgovorio je Kaligula. Želim najpre da vidim rvačice. Kažuda su sasvim dobre. Mislim da neću ni napuštati pozorište pre krajapredstave. Danas je ionako poslednji dan.

Kaligula je očigledno bio izuzetno dobro raspoložen. Vinicije jezato ustao. Hteo je da obavesti Kasija, Tigra i ostale da im ne vredičekati.

Kaligula ga je povukao za skut i rekao mu:– Dragi moj, nemoj bežati! Moraš videti te devojke. Jedna od

njih igra takozvanu „riblju igru”, te se osećaš kao da se nalaziš na

deset hvati ispod morske površine.Vinicije je opet seo i video je riblju igru, ali je pre toga morao da

odsedi i jednu malu melodramatičnu međuigru, koja se zvala„Laureol ili Poglavica razbojnika”. U tome komadu je bilo mnogoubistava, a glumci su – neka drugorazredna bagra – svi bez razlikepodražavali Mnesteru i pljuvali krv iz nekih bešika koje su prethodnobili stavili sebi u usta. Nikad se nije moglo na pozornici videti takozloslutno razbojište. Kad je bila završena riblja igra, Vinicije je opetustao.

– Da ti pravo kažem, gospode, rado bih ostao, ali me zoveKloacina. Mora biti da sam pojeo nešto pogano.

„Neka bi darovi koje ću prineti bozima sadaUgodni bili i njima i meni...”

Kaligula se nasmejao i rekao Viniciju:– Nemoj za to okrivljavati mene, dragi moj. Ti si jedan od mojih

najboljih prijatelja. Ne bih ni za šta na svetu dirao u tvoju hranu.Vinicije je izišao na zadnja vrata i zatekao Kasija i Tigra u

dvorištu, pa im je rekao:– Bolje bi bilo da se vratite. Kaligula ostaje u pozorištu do kraja.Kasije na to reče:– U redu. Hajdemo nazad. Ubiću ga u samom pozorištu.

Očekujem da ćete mi pomoći.Utom je prišao Kasiju jedan vojnik dvorske straže i rekao mu:– Dečaci su najzad stigli, gospodine!Kaligula je svojevremeno pisao grčkim gradovima u Maloj Aziji,

naređujući da mu svaki od njih pošalje po deset dečakanajplemenitije krvi; trebalo je da ti dečaci odigraju na svetkovini svojunarodnu igru s mačevima i da otpevaju jednu himnu u njegovu čast.Međutim, to je bio samo izgovor: želeo je da se dočepa tih dečaka,koji bi mu dobro došli kao taoci kad bude upravio svoj bes na MaluAziju. Dečaci bi bili stigli u Rim već nekolika dana ranije, ali ih jenevreme na Jadranskom moru zadržalo na Krfu.

– Obavesti smesta imperatora! – reče Tigar vojniku.Vojnik je pohitao u pozorište.

Ja sam u međuvremenu bio jako ogladneo. Šapnuo sam Viteliju,koji je sedeo do mene:

– Želeo bih da nam imperator pruži lep primer i da ode da neštoprezalogaji!

Tada je ušao onaj vojnik i obavestio Kaligulu o dolasku grčkihdečaka, a Kaligula se obratio Aspreni:

– Sjajno! Moći će nastupiti već danas posle podne. Moramodmah da ih vidim i da na brzinu uvežbam sa njima himnu. Hajdemoprijatelji! Najpre vežbanje, a zatim ćemo se okupati, pa ručati i ondase opet vratiti ovamo.

Napustili smo pozorište. Kaligula je zastao na vratima, da biizdao potrebna naređenja za popodnevnu predstavu. Ja sam pošaonapred sa Vitelijem, nekim senatorom koji se zvao Sentije i s onadva zapovednika. Uputili smo se onim pokrivenim prolazom. Primetiosam na ulazu Kasija i Tigra. Oni me nisu pozdravili, što mi se učiniločudno, jer su pozdravljali moje pratioce. Stigli smo do dvora. Rekaosam: – Baš sam gladan. Osećam miris neke pečene divljači. Nadamse da one vežbe neće trajati odveć dugo.

Nalazili smo se u predsoblju iz koga se ulazilo u dvoranu zagozbe.

– Čudnovato! – pomislio sam ja. Nigde nijednog časnika, svesami neki narednici.

Okrenuo sam se da bih o tome upitao svoje pratioce, ali, što jebilo najčudnije, i oni su se negde bili ćutke izgubili. Toga istogatrenutka sam izdaleka čuo povike i krike, pa opet viku. Pitao sam seu čudu šta li se to događa. Neko je protrčao pored prozora vičući:„Sve je svršeno! On je mrtav!” Dva minuta kasnije razlegla sestrašna vika iz pozorišta, kao da neko u jedan mah kolje svegledaoce. Krici su se čuli i dalje, ali su se posle nekog vremenautišali, pa se onda začulo silno klicanje. Odvukao sam se nekako,spotičući se, u moju radnu sobu, pa sam se tu sručio na jednustolicu. Sa svojih visokih postolja posmatrali su me kameni likoviHerodota, Polibija, Tukidida i Azinija Poliona. Njihove sleđene crtekao da su mi govorile: – Pravi istoričar će se uvek izdići iznadtrenutnih političkih nereda! – i ja sam odmah odlučio da se držimsamo kao strog istoričar.

Glava XXXIV

Evo šta se dogodilo. Kaligula je napustio pozorište. Čekala ga jenosiljka kojom je, nošen između dvostrukih redova vojnika, imao dabude prenet do novog dvora okolišnim putem. Vinicije mu se obratioi rekao mu: – Pođimo prečicom! Verujem da nas dečaci čekaju nasamoj kapiji.

– U redu, pođimo onda tim putem! – odgovorio je Kaligula.Narod je pokušao da pođe za njim, ali je Asprena zaostao i

naterao gomilu da se povuče.– Imperator ne želi da ga uznemiravate! – vikao je on. Odbi!Asprena je naredio čak i vratarima da za njima zatvore kapije.Kaligula se uputio prema pokrivenom prolazu. Kasije je istupio i

pozdravio ga.– Kako glasi nova lozinka, Cezare?Kaligula mu je rekao:– Šta? Ah da, Kasije, lozinka! Daću ti lepu lozinku za danas!

Neka bude „starčeva suknja”!Tigar je tada, stojeći iza Kaligulinih leđa, glasno upitao.– Da li da vršim svoju dužnost?To je bio ugovoreni znak.– Vrši je ! – viknuo je Kasije vadeći mač iz korica i udario je

Kaligulu svom snagom.Kasije je nameravao da mu raspoluti glavu sve do zuba, ali je u

besu promašio, pa mu je samo zadao udarac između vrata i ramena.Ključna kost je tako primila glavnu silinu udarca. Kaligula je posrnuood bola i iznenađenja. On je divlje pogledao oko sebe, pa seokrenuo i počeo bežati. Još dok se okretao, Kasije ga je opet udario izdrobio mu vilicu. Tigar ga je tada oborio na tle jednim rđavoupravljenim udarcem koji ga je pogodio po glavi, ali sa strane.Kaligula se polako uspravio, ali na kolenima.

– Udri ga ponovo! – vikao je Kasije.Kaligula je digao oči prema nebu, a na licu su mu se odrazili bol

i strah.– O Jove! – molio se on bogu.– Uslišeno! – uzviknuo je Tigar, pa mu je odrubio jednu ruku.

Neki kapetan, koji se zvao Akvila, zadao mu je smrtonosniudarac – dubok ubod u slabinu – ali se posle, radi svake sigurnosti,još deset mačeva zarilo u njegove grudi i njegovu utrobu. Drugijedan kapetan, koji se zvao Bubon, dotakao se jedne rane naKaligulinoj slabini, pa je onda lizao svoje prste radosno klikćući: –Zakleo sam se da ću mu piti krv!

Sakupila se čitava gomila, a njome je kružio glas da dolazeNemci. Ubice nisu mogle ni pomišljati na to da se odupru čitavombataljonu Nemaca. Oni su se hitro sklonili u najbližu zgradu, a bila jeto slučajno baš moja kuća, koju je nedavno Kaligula bio pozajmio odmene da je upotrebi za gostinske sobe namenjene stranimposlanstvima, koje nije hteo da trpi u dvoru. Ubice su ušle na prednjavrata i izišle na zadnja. Svi su umakli na vreme, sem Tigra i Asprene.Tigar je morao da se pretvara kao da nije ni bio jedan od ubica, pa jezajedno sa Nemcima urlao, tražeći osvetu. Asprena je odjurio u onajpokriveni prolaz, ali su ga Nemci tu uhvatili i ubili. Oni su ubili još dvasenatora na koja su slučajno nabasali. To je sve učinilo samo jednoomanje odeljenje Nemaca. Ostatak bataljona je uleteo u amfiteatar izatvorio kapije za sobom. Nemci su hteli da osvete svog ubijenogidola na taj način što bi poklali sve prisutne građane, a to je izazvaloonu viku i pisku koju sam najpre čuo. Niko u pozorištu nije ni znao daje Kaligula mrtav, a nisu čak ni znali da je neko i pokušao da gaubije. Ali čudno ponašanje Nemaca jasno je pokazivalo svetu kakvesu njihove namere: Nemci su milovali i gladili svoje sulice, pa su im itepali onako kao što se tepa ljudima, što oni uvek čine pre nego štoće proliti krv tim svojim strašnim oružjem. Gledaocima zbilja nije bilospasa. Iznenada se sa pozornice razlegao zvuk trube: ona jezasvirala znak koji je pozivao na tišinu, a njemu je sledovalo onihšest tonova koji najavljuju carske naredbe. Mnester je tada stupio napozornicu i podigao ruku. Namah se utišala strašna dreka, pa su sejoš samo mogli čuti jecaji i prigušeni uzdasi; jer je važilo kao praviloda će smesta izgubiti glavu svaki koji bi, kada bi se pojavio Mnester,makar samo i proslovio. Nemci su isto tako prestali bajati, gladiti imilovati svoje oružje. Trubni znak za carske zapovesti pretvorio ih jeu kipove. Mnester je povikao: – Građani, On nije mrtav! Daleko odtoga! Ubice su se bacile na njega i oborile ga na kolena, evo ovako!Ali on se opet podigao, evo ovako! Mačevi ne mogu da sraze našeg

božanskog Cezara! Ranjeni krvav, on je ustao, evo ovako! On jepodigao svoju uzvišenu glavu i koraknuo – evo ovako! – pa je svojimbožanskim korakom prošao kroz redove kukavičkih i zbunjenihubica. Njegove rane su se zacelile, o čuda! On se sada nalazi naTrgu, te se sa silnim besedničkim žarom obraća svojim podanicimasa govorničkog uzvišenja.

Razleglo se silno klicanje, a Nemci su stavili mačeve u korice inapustili pozorište. Mnesterova laž, koja je došla u pravi čas, spaslaje šezdeset hiljada života, a možda i više. (Uostalom, Mnestera je ustvari na tu laž navela jedna poruka Heroda Agripe, kralja Jevreja,jedinog čoveka u Rimu koji to sudbonosno po podne nije izgubioglavu.) U međuvremenu su tačni izveštaji već stigli do dvora, gde jeglas o Kaligulinoj smrti izazvao krajnju pometnju. Neki stari vojnici susmatrali da im to pruža sjajnu priliku za pljačku i da bi bilo greh da sepropusti prilika. Oni su i počeli sa pljačkom, pod izgovorom dapretražuju prostorije tragajući za ubicama. Sve sobe u dvoru imalesu zlatne jabuke na bravama, koje su se lako mogle odvaliti oštrimmačem, a svaka takva jabuka vredela je šestomesečnu plam. Čuvšipovike: „Ubite ih, ubite ih! Osvetite Cezara!” ja sam se sakrio izajedne zavese. Dva vojnika su stupila u sobu. Spazili su moje noge,koje su provirivale ispod zavese.

– Izlazi, ubico! Ništa ti ne pomaže što se kriješ!Ja sam stopio napred i pao nicice.– N-n-n-n-nemojte me ubiti, g-g-g-g-gospodo! – molio sam ja. Ja

nnemam nikakve v-v-veze s tim.– Ko je ovaj stari gospodin? – upitao je jedan od vojnika, koji je

tek od nedavna bio na službi u dvoru. Ne izgleda da je naročitoopasan!

– Šta? Zar ga ne poznaješ? Pa to je Germanikov slabomoćnibrat. On je stara dobričina. On ne bi ni mrava zgazio. Ustani,gospodine! Nećemo mi tebi ništa.

Vojnik koji mi je uputio ove reči zvao se Grat. Poveli su me sasobom u veliku dvoranu za svečanosti, u kojoj su narednici i desetariupravo održavali svoje ratno savetovanje. Jedan mladi narednik jestajao na stolu mašući rukama i vičući: – Neka ide do vragarepublika! Naša jedina nada je neki novi imperator, ma koji

imperator, ali pod uslovom da možemo da navedemo i Nemce da gaprihvate!

– Proglasimo Incitata za imperatora! – predložio je neko,smejući se grohotom.

– Tako mi boga, u pravu si! Bolje i ta matora konjina nego dabudemo sasvim bez imperatora. Moramo odmah naći nekoga dabismo umirili Nemce. Inače će poludeti od krvožednosti.

Ona dva vojnika koja su me uhvatila probiše se kroz gomiluvukući i mene za sobom. Grat je viknuo:

– Ehej, naredniče! Pogledaj, čoveče, ko je sa nama! Imali smosreće, zar ne? To je stari Klaudije! Zašto stari Klaudije ne bi mogaobiti imperator? U Rimu nema čoveka kome bi bolje pristajao tajpoložaj, iako Klaudije inače pomalo hramlje i zamuckuje.

Razleglo se glasno klicanje, smeh i uzvici: „Živeo imperatorKlaudije!”

Narednik mi se izvinio:– Zaboga, gospodine, mi smo mislili da si ti mrtav! Ali ti si zaista

baš onaj čovek koji nam je potreban. Dignite ga, momci, da bismosvi mogli da ga vidimo!

Dva krupna desetara su me zgrabila za noge, pa su me digli naramena.

– Živeo imperator Klaudije!– Spustite me! – vikao sam jarosno. Spustite me! Ne želim da

budem imperator. Odbijam da budem imperator. Živela republika!Vojnici su se samo nasmejali.– E, ovo mi je neka dobričina! Kaže da ne želi da bude

imperator! Skroman je, zar ne?– Dajte mi mač! – zavapio sam ja. Pre ću se ubiti nego što ću...U tome času nam je priletela Mesalina.– Mene radi, Klaudije, prihvati njihovu ponudu! – viknula je ona.

Našega deteta radi, prihvati! Sve će nas pobiti ako odbiješ. Već suubili Cezoniju. A uhvatili su i njenu devojčicu za noge i smrskali jojglavu o zid.

– Biće ti sasvim dobro, gospodine, čim se budeš malo navikao,rekao mi je Grat smejući se. Ne žive imperatori tako rđavo, zaista nežive tako rđavo!

Ja se onda nisam više opirao. Zar vredi da se čovek bori saSudbinom? Odneli su me u veliko dvorište pevajući onu glupupesmu punu nade, sastavljenu na dan kada je Kaligula preuzeovlast: „Germanik sad se vraća u Rim, a spas od muka dolazi s njim!”Pevali su tu pesmu, jer sam i ja nosio i ime Germanik. Naterali su meda stavim na glavu Kaligulin zlatni venac od hrastovog lišća, koji suoduzeli nekome pljačkašu. Da ne bih pao, morao sam čvrsto da sedržim za ramena one dvojice desetara. Venac mi je stalno spadaopreko ušiju. Izgledao sam samom sebi smešan. Vele da sam ličio nanekog zločinca koga vuku na gubilište. Trubači, prikupljeni na brzuruku, zasvirali su carski pozdrav.

Nemci su pohrlili prema nama. Njima je vest o Kaligulinoj smrtiupravo bio konačno potvrdio jedan od senatora, koji im je u odećiduboke žalosti bio izišao u susret. Bili su besni što im je podvaljeno,pa su hteli da se vrate u pozorište, ali je pozorište sada već biloispražnjeno, te nisu znali šta da preduzmu. Nije bilo u blizini nikogakome bi se mogli svetiti, sem dvorske straže, a ona je bilanaoružana. Zvuci carskog pozdrava su izvršili presudan uticaj nanjih. Poleteli su prema nama, vičući:,,Hoch! Hoch! Živeo imperatorKlaudije!” – pa su počeli kao mahniti da mi posvećuju svoje sulice,pokušavajući da se probiju kroz redove dvorske straže, da bi mipoljubili noge. Naredio sam im da mi ne prilaze, a oni su poslušali ibacili se čelom na tle. Nosili su me stalno uokrug po dvorištu.

Možete li možda pogoditi šta sam mislio ili čega sam seprisećao za vreme toga doživljaja kome nema premca? Da li sammislio na Sibilino proročanstvo, ili na predskazanje vezano za onovučje mladunče, ili na Polionov savet, ili na Briseidin san? Ili sammislio na moga oca i na slobodu? Ili na moja tri carska prethodnika,Avgusta, Tiberija i Kaligulu, kao i na to kako su živeli i kako su umrli?Ili na veliku opasnost koja mi je još uvek pretila od stranezaverenika, od strane Senata i od strane onih bataljona straže kojisu se nalazili u logoru? Ili na Mesalinu i naše dete koje smo čekali?Na moju staramajku Liviju i obećanje koje sam joj dao da ću jeproglasiti za boginju čim budem postao imperator? Na Postuma iGermanika? Na Agripinu i Nerona? Na Kamilu?... Ne, nikada nebiste mogli pogoditi kakve su mi sve misli prolazile kroz glavu! Bićuipak iskren pa ću vam reći svu istinu, iako je reč o jednom sramnom

priznanju. Mislio sam: „Dakle, ja sam imperator, zar ne? Kakvabesmislica! Ali ću bar sada moći da nateram ljude da čitaju mojeknjige. Doći će najzad red i na javna čitanja mojih dela pred velikimbrojem slušalaca. A to i jesu dobre knjige; u njih je uloženo tridesetpet godina napornog rada, pa je i pravo da budu čitane. Polion jeprivlačio pažnju na svoja dela skupim obedima. On je bio veomapošten istoričar i poslednji Rimljanin. Moja Istorija Kartagine je punazabavnih dešavanja! Siguran sam da će se svideti Rimljanima.”

Eto, to su bile moje misli! A mislio sam i na to kakve mi semogućnosti, kao imperatoru, pružaju da se služim tajnim arhivama,te da pronađem šta se zbilja dogodilo ovom ili onom prilikom. Kolikosamo ima zamršenih povesti koje treba razjasniti! Kakva čudesnaprilika za jednog pravog istoričara! A kao što si, čitaoče, valjda većprimetio, ja sam u potpunosti iskoristio mogućnosti koje su mi sepružile. Jer ja se skoro uopšte ne koristim ni onim osveštanimpravom dobrih povesničara da, kao oni, iznosim u svimpodrobnostima razgovore čiji mi je smisao doduše možda i poznat,ali koji ne poznajem do u tančine.

(Kraj)

Grevsov Ja, Klaudije

Mnogi istoričari dele istoriju rimskog carstva na tri razdoblja: Naepohu kada Rim osvaja Italiju, kada Italija osvaja antički svet i naraspad carstva. U takvoj podeli, doba Avgusta i njegovih naslednika– dakle doba koje opisuje Grevs u svome romanu o Klaudiju – dolazinegde pri kraju drugog razdoblja. Rim je u stvari već presekao zenitsvoje moći i počeo, možda i neprimetno za onovremenskeposmatrače, da se kloni svome padu. Država je stajala pred mnogimnerešenim unutrašnjim i spoljnim boljkama. Ustanove koje suodgovarale maloj gradskoj republici nisu bile dorasle poslovimajedne imperije; sitni zemljoposednici su propali, a prinos saveleposeda je opao zbog niskog učinka robovskog rada, a izmeđuostalog i usled priliva veoma primitivne robovske radne snage sasevera; gradski puk je živeo u besposličenju od novca kojim jepodmićivan u dane izbora, a uveseljavao se velikim uličnim tučama iopsedajući domove ovog ili onog senatskog prvaka. Stalni spoljniratovi su tražili svoj neumitni danak u krvi i novcu, a česte vojnepobune su ugrožavale i sam opstanak države.

Julije Cezar je tada (u prvoj polovini I v. pre n.e.) širom Evropeproneo slavu rimskog oružja i zadao poslednji udarac – umirućojaristokratskoj republici. Ali njegova brza smrt je dovela do opštegbezvlašća i građanskih ratova, koji su završeni potpunom pobedomOktavijana Avgusta. Pod koprenom ustanova, osveštanih starinom,a obilno se koristeći blagoslovom religije, on je zaveo ličnu svevlast,koja se oslanjala na vojsku, koja je bila plaćenička. Ta plaćeničkaoružana sila će docnije uzdizati, održavati i rušiti sve njegoveneposredne naslednike. Unutrašnje reforme, koje je čvrstom rukomsproveo Avgust – a koje nisu mogli potpuno da upropaste ninesposobni ili sumanuti njegovi sledbenici – dale su novi prividni sjajimperiji i omogućili joj dalje bitisanje. Neminovni proces, koji je većzahvatio čitavo robovlasničko društvo, usporen je, ali naravno ne izaustavljen.

Grevs je pred sobom imao materijal za kojim su i pre njegaposegli mnogi pisci, namamljeni dinamikom istorijskih događaja isnažnom individualnošću istorijskih ličnosti koje su ih nosile. Otuda i

Grevsov roman Ja, Klaudije obiluje dešavanjima svetsko-istorijskogznačaja. Jer u to „međuvreme” padaju romanizacije Galije i Ilirije,ratovi Rima sa Germanima i Britanijom, neprilike sa Judejom i sukobisa Parćanskom državom. Ali je zato epoha bogata i zanimljivimličnostima, kao što su bili: vojskovođa, državnik, vrlo čudan gizdelin i„monden” Julije Cezar; odlučni i raspusni Marko Antonije, koji jemogao da se pokorava samo jednom čoveku, Cezaru, a koji jepostao nemoguć posle Cezarove smrti; pa Avgust, koji je takouporno izigravao poštenje da je najzad donekle i postao pošten; paAgripa, nesuđeni imperator, čovek sumnjiva porekla, a nesumnjivihsposobnosti; pa tromi, nepoverljivi Tiberije, čija je nepravednostprema drugima bila nadmašena jedino njihovom nepravednošćuprema njemu; pa Kaligula, koji je pokušao da u Rim presadiistočnjačke običaje i koji je, kao preteča cezaropapizma, prvi uEvropi pružio nogu na celivanje; i, najzad, Klaudije, koji je i kaosamodržac ostao rob, a za koga su njegovi savremenici tolikouporno tvrdili da je lud da je već teško i verovati u njihovo mišljenje!A za ovim ljudima idu rimske žene: Fulvija, prva supruga MarkaAntonija, i prva među onim Rimljankama čijf su vlastoljublje iputenost uzdrmali Rim; pa Oktavija, druga supruga Marka Antonija,koju je upropastila njena preterana čestitost; pa kraljica EgiptaKleopatra, treća supruga Marka Antonija, koju je upropastila njenapreterana pokvarenost; pa Livija, čije je licemerstvo bilo gore odsvake telesne razvraćenosti, a koje je bila prva prava imperatorka zakoju zna istorija; pa bolesno ohola Agripina – starija, i, na kraju,lakomislena i raskalašna Mesalina...

Čitalac će, međutim, u ovoj knjizi uzalud tražiti prost puk i njegovživot. Svesno se ograničavajući na nekoliko stotina ličnosti iz gornjegvodećeg sloja, Grevs pruža jednu sliku koja nije originalna po svomepredmetu, već po tehnici kojom je ona data.

Roman Ja, Klaudije napisan je u prvom licu, kao tobožnjaautobiografija imperatora Klaudija. Ovaj način pisanja (čest uengleskoj književnost – što se ne može smatrati slučajem) unapredobezbeđuje izvesnu piščevu bliskost sa čitaocem, a ovde ima jednujoš važniju ulogu: Iako su se događaji o kojima je reč odigrali preskoro 2000 godina, mi ih gledamo kroz prizmu jednog savremenika,bolje rečeno jedne osobe koja deli mnoge predrasude Grevsovih

izvora. Ne samo opšta aristokratsko-republikanska tendencija, nesamo svi glavni događaji i ličnosti, nego su i mnoge opaske ipojedinosti, pa čak i čitavi opisi uzeti (ponekad doslovno) iz Tacita,Svetonija, Dia Kasija, Plutarha, Seneke, Josifa Flavija i drugihantičkih pisaca, koji su često i krivotvorili činjenice da bi ubedljivijepisali. Zbog toga Klaudije optužuje Tiberija za sve moguće polneizopačenosti, Kaligulu, čak i za smrt svoga prethodnika, a Liviju činiglavnim pokretačem skoro čitave radnje u romanu! Tako se pisac,krijući se iza Klaudija, oslobađa odgovornosti za sporna tvrđenja,premda su mu neka od njih, kako se bar to nama čini, jako priraslaza srce. Uostalom, Klaudije nije obična luda, on je, posle Avgusta,najbolji vladar iz julijevsko-klaudijevske loze! Zadojen mnogimstarorimskim aristokratskim predrasudama, on je istovremenopoklonik svega grčkog, i kao takav u nagonskom sukobu sa ljudimakao što su bili Katon i Tiberije. Klaudiju se svakako ne može odreći nilična dobronamernost, a neki njegovi nedostaci nisu samo njegovi,nego u stvari slabosti koje su imali i ljudi koji su u istoriji prikazivani unajboljoj svetlosti. Klaudije je zaista bio preterano popustljiv premaMesalini i drugim osobama iz svoje okoline; ali zar nije veliki i mudriMarko Aurelije – kome se kao stoiku ne pristoji da bude ciničan – dosmrti zahvaljivao bogovima (Samome sebi, 117) što su mu poklonilitako dobroga brata (u stvari običnog pokvarenjaka!), dičnoga sinaKomoda (uzor od nitkova!) i vernu ženu Faustinu (s kojom se moglau bludničenju nadmetati možda još samo Klaudijeva Mesalina)?

Stil Grevsove knjige, prezasićen utančanim nagoveštajima,osoben je i stvara prevodiocu znatne teškoće. Roman je navodiospis čoveka koji je kao i jedna ličnost I. S. Turgenjeva opsednutmišlju da su žene pokretači svih zala, a koji i sam o sebi misli da nijepotpuno „čitav”, te izvodi šeretluke sa sobom i sa drugima, strahovitosujetan na svoj stil i veštinu da perom dočara svetu svoj zanimljivilični doživljaj života, uveren da će svojim otvorenim pričanjem oboritipostavke zvanične rimske istorije i stvoriti nov način iznošenja velikihličnih povesti. Otuda se Klaudije izražava realno, hita od događajadogađaju, od anegdote anegdoti, skače s predmeta na predmet. Ontobož piše na grčkom, dakle na jeziku bolje obrazovanih Rimljana,koji je mnogo pogodniji za pričanje u vidu razgovora nego latinski. Akako i sam ističe u predgovoru engleskom izdanju ove knjige, pišući

je, Grevs se trudio da podražava stil jedino sačuvanih originalnihKlaudijevih izjava (jedan njegov govor pred Senatom o pravimaprovincijalaca i jedna poslanica građanima Aleksandrije, u kojima surečenice isprekidane, sa mnogo umetanja i odstupanja od osnovnemisli, pune raznih nezgrapnosti i hrapavosti u izrazu, upravo „magisinepte quam ineleganter”).

Grevs nije pisao knjigu zato da bi (kao toliki drugi pre i poslenjega) veličao sjaj rimskog carstva, slikao bleštave odore i uzvišeneimperatore, čiji su poroci zaboravljeni, a koje su potonji vekovizaogrnuli plaštom vrline. Veran antičkim svedočanstvima, psihološkiuverljiv, on je – često opozicija prema zvaničnoj istoriografiji – presvega dao izraza svojim ličnim preokupacijama. Jedino se takomogu razumeti pojedine jetke primedbe koje su naravno pripisaneKlaudiju, kao njegove preterane ciničnosti, kojima bi se osporila takoreći i svaka vera u čoveka uopšte. Ali ta lična crta, koja prožimasvaku rečenicu romana upravo ga i čini umetničkim delom.

*

Rođen 26. jula 1895. u porodici sa desetoro dece, Grevs je sinpoznatog irskog nacionaliste i pisca čuvene balade „Father O’Flynn”;njegova mati je bila Amalija fon Ranke, druga žena Alfreda PersivalaGrevsa. U mladosti Grevs se više posvetio planinarenju, boksu iprelistavanju kupusara iz očeve velike biblioteke, nego učenju, te jemorao da promeni šest škola. U času kada je dobio stipendiju zaOksford, on je otišao u I svetski rat, borio se i bio teško ranjen kaovojnik jednog velškog puka. Godine 1918. se oženio Nensi Nikolson,s kojom je živeo prvo u Velsu, zatim u jednom predgrađu Oksforda.On je u to vreme studirao, ali je istovremeno (bez mnogo uspeha)držao i jednu trgovačku radnju. Zbog ženinog slabog zdravljaprihvatio se mesta profesora engleskog jezka u Kairu (1926), ali seveć sledeće godine vratio u Englesku i 1929. razveo. Jedno odčetvoro dece iz toga braka je Dženi Nikolson, (poznati engleskispoljnopolitički komentator), a jedan sin mu je poginuo u Burmi u IIsvetskom ratu, u onom istom velškom puku u kome je nekada služioi sam Grevs.

Grevs je prve knjige svojih pesama objavio 1916. Premdaveoma plodan kao pesnik, on novčane koristi nije imao od toga svogpisanja. Posle rastave sa ženom, on stalno (sem tokom rata) živi naMajorci, španskom ostrvu u Sredozemlju na kome su se nekada bilisklonili Žorž Sandova i nesrećni Šopen. Zajedno s američkomspisateljicom Laurom Riding, on odatle izdaje mnoga njena i svojadela, kao i knjige drugih krajnjih modernista. Svetsku slavu je stekaonizom istorijskih romana: Ja, Klaudije (1934), Klaudije bog (1934),Velizar (čiji je predmet iz vizantijske istorije, 1939), Amerikanarednika Lemba (predmet je uzet iz američke revolucije 1940),Nastavite naredniče Lemba (1941), Žena g. Miltona i Zlatno Runo(posle II svetskog rata) i dr. On je, sem toga, objavio više zbirki esejao poeziji (naročito je zapažena knjiga Bela boginja), nekolikoistorijskih rasprava (kao n. pr. Lars Porsena, 1927); a posle IIsvetskog rata je napisao iUspostavljanje nazarenske Biblije i drugadela. Preveo je na engleski Apulejevog Zlatnog magarca i sastaviopriručnik Grčke mitologije (posle II svetskog rata).

Kao što to već odaju i same njegove duhovne veze sa LauromRiding i sa drugim savremenim američkim pesnicima (Rensomom iKamingom, na primer), Grevs je naklonjen krajnjem modernizmu. Onsmatra da je pesničko delo ne samo duhovna katarza za čitaoca,već pre svega i za samoga stvaraoca. Stalno ironičan, on seprevashodno bavi trivijalnostima, tako da mnogi smatraju da jenjegova poezija u stvari jedan preokrenuti „iskuvani” romantizam.Drugi opet – mada priznaju da njegove pesme s retkom snagomodržavaju agoniju njegova duha – tvrde da one ipak predstavljajuneku vrstu „samoubistva pesništva”. Ukoliko u njegovomstvaralaštvu ima nekoga razvoja, onda je on u „postupnomesmenjivanju tuge užasom” (Grirson).

Za razumevanje Grevsovog unutrašnjeg života značajno jeautobiografsko delo Zbogom svemu tome (1929), na koje mu je uime optimizma odgovorio rođeni otac knjigom Povratak svemu tome(1930). Povrh toga se nikako ne sme gubiti iz vida daje bio i prisanprijatelj T. E. Lorensa (pisca dela Sedam stubova mudrosti, kod naspoznatog pod naslovom Ustanak u pustinji). Ovo prijateljstvo je biloisto onoliko važno za uobličenje njegovih sklonosti kao i zautvrđivanje njegovih predubeđenja, koliko i prijateljstvo Hakslija sa D.

H. Lorensom. Grevs je u dva maha (u knjizi Lorens i Arapi, 1927 i T.E. Lorens svojim biografijama, koju je napisao zajedno s LidelHartom 1939) opširno raspravljao o svome prijatelju, a danas se on– koji se inače uvek bavio rušenjem kultova – uporno bori protiv svihonih koji na osnovu novih činjenica žele da prikažu Lorensa ne kaonarodnog junaka izuzetne vrednosti, nego samo kao čovekapotisnutih podstreka i izuzetne otuđenosti...

*

Grevsove knjige Ja, Klaudije i Klaudije bog i njegova ženaMesalina predstavljaju jednu nerazlučnu umetničku i istorijsku celinu.U prvoj knjizi Klaudije opisuje svoj život dok nije postao car i bog, a udrugoj svoj život od toga trenutka, ironišući sebe i kao cara i kaoboga, iako su drugi stvarno verovali u njega kao u natprirodno biće.Oba dela ove „autobiografije” imala su još od svoje prve pojaveogroman uspeh, nagrađivan od raznih književnih ustanova, roman jeobjavljen na svim važnijim jezicima. U Engleskoj je doživeo velik brojizdanja, pa je preštampan i u okviru popularne edicije „Pingvin”. UAmerici je objavljen u biblioteci „Hiljadu najčitanijih knjiga sveta”(Modern Library, Ransom House). Kao jedino Grevsovo prevedenodelo, ovaj roman je bio objavljen i kod nas pre II svetskog rata ujednoj svesci i u jako skraćenom izdanju Matice Hrvatske. To izdanjeje verovatno rađeno prema jednoj nemačkoj preradi, koju jeuostalom pisac odobrio, a kojom je roman sveden na polovinu svogizvornog obima. Srpski prevod Ja, Klaudije, koji se nalazi predčitaocem, dat je bez ikakvih skraćenja, utoliko pre što roman inačene skraćuju ni engleski, a ni američki izdavači. Najzad, predratnohrvatsko izdanje je već potpuno iscrpeno, te ovo novo izdanjeKlaudijevog životopisa dolazi u pravi čas.

M. V. Dimić

www.crowarez.org

OBJAŠNJENJA

AGAMEMNON, kralj Mikene i vrhovni zapovednik grčke vojskeza vreme trojanske opsade.

ALEKSANDAR, kralj Makedonije i osnivač helenske monarhije(336-322 god. pre n. e.); jedan od najvećih svetskih osvajača

ALEKSANDRIJA, grad u Egiptu na ušću Nila u SredozemnoMore; osnovao ga Aleksandar 332. god. pre n. e. Jedno vremenajvažniji centar antičke kulture, čuven sa svoje knjižnice.

ALIJA, rečica u blizini Rima kod koje su Gali 390. god, pre n. e.Potukli Rimljane i posle toga zauzeli i sam Rim.

AMFITEATAR, građevina kružnog (ili ovalnog oblika) sastepenasto poređanim redovima sedišta, često i za više desetinahiljada gledalaca.

ANTONIJE Marko (83-30 god. pre n. e.), rimski vojskovođa isuparnik Avgustov.

APIJE Klaudije („Slepi”); cenzor 312. god. pre n. e.; podigao putod Rima od Kapue, koji je po njemu i nazvan Via Appia (taj putpostoji i danas).

APIS, sveti bik starih Egipćana; crn, sa belom pegom na čelu.APOLON, rimski i grčki bog smrti, lepote i mudrosti.ARISTOFAN (oko 450-386 god. pre n. e.), najpoznatiji grčki

pisac komedija, oštar i zajedljiv u ismevanju svojih savremenika.ARTEMIDA, vidi Dijana.AUGURI, rimski sveštenici koji su ispitivali volju bogova na

osnovu raznih znakova.ADŽUVAN, ženstven čovek koji se prostituiše sa muškarcima.BAKVICA, drveni sud za vodu (oko 10 l).BAH, rimski bog vina (odgovara grčkom bogu Dionisu).BRIJANJE brkova i brade je u Avgustovo vreme bilo uobičajeno

kod Rimljana, jer je nošenje brade smatrano za grčki i orijentalskiobičaj; Rimljani se nisu brijali samo u znak žalosti (da odbiju od sebeduhove umrlih).

BRUT Lucije Junije, bio je 510. god. pre n. e. sa Kolatinom prvikonzul posle uspostavljanja republike u Rimu. Čuven po tome što je

osudio i rođene sinove na smrt zbog pokušaja ponovnoguspostavljanja monarhije.

BRUT Marko Junije (85-42 god. pre n. e.), iako blizak prijatelj imožda vanbračni sin Julija Cezara, učestvovao je u zaveri protivnjega i u njegovom ubistvu. Poznat kao republikanac, predstavnikaristokratske stranke i čovek osvedočene lične moralnosti.

CENZOR, visok položaj u Rimu, za koji su izbori vršeni svakihpet godina; cenzor je bio vrhovni poreznik, raspoređivao jestanovništvo na građane, vitezove i senatore, i bdeo nad javnim iprivatnim moralom.

CILICIJA (grčki Kilikija), predeo na jugu Male Azije; na severuse graniči s Kapadokijom, na istoku sa Sirijom, a na jugu saSredozemnim, morem.

C1NC1NAT, rimski građanin (V veka pre n. e.), koji je dva putabiran za diktatora, ali se posle pobede nad neprijateljem uvek vraćaou privatan život, svome plugu i domaćim poslovima.

CICERON (Marko Tulije (106-43 god. pre n. e.), rimski besedniki državnik; u pogledu stila i jezika najveći rimski prozni pisac. Cenjenkao pisac, osporavan kao karakter zbog malodušnosti i kolebljivostiu sukobu između republikanaca i monarhista. Ubijen po želji MarkaAntonija.

DARIJE I, persijski car (521-485 god. pre n. e.) zauzeo je Trakijui Makedoniju, ali je bio potučen od Grka kod Maratona.

DVORSKA STRAŽA (pretorijanska garda), lična garda rimskihimperatora; u Avgustovo vreme se sastojala od devet bataljona(kohorti).

DEDAL, po grčkom predanju prvi čovek koji je poleteo krilima,koja je sam sebi načinio.

DEMOSTEN (384-322 god. pre n. e.), najčuveiji grčki besednik,proslavio se govorima protiv makedonskog kralja Filipa (tzv.„Filipike”), braneći nezavisnost grčkih državica.

DIJANA, rimska boginja lova (odgovara grčkoj boginji Artemidi).ENEJ, junak koji je po grčko-rimskom predanju posle propasti

Troje poveo Trojance u Italiju; predak Romula i Rema (osnivačaRima), kao i čitave porodice Julija Cezara. Opevao ga Vergilije.

EPIGRAM, kod Rimljana kratka, zajedljiva pesmica.

EPIKUR (341-279 god. pre n. e.), grčki filozof; smatrao da sesaznanje jedino može postići čulima, da je cilj života sreća, a da seona postiže zadovoljstvima (naročito duhovnim, pošto su onatrajnija). Od stoika naovamo često je nepravedno napadan i klevetankao propovednik telesnih uživanja.

ESHIL (389-314 god. pre n. e.), veliki grčki dramatičar.ETRURIJA, država u staroj Italiji, koja je dostigla vrhunac svoje

moći u VI veku pre n. e.; posle dugih borbi, vođenih promenljivomsrećom, uništili su je Rimljani. Poreklo, jezik i pismo Etruraca ostalisu i do danas potpuno zagonetni.

EUFORION, grčki pesnik i gramatičar iz III veka pre n. e.;njegovi spisi su sačuvani samo u odlomcima.

FARAON, naziv za apsolutnog samodršca starog Egipta.FAUNA ili „dobra božica” (lat. bona dea), rimska boginja, žena

boga Fauna, boga plodnosti (koji uglavnom odgovara grčkom boguPanu). Veoma cenjena u starome Rimu.

FENIČANI, semitski narod koji je osnovao mnoge gradove naobali današnje Sirije i u celoj oblasti Sredozemnog Mora; bavili su setrgovinom i do VIII veka pre n. e. suvereno su vladali Sredozemljem;prvi su upotrebljavali fonetsku azbuku (po jedno slobo za svaki glasu jeziku).

FORTUNA, rimska boginja sreće (odgovara grčkoj boginji Tihe).FRIZ, u građevinarstvu vodoravna pruga između arhitrava

(glavne grede, koja vezuje dva stuba ili više stubova) i glavneopšivnice (venca). Kod grčko-rimskih hramova se sastojao odbojenih šara i vajanih ukrasa.

FUČIJA, omanje, duguljasto bure, zgodno da se nosi nakonjskom samaru (po jedno sasvake strane).

FURIJE, tri rimske boginje osvete (Grci su ih zvali Erinijama).One proganjaju zločinca u snu ili kroz savest.

GEMA, umetnički obrađen dragi kamen, koji je obično nošen uprstenu kao pečat.

GRAĐANSKI RATOVI, vođeni su u Rimu tokom I veka pre n. e.,najpre između Marija i Sule, zatim između Pompeja i Cezara, inajzad između Antonija i Oktavijana (kasnije nazvanog Avgust).

HAZDRUBAL, brat kartaginskog vojskovođe Hanibala, istakaose u II Punskom ratu (218-201 god. pre n. e.), u kome je i poginuo

(207 god. pre n. e.).HALDEJA, carstvo u donjem toku reke Tigra i Eufrata, osnovano

oko 2700 god. pre n. e.; konačno pokoreno od Asiraca 1500 god. pren. e. U antičko vreme se smatralo da se Haldejci naročito živo bavecrnom magijom.

HANIBAL, kartaginski vojskovođa (247-183 god. pre n. e.),jedan od najvećih vojskovođa svih vremena, smrtni neprijateljRimljana; tokom II Punskog rata (218-201 god pre n. e.) potukao ihviše puta (kod Tičina i Trebije, kod Trazimenskog Jezera i kod Kane),ali u bici kod Zame (202 god.) podlegao Scipionu Afrikancu. On je,da bi napao Italiju, prešao ubojnim slonovima Alpe. Poražen, otrovaose da ne bi živ pao Rimljanima u ruke.

HAOS, po grčkoj mitologiji prvobitno neuređeno stanje svemiraiz koga se rodio kosmos.

HVAT, mera za dužinu (1,896 m).HESIOD, grčki pesnik iz VIII veka pre n. e. U svome delu

„Poslovi i dani” govori o poljskim radovima, a u „Teogoniji” opostanku bogova i sveta. Pun praktičnih moralnih pouka.

HEKATA, grčka boginja donjeg sveta i nečistih sila (imala je triglave i tri tela).

HEKTOR, najslavniji trojanski junak u opsadi Troja; ubio ga udvoboju Ahil, pa ga onda vukao za svojim kolima oko grada.

HERKUL (Herakle), sin Zevsa i Alkmene, heroj koji je još ukolevci zadavio dve zmije, a zatim izvršio dvanaest junačkih podviga;otrovala ga je žena iz ljubomore. Najveći starogrčki narodni junak.

HERODOT (oko 484-425 god. pre n. e.), najstariji grčki istoričar,opisao sukobe Persijanaca i Grka.

HEFEST, vidi Vulkan.HIDRA, po grčkom predanju zmaj sa devet glava; čim mu se

odseče jedna glava, niče mu nova; ubio ga Herkul.HIMERA, po grčkoj mitologiji čudovište koje bljuje vatru (spreda

lav, u sredini koza, pozadi zmaj).HOMER (X ? vek pre n. e.), najstariji epski pesnik svih vremena.

Neki istoričari sumnjaju da je on stvarni pisac „Ilijade” i „Odiseje”, pačak ne veruju da je uopšte i postojao.

HORACIJE Kvint Flak (65-8 god pre. n. e.), rimski pesnik;proslavio se svojim „Odama” i spevom „O pesničkoj veštini”; štićenik

Mecene i Avgusta.HORACIJE Kokle, Rimljanin koji je po predanju 507 god. pre n.

e. Sam branio most na Tibru protiv vojske etrurskog kralja Porsene.IZIDA, grčko ime za egipatsku boginju Sait, boginju braka i

zemljoradnje.IMPERATOR, prvobitno naziv za vojskovođu; od Avgustovog

vremena titula toliko vezana za carsku porodicu da se nazivpoistovetio sa pojmom car.

IRIDA (Iris), grčka boginja duge, vesnica bogova.JERMENIJA, visoravan između Male Azije, Persije i Rusije; u

antici jermenska država je naizmenca potpadala pod vrhovnu vlastAsiraca, Persijanaca, cara Aleksandra, Rimljana i Parćana;otadžbina današnjih Jermena.

JOV, vidi Jupiter.JULIJE CEZAR (199-44 god. pre n. e.), najveći rimski

vojskovođa, osvojio je Galiju (današnju Francusku), zakoračio uGermaniju i u Britaniju. Ubijen je od strane aristokratskihrepublikanaca, koji su se opirali njegovim monarhističkimstremljenjima. Osnivač rimske svetske monarhije.

JUPITER, rimski vrhovni bog (odgovara grčkom bogu Zevsu).KAMIL Marko Furije (kraj IV i početkom III veka pre n. e.), rimski

diktator, tj. vojskovođa koji je za vreme rata, pored vojne vlasti, držaou svojim rukama i svu zakonodavnu i izvršnu vlast.

KAPITOL, najčuveniji od sedam bregova na kojima je podignutRim. Na njemu su se nalazili tvrđava i hramovi posvećeni Jupiteru,Junoni i Minervi.

KAREJA, grad u Mesopotamiji, kod koga je 53 god. pre n. e. donogu potučen rimski državnik i najveći bogataš svoga vremenatrijumvir Kras.

KARTAGINA, feničanski grad na severoistočnom ugludanašnjeg Tunisa u Sev. Africi, podignut u IX veku pre n. e. Glavnisuparnik Rima u Sredozemlju, porušen od Rimljana posle IIIPunskog rata (146 god. pre n. e.).

KATON Marko Porcije (tzv. Stariji ili Cenzor, 232-147 god. pre n.e.), rimski besednik i državnik protivnik Kartagine i svakogistočnjačkog ili grčkog kulturnog uticaja.

KASTOR i POLUKS, po grčkoj mitologiji braća blizanci – sinoviZevsa i Lede, koju je Zevs obljubio u obliku labuda.

KATUL Gaj Valerije 887-47 god. pre n. e.), rimski pesnik-liričar.KERBER, po grčkoj mitologiji troglavi pas-čuvar ulaza u donji

svet.KIBELA, frigijska boginja plodnosti, slavljena orgijama, često

poistovećivana sa grčkom boginjom Reom.KIRKA, čarobnica koja je u Homerovoj „Odiseji” polovinu

junakovih pratilaca pretvorila u svinje.KONZUL, Narodni skup Rimljana birao je svake godine dva

konzula, koji su u vreme republike vodili najvažnije državne poslove,u Avgustovo vreme bili samo senka vlasti, a u vreme Dioklecijana(284-305 god. n. e.) samo još prazna titula.

KOCKE, Rimljani su se služili i kockama načinjenim od ljudskihkostiju, koje nisu ravnomerno šupljikave i ravnomerno teške, pa seunapred znalo koja će strana više puta pasti. Dve od šest stranakocke nisu važile, a četiri su imale svoje ime; „Venera” je dobijala,odgovarajući današnjoj šestici.

KUPIDON, rimski bog ljubavi (odgovara grčkom bogu Erosu).LAVIRINT, građevina kralja Minosa na Kritu sa velikim brojem

prostorija i isprepletanim hodnicima.LIKTOR, pratilac rimskih dostojanstvenika, nosio je kao znak

vlasti pred njima snop šiblja sa sekiricom u sredini snopa. Konzuli suimali po dvanaest liktora.

MAGISTRAT-om je u Rimu nazivan svaki položaj u državnojslužbi na koji se dolazilo putem izbora, tj. voljom glasača.

MARS, rimski bog rata (odgovara grčkom bogu Aresu).MARSOVO POLJE, ravnica pored Tibra, na kojoj su se rimski

građani obavezno vežbali u rukovanju oružjem.MEMFIS, jedna od prestonica starog egipta, 18 km južno od

današnjeg Kaira.MERKUR, rimski bog trgovine (odgovara grčkom bogu

Hermesu).MECENA (70-8 god. n. e.), prijatelj Avgustov, velik pokrovitelj

umetnosti; po njemu se mecenom i danas naziva svaki dobrotvorumetnika.

MILJA, rimska mera za dužinu koja je imala 2000 koraka (oko1,5 km).

MINERVA, rimska boginja, zaštitnica nauke, umetnosti iženskog ručnog rada (odgovara grčkoj boginji Paladi Atini).

MINOS, po predanju moćni kralj Krita, koji je sagradio Lavirint.MINOTAUR, po grčkom predanju čudovište (pola čovek, pola

bik) koje je u Lavirintu na Kritu ubio heroj Tezej.MOMOS, grčki bog poruge i kritike.NEVIJE Gnej (oko 270-201 god. pre n. e.), prvi pravi rimski

pesnik; on je svojim hroničarskim delom u stihovima „Punski rat”položio temelje rimskog narodnog epa.

NEPOTIZAM, povlašćivanje rođaka u davanju položaja u javnojslužbi na račun drugih zaslužnijih kandidata.

NEPTUN, rimski bog mora (odgovara grčkom bogu Posejdonu).NEFELOKOKUGIJA, imaginarna zemlja u Aristofanovom

komadu „ptice”NUMA, Pompilije (oko 716-672 god. pre n. e.), drugi rimski kralj.NUMIDIJA, u antičko vreme oblast u današnjem Alžiru.

NUMIĐANI su imali sopstveno pismo, slično starokartaginskom,Pokorili su ih Rimljani posle III Punskog rata i pada Kartagine.

OLIMPIJSKE IGRE („Olimpijade”), održavane su u staroj Grčkojsvake četiri godine; prvi put 776 god. pre n. e.; po njima su u antičkodoba brojane godine i određivana istorijska zbivanja.

PAVIJA, grad u Lombardiji (sev. Italija).PALATIN, najstarije nastanjeno brdo u Rimu, na kome su se

nalazile carske palate.PALAC, mera za dužinu (=1,85 cm).PARTENIJE, grčki pesnik iz Nikeje (I vek pre n. e.), poznat kao

pisac 36 proznih pripovedaka o nesrećnim ljubavnicima.PARČANI, stari narod skitskoga porekla, koji je od 255 god. pre

n. e. Do 226 god. n. e. vladao područjem današnje Persije, severnimdelom Pakistana i istočnim deom Iraka.

PERIKLE (499-429 god. pre n. e.), najveći atinski državnik; podnjegovom upravom Atina je dostigla vrhunac svoje moći.

PlNDAR (oko 518-429 god. pre n. e.) najveći grčki lirski pesnik(čuvene su njegove „Himne”).

PIR, kralj Epira (307? -272 god. pre n. e.), koji je u dva mahapotukao Rimljane, ali uz ogromne sopstvene žrtve („Pirova pobeda”).

PLATON (427-347 god. pre n. e.), grčki filozof iz Atine i najvećiod svih antičkih mislilaca; imao presudan uticaj na idealističkufilozofiju i na hrišćanstvo.

PLUTON, rimski bog podzemlja (odgovara grčkom bogu Hadu).POKROVITELJ NARODA (tribunus plebis), biranje u Rimu od

prostog puka (plebs); bio je neprikosnoven i imao je pravo veta nasve odluke ma koje rimske ustanove ili ma koga pojedinca kaonosioca javne vlasti.

POLIBIJE (oko 204-121 god. pre n. e.), grčki istoričar („Istorijasveta” u 40 knjiga, od kojih je u većini sačuvano samo prvih pet.)Otac tzv. „pragmatičnog pravca” u istoričarskom izlaganju.

POPMPEJ Gnej (zvani „Veliki”), rimski vojskovođa i državnik(106-48 god. pre n. e.). Branilac rimske aristokratske republike, kogaje Cezar pobedio u građanskom ratu.

PORSENA Lars (VI vek pre n. e.), etrurski kralj. Protivnorimskim predanjima, istoriografija danas smatra da je on ipakprivremeno pokorio Rim.

PRVOSVEŠTENIK (lat. pontifex, u stvari=graditelj mostova),nadzornik nad svim pitanjima vere; u starom Rimu ih je isprva bilo 4,pa 8, a na kraju 15; obrazovali su kolegijum, čija je glava bioVRHOVNI PRVOSVEŠTENIK (lat. pontifex maximus).

PUK (legija) je u Avgustovo vreme brojao 6000 ljudi, a delio sena deset BATALJONA (kohorti); bataljoni su se dalje delili na triČETE (manipule), a čete na dva ODELJENJA, (centurije).

PUNSKI RATOVI su vođeni između Kartaginjana i Rimljana u trimaha: I Punski rat od 264-241, II Punski rat od 218-201 i III Punskirat od 149-146 god. pre n. e. Ti ratovi su okončani potpunimporazom i rušenjem Kartagine, koja je dotada bila glavni suparnikRima u Sredozemlju.

RIM je po predanju osnovao Romul 753 god. pre n. e.ROMA (imenica ženskog roda), latinski naziv za Rim, kao i za

boginju, njegovu zaštitnicu.ROMUL (753-715 pre n. e.), po predanju osnivač i prvi kralj

Rima. Dojila ga je, zajedno sa njegovim bratom Remom (koga je on

ubio), vučica, a posle smrti se „uzneo” i priključio bogovima, te je kaotakav i poštovan.

SABINJANI, italsko pleme nastanjeno severno od Latina,pokorili su ga Rimljani 220 god. pre n. e.

SALUST Gaj Krisp (86-35 god. pre n. e.), rimski istoričar, plemići državnik, čuven po svojoj podmitljivosti. Oko svoje palate u Rimuimao je čuvene Vrtove u kojima je proveo svoje poslednje daneizbegavajući svako mešanje u politiku.

SATIRI, niža poljska i šumska božanstva muškoga roda,predstavljana sa jarećim repom, kopitama i ušima, kasnije se sveviše gubi njihov životinjski karakter. Oličenje ljubavničke požude ivragolanstva.

SATURN, rimski bog plodnosti, slavljen svakog 17 decembra;njemu su bile posvećene svetkovine (tzv. saturnalije) koje su trajale ipo više dana.

SAFO, grčka lirska pesnikinja (VII vek. pre n. e.) sa ostrvaLezbosa; ljubavnim pesmama obraćala se lepim ženama (otuda„lezbiska ljubav”).

SENAT je u starome Rimu (do Cezarovog ubistva) bio vrhovnozakonodavno i upravno telo. U njemu su sedeli samo patriciji, tj.Predstavnici najvišeg rimskog plemstva, i to po nasleđu. Posle jevremenom gubio u naslednoj plemićkoj isključivosti i moći. Brojao jedo 600 članova.

SIBILE, sveštenice Apolonove, koje su se bavile i gatanjem iproricanjem. Čuveno sibilsko proročište je bilo u Kumama u južnojItaliji, gde je bilo dosta grčkog življa.

ŠKORPIJA, osmo sazvežđe u zodijaku (zodijak ima 12sazvežđa kroz koje prođe sunce za godinu dana, od jedne do drugeprolećne ravnodnevnice),

SKRUPUL, apotekarska mera, 288 deo funte (oko 1,5 grama).SPARTA, država u staroj grčkoj sa strogo vojnom organizacijom,

borila se sa Atinom o prevlast (hegemoniju); vojnički snažna, ali bezdemokratije, nauke, filozofije i umetnosti.

SPINTRIJE, geme ili kovani novci sa nepristojnim slikama.SREBRNJAK (denarius), dvadeset peti deo zlatnika.STOICIZAM, učenje filozofske škole koju je osnovao Grk Zenon

(340-260 god. pre n. e.). Sreća se po stoicima postiže vrlinom i

životom u skladu sa prirodom.STOPA, mera za dužinu (29,57 cm).SULA Kornelije (138-78 god. pre n. e.), rimski vojskoviđa i

državnik, koji je posle šestogodišnje lične diktature i surovogproganjanja svojih političkih protivnika uspostavio prava Senata.Povukao se zatim u privatan život.

SFINGA, kameni lav sa ljudskom ženskom glavom, kip koji sustari Egipćani postavljali kao čuvare faraonskih grobnica.Najčuvenija je Sfinga pored piramida u Memfisu.

TARZ, glavni grad Cilicije (na reci Kidnu u Maloj Aziji), rodnomesto apostola Pavla.

TARKVINIJI, rimska kraljevska dinastija etrurskog porekla;poslednji rimski kralj je bio Tarkvinije Oholi (534-510 god. pre n. e.).

TEZEJ, mitski atinski junak; kada mu je bilo 16 godina izvršio je6 velikih dela (pobedio divove, divlje zveri i Amazonke).

TEOKRIT (III vek pre n. e.), grčki pesnik koji je opevao životpastira i tako utvrdio uzore tzv. „bukoličke poezije”.

TESALIJA, pokrajina u grčkoj (prema Egejskom moru).TOGA, deo stare rimske odeće, vrsta plašta; senatori i neki

velikodostojnici nosili su togu sa crvenim rubom (senatori sa širokim,vitezovi sa uskim), a skupljali su je na grudima zlatnom pribadačomumetničke izrade. Deca je nisu nosila, jer je bila znak zrelosti.

TORKVAT Manlije (IV vek pre n. e.). pobedonosni rimskidiktator.

TRG, koji se često pominje u ovoj knjizi u stvari je ForumRomanum, glavni trg Rima, ukrašen najsjajnijim građevinama ijavnim zdanjima, sada potpuno srušenim. Središte starorimskogjavnog života.

TRIJUMF, kod Rimljana svečani ulazak u Rim pobedonosnogvojskovođe, koga prate njegova Vojska, zarobljenici i plen. Pravo natrijumf je dodeljivao samo Senat. Trijumfator se vozio na bojnimkolima, stojeći u njima.

TROJA, u antičko doba grad u Maloj Aziji na ulazu uDardanelski Moreuz; po predanju (koje je opevao Homer u „Ilijadi”),Grci su ga opsađivali deset godina (prema savremenim arheološkimnalazima oko 1193-1184 pre n. e.): TIR, stari feničanski pomorskigrad (današnji Sur), čuven sa industrije boje (naročito grimiz). Misli

se da su njegovi preduzimljivi građani eksploatisali rudnike cinoberana Avali i da su u Vinči na Dunavu imali svoje naselje, odakle suDunavom nosili tu rudu preko Crnog Mora u Malu Aziju.

TIFEJ, po grčkoj mitologiji div sa sto ognjenih usta i sto ruku.TRILIJA (Mullus barbatus), veoma ukusna riba, koja živi u

rekama i mnogim morima.TUKIDID (oko 455-396 god. pre n. e.), grčki istoričar, opisao

Peloponeski rat između Sparte i Atine, u kome je i sam učestvovao.TUNIKA, kod Rimljana, kratka košulja.VENERA, rimska boginja ljubavi i lepote (odgovara grčkoj

boginji Afroditi). Smatralo se da porodica Julija Cezara potiče od nje.VERGILIJE Publije Maron (70-19 god. pre n. e.), najveći rimski

pesnik, pisac junačkog speva „Enejida”.VESTA, rimska boginja vatre i domaćeg ognjišta) odgovara

grčkoj boginji Hestiji). VESTALKE – device posvećene toj boginji –žive su zakopavane u zemlju ako bi svojom krivicom izgubiledevičanstvo; svaka uvreda vestalki kažnjavana je smrću.

VETO (lat. = zabranjujem), pravo rimskog narodnog tribuna dazabrani sprovođenje ma koje odluke nekog činovnika, pa i samogSenata.

VITEZOVI, u starome Rimu plemići po imućnosti (služili su ukonjici). Pored drugih povlastica imali su pravo da opšivaju odećutankom crvenom trakom. U društvenoj hijerarhiji su stajali iznadgrađana, a ispod senatora; imali su jako razvijeno kastinskoosećanje i velik uticaj na javne poslove.

VULKAN, rimski bog vatre, zaštitnik zanata, ružan i hrom(odgovara grčkom bogu Hefestu).

ZEVS, vidi Jupiter.ZLATNIK (aureus) vredeo je sto sestercija ili dvadeset pet

srebrnjaka (denarius).M. V. D.

1Prevedeno kod nas sa „sulica”. (Prim. prev.)2Prevedeno kod nas sa „džilit”. (Prim. prev.)3Ovoga Nerona ne treba mešati sa onim drugim Neronom koji je

docnije postao imperator. R. G.4Ovaj citat iz Ilijade, kao svi drugi navodi iz Ilijade i Odiseje, uzet

je iz prevoda T. Maretića. Prim. prev.5Kasniji imperator Neron. – R.G.

Table of ContentsStart