Sortne specifinosti gajenja jabuastih vonih vrsta-materijal za test-

Banja Luka, 2011.1

Predhodnih godina u svetu je proizvodnja i promet voa znaajno unapreen. Ove promene su prvenstveno uslovljene zahtevima kupaca i potrebama supermarketa. Neke od osnovnih promena jesu: Sve vea okrenutost ka kvalietu; Grupisanje nabavke u supermarketima od strane nekoliko kompanija; Unapreenje pakovanja i zahteva da svaka roba bude propisno upakovana; Unapreenje tehnologija koje omoguavaju due uvanje kako u skladitima tako i u prodavnicama; Veliki rast svetske trgovine voem (samo u period od 2005 2008. vrednost trgovine voem je poveana za skoro 43%); Ovakve promene zahtevaju i odgovore od strane proizvoaa i trgovaca. Upravo zato je u savremenom voarstvu potrebna strategija orjentisana na poznavanju funkcionisanja trita. Iskustva NZ pokazuju da je u sektoru voa teko ui na novo trite. Zato uvoz raste bre od izvoza iako je bilo oekivano da e oslobaanjem svih carinskih barijera doi do ispoljavanja prednosti jeftinije radne snage u NZ.Grafikon : Ukupan uvoz sveeg voa iz 12 NZ u 2008. godini (mil USD) i index poveanja izvoza (2000/2008).2.000.000.000 1.500.000.000 1.000.000.000 500.000.000 0 10 8 6 4 2 0

Import value

Index 2000/2008

Index 2000/2007

Meutim, oigledno da tehnologija proizvodnje, pristup tritu, preferencijal ka loklanom, doprinose da sektor bez ozbiljnih reformi ne moe znaajno profitirati. Naprotiv, deava se znaajan uvoz i bri rast uvoza nego izvoza. Najbolji primer je Maarska u kojoj je uvoz voa 2008. godine povean 5.6 puta u odnosu na 2000. godinu, dok je izvoz porastao samo 2.6 puta.Tabela 1: Izvoz voa CIS u 000 USD Exporters World Turkey Poland Lithuania Serbia Kyrgyzstan Uzbekistan Hungary Ukraine Izveeno 2005 49,262,200 2,501,037 577,575 57,468 160,232 4,015 219,784 68,869 102,166 Izveeno 2006 52,814,416 2,388,333 623,827 177,827 196,892 10,535 377,983 72,119 151,545 Izveeno 2007 61,109,324 2,670,618 854,838 292,550 303,659 30,103 280,894 109,216 141,496 Izveeno 2008 70,487,760 2,855,221 1,044,183 410,972 335,670 217,804 209,036 181,558 171,962 % uea 100.00% 4.10% 1.50% 0.60% 0.50% 0.30% 0.30% 0.30% 0.20%

2

Proizvodnja voa u BiH je nestabilna i varira meu godinama prvenstveno usled vremenskih uslova, ali i zbog proizvodnje koja ne obavlja uvek na profesionalan nain. Tako sve proizvoae moemo podeliti u dve velike grupe: I grupa: proizvoai koji su trino orijentisani i profesionalno se bave proizvodnjom voa. Prodaja je orijentisana uglavnom ka izvozu ili ka prodaji na kvantakim pijacama. U ove proizvoae spadaju: kompanije koje se bave trgovinom ili preradom i ulau u proizvodnju radi sigurne i kvalitetne robe, fizika ili pravna lica, koja su novac zaraen u drugim sektorima uloili u savremene intenzivne zasade koji su obino vei od 50 ha, proizvoai koji se tradicionalno bave voarstvom i imaju posede od 5 do 30 ha.

II grupa: veliki broj malih proizvoaa koji nisu vertikalno integrisani. Prosean proizvoa voa ima proizvodnju na maloj povrini, a njegovi proizvodi najee zavavaju u kui ili lokalnoj pijaci. Koncentracija voarske proizvodnje u odreenim proizvodnim podrujima. Intenzivna voarska proizvodnja locirala se u pojedinim regionima koja su direktno vezana za tradiciju uzgoja voa. Zastareli skladini i preraivaki kapaciteti. U BiH jo uvek ne postoji registar ukupnih kapaciteta hladnjaa za uvanje voa (i povra). Najvei deo i hladnjaa i preradnih kapaciteta nije u funkciji, ili ima zastarelu tehnologiju. U RS poslednjih 6 godina podignute su ULO hladnjae relativno malih ukupnih kapaciteta, to nije dovoljno za skladitenje proizvedene jabuke. Neorganizovana prometna strana trita voa sakupljanje, klasiranje, skladitenje i transport. U BiH nema distributivnih centara sa modernom tehnologijom probiranja kvalitetnog voa (kalibratora). Pored toga kultura pakovanja i proizvodnja ambalae je tek na poetku razvoja. Isto tako, postoje i problemi u transportu koji su vezani za prevozna sredstva, ali jo vie i za nerazvijenu i lou putnu infrastrukturu. Po obimu proizvodnje (od 60 do 68 miliona tona godinje) jabuka zauzima tree mesto (1. banana, 2. groe) meu svim voem. Proizvodnja jabuke je danas gotovo 3 puta vea nego 1960. godine a od 1998. do 2008. godine poveala se za 20%. Oko 10% svetske proizvodnje svee jabuke uestvuje u svetskoj trgovini. Samo mali broj zemalja je ukljuen u izvoz na daljinu (long distance export). Najvea globalna trita svee jabuke su Kina, EU i SAD. Izvoznici svee jabuke su Kina, Francuska, SAD, ile, Italija, Novi Zeland i Junoafrika Republika. Veina ovih zemalja spada i u izvoznike koncentrata jabuke. Glavna uvozna trita jabuke su Rusija i razvijene zemlje Evrope, SAD i Azije. Trita zemalja u razvoju kao to su Meksiko, Indija i Indonezija postaju potencijalno zanimljiva trita za plasman jabuke. U toku je blago skretanje trgovine sa ovih tradicionalnih trita ka Rusiji i jugoistonoj Aziji. Po pravilu, glavna trita jabuke su okolne zemalje. Na primer, trite SAD se snabdeva iz ilea dok su Kina i Poljska glavni snabdevai ruskog trita. Trgovina jabukom se poveala sa 4.2 miliona tona u 2004. na 5 miliona u 2008. godine, a 4 najvea izvoznika (Kina, EU, ile i SAD) pokrivaju 70% ukupne trgovine u 2008. godini.3

Mapa: Trgovina jabukama u svetu po vrednosti izvoza

Mapa : Trgovina jabukama u Evropi u tonama

4

U okviru EU odvija se velika trgovina jabukom. Nemaka i Velika Britanija su najvei svetski uvoznici jabuke. Primarni snabdevai ova dva trita su Italija i Francuska koje su i meu najveim svetskim izvoznicima jabuke. Veina zemalja, koje su najvei proizvoai jabuke, istovemeno su i najvei trgovci i potroai svee jabuke. Kineska proizvodnja je bila dominantna na svetskom tritu s udelom koji se sa 30% poveao na 43%. Od 1990. godine proizvodnja jabuke u Kini je etvorostruko vea. Rast proizvodnje u Kini se usporio od 2000. godine, ali se poveao izvoz i po volumenu i po vrednosti. Iako je najvee trite za kineske jabuke bila Rusija, ona je izvozila i u mnoge zemlje jugoistone Azije, konkuriui i ugroavajui plasman amerike jabuke na tom tritu. Konkurentnost kineske poizvodnje jabuke se zasniva na malim trokovima poizvodnje koji dovode do cenovne konkurentnosti iako su prinosi znatno manji nego u drugim zemljama. Isto tako i kvalitet jabuke koja je proizvedena u Kini nije na nivou onog koji je standard u EU i SAD, iako su kineski proizvoai jabuke uloili znaajne napore u unapreenje sistema gajenja poslednjih godina. Veina vonjaka u Kini su jo uvek klasini vonjaci sa velikim razmacima sadnje (low density plantations). Ne koriste se slabo bujne podloge (dwarfing rootstocks), veina zasada se ne navodnjava a prosena veliina zasada je od 1 do 2 ha. Postoje pokuaji da se objedinjavaju vonjaci jabuke te se oekuje da e se poveati njihova veliina. Od 2003. godine ipak opadaju povrine pod jabukom i proizvodnja se koncentrie u najbolja uzgojna podruja kao to su Shandong i Shaanxi. U ovim podrujima rastu proseni prinosi kao rezultat prelaska na guu sadnju. U Kini dominira sorta Fuji koja je zastupljena sa skoro 60%. SAD su po proizvodnji jabuka na drugom mestu, a meu velikim proizvoaima su Francuska, Nemaka, Italija, Poljska i Rusija. Turska, Iran i Indija su, takoe, znaajni proizvoai, ali veina njihove proizvodnje je namenjena njhovoj sve veoj populaciji. Na junoj hemisferi najvei proizvoai su Argentina, Australija, ile, Novi Zeland i Juoafrika Republika. ile je tzv. kontra sezonski dobavlja jabuke za mnoga trita na severnoj hemisferi i to ga ini jednim od najveih izvoznika jabuke. Izvoz iz ilea se poveavao kako je rasla tranja za jabukom izvan njene normalne sezone potronje. U poslednjoj deceniji rasle su i proizvodnja i povrine pod jabukom. Crvene sorte jabuke su zastupljene u proizvodnji, skoro 75% i ine 2/3 ileanskog izvoza. ile prati trendove proizvodnje koji se deavaju u SAD i sortiment se diversifikuje ka novim sortama kao to su Gala, Fuji, a smanjuje se proizvodnja Crvenog deliesa. Raste i proizvodnja sorte Granny Smith kao odgovor na zahteve trita na koja se izvozi. Zemlje Evropske Unije su tradicionalni centar komercijalnog gajenja jabuke i upravo su evropljani komercijalnu proizvodnju jabuke preneli u druge delove sveta. Evropska Unija je jedan od najveih svetskih izvoznika, uvoznika, proizvoaa i potroaa jabuke. Postoje znaajne razlike u cenama, kvalitetu, potronji kao i u strukturi proizvodnje jabuke meu razliitim zemljama lanicama EU. Vrednost izvoza jabuke iz EU je povean gotovo 50% od 2007. godine, prvenstveno zbog poveane cene jabuka na svetskom tritu, ali i zbog poveanja koliina. Dva najvea trita na koje je plasirana jabuka su Rusija i Ukrajina. Ovaj rast izvoza iz EU u Rusiju i Ukrajinu je uglavnom postignut izvozom jeftinije, manje kvalitetne, jabuke iz Poljske. Veina izvoza jabuke iz zemalja lanica EU plasira se u druge zemlje EU. Najvei deo (80%) jabuke iz Francuske i Italije zavri na tritu EU. Nemaka kao glavni proizvoa i uvoznik jabuke igra vanu ulogu na tritu EU. Proizvodnja jabuke u zavisnosti5

od vremenskih uslova varira po godinama i od toga zavisi i koliina jabuke koja e se uvoziti da bi se zadovoljila velika potronja jabuke u Nemakoj. Srbija je od neto uvoznika jabuka, postala redovni izvoznik.Grafikon 2: Trgovina jabukama u Srbiji (in USD)80.000.000 60.000.000 40.000.000 20.000.000 0 2002 -20.000.000 -40.000.000 Izvoz Uvoz Balans 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009

Grafikon 3: Destinacije izvoza jabuke iz Srbije (u tonama)14.000 12.000 10.000 8.000 6.000 4.000 2.000 0 2002 2003 2004 EU 15 2005 2006 2007 Ostali 2008 2009

CEFTA

Najvee trite za jabuku proizvedenu u Srbiji je Rusija. U Rusiju se od 2006. godine izvozi godinje blizu 32.000 t (u 2007. 57.000 t), ili u vrednosti od oko 12 miliona $ (u 2007. 19 miliona $). To je, ukoliko je proizvodnja koja se prema statistici navodi od oko 280.000 t tana, oko 20% proizvedene jabuke, a procena je da je to najmanje 50% jabuke proizvedene u Srbiji koja je namenjena tritu. Izvoz u CEFTA je konstantan tj. konstantno mali i iznosi u proseku 5.000 t (varira od 2 do 10.000 t) godinje. Izvoz u EU je gotovo beznaajan, najvei je bio 2000. godine i iznosio je 4.000 t. Jedinina cena izvoza varira, a prosena jedinina cena u poslednjih devet godina je 0.27 $. Najvea je prema ruskom tritu, proseno 0.38 $. (20022009). Prosena jedinina cena uvoza je 0.48 $.

6

Trite jabuke u Srbiji je razliito zavisno od regiona gajenja i moe se rei da postoje 3 tipa proizvodnje koje se razlikuju po intenzivnosti gajenja i tritu na koje se plasira. U Vojvodini u kojoj se proizvodi oko 37% jabuke proizvodnja je zasnovana na intenzivom gajenju u okviru porodinih komercijalnih gazdinstava. Najvei deo voara u Vojvodini ima preko 10 ha vonjaka. Napredni voari su se 0d 2005. godine udruili u cooperative, kako bi bili podobni za dobijanje investicionih sredstava za izgradnju ULO hladnjaa. Koncentrisanje prodaje na ovaj nain dovelo je trgovce iz Rusije. Od 2005. Rusija postaje glavno trite za jabuku iz Vojvodine. Nekoliko kompanija je, takoe u Vojvodini investiralo u veoma moderne zasade jabuke i ovaj trend podizanja novih jabunjaka se nastavlja. Drugi voarski region, koji je veoma znaajan, je u Grockoj i Smederevu, ali profesionalnih voara ima i u Topoli i aku i oni imaju slian nain prodaje. Povrine u posedu voara u ovim krajevima su manje od onih u Vojvodini (2 do 10 ha) a prodaja se obavlja na kvantakoj pijaci u Beogradu ili u lokalu na lokalnim pijacama ili preko otkupljivaa.

7

Sortiment jabukeSavremenu voarsku proizvodnju karakterie dinamina izmena sortimenta. Sa jedne strane nastoje se ispuniti zahtevi potroaa koji se tiu ploda, njegovog ukusa, arome, boje, oblika i izgleda. Sa druge strane su zahtevi proizvoaa koji se tiu prinosa, otpornosti na bolesti, jednostavnosti uzgoja i skladinih sposobnosti. Zahvaljujui stalnom radu na selekciji i oplemenjivanju, svakodnevno se stvara veoma veliki broj novih sorti, meutim samo mali broj proe selekciju i bude introdukovano u proizvodnju. Nakon introdukcije sledi dug period evaluacije, tokom kojeg se analiziraju najznaajnije osobine ovih sorti, na osnovu ega se daje preporuka za njihovo dalje irenje ili iskljuivanje iz proizvodnje.Tabela 2. Proizvodnja jabuke u Evropi po sortama (World Apple and Pear Association, 2010) Sorta Zlatni Delies Ajdared Jonagold Crveni Delies Gala Elstar Greni smit Gloster Breburn Fudi Pink Lejdi Pinova Nove sorte 2001 2786 834 805 783 779 449 347 221 211 71 45 2002 2739 562 779 712 813 391 353 101 247 82 55 2003 2573 825 742 582 765 395 307 167 238 78 50 6 2004 2592 784 782 737 945 487 309 138 290 94 54 10 2005 2561 693 650 660 1052 427 315 100 296 130 65 15 16 2006 2339 622 632 631 1015 431 308 126 279 133 66 17 15 2007 2450 282 652 600 1024 487 305 91 318 188 73 20 17 2008 2508 801 803 743 1049 469 310 162 297 206 7 30 65 2009 2630 797 735 724 1079 487 340 111 338 246 162 35 108 2010 2427 597 515 663 1002 369 316 117 291 254 157 32 130 (1) -8 -25 -30 -8 -7 -24 -7 5 -14 3 -3 -10 20 (2) -4 -5 -29 -4 -5 -23 -1 -4 -8 19 55 10 104

(1) Procentualna razlika izmeu 2010 i 2009 (2) Procentualna razlika izmeu 2010 i aritmetike sredine 2007-2008-2009.

Pratei evropske trendove (Tabela 2.) moemo zakljuiti da, sve vei udeo u proizvodnji imaju novointrodukovane sorte. Veina ovih sorti su, poput Pink Lejdija, klupske sorte koje polako ali sigurno poveavaju svoj udeo na evropskom tritu zahvaljujui marketingu. Ovo sa stanovita proizvoaa daje odreene garancije za plasman klupskih sorti, to moe biti od znaaja domaim proizvoaima.

8

Zlatni Delies (Golden Delicious) Bez sumnje jedna od najvanijih sorti jabuke 20. veka, kako komercijalno, tako i u selekcionerskom smislu. Otkrivena oko 1890. godine, kao sluajni sejanac u vonjaku farmera S.H. Mulinsa, u mestu Vinfild, Zapadna Virdinija, SAD. Pretpostavlja se da sejanac potie od sorte Grimes Golden, na koju veoma lii izgledom. Stablo je u prvim godinama uzgoja neto bujnije, ali se ve nakon nekoliko rodnih godina bujnost smanjuje. Plodovi dobro podnose vetrovita podruja jer je peteljka dugaka i vrsta. Gliha (1978) navodi da sorta Zlatni Delies u naim uslovima sazreva od polovine do kraja septembra. Plodovi su krupni, koninog izgleda, sa blago izraenim rebrima koja su posebno izraena oko ainog udubljenja. U vreme berbe je zelene boje, a tokom skladitenja dobije utu boju. Na strani ploda koja je izloena suncu, moe se javiti narandasta do svetlo crvena prevlaka, to nije sortna karakteristika zlatnog deliesa. Na pokoici ploda esto se javlja rasta prevlaka, to je u proizvodnji npoeljno. Ova prevlaka moe biti genetski uslovljena i predstavlja sortnu karakteristiku. Neki od klonova Zlatnog Deliesa nemaju ovu prevlaku, ili je ista potisnuta u peteljkino udubljenje. Meso ploda je svetlo ute boje, vrsto, srednje fine teksture, sono i slatko. Dobar je opraiva. Osetljiv je na aavu krastavost (Gliha 1978).

Sl. 1,2. Sorta Zlatni Delies

Ajdared (Idared) Ajdared je stvoren u SAD (Poljoprivredna ogledna stanica, Moscow, Idaho). Selekcioner je L.Verner. Roditelji su: Jonatan x Vagener. U proizvodnji je od 1942., a kod nas od 1961. godine. Jedna je od vodeih sorti u naoj zemlji. Bere se krajem septembra, poetkom oktobra, kad je vrstina mesa ploda od 7 do 8 kg/cm2, a skrob se nalazi na 40 do 60% povrine poprenog preseka ploda. Ajdared je slabo bujna diploidna sorta. Pripada mezotoninom tipu rastenja i raanja, kod kojeg je irok ugao grananja. Ajdared je na podlozi M 9 dosta osetljiv prema otrim zimskim mrazevima. Cveta srednje rano. Cvet je relativno osetljiv prema poznim mrazevima. Polen dobro klija. Ajdared je osetljiv prema Podosphaera leucotricha i Erwinia amylovora, a relativno je otporan prema9

Venturia inaequalis. Riared, Zlatni Delies, Melroza i Greni Smit dobri su opraivai za ajdared. Ajdared je izuzetno dobar opraiva za druge sorte jabuke. Ajdared rano prorodi i raa obilno i uredno. Veoma je pogodan za savremene guste zasade i uzgojni oblik vitko vreteno. Najbolje rezultate postie na podlogama slabe i srednje bujnosti (M9, M26, MM106), na plodnim zemljitima uz ubrenje i navodnjavanje. Plod je krupan, loptastokolaast i blago rebrast. Pokoica ploda je prilino debela, vrsta, glatka i elastina, a osnovna blijedozelena boja je veim djelom prekrivena jarkim crvenilom. Na plodovima u unutranjosti kronje dopunsko crvenilo je slabije izraeno. Meso ploda je bjeliasto, vrsto, sono, nakiselo i osrednjeg kvaliteta. Plodovi ajdareda obrani u pogodnom trenutku odlino se uvaju. Plodovi vrlo dobro podnose rukovanje, prevoz i skladitenje.

Sl. 3,4. Sorta Ajdared

Greni Smit (Granny Smith) Greni Smit je stara australijska sorta. Otkrivena je 1868. godine. Vodea je sorta na Novom Zelandu. Gaji se dosta na junoj hemisferi, kao i u Francuskoj, Italiji, Grkoj, Bugarskoj i Srbiji. Greni Smit se bere u drugoj polovini oktobra, a uva u hladnjai do maja juna. Bujna je, diploidna sorta. Pripada akrotoninom tipu rastenja i raanja kod kojeg se zona raanja brzo premeta ka periferiji kronje. Bolje uspeva u toplijem podneblju, jer se odlikuje veoma dugim vegetacionim periodom. Podloge M 9 i M 27 nezaraene virusima pogodne su za gajenje greni smita u gustim zasadima. Greni smit je veoma otporan prema zimskim mrazevima i udarima grada, umereno osetljiv prema Venturia inaequalis i Podosphaera leucotricha. Cveta srednje pozno i dugo. Polen dobro klija. Dobro ga oprauju Gala, Crveni i Zlatni Delies, Spartan i Jonatan. Prorodi srednje rano. Raa veoma dobro i redovno. Plodove treba prorjeivati. Plod je krupan (200 g), loptast do zarubljeno kupast, velike specifine mase. Pokoica je debela, vrsta, zelena, s krupnim bjeliastim lenticelama. Meso je beliasto, vrsto, sono, osveavajue nakiselo i osrednjeg kvaliteta. Na plodovima mogu da se jave gorke pege i posmeivanje pokoice. Dobro podnosi rukovanje i prevoz plodova. Osea se poveana tranja plodova greni smita u zapadnoj Evropi. Iako nije visoko kvalitetna sorta10

jabuke, Greni Smit kao kisela i vrlo pozna stona zimska sorta stie trite i razbija monotoniju velike i dugotrajne ponude Ajdareda.

Sl. 5,6. Sorta Greni Smit

Gala Vodi poreklo sa Novog Zelanda, gdje je selekcionsana 1960. godine, ukrtanjem sorti Kidd's Orange i Golden Delicious. Na svetskom tritu jabuke pojavila se 1965. godine. Dopunska boja je crvena ili ruiasto-narandasta, u vidu uzdunih prugica, koje se pruaju preko ute pozadine. Meso ploda je krto, ute boje, aromatino. Okus mesa ploda je sladak do slatko nakiseo. Popularnost ove sorte je porasla u zadnjih 15 godina. Bere se oko 15. avgusta. Interesantna je kao sorta koja se rano pojavi na tritu.

Sl. 7,8. Sorta Gala

Gala je sorta kod koje se moe javiti pucanje plodova jo dok su na stablu. Ovo se deava u sluaju prekasne berbe. Veliki nedostatak ove sorte je to plodovi esto ostaju sitni i to su11

stabla bujna i granaju se pod otrim uglovima. I pored svega nabrojanog Gala je najbolja ljetna sorta. Danas je poznato nekoliko klonova gale kao to su: Rojal Gala, Regal Gala, Fulford Gala, Rubi Gala, Galaksi, Mundijal Gala, Gala Schniga itd.

Breburn (Braeburn) Breburn je sorta jabuke otkrivena na Novom Zelandu (Nelson) 1952. godine. Poreklo je nepoznato, ali se smatra da je spontani sejanac sorte Lady Hamilton. Bere se u drugoj polovini oktobra. S obzirom da sazreva neujednaeno, treba ga brati u dva do tri navrata. Stabla breburna nezaraena virusima umereno su bujna, a virotina su slabo bujna. Diploidna je sorta. Kronja je irokopiramidalna. Cveta srednje rano. Doobro ga oprauju Gala, Crveni Delies, Ajdared, Greni Smit i Fudi. Rano prorodi i dobro raa, pa je proreivanje plodova neophodno. Umjereno je osjetljiv prema Venturia inaequalis i Podosphaera leucotricha.

Sl. 9,10. Sorta Breburn Plod je srednje krupan, zarubljenokupast, velike specifine mase. Osnovna boja pokoice je zelena do zelenouta, a dopunska svetlocrvena pokriva do 50% povrine ploda. Meso ploda je vrlo vrsto, hrskavo, fine grae, sono, belo, nakiselo do slatkonakiselo i prijatno aromatino. Na zemljitima siromanim u kalcijumu plodovi na mladim stablima pate od gorkih pega ako se ne primeni nekoliko prskanja solima kalcijuma. Pri dugom uvanju moe da se javi unutranje posmeivanje mesa. Stanovnici anglosaksonskih zemalja cene ukus plodova breburna. Selekcijom je odabran vei broj intezivnije crveno obojenih mutanata breburna, a meu njima se istiu: Braeburn Hillwell (Hidala), Aurora (Joburn), Eve (Marini Red) i Turner Breburn. Boja tih mutanata nije, meutim, potpuno postojana. Stabla sorte Breburn, a naroito njenog crvenog mutanta Braeburn Hillwel (Hidala) daju najbolje rezultate ako su nezaraena virusima, a gaje se u gustim zasadima u podrujima sa hladnim noima pred berbu.

12

Fudi (Fuji) Fudi je sorta jabuke selekcionisana 1939. godine u Japanu (Tohuku Reserch Station, Marioka). Ozbiljna proizvodnja je poela takoe u Japanu 1958. Godine. Nakon toga, ova sorta se proirila i danas se gaji u svim znaajnijim voarskim regionima. Nastala je ukrtanjem amerikih sorti Crveni delies i Ralas Denet ( Red Delicious X Ralls Janet). Meso ploda je je sono, vrsto, krem-uto obojeno, slatko. Bere se sredinom oktobra. Poznat je vei broj klonova ove sorte. Najpoznatiji su kiku 8, beni ogun, jataka, nagafu6. Ovi klonovi su nastali kao rezultat mutacije pupoljaka izvorne sorte. Fudi je sorta jabuke iji polen ima dobru vitalnost, odnosno ova sorta je dobar opraiva. Srednje je do kasnocvetna sorta. Stablo je bujno. Veoma je osetljiva na napad bakteriozne plamenjae, pepelnice i aave krastavosti plodova.

Sl. 11,12. Sorta Fuji

Pink lejdi (Pink Lady) Pink Lejdi je sorta koja je na svetsko trite jabuke uvedena 1985. godine. Selekcionisana je 1973. godine u Zapadnoj Australiji (Agriculture Department of Westwrn Australia).

Sl. 13,14. Sorta Pink Lejdi13

Nastala je ukrtanjem Zlatnog Deliesa i Lejdi Viliams (Golden Delicious x Lady Williams). Plod je srednje veliine, koninog oblika. Meso ploda je krto, vrsto, jedinstvenog slatko-kiselog ukusa. Boja mesa ploda je svetlouta. Bere se krajem oktobra, a uspeno se uva od novembra do avgusta. Pod uticajem hladnijih jesenjih noi, plod dobija svetlo ruiastu, pink boju, po emu je sorta i dobila ime. Osnovna boja pokoice je uta. Cveta srednje kasno, pre Greni Smita i posle Zlatnog Deliesa. Pinova Pinova je novija nemaka sorta, selekcionisana u Pilincu 1986. godine. Nastala je ukrtanjem Zlatnog Deliesa i Klivije (Clivia, hibrid sorti Dutchess of Oldenburg x Cox's orange Pippin). Stablo je slabo do srednje bujno. Vrlo je produktivna sorta, idealna za uzgoj u formi vitkog vretena. Osnovna boja pokoice je uta, a dopunska je crveno-narandasta. Plod je srednje krupan, slatko-kiselog ukusa, vrst i soan. Bere se krajem septembra i poetkom oktobra. U komparaciji sa Donagoldom, uoeno je da Pinova ima bolji ukus, doe se uva i plodovi su mnogo kvalitetniji nakon skladitena, u odnosu na plodove Donagolda. Odlino se uva, gotovo kao Zlatni Delies u hladnjaama sa kontrolisanom atmosferom, do juna mjeseca. Moe da se uva na sobnoj temperaturi ak dvije do tri sedmice bez gubitka kavaliteta. Nakom dueg uvanja, ukus je bolji. Dobar je opraiva, a odlino se kombinuje sa Zlatnim Deliesom i ostalim srednjecvijetnim sortama. Preporuuje se kao opraiva za Elstar, Zlatni Delies i Pilot.

Sl. 15,16. Sorta Pinova

NOVE SORTE U EU Ariane Francuska sorta jabuke novijeg datuma selekcije, otporna na aavu krastavost. Prvi komercijalni vonjaci zasaeni su tek 2002. godine. Dobijena je serijom od preko 30 laboratorijskih ukrtanja. Neke od sorti korienih u ukrtanju su Rome Beauty, Florina, Prima, Semis Golden. Jedan od razloga za ovoliki broj ukrtanja je elja da se dobije sorta sa genima otpornosti na neke od najeih bolesti jabuke, prije svega aave krastavosti. Plod je14

srednje veliine, veoma atraktivne crvene boje, sa naglaenim belim lenticelama. Meso je dosta konzistentno, krem boje, ne preterano sono. Kasnog je vremena dozrevanja. Stablo je bujno, dobro raa. Na M9 podlozi moe dostii visinu od 3,3 m. Ranog do srednjeg vremena cvatnje. Pogoduje joj topla klima.

Sl. 17,18. Sorta Ariane

Cameo Cameo je nova amerika sorta jabuke. Otkrivena je kao sluajni sejanac 1987. godine u Washingtonu. Pretpostavlja se da su roditelji Crveni Delies i Zlatni Delies. Plodovi oblikom podsjeaju na Crveni Delies, ali nemaju njegovu intenzivnu crvenu boju.

Sl. 19,20. Sorta Cameo

Jazz (Scifresh) Novozelandska sorta jabuke stvorena 1980. godine a introdukovana 2000. godine. Dobijena je ukrtanjem Breburna i Gale. Plod je srednje veliine, veoma atraktivan. Reklamira se kao dvobojna jabuka zbog karakteristinih prelaza sa osnovne ute na dopunsku crvenu boju. Meso je ute boje, izrazito sono, hrskavo i vrsto. Odlino se uva, pa joj je predviena15

svetla budunost u pogledu plasmana. Stablo je srednje bujnosti. Na podlozi M9 moe dostii visinu od 2,6 m.

Sl. 21,22. Sorta Jazz

Junami (Milwa) Nova vajcarska sorta jabuke. Dobijena ukrtanjem izmeu Elstara i klona Ajdareda i Mejgolda ((Idared x Maigold) x Elstar). Rezultat je jabuka koja se uva koliko i Ajdared, a ima izgled Elstara. Trenutno se najvie uzgaja u Holandiji. Plodovi su srednje veliine. Ukus je takoe slian Elstaru. Meso je dosta mekano. Stablo je slabo bujno. Na podlozi M9 dostigne visinu od 1,80 m. Pogoduje joj toplija klima. Sazreva od sredine do kraja septembra.

Sl. 23,24. Sorta Junami

Kanzi Kanzi je nova belgijska sorta jabuke. Kao i sorta Jazz, proizvod je ukrtanja Breburna i Gale. Stvorena je od strane Greenstar Kanzi Europe (GKE) grupacije i introdukovana 2004. godine. Trenutno se u proizvodnji nalazi 2,6 miliona stabala ove sorte, a svake godine se posadi jo

16

800 000 stabala. Proizvodnja u Evropi iznosi oko 15 000 t. Preko 50% proizvodnje nalazi se u Holandiji, 25% u Belgiji, dok je ostatak u Nemakoj, Velikoj Britaniji i Italiji.

Sl25,26. Sorta Kanzi

Mairac Mairac je nova vajcarska sorta dobijena 1986. godine ukrtanjem Gale i Mejgolda. Plodovi su srednji do krupni, pravilnog okruglog oblika, karmin crvene boje. Meso je vrsto, sono, prijatnog ukusa. Sazreva u isto vreme kad i Zlatni Delies. Ima odline skladine sposobnosti. Stablo je slabo bujno. Dobro i redovno raa. Cveta rano. Dobri opraivai su Breburn, Junami, Elstar, Gala, Zlatni Delies, Ajdared, Pink Lejdi. Tolerantna je na pepelnicu i aavu krastavost. Uzgaja se u vajcarskoj, Francuskoj i Sloveniji. Nije klupska sorta.

Sl. 27,28. Sorta Mairac

Rubens (Civni) Nova italijanska sorta jabuke nastala 1985. godine u mjestu Ferrara ukrtanjem Gale i Elstara. Introdukovana je 1988. godine od strane konzorcijuma italijanskih proizvoaa jabuke. Plod je crvene boje sa karakteristinim prugama. Ukus je slian Gali, samo aromatiniji. Meso je vre i hrskavije od Elstara. Dozreva 10-15 dana poslije Gale.Stablo je srednje bujnosti. Na M917

podlozi dostie visinu od 2,6 m. Tolerantna je na pepelnicu, veoma osetljiva na aavu krastavost. Pogoduje joj topla klima. Od 2007. u Evropi je u proizvodnim zasadima oko milion stabala sa prinosima od 80-100 t po hektaru.

Sl. 29,30. Sorta Rubens

18

Sortiment kruke i dunjeKruka se ubraja u vone vrste koje se u naoj zemlji proizvode radi upotrebe u sveem stanju, ali i za preradu u rakiju, kompote, sokove i dr. Ona je visokoakumulativna vona vrsta i sa tog aspekta vrlo interesantna za nae proizvoae. U naim uslovima, u zavisnosti od nivoa tehnologije i uslova gajenja, moe se postii prinos 25.000 do 40.000 kg/ha, ree vie. Proizvodnja kruke je vrlo delikatna, posebno zbog problema koji se javljaju u njenoj zatiti od bolesti i tetoina. U tom smislu potrebno je vrlo dobro poznavanje tehnologije zatite od bolesti i tetoina, visoka tehnoloka kultura i disciplina. Proizvodnja kruke je vrlo interesantna ne samo za domae trite ve i za izvoz u druge zemlje. Pod izvoznim kvalitetom se podrazumevaju plodovi extra i I klase, strogo prema evropskim standardima. Sezona ponude kruke je kod nas skraena i zbog loih, uglavnom zastarelih hladnjaa (Gvozdenovi,2007). U naoj zemlji kruka se gajila vijekovima. Danas je ona posle ljive i jabuke najvanija voka kod nas. Kruka je zadobila znaajno mjesto u ukupnoj strukturi voarske proizvodnje zahvaljujui prije svega svojim izuzetno kvalitetnim, mnogostruko upotrebljivim plodovima i dugoj sezoni sazrevanja i potronje (Mratini, 2000). Za razliku od kruke, dunja se gaji u vrlo ogranienom obimu, daleko manjem nego to to njene bioloke osobine dozvoljavaju. S obzirom da se poljoprivreda i preraivaka industrija interesuju za altemativne vone vrste, ona moe biti vrlo interesantna za diverzifikaciju proizvodnje. Podizanjem savremenih zasada dunje moe se obezbediti solidna sirovinska baza za proizvodnju sokova, kompota, marmelada, vonih salata, rakije i dr. Dunja se kod nas sree uglavnom u vidu pojedinanih stabala po dvoritima i batama (Gvozdenovi, 2007). Oplemenjivanje kruke i dunje podrazumeva stvaranje novih genotipova koji raspolau pozitivnim (boljim) osobinama u odnosu na postojee sorte. Rad na samoj selekciji smatra se jednim od najteih u oplemenjivanju kontinentalnih vrsta voaka. O tome svjedoi mali broj privredno znaajnih sorti, stvorenih sistematskim oplemenjivanjem. Pored toga, u mnogim institucijama irom sveta znaajna panja posveuje se dobijanju kvalitetnijih sorti od postojeih. Najvaniji zadaci selekcije kruke su stvaranje: sorti ranijeg sazrevanja, a kvalitetnijih plodova; kvalitetnih stonih zimskih sorti kruke; pogodnih sorata za industrijsku preradu koje sazrevaju posle Viljamovke sorti otpornih prema prouzrokovaima bolesti( Venturia pirina, Erwinia amylovora) i krukinoj buvi (Psylla pyri).19

Najvaniji zadaci selekcije dunje su stvaranje: kvalitetnih sorti sa duom sezonom upotrebe plodova; plodovi umerene krupnoe, ravnije povrine pokoice, manje maljavosti; plodovi mekanog mezokarpa sa to manje kamenih elija i slatko-nakiselog ukusa da se mogu konzumirati u sveem stanju. Prema ispitivanjima (Stanevi, Bulatovi, Mutapovi, 1976,1977) vreme zrenja, krupnoa, boja pokoice i ukus ploda hibridnog potomstva kruke prenose se intermedijarno. Kao veoma pogodne u hibridizaciji mogu se koristiti sledee sorte: Trevuka; Julska ljepotica; arena julska; Klapovka, Viljamovka; Druardova maslovka; Krasanka; Koija; Klero; Drutvenka; Hardijeva maslovka i druge. Kruka, kao vrsta, istie se izraenom heterozigotnou, ak se ukrtanjem izvesnih sorti dobija potomstvo koje se po fenotipskim i genotipskim osobinama vraa na osobine divlje forme u vidu atavistikih varijacija, razliitog stepena osobina, a to genetiki nije toliko izraeno kod drugih vrsta. To ukazuje na injenicu da je stvaranje potomstva kvalitetnijih osobina od dananjih vrlo teak i delikatan zadatak, pa je i relativno mali broj selekcionera na ovoj problematici. Zbog toga se tei da se koriste samo najbolji roditelji, jer se samo u tom sluaju moe oekivati hibridno potomstvo sa dobrim (i boljim) kvalitetom plodova. Takoe, poznavanje povezanosti (heritabilnosti) izmeu fenotipske i genotipske vrednosti odreene osobine, odnosno verovatnoa kojom e se odreena osobina preneti sa roditelja na potomke, vrlo je bitna u oplemenjavanju biljaka (Borojevi, 1991). Prema tome, poznavanje procesa nasleivanja pojedinih osobina u potomstvu kruaka od posebnog je znaaja, jer time se moe doi do odgovarajuih roditelja koji stvaraju potomstvo sa boljim rekombinovanim osobinama. Sortiment kruke se obogauje novim sortama, koje se od postojeih u proizvodnji karakteriu boljim privredno-biolokim osobinama. No, i pored toga, injenica je da ni jedna nova sorta kruaka po kvalitetu nije prevazila Viljamovku otkrivenu daleke 1796 god.Grafikon. Zastupljenost sorti kruke u Evropi, 2004. Graph. Representation varieties of pears in Europe, 2004.

20

I pored postojanja velikog broja sorti kruke i kontinuiranog rada na stvaranju novih, svega deset sorti ima udeo od 80% u strukturi evropskog sortimenta (grafikon). Osim crvene vilijamovke, sve ostale su stare evropske sorte koje se gaje vie od stotinu godina. U zemljama koje su vodee po proizvodnji kruke u Evropi dominiraju sljedee sorte "Abate Fetel", "Konferans" i "Viljamovka". Marinelli (2002) navodi da od ukupne proizvodnje kruke u Italiji otpada dve treine na "Viljamovku", "Fetelovu" i "Konferans", a osim ovih gaje se i "Crvena viljamovka", "Santa Marija", "Drutvenka", "Boskova bocica", "Krasanka" i dr. U Italiji, koja je najvei evropski proizvoa kruke, u poslednjoj deceniji godinje se proizvede u proseku oko 950.000 tona plodova na povrini od oko 45.000ha. Poslednjih godina sve je manja raznolikost sortimenta kruke u ovoj zemlji (grafikon 2).Grafikon. Zastupljenost sorti kruke u Italiji, 2004. Graph. Representation varieties of pear in Italy, 2004.

Danas se praktino itava proizvodnja oslanja na est sorti, a to su Abate Fetel, Vilijamovka, Konferans i u manjoj meri Boskova boica, Zimska dekantkinja i Koija. Udeo ovih est sorti u italijanskom sortimentu iznosi oko 86%. Ako se izuzme Koija, koja na jugu Italije sazreva u drugoj dekadi jula, ostale sorte nalaze se na A listi za severni deo zemlje i pokrivaju period sazrevanja od druge dekade avgusta do poetka oktobra. Neto manje zastupljene su Santa Marija, crveni mutanti Vilijamovke (Max Red Bartlett i Sensation Red Bartlet) i zimske sorte Pakhams trijumf i Krasanka.

21

Viljamovka Stara engleska sorta, gaji se na svim kontinentima, pa je smatraju i kosmopolit krukom. Svojom velikom adaptivnou (jer se gaji do 800 m/n. v), odlinom rodnou i izvarednim kvalitetom ploda, smatra se nezamjenjivom sortom. Treba je brati dve nedelje pre nego to plodovi ponu da ute. Sklona je partenokarpnom obrazovanju plodova. Izvrsna je za raznovrsnu preradu, a posebno za sok i rakiju "viljamovku". Sa dunjom kao posrednikom nema dobar afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika. Dobri opraivai su Klapova, Krasanka, ifardova trevuka, ampionka, i Starkov delies (Mratini, 2000). Sl. 29,30. Sorta Viljamovka Konferans Poreklom je iz Engleske. Stvorio ju je selekcionar M.River iz semena nepoznatih roditelja. U proizvodnji je od 1894.godine. Zri oko 26 dana posle viljamovke. Plod je srednje krupan do krupan (140-240). Kiselkasto slatkog ukusa je i prijatne arome. Ima odlinu skladinu sposobnost. U CA hladnjaama moe se uvati 7-8 meseci. Rano prorodi i dobro raa. Velikih je zahtjeva prema klimi. Osetljiva je na toplotni udar (Mratini, 2000). Sl. 31,32. Sorta Konferans Butira (Rana Moretinijeva) Italijanska je sorta. Sazreva krajem jula. U hladnjai se uva do mesec dana. Plod je srednje krupan (140g), oblika krukastog, a boje zeleno-ukaste, prekrivene sa sunane strane jarkim rumenilom. Meso je sono i topivo, slatko-nakiseloosveavajueg ukusa i veoma prijatne arome. Cveta rano i diploidna je sorta. Odlino je oprauju Junsko zlato, Julska arena, Rana koija i Trevuka. Rano prorodi i obilno i redovno raa. Osetljiva je na zimske mrazeve. Sa dunjom kao podlogom nema najbolji afinitet pa je treba kalemiti preko posrednika (Mratini, 2000). Sl. 33,34. Sorta Butira

22

Santa marija Poreklom je iz Italije. Nastala je ukrtanjem Williams x Coscia Sazreva sredinom avgusta. Diploidna je sorta. Dobro je oprauju: Koija, Rana Moretinijeva, Vilijamovka, Hardijeva, Fetelova i Krasanka. Osetljiva je prema poznim prolenim mrazevima. Raa obilno i redovno. Plod je krupan (250 g), krukastog oblika, sa blago izraenim neravninama u donjoj treini ploda. Spada u vrlo loe obojene sorte. Sklona je unutranjem razlaganju ploda (gnjilenju) (Mratini, 2000).

Sl. 35,36. Sorta Santa marija Boskova boica Poreklom je iz Belgije. Sazreva sredinom septembra. U hladnjai se uva do etiri meseca. Plod je krupan do vrlo krupan (190g), oblika flaastog, po emu je dobila deo imena. Boje je slamastoute, prekrivene rastom skramom. Meso je sono, topljivo, slatkonakiselo i aromatino. Izvrsna je stona kruka. Cveta kasno i diploidna je sorta. Dobro je oprauju Viljamovka, ampionka i Starkov delies. Raa obilno (Mratini, 2000).

Sl. 37,38. Sorta Boskova boica Pakams trijumf Stara Australijska sorta. Bere se krajem septembra i za potronju stie od sredine oktobra. U hladnjai se uva do kraja februara. Plod je krupan do vrlo krupan (200g), izduenog oblika nalik na Viljamovku, boje ukastozelene,a u punom zrenju slamastoute. Po kvalitetu ploda ne zaostaje za Viljamovkom. Diploidna je sorta. Dobro je oprauju Starkov delies, ampionka, Viljamovka. Sa dunjom nema najbolji afinitet pa se mora kalemiti preko posrednika. Po saenju rano prorodi u drugoj ili treoj godini i raa vrlo obilno (Mratini, 2000). Sl. 39,40. Pakams trijumf

23

Abate fetel Francuska je sorta. Sazreva u drugoj polovini septembra. Plod je srednje krupan do krupan (190g). Zelenkasto do slamasto ute boje isprskane rastim takicama. Meso ploda joj je meko, sono, osrednje topivo, slatko nakiselo i dovoljno aromatino. Diploidna je sorta. Dobro je oprauju Konferans, Avranka, Hardijeva maslovka i druge sorte. Sa dunjom ima dobar afinitet (Mratini, 2000).

Sl. 41,42. Abate fetel

Krasanka Poreklom je iz Francuske. Zastupljena je u sortimentu svih voarskih zemalja. Izrazito je zimska sorta kruke. Bere se u prvoj polovini oktobra i za jelo stie poetkom novembra. U hladnjai se uva do maja. Plod je krupan do vrlo krupan (200g). Meso joj je malo zrnasto, sono, topivo, ukusa vinasto kiselkastog i prijatne arome. Daje dobre rezultate samo ako je kalemljena na dunji, s kojom ima zadovoljavajui afinitet. Cveta rano i diploidna je sorta. Dobro je oprauju: Druardova maslovka, Klero, Junsko zlato i dr. sorte. Raa vrlo dobro (Mratini, 2000). Sl. 43,44. Krasanka

Nove sorte kruaka Iako se svake godine priznaju brojne nove sorte, samo je mali deo njih naao svoje mesto u proizvodnji. Od novih letnjih italijanskih sorti najranija je Turandot (prva dekada jula), dobro se dri na stablu i dobro uva u hladnjai. Nedelju dana kasnije sazreva Norma, atraktivnih plodova slinih Vilijamovki, dobrih organoleptikih osobina ali loe skladine sposobnosti. Karmen sazreva u treoj dekadi jula i ima veoma atraktivne plodove sa dopunskim rumenilom na 20-30% povrine, koje uvanjem u hladnjai postaje izraenije. Meu ljetnjim sortama u italijanskom sortimentu Santa Marija jo uvek ima svoje mesto u proizvodnji i na tritu. Meu novim jesenjim sortama koje sazrevaju sredinom septembra istiu se nova italijanska sorta Rosada, atraktivnog ploda i visoke produktivnosti i amerika sorta Cascade, veoma krupnog ploda sa dopunskom crvenom bojom koja pokriva do 70% povrine. Posebno su interesantne sorte otporne na bakterioznu plamenjau od kojih je u proizvodnim zasadima u24

severnoj Italiji u veoj meri zastupljena jedino Harrow Sweet. Sve navedene nove sorte mogu se smatrati perspektivnim za gajenje u naoj zemlji. Masovno se smiju uvoditi u proizvodnju tek nakon pozitivne ocene pomolokih osobina i tehnolokih i trinih vrednosti u naim proizvodnim uslovima. Leskovaka dunja Ubraja se u grupu jabuastih dunja. Poreklom je iz male Azije, a kod nas su je donijeli Turci (verojatno sortu Karaliavrasi) tokom svojih osvajanja. Budui da je bila najvie uzgajana oko Leskovca, Srbi su joj dali svoje ime. Dozreva u prvoj polovini oktobra, a plodovi joj ne opadaju pre berbe. Plod je osrednje krupan do krupan, prosjene teine 310 g (200 - 300 - 510). Pojedinani plodovi mogu biti teki i do 1 kilogram. Zbog vrstog mezokarpa i odline konzistencije plodovi ove sorte odlini su za preradu (Krpina, 2004). Vranjska dunja Svojim oblikom zauzima mjesto u grupi dunja krukolikog oblika. Poput Leskovake porijeklom je iz Male Azije. U dananju Srbiju donesena je za vrijeme turske vladavine. Ime je dobila po Vranju, odakle se najvie irila. Dozrijeva krajem oktobra i poetkom novembra. Zbog velike krupnoe plodovi se lako otkidaju s grana, te je potreban oprez pri berbi. Plod je krupan do vrlo krupan, prosjene teine 490 g (240 - 410 - 650). Vranjska dunja pripada redu vrlo rodnih sorata. Prorodi rano, ve u treoj godini, obilno raajui svake godine. (Krpina, 2004).

Champion Poreklom je iz SAD-a. Gaji se irom SAD-a, kao i u nekim evropskim zemljama (Francuska, Belgija, Italija, Ru-munija i dr.). U bivoj Jugoslaviji neto vie se gajila u Sloveniji i Hrvatskoj, dok se u Srbiji sree jedino u kolekcijama. Sazreva poetkom oktobra, a plodovi se dobro dre na grani. Relativno je osetljiva prema mrazu i patogenima. Cvetanje je srednje pozno. Izrazito je samooplodna sorta. Prorodi rano, u 34. godini, raa obilno i redovno. Vrlo rodna sorta, dobrog kvaliteta ploda, pogodna za sve vidove prerade. Moe da se gaji u ekoloki manje povoljnim uslovima za dunju (Krpina, 2004).25

Hemus Poreklom je iz Bugarske. Sazreva krajem septembra do prve polovine oktobra To je samobesplodna sorta, koju dobro oprauju Trijumf i Asenica. Rano poinje da raa i ima obilnu i redovnu rodnost. Plod je krupan, prosene mase oko 420-460 g. Odlinog je kvaliteta ploda. U obinim uslovima, plodovi se uvaju do decembra, bez pojave gorkih pega. Srednje su transportabilnosti i manipulativnosti. Odlini su za sve vidove prerade, a mogu da se konzumiraju i u sveem stanju (Mratini, 2010). Asenica Poreklom je iz Bugarske. Sazreva u prvoj polovini oktobra. Stablo je otporno prema ekolokim stresovima (mrazu i sui), a nije probira ni prema zemljitu. Cvetanje je srednje rano. Samooplodna je. Rodnosti je srednje dobre do dobre i redovne. Plod je krupan, prosene mase oko 450 g. Plodovi ove sorte se uvaju do januara u obinim skladitima, bez pojave gorkih pega. Relativno je slabe transportabilnosti. Moe se koristiti za potronju u svjeem stanju, kao i za sve vidove prerade (kompot, kolai, sok, slatko) (Mratini, 2010).

26

V LITERATURA Gvozdenovi, D. (2007): Gusta sadnja jabuke, kruke i dunje. Prometej, Novi Sad, 217-218, 283. Gvozdenovi D. (1998): Jabuka, Poljoprivredni fakultet Novi Sad. Gliha R. (1978): Sorte jabuka u suvremenoj proizvodnji, Radniko sveuilite Moa Pijade Zagreb. Mratini, Evica (2000): Kruka. Partenon, Beograd, 9-10, 15, 19-22, 154-197. Mratini, Evica(2010): Dunja. Partenon, Beograd, 5-6, 12-15, 83-110. Ivo Krpina, (2004): Voarstvo, Zagreb, 68-95. asopis Voarstvo i vinogradarstvo, 2008/VI. http://www.wapa-association.org http://www.orangepippin.com http://www.naturehills.com http://www.allaboutapples.com http://www.vocarstvo.net, 11.03.2011. http://www.agrolib.rs/?p=671, 11.03.2011. http://www.psss.rs/e107_plugins/forum/forum_viewtopic.php?3670, 11.03.2011. http://poljoprivreda.info Voarstvo, 11.03.2011. http://agroplus.rs/?p=1673), 11.03.2011. http://ovcar.freeservers.com, 11.03.2011. http://tanjaskola.blogspot.com, 11.03.2011. http://agroklub.com, 11.03.2011. http://plovdivfruit.com, 11.03.2011. http://pflanzenspezl.de, 11.03.2011. http://ekoplant.me, 11.03.2011. http://www.vocarstvo.net, 11.03.2011.

27