•

Bi blioteka ASTRA Kolo IX, knjiga T1

,

(

Jakob Bene

ili Jutarnje rumenilo na istoku

Prevod Zoran uav ić

•

I I

Predgovor knjNzO Erst Blch

Vorlesungen zur Philosophie der Renaisanee

/

�aslov orNgOnala Jakob Bohme

AURORA ODER MORGENROTE IM AUFGANG

RNST BLOn: JAKOB BEME

Sada dolazimo do Bemea, on i Paracelzus su bliski jedan drugome. Jakov Bene (J akob Bihme) je

rođen 25[5. gdine, u Starom Zajdenergu, selu

kd Gerlica, a ro 2WL4. u Gerlicu. Obućar, uz to .

i filozof, i to kakav philosophus teutonics, kako

u ga nazivali Englezi. Pokazuje se da je kao kalfa

na putovanju čitao Par acelzusove spise, ali je neo-•

nato šta je još mgao da čita, usisa I sebe o onoga što �e nalazilo I podzemnoj literaturi mudrovanja kd neobičnih duhova i to sokojno preradi, o čemu nijedna istorija literature ništa ne kazuje. Kakvi su

bili ti razgovori, koje je takozvani prosti zanatlija

vodio na putovanju sa drugim neistodobnicima, uz lojanicu, po krčmama, ili na postelji d slame, šta

je od toga preživelo seljačke ratove, religiozne ne­

mire anabaptista, i još mnogo toga? Nešto od toga

možemo da saznamo iz njegovog kasnijeg spisatelj­

stva. U njemu su sadržane stvari koje I savremenoj

filozofiji uopšte nisu igrale nikakvu ulogu, pa su

vekovima bile iščezavale iz evropskog obrazovanja.

Na primer, još je živeo maniheizam: Mani, I trećem

veku, je ponovo prihvatio učenje Zoroastera (Za­

ratustra), učenje o orbi između Ahrimana i Ormu­zda, između Noći i Svetlosti - jasan dualistički

5

•

gnosticizam. Manihejske zajednice, dakako, nisu bile

izumrle posle pobede katoličke crkve, one su i dalje

ži vele u Bugarskoj kd ogumila, a zatim i kod ka­

tara, I južnoj Francuskoj, I Provansi; ideologija

albi žana, I dvanaestom veku, povezana je sa njima.

Takve stvari su i dalje kivele I narodu, pa ipak vla­

dajuće obrzovanje i filozofija nisu znale o tome ništa

više. Istoriju piče poednik. Ali, ovde je moguć je­

dan od retkih pogleda unutar naroda. Jakov Bene

je to shvatio, pa deimično stoji kao strano telo u

renesansi, budući da njegova filozofija obrađuje mi­sli koje su živele I gnosticizmu.One su se zadržale

I asinhronoj, nesrazmernoj svesti nemačkih naro­

nih slojeva. Iako jasno dolazi iz faustovskih tokova

renesanse, Jakov Bene bi mogao da bude čovek iz

četvrtog ili petog veka. U ondašnjem narodu raz­

mišljalo se o strahovitom pritisku i nedaći koja je

osle seljačkih ratova pala na slabe, pa je Bemeov

.govor na njegovo osnovno pitanje: kako svetlost i mrak stoje I pakosnom svetu? bio veliko metafizičko

mozganje, s mnogo sumorne mistike, ali i s duboko­

umnim oblikom dijalektike, koja postoji još d He­

raklita. Mudrovanje kd čoveka ne dolazi slućajno, ono je svagda bilo doživljaj. Bemeovo mladićko mu­drovanje okatkad pokazuje i okultne crte, do kojih

stvari ne stoje, ali iskra jednog stvarnog, jednog fi­

lozofskog prosvećenja došla mu je dok je on još bio

zanatlija. Ci tava njegova filozofija sadržana je in

nuce u ovoj iskri. On je, naime, jednog nedeljnog

jutra, u svom obućarskom sobičku, ugledao kalajni

tanjir na zidu, na polici, i tanjir je sijao. kako Bene

kaže, » prijatnim žovijalnim sjajem «. Kalaj stoji pod

Jupiterom, otuda, žovijano, prema genitivu od Jupi­

ter, Jovis. I I tome je osnovna stvar: blagodareći

svetlosti i tamnom kalajnom tanjiru, rodila mu se

misao da bez neke tamne osnove svetlost ne bi mo-

6

gla da se očituje. Dakle, svetlost u tamnom kalajnom

tanjiru znači: svetlsti je otrebno tno da bi m­

glo da se očituje, ez onoga što joj je neugodno nijed­na stvar ne može da ostane sebi čita, ez Ne ne

ostoji ni ag svet se sastoji iz suprotnosti, ukratko,

on je objektivno dijalektički.

U haotičnoj, a ipak jedinstvenoj punoći, Bene

je objavio svoju prvu knjigu, AUToa ili Jutantja umen na Istoku. Veličanstveno je kako ovde genije

iz poluobrazovanosti, pa čak ni iz ove, već baroknim obućarskim jezikom, s odarenošću za jezik bez

premca, opisuje svetlost, tako što se iz jednog jezič­nog neobrazovanja, kojem bi mogao da se smeje naj­

mlađi gimnaista, rađa velika i retka misao. Beme,

naime Qualitat piše ne samo sa jednim l, nego i sa

dva. l i povezuje ga sa Qual i Quellen. n ne ume

pravilno ni da čita, ni da piše strane reči, latinski

poznaje još manje: Qualitit je kako Quallitit, tako i s Quellende i QuaUende, a o tri pojma: Quel­len, Qual i Qualitat misli kao o jednom, tako da iz

jdne otpuno pogršne, esmislene etimologije, kao

što ćemo videti, nastaje izvanredno duoka misao. Tako kod Bemea ima mnogo toga gde slabo školsko

obrazovanje još najbolje mora da posluži tom čoveku.

Jedan od sveštenika, u to vreme veoma obamrle lu­

teranske crkve, posebno ograničenog soja, pastor pri­

marius Rihter iz Gerlica, potkazao je neortodoksnog

mozgala, pridikovao sa propovedaonice protiv nje­ga dok Magistrat nije obućaru zabranio da piše. Ja­

kov Bene se sedam godina smerno držao zabrane, a

onda ga je duh nezadrživo poterao dalje, i on je

ubrzo potom objavio jedan za drugim dvadeset preo­stalih spisa, većinom manjeg obima, među kojima i

Poslanice. n se na to smelio čigledno zbog toga što je kasnije naao malo zaštite kod šleskog plem­

stva: njegov prijatelj i zaštitnik bio je pre svega

7

,

smeteni Abraham od Frankenerga, Iz tog vremena

je prelazak engleskoj aristokratiji, tako da obućar

Jakov Bene pstaje poznat i u Engleskoj, Najvažniji spisi, sem AUTore, su CetTdeset pitanja o duši, Sest teosofskih tačaka i MysteTium magnum. U Nemačkoj

je Jakov Bene veoma brzo bio opet zaboravljen dok je u Engleskoj i nešto u Francuskoj i dalje delovao,

Samog ovog preporda, ogatog zagonetkama, ali

često reakcionarno upotrebljavanog, pduhvatio se

Bader, pre Selinga, koji je Bemea okretao protiv

Fihtea (Mnogi filozofiji d profesije, kaže se kod

njega, trebalo bi da napuste čitavu svoju retoriku pred bogatstvom i dubinom misli ovog zanesenjaka), i Hegela, koji se Bemeu divio, Htednemo i da pod­

vučemo ono što je svojstveno za ovu arhidijalektičku

filozofiju, onda da onovim: uprkos Nikoli Kuzan­

skom ovde je prva objektivna dijalektika od vremena

Heraklita. Istu smo videli i kod Paracelzusa, ali kod

Bemea se dlazi dalje u čudovišnost i u čudovišno,

n je imao potpuno kvaitativnu sliku prirode, koja

predstavlja krajnji suprotni pol matematičkoj pri­

rodnoj nauci od vremena Galileja i Njutna, istina

ne i Keplera, kod kojeg jš naknadno deluju kvali­

tativne crte. azume se, Bene o matematičkoj pri­

rodnoj nauci nikada ništa nij� čuo, pa ni ime. Nje­

gova slika sveta potiče iz jednog starijeg društva nego što je to građansko-novovremensko društvo,

upravo iz društva u kome su prirdni kvaliteti još bili odešeni ideologiji, kome je ideologija kalkulusa

bila strana. U kapitalističkom društvu pobedio je

kalkulus, kvantifikacija i obrazovanje cena u svetu

robe i I čitavom kvantitativno ustrojenom svetu.

Kod Bemea, naprotiv, premda u čudnovato asinhr0-

nizovanom ruhu i često sasvim antropomorfna, I

pitanju je vid izvora i kvaliteta u prirodi; ona je

spekulativno zamišljena kao dijalektičko svetlost­

-noć-postojanje.

8

Pre nego što zađemo u pojedinačno, uzgred bi h pročitao nekoliko rči o mozgajućoj prirodi kod obu­

ćar a iz Pastora gLadi Vii heima Rabea, s posebnim os­

vrtom na obućara Jakova Bemea: »To je, dakle, kako

nari kaže, 'mozgajuća nacija', i nijedan drugi zanat

ne rađa tako izvanredne i kuriozne osobitosti I svo­

joj gildi. Nizak radni sto, niska šamlica, vodom napu­

njena staklena lopta koja hvata svetlost male loja­

nice, pa je još sjajnijom odbljeskuje, oštar vonj kože

i smole moraju nužno da načine neko trajno dejstvo

na čovekovu prirlu, i oni to i čine, silno. Kakve

divne osobenjake rađa ovaj divni zanat! - čitava

jedna biblioteka mogla bi da se nabuba o 'čudnom obućar u " a da se materijaL ni najmanje ne iscrpi!

Svetlost koja preko viseće staklene kugle pada na

radni sto je carstvo fantastičnih duhova; dok radi,

zanet mislima, razliva se mašta, čudnovati oblici,

slike i misli d�ju neku obojenost kaKVU im ne može

pozajmiti nijedna druga lampa, izmišljena ili neiz­

mišljena, Pritom, misli padaju na svakojake stihove,

čudnovate pričice, bajke i vesele i tužne događaje

sveta, kojima se susedi, ako su na papir stavljene

nezgrapnom rukom, iščuđavaju; pritom se žena sme­

julji ili drhti, zucne i se šta poluglasno, u neodre­

đenom predosečanju, Ili se pak počinje još dublje mozgati i smiruje se 'preka potreba' da se pomene

očetak života, Sve dublje gledamo u svetleću kuglu

i u svetlosti vidimo univerzum u svim njegovim ob­

licima 2 prirodama; kroz portal vasceloga neba stupa­mo slobodno i raspoznajemo ga sa svim njegovim

zvezdama i elementima; prožimaju nas najdublje

slutnje, i dok pastor primarius Rihter ustaje protiv

nas sa propovedaonice, a dželatov momak, koji će nas

dvesti u zatvor, stoji pred vratima, zapisujemo:

»A pravo je večnosti i onoga što večno postoji da

ima samo jednu volju. Kada bi to imalo dve volje,

9

razbile bi jedna drugu i bilo bi kavge. l stajale bi u sili i čuđenju; ali, njen život je baš samo ljubav, iz koje proizilaze svetlost i majestet. Sva stvorenja na nebu imaju jednu volju, pa 2 ona je okrenuta Božijem srcu i ide I srce Boga, I sam cen tar mnoštva, I ras­tenje i cvat; a ožji duh je živol I svim stvarima, centrum naturae daje suštinu, uzvišenost i snagu, a Sveti duh je vođa. Vidimo mnogo toga u sjaktečoj kugli, preko koje slaba lampa baca tako ubogu svet­lost da uz nju jedva možemo da stavimo na papir ono što smo videli; ali to ne smeta da ispod završe­nog manus.ripta napišemo: 'po Božjem prosv�ćenju napisao Jakov Bene, inače�vani i Teutonicus. «

A sada, kao potvrda romanopiscu Rabeu, koji je, uz to, od Bemea uzeo najslabiji mogući citat, koji o Bemeu i ne daje nekakvu sliku, još i veoma mero­davno svedočanstvo. Merdavna svedodžba potiče od velikog sledbenika Jakova Bemea, koji bi njime mo­gao da se bavi veoma dobro, od Hegela. U svojim Predavanjima iz istorije filozofije, on kaže: »Var­varstVQ I izvođenju ne može se previdetL. Ali se isto tako ne sme preideti najveća dubina koja se' poka­zuje I izmirenju najapsolutnijih suprotnosti... niko neče prevideti onu duoku potrebu za sekulacijom koja se nalazi I tom čoveku (. Govoreći suštinske Be­meove misli, to nam valja i rasvetliti.

Knjiga unutršnjosti

Pčetak je slušanje u sebi, tako da čovek, dok sluša I sebi, veruje da sluša i I stvarima. Mozganje koje tone u see samo po njemu i za njega treba da bude istovremeno isto ono kao što je jedan dublji pogled u unutrašnje, u glad, nemir, pohlepu, koja svugde goni. A onda Bemeovo osnovno pitanje: kako tama dolai u svet, kako zlo dolazi u svet? Mi sami

10

zli smo i oko nas nalazimo manje dobrog, pa ipak je, kao što nam crkva kaže, ovaj svet stvoren od jednog dobrog Bga. I Beme u svojim ranim spisima ispo­veda, pr�ko njih je veoma često imao »bezožne mi­sli«: šta ako sam ja slaba kreatura olja nego što je taj og? To je sčanje koje se u istoriji čoveka veo­ma često javljalo, zastupali su ga grčki tragičari, ono ih je ode lila d oožnog života. To je Jovovo pitanje, kakvo se pojavljuje I hrišćanstvu, umesto ponizne predanosti I onome što je nedokučivo ili I

nedokučivom rešenju. Ako je prauzrok sveta samo­tvorna dobro, kako onda nastaje zlo? Upravo to kod Bemea se može samo protumačiti, budući da čovek tone u mozganju u see samog kao u neki suštinski, centralni, a i srazmerno dobro osvetljeni deo prirde koji je bolje osvetljen od drugih delova, o kojima on ništa ne zna. Zato što smo slike i prilike Boga, mi možemo, ako utonemo I nas same, da dodirnemo po­četak samih stvari. Naš početak, koji leži dole, u dubini, dodirujemo i otuda dodirujemo očetak sa­mih stvari čudovišnim tupristustvom onoga opomi­njati-se, gledamo u divlju prirdu početka. Tu je biće izukrštansj jednog s drugim, iskipljenje jedno s drugim, protivrečenje, ključanje, orenje, rvanje, dva elementa koji su na početku; koji su u prauzroku. Pritom, kaže Beme, ipak ne treba da ostanemo da stojimo, razum ne treba da se zadržava na misteri­jama početka »kao krava pred štalskim vratima«. »Ja I moje znanje«, tako nastaVlja Bene, a protiv učenih eklektičara koji ne umeju da kažu ništa sop­stveno, »ne unsim ni slova iz mnogih njiga, nego imam slova I mei, pa neo I zemlja sa svim suštast ima, uz to i sam og, leže I čoveku. Ne treba li onda on da ne sme da čita u knjizi to što je on sam?« To je mistički subjektivizam, ali subjektivi­am koji istovremeno hoće da bude pdzemni hod u

II

najunlltrašnjije, I ono što je početno, I alpha sveko­likog bića samog_

Zlo u Bgu kao praizvor suprotnosti u svetu, prasila koja goni glad

N a šta sad još, sem na dobro, nailazi ovo filer zafiranje u prirdovanju početka? Nailazi na ono što čini da svet leži u tolikom zlu, a uzrok tome jeste neuzrak. Ovaj ne leži u »svetlosno-svetoj sili «, ali leži u njenoj vlastitoj crnoj strani_ Pritom Bog i pri­roda leže zajedno naročito blizu jedno drugome, pa tako Bene, I AUTOTi, kaže: Ako hćemo da govorimo o Bogu, šta je Bog, onda moramo marljivo da ispita­mo sve sile u prirdi. __ Tu, pak moraš pogledati iznad prirode i izvan nje u svetlosno svetu, trijumfalnu božansku silu, u nepromenljivo, sveto trojstvo, ono je jedno trijumfalno, izvorno pokretljivo suštastvo; i u njemu se nalaze sve sile kao u prirdi . Pa, da se približimo tom suštastvu koje, na osnovu prirode, mora onda da se nalazi i u bogu: u samom bogu po­stoji' neko zlo, đavolsko, drugi lik ožanskog je đa­volsko, gorko kao čemer, koje sažima, oholo, užas, užasavanje, salaukovina, tuča, i vatra na gorući na­čin; ali u bogu je i, kako Bene kaže, jedan blagona­kloni đavo koji živi u sinjarenju_ Đavo i bog objaš­njavaju se kao identitet suprotnosti; jer, đavo go­ni boga na dijelektički začaran svetski pul. Sirina i uskost, kiselo i slatko, strahota i svetlost, moraju da budu zajedno, pojavna biće sveta samo ionako ima negaciju u kolevci_ Kada ne bi bilo tog negativnog, onog što je protivno, ne bi bilo ni očitovanja, ni poja­Vljivanja dobrog_ Ono što goni na pojavljivanje jeste samovolja koja troši, podvojenost, drugotstvo, samostalnost, ono što ide zajedno, ono što koalira_ O­davde sledi Bemeova objektivna dijalektika, na taj

1 2

način što je, kako Bene kaže, »sve upereno jedno protiv drugog, i na taj način što zlobi jedno na drugo, nego da bi se isto pokrenulo i očitovalo. «

A ono što ide u sebe, upravo ovo, to Ne, duboko se zariva u sve: PralIzrak sveta ima neuzrak ili ne­gativno u samom sebi, a Bene ga definiše jednom novom suprotnšću kiselo-slatko, usko-široko, vatra svetlosti-vatra strahote_ Definiše ga u slikama koje se neprestano svaljuju slikovitim izrazima i analo­gijama sa osnovnim motivom druge vrste. U osnovi, negativno je požuda, emocionalno, ono što je voljno, ali ono što dolazi pre svega iz potrebitosti, požuda apsolutno tO!lle pripada_ Ne, negativno je ovde po­trebitst koja dreči u požudi, ono što je voljno u čisto požudnom smislu, a to je, kako kaže Bene, š glad_ Glad postaje onim što prolazi u familiji od Ne, glad kao požuda, kao volja koja nema da se zasiti ničim drugim do samom soom. »Volja traži sebe samu, _ne nalazi ništ do svojstvo gladi, koje je ona sama. Ona ga uvlači u sebe, to jest samu see uvlači u see. « A u, u UVlačenju u sebe, imate ono što koagulira, oporost, ono što sažima, adstringens svih stvari koje ačinjavaju neuzrak svih podvojenosti u jezgru svoga agensa_ Oporst koja sažima, dakle, treba da bude isto ono što je božiji fiat; iz gladi kao najdublje suprotnosti dokučivanja suštastva proisho­di priroda u ogu_

Kvalitativni pogled u prirodu: izvoni duhovi, kvintesencija sveta: čovek

A sad sledi najotpunije zamišljanje jedne čisto kvalitativne prirdne slike, u kojoj se gorko, slatko, vatreno, svetlo i zvuk shvataju kao realna svojstva prirodnog života, u najnaivnijoj, i i najoštrijoj suprotnosti prema mehaničkoj pirdnoj nauci. Umes-

13

•

to pritiska i udara i goih promena mesta kvantita­i vne vrste nailaimo na obilje kvaliteta. U produ­ženoj liniji vidimo problem Geteovog učenja o -jama, Gete cntra Njutn. .Boje kao deca nći i svetlosti (, pri čemu se ne može prečuti da ove Gete­ove veze podsećaju na Bemea.

Sedam praizvora Bene hoće da istakne na veo­ma iznenađujući način, ali i mislima obuzet. Sile prirode I bogu ili boga I pririi ovde su sedam vrs­ta izvora, mučenja, patnje, kvaliteta. To su sedam prirodnih sila, formi tuprisustva, dinamičkog, koje kruže po svetu i koje državaju svet. Na taj način se pretpstavlja da se stvaranje nije ni odigralo, već se uvek dešava. Svet bi bio progutan ako se ne bi uvek stvarao nov. ako ništa što proizvodi ne bi bilo tu u njemu. Prva sila je oporost, spregnuti sal, ono što sažima, zatim, na drugo mesto dolazi ono što razdvaja'-gorko, spregnuti mercurius, neiagdna pokretljivost koja pdskakuje i osetljivost, pri čemu je očigledna dvosmislenost osetljivosti. Biti osetljiv, to jest, lako nadražen, lako nadražljiv, ali onaj koji seća, reaguje na draž osećanja. Ovaj neobičan sklad nalazimo naj pre kod Anaksagore, koji je rekao da je svaki osećaj sojen sa osećanjem nelagodnosti. Sadržaji mogu da budu prijatni, ali samo oset jeste uznemirenje i otuda skočan sa neiagodnošću. Treća, suštinski negativna sila jeste strepnja, ono što gori sumporasta, ono što gori bez plamena, borba oporosti sa onim što je pokretljivo, sulphur u kome vatra još drema. Obično je kod Bemea sve što je samo po sebi razumljivo i kao objektivna određenost, a ne samo kao subjektivno, fizičko stanje. Subjektivno fizičko stanje dokučuje samo ono što je u objektima realno sadržano, na taj način je ono kod Bemea apso­lutno i prirdnonaučna kategorija. Trću osnovnu silu prirodne stvarnosti Bene naziva jednim I ono

14

vreme uobičajenim alhemičarsko-hemijs.im izrazom »salniter«. Postoji jedna ladićka Selingova pesma »Epikurovska veroispovest Hajnca Viderporslena «, I kojoj Salniter doživljava veoma veselo prastanje. Salniter je sal nitron; to dolazi d vizantijskog sa­loni tron i znači šali tra. Azatna kiselina je korišćena od vizantijskog vremena kao ćezap za odvajanje zlata iz njegovih slitina. Reč je čak još starija: sal­niteT verovatno ide nazad do starovavilonskog. I ko­me se lugasti pepeo zove nitrui. Otuda bi to, dakle, bila grčka uzajamljenica iz vavilonskog, i ide dalje u latinski, odakle i ovde, u alkimističkom obućar-

-

skom latinskom jeziku Jakova Bemea. Kod njega iz toga nastaje opšti pojam za sve što je lugasto, opšti ojam za. tri prve izvorne sile, oporosti, osetijivog­-pokretljivog i onoga što gori bez plamena. U prve tri izvorne sile uvek su već sadržani i Ne i Da7 ali Ne prevaže, Da ne može da izbije, jer je previše obuzeto sa Ne, jer ga usko, gorko, lugasto Ne čvrsto drži. U četvrtoj izvornoj sili dešava se jasan preo­kret. Ovaj izvoni duh je vatra koja najposle bukti iz sumpora straha, sa dominantnom svojstvenošču onoga što iznenada· izbija iz nje, najvidljivija u mu­nji, pa zbog toga Bene vatru opet naziva jednim psi­hičkim imenom - strahota ili užs, koji baš svugde treba da bude prirodna određenost. Ova se dvojako pojavljuje. Jednom u još pretežno mračnoj, uskoj, čemerljivoj, dakle, negativnoj formi kao tamna, go­fuća, razorna vatra, vatrena jarost, ili vatreni gnev, kao neugodnost salaukovine, oluje, pozara, od kojih se čovek ne samo u.asava, nego koje on, kako kaže Bene, posmatra kao sam užas. Opet se uvodi jedna psihička kategorija, užasnuče, i potpuno se izjedna­čava sa jednom prirodno filozofskom kvalitativnom kategorijom, sa strahovitom vatrom, koja otuda u udaru groma ne izaziva samo to užasavanje, nego

15

je upravo samo to u.asavanje. U osnovi svih stvari vreba ta negativna vatra, i tek što joj se pruži pri­lika, pojavljuje se ona rušilački kao nedaća. Stalne generalne probe za propast sveta su, po Bemeu, već teške salaukovine; ali njihova vatra ima sem onoga Ja, jedan dijalektički preokret u sebi. Jer, to je ista ona vatra koja rađa, sem onoga što je užasno, i top­lotu i svetlost. Užas vatre preobraća se u vatru na domaćem ognjištu oko kojeg se okupljaju ljudi. Na taj način, ona je I svetu središnja vatra koja zagreva sve i sve obasjava, svetsko ognjište Sunca, koje do­nosi proleće i daje da izbije život, s toplinom i onim što je najugodnije u svetu - svetlošću, oslobađajući z vatre svetlost kao etu izvornu silu; svet postaje svetao. Prema tome, kroz vatru kao toplinu osloba­đaju se tri vrhovne izvone sile. One su vedri iz­vorni duhovi, u kojima Da preteže na taj način što Ne više ne užasava, dok je u trima prvima Ne pre­ležalo na taj način što je Da jedva bilo vidljivo. Ta tri vedra kvaliteta, mučenja, izvornog duha, izvorne sile naturae jesu svetlost, zvuk i telesnost. Posle svet­losti kao šesta osnovna sila sledi zvuk, koji uvek prati svetlst, kako kaže Beme. Možda ovde odjekuje harmonija sfera, ali i čudno jedinstvo koje se ljudima ne pojavljuje u normalnom inosu unutrašnji-spo­ljašnji svet, jedinstvo je nagovešteno na pčetku dru­gog dela Fausta: Za duhove uši zvučeči se već rađa novi dan«, ili )Koju buku donosi svetlost«. Bilo kako bilo, sa svetlošću se rađa zvuk ili ton, kao jedna viša steenica, kao jedan viši kvalitet. Iz tona se, nastav­lja Bene, rađa reč, a reč je ono što objašnjava, ono što obuhvata, ono što odgovor čini mogućim, QDO što u se bi sadrži um Iz svega toga, kao pld tog šesto­građanja, pri čemu Beme svetski prces izjednačava sa ženom koja se porađa, koja se rve u trudovima, stoji trudno u porođaju, pojavljuuje se sedmi kvali-

16

tet, telesnost, to jest sva oformljena priroda, kakvom je mi vidimo, eksplikovana punoća dosadašnjih iz­vornih kvaliteta, kao ono što se naziva stvaranjem. Stvaranje je inošenje centruma naturae u corpus naturale, iznošenje centra prircie, u telo, u mate­rijalnost prirode, a onda, najviše, u Corpus Christi.

J oš I vek ostajemo u svetu, kosmičkom svetu, usko ograničenim čovekom - čovek kao pitanje i svet kao dgovor, svet kao pitanje i čovek kao odgo­vor. Još više nego kod Paracelzusa, makrokosmos kod emea postaje makanthropos, svet preobraćen u drvo života Cvk je, kaže raracelzus, a to je i Bemeovo učenje, najveća nakana prirode. Bene već u l urori kaže: »Prirda u sebi ima dva kvaliteta, kao u Bož­jem sudu, jdan mio, neeski i svetli, i jedan jarosni, pakleni i žedni. A oba su u drvetu prirde, i ljudi u načinjeni d drveta i žive I tom svetu, I ovom ru mđu oga u velikoj opasnosti, ina njih se spušta s Sunev sjaj, čas dažd, vetar i sneg «. Covek je oko koje se otvara, i uvo, a ovo dvoje saznavaju centrum naturae i corpus naturae onako kako opa­žaju. U čoveku je nešto što je već I svetlosti rečeno: nešto što diverguje, što razdvaja, mnoštvo, zlo, ja­rosno, što svadljivo ulazi zajedno I tu najvišu naka­nu prirode. U njemu se ponovo popravlja, udara na dobru stranu ono što separator, blagonakloni đavo Lucifer, to jest lučonoša, u službi svetlosti još nije popravio. Na mesto palog Lucifera dolazi čovekosin, dolazi Hrist, koji i nije živeo I Palestini, koji ne živi izvan nas, nego smo mi on sam. Hrist, čovekosin, Hrist u čoveku, to je Lucifer koji je postao vedar, to je popravljeni, čisti Lucifer, đavo koji je postao čist. Time dobijate opravdanje za odmetanje anđela, za jabuku u raju, za osvetljenost saznanjem, pozna­jući zlo i dobro, i opravdanje za zidanje vavilonske kule. Sve ono što je moć bića, što je moć znanja,

17

moć stvaranja, kao što je og, dato je čoveku. Ovde djekuje prometejska arija, ućava se u Hristu, čo­vek u Hristu i roz samog Hrista postaje najblago­na\onije Ne protiv stanja koje se utvrđuje, protiv onoga što se odupire drvetu života, koje se zadugo neće ustremi ti I visine, čovek je drvo prcesa živ­ljenja, ili prces drveta života, kako hćete. Mora se nadvladati gola kiselina, ono što individualizuje, ono što' rasipa, ono što kči, što se I zacopanosti i oguglalsti utvrđuje u sebe, pod čime Bene razume uciferova otpa,dništvD, a za to je ozvan čovek, on je krali. koji reba da ovlada svetom. Paracelzusov ukočen i odnos mirokosms-maroksmos ovde išče­zava, pa i više, on se prevazilazi; I svetu se ide ka budućnosti, jednom čišćenom, preobraženom svetu. Svet <oji je preobražen u drvo života jeste priličnost čovekova, a Bene to ovako izražava: »Treba jasno da se vidi kako su se nebesko i adsko carstvo svagda rvali I prirdi i imali posla jedno s drugim, kao žena u rađanju. All, kao što drvo života stoji I svetu i jste sam svet, tako preko umilnog Hrista u nama i njegovom radu postoji jedan osledak kad će se drvo života upaliti u njegovoj vlastitoj patnji i kvalitetu, a svetlost I njemu obasjavaće i ispunjavati čitav kvalitet unutar kojeg je drvo«. Prema tome, na kraju imamo panteizam koji I sebi nosi dijalektički nužnu protivnost, smšten I saDom božijem centrum natu­rae, dok je božija priroda, u prcesu sedam izvornih sila, sa vatrom kao prvim obrtom, ukinula čoveka kao drugi obrt i kvintesenciju svih sedam svetskih sila, a time istovremeno i panju koja obituje u os­novi sveta, ohlepu, kvalitete sve skupa. Na raju dolazi izmirenje zavade, ovratak na jedno, izbav­ljenje iz svekolike svađe.

- -

Objektivna dijalektika

Borba svetlosti i mraka shvaćena je kd Be­mea kao objektivna dijalektika. Ne ostoji i jedno kretanje bez onoga što je protivrečno, ez dualizma, a zlo je sredstvo u čevidnom postojanju kd svet­losti. Bene to uvek izvii I novim slikama. Zato bih naveo jedno originalno mesto iz Sest teozofskih tačaka, u kojem Bene dijalektiku predstavlja svo­jim vlastitim reima: »Citalac treba da zna, da se sve stvari sastoje iz Da i Ne, bilo božanske, đavolske, zemaljske stvari i a šta se omenula. Ono što je jdno, kao što je Da, jeste čista sila i ljubav, i jeste istina Boga i Bog sam. Bez N e, Bog bi bio u sebi nesaznajan i I njemu ne bi bilo nikakve radosti ili načajnosti, a ni osetljivosti. Ne je protivhitac onoga Da ili istine, da bi istina bila oćevidna ili nešto u čemu se nalazi neki contratium, I kojem je večna ljubav, delujuća, hoteča i osetljiva. Jer Jedno nema ništa u sebi što može da htedne ono se udvaja da bi bilo Dva: na taj način, ono samo ne može sebe da oseti u jedinstvu, ali u dvojstvu seča see ... Nijedna stvar bez neugodnosti nije u stanju da sebi ostane čita, jer ako ne bi imala ničega što joj se opire, onda bi stalno izlaila iz see, i ne bi ulazila ponovo u sebe kao u ono iz čega je prvobitno proizišla. Onda ne bi nala ništa o svome prastanju «. Tako je ovde, u ot­puno ne južnom svetlo-tanmom, ponovo iskrsnula Heraklitova objektivna dijalektika kao ono što obra­zuje svet, kao suštastvo koje iz see izbacuje svet, koje se ori za manifestaciju. Svet nastaje vrenjem

između Da i Ne, sve na svetu je kao retorta za tvo­renje svetlosti na delu, uvek hemijsko, uvek moralno i uvek religiozno I isto vreme.

C6 19

-

,

Jakob Bene

AURORA ILI JUTARNJE RUMENILO NA ISTOKU

PISCEV PREDGOVOR OVOJ KNJIZI BLAGONAONOM CITAOCU

, Blagonakloni čitaoče, celokupnu filozofiju i as-

trologiju, zajedno sa teolgojom, majkom njihovom, ja upoređujem a plemenitim drvetom koje raste u nekom lepo m vrtu zadovoljstva. Zemlja, pak, na ko­joj drvo stoji, uvek daje sok drvetu, od kojeg drvo ima svoj živi kvalitet; ali drvo I sebi samome raste d soka Zemlje i postaje veliko, i širi se sa svojim granama. Sad, jednako kao što Zemlja sa svojom snagom radi na drvetu, da isto raste i napreduje, tako vazda radi drvo sa svojim granama iz svekolike sposobnsti, da bi uvek dor,osilo mnoge dobre plo­dove.

Ali ake drvo donosi malo ploda, uz to sasvim sitnog, crvljivog i crvoto�nog, onda krivnja nije do volje drveta da isto nosi namerno željene zle plodo­ve, poštp je o.no plemenito drvo dobrog' kvaliteta; nego je rivnja u tome što na nj. često pada velika hladnoća, vrelina, slana, gus enice i gamad, jer je kvalitet iskvaren u dubini, izbačen od zvezda da ono donosi manje dobroga ploda.

Ali, drvo po sebi ima ovu vrstu da ukoliko je veće i starije, utoliko nosi slađe plodove. U svojoj mladosti ono nsi manje ploda, jer to čini hrapava i divlja vrsta tla i prevelika vlažnost u drvetu, pa

23

iako ono jednako leo cveta, ipak u rdu njegove jabuke većma otpadnu, pa bilo da stoji na nekoj dobroj njivi.

Drvo, pak, o sebi ima i jedan dobar slatki kva­litet, ali i tri druga kvaliteta suprotna ovome, kao: gorki, kiseli i oori. Kao što je, plk, drvo, takvi su i njegovi pldovi, sve dok na njih deluje Sunce i čini ih slatkim a, da oni dobijaju prijatan ukus, a njegovi pldovi moraju opstajati na kiši, vetru i nevremenu.

Ali, kada drvo ostari da se njegove grane sasuše, da sok više ne može uvis, onda dole ispod stabla iz­rastaju mnoge zelene grančice, najposle i na korenu, i preobražavaju staro drvo, kao kada je bilo zelena grančica i drvašce, a sad je ostarilo. Jer se prirda ili sok brani, sve dok stablo ne postane nepldno, onda se ono saseca i baca I vatru da sagori.

Sad, zapamti, šta sam naznačio ovim porde­njem. Vrt ovog drveta znači svet, njiva prirou, stablo drveta zvezde, grane elemente; pldovi koji rastu na ovom drvetu, znače ljude; sok I drvetu znači jasno božanstvo. Ljudi su, pak, stvoreni iz pri­rode, zvezde i elemenata; ali Bog stvoritelj vlada u svemu, jednako kao i sok u celom drvetu. A pri­roda u sebi ima dva kvalietta, sve do Suda Božijeg, jedan prijatni, neeski i sveti, i jedan jarosni, pakle­ni i žedni.

obri kvalitet uvek određuje kvalitet i radi sa svom marljivošću, da donosi dobre pllove: I njemu vlada Sveti Duh i uz to daje sok i život. Zli kvalitet muči i goni takođe sa svom marljivošću, da uvek donosi zle plodove: uz to, sok i paklenu usplamtelost daje mu đavo. - Ovo dvoje je u drvetu pri-ode, a ljudi su stvoreni iz drveta, i žive na ovome svetu I

ovome vrtu između ova dva kvaliteta I velikoj opas­nosti, i na njih pada čas Sunčev sjaj, čas kiša, vetar

24

i sneg. To jest, koliko god čovek uzdiže svoj duh u ožanstvu, koliko god muči i u njemu određuje kva­litet Sveti duh; toliko on dopušta svome duhu da klone na ovome putu, I zadovoljstvu zla, toliko iz­vire i vlada u njemu đavo i pakleni sok. Jednako kao što jabuka na drvetu postaje crvljiva i crvotočna, kada na nj. padne mraz, vrelina i slana, i lako otpad­ne i istrune: tako i čovek ako dopusti đavolu da u njemu vlada đavo sa svojim otrovom.

Jednako, pak, kao što je dobri kvalitet u prirodi moćan da obedi zli kvalitet, jer on jeste i dolazi d Boga, a u njemu je vladar Sveti Duh: tako je i jarosni kvalitet mćan da pobedi u zloj duši; jer đavo jeste mćni vladar u jarsti i jeste veliki knez jarosti. � Ali, čovek je samoga sebe bacio u jarost kroz pad Adama i Eve, da uz nj. prianja zlo; inače bi izvor njegovo i nagon njegov bili samo u dobrom. Ali ono a u oboma, i zove se, kao što kaže Sv. Pavle: Ne znate li da u kome dajete sebe za sluge i poslu­šanje, sluge ste onog akoga slušate, ili grijeha za smrt, ili oslušanja za pravdu, Rim. 6. i 16. Ali, �ato što čovek u oboma ima nagon, on može da se prikloni onome koje hoće; jer živi na ovome svetu između oboga i jesu oba kvaliteta, zli i dobri, u njemu; u kojem čovek talasa, I tome se i adeva, u svetoj ili nebeskoj snazi. Jer, Hrist veli: Kad dakle vi, zli budući, umijete dobre dare davati djeci svojoj, koliko će više otac nebeski dati Duha svetoga onima koji

ištu od njega, Luk. ll. 1 3. Tako je i Bog čoveku zapo­vedio dobro i zabranio zlo, i daje da se i danas pro­poveda, Jziva i viče, i da se čovek opominje na do­bro, pri čemu se dabogme saznaje da Bog ne želi zlo, već hće da dođe cars tvi njegovo i da bude volja njegova kako na Nebu, tako i na Zemlji.

Ali za to što je čovek otrovan zlom, da u njemu vlada ne samo dobri, nego i zli kvalitet, l zato što

25

polumrtav i a velikim nerazumevanjem Boga stvo­ritelja svga, kao i prirde i njenog delovanja, više ne može da sana: priroda je d početka svoj tok do danas oložila na nj. uz to je Bog darivao svoj Sveti duh da je svagda u svugde rađala i spravljala svete i razurme ljude, koji će naučiti da naju prirodu, kao i Boga stvoritelja njihovog, koji su u svim vre­menima sa svojim spisima i učenjem bili svetlost sveta. Time je Bog na Zemlji spravio svoju crkvu u njegovu večnu pohvalu; đavo je dočim besneo i praskao i pokvario mnogu plemenitu granu jaroŠĆu u prirodi, kojoj je on knez i Bog.

Dok je prirda često spravijala učenog, razumnog čoveka sa lepim darovima, dotle je đavo svoju najvišu rljivost ulgao u to da čoveka zavede na zadovolj­stva mesa, na gordst, da bude ogat u ožudi i ima silu. Ti�e je u njemu ovladao đavo, a j.>rsni kvalitet je nadvladao dobri kvalitet, i iz njegovog razuma i iz njegove veštine i mudrosti izrasli su jeres i zabluda, koji se izrugivao isini i na Zemlji spraio velike za­blude, i bio je đavolu dobar vojskovđa. Jer se zli kvalitet u prirdi d pčetka rvao i još uvek se rve sa dobrim kvalitetom, i izdigao se, i iskvario je mnogi plemeniti plod u majčinskoj utrobi, kao što se jasno može videti najpre kod Kaina i Avelja, koji dolaze d jednog tela majčinskog. Kain je u majčinskoj utrobi već bio prezirač Boga i gord, dok je Avelj smerni, ogobojazni čovek. Vidi se to i kod triju sinova Noi­nih, kao i kod Avrama sa Isakom i Ismaelom, a naro­čito kd Isaka sa Isavom i Jakovom, koji su se u maj­činoj utrobi udarali i rvali, pa zato je Bog i rekao: dva su plemena u utrobi tvojoj, i dva će naroda izaći iz tebe, i jedan će nard bi ti jači d drugoga narda, i veći će služiti manjemu, B. Mojs. 25, 23. Ovo nije ništa drugo nego da se oba kvaliteta u prirdi žestoko u jedan protiv drugoga.

26

J er kada je Bog u prirdi za istoga vremena tala­sao i hto da e otrije svetu preko bogobojažljivog Avrama, Isaka i Jakova, i kada je hteo da sebi pri­pravi crkvu na Zemlji za svoju gloriju i gospdstvo, tako se u prirdi takođe talasao sa zlom i isti knez, Lucifer. Zato što je u čoveku bilo i zlo i dobro, mogla su oba kvaliteta u njemu da vladaju; stoga su u jed­noj majci djednom rđeni jedan zli i jedan dobri čovek. Tako je i kod prvoga sveta, a isto tako Se i na drugom svetu sve do kraja našega vreneD� može jasno videti kako su se neesko i pakleno carstvo sva­gda u svugde rvali jedno protiv drugoga i bili u veli­kom radu, kao žena u rđenju. Kod Adama i Eve se to može najbolje videti, jer je tada u Raju raslo drvo od oba kvaliteta, zlog i dobrog, u kojem je trebalo da Adam i Eva budu iskušani da i mogu opstati u dobrom kvalitetu, u anđeoskoj vrsti i formi; jer je Stvoritelj zabranio Adamu i Evi da jedu d ploda. Ali, u prirodi se zli kvalitet rvao sa dobrim, i doveo je Adama i Evu u zadovoljstvo da jedu od oboga. Za­to su ubrzo namah takođe dobili životinjsku vrstu i formu, i jeli su i d zlog i od dobrog, pa su morali da se pršire i žive I životinjskoj vrsti, i okvarila se mnoga plemenita, od njih rođena grančica.

Potom se vidi kako je Bog delovao u prirdi, ka­da su rođeni sveti ci na prvome svetu, kao što su: Aveli, Set, Enos, Kenan, Mahalelei, Jared, Henoh, Metuzalem, Lameh i sveti Noje; oni su svetu objavili ime Gosodnje i proovedali pokajanje, jer Sveti duh je delovao u njima. Pakleni Bog je naprotiv takođe delovao u prirdi, a rođeni su rugači i prezi­rači, najpre Kain i njegoi naslednici; a sa prvim svetom je bilo kao a mladim drvetom koje raste, zeleni i lepo cveta, ali zog svoje divlje vrste donosi malo dobrih plodova. Tako je i prirda u prvome svetu donela manje dobrih plodova, iako je jednako

27

•

lepo cvetala u sveskoj veštini i rskošnosi, jer Sveti duh, koji je ada delovao kao što i ada deluje, to nije mogao da dokuči. Zato je Bg govorio: jer e kajem što sam h stvorio (1. Mojs. 6) i okrenu pri­rodu, da je svekoliko meso pomrlo, sve što je živelo u suenju, sve do korena i stabla koje je stalo da stoji, a onda je nanojio divlje drvo i pripravio ga da nsi olje plodove. i, kada je drvo onovo oze­lenilo, zbrzo je donelo oet dobre i zle pldove kd inova Noinih; tu u se ubrzo oet našli oni koji su pljuvali na oga i rugali se na nj. i jdva da je iz­rasla jedna zelena grana na drvetu koja je donosila svete, dobre plodove; druge grane nosile su i rađale di vlje nena ožce.

Ai kada je Bog video da je čovek izumro u svome saznanju, još jdnom je orenuo prirdu i okazao ljudima kako bi u prirdi bili i zlo i dobro, da bi izegli zlo i živeli u dobrom, i dao je da iz pri­rode adne vatra i zapali Sodomu i Gomoru kao stra­ni egzempl svetu. Ai kada je sleća ljudi uzela aha i kada ljudi e nisu hteli da se uče Duhu Gsdnjem, dao m je zakone i učenja kako treba da se drže, i otvrdio h je čudima i znakovima, da ne bi ugasnulo sananje pravoga Boga. - i, ta­da svetlost nije htela da ugleda dana, jer je rama i jarosnost u prirodi u se br'lile, a isti onaj knez je ilno vladao. A kada je drvo prirode zašlo u svoje srednjovečje, malo se pdiglo i nosilo nešto boljeg slatkog plda, da bi pokazalo da bi ubuduće moglo da nosi prijatne pldove. Jer su tada bili rđeni sveti profeti iz slatke rane drveta; oni su učili i pro­vedali o svetlosti koja će ubuduće nadvlađivati ja­rosnost u prirodi. Tako se među nenaožeima poja­vila svetlost u prirdi da su oni saznali prirdu i njeno delovanje, a koliko ovo bila amo svetlst u divljoj prirdi, a još ne sveta svetlst. Jer, divlja

28

prirda jš nije bila avladana, a svetlost i tama su se još rvale dok se nije pojavilo Sunce i primoralo ovo drvo svo jom vrelinom da nosi prijatne, slatke pldove, to jst, sve dok z srca Božijeg nije dšao nez svetlosti, i bio je čovek u prirdi i rvao se u

svome ljudskome telu, u snazi božanske svetlosti, u divljoj prirdi.

Ista kneževska i kraljevska grana izrasla je u prirodi i ostala drvo u prirdi, i širila je svoje grane d Istoka do Zapada, i obuhvatila je čitavu prirdu, rvala se i borila sa jarsnšću koja je bila u prirdi i sa istim onim knezovima, sve dok on nije n�djačao i trijumfovao kao kralj prirode a kneževe jarosti za­tvorio u svoj sopstveni dom. Psa\m 68. Kada se ovo dgodilo, iz kraljevskog drveta, koje je oraslo u prirodi, izrasle su hiljade legija krasnih slatkih gran­ica, koje u sve imale miris i ukus rasnog drveta. Pa iako u na njih padale kiše, sneg, tuča ineogoda. da su mnoge grančice bile pokidane i ubijene, još uvek rastu druge rančice. Jer, jarosnst u prirdi i isti knez u porenuli veliku neogdu sa tučom, gromom, munjom i kišom, da u čsto mnoge pre­krsne grančice otpale sa slatkog i dobrog drveta. i iste grančice u imale tako mio, sladak i prijatan ukus da to ne mže izreći nijdan jezik čovekov, pa ni anđeoski, jer su u ebi imale veliku snagu i vrlinu, služile u zdravlju divljih neznaožaea. Koji je ne­nabožac jeo od grančica ovog drveta, taj je bio oslo­ođen divlje vrste prirde, u kojoj je bio rđen, i bio je slatka grana na rasnome drvetu i ozelenja­vao je na drvetu i nosio krasne pldove kao kraljev­sko drvo. Zato su mnogi neznabožci potrčali krasnom drvetu, gde su ležale krane grančice koje je knez tame okidao svojim olujama; i koji je nezna ožac mirisao d ovih otinutih grančica, taj je ozdravio d divlje jarsnsti koja mu je d majke urođena.

29

•

•

Ali kada je knez tame video da se neznabožei grabe

oko grančica, a ne oko drveta, i ugledao svoj veliki

gubitak i štetu, okanio e oluje pred jutro i podne,

i stavio trgovca pod drvo, koji je skupljao grančice,

a onda ih je trgovac nudio na prdaju a novac da

bi lihvario od dragocenog drveta. Jer takvo što je

d svoga trgovca iskao knez jarosnosti, zato što

mu je drvo raslo na njegovoj zemlji i kvarilo njego-. .

u nJlU. Kada su, pak, nezna ožci videli da se plodovi

dragcenog drveta mogu kupiti za novac, otrčali

su jatomice prodavcu plodova drveta, a takođe su

dolazili od dalekih strva da kupuju, čak sa 'kraja

sveta. - Kada je prdavac video da njegova roba

toliko vredi i daje toliko privlačna, izmislio je lu­

kavstvo kako bi svome gosodaru sakupio veliko

blago, i oslao je trgovce u sve zemlje i dao je svoju

robu na prodaju i visoko ju je hvalio. Ali je krivo­

tvorio robu i kao dobre prdavao druge plodove, koji

nisu bilo rasli na drvetu. Zato da bi bilo veče blago

njegovog gosodara.

Ali neznabožci i sva ostrva i narodi, koji su ži­

veli na Zemlji, bili su izrasli iz divljeg drveta, koje

je tu bilo dobro i zlo; zato su oni bili poluslepi i nisu

videli dobro drvo, koje je širilo svoje grane od Istoka

do Zapada, inače ne bi kupovali lošu robu. Ali zato

što nisu poznavali dragoceno drvo, koje je iznad

sviju njih širilo svoje grane, trčali su prodavcima i

kupovali pomešanu, lošu robu za dobru i zamišljali

da će ova služiti zdravlju. A zato što su svi bili toliko

ohot1jivi na dobro drvo, koje je ipak ledelo iznad

sviju njih. mnogi od njih su ozdravili d velikog za­

dovoljstva i požude koju su nosili prema drvetu.

Jer, miris drveta koji je ledeo iznad njih,

učinio ih je zdravima od njihove jarsnosti i divljeg

rđenja, a ne prdavčeva loša roba: ovo je potrajalo

dugo vremena.

30

Kada je knez I tami, koja je tu izvor jarosnosti,

zla i pokvarenosti, video da ljudi ozdravljuju od

svoga otrova i divlje vrste zahvaljujući mirisu kras­

nog drveta, bio je gnevan i pred ponoć je zasadio

divlje drvo koje je raslo iz jarosnosti u prirdi., i dao

je da se izvikuje: ovo je drvo života; ko od njega

jede, taj će ozdraviti i večno živeti! Jer, na mestu

na kojem je raslo divlje drvo bilo je jedno divlje

mesto a nardi utom nisu od početka do istoga r­

mena, a ni danas, sanali pravu svetlost iz Boga; a

drvo je raslo na brdu Hagar, I domu Ismaela po­

drugivača.

Ali se tada o drvetu izvikivala: gle, to je drvo

života! Tada su divlji narodi potrčali prema drvetu,

koji nisu bili rođeni od Boga, nego od divlje prirode

i voleli u divlje drvo i jeli d njegovog plda. A

drvo je raslo i bilo veliko od soka jarasnosti u pri­

rodi, i širilo je svoje grane od onći do jutra i ve­

čeri; ali drvo je svoj izvor i koren imalo iz divlje

prirode koja je bila zla i dobra: takav je bio i njegov

plod. Ali zato što su ljudi ovoga mesta, koliko ih

ima, izrasli iz divlje prirde, drvo je raslo iznad svih

njih i bilo je toliko veliko da je sa svojim granama

dosezala sve do štovane zemlje ispd svetog drveta.

Ali ovo je bio uzrok što je divlje drvo toliko

veliko: narodi ispod dobrog drveta, koliko ih ima,

trčali su prodavcima koji su prdavali krivu robu,

i jeli u d krivoga ploda, koji je takođe bio zao i

dobar, i zamišljali su da će od toga ozdraviti, i osta­

vili su sveto, dobro i snažno drvo da uvek stoji. Do­

čim, postajali su sve sleplji, iznureniji i slabiji, i

nisu pred ponoć mogli da spreče divlje drvo da raste.

Jer su bili dveč iznureni i slabi; dobro su videli da

je to bilo divlje, zlo drvo, ali su bili preiznureni i

preslabi i nisu mogli da spreče njegov rašćenje. Ali

da nisu bili trčali prodavcima krive robe i da nisu

31

•

•

•

bili jeli od rivoga ploda, već da su jeli od kranog

drveta: bili bi postali snaniji da pruže otpor div­

ljem drvetu. Ali zato što u u divljoj prirodi i ljud­

skoj ništavnsti ezoniči živeli u pohlepi svojih

srca u licemerju, njima je nadvladavala divlja pri­

rda i divlje drvo je izraslo visoko i daleko iznad

njih, i pokvarilo ih svojom divljom snagom. Jer,

nez jarosnosti u prirdi dao je drvetu svoju snagu

da iskvari Jj'ude koji su jeli d prdavčevog divljeg

plda. Pšto su ostavili drvo života i tražili vlastitu

mudrost, kao majka Eva u Raju, njima je nadvladao

njihov urođeni vlastiti kvalitet, i dospeli su u tako

silnu zabludu, kao što kaže Sv. Pavle (a. Sol. 2, l l ) .

I knez jarosnosti je pokrenuo rat i oluju, d divljeg

drveta pred ponoć iznad ljudi koji nisu rođeni iz

di vljeg drveta, i oni u pali od svoje iznurenosti i

slaosti pred nevremenom koje je došlo iz divljeg

drve..

A trgovac ispod dobrog drveta se pretvarao sa

narodima pred pdne i veče i pred onć i hvalio je

svoju robu visoko i prevario je ezazlene lukavs­

stvom, a mudre je učinio svojim trgovcima i prr

davcima, da su i oni d toga iroali dobitak, sve dok

nije doveo dotle da više niko nije tačno video i sa­

znavao sveto drvo, i zaratio je zemlju za vlasništvo;

dao je da e izvikuje (2. Sol. 2): »Ja sam stablo do­

brog drveta i stojim na korenu dobrog drveta, i na­

kalemljen sam u drvetu života. Ako kupite moju

robu, koju vam prdajem, ozdravićete d vašeg div­

ljeg rođenja i večno ćete živeti. Izraslo sam iz ko­

rena dobrog drveta i u svojoj vlasti imam pld starog

drveta, a jedini sam na stolici božanske snage, i imam

vlast na N ebu i na Zemlji: dođi te meni i za novac

kupite od plda života! «

N ardi su potrčali i kupovali i jeli sve dok nisu

usahnuli. Svi raljevi od pdne, veće i pred ponoć

32

jeli su od prdavčeva ploda i živeli su u velikoj ne­

mći; jer je divlje drvo d ponći sve dalje i sve

vie raslo iznad njih i potamanilo ih za dugo vreme.

A bilo je zlehudno vreme na Zemlji, kada nije bilo

ničega, jer je svet stajao; sli, ludi su mnili da je bilo

dobro vreme: toliko čvrsto ih je bio zaslepio trgovac

ispod drveta

Ali, uveče je milsrdnost ožija jadikovala nad edom i slepi lom ljudi, i onovo je pokrenula dobro

drvo, prekrasno, ožansko drvo koje je nosilo plod

života; tada je blizu korena izrasla mladica iz kras­

nog drveta i ozelenila, i bili su joj dati sok i duh drveta, i zorio je ljudskim jezikom i pokazivao sva­ko na krasno drvo, a njegov glas djekivao je daleko u mnogim zemljama. - Tada su ljudi potrčali da vide i čuju šta je bilo. Pokazano im je krano i vrli­nama ogato drvo života, od kojeg su ljudi u poćetku jeli i bili osloođeni d njihovog divljeg rađanja. I

voma se obradovaše, jeli su od drveta života sa ve­

likom. radoću i okrepijenjem, i dobili su novu snagu

d drveta života, i evati su novu pesmu o istinos­

nom drvetu života, i bili su osloođeni d divljeg rađanja i omrzoše trgovca s njegovim prodavcima i rivom robom. - Ali, dođoše svi koji su bili gladni i žedni drveta ivota, i koji u jei I prašini, a jeli su od svetog drveta i ozdravili d nečistog rđenja i prirodne jarosnosti, u kojoj su živeli, i bili su na­kalemljeni na drvo života .

Samo trgovčevi prodavci i njihovi licemeri, i njihovi lihvari, nastavili su da prodaju krivu robu i sakupljali su svoje blago, nisu dšli; jer su se bili utopili u lihvarenju licemerja trgovčevog i u smrti umrli, a živeli su u divljoj prirdi; a strah i sramota, koji su bili otkriveni, zadržai su ih da su sa trgovcem

toliko ezožniči živeli dugo i zavodili duše ljudi, a da su ipak hvalili, bili bi i oni nakalemljeni na drvo života, živeli bi I božanskoj snazi i svetosti i nosili bina prdaju plodove života. Zato što je njiho-

33

�a sramota bila otkrivena, njihova prevara, škrtost l pakost, zane meli su i povukli se u sramu, umesto da su se pokajali za svoju strahotu i idolopoklonstvo i bili bi prišli a gladnima i žednima izvorištu več� noga

. života: zato su sahnuti u svojoj žeđi, a njihova

patnja se večito povećavala dok ih je ilagrizala nji­hova savest.

Pošto je trgovac krivom robom video da je nje­gov� prevara otrivena, razgnevio e i obeshrabrio, a Je ponovo svoj luk usmerio protiv svetog naroda koji više nije hteo da kupuje njegovu robu i ubi�

. ,

Je mngo svetoga narda, i oet je klevetao zelenu granu koja je bila izrasla iz drveta života. Ali veliki knez Mihailo, koji stoji ispred Boga, došao je, borio se za sveti narod i pobedio.

AJi kada je knez iz tame video da je njegov trgo­--ac pao I da Je njegova prevara otkrivena, pokrenuo Je olUJU od ponoći iz divljeg drveta protiv svetog naroda,

. a d podneva je i trgovac jurnuo na nj. tada

Je svetI narod Izrasto naveliko i navisoko u krvi. Jednako kao što je bilo na početku kada je raslo sveto i rasno drvo, koje je nadvladavalo jarosnost u prirodi i njene nezove: tako je bilo i u vremenu.

. A kada je svome nardu bilo otriveno pleme­nIto l sveto drvo, kada je narod video kako on lebdi iznad nj. i svoj ukus širi iznad svih narda, i da od njega može jesti ko gd hoće, narodu je bilo dodijalo da jede d njegovog ploda koji je rastao na drvetu, i u pohlepi je oželeo da jede koren drveta; a pamet­ni i mudri su tražili koren i svađali su se oko nj. Sukob oko korena drveta je bio toliki da su zabora­vili da jedu d plda slatkog drveta, sve zog svađe oko korena drveta.

Ali nije njima bilo stalo do korena, niti do drve­ta; nego je u svemu tome knez nešto drugo imao u pameti . Jer je video da više neće da jedu od dobrog drveta, već da se svađaju oko korena, jasno je video da su postali iznureni i slabi, i da u njima opet vlada divlja priroda. Zato ih je pokrenuo na oholost,

34

da je svako mnio da on drži struk korena, da na nj. reba da gleda, i da rea da ga sluša i pštuje. Potom u igli svoje palate i tajno služili idolu Mamonu; time je rarđen razum neprsvećenih, i živeli su I

adovoljstvu svoga mesa, u ohoti divlje prirde, a služili su i trbuhu u razbludnosti, oslanjali su se na plod drveta koji je ledeo Iznad svih njih, premda u dopali u okvarenost, da bi zahvaljujući tome mogli ponovo da ozdrave. Pa ipak, služili su knezu tame prema nagonu divlje prirde, a krano drvo je moralo da im stoji tek kao prizor; i mnogi d njih iveli su jednako divljim životinjama, i vdili su zao život u oholsti, raskoši i bludničenju; a bogati je sirotoga harčio, njegov znoj i rad, i uz sve to ga pritiskao.

Sva zla dela psala su daroma dobra; akoni su dolazili iz zlog' kvaliteta u prirdi; svako je težio velikom novcu i blagu, oholsti, rasipništvu i sjaju. Ničemu nije' bilo nikakvoga spasa; grđenje, prokli­njanje, grdnja nisu smatrani za orok, i ustavljali su e u jarosnom kvalitetu kao svinje u brlogu. Takvo što su činili psri a ovcama, i nisu adržali ništa do imena plemenitog drveta; njegov pld, snagu i i vot morali su da ostanu izgovor za njihove greho­veo Tako je u to vreme živeo svet, sve osim male skupine koja je rođena osred drače, u veljim jadima i preiru, od svekolikog narda na Zemlji, d Istoka do Zapada. Nije bilo nikakve rke, svi su �iveli u nagonu divlje prirode u nemći, svi osim male kupine koja je bila spašena iz svih narda. Kao što je bilo pre ršnga ada ipre pojavljivanja pleme­nitog drveta u prirdi, tako je bilo i u ovo vreme,

Ali, zbog čega u ljudi na raju tako čvrsto žu· deli za korenom drveta jeste tajna, misterija, i osta­a je J�metnima i mudrima do danas skrivena, a neće e razotriti u visini, već u dibini, u velikoj ezaz­lenosti, jednako kao što je plemenito drvo sa svojim jezgrom i srcem bilo sve vreme sriveno u upućeni-

35

a u pslove sveta; iako su mnili da su stajali na korenu i vrhu drveta, nije to bilo ništa do svetla para prd njihovim čima.

Ai, plemeni to drvo je od početka do dana da­našnjeg s najvećom marljivšću radilo u prirdi, da bi moglo da bude otkriveno svim nardima, go­vorima i jezicima; protiv njega je đavo besneo i pra­skao u divljoj prirodi, i branio se kao jarosni lav. Ali, plemeni to drvo je donosilo sve više i sve slađih pldova, i sve više se otkrivalo mnogima, uprkos to­me što je đavo besneo i praskao, sve do kraja, kada je sve postalo svetlo. Jer je na korenu plemenitog drveta izrasla zelena grana i koren je dobio sok i život, i bio mu je dat duh drveta i preobrazio je plemenito drvo I njegovoj prerasnoj snazi i moći, uz to prirodu, u kojoj je ono izraslo.

Kada se ovo dogodilo, u prirdi su se pojavila dvoja vrata, saznanje dvaju kvaliteta, zlog i dobrog, i bio je otkriven neeski Jerusalim, isto tako carstvo pakla, i to svim ljudima na Zemlji. A svetlost i glas su odjekivali u četiri vetra, a lažni trgovac le od odneva bio asvim otkriven, i njegovi su ga omrzli i iskorenili sa Zemlje.

Kada se ovo dogdilo, pred ponć se divlje drvo sasušilo i sav nard je video sveto drvo, pa i na dalekim ostrvima, i gledao je sa udivljenjem. Bio je otkriven i knez I tami, a njegova tajna je bila razcr bličena, a njegovu bruku i sramotu njegovu videli su svi i saznali su svi ljudi na Zemlji, jer je tajna po­stala svetla. i i to je trajalo jedno kratko vreme, a onda su ljudi napustili svetlost i živeli u zadovolj­stvu svoga mesa do pokvarenosti; jer jednako kao što su se otvorila vrata svetlosti, tako su se otvorila i vrata tame, i iz jednih i drugih su izišle sve snage i veštine koje su dotle bile zatvorene.

J ednako kao što su ljudi od očetka živeli u po­tomstvu divlje prirode, a sada su žudeli za zemalj­

skim stvarima: tako se thelo da i na Zemlji bude,

36

ne olje, vć samo gore. Usred ovoga vremena po­krenute su mnoge velike oluje, d večeri pred ponč i jutro; ali d onoći je izišla velika vdena struja prd sveto drvo i okvarila mnogu plemeni tu granu na svetom drvetu, a psred struje je bilo svetlo, pa e i divlje drvo pokvarilo pred onć. A knez u tami je bio razjaren u velikoj pokretljivosti prirde; jer sveto drvo je talasalo u prirdi, kada se ono otom ubrzo podiglo i htelo da se upali u glorifikovanju svetog, bžanskog majesteta, i da d sebe rodi jaru koja je toliko dugo stajala nasuprot njemu i rvala

• •

e s njim. Tako je talasalo drvo tame, jarsti i pokvarenos­

ti, isto tako grzno, pa pre nego što će i ono bi ti upaljeno, iz njega je izišao knez sa svojim legijama da pokvari plemeniti pld dobrg drveta. - l stajalo je u prirdi strašljivo u jarosnome kvalitetu, u kojem je stanovao knez tame, ljudski govorći, jednako kao što se gleda grozno, strašno vreme kako se navlači, koje se pokazuje grozno i strašno sa mnogim seva­njem na sušu, od čega se čovek prestravljuje. Ono je, naprotiv, stajalo u dobrom kvalitetu, u kojem je stajalo sveto drvo života, čak prijatno, slatko i puno miline, jednako nebeskom carstvu radosti. Ova dva drveta su žestoko talasala jedno protiv drugog, sa svom silinom, sve dok se nije upalila vascela prirda i oba kvaliteta u jdnom trenu. I drvo života je bilo upaljeno u svome sopstvenom kvalitetu vatrom Sv.

duha, a njegov kvalitet je goreo u vatri neeskog

carstva radosti, I neistraživoj svetlosti i jasnoći. U

ovoj vatri su se odredili kvaliteti svih glasova ili

nebeskog carstva radosti, koji su večito bili u dobrom

kvalitetu, a svetlost svetog triniteta svetlela je u dr­

vetu života, i ispunjavala je čitavi kvalitet u kojem

je stajala. l drvo jarosnog kvaliteta, koje predstavlja drugi

deo u prirodi, bilo je takođe upaljeno i gorelo je u vatri gneva Božijeg, s paklenom istucanom korom,

37

•

a jarsni izvor se do večnosti uspinjao, a knez tame a svojim legijama je ostao u jarosnom kvalitetu kao u svome sopstvenom carstvu. U ovoj vatri je nesta­jala Zemlja, zvezde i elementi; jer je sve gorelo isto­vremeno, svako I vatri svoga sopstvenog kvaliteta, i sve je ostalo rastavljeno. Jer se pokrenula starina, u kojem su stanju sve sna!e i sva stvorenja, i sve što se može imenovati, i snage neba, zvezda i elemenata oet su pstale tanke i formovane u onaj oblik u kojem su bile pre početka stvaranja. Samo dva kva­liteta, kvalitet zla i kvalitet dobrog; koji su u pri­rdi bili jedan u drugome i rastavljeni jedan od drugog, a zli knez zla i jarosti je bio dat za večnu kuću zla, ·a ta kuća se zove pakao ili osuda, koju više nikada neče dokučiti ili dodirnuti dobri kvalitet, za­orav svekolikog dobrog, i to u njegovoj večnosti.

U drugom kvalitetu je stajalo drvo večnog ži­vota, a njegov izvor je oticao iz Sv. Trojstva. i u njemu je svetleo Sv. Duh. I proizišli su svi ljudi koji su došli d edra Adamovog, prvg čoveka, sva­ki u svojoj snazi i u kvalitetu, u kojem je rastao na Zemlji. Tu, na Zemlji, oni su jeli od dobrog kvali­eta, koji se tu zove Isus Hrist, svi oni koji su u sebi imali snagu dobrog kvaliteta, koji su bili prihvaćeni u dobrom i svetom kvalitetu i pevali pesmu svoga mladoženje svaki u svome glasu, prema svojoj sve­tosti.

Ali, drvo života, rđeno u svetlsti prirde i duha, koje na Zemlji nikada nije bilo ispravno saz­nato, raslo je u svojoj snazi, ono je iznad svih ljudi na Zemlji davalo hlada, iako u tu bili mnogi nez­naožci i narodi, i oni nedostojni, koji su prihvaćeni u istoj nazi u kojoj su drasli i u kojoj je njihov duh bio zaodeven, i pevali su pesmu njihove snage o plemenitom drvetu včnog života, jer je svako bio glorifikovan prema svojoj snazi.

A sveta priroda je rađala radsne, nebeske plo­dove, jednako kao što je na Zemlji rađala zemaljske

38

u oba kvaliteta, koji u bili zao i dobar, tako je sada rađala nebeske, radostne. A ljudi, koji su sad bili jdnai anđelima, jeli su svaki d plda svga kva­liteta i pevali u esmu Boiju i psmu O drvetu večnga života. A ono je bilo o u kao u nekoj svetoj igri, kao trijumfujuća radst; jer su sve stvari u pčetku bile načinjene u U i takve će stati u svojoj včnosti.

. Ali i oni koji u na Zemlji rasi u snazi drveta gneva, a to znači, koje je nadvldao jarosni kvalitet i koji su bili pokvareni u zlu njihovog duha u nji­hovome grehu, i su takđe izšli, svaki u svojoj snai, a bili su prihvaćeni I carstvo tame, i svaki je bio deven u nazi u kojoj je bio irastao, a njihov e ralj zove Lucifr, onaj koji je isteran iz svetlosti.

A pakleni kvalitet je takđe preiveo pldove, kao što je činio na Zemlji; i samo zato što je dobro bilo dvojeno d njega, on je sada donsio pldove u svome ostvenom kvaitetu. A ljudi koji su sada bi jdnaki duhoma, jeli su svai d plda svoga kvaliteta, kao što je jeo i đavo; jer jednako kao što je razlika u ljudima na Zemlji razlika u kvalitetima, i kao što nisu svi jednog kvaliteta, tako je i kd prognanih duhova, a tako je i u neeskoj raskši, u anđelima i u ljudima, i tako e trajati navek. Amen.

Blagonakloni čitaoće, ovo je ratko ivanje o dva kvaliteta u prirodi, od pćetka do kraja, kako su d njih nastala dva carstva, neesko i stvo pakla, i kako e d tog vremena vijaju jedan protiv drugog i bore se, i na šta će s njima ubuduće izići.

Ovoj sam njii pak dao ime: Koren ili majka ilozofije, astrologije i teologije. E pa znaj, o čemu ova njiga raspravlja

1. Filzofija rasravlja o ožkoj sili, o tome šta je Bog i kakvi u u božijem sšta su prirda, zvezde i elementi, o tome dakle vde svoje oreklo sve stvari, kakvi su neo i Zemlja, tako isto anđeli,

39

•

ljudi i đavoli, uz to neo i pakao, i sve o je stvo­reno, takđe šta su oba kvaliteta u prirdi, na novu pravog razloga u saznanju duha, u tžnji i uzbuđenju ožijem.

. 2. Astrolgija raspravlja o silama prrde, zvez­da l elemenata, kako su iz njib stala sva stvorenja, kako one sve teraju, i u svemu vladaju i deluju i kako preko njih zlo i dobro deluju u ljudima i živo­tinjama, dakle proizilazi da u ovome svetu ,gso­dare zlo i dobro, kao i da u njemu stoji carstvo pakla i nebsko carstvo. Ja nisam io da opisujem putanju svake zvezde, oložaj ili imena, ili kako one a svaku gdinu imaju svoju knjunkciju ili kva­drat i slično, šta svake gne i svakga časa prouz­rokuJU, što su premudri, pametni i duhom ogati IJudl sanali psmatranjem, pažljivim slnjem i duokim razumevanjem i računanjem, blagdareči lskustvu dugog starenja Ja to nisam izučavao i učio , a ostavljam učenima da raspravljaju o tome; nego Je mOJa nakana da pišem o duhu i smislu, a ne na snovu osmaranja.

3 . Teolgija raspravlja o carstvu Hristovome, O tome kako je ono stvoreno, kako ono stoji nasuprot arstvu pakla, takođe o tome kako ono u prirdi vdi orbu sa carstvom aa, pa kako ljudi mogu verom i duhom da nadvladaju carstvo pakla i trijumfuju u ožanskoj sili, i da dostignu večno blaženstvo, i kako da dnesu poedu u orbi; takđe, kako čovek dejstvo m akleng kvaliteta baca u propast samog sebe, i najosle, na šta će izići i s jim i s drugim.

Gornji naslov: Jutarnje rumenilo na istoku, je­ste tajna, misterija prćutana pametnima i mudrima ovoga sveta, koju će ubrzo morati da dožive i saz­naju. A onima koji ovu knjigu budu čitali iz prost­re, a s prohtevom svetog duha, onima koji svoju nadu polažu samo I Boga, on? neće biti tajna, nego otvoreno saznanje. - Ne kanim da objašnjavam ovaj naslov, već ostaVljam nepristrasnom čitacu koji se u ovome svetu rve u dobrom kvalitetu da presudi.

40

Ako pak ni ametnjakvić, koji I jrnom kvalitetu drđuje valitet, bude d do ove njige, protiviće se onako kako e neko i stvo pakla valjaju jno protiv drugg i jsu. Najre, aće K sam se previsoko vinuo u oanstvo i da i vo što ne priči. Potom će kaati da e hvÇ Svetim duhom; dakle, morao bib tako i da živim, i to čudi­a da dokažem. e, kazače da to m z želje a slavom. Cetvrto e ati, da a to m dovoljno ućen. Peto, njega e jediti velika prstota piščeva, a da je običaj sveta da gleda samo u visoko i da se jedi na protu.

Pristrsnim menjakovićima m da suprot­stavim prace prvoga sveta, koji su takđe bili prosti, przirani ljudi, protiv kojib su sneli i urlali i svet i đavo, kao u vreme Enoha, I kojem su sveti ci najpre silno ropovedali o imenu njem; i oni e na neo u igli telom, a sve u videli

čima, a Sveti Duh e otrio samo u njibovom duhu. To psle vidimo u drugom svetu takđe kd svetih praotaca, 'patrijaraha i profeta, koji u dojdnog bili te< prsti ljudi, u jdnu ruku obični pastiri. Kao što je i Meija Hrist, junak u orbi u prirdi, bio čovek, iako je bio nez i kralj ljudi, ipak se u ovome svetu držao u velikoj prstoti; tako u i njegovi astoli dojednog bili samo sirmi, otcenjivani ribarski momci i mali ljudi. Da, Hrist štae zahvaljuje svo­me' neeskom u što ga je držao daleko d pametnih i mudrib ovga sveta, a otrivao dci. Matej l l . Uz to se vidi kako u i oni na isti način bili siromašni grešnici i da su oe tenje, zlu i dobrom, imali I

sebi u prirodi. i i da u na isti način protiv greha sveta, čak protiv svga sostvenoga greha proove­dali i učili: činili u to po želji Svetga duha, a ne iz pomame za 1avom. I tako i nisu imali ništa d vlastitih snaga i spsobnsti ili da su mgli da uče I tajnama božijim, nego se sve zbilo o želji Božijoj.

Dakle, ni o sebi samom ne mgu ništa drugo da kažem, da se ohvalim ili napišem, do da sam prost

41

ovek, uz to ri grš. lik i a kl dna moram da se mm: de, oprsi m grbe e! i kazujem s astoa: O de, i si nas izbavio rvlju tvojom! Ni ja se m gao U neo i m vido sva dela i stvorenja ožija, ngo se to isto neo otrilo u mome hu; a kako ni volja a otrićem, i mo ja prirdna volja, nego je želja duha, morao sam zbg toga da pretrpim takđe nge nemilsti đavolove. i duh čovekov nije dšao samo iz zvezda i elemenata, nego je u njemu srivena i isra svet­lsti i sile Božije. Nije to prana reč koja stoji u l. Mojs. l , 21: I stvori Bog čovjeka o obličju svoje­mu, po obličju ožijem stvori ga. Jr to š a ra­ua, što je stvorn iz čitavg suštastva ožva.

Telo je d elemenata; zato ono mora i da se ri elemenima. Dua svoje poreklo ne vdi samo d tela, a iako nastaje u telu i njen je četak telo, ipak svoj izvor ima d spolja u ee i roz vazduh; tako i u njoj gospdari Svei duh isto onako kao što sve ispunjava i onako kao što je sve u Bgu i sam Bog u svemu._.

Zato što je Sveti duh u duši kao stvorenje, kao vojina duše, ona istražuje do u božanstvu i u pri­rodi takođe; jer, ona ima svoj izvor i prisče u su­štstvu čitavg ožanstva. Kada se ona upali Svetim duhom, tada vidi šta Bog, njen otac, radi, kao što sin u kući dobro vidi šta radi otac; ona je koleno ili

dete u kući nebeskog Oca. Kao što oko gleda do u vezde, odakle vdi svoje prvo oreklo, tako, dakle, i duša gleda do u božansko suštastvo, u kojem živi.

Ali za to što duša ima svoj izvor u prirdi, a I

prirodi je zlo i dobro, a i čovek se grehom bacio u jarost prirde, te se, dakle, duša svaki dan i svaki čas kalja grehom, njeno je saznanje iskomadano; jer, jarost koja gospdari u prirdi gosdari u duši. i Sveti duh ne pada u jarst, nego gospdari u izvoru duše, koji je u svetlosti božijoj ; i bori se protiv jarosti u duši. Zato što duša ne može ni u jednom otpunom saznanju da dođe do kraja u ovom životu,

42

pošto se svetlost i mrak rastavljaju, a jarost se telom troši u zemlji; osim toga, duša jasno i razgovetno u Bogu vidi svoga oca. Ali kad se duša zapali Svetim duhom, onda trijumfuje u telu i puca kao velika vatra, tako da srce i bubrezi drhte d radosti. Ali to nije neko veliko i duboko saznanje u Bogu, njenom cu, nego ljubav prema Bogu, njenom ocu, trijum­

fuje u va tri Svetoga du� . • a. Ali, saznanje božije �e u vatri Svetog duha zasi­

ti, i najpre malo kao zrno goriščino, kao što ga Hrist upoređuje (Mat. 1 3), ono iza toga poraste veliko kao drvo i širi e d sebe u Bogu, tvorcu svome, kao. što

•

kapljica vode u velikom moru ne može da pravi veli-ke talase, ali u njoj ide velika voda · koja može da učini nešto više.

A to je ono što se desilo, ono što se dešava i ono što će se desiti, isto tako širina, dubina i visina, blizu i daleko u Bogu kao jedna stvar, jedna poj­mljivost; i sveta duša čovekova takđe vidi isto to, ali u ovome svetu samo parče po parče. I često ona smetne sa uma da ona ne vidi ništa; jer, đavo je žestoko goni u jarosni izvor, koji je u duši, i često �krije plemeni to rno gorišičina; zato čovek stalno mora da se bori.

Na takav način, u takvom saznanju božijem kanim da pišem u ovoj knjizi o Bogu, našem ocu, I

kojem je sve i koji je sam sve; kanim da raspravljam kako se sve rastaVlja i kako je stvoreno i izazvano, i kako se kreće I čitavom drvetu života.

Ovde ćeš videti pravu osnovu božanstva, i kako je pre vremena sveta bilo jedno suštastvo; takođe, kako su bili stvoreni sveti anđeli, i iz čega; pa o strašnom padu Luciferovom i o padu njegovih le­gija; takođe, iz čega su stvoreni nebo, Zemlja, zvezde i elementi, isto tako u Zemlji metali i stene, i sva stvorenja; kakvo je rođenje života i telesnosti svih stvari; takođe, šta je pravo nebo, na kojem stanuje Bog i njegovi sveti, i šta j e gnev božiji i paklena

43

vatra, i kako je sve bilo upaljeno: in summum, šta ili kakvo je suštastvo svih suštastava.

Prvih sedam poglavlja raspravlja, ne baš bog­znakako i pojmovno, o suštastvu Boga i anđelima s alegorijama, da bi čitalac korak po korak konačno došao do dubokog smisla i prave osnove. U osmom oglavlju govori se o dubini u ožanskom suštastvu, i tako redom, što dalje, to dublje. C .. to se gdekoje secies ponavljaju ili opisuju sve dublje, zarad čita­čeve, a i same moje slabe pojmljivosti.

A ono što u ovoj knjizi nađeš ndovoljno objaš­njenim, kasnije ćeš naći jasnim i razgovetnim; jer, zbog naše pokvarenosti saznanje je naše krnje i nije najdared savršeno, kao što je ova knjiga čudo sveta, koje će razumeti sveta duša.

Njome čitaca preporučujem ogatoj i svetoj ljubavi Božijoj.

1. POGLAVLJE

o pTouča vanj. božanskog sŠtastva u pTiTodi, o oba kvaliteta:

Iako meso i krv ne mogu da dokuče božansko suštastvo, nego duh kada se od Boga osvetli i za­pali, kada već kanimo da govorimo o Bogu i šta je Bog, onda moramo marljivo da razmisimo o sila­a u prirodi, uz .to i o celokupnom stvaranju, o Nebi i Zemlji, kao i o zvezdama i elementima, i o stvorenjima, pošto su ona proizišla iz istih onih, a i o svetim anđelima, đavolima i ljudima, i o Raju i Paklu.

U takvom razmišljanju nalazimo dva kvalite­ta, dobri i zli, koji su na ovom Svetu u svim sila­ma, u zvezdama i elementima, kao i u svim stvore­njima, jednog u drugom ako jednu stvar; a i ne postoji nijedno stvorenje od mesa u prirodnim ži-

44

votima da nema u sebi oba kvaliteta. Ovde pak mo­ramo da razmislimo šta znači reč kvalitet ili šta jste kvalitet. Kvalitet je pokretljivost, patnja ili gonjenje neke stvari, kao što je vrelina koja sa­goreva, goni i proždire sve što I nju dođe, a nema njenih svojstava. Naprotiv, sve što je hladno, mokro i mračno, ona osvetljava i zagreva, i ono što je meko čini tvrdim. Ali, ona ima još dve species I sebi: kao što su, naime, svetlost i jarost; o njima treba primetiti sledeće. Svetlost koja čini srž vrelina je sama po sebi prijatan i radostan prizor, snaga ži­vota, osvetljavanje i prizor stvari koja je daleko i komad je ili izvor neeskog carstva radosti. Jer, ona oživljuje i okreće sve u ovome svetu; svako meso, isto tako drveće, lišće i trava rastu I ovom svetu blagodareći snazi svetlosti i u njoj nalaze svoj život kao I onome što je dobro. Tome nasu­prot, vrelina I sebi ima i jarost, jer sagoreva, pro­ždire i kvari; ta ista jarost izvore, goni i uzdiže se I svetlosti i pokrće svetlost: rve se i bori I

svome dvostrukom izvoru sa sobom. I ona je stvar, ali ona ima dvostruki izvor. Svetlost ostoji u Bogu bez vreline, ali ne postoji u prirdi; jer, u prirdi su svi kvaliteti jedni u drugima kao jedan kvalitet,

•

onako kao što Bog jeste sve i kao što od njega sve proističe i polazi. Bog je srce ili izvor-studenac prirode, iz njega sve vodi poreklo.

V relina pak gospodari u svim silama prirode i agreva sve, i izvor je I svemu; inače tamo gde ne bi toga bilo, voda bi bila odveć hladna, a zemlja bi se skočanjila; a ne bi bilo ni vazduha. - Vrelina gospodari u svemu, u drveću, u bilju i u travi, i poreće vdu, pa blagodareći izvorima vode iz zemlje raste bilje i trava; ona znači kvalitet zato što što izvire I svemu i podiže sve.

Ali, svetlst u vrelini daje svim kvalitetima snagu, te je sve ljupko i puno milja. Vrelina bez svetlsti nij e drugim kvaitetima ni od kakve ko-

45

risti, nego je kvarenje dobrog, zli izvor; jer ona sve kvari u vrelini jarosti. Dakle, svetlost u vrelini je ivi izvor studenac u koji se uliva Sveti duh; ali ne i I jarosti. i, vreina pokreće svetlost, da ova muči i goni, kao što vidimo zimi kada je svetlost Sunca ipak na Zemlji, ali vreli zrak Sunca ne mo­že da dopre do Zemlje i zato ne raste nikakav plod.

o određivanju kvaliteta hladnoće

iadnća je takođe kvalitet kao što je to vre­lina, ona određuje kvalitet I svim stvorenjima, I

svemu što je ·· postalo od prirde i u svemu što se I njoj kreće, I ljudima, životinjama, pticama, ri­bama, crvima, liĆu i travi, i protivstavljena je vrelini i određuje kvaitet u njoj kao da je jedna stvar; ali ona se odupire jarosti vreline i gasi vre­linu.

Ali, i ona ima dve species I sebi, o kojima treba primetiti da, naime ona prva, rashlađuje vrelinu i sve čini ljupkim i punim milja, i I svim stvore­njima je kvalitet života; jer nijedno stvorenje ne može da postoji izvan hladnoće ošto je ona pateča, goneča pokretljivost u svim stvarima. - Druga spe­cia je jarost; pa tamo gde se dočepa vlasti, ona obara i kvari sve kao vrelina: u njoj ne može da postoji nikakav život pošto joj se vrelina ne odupire. Ja­rost hladnoće je kvarenje svog života I kući smrti, kao što je to i jarost vreline.

o određivanju kvaliteta vazduha i vode

Vazduh svoje poreklo ima u vrelini i hlad­nĆi; jer vrelina i hladnoća od sebe silno gone i ispunjavaju sve od čega postaje živući i delujući okreti . Ali kad hladnoća ublaži vrelinu, onda se oba kvaliteta razblaže, a gorki kvalitet to sažima i pretvara u kapljicu; ali vazduh svoje poreklo i

46

najveći pokret dobija d vreline, a voda d hla­dnoće.

Dva e kvaiteta pak stalno rvu jedan s drugmi; vrelina proždire vodu, a hladnoća izlazi na kraj s vazduhom. Pa pošto je vazduh uzrok i duh sveg i vota i sveg pokreta na Zemlji, to sve dobija svoj život od vazduha i izvan vazduha ne može postojati ništa što se kreće, a što je na ovome svetu.

Voda takođe pati u svim živečim i delajućim stvarima na ovome svetu; od vode se sastoji telo svih stvari, a d vazduha duh, bilo to u mesu ili u rastinju iz zemlje, a ovo dvoje dolazi iz vreline i hladnoće, i jedno s drugim dređuje kvalitet kao jedna stvar.

Ali, kod ova dva kvaliteta treba uoćiti i dve osebne species, a to su životnost i smrtno dejstvo. Vazduh je živi kvalitet pošto je ublažen u nekoj stvari, a Sveti duh gospodari u blagosti vazduha, i sva stvorenja u u njemu vesela. Ali, on t.kđe ima jarost u sebi, jer ubija i kvari svojim groznim dizanjem. A određivanje kvaliteta svoje poreklo do­bija od jarosnog dizanja, jer se pati i goni u svemu onome u čemu je poreklo života i blagodareći čemu ostoji; zbog toga i jednog i drugog mora da bude u ovome životu.

Voda takođe ima jarosni, smrtni izvor u sebi, jer ubija i proždire; zato sve što živi i deluje mora u vodi da istruli i da se pokvari.

Dakle, vrelina i hladnoća su jedan uzrok i po­reklo vde i vazduha, u kojima sve deluje ,i stoji; svaki život i pokretljivost stoje u onome o čemu ka­nim jasnije da pišem kada budem pisao o stvaranju zvezda.

47

. 1 I

o uticajima drugih kvaliteta L tri elementa: vatri, vazduh L i vodi

o gorkom kvalitetu

Gorki kvalitet je srž u svakom životu; kao što u vazdu hu sažima vodu, da se ona izdvaja, dakle, i u svim stvorenjima, tako i u svemu što raste na Ze­mlji; jer, lišće i trava dobijaju svoju zelenu boju d gorkog kvaliteta. Ako je pak gorki kvalitet ublažen u stvorenjima, onda je srž ili radost u njima; jer, razara sve druge zle kvalitete, i početak je ili uzrok radosti i smeha. A kad se okrene, čini stvorenje uzdrhtalim i radosnim, i podiže mu čitavo telo; a to je jdnako prizoru neeskog carstva radsti, uzdiza­nju duha, duh i snaga u svemu što raste iz zemlje, majka života.

Sveti duh se moćno komeša i goni u tom kvali­tetu; je, on je komad neeskog carstva radosti, kao što kanim kasnije da dokažem. Ali, on takđe ima još jednu speciu u sebi, a to je jarost koja je uistinu kuća smrti, kvarenje sve:a što je dobro, trUljenje i trošenje života u mesu. Pa kada se odveć uzdigne u prirodi i zapali u vrelini, rastavlja meso i duh, i mora da donese smrt stvorenju, jer on pati i potpa­ljuje elemenat vatre u kojem ne može da opstane nijedno meso zbog velike vreline i gorčine.

o slatkom kvalitetu

Slati kvalitet je protivstavljen gorkom i ve<r ma je ljubak i mio kvalitet, okrepIjenje života, ubla­ženje jarosti; on sve čini milim i prijatnim u svim stvorenjima, daje miris i ukus svemu što raste iz ze­mlje, i lepe je zelene, bele i rumene oje. On je pri­zor i izvor blagsti, slast nebeskog carstva radosti, dom Svetog duha, određivanje kvaliteta ljubavi i milosrđa, radost života. Tome nasuprot, on ima u sebi

48

i jarosni izvor smri i kvarenja; a kad se upali u gorkom kvalitetu u elementu vde, rađa bolest i -lsne otekine i kvarenje mesa. A kada se upali, u vrelii gorčine, okužuje elemenat vazduha, iz čega. se rađa bra, galopujuća boleština i nagla smrt.

o kiselom kvalitetu

Kiseli kvalitet protivstavljen je gorkom i slatkom i nežno u blŽuje sve, okrepijenje je i gašenje kada e dveć pdignu gorki i slati kvalitet, prohtev u čulu ukusa, pohlepa života, radost puna patnje u svim stvarima, prohtev, žudnja i ohlepa nebeskog carstva, mirna slast duha: on ublažuje u svim živim i patnjama punim stvarima. Ali i on u sebi ima izvor zla i kvarenja; a ako ga se pojavi mnogo, ili ako izvire u stvarima, pa se zapali, onda rađa žalost i melan­holiju; u vdi smrad, zbrku i lom, zaborav svega što je dobro, žalost života, kuću smrti, četak žalosti i raj radovnja.

o oporom ili slanom kvalitetu

Slani kvalitet je dobra temeracija u gorkom, slatkom i kiselom kvalitetu, i sve čini nežno ljupkim; doleva pdizanju gorkog kvaliteta, kao i slatkom i kiselom, da se ne upale; on je oštar kvalitet, pohlepa čula ukusa, patnja života i radosti. Tome nasuprot, i on I sebi ima jarst i kvarenje. Kada se zapali u vatri, rađa tvrd, krvoločan, kamenit soj, jarosnu pa­tnju, kvarenje života: od njega u mesu raste kamen, d njega meso trpi veliku muku. Ali, ako se zapali u vodi, onda rađa u mesu svrab, čireve, vrengu, šugu i gubu, žalosnu kuću smrti, bedu i zaborav svega što je dobro.

49

2. POGLAVLJE

Uputstvo kako treba psmatrati božansko i prirodno suštastvo

Sve ovo, kako je gore kazano, znači kvalitet zbg toga što sve to I dubini, nad zemljom, na zemlji i I

zemlji jdno s drugim određuje kvalitet kao jdna stvar, i ima različite sile i dejstva, ali samo jednu majku, iz koje sve stvari proističu i izviru; a sva stvorenja sačinjena su iz tih kvaliteta i proizilaze iz njih, i žive I njima kao I utrobi svoje majke. Tako i zemlja i stenje I njima imaju svoje )reklo, i sve što raste iz zemlje živi i izvire iz sile tih kvaliteta: to nijedan uman čovek ne može da porekne.

Ta dvostruka patnja, zla i dobra, u svim stvarima proizilazi iz zvezda; pa kao što se sva stvorenja na Zemlji nalaze u svom kvalitetu, tako je i sa zvezda­ma. Jer, svojom dvostrukom patnjom sve ima svoju veliku pokretljivost, trčanje, jurenje, paćenje, te­ranje i rašćenje. Jer, blagost u prirdi je sokojni mir; ali jarost I svim silama pokreće sve, trčeći i jureći, uz to rađajući. Jer, kvaliteti koji gone rađaju prohtev I svim stvorenjima za zlim i dobrim, da sve jedno drugo ište, jdno s drugim se meša, napre­duje, splašnjava, prolepšava se, kvari, voli i zavidi. U svim stvorenjima na ovom svetu je dobra i zla volja, i patnja u ljudima, životinjama, pticama, riba­a, a isto tako u svemu onome što je na njemu, u zlatu, srebru, koiteru, bakru, gvožđu, čeliku, kao i u zemlji, u stenama, u vodi, i u svemu što se može proučavati.

Ništa nije u prirdi, pošto dobro nije u njoj; sve vri i živi u toj dvostrukoj želji, ma šta to bilo, ne izuzimajući ni anđela i jarosnog đavola; jer se ovi razlikuju i svaki od njih živi i određuje kvalitet i gosodari u svom sopstvenom kvalitetu. Sveti anđe­li žive i dređuju kvalitet u svetlosti u dobrom

50

kvalitetu, u kojem gospodari Sveti duh. Đavoli ži­ve i gospdare I jarsnom kvalitetu, I kvalitetu gneva i srdže ili kvarenja_

Ali, oni su, i jedan i drugi, zli i dobri anđeo, stvoreni iz kvaliteta prirode, iz kojeg su nastale sve stvari; jedino je određenje kvaliteta u njima ne­jednako. - Sveti anđeli žive u sili blagosti svet­losti i carstva radosti, a đavoli žive I sili rastuće i uzdižuće patnje jarosti, užasavanja i mraka, i ne mogu da dohvate svetlost, jer u njoj su sai see sablaznili svojim uzdizanjem, kako ću to kasnije pisati o stvaranju_

Ali, pošto ne želiš đa veruješ da sve ll ovom svetu potiče d zvezda, to ću ti ja dokazati; ali, ukoliko nisi neka cepanica, i ako imaš ioie pameti, upamti sledeće.

Prvo, pogledaj Sunce koje je srce i kralj svih zvezda, i svim zvezdama daje svetlost d izlaska do zalaska, i obasjava sve i zagreva sve; sve živi i raste u njegovoj sili; uz to, tako stoji radost svih stvorenja u njegovj sili. Kad bi se ono uklonilo, smračilo bi se i zahladnilo, i ne bi uspeo nijedan pld, a ljudi i životinje se ne bi razmnožavali; jer bi e ugasila vrelina, a seme bi se u svemu ohladilo i obamrlo bi.

O kvalitetu Sunca

Ako hćeš da budeš filozof i poznavalac pri­rođe i prollčavaš božije suštastvo I prirodi, kako je sve stvoreno, onda moli Boga za njegov Sveti duh, bude li hteo da te njime osvetli. Jer, u tvom mesu i krvi ne možeš dohvatiti takvo što; premda si ti to čitao, ipak je pred tvojim očima samo dim i tmina: jedino u Svetom duhu, koji je u Bogu, i u čitavoj prirdi, iz koje su nastale sve stvari, možeš da istražujš sve do celog tela Božijeg, koje je pri­roda, kao i sve do svetog trojstva. Jer, Sveti duh

51

izlazi iz Svetog trojstva i gsodari u celom telu ožijem, to jest u čitavoj prirdi.

Kao što d h jednog čoveka u celom telu gosp<r dari I svim žilama i ispunjava čitavog čoveka, tako i Sveti duh ispunjava čitavu prirodu i srce je pri­rode, i gospdari u dobrim kvalitetima u svim stva­rima. Ako ga pak imaš I sebi, da osvetljava i ispu­njava tvoj duh, onda ćeš razumeti šta je napisano I

onome što sledi; ali ako ga nemaš, ići će ti kao mud­rim neznabožcima koji su se nameračili na stvara­nje i hteli bi da ga istražuju iz sopstvenog uma, i koji su I svojim izmišljotinama došli sve do Br žijeg lica, a ipak nisu mogli da vide i u saznanju

Boga su bili sasvim slepi. Kao što ni deca Izraela nisu mogla u pustinji da vide lice Mojsijevo, zato što je on morao da se pokriva velom kada bi izla­zio pred nard. A radio je to zato što oni još nisu mogli da razumeju pravog Boga i volju njegovu, koja je živela među njima: zato je veo bio znak i namenje njihove zaslepljenosti i nerazumnosti. Ko­liko ni delo ne može da dostigne svga majstora, toliko ni čovk ne može da dostigne Boga, tvorca svojega da dosegne i sazna, makar da ga osvetljava Sveti duh, što se dešava samo onima koji se ne osla­njaju na same sebe, nego polažu svoju nadu i volju samo u Boga i kreću se u Svetom duhu: koji su jedan duh s Bogom.

Ako čovek hće na pravi način da posmatra Sunce i zvezde, njegovo telo, dejstvo i kvalitete, onda će I njima tačno naći da je sila zvezda priro­da. - Ako čovek posmatra celi Cirkulum ili vascelu kružnu putanju zvezda, onda će brzo nači da je ona majka svih stvari ili prirde, iz koje se sve krće; a sve stvari su iz istih tih sila stvorene i u njima več­no ostaju. Pa iako će se na kraju ovog vremena preobraziti, pošto se dobro i zlo ivoje, ičak će anđeli i ljudi u sili prirde, od koje su dobili svoj prvi pčetak, večno ostai u Bogu. Ti, međutim,

moraš ovde da odigneš svoj duhovni pogleđ u Bo-

52

ga i da posmatraš kako celokupna prirda sa svim silama koje u njoj postoje, uz to kako prostranstvo, dubina, visina, nebo, Zemlja i sve što je u njima, i iznad ne ba, da osmatraš, velim, kako sve to jeste ožije telo; i sile zvezda jesu žile kucavice u prird­

nom telu Bga u svome svetu. Ti ne smeš zamišljati da se u C0psu zvezda

nalai svekoliko likujuće Sveto trojstvo, Bog otac, sin i Sveti duh, u kojem nema zla, nego je presv.etli večni izvor radosti, koji je nerazdvoj"iv i nepro­menljiv, da nijedno stvorenje koje stanuje i jeste iznad C0pusa zvezda u sebi samom, ne može do­voljno da se dohvati i izrazi; njegovu dubinu ne može da izmeri nijedno stvorenje. Ali, to ne treba razumeti tako kao da on apsolutno nije u Cpusu zvezda i u ovom svetu; kao što se priča. Sve, ili: d pamtiveka, ili sve u svemu, tako treba da razu­meš vasceloga Boga. Uporedi ga s čovekom koji je stvoren prema slici ili obličju Božjem, kao. što je napisano u Mojsija, 1 . knjiga, l, 27.

Unutrašnjost ili prazan prostor u telu čoveka jeste i znači du binu između zvezda i Zemlje; celo telo sa svim ostalim znači neo i Zemlju, meso na­či Zemlju i od zemlje i jste; krv znači vdu i d vode i jeste; dah znači vazduh i jeste vazduh; mehur, u kojem kvalitet dređuje vazduh, znači dubinu između zvezda i Zemlje, u kojoj kvalitet dređuju vatra, vazduh i voda, a na način elemena­ta, kao u du bini iznad Zemlje. Zile znače tokove sila zvezda, a i jesu tokovi sila zvezda; jer zvezde u svojoj sili gospdare u ilama i gone ljude u njihov oblik. Utroba ili creva znače dejstvo zvezda ili trošenje; sve što je stvoreno iz njihove sile. što su one same stvorile, troše one same opet i sve o sta­je u njihovoj sili, a creva i jsu trošenje svega što čovek trpa u njih, i svega što je izraslo iz sile zvezda.

Srce u čoveku znači vreli nu ili elemenat vatre. a i jeste vrelina; jer vrelina svoje poreklo ima u

53

srcu I čitavom telu. Mehur znači elemenat vazduh, a u �jemu i gosodari vazduh. Jetra znači elemenat vod u, a i jeste voda; jer iz jetre dolazi krv u čitavo telo i u sve udove; jetra je majka krvi. - Noge zna­če blizinu i daljinu, jer u Boga su b�zina i daljina jedna stvar, a čovek nogama može stići blizu i da­leko; a ako bi i hteo, u prirdi on nije ni blizu ni daleko, jer u Boga je to jedna stvar.

Ruke znače svemć Božiju; jer kao što Bog u pri­rodi može sve da promeni i od toga da načini šta hoće, tako i čovek može svojim ruma sve ono što je izraslo iz prirode ili stvoreno da promeni i d tga svojim rukama načini šta hće; on rukama vla­da nad delom i suštastvom vascele prirode, pa one s pravom znače svemć Božiju .

•

vde pak zapiši dalje

Citavo telo, do vrata, znači i jste kružna puta­nja zvezda, kao i dubina između zvezda, I kojoj gospodare planete i elementi. Meso znači zemlju; ona je ukočena i nema pokretljivsti, dakle, ni meso u sebi samom nema uma, pojmljivosti ili okretlji­vosti, nego se kreće d sile zvezda, koje vladaju u mesu i žilama. Dakle, ni zemlja ne bi donosi l plo­da, niti bi iz nje nicao metal, zlato, srebro, bakar, gvožđe i kamen, da u njoj nisu delovale zvezde; iz nje ne bi nikla ni travčica z dejstva zvezda. Gla­va znači neo; ona je na telu izrasla sa žilama i to­kovima sila, a sve sile idu iz glave i mozga u telo, I žile kucavice koje su u mesu.

A nebo je pak prijatna dvorana radsti, u k­joj su sve sile koje u u prirdi, u zvezdama i ele­mentima, ali ne tako tvrde, .i ne teraju i ne pate to­liko. J er, svaka neeska sila ima samo jednu speciu ili oblik sile, jasnu i sasvim blago pateću, i ne zlu i dobru jdnu u drugoj, kao što je u zvezdama i ele­mentima, nego jaču i čistiju. Ono je stvoreno od sredstva vode, ali u njemu ne dreduje kvalitet kao

54

što određuje u elementima; jer jarost nije u njemu. Ali pored svega toga nebo pripada prirdi; jer iz neba zvezde i elementi dobijaju svoje poreklo i silu. A nebo je srce vode; kako u svim stvorenjima, tako I svemu onome što je na ovom svetu vda je njegova srž N ništa ne može da opstane z vde, bilo to u mesu ili izvan mesa, I svemu što raste na Zemlji, ili u metalu i kamenu: voda je, dakle, u svim stva­rima jezgro ili srce.

Nebo je, dakle, srce u prirdi, u kojoj su sve sile, kao i I zvzdama i elementima, i jeste meka i blaga materija svih sila, kao što je mozak u glavi čoveka. Neo pak upaljuje svojom silom zvezde i elemente, da one pate i gone: tako i glava čoveka, kao nebo. Kao što su na nebu sve sile blage i pri­jatne, uz to su pune radosti i dređuju kvalitet: tako su u glavi ili mozgu čoveka sve sile blage i pune radosti. I kao što neo iznad zvezda ima dvo­rac ili tvrđavu, a sve sile ipak idu iz neba u zve­zde: tako i mozak ima dvorac ili tvrđavu pred te­lom, a sve sile ipak idu iz mzga I telo i u čitavog čoveka.

Glava I sebi ima pet čula: vida, sluha, mirisa, ukusa i seta; u njima kvalitet odrđuju zvezde i elementi, u njima nastaje zvezdani duh zvezda i prirodni duh u ljudima i životinjama; u njima iz­vire zlo i dobro, jer ona je kuća zvezda. Zvezde od neba uzimaju takvi silu da u mesu, I ljudima i ži­votinjama, mogu da stvore živ i pokretan duh. Kao što kretanje nea pokreće zvezzde, tako i glava okreće telo.

Ovde otvori ći tvoga duha i gledaj u Boga, tvorca tvoga. Ovde se sada postavlja pitanje: otku­da nebu takva sila, ili odakle je ono uzima da je u stanju da proizvede u prirdi takvu okretljivost?

Ovde pak moraš gledati iznad i izvan prirode, u presvet!u, trijumfaInu ožansku silu, u nepromen­ljivo Sveto trojstvo, koje je trijumfalno, izvorno, okretljivo suštastvo, i u njemu se nalaze sve sile

55

kao u prirdi. Jer, ono je večna majka prirde, iz njega je ostalo neo, iz njega su postali zemlja, zvezde, elementi, anđeo, đavo, ljudi, životinje i I

njemu se sve nalazi. Ako se sOmenu neo i zemlja, zvezde i ele­

menti, i sve ono što e u njima nalazi, i sve što se nalazi inad svih neea: onda se time ominje celi Bog, koji se u tim ezbrojnim suštastvima prika­zao u svojoj sili koja potiče od njega, dakle, prikazao se kao stvorenje.

Ali, Bog je u svome trojstvu nepromenljiv; nego sve što je na nebu i na Zemlji i iznad Zemlje, ima jedan izvor i poreklo I sili koja izlazi iz Boga.

Otuda, ovde ne treba da zamišljaš da u Bogu zlo i dobro izviru i jesu, nego je sam Bog dobro, i ima ime od dobrog, on je trijumfalna večna radost. Samo iz njega izlaze sve sile, koje možeš da istra­žuješ I prirodi, i koje su I svim stvarima.

Mogao bi pak da kažeš: u prirodi je zlo i dobro; ako sve st varj dolaze d Boga: onda i zlo mora doći d Boga.

Gle, čovek čovek I sebi ima žuči, to je otrov, i ez žuči ne može da živi, jer otrov pokrće zvezdane

'duhove, ispunjava ih radostima, donosi im trijumfa .i ini ih nasmejanima; jer on je izvor radosti. Ali,

ako se on zapali I nekom elementu, onda kvari ce­log čoveka; jer gnev I zvezdanim duhovima dolazi d otrova. Kad se, naime, žuč podigne i procuri do srca, onda zapali zvezdane duhove koji vladaju u ri i žilama u elementu voe; tada čitavo telo zadrhti d gneva i otrova žuči. Baš takav izvor ima i radost, i takđe iz te supstance, kao gnev. A kad se žuč zapali u ljubavi punom i slatkom kvalitetu, u onome što js čoveku drago, onda čitavo telo za­drhti pred radošću, kojom se katkad zaraze zvezda­ni duhovi ako s� žuč previše pdigne i u slatkom kvali tetu zapali.

Ali, takve supstance nema u Bogu; jer on nema meso i krv, nego je duh, u kojem su sve sile. Jov.

56

4, 2, kao što se molimo u čenašu: Tvoja je sila (Mat. 6), ikao što Isaija o njemu piše: Jer nam se rodi dijete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savjetnik, og silni, otac vječni, knez mirni (Isaija 9,6).

Gorki kvalitet se takođe nalazi u Bogu, ali ne na isti način kao žuč u čoveku, već predstav­lja izvesnu silu koja večno traje, neki trijum­falni izvor radosti koji je znatan. Pa iako u Moj-sija stoji napisano (2. Mojs; 5. Mojs, 4, 24): ja sam gnevan, revnostan Bog, uprkos tome ne treba mi­sliti da e Bog u sebi samom razgnevljuje, ili da se vatra gneva pretvara u Sveto trojstvo. To nikako ne može da bude; pa i stoji: zog onih koji me mrze, u ta stvorenja se pretvara vatra gneva. A kad bi se og I Sebi samom razgnevio, onda bi gorela vascela priroda, a ne u Bogu: ali d Boga e goreti trijum­falna radost, kako od kako je sveta i veka nikada nije bilo i drugačije neče ni biti. Ali trijumfalna radst u Bogu, koja pdiže i pati, donosi nebu tri­jumf i okreće ga, a nebo pokreće zvezde i elemente, a zvezde i elementi pokreću stvorenja.

Iz sila Božijih nastalo je nebo; iz neba su na­stale zvezde; z zvezda su nastali elementi; iz eleme­nata su nastali Zemlja i stvorenja. Tako sve ima svoj očetak, sve do anđela i đavola, koji su stvoreni pre stvaranja neba, zvezda, Zemlje i iste te sile iz koje su nastali nebo, zvezde i Zemlja.

Ovo je, dakle, kratak uvd ili "putstvo, kako treba posmatrati ožansko i prirodno suštastvo.Od sada kanim da opisujem pravu osnovu i dubinu, šta je Bog, i kako je sve u suštastvu Božijem stvoreno. - Ovoga je, doduše, d kako je sveta i veka jedan deo stao sakriven i nije dato čoveku da s umom njegovim azna; ali ošto Bog u prostoti kani da se otkrije u ovom vremenu, dao sam da sila i volja njegova uzavru, a ja sam samo varnica. Amin.

57

^. POGLAVLJE

o savršenom telu anđeoske kraljevine, velika tajna

Anđeoske raljevine su formovane potpuno pre­ma božanskom suštastvu i nemaju nijedan drugi oblik do oblika koje ima božansko suštastvo u svome trojedinstvu; jedino je ta razlika što njihova tela jesu stvorenja koja imaju očetak i kraj, i što carstvo I kojem ona imaju svoju oblast nije njihovo telesno vlasništvo koje one imaju po prirodnom pravu, ·već carstvo Boga Oca koji ih je stvorio iz svojih snaga i može da ih stavi gde god mu je volja; inače je njihovo telo načinjeno prema svim snagama i iz svih snaga Oca. A njihova snaga rađa svetlost i saz­nanje u nj ima; jednako kao što Bog svoga sina rađa iz svih svojih snaga i jednako kao što Sveti duh pro­izilazi iz njihovih srca, iz njihove svetlosti i iz svih nj ihovih snaga.

Sad zapamti! Jednako kao što je anđeo u svome telesnome telu stvoren sa svim članovima: tako je, dakle, stvorena savršena kraljevina koja je zajedno kao jdan anđeo. - Ako se sve okolnosti ispravno posmatraju, onda će se nači je cela regimenta I

svojoj oblasti stvorena u jednoj kraljevini kao telo jednog anđela, ili kao Sveto trojstvo.

Ovde se zagledaj duboko! - U Bogu ocu je sva snaga i on je svim snagama izvorište I njegovoj du­bini; I njemu su svetlost i tama, vazduh i voda, vrelina i hladnoća, tvrdo i meko, debelo i tanko, jeka i zvuk, slatko i kiselo, gorko i oporo, i ono što ne mogu da ispripovedam: samo o svome telu za­ključujem, jer je ono u početku stvoreno d Adama, iz svi h snaga i prema slici Božijoj.

Ah, ovde ne smeš misliti da snage I Bogu ocu jesu na jedan takav način, ili da su kvalifikovane na takav iskvaren način, kao u čoveku, kojeg je takvim spravio gospodin Lucifer, već je sve tanano

58

pri jatno i puno slasti, sasvim blago. Pre svega je svetlost (kao što bih to u prirodi mogao da uporedim) jednaka svetlosti Sunca; ali nije tako neizdržijiva kao što je u našim iskvarenim čima neizdržijiva svetlost Sunca, već sasvim prijatna i puna miline, jedan prizor ljubavi. Tama je, mđutim, skrivena u središtu svetlosti, koja će, ako bi neko stvorenje bilo načinjeno iz snage svetlosti i htelo da u njoj talasa

, -

više i jače od samoga Boga, u tom središtu ugasiti istu svetlost »(razumi da on upaljuje vatru, tako da se duh iz ljubavi uzdiže iznad poniznosti) « . i une sto svetlosti biće tama: tu stvorenje iskustveno saznaje da je I srdišti skrivena tama.

J ednako kao kada se pripali voštanica, tako ona gori; i kada e utuli, onda panjina i sveća jeste tama: dakle, svetlost svetli iz svih snaga Oca; ali ako bi se snage iskvarile, onda bi svetlost ·utrnula i snage bi ostale tama, kao što se to može videti kd Lucifera.

Pa ni vazduh nije na jdan takav način u Bogu, već je to prijatno, tiho hujanje i talasanje, to jst, izlaženje ili talasanje snaga je izvor vzduha, u ko­jem se uspinje Sveti duh.

Vda takođe nije na jedan takav način u Bogu, vć je ona izvor u svim nagama, ne na način ele­enata, kao što je to u svetu. Pa ako bi trebalo sa ime da se u oredi, onda ću to uporediti sa sokom u jabuci; ali celovita svetlost jednaka je nebu, duhu svih snaga. Gosdi.n Lucifer ju je tako iskvario da ona na ovome svetu esni i praska, teče i juri. i da je tamna i debela; a uz to, kada ne bi tekla, usmrdela bi se, o čemu ću iscrpnije raspravljati kada budem piao o stvaranju.

Vrelina u Bgu jeste prijatna, blaga toplina, is­ticanje svetlsti koje se razjaruje iz svetlosti u u to­me ovećava izvor ljubavi.

Ni hladnća nije na takav način u Bogu, vcć je ona hlađenje vreline, ublaživanje duha, uspinjanje ili talasanje duha ..

59

Ovde se zagledaj duoko. Bog govori u Mojsiju dok je deci Izrailja davao Zakon: ja sam Bog tvoj, Bog revnitelj, koji na sinovima pohodim bezakonje

otaca njihovijeh do trećega i do četrtoga koljena, onijeh koji mrze na me. I posle toga se on naziva milosrdnim Bogom za one koji ga se boje. Mojs. 20, 5. 65 Mojs. 5, 9. 10.

Sad je pitanje, šta bi bio gnev Boga na nebu? da i se to Bog u sebi samome razgnevio? ili, kako e Bog razgnevljuje?

Vidi, u ovome narčito treba obratiti pažnju a

sedmostruke kvalitete ili okolnosti. Najpre je u -žanskoj snazi skriven opori kvalitet, to je jedan kva­litet jezgra ili skrivenog sušta stva, jedna oštrina, stezanje i prdiranje, u salniteru sasvim oštro i oporo. On rađa tvrdću i hladnću takođe, a kada se raspali, rađa šrinu jednaku soli.

To je jedna pecies ili izvor gneva u ožanskom salniteru. Kada se ovaj izvor upali, do čga može da dđe od velikog retanja i uzdizanja ili rdanja: onda on dređuje kvalitet oore velike hladnoče; ona je sasvim štra jdnako soli, takđe steže sasvim tvrdo jednako stenju. Ali ona u nebeskoj raskoši nije

toliko znatna, jer se ona na uzdiže sama i ne upaljuje e sama; sam ralj Lucifer je u svome carstvu upalio ovaj kvalitet svojim uzdizanjem i ohološču svojom, d čega ovaj kvalitet jš gori i gorće sve do Posled­njeg suda. d njega drhte i ' gore sada u stvaranju ovoga sveta zvezde i elementi, kao i sva stvovrenja; d njega je zatim pstala kuća smrti i pakla, a car­stvu Lucifera i svim bezožnim ljudima večno sram­no stanište.

Ovaj kvalitet rađa u neeskoj raskoši oštrinu duha, iz njega e i njime formu je suštastvo stvore­nja, tako da se može obrazovati nebesko telo, isto tako svekolike oje, formei rastinje. Zog toga što je to stezanje i obrazovanje jdne stvari, on je prvi

kvalitet i pćetak anđeosih stvorenja i svih sila koje

60

sustvuj u a neu i na ovome svetu, i svega što se može imenovai.

i, kao o e ovaj kvalitet upaljuje uzdiza­njem, što u svome carstvu mgu da čine samo stvo­

renja koja su stvorena iz ožanskog itera: tako

je to jedna goruća izvorna žila gneva Božijeg; jer je jedan d dam duhova Božijih to u čijoj snai stoji božansko suštastvo u celoj ožanskoj snazi i nebeskoj rskoši. aK se upali, onda je to jarosni izvor gneva i pčetak pakla, takđe jdno muče­ništvo i orđajne muke neeske vatre, i takđe je­dan kvalitet tame, jer oska ljubav i ožanska svetlst takđe ugašnjuju u njemu. .(To je ključ koji otvara vrata sobe smrti, i rađa smrt; odatle

Zemlju, stenje i sve.) «

O dTgoj okolnosti ili species

ugi kvalitet ili drugi duh Božiji u ožanskom aIniteru ili u ožanskoj snazi jste slatki kvalitet; on deluje I oorome i ublažuje oori, tako da ovaj ostaje sim prijatan i blag . Jer je on savlađiva­nje oporga kvaliteta i upravo je izvor ilosrdnosti Božije, koja savlađuje gnev, a time se ublažuje opori izvor i uspinje milosrdnost Božija.

Možeš to uporediti sa jabukom; ova je u pčet­ku opora, i kad a je prisili i savlada slatki kvalitet , onda je ona sasvim blaga i prijatna za jelo: tako je, dakle, i u bžanskoj snazi. J!r, kada zborimo o milosrdnosti Boga ca, onda zorimo o njegovoj snazi, o njegovim duhovima izvora, koji jesu I 5al­niteru, iz kojeg će rditi ljubordno srce ili Sina.

Ovde zapamti' - Oori kvalitet ili jezgro u bo­žanskoj snazi, stezanje ili obrazovanje ili formovanje ili sušenje; jer do oštrine je ili hladnoće, kao što se vidi, što opora hladnća suši vdu i pretvara je I

oštri led. A slatki kvalitet je uminjenje ili otoplja­vanj e, od kojeg opori i hladni kvalitet postaje tanak i blag, odakle voda uzima svoj izvor.

61

Dakle, opori kvalitet jeste i zove se srce, a slatki kvasac ili topina, ili uminjenje ili ublaži vanje, i to u dva kvaliteta iz kojih je rođeno srce ili Sin Bo­ži ji. J er, ako se njegov kvalitet drđuje po njeg­voj sopstvenoj snazi, onda u svojoj panj ini ili jezgru opori kvalitet jste tama, a slatki kvalitet po svojoj sopstvenoj snazi jste izviruća i toplodavna, uzdi­žuća svetlst, jedan izvor blagosti i dobrćinstva.

Međutim, sve dok oni u ožanskoj snazi u Bogu cu jdan drugome dređuju kvalitet, kao da je to samo jedna snaga: dotle je to jdno blago, prijatno, milosrdno dređivanje kvaliteta. A ova dva kvali­teta jesu dv duha Božija među sedam izvornih duho­va u božanskoj silazi, kao što sliku toga možeš videti u OtkTivenjlL Jovanovom (glava 1 .) . Ovaj vidi sedam zlatnih svećnjaka prd Sinom Božijim, koji nače sedam duhova Božijih, koji u velikoj jasnći svetle tu pred sinom. Božijim, iz kojih se sin Božiji uvek rađa o večnosti do večnosti i jeste srce sedam duho­va Božijih. Isto ovo ću i ja ovde po redu opisati, jed­no za drugim; ti svoje čuvstvo ovde moraš uzdići I

duh ako hoćeš da to razumeš i pojmiš; po tvome sop­stvenome čuvstvu bićeš jedna opora, slepa panjina.

O tTećoj okolnosti ili species

Treći kvalitet ili treći duh Božiji I snazi Oče­voj jeste gorki kvalitet; ovaj jeste prdiranje ili prisiljavanje slatkog i oorog kvaliteta; on je drhte­ći, prodirući i . uspinjući.

Ovde zapamti. - Opori kvalitet jeste jezgro ili panj ina, ili iselo, ili stezanje, a slatki kvalitet jeste svetlo uminjenje ili ublaživanje, a gorki kvalitet jeste prodiranje ili trijumfovanje koje se tu uspinje i trijumfuje u oporom o slatkom kvalitetu. To je iz­vor radosti ili uzrok radosti koja se smeje i pdiže, d koje jedna stvar drhti od radosti i treperi, d koje nastaje neeska radost. Uz to, ovaj kvalitet je obra-

62

wvanje svekolikih crvenih boja u njihovom sopstve­nom kvalitetu; u slatkome obrazuje on svekolike bele i plave, I oporome i kiselome svekolike zelene i tam­ne i mešane boje mnogovrsnih oblika i mirisa.

Gorki kvalitet jeste prvi duh, d kojeg život postaje pokretan, od kojeg pokretljivost uzima iz­vor, i uistinu nači izvor ili srce; jer, to je drhteći, pevajući, zamani, prdirući duh, trijumfovanje ili radost, jedan zamašan izvor smeha. U slatkom kva­litetu se gorki kvalitet ublažuje da postaje sasvim ljuborodan i radostan. Ali, ako se dveć uzdigne, pokrene i upai, onda on upaljuje slatki i opori· kva­litet i jednak je otrovu koji čupa, probada i gori, jednako kao kada čovek ima kužnu guku koja čupa i d koje zapomaže. Ovaj kvalitet u božanskoj snazi, kada se upali, jeste duh ljubomornog i gorkoga gne­va Božijeg, koji je neugasiv, kao što se može videti kod legija Luciferovih. J oš veiše, kada se ovaj kva­litet upali, onda je on gorka, paklena vatra koja uga­njuje tu svetlost, koja slati kvalitet pretvara u smrad, u oporome kvalitetu izaziva oštrinu i ču­panje, tvrdću i hladnoću, u kislome zbrku i· lom­ljavu, jedan smrad, jednu zlopatnju, kuću tuge, kuću tame, smrti i pakla, kraj radosti, koje se u njima vie ne mogu zamisliti; jer se ničim ne može siriti M ničim se ne može ponovo osvetliti, već se na vek i vekov uspinje mračni, smrdeći, kiseli, zbrkani, gor-

. . . JarosnI Zvor. i , Sad, zapamti.

U ove tri species ili kvaliteta stoji telesno su­štastvo ili reaturno suštastvo svih stvorenja na nebu i na ovome svetu, bio to anđeo, ili čovek, ili stoka, ili ptice, i rstinje u neeskoj ili zemaljskoj formi, kvalitetu i vrsti, isto tako svekolike ·boje i forme. In Summa, sve što e obrazuje stoji u snazi i sili ovih triju glavnih kvaliteta, i obrazuje se zahvalju­jući njima, a formuje se takođe iz njihove sopstve­ne snage.

63

,

Isprva su opori kvalitet i kiseli kvalitet jedno telo i jedan izvor; isto to steže slatku snagu, a hlad­noća I oporome kvalitetu čini je suvom. Jer, slatki kvalitet jeste srce vode ,jer je tanak i svetao, a može se uporediti sa nebom; a gorki kvalitet ga dvaja, tako da se . snaga formuju članovi, a I telu se stvara pokretljivost.

Ako je pak slati kvalitet os .. šen, onda je to jedno telo koje je savršeno, ai bez uma; a gorki kvalitet u telu prodire u opori, kisei i slatki, i obra­zuje svekolike boje. Kojem je kvalitetu telo najrađe naklon jeno, prema njemu gorki kvalitet obrazuje telo sa njegovom bojom, i prema istom kvalitetu stvorenje ima svoj najveći nagon i priklonjenost, i talasanje ili htenje.

o četvrtoj okolnosti ili species

Cetvrti kvalitet ili četvrti duh izvora u božan­skoj snazi Oca jeste vrelina; ovaj kvalitet je pravi početak života i takođe pravi duh života. Opori, ki­seli i slatki kvalitet jeste salniter koji pripada telu i iz kojeg se obrazuje telo. Jer, u oporome kvalitetu stoje hladnća i tvrdča, a on jeste stezanje i isuši­vanje; a u slatkome kvalitetu stoje vda i svetlost ili sijanje i čitava materija tela. A gorki kvalitet jeste odvajanje ili formovanje, a vrelina jeste duh ili upaljivanje života, d kojeg u telu nastaje duh, koji u čitavome telu muči i izvan tela svetli i čini živo kretanje u svim kvalitetima tela.

Ali, u svim kvalitetima narčito treba baciti ogld na dve stvari. Kada se pogleda jdno telo, najpre se vidi panjina ili jezgro svih kvaliteta, koje je obrazovano od svih kvaliteta; jer prema njemu jeste telo oporo, kiselo, slatko, gorko i jeste vrelina: ovi kvaliteti su zajedno osušeni i čine telo ili panjinu.

•

64

Velika tajna dua •

Ovi kvaliteti jesu pak pomešani u telu, kao da su svi oni jedan kvalitet, a ipak svaki kvalitet iz­vire I svojoj sostvenoj snazi i proizilazi iz nje. Svaki kvalitet. proizilazi iz sebe samog u drugi i ­reće ga, o jest, on infikuje druge kvalitete: odatle drugi kvaliteti dobijaju volju ovog kvaiteta, to jest, oni asorbuju oštrinu i duh ovog kvaliteta, što jeste I njima, i uvek se mešaju.

Sada opori kvalitet sa kiseim kvalitetom uvek steže druge kvalitete, i hvata i drži telo i isušuje ga; jer, on isušuje sve druge snage i sve ih obuhvata svojim infikovanjem. A slatki kvalitet ublažuje i ovlažuje sve druge kvalitete, i temperuje se sa svim drugim kvalitetima: zahvaljujući tome, oni postaju tanano prijatni i blagi.

A gorki kvalitet čini sve druge kvalitete ­kretnima i okretljivima, i deli ih na članove, tako da svaki član dobija izvorište u temperovanju svih snaga, iz čega nastaje okretljivost.

A vrelina upaljuje sve kvalitete; d toga se raz­jaruje svetlost u svim kvalitetima, da jedan drugoga vidi; jer, kada vrelina deluje u slatkoj vlažnosti, onda ona rađa sveUost u svim kvalitetima, da jedan drugoga vidi. - datle nastaju čuvstva i misli, da jedan kvalitet vidi drugi kvalitet, koji je takđe u onome i sa njim samim je temperovan, i da apsorbu­je, sa njegovom oštrinom, tako da postaje jedna volja koja se uspinje I telima I prvom izvorištu I oporome kvalitetu.

Tada gorki kvalitet prdire u vrelinu roz opori kvalitet, a slatki kvalitet ga u vodi blago propušta; tada gorki kvalitet u vrelini prolazi kroz slatku vodu iz tela i čini mu dvoja otvorena vrata: to su oči, prva čulnost. Primer i prasliku toga imaš. Pogledaj na ovaj svet, narčito na Zemlju: ova je od svih vrsta kvaliteta i na njoj se obrazuju svekolike figure . Najpre je na njoj opori kvalitet koji steže salniter

65

i pričvrćuje Zemlju, tako da ona jste jdno telo i ne slama se, i na njoj obrazuje svekolika tela prema svakoj vrsti kvaliteta, kao: svekoliko stenje i rude, kao i svekoliko korenje, prema svakoj vrsti kvalite­ta - Kda je pak to obrazovano, onda ono leži kao telesna, mučeća okretljivost, jer ono zahvalju­jući gorkom kvalitetu i u gorkom kvalitetu izvire

I sebi amom, kao I svome samoobrazovanom telu; ali, jš nema nekakvog ivota I rastenju ili širenju z vreline, koja je duh prirde.

Kda vrelina Sunca svetli tlo Zemlje, onda na

Zemlji izviru i rastu svi oblici rudača i trava, kore­nja i svega što je na njoj.

Ovo razumi ispravno! Vrelina Sunca na Zemlji

upaljuje slatki kvalitet vode u svim obrazovanim igurama; sada d vreline u slatkoj vdi pstaje svet­lst, koja svetljava oori, kiseli i gorki kvalitet, tako da oni u svetlosti vide, a u gledanju se jedan uspinje- u drugi i aprobuje drugog, to jest, kvalitet u gledanju kuša oštrinu drugih kvaliteta: odatle dolazi ukus_

A kada slatki kvalitet kuša ukus gorkog kvali­teta, onda se on piždri i smekšava, kao kada čovek kuša gorku i ooru žuč, pa razmiće svoja neca i piždri se i dalje razmiče neca, kao da su mu na­rekla: tako, dakle, i slatki kvalitet deluje protiv gorkog kvaliteta

A kada se slatki kvalitet tako raširi i uzmakne . pred gorim kvalitetom, onda opori kvalitet sve više rdire i bio bi rad da kuša d slatkog, i telo iza

nj. i u njemu čini sve suvljim. Jer, slatki kvalitet

jste majka vde i asvim je blag. Kada pak opori i gorki kvali tet od vreline do­

biju njene svetlosti,onda oni vide slatki kvalitet i kušaju njegovu slatku vodu; tada oni sve više žure slatkoj vodi i u see je upijaju, jer su sasvim tvrdi, ljuti i žedni, a vrelina ih potpuno isušuje. A slatki kvalitet sve više beži od gorkog i oporog kvaliteta i sve više ralliče svoj a nepca, a gorki i opori kva-

66

litet sve više žure slatkom kvalitetu, orepljuju se njie i isušuj u telo. - Dakle, istinsko je rastinje

u prirdi, bilo to u nekom čoveku, životinji, drvetu,

ravi ili stenju.

Zapamti ak, kTaj priTode a ovome svetu

Do slatki kvalitet eži od gorkog, kiselog i opo­rog kvaliteta, dotle mu opori i gorki kvalitet istom

žestoko žure, kao svome najoljem blagu, a slatki kvalitet se tako žestoko gura od njih i upinje e tako žestoko da prdire kroz oori kvalitet, razdire telo i uzmiče izvan tela i iznad Zemlje, i takđe tako strašno žuri sve dok ne izraste dugačk3 stabljika. -

Tada vrelina iznad Zemlje prdire na stabljiku, tako da e utom gorki kvalitet upali vrelinom i potresa d vreline, da se prestrašuje, a to isušuje oori kva­litet. Tu e sukobljavaju opori, slatki i gorki kvali­

tet i vrelina, a oori kvalitet u svojoj hladnoći sve više stvara svoju suvoću ; tada slatki kvalitet uzmiče na stranu, a drugi kvaliteti vijaju za njim.

Ali kada vidi da e biti uhvaćen, da opori kva­litet tako čvrsto udara na nj. a da solja i vrelina udara na njega, tada slatki kvalitet usaljuje gorki kvalitet i raspaljuje ga. Tada iskače iz oporog kva­

liteta i opet se uzdiže iznad samoga see: tako će iz njega, na mstu na kojem je došlo do sukoba, ostati tvrdi čvor, a čvor će dobiti jednu rupicu.

Ali, čim je slatki kvalitet s<ćio kroz čvor, on je već tako tvrdo infikovao gorki kvalitet, da ovaj očinje da drhti; i čim dđe iznad čvora. širi se brzo na sve strane, I nameri da izmakne gorkom kvali­

tetu. l u takvom irenju njegovo telo ostaje u sredini izdubljeno, a u drhtećem skoku kroz čvor dobija još više stabljika ili liĆa, i sada je radostan što je izbe­

gao bitku.

l kada otom vrelina spolja tako udari na stab­ljiku, tada e kvaliteti na stabljici upaljuju i prdiru kroz stabljiku, a u soljšnjoj svetlosti se infikuju

67

od Sunca, i na stabljici rađaju boje, prema vrsti njihovog kvaliteta_ - Ai, zato što je na njoj slatka vda, stabljika zdržava svoju zelenkastu boju, prema vrsti slatko kvaliteta_

Kvaliteti takvo suštastvo s vrlinom uvek ute­ruju stabljiku, a stabljika uvek raste za sebe, i uvek se odvija jurnjava, jedna za drugom, d čega stab­ljika dobija sve više čvorova i sve više širi svoje iz­danke. Međutim, vrelina solja sve više isušuje slatku vodu u stabljici, i stabljika postaje sve tanja; što više raste, ostaje sve tanja, sve dok više ne bude I stanju da ističe.

Od tog trenutka se pokazuje da je slatki kvali­tet uhvaćen; iza toga, međusobno i istovremeno vla­daju gorki, kiseli, slatki i opori kvalitet, a slatki kvalitet se još nešto malo širi; ali on više ne može da ističe, jer je uhvaćen.

d tog trenutka, iz svih kvaiteta koji su u telu raste jedna glavica ili glava, i postaje u glavici ili glavi jedno novo telo, o odmah potom figuriše, ka' što je isprva figurisao koren na Zemlji, samo što sama glavica dobija jednu drugu, suptilniju formu_

d tog trenutka, slatki kvalitet blago prodire sm od see, i na glavi izrastaju mali suptilni listo­i; ovi listovi su d vrste svih kvaliteta_ Jer, slatka voda je sada kao trudna žena, koja je primila sebe i tera ga iz see sve dok im se glava ne rasprsne.

Potom on probija i I listićima, kao žena koja rađa; ali listići ili cvetovi više nemaju njegovu boju, već boju i obik drugih kvaliteta; jer slatki kvali­tet mora sada da rađa decu drugih kvaliteta_ Pa iako je rodila lepe zelene, plave, bele, crvene i žute listi­će, ili decu, slatka majka postaj e toliko umorna da više ne može da hrani istu tu đecu, i ne žei ih više, jer su ona samo njena pastorčad, koja su uprkos tome čarobna.

I kad zatim vrelina spolja navali na čarobnu decu, tada se u deci apaljuju svi kvaliteti; jer duh života dređuje kvalitet u njima_ Zato što su sada

68

dveć bespomćna za ovaj jaki duh i ne mogu da se uzdignu, puštaju oni da d njih de njihova bla­gorodna naga: a to tako prijatno miriše, da se č­veku srce smeje; ali, ona moraju uvenuti otpasti, jer su odveć čarobna ovome duhu_ Jer, duh se iz­vlači iz glave u cvetanju, i glava se formuje prema vrsti svih kvaliteta_ Opori kvalitet steže telo glave, a slatki kvalitet ga ublažuje i širi ga, a gorki kva­litet dvaja materiju na članove,a relina u · tome živi duh_

Sada na tome rade svi kvaliteti i rađaju svoj pld i decu, i svako dete je dobilo kvalitet prema vrsti i svojstvu svih kvaliteta_ Takvo što oni gone sve dotle dok se materija ne isuši, sve dok se ne isuši slatki kvalitet ili slatka voda: iza toga pld otpada, a isušuje se i stabljika, i otpada_

I to je raj prirde na ovome svetu_ O vome se štaviše ne mogu pisati visoke stvari. To ćeš naći kod stvaranja: ovde je to dovedeno samo do jednog ore­đenja i opisano u kratkim crtama_

Drugi oblik kvaliteta ili božanske snage ili se­dam duhova Božijih valja narćito ućiti kd vre­line_ Najpre je temelj ili telesno suštastvo, koliko god da ono u Yžanstvu i u stvorenjima takđe nema psebno telo, nego su to svi kvaliteti mđusobno kao jdan, ipak se primećuje delovanje svakg kvaliteta osebno_

U telu i izvorštu pak jeste vreina koja rađa vatru, koja je jedan oblik, a on se može istra­iti; a z vreine ide svetlost krZ sve duhove ili kva­litete, a svetlost je živi duh koji se ne može ' istraži­vati. Po njegovoj volji, međutim, može se istraživati ono što on hoće ili kako on jste; jer se on zapaljuje u s1atkom kvalitetu, a svetlost se ojavljuje u slat­kom kvalitetu u slatkoj vdi, a ne u drugim kvalite­ima.

Za V imaš jedan egzemplar; sve stvari na ovome svetu mžeš zapaliti, da osvetljavaju i da gore; ono u čemu slatki kvalitet drži gornju regimentu i u če-

69

•

mu drugi kvaliteti ne drže regimentu, to ne možeš da zapališ. I makar dmah prineo vrelinu, ipak ne možeš uneti duh da svetli: zato su svi kvaliteti deca slatkog kvaliteta ili slatke vode, jer se duh pojavljuje samo u vodi.

Pa, ako si uman čovek, u kojem su duh i razum, onda se osvrni pogledom po svetu, pa ćeš naći da je tako. Drvo možeš da upališ da svetli, jer u njemu je voda primus; isto tako, svekolika trava po Zemlji, ošto je primus slatka vda. Kamen ne možeš da upališ, jer u njemu je opori kvalitet primus; zemlju takođe ne možeš da upaiš, jer su pre toga nadvladali i proključali drugi kvaliteti, što se može videti u prahu, koji je ipak samo bljesak ili duh užasavanja, ošto se u njemu predstavlja đavo u gnevu Božijem, što ću icrpnije opisati, a onda i dokazati, na jednom drugom mestu.

Sad ćeš ti reči: dabogme da se ne može upaliti vatra da svetli. Da, ljubljeni čoveče, ovde se krije tajna. Drvo koje si upalio takđe nije vatra, već tna panjina; samo što vatra i svetlst datle uzi­maju svoj izvor. Ali, moraš razumeti o slatkom kva­litetu vatre, a ne o panjini, isto važi i za gotovost, to je unutrašnji duh.

U elementarnoj vdi na Zuhlji pak nije slatkost primus i li najviši regent, već opori, gorki i kiseli kvalitet; inače, voda ne bi bila smrtna, vč bi bila kao voda iz koje je stvoreno nebo. To ću ti dokazati, da u elementnoj vodi na Zemlji primus jeste opori, iseli i gorki kvalitet. Uzmi žito, pšenicu, ječam, ovas ili šta god hoćeš, u njima je slatki kvalitet pri­mus, i omeka j to u elementnoj vodi, pa neka potom gori: tada će slatki kvalitet drugima uzeti regimen­tu; i zapali istu vdu, potom ćeš videti takođe duh, koji je u vodi ostao od masnoće žita, koji je nadvla­dao vodu. Takvo što vidiš I mesu, koje gori, a ne svetli, a mast gori i svetli.

Sad bi ti mogao da pitaš: kako dolazi do toga, ili šta je tome oblik? Vidi, u mesu je opori, kiseli

70

i gorki kvalitet primus, a u masti je to slatkost: ato je masno stvorenje uvek radosnije nego suvo, dok slatki duh včma u njemu izvire, nego u suvome. Jer, svetlost prirde, koja je duh života, sija većma u njemu, nego u suvom stvorenju, jer u istom svetlu, u slatkom kvalitetu, stoji trijumfovanje ili radost, jer u njemu trijumfuju oori i gorki kvalitet; jer se oni raduju što se orepljuju slatkim i svetlim kvali­tetom, što su njime nahranjeni, napojeni i prosveće­ni. Jer, u oorom kvalitetu nije nikakav život, več opora, hladna, tvrda smrt; a u gorkom kvalitetu nije nikakva svetlost, već mračna, gorka i pomamna anja, kuća drhteče, jarsne strašljive zlopatnje.

Zato se oni, kada su u gostima kod slatkog i svetlog kvaliteta, infikuju i postaju prijatni, uz to su sasvim radoni i trijumfuju I stvorenju. Zato nijedno suvo stvorenje nije veselo, bilo to zato što vrelina u njemu jeste primus, a to znači, svejedno da li je to zato što je jednako suvo i malo je masti u njemu, ili je to pak d izvrsne slatkosti. Napritiv, ima gdekoje stvorenje mnogo masti, a ipak je sasvim melanholično, tome je uzrok to što je njegova mast priklonjena elementnoj vdi, ošto su oori i gorki kvalitet nšto jači.

Ako si uman čovek: onda vidi. Duh koji se podi­že iz vreline uzima u slatkom kvalitetu svoje isho­dište, uspinjanje i svetijenje: zato je slatki kvalitet njegova prijateljska volja i vlada u blagsti, a bla­gost i poninst jesu njegova sopstvena kuća. I to je jezgro božanstva, i zove se Bog, zato što je sladak, blag, prijateljsi i milostiv, a zove se milosrdni zato što se njegov slatki kvalitet u oporom, iselom i gorkom kvalitetu uspinje i okrepljuje ih, vraća im snagu, ovlažuje ih, osvetljava ih, da ne ostanu tamna dolina.

Pa, razumi ispravno samo tvoj maternji jezik; u njemu ti je dublji temelj, nego u hebrejskom ili latinskom; to što su se učenjaci u njima uzdigli kao gorda nevesta ne pomaže ništa, njihova je veština,

7 1 •

•

evo, na imaku. Duh okazuje da će prd raj gde­koji !leposvećeni više znati i razumeti nego što ada naju najmudriji doktori; jer, neeska vrata e ot­varaju: onaj o samoga ee ne oslepi, taj će ih dobro videti, mladoženja će runisati svoju nevstu, È.

Vidi, reč kvaac je samo na tvojim usnama, i kada izgovaraš reć kvasac, zatvarš usta i otom škrgućeš: i to je oori kvalitet koji opsuje rč, da ona postaje tvrda ili djekuje, a gori kvalitet je razdvaja. - To jest, kada govoriš sV, nda r­ćuješ pselednje slovo c i mrmljaš kao drhtći dah, a to čini gori kvalitet koji je drhtći. i, sada je reč kvasac jedna mrtva, nerazumljiva reč, koju niko ne razume: to znači da su dva kvaliteta, oori i gor­i, jedno tvrdo, tno, hladno i gorko suštstvo; zato se njihova snaga ne mže razumeti izvan svet­lsti.

Ali, kada e govori milosrdno, onda e pritiska drugi slog, srce, iz dubine tela iz srca; jer. reč srce igovara pravi duh, koji se odiže iz vreline srca, u kojem se pojavljuje i izvire svetlost.

Vidi, pak, kada govoriš milosno, onda figurišu dva kvaliteta, opori i gorki, pa i kada rč milosno izgovaraš polako, najednom, jer je ona jedan duga­a, bespomćni slog zog slabosti kvaliteta. Ali, kada govoriš srce, onda duh u reči srce izleće brzo, kao neki bljesak i daje rei razliku i razum. Ali,

kada govoriš 19, hvataš dah ored druga dva kvali­teta, tako da on ostaje unutra i mora formovati reč.

Dakle, ožanska snaga jeste; opori i gorki kva­litet jesu salni ter božanske svemći; slatki kvalitet je jezgro milosrdnosti, prema kojoj se celovito su­štstvo a svim snagama zove Bog. Vrelina jeste je­zgro duha, iz kojeg 'izleće svetlost, i upaljuje se us­red slatkog kvaliteta, i biva uhvaćena d oporog i gorkog kvaliteta, kao u samoj sredini; unutra se rađa ožiji sin, a to je pravo srce Boga. A plamćenje svetla i bljesak, koji trenutno svetli u svim snagama, jed­nako kao Sunce u čitavom svetu, to je Sveti duh,

72

koji izlazi iz jasnoće Sina Božijeg, i jeste bljesak L štrina; jer, Sin se rađa posred drugih kvaliteta i uhvaćen je drugim kvalitetima.

Ispravno razumi, ovu visoku stvar. Kada Otac izgovara reč, tojst, kada rađa svoga Sina, to se do­gađa sada i večno: ista reč isprva uzima svoje počelo u oporome kvalitetu, tu se hvata, a u slatkom kvali­tetu uzima svoj izvor, a u gorkom kvalitetu se izo­štrava i pokreće, a I vrelini se uspinje i upaljuje sredinji slatki izvor.

Sada ona gori u isto vreme u svim kvalitetima d vatre koja je zapaljena, a vatra gori iz kvaliteta, jer svi kvaliteti gore, a ista vatra jeste vatra, a ne moge vatre.

Ista ta vatra jeste istinosni Sin Božiji, koji se, dakle uvek rađa na vek i vekov: to hoću da dokažem , na primeru neba, Zemlje, zvezda i elemenata, i svih stvorenja, stenj a, lišća i trave, dabogme, na primeru samog đavola, takođe, i to, ne sa mrtvim, slabim, nerazumljivim argumentima, već sa čisto živim i neoborivim, čvrstim argumentima, i isto tako iznad i protiv svekolikog uma čovekovog, i konačno, iznad svih đavola i vrata pakla, tako da to ovde ne uzme mnogo i širokog prostora.

Samo to će biti obrađivano u celoj knjizi, u svim člancima i delovima, i naćiće se, dabogme, kako kod stvaranja stvorenja, tako i kod stvaranja nebeskih i svih zemaljskih stvari, što će bolje dolikovati i čita­ocu i biće mu pojamnije.

Ovde zapamti!

Iz iste vatre se pojavljuje bljesak i talasa u svim snagama, a u sebi ima izvorište i oštrinu svih snaga. Kao što je rđena O Sina u svim snagama Oca, tako ona opet oživljuje i pokreće sve snage u Ocu, a od istoga duha su fomovani svi anđeli i obrazovani su iz snaga Oca. I isti duh sadrži i nosi sve, formuje sve, sve rstinje i boje, i stovrenja na nebu i na ovome svetu, i na nebu iznad svih nebesa; jer, rođe-

73

•

•

nje Svetog trojstva je svagda takvo, a ne drugačije, i I večnosti neće postati nikakvim drugačijim.

Ali, kada se vatra upali u jednom stvorenju, to jest, kada se jedno stvorenje odveč uzdigne, kao što su to učinili Lucifer i njegove legije, tada ugaš­njuje svetlost i pojavljuje se j arosni i vreli izvor, izvor paklene vatre, to jest, pojavljuje se duh vatre I jarosnom kvalitetu.

Ovde zapamti okolnosti, kako se to dešava ili kako se može desiti. Anđeo je firusan iz svih snaga zajedno, kao što sam do sada već opisao. Kada se uz­diže, isprva on to čini I oporome kvalitetu; on pri­kuplja ovaj kvalitet, kao što se napinje žena koja hoće da rdi, i pribija se; od toga opori kvalitet postaje tako tvrd i oštar, da više ne može da savlada slatku vdu, i više ne može da se uspne blago I stvo­renju, već j e hvata i isušuje opori kvalitet, i preo­braća je u tvrdu, oštru, jarosnu hladnoću. Jer, vda postaje odveč opora, od oporog stezanja, i gubi svoj svetli sjaj i svoju masnoću, u kojoj se pojavljuje Sveti duh, koji jeste Duh svetog anđeoskog i ožan­skog života, opori kvalitet je tako čvrsto steže i pri­bija, da se od toga isušuje kao slatko, suvo drvo.

A kada se zatim gorki kvalitet uspne u isuše­nom, slatkom kvalitetu, on ne može da ublaži slatki kvalitet i da pije s njegovom slatkom svetlom vdom, sve dok je isuen. Tada gorki kvalitet esni i praska, i traži umirenje ili jestiva, ane nalazi ih, i talasa I

glavi kao sahnu li otrov. Kada potom vrelina upali slatki kvalitet i na­

meri da ublaži njegovu vreinu u slatkoj vdi, d koje se uspinje i svetli I čitavom telu: tada ne nalazi ništa do jedan tvrdi, neplodni i slatki izvor, u kojem nema sokova, kojeg je oporost presušila.

Potom ona upaljuje slatki izvor, I naneri da se okrepi; ali, tu više nema soka, već sada slatki izvor gori i žari kao tvrdi, ushanuli kamen, i više ne može da upali njegovu svetlost, a čitavo telo ostaje tna dolina, i tu nema ničega do, u oporome kvali-

74

tetu, jarosne, tvrde hladnoće, u slatkome kvalitetu, tvrde, žareće va tre, u kojoj se j arosna vrelina uspi­nje I svekolikoj večnosti, a I gorkom kvalitetu, ešn jenja, praskanja, probadanja i gorenja.

A time dobijaš istinski opis izbaćenug anđela. ili đavola, a takođe opis uzroka, što nije pisano samo u poređenju, već u duhu, snagom iz koje je sve postalo. - Coveče, ovde se u mislima osrvrnl

ispred i iza sebe; ništa nije zabadava.

Veliku povest, onako kako je prošla, naći češ u slučaju đavola, ali nešto kasnije.

o petoj okolnosti ili species

Peti kvalitet ili peti duh Boziji među sedam

duhova Božijih u božanskoj snazi Oca jeste dra­žestna, prijateljska i radostna ljubav.

Sad zapamti, šta tu jeste izvorište dražesne i prijateljske ljubavi Boži jel Zapamti ovde, uistinu,

jer je to jezgro.

Kada se vrelina pojavi u slatkom kvalitetu i upali slatki izvor, onda ista vatra gori u slatkom

kvalitetu. Jer, sve dok slatki kvalitet jeste tanka. prijatna, slatka izvorska voda: dotle on ublazuje

vrelinu i utuljuje vatru: dotle ostaje u slatkom izvorištu slatke vode samo radosna svetlost, a vre­

lina je samo jedna blaga toplota, jednako kao u

nekom čoveku koji je sangviničke kompleksije, u kojem je vrelina takođe samo jedno ljubazno oto­pljavanje, tako da se on samo zakonito održava.

Ista lju bazna-svetlost-vatra pojavljuje se u sla­

tkom kvalitetu u gorkom i oporom kvalitetu, i upa­

ljuje gorki i opori kvalitet, i obeduje i pije ga s nje­

govim slatkim ljubavnim sokom, i okrepljuje ga l

osve tljava, i čini ga živim i lju baznim.

I kada slatka, svetla ljubavna snaga dode do

njih, da oni d nje kušaju i dobijaju svoj život: ah.

75

tu je prijateljsko beneveniranje i trijumfovanje,

ljubazna dobrdšlica i velika ljubav, čak ljubazno

i dražestno celivanje i dobar ukus.

Tada mladoženja celiva svoj u nevestu. 0, dra­žestnosti i velika ljubavi, kako si slatka, kako si

prijateljska, kako je prijatan, tvoj ukus, kako blago

mirišš! ah, blagordna svetlosti i jasnoća, ko može

izmeriti tvoju lepotui Kako je otmena tvoja ljubav,

kako su lepe tvoje boje! Ah, i navek, ko može da to

izgovor i? ili, šta ja to pišem, ja koji samo mucam kao

dete, koje tek uči da govori ? S čime to sad,a da uporedim? Treba li da ga upo­

redim s ljubavlju ovoga sveta: onda je to samo jed­

na tamna dolina. Ah, i naveliko! ne mogu te upo­

rdi ti ni sa čim do sa vaskrsenjem mrtvih. Tada će

u nama opet pojaviti vatra ljubavi, i prijateljski

će opkoliti ljude, opet će zapaliti naš opori, gorki i

hladni, tamni i mrtvi kvalitet, i prijateljski će nas

obuhvatiti.

0, blagorodni duše, zašto si uzmakao od nas?

O, j arsti i oporosti, ti si uzrok! O, jarosno đavole,

šta si to učinio, ti koji si sebe i sve tvoje lepe anđe­

le ukopao u tamu? Ah, i navek ah! Bila je u tebi

dražestna, lepa ljubav, o, ti oholi đavole: zašto se ne možeš zadovoljiti? Bio si, zar, jedan jeruvim, i nije

bilo na nebu ničega lešeg od tebe: šta tražiš? Hteo bi vasceli Bog da budeš? Pa, znao si da SI

stvorenje, i da I rukama svojim nemaš lopatu za , ,

veJanJe. Pa, zbog čega se na te žalim, smrdljivi jarče?

O, ti, izgnani, smrdljivi đavole, kako si nas iskvario!

Cime ćeš se opravdati, ili, šta mi prebacuješ? La­

žeš kako čovek nikada ne bi bio izmišljen da nije

došlo do tvoga pada. 0, lažljivi đavole! Sve i da je

to istina, bio bi salniter, iz kojeg je načinjen čovek,

koji bi takođe jdnako kao i onaj koji je tebe načinio, u večnoj radosti i jasnoći navek stajao i jednako

76

tako bio u Bogu uzdignut i kušao u sedam duhova

ožijih dražestnu ljubav, i uživao bi nebeske radosti.

0, ti, lažljivi đavole, pričekaj malo; duh će ot­

kriti tvoju sramotu! Ostalo ti j e tek j oš malo vreme­

na, a onda ćeš biti isprašen! Cekaj, luk je već za­

tegnut, susrešće e stre la, pašćeš, lokus je već spre­man, samo još treba da se upali. Samo nosi marljivo

ta drva, da se ne smrzneš; dobro ćeš se preznojiti.

Misliš li, ponovo ćeš dobiti svetlosti? Da, nobs In­fernum: omiriši tvoju slatku ljubav, pogdi, kako

se zove? Gehana, koja će te večno voleti. Ah, avaj, ti siroti, zaslepljeni čoveče, zašto do­

puštaš da ti đavo tvoje telo i dušu tvoju potamni i

da te oslepi? 0, vremena dobrota i slasti ovoga

ži vota, ti slepa bludnice, zašto se miluješ sa pakle­

nim đavolom?

° sigurnosti, đavo na tebe čeka' O, oholosti, ti

si pakJena vatra! O, lepota, ti si tamna dolina! O,

silo, ti si ešnjenje i čupanje paklene vatre! 0, vlastita osveto, ti si jarosni i gnev Božiji!

O, čoveče, zašto hoćeš da ti svet postane pre­uzak? Hćeš da on bude jedino za tebe; pa i tako

kada bi bilo, još ti ne bi bilo dovoljno prostora.

Ah, to je đavolova oholost, đavola koji je s neba pao

u pakao. Ah, čoveče! O, čoveče! Zašto igraš s đavo­

lom, koji je tvoj neprijatelj? Nemaš li briga, pa on

će te gurnuti u pakao? Kako koračš tako sigurno?

Imaš li, zar, samo jednu uzanu putanju, da na njoj

igraš; ispd putanje je pakao. Ne vidiš li, kako ko­

račaš visoko i opasno? Ti igraš između neba i pakla.

0, ti slepi čoveće, kako ti se đavo izruguje! Ah, zašto sneveseljavaš neo? Misliš li da nećeš imati dovoljno toga na ovome svetu? O, slepi čoveče, pa i nebo i Zemlja su tvoji, uz to i sam Bog. Sta ti daio­siš na ovaj svet, ili, šta dnosiš sobom? Anđosku deću donoiš na ovaj svet, a u svome zlom životu d nje praviš đavoiju larvu.

77

O, ti, siroti čoveče, osvrni se! Nebeski Otac je ispružio obe ruke, i poziva te: samo dođi! Hće da

te prigrli u svojoj ljubavi, još si ti njegovo dete, on

te voli. Pa, da te mrzeo, ne bi bio mogao da bude jedno s tobom. O, ne, to nije istina; u Bogu nije

ništa drugo do milosrdna, prijateljska ljubav i jas-•

noca.

O, i, pastiri Izrailjevi, zašto spavate? Probudite

se iz sna bludničenja i ukrasite vše svetiljke! Mlado­

ženja dolazi, neka odjeknu vaša trublja! O, vi, tvrdi­

ce i pijanice, kako se samo milujete s đavolom skup­

cem! Tako govori Gospod! Zar ne želite da napasate

moj narod, koji sam vam poverio? Gle, ja sam seo

na Mojsijevu stolicu, i poverio am vam moju pas­

tvu; ali, i napasate samo vunu, a ne moje ovčice,

kako biste sebi izgradili palate, ali ja ću vas postaviti na stolicu kuge, a moj pastir će navek napasati moje

• •

OVCle.

Ah, ti lepi sveti, kako te neo oplakuje, kako

sneveseljavaš elemente! 7, delo ezožno, kada ćeš prestati? Probudi se! probudi se i rađaj, ti, tužna ženo! Gle, tvoj mladoženja dolazi i ište d tee plda. Zašto savaš? Gle, on kuca na vrata.

O, dražestna ljubavi i jasna svetlosti, stani "kod

nas, jer će e smračiti! 7, istino, o pravičnosti i

pravični sude, kuda ste otišli? Da li bi se duh čudio da pre toga nikada nije video sveta?Ah! zašto pišem bezbožno delo sveta, ja koji to moram učiniti, a svet i uzvraća zahvalnšću đavola? Ah! Amin.

_. POGLA VLJE

O dražesnoj, prijateLjskoj i miLosrdnoj Ljubavi Božijoj, velika nebeska i božanska tajna

. . . Sad, zapamti.

Dražesna ljubav, koja je eti duh izvora u -žanskoj snazi jste skriveni izvor kojeg telesno su-

78

štastvo ne može ni ojmiti, ni obuhvatiti. Samo kada se pojavlj uje u telu, trijumfuje u njemu telo i rađa

se prijateljsi i prijatno; jer, on ne pripada obrazo­

vanju tela, već se pojavljuje u telu, kao neki cvet

iz zemlje.

�ti duh izvora sad na početku uzima svoj izvor iz slatkog kvaliteta vode .

Razumi ovo, onako kako jeste; ovde uistinu za­pamti. Najpre je opori kvalitet, oteD slatki, pa onda gorki; slatki kvalitet je između oporog i gorkog

kvaliteta. Opori kvalitet uvek stvrdnjava, hladi i za­

tamnjuje, a gorki trza, goni, besni i razdvaja. Ova

dva kvaliteta se tako čvrsto hvataju jedan drugoga, vrte i talasaju tako orutno da rađaju vrelinu: ova

je u dva kvaliteta tamna kao vrelina u steni.

Kada se uzme neka stena ili inače nešto tvrdo,

i protrlja se o drvo, onda se zagreva i jedno i drugo. Ista ta vrelina sada je samo tama i u njoj nema

svetlosti: tako je, dakle, i u ožanskoj snazi. Opori i gorki kvalitet bez slatke vde se trljaju tako tvrdo da rađaju tamnu vrelinu i I sebi se raspaljuju. A to ajedno je sada gnev Božiji, izvor i očelo paklene vatre, kao što se može videti kod Lucifera. Ovj se

izd igao i sa svojim legijama se tako tvrdo sabio da je

I njemu isušila izvorska voda, u kojoj se zapalila

svetlost i u njoj uzdigla ljubav. Zato je on sada večno oporo, tvrdo, hladno, gorko i vrelo i kiselo, smrdljivo izvorište; jer, kada je slatki kvalitet u

njemu isušio, postao je mračni, kiseli smrad i dolina jada, i jedna kuća proadanja i zlopatnje.

Sad se j oš više zamisli.

Kada se opori i gori kvalitet tako tvrdo protr­ljaju jdan o drugi, da rde vrelinu, onda je to slatki kvalitet; sitka vda izvora između oporog i gorkog

kvaliteta, a vrelina se rađa između oporog i vrelog

kvaliteta u slatkoj vdi izvora zahvaljujući oporom

i gorkom kvalitetu. Onda se upaljuje svetlost u vrelini, u slatkoj vo­

đi izvora To je četak života; jer, opori i gorki

79

•

kvalitet jesu početak i uzrok vreline i svetlosti. Tako,

slatka voda izvora postaje sijajuća svetlost, jednaka svetlom plavetnilu neba.

I ista svetla vda izvora upaljuje opori i

gorki kvalitet, a vrelina, koja se rađa u slatkoj vdi

d oporog i gorkog kvaliteta, penje se iz slatke vde izvora takođe kroz gorki i opori kvalitet, i tek u gor­

kom i oporom kvalitetu postaje svetlost suva i sija­juća, uz to, okretna i trijumfujuća.

A kada se zatim iz slatke vode izvora I vrelini ojavi svetlost, u gorkom i oorom kvalitetu, onda gorki i opori kvalitet kušaju svetlu i slatku vodu,

a gorki kvalitet hvata ukus slatke vode, i u Slatkoj

vodi je svetlost, ali samo neesko plava boja.

Onda gorki kvalitet drhti i razgoni tvrdoću u

oporom kvalitetu, a svetlost e suši u oporom kvali­

tetu, i počinje da sija svetlo, mnogo svetlije nego

sjaj Sunca. U ovom silaženju opori kvalitet postaje blag, sveta o, tanak i prijatan, i dobija svoj život, čije čelo se penje iz vreline u slatkoj vdi: a to je pravi izvor kladenac ljubavi.

Zapamti duoki smisao ovoga. Kako to da ljubav i radost ne bi htele da budu

tamo gde se posred smrti rađa život, a posred tame svetlost? Ti veliš: kako dolazi do toga? Da, kada bi moj duh sedeo I tvome sr .. ·J i I njemu izvirao, onda bi tvoje telo to setilo i ojmilo; a drugačije to ne mogu uneti I tvoja čuvstva, a ti sam to ne možeš da pojmiš ili razumeš, sveti duh će upaliti tvoju

dušu, da će ova svetlost zasijati I samom tvom srcu.

Onda će se roditi ova svetlost, I tebi samom, kao I

Bogu, i poeće se tvoj opori i gorki kvalitet u tvo­

joj slatkoj vodi, i trijumfovaće kao u Bogu. Tek

kada se to dogdi, razumećeš moju knjigu, ali pre

toga ne. Zapamti! Kada se svetlost rodi u gorkom kvali­

tetu, to jest, kada gorki i suvi izvor uhvati slatku vodu izvora života, i ošto piju od nje, gorki duh postaje živ u oporom duhu, a opori duh je sada kao

80

bremeniti duh,. koji je bremenit životom, a život ora uvek da rađa. Jer, slatka vda i u slatkoj vdi svetlost ada e sve više uspinju I oorom kvalitetu, a gorki kvalitet rijumfuje sve više u njemu, i nije ništa drugo dl zaludno smejanje i radost, zaludno voljenje. Jer, oori kvalitet voli slatku vdu, pre svega zato što se u slatkoj vdi rađa duh svetlosti,

i pije opori, tvrdi i hladni kvalitet, i osvetljava ga i

otopljuje ga; jer, I vodi, vrelini i svetlosti nalazi se život.

Dalje, opqri kvalitet ima ljubavi za gorki kva­

litet, zato što jorki kvalitet u slatkoj vodi, to jest, u vodi, vrelini i svetlosti, trijumfuje u oporom kvali­

tetu, i čini pokrenim opori kvalitet, u čemu takđe

oori kvalitet može da trijumfuje.

I treće, oori kvalitet ima ljubavi za vrelinu, zato što se u vrelini rađa svetlost, a njome se opori kvalitet svetljava i otopljuje.

A slatki kvalitet takđe ima ljubavi za opori kvalitet, prvo, zato što on isušuje opori kvalitet, za­

hvaljujući čemu postaje tanak oput elementa vde, a njgov kvalitet opstaje u snazi, i što u oporom kva­litetu svetlost, koja je za njeg rođena, pstaje sija­juća i suva. Uz to, opori kvalitet jeste izvor vreline, koja e rađa u slatkoj vdi, u kojoj se ojavljuje svetlst, u kojpj slatka voda stoji u velikoj jsnoći.

Kao drugo, slatki kvalitet takđe ima ljubavi za gorki kvalitet, zato što je on uzrok vreline, a i zato

što gorki duh u slatkoj vdi, vrelini i u svetlosti trijumfuje i drhti, a slatki kvalitet čini pokretnim

• W ' •

l lfi.

Kaol trće, slatki kvalitet ima izvanredno veliku

ljubav za vrelinu, dakle, ljubav koju ne mogu ni sa

im uorditi. Uzmi jdno poređenje, koje je ipak premalo: dvoje mladih ljudi blagordnih komplek­sija; kada se oni u ljubavnom žaru zagreju jedno za drugo, onda je to jedna takva vatra. Kada bi mogli da e pretvore u jedno telo, oni bi to i učinili; ali, ova zemaljska ljubav je samo hladna vda i nije

81

•

prava vatra. U ovom plumrtvom svetu se ne može naći nijedno oređenje, osim poređenja sa vaskrse­njem mrtvih na Poslednjem sudu: to je potpuno oređenje u svim ožanskim stvarima, pravo oseća­nje ljubavi.

Slatki kvalitet, međutim, ima ljubavi za vrelinu, i to ato što on u njoj rađa svetli duh, koji je tu duh ivota. jer život nastaje u vrelini. inače, tamo gde ne bi bilo vreli ne, sve bi bilo mračna dolina. Kao

što je pak ljubljen život, tako je, dakle, i slatkom duhu ljubljena vrelina i u vrelini svetlost.

A gorki kvalitet takđe voli sve druge duhove izvora, pre svega, slatki: jer se u slatkoj vdi okrep­ljuje gorki duh i u njoj gasi svoju veliku žeđ, a njegova gorčina e u njoj ublažuje i u njoj dobija svetli život. A u oporom kvalitetu on ima svoje telo, u njemu on trijumfuje i hladi se i ublažuje; a u

- . . . . . . -

vrelini on ima svoJu snagu l JaClnu SVOJU, u njoJ stoji njegova radost.

I vreli kvalitet takođe ima lj ubavi za sve druge kvalitete, a ljubav u njemu prema svim drugim kvalitetima je tako velika, da se to ne može ni sa im uporediti; jer, njega drugi rađaju. Oori kva­litet i gorki kvalitet u otac vreli ne, a slatka voda izvora jeste njena majka, koja je začinje, država i rađa; jer, zahvaljujući oorom i gorkom kvalitetu, tvrdo gonjenje postaje vrelina, ova se pojavljuje u slatkom kvalitetu, kao u nekom drvetu.

Ako u ovo ne želiš da veruješ, digni svoj ­gled i otiđi do nekog drveta, i p6gledaj ga, i razmisli: tada ćš najpre videi celo drvo. Uzmi nož i zaseci drvo, i kuaj ga, kakvo je: tada ćeš najpre osetiti opori kvalitet; taj kalitet će skupiti tvoj jeik: isti taj kvalitet takođe sadrži iskupija svu snagu drveta. Potom ćeš osetiti gorki kvalitet: ovaj kvalitet čini drvo pokretnim, da ono raste, zeleni i dobija svoje grane, lišće i plod. Iza toga ćeš osetiti slatkću; ova je sasvim blaga i oštra, jer oštrinu dobija d oporg i gorkog kvaliteta.

82

Ova tri kvaliteta pak postaju mračni i mrtvi, kao da u njima nema vreline. Ali čim dođe proleće, čim Sunce svojim zracima dosegne Zemlju i otopli je, duh u vrelini, u drvetu potaje živ, a duhovi drveta pčinju da zelene, rastu i cvetaju; jer, duh se pojav­ljuje I vrelini, a svi duhovi se u njoj oslobađaju, i to je jedna srdačna ljubav među njima. Vrelina se,

međutim, rađa kroz snagu i teranje oporog i gorkog kvaliteta u slatkoj vodi, a za upaljenje moraju da upotrebe vrelinu Sunca, jer su kvalitetu ovome svetu

olumrtvi i espomoćni, čemu je uzrok kralj Lucifer, kojeg ćeš naći u njegovom padu i u stvaranju ovoga sveta.

o prijateljskoj ljubavi, dTažesnosti i jednogla.snosti ovih pet izvoTnih duhova Božijih

Koliko god da je ovo nemoguće opisati na zado­voljavajući način ljudskim rukama, ipak se vidi osvet1javajući duh čoveka; jer se on odmah pojavlju­

je u takvoj formi i rđenju, kao što se ojavljuje sve­

tlost u božanskoj snazi, a i u istim kvalitetima koji su u Bogu.

Samo, kod čoveka je za žaljenje što su njegovi

kvaliteti pokvareni i polumrtvi, zbog čega pak duh čoveka ili njegovo mučenje, uspinjanje ili zapaljiva­nje u ovome svetu ne može da dođe ni do kakvog sa vršenstva.

Pa ipak, valja nam se duboko radovati što je ljudski duh u njegovoj nemaštini osvetljen Svetim duhom i njime upaljen, jednako kao što Sunce upa­ljuje hladnu vrelinu u nekom drvetu ili travi, od čega hladna vrelina postaje živa.

Ovde zapamti! Jednako kao što čovek voli čove­ka u svojoj vrsti, tako se takođe vole duhovi u bo­zanskoj snazi: tu ne sustvuje ništa do zaludno živ­ljenje, ožuda i ispunjavanje, u kojima jedan u dru­gome trijumfuju i raduju se, jer kroz ove duhove dolazi razum i razlika u Bogu, u anđelima, čoveku,

83

I

životinjama i pUcama, i u svemu što živi. Jer, u ovih

pet kvaliteta se pojavljuje gledanje, mirisan je, ukus

i osećanje, i postaje jedan umni duh.

Kada se pojavi svetlost, onda jedan duh vidi

drugoga, a kada slatka voda izvora pođe u svetlosti

kroz sve duhove, onda oni osećaju jedan drugoga.

Onda duhovi postaju živi, kroz sve prodire snaga ži­

vota; i u istome mirišu jedan drugoga, a kroz ovo

izviranje i prodiranje osećaju jedan drugoga. To

nije ništa drugo do jedna iskrena ljubav i prijatelj­

sko gledanje, lepo mirisanje, lepo osećanje i osećanje

ljubavi, dražesno celivanje, zajedničko obedovanje,

pijenje i ljubavna šetnja.

To je dražesna nevesta koja se raduje svome

mladoženji: u tom je ljubav, prijateljstvo i milina, tu je svetlost i jasnoća, tu je prijatni vonj, tu je prija­

teljsko i slatko osećanje. Ah i navek, kako se stvore­

nje tome može dovoljno radovati! Ah, ljubavi i dra­

žesnosti, nemaš li, zar, kraja, vidi li se tebi kraja!

Tvoja dubina je neistraživa, svugde si, samo nisi I

jarosnim đavolima, koji su te iskvarili. Pi tanje. Veliš li sad, pa gde se može naići na

dražesne duhove? stanuju li oni samo u sebi samima , na nebu?

Odgovor. To su druga otvorena vrata božanstva?

možeš svoj pogled podići svukuda, nadaleko, i da

probudiš duh I tvome polumrtvom srcu, jer to nije

nekakva tama, pesma ili fantazija.

Zapamti: Sedam duhova u svojoj oblasti ili pro­

storu poimaju nebo i ovaj svet, i svu širinu i dubinu

izvan i iznad neba, iznad sveta i ispod sveta i u

svetu, dakako, vascelog Oca, koji nema ni pčetka,

ni raja. Oni oimaju i sva stvorenja na nebu i na

ovome svetu, a sva stvorenja na nebu i na ovome

svetu jesu obrazovana od ovih duhova i žive I njima

kao I nj ihovom vlasništvu. A njihov život i njihov

um rađa se u njima, na način na koji se rađa bo­

žansko suštastvo, i takođe u istoj snazi. Iz istog tela

64

sedam duhova Božijih načinjene su sve stvari, i

ovamo dolaze i anđeli svi đavoli nebo ZemlJ' a , " ,

zvezde, elementi, ljudi, životinje, ptice, rie, svi

crvi, drvo i drveće, z to stenje, trava i travčice,

i sve što sllstvuje.

Sad pitaš: pa ako je Bog svugde i sam jeste sve,

kako to onda da na ovome svetu jeste takva hladno­

a, i uz to se ujedaju i udaraju sva stvorenja, da na

ovome svetu nije ništa drugo do zaludna. jarost.

»(Uzroci su prva četiri oblika prirde, jer svaki od njih goni drugog izvan svetlosti, a ipak jesu uzroci

života. ) « Vidi, to je uzrok i pakost: dok je kralj Lu­

cifer sedeo u svome carstvu kao neka gorda, ohola

nevesta, nj�gova oblast je poimala mesto, na kojem

je stvoreno neo, koje je načinjeno d vde na nebu ,

i takđe mesto stvorenog sveta sve do neba, isto tako

dubina. Tamo gde je sada Zemlja, sve je to bio čist

i sveti Salniter, tu su sedam duhova Božijih bili

savršeni r prijatni, kao što su sada na nebu, isto kao

što su još savršeni i prijatni, kao što su sada na nebu, isto Kao što su još savršeni na ovome svetu. Ali, samo

zapamti ispravno okolnosti.

Kada se kralj Lucifer uzdizao, uzdigao se u se­

dam izvornih duhova i upalio ih svojim uzdizanjem,

da je sve postalo sasvim goruće . . Opori kvalitet je

bio tako tvrd, da je rdio stenje. i tako hladan da

je slatku vodu vdu izvora pretvorio u led. A slatka

voda izvora bila je debela i smrdljiva, a gorki kva­

litet je besneo, čupao i praskao, iz čega se podigao

otrov; a vatra, ili vrelina, bila je sasvim ljubomorna,

goruća i razjedajuća, I bila le sasv2m zla temperan­

cija i mešavina. Utom je pak kralj Lucifer izbačen iz svog kra­

ljevskog mesta ili stolice, koje je imao na drugome

mestu, na kojem je sada stvoreno Nebo; i gotovo

svuda je stvaranje ovoga sveta to sledilo, a tvrda,

jedra materija, koja je delovala u sedam upaljenih

izvora duhova isterana je zajedno sa ovim: od toga

su postali zemlja i stenje. Potom s u sva stvorenja bila

65

stvorena d upaljenog Salnitera sedam duhova

Božijih. Sada su duhovi izvora u svojoj upaljenosti ­

stali dveć jarsni, da jedan drugoga uvek kvare svojim zlim izvorom. Tako sad čine i stvorenja koja su stvorena iz izvora duhova i u njima gone život, tu ujda, udara svako svakoga, i zavidi svako sva­kome prema vrsti kvaliteta.

Zog toga se pak vasceli Bog rešio na Poslednji sud, na kojem će odvojiti zlo d dobrog, i dobro opet stavi ti u blago i prijatno stanište, kao što je to bilo pre grdne upaljenosti đavola, a kralju Luciferu za večno smeštenje daće ono jarosno stanište. Onda će ii ovog carstva postati dva dela; jedan će dobiti ludi sa njihovim raljem Isusom Hristom, drugi će dobiti đavoli sa svim bezbožnim ljudima i zlom.

Ovo je, dakle, kratko uvđenje, kako bi čitalac što olje razumeo božansku tajnu. U padu đavolovom i u stvaranju ovoga sveta naćićeš poduže, verno opi­sano; na to ću opameti ti čitaca, da sve čita svojim redom, tako da će dći do pravog razloga.

Doduše, od početka nijednom čoveku to nije ostalo sasvim otkriveno; jer, tako hoće Bog, a ja puštam da vlada volja njegova, pa ću videti šta Bog želi da učini. Jer, putevi njegovi, kojima on sam ide, vćma su skriveni; ali, posle toga će ga ugledati duh, sve do najvećih dubina.

14. POGLAVLJE

o šestom duhu izvora u božanskoj snazi

Sesti izvor duha u božanskoj snazi jeste jeka ili zvon, da sve ječi i u tome odzvanja, iz čega sledi jezik i razlika svih stvari, uz to zvuk i pesma svetih anđela; u tome stoji takođe formovanje svih boja i lepota, uz to nebesko carstvo radosti.

86

Sad ćeš pitati: šta je zvon i šta je jeka, ili kako ovaj duh uzima svoj izvor i pčelo?

Zapamti! Svih sedam duhova Božijih rađaju se jdan u drugome; jedan uvek rađa drugog, nijedan nije prvi, nijedan nije oslednji; jer poslednji isto tako rađa prvog, kao što prvi rađa drugog, trećeg, etvrtog, sve do poslednjeg. Ali, to što se jedan na­ziva prvim, a drugi poslednjim i tako redom, dnosi se na to koji je prvi u obrazovanju i formovanju jed­nog stvorenja. Jer, svih sdam su jednako včni, i nijedan nema i pčetka, ni kraja, pa iz toga što

, sedam kvaliteta uvek jedan drugoga rađaju i nijedan nije izvan drugog sledi da je tu jdan jedini, večni, svemogući Bog.

Jer, kao što se takvo što rađa u božanskom suš­tast vu, tako se isto formuje, ne samo kroz jedan duh, već kroz svih sedam; pa kao što se neko stvorenje koje sustvuje kao vascelo suštastvo Božije kvari u jednom duhu izvora, uzdiže i upaljuje, tako se upa­ljuje ne samo jedan duh, nego se upaljuju svih se­dam.

Zato je isto stvorenje jedno gađenje pred vas­celim Bogom i svim njegovim stvorenjima, i mora stajati pred Bogom i svim stvorenjima u večnom neprijateljstvu i pokori.

Zvon ili M erkurius uzima svoje počelo u prvom, to jest, u oporo i tvrdom kvalitetu.

Zapamti, I dubini. Trdoća je izvorište zvona; ali ona ne može sama da ga rdi, već je ona otac njemu, a vasceli Salniter je majka: inače bi tamo gde bi samo tvrdoća bila i otac i majka zvona, takđe morala da dzvanja i tvrda stena. Ali ona samo d­jekuje i praska kao seme ili početak zvona, što za izvesno i jeste. Zvuk, međutim ili glas, uspinje se usred središta u bljesku, u kojem se svetlost rađa iz vreline, u kojem e pojavljuje bljesak života.

Zapamti, kako se ovo događa. Kada se opori kvalitet protrlja gorkim, onda se pojavljuje vrelina u slatkoj vdi izvora, onda vrelina upaljuje slatku

87

vdu izvora kao bljesak, a bljsak je svetlost, koja izleće u vrelini u oporom kvalitetu, tu se bljesak dlučuje prema svoj oj snazi.

Jer, u gorkom kvalitetu se dlučuju sve snage, a gorki kvalitet hvata bljesak svetlosti, kao da se rozno zastrašio, i izleće sa svojim drhtanjem i stra­šenjem u opori i tvrdi kvalitet, tu se on telsno hva­ta. Gorki kvalitet je sav bremenit svetlošću i drhti I oporom i tvrdom kvalitetu, i reće se I njima, a uhvaćen je u oorom kvalitetu kao u jdnom telu.

Kada se pak duhovi okrenu i htdnu da zore, onda se mora otvoriti tvrdi kvalitet, jer ga gorki duh sa svojim bljeskom razbija: onda proizilazi zvon i bremenit je sa svih sdam duhova. i razlučuju reč, kako je ona bila aključana u središtu, to jest I središnjem krugu, kao što je bilo i I smotrenosti sdam duhova.

I zato su sdam duhova Božijih stvorenjima na­činili usta da, kada hće da zore i da djekuju, ne moraju isprva da se deru; i zato sve žile i duhovi snage ili izvora idu I jezik, da jeka ili zvon izlaze tanano i blago.

Ovde zapamti istinski smisao i tajnu. Kada se bljsak pojavi u vrelini, onda ga najpre hvata slatka vda, jer u njoj on postaje sjakta. Kada pak voda uhvati bljesak, tojst, rođenje svetlosti, ona se za­straši; i ato što je tako tanka i meka, ona opušta sasvim drhteći, jer se vrelina uspinje I svetlsti.

Kada zatim opori kvalitet, koji je tu čak hladan, uhvati vrelinu i bljesak, on se lrestrašuje, kao kada seva na sušu; jer kada vrelina sa svetlošću dospe I

tvrdu hlad nću, napravi se jarsni bljesak, sveko­lika boja vatre i svetlosti. Isti bljesak uzmiče i hvata ga slatka vda, i izleće u istoj jarosti i preobraća se I razjarivanje i prestravljivanje I zelenim ili ne­eskoplavim bojama, i drhti pred jarsnim bljeskom. Bljesak u sebi samome sadrži svoju jarost: iz nje nastaje gorki kvalitet ili gorki duh. Ovaj sada izleće u opori kvalitet i rasaljuje tvrdću s njenim jars-

66

nim izvorom, a svetlst i bljsak suši se I tvrdći i sija svetlo, mnogo svetlije nego Sunčev sjaj.

•

i, svetlost se hvata u tvrdom kvalitetu, tako da ona pstoji na telsni način i tako mora večno da svetli. Bljesak drhti u telu kao jarosno uspinjanje: time se uvek i većno okreću svi kvaliteti. Bljesak vatre, dakle, u svetlosti drhti i uvek trijumfuje, a tvrdća je uvek telo koje je čuva i isušuje. A ovo kre­tanje u tvrdći jeste zvon, da odjekuje; a svetlost ili bljesak čini zvuk; i slatka vda čini zvuk blagim, da se može upotrebiti kao razlika d zorenja.

Ovde jš bolje zapamti rđenje oorog kvali­teta. Pčelo gorkog kvaliteta je kada se u vrlini ojavi bljesak života u oporom kvalitetu; a kad zatim pristigne bijesak vatre, u meavini vde i oporog kvali teta: tada duh vatrenog bljeska prožima opori i tvrdi kvalitet, a ovo dvoje zajedno je jdan ljuo­morni, strogi, jarsni izvor, koji tu esni i žestoko čupa, jednako nekoj žestokoj vatrenoj jarosti. Ni sa čim �o ne mogu uporediti do sa udarcem groma, kada' pre toga jarsna vatra udari nadole, da čovek obnevidi: ista jarsna vatra je vrsta konjukcije ovo­ga dvoga.

Ovde zamti. Kada se ovaj duh vatre i opori duh uhvate a gušu, onda oori duh stvara žestoku, tvrdu, hladnu oporst, a vatreni duh strašnu, jarosnu vrelinu. Uspinjanje vreline i oorosti sad čini jedan drhtći, jarsni, zstrašujući duh, koji tu besni i praska, kao da bi hteo da rstavi božanstvo. Ali, ovo moraš uistinu razumeti.

Ovo je, dakle, o kvalitetu čelo u sebi samome; ali, psred upinjanja ovog jarsnog duha hvata se ovaj duh u slatkoj vdi i ublažuje: tu se njego ja­rosni izvor menja u drhtećll, gorku, zelenkastu boju, jednako zelenastoj tmini, i zadržava u sebi samome vrstu svih triju kvaliteta i svojstvo, naime, svojstvo vatrenog, oporog i slatkog kvaliteta; iz ovoga troga nastaje četvrti kvalitet, naime, gorki kvalitet.

69

-

Jer, od vatrenog kvaliteta ostaje duh drhteći i vreo, a d oporog ostaje žestog, oor, tvrd i te­lesan, po čemu je on duh koji uvek postoji. d slat­kog ostaje on blag, a jarost se preobraća u blagu gorkost. Ovaj sada stoji u izvorištu sdam duhova Božijih i I vek pomaže rađanju onih šestih duhova.

Ovo tačno da razumeš! Kao što on rađa svoga ca i svoju majku, tako i njega rađaju otac njegov i majka njegova, jer pšto je telesno rđen, on sad sa oporim kvalitetom uvek iznova rađa vatru, a va­tra rađa svetlst, a svetlost je bljesak, koji uvek iz­nova rađa živo I svim duhovima izvora, d čega duhovi imaju život i uvek jedan drugoga rađaju.

Ali, ovde treba da znaš da nijedan duh ne može drugoga da rdi sam; ne mogu to da učine ni dva duha, već rđenje jdnog duha stoji u delovanju svih sdam duhova: njih šest uvek rađa sedmog, i kada ne bi bilo jdnog, ne bi bilo ni drugog.

Ali, to što ja ovde katkad uzimam samo dva ili tri duha za rađanje jdnog duha, činim to od moje sopstvene slaosti; jer I mome iskvarenom mozgu ja ne mogu da istražim njih sdam I njihovom savršen­stvu. Vidim ih, dakako, svih sedam, ali kada o njima sekuliem, onda se duh uspinje osred izvorišta, gde se rađa duh života. Ovaj se penje iznad i ispod sebe, i ne može svih edam 9uhova Božijih da pojmi u jdnoj misli, ili odjednom, vć u delovima.

Svaki duh ima svoj sopstveni izvor, ez obzira što se rađa d drugog duha. Takva je i pojmovnost čovekova; on I sebi, dakako, ima izvorište svih se­dam duhova, ali I kojem izvoru se duh uspinje, čiji je duh izvora, I tome se taj isti duh najjače obrazuje, najoštrije on poima I ovome uspinjanju. Jer, ni I

ožanskoj snazi ne prolazi duh dmah i najedared I svom uspinjanju svih sedam duhova. Kada se us­pinje, on pokreće svih sdam najedard; ali će u svome uspinjanju biti uhvaćen, da će morati da o­loži svoju velelepnost i neće mći da trijumfuje nad svih sdam. »(Ovo je suštastvo čula i misli; inače,

90

kada bi jedna misao mogla po središtu prirde da prolazi kroz sve duhove, onda bi ona bila oslobđena okova prirde. ) «

Tako je to i u čoveku . Kada se jedan duh izvora uspinje, onda on pokreće sve druge i vidi sve druge, jer se uspinje posred izvorišta srca, pošto se u VTelini upaljuje bljesak svetlosti, u kojoj duh u svom uspi­njanju u istom bljesku vidi kroz sve duhove. Ali. u našem iskvarenom m�su je ona samo ::ao sevan j e na sušu ; jer ako bih bljesak, koji, štaviše, dobro vidim i saznajem, kakav jeste, mogao da pojmim u mome mesu »(iz bljeska dolazi svetlost majesteta) " onda on više ne bi izgledao sličan životinjskom telu, već anđelima Božijim.

Ali, sačekaj još koji čas, i životinjskom telu daj crva za jelo. A kada vasceli Bog bude upalio sedam duhova na iskvarenoj Zemlji, onda onaj isti Salni­ter, kojeg jedeš na Zemlji, neće biti sposooan za vatru; tada će tvoji duhovi izvora, koji se odavde rastavljaju, opet pojaviti se u istom Salniteru, kojeg si jeo; u njima će trijumfovati i oet postati jedno telo. Ali, onaj ko bude sosoban a upaljene vatre sedam du hova Božijih, taj će u njima ostati, a nje­govi duhovi izvora će se uspeti u nebeskoj patnji, što ću jasno pokazati, kada na to dođe red.

Vascelo ožanstvo ne mogu da ti opišem u jed­nom krugu, jer je ono neizmerno, ali nije nepoj­mljivo duhu, koji je u ljubavi Božijoj; on ga dobro oi ma, ali samo u delovima: zato dokučuj jedno za drugim, tako ćeš videti celinu. U ovoj iskvarensti i ne možemo višlje d jednog takvog otkrovenja, i ne može dalje ovaj svet sa početkom i krajem. Ta­kođe bih rado da vidim nešto višlje u ovome mom strašnom rđenju, da bih okrepio mog bolesnog Adama; ali, ogledam se po celom svetu i ne mogu ništa da istražim, sve je olesno, iznemoglo i ranje­no, uz to, slepo je, gluvo i nemo.

Citao sam spise mnogo većih majstora, u nadi da ću I njima naći razlog i pravu dubinu; ali našao

91

nisam ništa, do jedan polumrtvi duh, koji strepi d

zdravlja, i zog svoje velike slabosti ne može da dođe

do savršene snage. Dakle, još stojim kao strepijiva žena u rođenju,

tražim savršenu potkrepu i nalazim samo miris I

uspinjanju, u njemu duh ispituje šta se u ovoj pot­

krepi krije za snagu, i okrepljuje se otuda savršenim

mirisom u njegovoj bolesti, sve dok ne dođe pravedm

Samarićanin i ne previje mu njegove rane i isceli

ga, i ne odvde ga u večno prebivalište: tada će i on

uživati savršeni ukus.

Ovu travu, koju ovde svagda mislim, od čijeg

mirisa se krepi moj duh, ne poznaje svaki selja�, ne poznaje je ni svaki doktor; jednako je nesaznat­

ljiva jednome kao i drugome; raste dobro u svakom

vrtu, ali I mnogim vrtovima je sasvim iskvarena i

zla, jer je tome kriv kvalitet njiva. Zato se ne pozna­

je, pa i dca jedva da oznaju ovu tajnu, koliko Je

ovo saznanje sveta bilo teško.

Iako se I mngima pojavio izvor, ipak je ovamo

ubrzo prdrla oholost i sve je iskvarila. Zog toga

nije hteo da piše dmah na svome maternjem jeziku;

omislio je da bi bilo odveć detinjasto, da mora dati

da se to vidi na dubljem jeziku, kako bi svet vldeo

da je on čovek, i da je to za svoju korist jednako

držao kao sriveno i začirišio dubokim, tuđim ime­

nima, da se to ne zna: tako je stvorena ožuda oho­

losti đavolove.

Ali, pričekaj prstodušna majko, ti koja rađaš

svu decu ovoga sveta, koja će te se I svome uspinJa­

nju postideti i koja e te prezreti, i neće biti tvoja

deca koju si ti rdila, kao što govori duh, koji se

odiže u sedam duhova Božijih, koji je otac tvoj:

ne kloni duhom! ja sam tvoja jačina i tvoja snaga,

ja ću ti u starosti tvojoj oslati blagog pića.

Jer te sva tvoja deca koju rađš i u mladosti

njihovoj dojiš prziru i ne žele da te neguju u tv­

joj dubokoj starsti: ja ću te tešiti i u tvojoj dub­

koj starosti darivati ti mladog sina, koji treba da

92

otane I tvojoj kući, sve dok živiš, i da te neguje i

teši te pred svim ranama i praskanjima tvoje gorde

dece. Sad, ovde zapamti dalje o Merkuru, zvonu ili

jeci. Svoje prvobitno očelo svi kvaliteti uzimaju u

središtu, I kojem se rađa vatra, jer se na tom mestu

ojavljuje bljesak života svih kvaliteta i hvata e u

vodi, koja ostaje da osvet1java, i isušuje se u opors­

ti, da bljesak ostaje telesan i postaje svetlo sjaktav.

Ovde apamti! - Upali drvo i ugledaćeš tajnu.

Vatra se upaljuje u tvrdoći drveta, to je pak oori,

tvrdi izvor, izvor Saturna; on čini drvo tvrdim i

jedrim. Ali, sada ne postoji svetlost u soku drveta,

tako da vatra svetli kao sijajuća sv"tlost; ali kada

e sok u drvetu otroši, utuljuje svetlost i drvo je

žareći ugalj.

Sad, vidi, jarost koja bukti u svetlosti ne postoji

u vdi vatre, već kada se u tvrdći pojavi vrelina,

rađa se bljesak; ovoga najpre hvat sok u drvetu,

d kojeg vda postaje sjaktava. Jarost ili gorčina,

međutim, rađa se posred tvrdće i vreli ne u bljesku,

i od toga se takđe sastoji; i dokle doseže bljesak,

to jest istucana kora vatre, dotle doseže takđe ja­

rst gorčine, koja jeste sin tvrdoće i vreline. Ali treba da znaš ovu taknu, da je gorčina pret-,

hodno vć u drvetu, inače se jarsna gočina ne bi

tako iznenada rodila u prirdnoj vatri. Jer, jednako

kao što se rađa telo vatre kada se upali drvo, na

isti način rađa se takđe drvo u zemlji i iznad zemlje.

Ali kada bi e jarost rađala u sijajućoj vatri, ' . . . onda bi ona, razume se, dosezala daleko kao sjaj

svetlosti: ali ovo se ne događa. Ovako je: bljesak

jeste majka svetlosti, jer bljesak rađa svetlost d

see i jeste otac jarosti, jer jarst staje u bljesku

kao seme u cu, a isti bljesak rađa takođe zvon ili

jeku.

Kada bljesak iziđe iz tvrdoće i vreline, onda

praska tvrdoća u bljesku, a vrelina zvoni, a svetlost

u bljsku čini zvuk svetlim, vda ga čini blagim. U

93

upursti ili tvrdei se un hvttt i isušuje, dt je jedtn telesni duh u svim kvtlitetimt. Jer, svtki duh u se­dtm duhuvt Bužijih jeste bremenit st svih sedtm duhuvt ožijih, i svi su jedtn u drugume ktu jedtn duh, nijdtn nije izvtn drugug; stmu štu pustuji jedriu ttkvu rtđtnje u njimt, i ttku rtđt jedtn dru­gugt i kruz sebe stmug, t rđenje, dtkle, trtje d večnusti du večnusti.

Ovde ću čittuct upumenuti dt isprtvnu pusmttrt ožtnsku ruđenje. Ne trebt dt misliš dt jedtn duh stuji pured drugih, ktu štu vidiš dt nt nebu zvezde stuje jdne pured drugih, negu je svih sedtm jedtn u drugume ktu jedtn duh, ktu štu tu mužeš videti nt nekum čuveku. n imt mnuge misli, zog delu­vtnjt sedtm duhuvt Bužijih, kuje unutrt drže ljud­sku telu; tli, murtš rći, sem tku nisi budtltst, dt svtki čltn I celum telu imt drugtčiju sn�gu.

Ali, prema kvtlitetu u kujem prubudiš duh i udrediš kvtlitet, uspinju se misli i premt njemu vlt­dtju duom. Prubudiš li duh u vttri, undt će u tebi ntvreti gurki i tvrdi gnev; jer, čim se uptli vttrt kujt se dugtđt u tvrdući i jtrusti, u bljesku izvire gurki kvtlitet. Jer, tku se u svujoj ljubtvi uzdižeš prutiv nečegt, bilu to prutiv ljubtvi ili prutiv gnevt, čiji kvtlitet uptljuješ, tu će gure ti u tvume celum kurpuruvtnum duhu; u bljesku se, međutim budi isti kvtlitet. Jer, ktdt pugledtš neštu štu ti se ne duptdt, štu je prutiv tebe: undt uzdižeš gurenje srct, ktu ktdt bi uzeu neku steDw i udtriu pu vttrenum ldu, pt ktdt iskrt izbije u srcu, undt se upaljuje

vttrt. Isprvt unt tinjt, tli kadt gurenje srct više uzdigneš, undt je tu ktu ktdt duvtš u vttru, dt bi se uptlilt istuctnt kurt. Ondt je ugtslu vreme, ili, vttrt pusttje tuliku velikt dt guri i pruždire i unum ntjbližem ntnusi štetu.

Ktžeš li ptk: ktku se muže ugtsiti uptljent vttrt? Cuj, I sebi imtš slttku vudu izvurt: uspi je I vttru, utuliće. Pustiš l i dt guri, undt će und pru­ždreti I tebi suk I svih sedtm duhuvt izvurt, dt ćeš

94

osttti suVo Ktdt se tu desi, undt si vttrt ptklt i žtrtč ptklene vttre, i ntvek ti nemt stvett.

Ali, tku gledtš neštu štu ti se mili, i budiš duh u srcu, undt uptljuješ vttru u srcu; unt isprvt guri u slttkuj vudi ktu žtreči ugtlj. Duk tinjt, unt je u tebi bltgu ztduvuljstvu i ne pruždire te; tli ktdt se tvuje srce udviše uzdigne i uptli slttki izvur, dt un pusttne guruća istuctnt kurt, undt uptljuješ sve duhuve izvurt: ttdt čittvu telu guri i hvttt ustt i ruke.

Ovt vttrt je ntjštetnijt i ud kaku je svett ntj­iskvtrenijt, i šttviše, nju je tešku ugtsiti; jer ktdt , se unt uptli, undt unt guri u slttkuj vudi, u bljesku živutt, i murt se ugtsiti gurčinum, t vdt je utuliku ednijt, ukuliku je više vttre. Iz tugt ttkđe sledi tužnt dua, ktdt neku trebt dt duzvuli dt duđe du tugt dt u njeguvuj ljubtvi guri vttrt u slttkum kvt­litetu.

Ali, trebt dt zntš dt si u tvujuj regimenti ti guspudtr tvuje supstvene duše; u tebi se neće pujt­viti niktkvt vttrt u tvume krugu telt i duht, ti je stm prubuđuješ. Istint je dt I tebi izviru svi tvuji duhuvi i uspinju se u tebi; dtbugme, jedtn duh uvek ia veću sntgu negu drugi. Jer, ktdt bi I jednum čuveku regimentt duhuvt bil. .. - ktu I drugume, undt bismu svi imali jednu vulju i jedtn ublik, tli svih sedtm ih je u sili tvugt ztjednu kurpuruvtnug duht, t ttj duh se zuve dušt. »(Ont u sebi imt prvi prin­cip, duh duše drugi, t duh zvezdt u elementimt treći, ntime uvtj svet. ) «

Ktdt se ptk nekt vttrt uzdigne u nekum duhu izvurt, undt unt nije skrivent duši; dušt muže d­mth dt rtzbudi druge duhuve izvurt kuji su prutiv­ni uptljenuj vttri i muže dt je ugtsi. Htedne li, međutim, vttrt dt pusttne velikt, undt dušt imt svuj zttvur u kuji muže dt ztključt uptljeni duh, ntime, u tvrdi, uori kvtlitet, t drugi duhuvi murtju biti njen ttmničtr, duk gnev ne pruđe i vttrt ne zgtsne.

95

Zapamti, šta je to. Kada te jedan duh izvora od­već tvrdo goni nekoj stvari, koja je protiv prirdnih akona, onda moraš dvratiti tvoje či d te stvari. Ako to ne pomaže, onda uzmi isti duh i baci ga u nicu. To će okrenuti tvoje srce d naslade, O ždranja i lokanja, . carstva ovoga sveta, i misli da današnji dan jeste kraj tvoga tela; okreni se d ras­kši sveta i ozbiljno pozovi Boga, i predaj mu se. - Kada to učiniš, svet će ti se rugati i moraš biti njegov glupak. Ovaj krst nosi sa strpljenjem, i ne daj zatvorenom duhu da opet iziđe iz tamnice, i veruj Bogu, on će te krunisati ožanskom radošću.

Ako se duh oet otme iz tamnice, smesti ga ­novo I nju� uortači se s r.jim, sve dok živiš. Samo ako izdržiš toliko dugo da ti se ne upali izvorište srca, da d toga tvoja duša ne postane tanko drvo vatre, N da svaki izvor još ima svoj sok, kada se iz­nutra adeliS: onda ti zapaljena vatra neće nimalo škditi na Pslednjem sudu i nće prionuti uz tvoje duhove sokova, vć ćeš osle ovih strašnih veljih jada u vasrsenju biti Božiji trijumfujući anđeo.

Sada bi mogao kazati: da li je u Bogu takođe jedna mržnja među duhovima Božijim? Ne. Odmah pšto pokažem njihovo ozbiljno i strogo rđenje, baš svako će mći dobro da razume veliku ozbiljnost oži ju: zato ne sledi da je među njima nejedinstvo. Jer, najunutrašnjije, najdublje rđenje je samo u srži, što ne može da dokuči nijedno stvorenje I telu, već I bljesku, I kojem se rađa sriveni duh, tu će biti pojmljiv; jer se isti takđe rađa na takav način i I takvoj nazi.

i, meni se vrata moje duševnosti otvaraju, tako da to vidim i da mogu da saznam; inače bi kd mene mnogo toga ostalo skriveno, sve do dana vas­krsenja mrtvih. To je takđe d kako je sveta bilo skriveno svim ljudima, ali ja puštam da time Bog upravlja.

U Bgu trijumfuju svi duhovi kao jedan duh, a jedan duh uvek ublažuje i okrepljuje druge, i

96

•

nije ništa drugo do zaludna radost i milina. AU, njihovo strogo rođenje, koje se dešava u skrivenome, mora biti takvo; jer život i razum i sveznanje se tako rađaju, a to j e jedno večito rađanje koje nikada nije drugačije.

Ne smeš misliti da je na nebu jedno telo koje se samo rađa, koje čovek pre svih drugih naziva ogom; ne, već se rađ2 vascela ožanska snaga, koja jeste samo nebo i svih neba neo, a to se zove Bog otac, iz kojeg su rđeni svi sveti anđeli i takđe u istoj snazi žive; takđe u telu te snage se uvek i večno na taj način rađa duh svih anđela, uz to, takođe, duh svih ljudi. Jer, ovaj svet pripada isto tako telu Boga ca kao i nebo; ali, duhovi su u pro-

•

stornosti ovoga sveta upaljeni od kralja Lucifera, I njegovom uzdianju, da sve na ovome svetu jeste kao naola usahnulo i mrtvo: zato smo mi siroti ljudi čak zaslepljeni i živimo u velikoj opasnosti . . .

Ali, ne treba zbog toga da misliš da je nebeska svetlost na ovome svetu ugasnula I izvornim duhr vima Božijim. N e, to što mi sa našim iskvarenim či­mt ne možemo da shvatimo jeste samo tmina; ali čim Bog ukloni tminu, koja lebdi iznad svetlosti, i tvoje oči će e otvoriti: tada bi, ovde, na mestu na kojem stojiš, u svojoj odaji, ili pak u njoj sediš ili ležiš, sdeo i lepi lik Božiji i vascela nebeska vrata. Ne treba svoje oči da dižeš preTla nebu; jer stoji naposana: vrlo blizu ti je ova reč, u ustima tvojim i u srcu tvome. 5. Mojs. 30, 40; Rim. lO, 8 . - Bog ti je toliko blizu, da se rođenje Svetg trojstva takođe dešava u tvome srcu, u tvome srcu se rađaju sve tri ličnsti, Bog otac, Sin i Sveti duh.

Sto ovde pak pišem o centru ili središtu, onda tome nije značenje da je na nebu neko posebno mesto ili neko posebno telo, u kojem bi se ojavljivala va­tra božanskoga života, iz kojeg proizilazi sdam du­hova Božjih u vasceloj dubini ca; već zborim na telesni ili anađeoski ili ljudski način, zbog čitaoće-

97

vog nerazu mevanja, po vrsti i nainu, kako su stvo­rena anđeoska stvorenja i kako je svagda u Bogu.

J er ne umeš ia spomeneš nijednog mesta, ni na nebu. ni na ovom�svetu, na kojem ne bi bHo božan­skog rđenja, pa bilo to u nekom anđelu, ili u svetom čoveku, ili izvan ovoga. Gde god se izvorni duh kudi u svetom čoveku, ili izvan ovoga. Gde gd se izvorni duh kudi u božanskoj snazi, ma na kom mestu to bilo samo ne u đavolima i I svim ezožnim iskva-, renim ljudima, tamo je već sadržano izvorište -žanskog rođenja, tu su već svih sedam izvornih du­hova Božjih, kao kada zatvaraš neki krug prostora, krug stvorenja, a u njemu bi posebno bilo vascelo ožanstvo, jednako kao što se rađa u nekom stvore­nju, tako e takđe rađa u vasceloj dubini Oca, na svim krajevima i I svim stvarima.

I na jedan takav način je Bog svemćni, svezna­jući, svevideći, svečujući, svemirišući, svečuvstvuju­ći, sveosečajući Bog, koji je svugde i iskušava srca stvorenja i bubrege. I na jedan �av način su neo i zemlja njegovi, i na jedan takav·'način moraju svi đavoli, koliko ih ima, biti svim ezožnim ljudima večno utamničeni, i I Salniteru, kojeg su oni na svome mestu iskvarii i upalili, pate večnu patnju, i Uz to večnu sramotu i pokoru.

J er će vasceli lepi lik Božiji svekolike svete anđele lepo, prekrasno i jasno osvetliti iznad njih i ispod njih, i na sve strane pord njih, a Sl sveti anđeli trijumfovaće iznad svekolikog čoveka, ovrh njega i ispd i pored njega, včno, i od velike radsti, miline i dražesnosti sada pevaju o Božijoj svetsti o svojoj kraljevskoj regimenti, o dražesnom plodu nebeskog rastinja, i to će biti prema kvalitetu sedam duhova Božijih obznanjeno na sav glas.

Naprotiv, anđeli će sa svim ezožnim ljudima biti proterani u pakao, otom će se paleni smrad mučiti i peti, a paklena vatra i paklena hladnća i gorčina goreće prema vrsti zapaljenih duhova Boži­jih, u njihovim telima i isto tako u njihovoj oblasti.

98

•

Da, kada bi još mogli da budu zapreti u rupu, da ne bi dodirivali gnevni lik Božiji, onda bi još bili zado­voljniji i ne bi morali da podnose večnu sramotu i okoru.

Ali, tu nema pomći, njihova muka samo postaje veća, sve više će oni žaliti, sve više će se upaljivati paklena jarst, moraju ležati u paklu, kao mrtvačke noge, kao u vatri osmuđene ovce, njihov smrad

. i

grozota nagrizaće ih, neće smeti da dignu svoJe oči za pokoru, jer u svo joj oblasti neče videti ništa drugo do samo jednog strogog sudiju i iznad sebe, i na svim stranama, videće večnu radost. teNe da oni ovu ne shvataju, ili ne vide, već o njoj znanje imaju u centru. ) «

Tu j e ah i avaj, dranje i vrištanje, a nikakvog spasenja. Biće im kao kada stalno gr� i seva na sušu, jer se tako rađaju upaljeni duhovi Božiji. Prva, tvrdča, rađa tvrdi, hrapavi, hladni i opori kvah­tet, druga, slatkoča, je ushanula, kao kod žarečeg uglja, kada više nema u drvetu soka, koje gori d žeđi, a nema okrepijenja; treče je gorčina koja čupa kao vrela kuga i gorčija je d žuči; četvrto je vatra koja gori kao jarosni sumpor, eto, ljubav je jedno neprijateljstvo, jeka nije ništa drugo nego tvrdo kovanje, jednako nekom praznom zvuku vatre, k�o da je to uinio udar groma, oblast sedmog tela le kuća žalsti. Njihovo jelo je grozota, a iz svih kva­liteta raste jarst. Ah, i večno ez kraja, tu nema vremena drugi ralj, koji drži večni sud, sedi na njihovoj stolici, oni su samo stoličica za njegova stopala.

7, lepoto i milino ovoga sveta, o carstvo i gorda raskoši, o moći i silo, tvoj nepravedni sud i velika Faskoš sa svim tvojim milinama, sve to leži na jednoj gomili, i sve je postalo paklena vatra. Pa žderi, loči, nadodoljuj se, pa vladaj u tome, ti lepa boginjo, kako si ostala bludnicom, a tvoja sramota i pokora tvoja traju včito.

99

1 1 . POGL..VLJE

o sedmom duhu izvora u božanskoj zi

Sedmi duh Božiji u ožanskoj snazi jste telo koje se rađa iz drugih est duhova, u kojima opstoje sve neeske figure, i I ovima se obrazuje i formuje, a u tome se ojavljuje svekolika lepota i radost. To je pravi duh prirde, ama prirda, u kojoj stoji pojmovnost, i I njemu se formovana sva stvorenja a nebu i na Zemlji: pa i samo neo je formovano I njemu i sva prirodnost I čitavom Bogu stoji I

ovom duhu. Kada ne bi bilo ovog duha, ne bi bilo anđela, ni ljudi, a Bog bi bio neistraživa sušti­a, koja bi ostojala u neistraživoj snazi.

Sada se pstavlja pitanje: kakav je ovaj oblik? Ako si uman duh Merkuriusa, koji prdire rz svih edam duhova Božijih i dobrava ih i promatra kakvi oni jesu, onda češ ix.sle objašnjenja ovog sed­mog duha razumeti i o smislu ojmiti delovnje i suštinu svekolikog božanstva. Ali, ako d ovoga duha ništa ne razumeš. onda stavi na miru ovu knjigu, i ne prosuduj ni o hladnom, ni o toplom I njemu, jer si jako uhvaćen I Saturnu i nisi filozof na ovom svetu. Ostavi svoje prosuđivanje da miruje, ili ćeš biti nagrađen zlom, od kojeg hoću verno da te saču­vam, sve do onoga života, kada će ti se otvoriti vra­ta neba, pa ćeš onda i ti to razumeti.

Sad se duoko zamisli. Ovde moram da obuhva­tim čitvo neesko telo u središtu kd srca; a pošto objasnim čitavo telo, kako postaje prirda, shvatićeš najviši razlog, kako svih sedam duhova Božijih uvek rađaju jedan drugoga, i kako ožanstvo nema ni ­četka, ni kraja. Zato pogledaj zadovoljstvo tvoga duha, i večno, bosko carstvo radosti, neesko

•

stanište i telesne radosti koje I večnosti nemalU raja.

Sad zaamti: kada se u centru pojavi bljesak, onda .božansko rođenje stoji u punom delovanju, u

100

ogu je uvek i včno tako, i u nama, sirot01 dci d mesa nije. U ovome životu, I nama ljudima tri­jumfujuće ožasko rđenje traje tek onoliko koliko traje bljesak, zato je naše saznanje delimićno, dok je u Bogu bljsak uvek nepromenljiv i večno je ta­kav.

Vidi, svih sedam duhova Božijih se rađa u. isto vreme, nijedan nije prvi, i nijedan nije poslednji, ali se mora gledati na jezgro, kako se pojavljuje -žansko rđenje, inače se neće razumeti ništa, jer stvorenja ne mgu svih sedam duhova u isto vreme jedne u drugima da ojme, inae ona to neosredno saznaju, ali k.ada e jedan duh kudi, onda on kudi sve druge, tada stoji rođenje I punoj snazi. Zato u ljudima nema jedng oćetka i u u, ao akđe moram pisati samo na način stvorenja, inače ne bi ništa razumeo.

Vidi, svih sedam duhova bi izvan bljeska bili jedna tamna dolina, ali kada se bljesak izmđu opo­rog i gorkog kvaliteta pojavi u vrelini, onda on ostaje sjaktav u slatkoj vdi, u plamenovima vreli ne gorak i trijumfujući i živ, a I oporom telesan, suv i svetao.

Sada se ova četiri kvaliteta pokreču u bljesku, jer I ovome sva četiri postaju živa; sada se snaga ova četiri duha povećava u bljesku, kao kada se o­javi život, a povećana snaga u bljesku jeste ljubav, to je peti duh, ista snaga u bljesku tako prijatno uza­vri kao kada bi mrtvi duh oži veo i iznenada bio stav­ljen u velikoj jasnoći.

U ovom talasanju pak jedna snaga pokreče dru­gu prvo praska opora snaga, vrelina u praskanju pravi svetli zvuk, a gorka snaga razdeljuje zvuk, voda ga ublažu je, to je šesti duh.

Sada se pojavljuje zvon, u svih et duhova, jed­nako nekoj prijatnoj muzici, i ostaje da ostoji, jer ga isušuje opori kvalitet. Sada u istoj jeci, koja se ojavila i koja ostoji samo suva jeste snaga svih

101

I

šest duhova izvora, i jednako kao seme drugih šest duhova, koje su oni zajedno kororovali i d toga načinili jedan duh koji ima kvalitet svih duhova, a to je sedmi duh Božiji u ožanskoj snazi.

Ovaj duh ostoji samo u svojoj boji jednakoj neeskom plavetnilu, jer je rđen iz svih šest duho­va, kada bljesak, koji postoji usred vreline, svetli u drugim duhovima tako da se oni uspinju u bljesku i rađaju sedmi duh, takođe se uspinje bljesak u ro­đenju šest duhova u sedmom duhu.

Ali, zato što sedmi duh u sebi nema poseban kvalitet, bljesak u sedmom duhu ne može da postane svetliji već on od sedmog duha gradi telesnu suštinu svih sedam duhova, a bljesak stoji na srdini između ovih sdam duhova i rađa se d svih sedam duhova.

Sedam duhova jesu otac svetlosti, a svetlost je njihov sin kojeg oni uvek tako rađaju od večnosti do večnsti, a svetlost osvetljava i uvek i večno se­dam duhova čini živima i punim radosti, jer oni sve­koliko svoje ispunjenje i život uzimaju I snazi svet­lsti. Naprotiv, svi oni rađaju svetlost i svi su I isto vreme otac svetlosti, a svetlost ne rađa duh, već ih sve čini živima i bogatima radošću da uvek stoje I

rođenju. Vidi, još jednom ću ti pokazati, ne bi li ti to

možda ojmio, da ovaj uz,višeni rad ne bi bio uzalud i bez koristi.

Opori kvalitet je prvi duh, kvalitet koji steže i sve ini suvim; slatki kvalitet je drugi duh, kvalitet koji u blažuje. Treći duh pak jeste opori duh, koji nastaje iz četvrtog i etog, kada se treči duh u nje­govom bešnjenju protrlja u oporom, onda on upalju­je vatru, onda se I jarosti pojavljuje vatra I opo­rome. U istoj toj jarosti osamostaljuje se opori duh, a u slatkom on postaje blag, u tvrdom postaje tele­san, pa sad postoji on i četvrti takođe.

Sada se u vrelini pojavljuje bljesak u snazi sva četiri, i uspinje se u slatkoj vodi izvora, a gorki ga čini trijumfujućim, a opori ga čini sjaktavim i svu-

102

•

vim i telesnim, a slati ga čini blagim, i uzima nj.'­gov prvi sjaj u slatkom, tu pak bljesak ili svetlost postoji I središtu kao srce. Kada ista svetlost koja stoji u središtu sija u četiri duha, onda se snage če­tiri duha uspinju u svetlosti i postaju žive, a vole svetlost, to jst, hvataju je u sebe i njome su breme­nite, a isti �ptočeni duh jeste ljubav života, to jeste eti duh.

Ako su duhovi uhvatili ljubav u sebi, onda oni dređuju kvalitet za veće radosti, kao kada se po­javljuje zvon; tvrdi duh praska, slatki duh čini pra­skanje blagim, opori se razdeljuje prema vrsti kva­liteta, četvrti čini zvuk, peti čini carstvo radosti, a ovo zajedno korporovano zvonjenje jeste zvon ili šesti duh.

U ovom zvonjenju se pojavljuje snaga svih šest " ., duhova, i postaje pojmovno telo, govoreći na anđeo­ski način, i postoji u snazi drugih šest duhova i u svetlosti, a to je telo prirode, u njemu se obrazuju sva nebeska stvorenja i figure i rastinje.

Sveta vrata. - Ali, svetlost koja ostoji posred svih šest duhova, a unutar svih sedam duhova stoji ži vot, zahvaljujući kojem svih sedam duhova postaju trijumfujući i bogati radošću, u čemu se pojavljuje nebesko carstvo radosti, koje rađaju svih sedam du­hova, a to je sin svih sedam duhova, a sedam duhova jesu njegov otac, koji rađaju svetlost, a svetlost rađa u njima život, a svetlost je srce sedam duhova, a ova svetlost jeste istinski sin Božiji. kojeg mi hrišćani obožavamo i poštujemo, kao i druge ličnosti u ne­beskom Trojstvu.

Sedam duhova Božijih jesu svi zajedno Bog otac, jer nema duha izvan drugog duha, već svih sedam njih rađaju jedan drugoga, pa kada ne bi bilo jednog, ne bi bilo i dugog. Svetlost, međutim, jeste jedna druga ličnost. jer se ona uvek rađa iz sedam duhova, a sedam duhova se uspinju u ovoj svetlosti. a snage

•

ovih sedam duhova uvek izlaze u sjaju svetlosti u sedmom prirodnom duhu, i formuju i obrazuju sve

103

,

u sdmom duhu, a ovo izlaženje u svetlosti jeste Sveti duh.

Bljesak ili panjina ili srce, koje se rađa u sna­gama, ostaje da stoji u srdištu, a to je Sin, a sjaj u svekolikoj snazi izlazi od Oca i Sina u svim snagama ca i formuje i obrazuje u sedmom prirodnom duhu s�� pre�a snazi i delovanju sedam cuhova i prema nJlhovOj razlici i nagonu. I to je pravi Sveti duh kOjeg mi hrišćani štujemo i obožavamo kao treću ličnost u božanstvu.

Vidiš, dakle, slepi Judo, Turčine i neznabožče, �a �

.b��anst:u je�u tri ličnosti, to ne možeš poricati,

Jer ZlVlS u trIma lIčnostima, i svoj život imaš d njih i I njima a na Poslednjem sudu ćeš vaskrsnuti iz mrtvih I snazi ovih triju ličnosti i večno ćeš živeti.

Ako ćeš na ovome svetu živeti sveto i ' dobro po zakonu prirode, i ako svetli bljesak, koji je tu Sin Božiji, koji te uči zakonu prirde, ne budeš hteo da ugasiš jarosnim uzdizanjem u tvojih sedam duhova izvora, koje juri protivno nauku prirode, onda ćeš sa svim hriĆanima živeti u večnoj radosti.

»(Zakon prirde je ožanski poredak iz centra prirode, koji u tome može da živi, ne traži nikakvih drugih zakona, jer on ispunjava volju Božiju. ) «

. Jer. nije do tvoga neverovanja, tvoje neverova­nje ne ukida istinu Božiju; vera, mđutim, raspiruje duh �ade, i svedči da smo deca Božija, vera se rađa u bljesku i rve se sa Bogom sve dok on ne nadvlada i pobedi.

Ti presuđuješ nama i presuđuješ sebi samom, budući da raspiruješ surevnjivost u gnevu koji gasi tvoju svetlost; ako si rastao na slatkom drvetu ako

. '

savlađuJeš zle uticaje i živiš sveto i dobro po zakonu prirode koji ti dobrovoljno pokazuje šta je pravo.

Ali, ako nisi rastao iz neke jarosne grane »(ra­zunećeš iz svekolikog bezbožnog semena, iz kojeg najčešće izraste čičak, koliko god da je saveta, volja će biti slomljena, i biće teško, onoliko koliko se li­stova sasši na dobrom drvetu) « I ako nisi slep, ko

104

će te odvojiti d lj ubavi Božije, u kojoj si rođen i u kojoj živiš, istraješ li do kraja u njoj? Ko to hoće da te odvoji od Boga u kojem ovde živiš?

Sto si u njivi posejao, to će i izrasti, pa bila to pšenica, žito, ječam, mahune ili trnje, ono na šta ne bude sposobna večna vatra, to neće ni goreti, ali sam Bog neće kvariti tvoje seme, već će se starati da ono donese plda u večnom životu.

Pa pošto sve živi i jeste Bog, zašto se korov hva­li pred pšenicom? misliš li da je Bog licemer , a ti pogledaj svaku ličnost ili ime? Koje bio otac svima nama, nije li to bio Adam? Pa ako je njegov sin u zlu živeo pre. Bogom, zašto mu nije pomogao nj egov otac Adam? Ali, ovde se kaže: koja duša zgriješi, ona će poginuti (Jez. 18, 4. 20). Da Kain nije ugasio njegovo svetlo, ko bi ga dvojio od ljubavi Božije?

Tako i ti, hvališ se da si hrišćanin i da oznaješ svetlo, pa zašto se ne okreneš njemu? misliš li da te ime čini svetim? čekaJ :lalO, iskusi ćeš to. Gle, pre će u carstvo neesko ući mnogi Jevreji, Turci i pa­gani, koji su dobro ukrasili svoje lampe.

d koje je koristi biti hršćanin?

Mnogi će, medutim, jer znaju put života i znaju kako treba da se pdignu pre pada, ostati da leže, biće bačeni u jame, i tu će morati da trunu sa svim ezbožnim neznabošcima. Zato gledaj šta činiš, ko si; drugima sudiš, a sam si slepo A duh veli da nemaš razloga da sudiš boljem d sebe, nismo li zar svi d jednoga mesa, a ne pstoji li naš život u Bogu, jed­nako kao u ljubavi, tako i u gnevu? Jer, ono što oseješ, to ćeš i ožnjeti.

Razlog tome što se ti gubiš nije Bog, jer je u prirdi napisano da valja činiti po zakonu i po pravu, a istu knjigu imaš i u svome srcu. Sasvim dobro znaš da ti valja delovati dobro i prijateljski prema tvojima bližnjima, takđe sasvim dobro znaš da svoj

105

vlastiti život, to jest, telo svoje i dušu svoju ne smeš osramotiti i okaljati.

Uistinu. I ovome postoji jezgro i ljubav Božija, Bog ne gleda ni na jedno ime ili rđenje, ali ko se upravlja u ljubavi Božijoj taj se upravlja u svetlu, a svetlo je srce Božije. Ko pak Boga stavlja u srce, o će ga ispljuvati? Niko, jer se on rađa u Bogu.

O ti, slepi i olumrtvi svete, okani se toga da sudiš, o ti, slepi Judo, Turčine i neznabošce, okani se svoga klevetanja i predaj se pokornosti Božijoj, i upravljaj se I svetlu, videćeš kako ćeš ustati I svome padu, i kako ćeš se na ovome svetu dbraniti od pa­klene jarosti i kako ćeš moći da je savladaš, i sa ogom včno da živiš.

Uistinu, samo je jedan Bog, ali kada se sa tvojih ćiju podigne koprena da ga vidiš i da ga saznaš, onda će sva tvoja braća, bili to hriĆani, Jevreji ili Turci ili neznabošci, ustati i doći do saznanja. Ili, misliš da Bog jeste samo Bog hrišćana? Neznabožci takođe žive u Bogu; nego u svakom nardu koji se boji njega i čini pravdu mio je njemu. Apost. lO,

35. Ili, šta si ti znao koji si hrišćanin, kako je Bog hteo da te spasi od zla? šta ti nudiš za prijateljstvo s njim, pošto je Bog svome sinu dao a ostane č>­vek, da spasi ljudski rod? je li on samo tvoj kralj? ne stoji li napisano: svim neznabošcima on je uzda­nica? Hag. 2, 8.

Slušaj, kao što za grijeh jednoga dođe suđenje na sve ljude, Rim. 5, 18 G i kao što za jednoga dođe spasenje na sve. Sto na svakome leži kao nauka? ti takođe ne znaš kako je Bog hteo s tobom da postupi, ošto si I grehovima bio mrtav.

Jednako kao što greh bez razlike vlada jednima, tako i svima, tako takođe vlada milosrđe i spasenje, kako jednima, tako i svima. Neznabošce, Jude i Tur­ke je, međutim, snašlo slepilo, ali i oni jednako stoje I strašnome rđenju, i traže mir, iskaju milost, i ne traže ga na pravome mestu, Bog je, međutim, svuda i gleda na temelj srca. Pa, ako se u njima, u

106

•

njihovom strašnom rođenju rađa svetlost, ko si tl,

ti koji im sudiš? Vidi, ti slepi čoveće, ja ću ti okazati, pđi na

neku poljanu, tamo ćeš videti mnogo korenja i cveća,

videćeš oporo, slatko, kiselo, elo, žuto, crveno, zele­

no i mnogo koje; ne rastu li svi oni na Zemlji? ne

stoje li jedno pored drugog? ne zavidi li jedno drug>­

me na njegovom lepom obliku? Uzdigne li s jedno

među njima previše u svome rastu i sasuši se, jer

nije imalo dovoljno soka, šta mu može učiniti zem­

lja? daje li mu ona soka koliko i drugima? Ali, kada

ispod njega izraste trnje i kada žetelac dođe da pri­

ere žetvu onda on saseca sve dreda, i odbacuje, , a oni sagorevaju I vatri, a mnogo cveće sere u svojoj žitnici.

Tako je i sa ljudima, o;'i su od mnogih darova

i usuda, jedan je u Bogu mnogo svetliji nego drugi,

ali zato što nisu u duhu pokvareni, nisu ni za osudu,

ali ako je duh pokvaren, onda čovek ne vredi ni za

što do za drva za og rev. A ako su Turci oporog kva­

liteta, a neznabožci gorkog, šta te se to tiče? ako

svetlost u oporom i gorkom kvalitetu postaje sijaju­

ća onda to ona i osvetljava ? A ti si rđen u vrelini, . ,

u kojoj se svetlost pojavljuje u slatkoj vodi izvora, pa pripazi da te vrelina ne sagori, mogao bi je i uga­siti.

Ti ćeš pak reći: nije li pravo da neznabožci, Jude i Turci istrajavaju u njihovom slepilu? Ne, ali, ja ti kažem, kako može videti onaj ko nema očiju? šta o tome zna siroti laik, šta sveštenici imaju drugo do buke u njihovom pijstvu ? on dlazi tamo u svojoj bezazlenosti i drži se i ·strahu.

Sad ćeš ti pak reći: da li je Bog oslepio Turke, Jevreje i neznabožce? Ne: nego kada im je Bog upa­lio svetlost, oni su živeli u zadovoljstvu njihovih sr­ca, i nisu hteli da znaju o duhu, a onda je zgasnula soljašnja svetlost. Ali, nije . sasvim zgasnula, i ne

107

•

toliko da ne bi mogla da se rdi u čoveku, buduci da je čovek d Boga i da u Bogu živi, pa bilo to u ljubavi ili u gnevu.

Ako pak čovek žudi, ako u svojoj žudnji ne sne da postane bremenit, a ipak jeste bremenit, onda on može i da rađa. Ali, sve dok mu sija spoljašnja svetlost, dotle on ne poznaje svoga sina kojeg je rdio, i tek kada se pojavi svetlost na Poslednjem sudu, ugledaće svoga sina.

Vidi, kazujem ti jdnu tajnu, već je vreme da mladoženja kruniše svoju nevestu, savetuj, gde je kruna? pred ponć, jer posred oporog kvaliteta svet­lst ostaje svetla. Ali, odakle dolazi mladoženja? iz središta, I kojem vrelina rađa sveilost i I onoć prelzi u opori kvalitet, kada svetlost pstaje svetla. Pa šta čine pred dne? zaspali su u vrelini ali će ih probuditi sevanje na suvo, i mnogi d njih će se za­strašiti na smrt? A šta čine pred veče? njihov gorki kvalitet će se sojiti sa drugim kvalitetima, a kada kušaju slatku vdu, njihov duh će pstati blag. A šta čine ujutro? d peetka si ti gorda nevesta, još d četka nuđena ti je kruna, ali se ti d onda kaniš

da budeš lepa, s drugima živiš.

o božanskoj i nebeskoj prirodi, de!ovanju i svojstvu

Ako pak hćš da naš šta na nebu jeste kao pri­roda, i šta sveti anđeli u sebi imaju d prirde, i šta uistinu jeste svetla, nebeska i žanska prirda, on­da apiši okolnosti ovog edmg izvornog duha Bo­žijeg, onako kako sledi.

Sedmi izvorni duh Božiji jeste izvorni duh pri­rode, jer drugih šst duhova rađaju sedmi, a sedmi, čim e rdi, jeste jednako majka stalih sdam, koji obuhvata drugih šest, i rađa se oet, jer telesna i prirodna suština stoji u sedmom duhu.

108

Ovde zapamti smisao. Sest duhova se uspinje u punom rođenju prema

svakoj snazi i vrsti, i kada se uspnu, onda je njihova snaga sačinjena od svih snaga, a čvrstća sasušuje tu snagu i jednaka je čitavoj suštini. Ovo telesno ssušivanje ja u njizi nazivam ožanskim Salnite­rom.

.(Pd rečju Salniter, u ovoj k"jizi se razume kako iz večnog centra prirode drugi princip izrasta iz prvog, jednako kao svetlst iz vatre, ošto se razu­meju dva principa. kao prvi, vreli, i kao drugi, vaz­dušni, pšto u životu u vazuduhu stoji pravo raste­nje, a u životu u vatri uzrok kvaliteta.

Dakle, ako je napisano: anđeli su stvoreni d Bga, onda će se razumeti iz večne prirode Boga, I

kojoj se razume sedam oblika, a božanska, svetla prirda nće se razumeti I vatri, već I svetlosti. I,

ako nam vatra daje tajnu večite prirde, i tajnu -žanstva, onda će dva principa drazumevati dvo­struki izvor, jedan vreli, jarosni, oori, gorki, stra­i, rsakajući I vatrenom izvoru, a iz vatre svet­lst, koja stanuje I vatri, a o vatri se ne dokučuje, i stoji jedan drugi izvor, kao blagost, u kojoj jeste požuda ljubavi, odakle će se požuda ljubavi razumeti kao jedna drugačija volja d volje koju ima vatra) «

»(Jer, vatra bi sve da rastči i uspinje se visoko u izvoru, a krotkost svetlosti i suštastvo, dok u večnoj svetlosti vatra čini duh vode večnoga života, a I trećem principu ovoga sveta stvara vdu �a pra­skanjem vazduha. ) «

.(Onaj ko čita ovu knjigu treba da razume tri principa ili rđenja, kao jedno d prastanja večne prirode u večnoj volji ili žudnji Božijoj, žudnji koja se goni I vwikome strahu do četvrtog, prema vatri, u kojoj nastaje svetlost i ispunjava večnu s\obodu izvan prirode. ) (

109

»(Zato ćemo razumeti sveti trobroj u svetlosti

izvan prirode, u snuzi svetlosti u slobodi, kao drugi

izvor ez suštine, pa ipak povezan sa vatrom prirode,

kao vatru u svetlosti. A treći princip ovoga sveta je

rođen iz prvog i i stvoren je od njega. Ovo je samo

jedno uvođenje u ovaj princip, jer prvi autor nije

dovoljno pojmio, a i kada bi sve izgledalo sasvim

jasno, ipak ne bi moglo da se dokuči sve, jer je to

jdnako kao kada prđe pljusak, posle kojeg nastaje

rastinje.) «

Jer, unutra je seme vascelog božanstva, i jed­

nako je kao kada majka koja prima seme uvek iz­

nova rađa plod, prema svim kvalitetima semena.

U ovom uspinjanju, takođe posred šest duhova,

uspinje se Merkurius, zvon ili jeka svih šest duha-o

va, a u sedmom postoj l an kao u majci, kada sedmi

kvalitet rađa plodove svake vrste i svake boje, prema

šest delovanja.

Ali, ovde moraš znati da božanstvo ne miruje,

već deluje bez prestanka, i uspinje se, kao prijatno

rominjanje, kretanje ili borenje, jednako kao što se

dva stvorenja, koja su u velikoj ljubavi, igraju i

dave e, ili se gušaju, pa čas gore leži jedno, čas

drugo, sve dok jedno ne nadvlada, ne okrene se i

ne baci ono drugo na pd.

Ovo možeš razumeti u poređenju, kao kada se­

dam persona otpočne kakvu prijateljsku igru rados­

ti, pa svako jedno pobeđuje drugog, a treba prilazi

poeđenome u pomć, pa bilo to dražesna, prija­

teljska zabava, jer uistinu svi do jednog imaju jedno

za drugo ljubavnoga htenja, a ipak se jedno protiv

drugog bori u zabavi ili u ljubavi.

Takvo je i delovanje šest duhova Božijih u sed­

mom duhu, čas jedan ima jako uspinjanje, čas drugi,

i tako se rvu jedan s drugim u ljubavi. A, kada se

svetlost uspinje u ovom borenju, onda igrom uprav­

lja sveti duh, u snazi svetlosti u drugih šest duhova,

110

kao kada se u sedmom pojavi životni plod svake

vrste, a uz to i svake oje, i rastinje.

Pa koji je kvalitet najjači, prema njemu se L obrazuje telo plda, boje takođe; u ovom borenju ili

rvanju formuje se božanstvo na beskonačan i nei­

straži v način.

Jer, sedam duhova jesu sedam glavnih izvora,

ako se u njima penje Merkurius, onda on pokreće

sve, a gorki kvalitet sve pokreće i pravi razliku

među njima, opori ih pak sasušuje.

»(Prirda i trobroj nisu jedno, to jedno se raz­

likuje, kao što trobroj stanuje u pirodi, ali je nedo­

kučiv, iako je to -j�na večna veza.) «

Ovde sad zapamti, kako jeste obrazovanje u prirodi u sedmom duhu

Slatka voda jeste očetak prirde, nju sažima

oori kvalitet, tako da ona postaje prirdna i može

govoriti pojmljivo na anđeoski način.

Ako je pak sažeta, onda ona izgleda jednako

plavom nebu, i ako se u njoj ojavi svetlost ili

bljesak, onda ona izgleda jednako nekom plemenitom

juspisu, ili kako bih to ja nazvao na mome jeziku,

nekom staklenom moru, I kojem sija Sunce, a mnogo

je glasnija i svetlija.

Ali, ako e u njoj ojavi gorki kvalitet, nda se

ona razdeljuje i formuje, jednako kao kada je on

živeo, ili kao kada bi se tu ojavio i formovao u ze­

lenom obliku, jednako nekom zelenom bljesku, ljud­

ski govorći, iz kojeg e ojaVljuje k u koji čovek

ne može da gleda.

Ali, ako se u njoj pojavi vrelina, onda se zeleni

oblik formuje u neki polucrvenkast oblik, jednako

kao kada bi iz zelenog bljeska svetleo mrkocrveni

granit.

1 1 1

Ali, ako svetlst, koja je Sin Božiji, sija u ovom

prirono moru, onda ono dobija svoje žućkuste i be­

ličaste oje, što ne mogu da uporedim ni sa čim, pa

sa ovim zrenjem moraš čekati do onoga života. Jer, to je sad pravo prirodno nebo, koje je tu od Boga, u kojem obituju sveti anđeli, i z kojeg su oni na

pčetku stvoreni.

Vidi, kad se Merkurius ili zvon pojavi u ovom

prirdnom nebu, onda se ojavljuje božansko i an­

đeosko carstvo radosti, jer se pojavljuju forme, ob­

razovanja, boje i anđeoski pld, koji leo cveta, raste i stoji I svome savršenstvu, od svakojakih voćaka, >kora i rastinja dražesno viđen, sa prijatnim miri­som i ukusom.

Ali, ja ovde govorim anđeoskim jezikom, a ti to ne moraš razumeti zemaljskim, jednakom ovome svetu.

I sa Merkuriusom ostoji ovaj oblik, pa ne smeš

misliti da je u božanstvu neko tvrdo praskanje, zvonjenje ili ječanje, ili zviždanje, kao kada bi

neko uzeo neku mćnu trubu i duvao I nju. O, ne, čoveče, ti polumrtvi anđele, nije tako, već sve do­lazi od snage, jer božanska suština stoji I snazi, a sveti anđeli pevaju, zvuče, true i glasno ječe; jer, do kraja ih je stvorio Bog, od sebe, da bi ovečali nebesku radost.

J edna takva slika bio je i Adam, kada ga je Bog stvorio, pre nego što je od njega stvorena Eva, ali se okvareni Salniter u Adamu porvao sa drvetom

života, dok Adam nije bio nadvladan i dok nije

posustao, od kada spava. Kada se to dogodilo ilo­srdnost Božija nije mogla da mu pomogne, i bila mu

je potrebna žena, tako da je morao jš dugo da spava; ali, o ovome kada na to dođe red.

Ovo je, kao što je gore pripovedano, lepo i

sveto nebo koje je takvo u vcelom stu, koje

112

nema ni početka ni kraja, dokle ne doseže svojim čulima nijedno stvorenje.

Pa ipak, treba ovo da znaš, da se svagda, na svakome mestu, moćnijim pokazuje čas jedan kva­litet, čas pobeđuje drugi, čas treći, čas četvrti, čas eti, čas šesti, čs sedmi. I uvek je takvo večito rvanje, delovanje i prijateljsko narastanje ljubavi, a tu, u ovome narastanju, božanstvo se pokazuje sve divnijim, nepojamnijim i neiscrpnijim, da sveti anđeli ne znaju šta će od radosti, i u tome je do­voljno ljubavnih šetnji, i pevaju lepu pesmu Te Deum laudamus, prema svakom kvalitetu velikoga Boga, prema njegovom čudesnom otkrovenju i mud­rsti, o lepoti i boji, plodu i obliku. Jer, kvaliteti se uvek i večno tako uspinju, i kd njih nema ni početka, ni sredine, ni kraja.

Pa, ako sam ovde jednako pisao kako sve po­staje i kako sve se [ornuje i oblikuje, i kako se

pojavljuje božanstvo, ne smeš zog toga misliti da ima nekakvog mirovanja i utuljivanja, a da se otom sve opet pojavljuje.

O ne, nego moram pisati u oglavljima zbog i tačevog razuma, da bi on mgao štogod da Djmi,

l da mu dođe smisao. Takođe ne smeš misliti da sam se uspeo na nebo

i da sam takvo što video mojim čima d mesa. O ne, čuj, t i polu pokvareni anđele, ja sam kao i ti. i u mojoj soljašnjoj suštini nemam svetlost veću d one koju imaš ti, uz to sam i ja kao i ti isto tako grešan i smrtni čovek, i moram se svak..Jga dana i časa češati s đavolom i udarati u nj. koji me uvek napada sumnjom u mojoj iskvarenoj prirodi u ja­

rosnom kvalitetu, koji je u mome mesu, kao što je

u svim ljudima, čas pobeđujem ja njega, a čas po­

bđuje on mene, ali me zato nije savladao, iako me jdnako često pobeđuje, već je naš život kao stalni

rat sa đavolom.

1 13

»(Ovaj sukob je visokoplemeniti viteški venčić,

sve dok se ne usmrti pokvareni adamski čovek, I

kojem je đavo našao pristupa čoveku. O tome neće

da zna sofista, jer je rođen ne od Boga, nego d

mesa i krvi, i premda je rođenje i za njega otvoreno.

on nče ući, đavo ga drži, a Bog nikoga ne osleplju­

je. ) « .

Udari li on mene, moram mu .lzvratiti, a meni

pomaže božanska snaga, pa će i on dobiti svoju

ćušku, i često će izgu bi ti bitku.

Ali, pošto je savladan, nebeska vrata se po­

javljuju u mome duhu, duh vidi božansku i neesku

suštinu, ne izvan tela, već se I izvorištu pojavljuje

bljesak u čulnosti mozga, u kojem duh spekuliše.

Zbog toga što je čovek načinjen od svih snaga

Božijih, iz svih sedam duhova Božijih, jednako kao

i anđeli, ali i zbog toga što je čovek pokvaren, u

njemu ne izvire božansko rođenje sve vreme, a i ne

I svima. Pa, kada bi izviralo kao I njemu, ne bi

I svima sijalo visoko i svetlo, a i kada bi sijalo,

bilo bi nepojamno iskvarenoj prirdi. Jer, Sveti duh

se ne da dokuči ti i držati I grešnom mesu, već se

pojavljuje kao bljesak, jednako vatri iz kamena,

kada se po njemu udari.

Ali, ako se u izvorištu srca uhvati bljesak, onda

se on I sedam izvora duhova pojavljuje I mozgu,

kao jutarnje rumenilo, i I njemu se nalazi svrha i

saznanje. Jer, u istom svetlu vidi jedan drugoga, i

miriše jedan dugoga, i kuša jedan drugoga, i čuje

jedan drugoga, a jednako je kao da se u nj. pOJavlju­

je vascelo božanstvo.

U ovome pak duh gleda u dubinu božanstva, jer

u Bogu je blizu i daleko jedno, a isti Bog o kojem

piše o ovoj knjizi jeste isto tako Bog u njegovom

trojedinstvu, u telu svetih duša, kao na nebu. Od

ovoga uzeh saznanje, a ne od čega drugoga, pa i ne

želim ništa drugo da znam do istoga Boga, a on sam

114

ći izvesnost moga duha, tako da u to pos tojano

verujem, i verujem njemu.

. A da mi je to isto rekao anđeo sa neba, ne bi h

mgao da verujem u to, mnogo manje bih doku­

čio, jer bih vazda sumnjao da li se tako i dogodilo;

ali, I mome duhu se pojaVljuje samo Sunce, zato

sam ja toga svestan i sam vidim dolazak i rođenje

svetih anđela, i svih stvari, na nebu i na ovome sve­

tu. Jer, sveta duša je jedan duh sa Bogom, pa ako

je to jedno stvorenje, ono je jednako anđelu; čo­

večja duša takođe vidi mnogo dublje nego anđeli,

koji vide samo do u nebesku raskoš, a duša gleda

nebesku i paklenu raskoš, jer ona živi između ovoga

dvoga.

Zato e moram dati dobro zgnečiti, i sve dane

i sve sate rvati se sa đavolom, koji je pakleni kva­

itet i žvi u velikoj opasnsti na ovome svetu, pa

e ovaj život s pravom zove dolinom tuge pune

sraha, stalnim gušanjem, ratovanjem, borenjem, su­

kobijavanjem.

Ali, ne razume uvek ovu borbu duše hladno i

olumrtvo telo, ono ne zna kako mu se to događa,

nego je setno i strašljivo, i dolazi iz jedne odaje,

ide od jednog mesta do drugog i traži apstinenciju

i mir. I kada do toga dođe, ono ne nalazi ništa,

tada izleću sumnja i neverica, često mu je kao kada

bi e ogrešilo o Boga, a ne razume or bu duha, kao

što telo jeste čas gore, čas dole, što sustvuje za

tvrdo ratovanje i borenje sa nebeskim i paklenim

kvalitetom; koju vatru raspiruju đavoli a gase je

sveti anđeli, neka to predstavi sebi svaka sveta duša.

Treba da znaš da ja ovde ne pišem nešto poput

istorije koja bi mi bila ispričana od koga drugog,

već vazda moram da stojim u istom boju i da se na­

lazim u velikom sukobu. jer mi se često podmeće

nga, kao svim ljudima.

1 1 5

Ali, zbog tvrdog sukoba i ore, i zog surev­

njivosti koja je među nama meni je dato ovo otkro­

venje, a i žestok nagon da isto to stavim na papir.

Ali, šta bi odavde i posle ovoga moglo da sledi

ja ne znam do kraja, samo što i se nekolike buduće

tajne u dubini pokazuju. Jer, kada se u centru ojavi bljsak, on prozire

do dna, ali ne može da dokuči do dna, jer mu se

događa kao kada seva na suvo, pri čemu se bljesak

vatre pokaže, a onda uskoro iščezne.

Tako se zbiva u duši, kada u svojoj borbi prdre, onda ona ugleda božanstvo kao bljesak, ali ga u brzo

oet prekri je grešni izvor I jer stari Adam I svome

mesu pripada Zemlji, a ne ožanstvu.

Ne pišem ja ovo sebi I pohvalu, već zato da bi

čitala; znao I čemu je moja nauka, da ne bi kod

mene tražio nekoga drugog, koji nisam, već onoga

;oj i jesam, onoga koji su svi ljudi, koji se u Isusu

Hristu, našem kralju, rvu zarad krune večite rados­

ti, i žive I nadi savršenstva, čiji je pčetak I danu

vaskrsenja, kojije samo kratko sadržan, koji se I

krugu izlaska u bljesku dobro može videti, u kojem

se okazuje prirla kao kada hće da svane dan. Zato, zri, da ne budeš zatečen I spavanju, I

tvoj im gresima, uistinu će to mudri ugled ati, a

bezbožnici će živeti I svojim gresima. Oni vele:

šta je niščima duhom? kada to odsanja svoj san?

to čini, zaspali su I zadovoljstvima mesa, smelo

pogledaj, šta će biti za jedan san.

Da sam u svojoj blagosti hteo potpuno da miru­

jem, ne bih ni morao ovo da činim, ali mi je Bog, ko­

ji je stvorio svet, dveć snažan, a ja sam ruku nje­

govih delo, može <he staviti gde god hće.

A ako bih morao da budem spektakl kako svetu,

tako i đavolu, moja bi nada u Boga bila u budućem

životu, na kojem ću se dvažiti, 9 kojem se duhovi ne odupiru. Amin.

1 1 6

DE TRIBUS PRINCIPIIS ili

OPIS PRINCIPA BOŽANSKOG SUŠTASTVA

•

•

AUTOROV PREDGOVOR HR8SCA�SKO� C8TAOCU KO�I VO�8 jOGA

Couek rođen iz majčinog tela ne može se za ureme suoga žiuota na ouome suetu bauiti ničim što bi mu bilo korisnije i neophodnije od ouoga,

da samoga sebe upozna; BH Sta je? 2. Od čega ili od koga je? 3. Zbog čega je stuoren? i 4. Sta je služba njegoua? U takuom ozbiljnom posmatranju na početku će saznati da on zajedno sa suim što je stuoreno potiče od Boga. Iz toga će zahm moći dmah da sazna, 2. kako je on najplemenitije stuo­renje među suim stuorenjima, 3. kako je Bog prema njemu raspoložen, budući da ga je načinio gospoda­rom nad suim stuorenjima ouoga suela, i obdario ga smislom, umom i razumom, i naročito jezikom, da sue što zuuči. što se miče, pokreće, leluja i raste moze da razlikuje i sređuje po suakoj urlini, go­njenju i poreklu, i da je sue ispod suoji ruku načinio da on suojim smislom i umom može sue to da ukro­ćuje i upotrebljaua i goni po suojoj uolji, kako mu

se dopada. 2. Bog mu je čak dao još uiše i ueće sananje,

da sue stuari može da uidi I srcu, šta one imaju za esenciju, snagu i suojstuo, pa bilo to u stuore­njima, u zemlji, stenju, drueću, trauama, u suim pokretnim i nepokretnim stuarima, a isto tako i u zuezdama i elementima, da zna d koje su suštine i snage, i kako I istoj snazi stoji prirona čuustue­nost, rašćenje, množenje i žiua suština.

5. Nikome drugome do njemu Bog je dao razum i najuišu čuustuenost, da može da sazna Boga suoga

stuoritelja, šta je, a kakau je i ko je on, i takođe gde je? iz čega je stuoren i odakle potiče (razumi: čouek)? i kako je on slika, suština, ulasništuo i dete uećnog, nestuorenog i eskonačnog Boga; kako je

stvoren iz suštine Boga, u kojem Bog ima suoju su-

I 19

štinu i vl asništvo, u kojem on živi i vlada svojim

duhom, kojim Bog obrađuje ono što je stvorio, ko­

jeg takođe iskreno voli kao svoje sopstveno srce i

suštinu, u čije ime je stvorio ovaj svet sa svim

stvorenjima, koja najvećim delom ne bi mogla da

žive u takvom kvalifikovanju bez vladavine l uma

čovekovog . . . 1 3 . Budući da čovek sad Z,la da je on jedan

dvostruki čovek, kda je sačinjen u dobru i u zlu,

i da je sve ovo njegovo vlasništvo, a on sam da je

isti čovek koji je dobar i zao, i da i d jednog i d

drugog treba da očekuje nagradu; da odavde gde

u svome životu dobija njegova duša odlazi kada

umre; i da u svome radu, koji ovde čini, uskrsnuće

I snazi na Poslednjem sudu i u njemu večno ži­

veti, da će u njemu biti glorifiko(,n, i da će to

isto bi ti njegova večna hrana i muka: neophodno

je da smoga see sazna, kako je stvoren; odakle mu

dolaze dobar i zao nagon, i šta je to u njemu sa­

mom dobro i zlo; šta je uistinu izvor svekolikog

dobrog i zla: odakle ili iz čega je zlo u đavolu i u

čoveku, a isto tako I svim stvorenjima. Jer je đavo

bio svetli anđeo, a čovek je takođe stvoren dobrim;

takvo nezadovoljstvo se nalazi u svim stvorenjima,

da se sve ujeda, udara, mlati, gnječi i mrzi, pa je

u svim stvorenjima neka suprotna volja, a svako

telo je sa samim sobom nejedinstveno, kako se može

videti ne samo u živim stvorenjima, nego i I

zvezdama, elementima, zemlji, stenju, metalima,

lišću, travi i drvetu. U svemu je otrov i zlo; opomeni

se takođe, da tako mora biti: inače ne bi bilo ni ži­

vota, i pokretljivosti, a ni boje, vrline, debelog ili

tankog, pa ni vlastitog osećanja; nego bi sve bilo

ništa.

1 4 . I U takvom visokom posmatranju se nalazi,

da sve ovo potiče d i iz Boga, i da je to njegove

vlastite suštine, da je on sam, i da je on iz sebe

samog stvorio; i zlo pripada obrazovanju i pokret-

1 20

ljivosti, a dobro ljubavi, strogo ili suprotne volje

radosti. Ukoliko je stvorenje u svetlosti Boži joj,

onda ono g nevno ili što je od suprotne volje čini

večnu radost koja se uspinje; utuli li svetlost Bo-" " , . . . .

žija, sve se pretvara u vec nu mucecu l USpln]UCU

patnju i paklenu vatru.

1 5. Sve ovo kao što jeste opisaću ovde kao tri

božanska principa, i sve ću pritom objasniti, šta

jeste priroda i šta su stvorenja; šta je ljubav Bo­

žija; šta su talasanje i volja Božija; šta je đavo i

šta je gnev Božiji: in summa, šta su radost i tuga,

i kako sve uzima svoj početaki kako je večno . . . . " . . 17 . Zato čoveku m ')vome svetu, Jer ZIVl I ve-

likoj opasnosti u ovoj zlopatećoj, pokvarenoj kući

d mesa, ništa nije korisnije nego da upozna samo­

ga see. A ako ispravno poznaje sebe, poznaje i

Boga, njegovog stvoritelja, sa svekolikim stvore­

njima; takđe (aznaje) kako je Bog bio raspoložen

prema njemu. A ovo je saznanje meni najomilje­

nije, od kako sam došao do njega . . .

1 . POGL. VLJE

O prvom principu božanskog suštastva

l . Ako pak hoćemo da govorimo o Bogu, šta je

on i ko je: onda moramo kazati da je on 5uštastvo

svih sllštastava. Jer od njega je sve rođeno, stvore­

no i proizišla, a sve stvari svoj prI početak uzima­

ju od Boga . . .

2. Ali, da je jedna razlika, da zlo nije Bog i ne

zove se: to se razume iz prvog principa, jer je u

njemu ozbiljni i izvor jarosnosti, prema kojoj se

Bog nazi va gnevnim, jarosnim, ljubomornim Bo­

gom. Jer se u jarosnosti sstoji počelo života i

svekolike okretljivosti. Kako se, međutim, isti

121

•

ozbiljni, strašni izvor jarasnosti upali sa svetlošću Božijom, tako to više nije jarosnost, nego se strašna

jarsnost promeće u radost. 3. Pa ošto je Bg stvorio ovaj svet sa svim

stvarima, on nije imao nikakvu drugu materiju iz koje bi stvarao do svoje sopstveno suštastvo iz sebe amog. Bog je pak jedan duh koji je nepojaman,

koji nema ni očetka, ni kraja, a njegova veličina i njegova dubina jesu sve. Ali, duh ne čini ništa

nego se uspinje, valja i okreće, a rađa se sam i u

sebi narčito ima trostruki oblik u svome rođenju,

a to su L gorko, 2. oporo, i 3. vrelo; a ovaj tro­struki oblik nije ni prvi, ni drugi, ni treći, nego

su sva tri samo jedan, a svaki rađa drugog i trećeg. Jer se između oporog i gorkog rađa vatra, a jara vatre jeste gorčina ili sama bdljika; a oporost je panjina, ovoga dvga otac, i rađa se d njih, jer

je duh kao neka volja ili čulo, koje se uspinje i

samoga sebe traži I uspinjanju, infikuje se i rađa.

4. O ovome se sad ne može govori ti ljudskim jezikom i ne može se dovesti do razuma; jer Bog nema početka. Ali, ja ću poči od pretostavke da on ima nekakav pčetak, da bismo tako razumeli šta je I prvom principu, i da bi se razumela razlika između prvog i drugog principa, šta jeste Bog ili

duh. U Bogu nema nikakve razlike; samo, ako se

istražuje oakle dolaze zlo i dobro, mora se znati šta je tu prvi i počelni izvor gneva, a onda i šta je ljubav, jer je ovo dvoje iz jednog pčela, iz jedne majke, i jeste jedna stvar. Zog toga se mora govo­riti na način stvorenja, kao da se pretpostavlja neki

očetak, da bi se dovelo do saznanja. 5. J er, ne može se kazati da je u Bogu vatra,

gorko ili opao, mnogo manje nego vazduh, vda ili zemlja; samo što se vidi da je to odatle postalo. Takođe se ne može kazati da je u Bogu smrt ili

paklena vatra, ili tuga; samo što se zna da je to oa­

tle postalo. Jer, Bog nije od sebe načinio đavola,

122

nego je načinio anđela, da živi u njegovoj radosti

i na njegovu radost. Ali, vidimo da su anđeli po­stali đavoli, i . uz to Božiji neprijaUeji. Zog toga

se mora istražiti izvor uzroka, šta je prima materia za pakost, i isto tako u pčelu Božijem, kao u stvo­

renjima. Jer je sve to u počelu jedna stvar, sve je načinjeno iz Boga, iz njegovog suštastva, prema

trojedinstvu, kao što je on jedini u suštastvu, a trostl1k po ličnostima.

i. Vidi, naročito su tri stvari upočelu, i z kojih su nastale sve druge stvari; duh i život, očitovanje i pojmovnost, a to su: SuLphur, Merkurius i Sa!. Ovde ćeš kazati, da je to u prirdi, a ne u Bogu.

Da, tačno tako: ali, prirda svoj razlog ima u Bogu,

razumemo prema prvom principu Oca; jer se Bog takđe naziva gnevnim, ljubomornim Bogom. Ovo

ne treba razumeti kao da se Bog razgnevljuje u sebi samom, već da se razgnevljuje I duhu stvore­nja, koje se upaljuje. Onda Bog gori u svome prvom principu u njemu, a patnju trpi duh stvorenja. a ne Bog.

7. Sad SuLphur, Merkurius i Sa! imaju takav razum, govoreći na način stvorenja. Sul jeste duša ili duh koji se pojavio, ili u poređenju Bog. Phur jeste prima materia7 iz koje je rđen duh, naročito

oporost. MerkuTis u sebi ima četvorostruke oblike,

a to su: oporo, gorko, vatra, voda. SaL je dete, koje

rađa ovo četvoro, i jeste opor, jak i jedan uzrok

pojmovnosti. 8 . Ovde da razumeš ispravno o čemu te oba­

veštavam! Ooro, gorko, vatra jesu u počelu u

prvom principu; izvor vode se rada u njima, a Bog

se prema prvom principu ne zove Bog, već jarsnost, gnevnost, ozbiljni izvor, d kojeg se svedči zlo, jadikovanje, drhtanje i gorenje.

9. Tako je kako je prethodno saopšteno. Oporost

je prima materia, stroga je, sažima sasvim ozbiljno,

to je Sal. U strogom privlačenju postaje gorkost;

123

•

.

Jer se u strogom privlačenju oštri duh, da postaje

sasvim strašan. Uzmi primer kd čoveka: ako se on

razgnevi, onako kako njegov duh privlači, on r staje gorko drhtći, ako ubrzo odlegne iskušenju

i ne ugasi se, I njemu se upaljuje vatra gneva,

da on gori u pakosti; svagda zatim u duhu i u duši

postaje jedna supstanca i celo suštastVQ je spremno

da se osveti.

10G Tako se to može uporediti i u počelu rđenja

prirode. Pa ipak, mora se dovesti do razuma. Vidi,

šta je Merkurius? To je oporo, gorko, vatra i sum­

porna voda, najstrašnije suštastvo. Pa ipak. pd

ovim ne treba da razumeš neku materiju ili poj­movnu stvar. već svekoliki duh i izvor počelne

prirode. Oporo je prvo suštastvo koje privlači sebi;

ali, zato što jl tvrda i hladna snaga, duh je sasvim

odljikav i štar. Sada pak bdljika i oštrina ne

mogu da pdnesu privlačenje, već e miču i brane,

a to je suprotna volja, neprijatelj oporosti; a od

micanja postaje prva pokretljivost, to je treći oblik.

l BH Sada oporost sebi privlači sve žešće, tako

da ona postaje toliko tvrda i stroga da snaga ostaje

tvrda kao najtvrđa stena, što gorčina, a to je oorost

vlasti te odljike, ne može da podnese i tu svagda

nastaje velika zebnja, jednako duhu sumpora; a

bdljika oporosti se bde i trlja tako tvrdo da u

zeblji pstaje jedna razroka munja, koja strašno

bukti i slama oporost. Ali, zato što ne može da nađe

mira i odozdo se sve više rađa, odljika ostaje kao

neki točak koji se okreće, strašljivo i zastrašeno

s razrokom munjom jednako nekom bezumlju, a mu­

nja se promeće u odljikavu vatru, već jednakoj

vatri u kamenu.

121 Ali, zato što nigde nema mira, a točak koji

se okreće juri brzo kao hitra misao, jer ga bodljika

goni na brzinu: bodljika e tako tvrdo upaljuje da

munja, koja se fađa između oporosti i gorčine, po­

staje strašno vatrena i omalja se kao neka užasna

1 24

vatra, d koje se užasava svekolika materija i d koje pada nauznak, jednako kao mrtva ili savladana,

i više ne privlači tako strogo, već se razvlači i ostaje tanka. Jer je vatrena munja postala pTimas, a ista ona materija koja je u počel u bila toliko opora

i stroga, sada je kao izumrla i nemoćna, a vatrena

munja sada svoju silinu drži unutra; jer je to njena

majka. A gorčina oleće u munji iz oporosti i upa­

ljuje munju; jer je ona otac munje ili vatre. A d

sada točak koji se okreće stoji u vatrenoj munji,

pa oporost staje nadvladana i nemčna. To je sada

duh vde, a materija oporosti se upoređuje sa du­

hom sumpora, sasvim tankim, hrapavim, u strahu

nadvladanim i nemčnim, u kojem odljika drhti • • • v · · v •

l U mUnjI se SUSI l poostrava, postaje sve užasnija

i vatrenija, zbog čega oporost biva nadvladana, a

duh vode psta je sve veći. Zog toga se ona uvek

okrepljuje u duhu vode i vatrenoj munji donosi sve

ie materije, od koje se ova sve više upaljuje;

jer se tako može uporediti drvo munje i duh vatre. 15. Ovde ispravno da razumeš kakav je ovaj

MeTkuTis. Reč MeT je isprva stroga oporost; jer

po reči koja ti je na jeziku razumećeš da ona škripi,

takođe ćeš razumeti kakva je tu gorka dljika.

Jer je rč Mer opora i drhteća, a svaka reč se for­

muje od svoje snage, od onoga što snaga čini i što

trpi. Reč K u razumećš kao da je trenje ili nemir

odljike, koja nije zadovoljna oporošću, već se diže

i uspinje; jer slog prodire snagom iz srca na usta;

tako se zbiva i u snazi primae materiae u duhu.

Ali, zato što slog Ku iz srca dobija tako jaku energi­

ju, a ipak ubrzo biva uhvaćen slogom Ri, u istom

se promeće čitav razum, a to znači i jeste gorki i

odljikavi tčak u rođenju, da se okreće tako brzo

i u strahu kao misao. Slog TJ' s jeste brza vatrena

munja, da se u brzom okretanju između oporosti i

gorčine materija upaljuje u brzom tčku. Ovde se

uistinu iz reči oet spušta natrag u srce i postaje

1 25

nemoćna, sasvim lanka. Ali, bdljika sa ločkom koji

se okreće ostaje I munji i iskače iz usta kroz zube,

jer duh pišti jednako upaljenoj vatri, i osnažuje se

onovo I reči.

24. Ova četiri oblika su u poćelu prirde, d ko­

jih nastaje pokretljivost, a život u semenu se po­

tvrđuje I svim stvorenjima, i nije nikakva poj­

movnost u počelu, nego je takva snaga u duhu.

Jer je to otrovno, neprijateljsko suštastvo, i takvo

mora biti; inače ne bi bilo okretljivosti, već bi sve

bilo ništa, i jeste izvor gneva prvo očelo prirde.

15. Pod ovim ja ne razumem sasvim Merku­rium I trećem pr.r.pu ovog stvorenog sveta, onaj

MerkuTium koji se koristi I apotci, iako i on ima

ovu snagu i ovo suštastvo; već govorim o prvom

principu, o pčelu suštastva svih suštastava, o Bogu

i večnoj prirodi koja nema pčetka, iz koje je ro­

đena prirda ovoga sveta. Iako i u jednoj i u dru­

goj u počelu nema razd vanj anja, nego samo krajnji

i treći princip_ Carstvo zvezda i elemenata je ro­

đeno iz prvog principa kroz reč i duh Božiji, d

večnoga Oca, iz Sv. neba.

D. POGU. VLJ E

o prvom i drugom principu, šta je Bog i šta je bo­žanska priroda, i u tome opis i daLje objašnjenje

Sulphurusa i M erkuria

2. Pošto ovom razumu pripada božanska svet­

lost, a bez nje nema ojmljivosti božanskog suštas­

tva, oslikaću unekoliko visoke tajne, na način stvo­

renja, da bi čitalac došao do dubine. Jer se o bo­

žanskom suštastvu jezikom ne može rći sve; samo

spirakuLum vitae, duh duše, koji gleda u svetlost

126

Božiju, pojima to sve. Jer, nijdno stvCrcnJ(' ne vidi i ne saznaje ništa dalje do svoju majku, iz kCje je u počelu ostalo.

2. Duša, koja svoje pčelo ima u prvom prin­

cipu Božijem, i koju je Bog ljudima udahnuo u

trećem principu, I zvezdanom i elementnom rđe­

nju, opet gleda u prvi pril1cip Božiji, iz kojeg i u

kojem je ona i od čije je suštine i vlasništva; a nije

ništa čudno, jer ona gleda samo see samu, u svo­

me uspinjanju rđenja: ako ona I prvom princi­

u čitavu dubinu Boga ca.

3. Jer, takvo što gledaju i znaju takođe đavoli;

jer su i oni z prvog principa Božijeg, koji jeste

izvor ožije prirde u očelu. Oni su takđe žele­

i da to ne gledaju i ne sečaju; samo što su sami

krivi što ih je zatvorio drugi princip, koji se zove

i jeste Bog, jedini u suštastvu i trostruk po razlici

ersona, kao štC ću iza ovoga obznaniti.

4. Ali, duša čovekova koju prosvetljuje Sv. duh

Božiji (koji u drugom principu Oca i Sina polazi

na nebu, a to znači I pravoj, božanskoj prirodi,

koja se zove Bg, razumi: Sv. duh), koja takođe

gleda u svetlost Božiju u istom, drugom principu

sv. ožanskog rođenja, u nebesko suštastvo; a zvez­

dani duh, kojim je duša obuzeta, i isto tako duh

elemenata, koji ima izviranje i nagon krvi, ne gleda­

ju dalje do u majku svoju, iz koje jesu i u kojoj žive.

5. Iako jednako zorim o čistom nebu i o čistom

ožanstvu, i opisujem ih, čitacu koji nema sazna­nja i dara biće to nemušto. i, ja ću pisati na -žanski i na način stvorenja, da bih gdekojeg učinio prijemčivim na pronicanje u visoke stvari; a čitalac e shvatiti da on takvo što ne može učiniti, da bi mogao I svojoj želji J traži i kuca na vrata, ne bi

i mu se otvorila vrta drugog principa .. . 6. Zato što je moje saznanje ostalo zahvaljujući

traženju i kucanju na vrata, pišem ovo da ostane I

pamćenju, da bih gdekojeg učinio prijemčivim da i

127

am naknadno traži, da bi moj talent doneo bogatga prinosa i ne ostane zakopan u zemlji. Ali, onima do juče mudrima koji sve i ništa ne oimaju i ne znaju,

a njih ništa i ne pišem - jer su presiti i preoga­

ti; već pišem za proste kao što am ja, da bih raz­

veselio meni jednake.

7 . Dalje o SuLphuTu, MeTkuTisu i Salu i -anskom suštastvu. Reč Sul znači i jeste duša jedne

stvari, jer je u rei SuLphuT ulje i svetlst, koja je rđena iz sloga P hUT; a leota ili dobrčinstvo jdne

stvari jeste njena ljubav ili najljubljenije. U stvo­renju je svetlst, zahvaljujući kojoj stvorenje vidi, a u njoj stoje um i čula, i jeste duh, koji se rađa iz sloga PhUT. Reč i slog PhUT jeste pTima mateTia i I sebi I trćem principu drži makrokosmos, od ko­jeg se rađa carstvo elemenata ili suštastvo. Ali, I

prvom principu je suštastvo najunutršnjijeg rđe­

nja, iz kojeg Bg Otac večno rađa svoga Sina, i iz kojeg polai Sv. duh (razumi: z toga Sul i iz toga PhUT). U čoveku je takođe svetlost, koja se rađa iz

duha zvezd a I drugom centru mikrokosmosa; ali,

I onome spriakulo ili duhu duše, I unutrašnjem centru, jeste svetlost Bžija, koja jedina ima ovu

dušu, a je u ljubavi Božijoj, jer se upaljuje i na­

duvava jdino od Sv. duha.

8. Ovde zapamti dubinu rođenja Božijeg! U Bo­

gu nema SulphuTa, ali je d njega rđen i takva je

naga u njemu; jer je slog· PhUT najunutrašnjija

snaga, prvobitni izvor gneva, jarsti, ili pokretljivs­

ti, kao što je saošteno u 1. oglavlju, i u njemu

ima četvorostruki oblik, 1 . oporo, 2. gorko, 3. vatru, i 4. vdu. Ono gorko privlači, hrapavo je, hladno i oštro, i sve stvrdnjava, očvršćuj e ga i čini strašnim. A isto to privlačenje je gorka ljika, sasvim užas­

na, i u toj zebnji nastaje prvo uspinjanje . . .

9. Jer je oporst tvrda jdnako nekoj steni, a

gorčina esni i praska jednako nekom tčku koji e

prelama u oporosti, gorčina koja razlama oorst i

izbija vatra da sve dopada u strašni užas vatre, suk-

128

Ija i rasteruje oporst: od toga mračnu op3r3 U spo­pada užas i povlači se u sebe, ostaje kao nem3ćnu, ili kao da je ogluvela i zatrla se, i rasteže se, lanjl I

biva nadvladana. Ali, kada jarosni užas vatre 3peU ogleda natrag u oorost i u njoj se infikuje, i tamo

nađe tanku i nadvladanu oporost, on se i sam mnogo

više zastraši; jer je to kao kada se lije voda na vatru,

. čega postaje užas. Ali, zato što se zbiva I tesnoj nadvladano) oorosti, užas dobija jedan drugi izvor,

i od jarosti pstaje užas većeg radovanja, i izbija u jarosti kao upaljena svetlost. Jer, užas u trenutku

ostaje beo, jasan i svetao; jer se tako zbiva upa­

ljivanje svetlsti. Koliko brzo i u trenutku se svet­lost infikuje oporšću, a to je novi už� vatre, toliko brzo se upaljuje oporost, zastršena velikom svet­loĆu, �oja u trenutku ulazi u nju, kao da je probu­

đena iz smrti i postaje blaga, živa i radosna, dmah gubi svoju mračnu, tvrdu i hladnu snagu i radosno

se uspinje i raduje e u svetlosti; a njena odljika, koja je gorčina, trijum[uje d velike radosti u tčku koji e okreće.

10. Ovde zapamti! Užas vatre se ualjuje u tvr­doj zebnji u duhu sumora; onda užas trijumfalno

iskače, a strašni, oori i duh sumora postaje d svetlosti tanak i sladak. Jer, jednako kao što od užasa vatre u nadvladanoj oporosti svetlost ili munja o­

staje jasna i gubi svoj jarosni zakon : tako i oorost

pred infikujućom svetšlču gubi svoj zakon, i od bele

svetlsti postaje tanka i slatka. Jer je u počelu opo­

rost bila sasvim mračna i strašna, zog svog tvrdog

privlačenja; sada je ona sasvim svetla, jer je izgubila svoj vlstiti kvalitet i od jarosne oporosti postala je­dna esencija koja je oštra; a svetlost oštrinu čini sasvi m slatkom ...

i i . Sad vidi, kada gorčina ili gorka bdljika, ko­

ja je u očetku bila tako gorka, besneća i čupajuća kao da je svoje pčelo uzela iz oporosti, u sebi dobije ovu jasnu svetlost i kada kuša slatkoću u oporsti svoje majke: tada je bdljika tako radosna i ne

129

žtli da za stbt uzmt ništa uišt, utć drhti i radujt st. u suojoj majci, koja jt rađa, i trijumfujt kao radosni tčak u rđtnjx. A u ouom trijumfouanju rđtnjt dobija eti oblik, i odlazi na ptti izuor, naimt, dra­žtstnu ljubau. Kada gorki duh kuša slatku udu, on e radujt u suojoj majci, krtpi st i ojačaua, i pokrtćt suoju majku u utlikoj radosti: tada st u slatkom du­hu uodt pojauljujt jtdan slatki, dražtsni izuor; jtr st duh uatrt, koji jt kortn suttlosti, koji jt u počtt­ku bio jarosni užas, sad umilno i radosno uspinjt.

1 2 . Ničtga tu ntma do ljubaunog ćaskanja i ljubaunog milouanja; oudt mladožtnja milujt suoju dragu ntutstu, i nijt ništa drugo do kao kada st u oporoj smrti rađa ljubauni žiuot; a u stuortnju jt rođenjt žiuota takuo. Od ouog micanja, krttanja ili okrttanja gorčint I estnciji oporosti duha udt rođ­đtnjt dobija štsti oblik, naimt zuuk; a ouaj štsti oblik e s prauom zout Merkurius, jtr ouaj suoj oblik, snagu i pčttak uzima u strašnoj oporosti kroz ešnjtnjt gorčint. J tr, M erkurius u uspinjanju sna­gom suojt majkt uzima tstnciju slatkt oporosti i donosi jt do uatrtnt munjt d kojt st upaljujt suttlost. Tu dolazi do probanja, u kojtm jtdna snaga gltda drugu i u munji uatrt jtdna drugu osća kroz uspln janjt, a od micanja jdna drugu čujt, i u tstnciji jedna dr.gu užiua, jtdna drugu mirišt u prijatnom, dražsnom izuoru, koji od slatkćt sutt­losti polazi iz tstnci jt slatkog i oporog duha (koji jt od sada duh uodt); i sada od ouog štstostrukog oblika u rđtnju ostajt estostruko samostalno su­štastuo, kojt jt ntduojiuo, ošto suako jtdno rađa drugo i nijtdno btz drugog nijt i nt možt biti,

.pa

izuan ouoga rđtnja i suštastua ničtga nt bi ni bilo. Jtr, šestostruki oblici irnaju, suako od njih, štsto­strukt snagt essentiam u stbi i odmah jt jtdna stuar, a nt uišt stvari; samo što suaki oblik ima suoju sop­stutnu urstu . Pa, upamti to ouako:

130

1 3 . Iako su i oporosti postali gorč ina, vu t r a, zuuk i uoda, a iz izuora uodt ljubau ili ulje, dak h ' st pojauljujt ljubau i postajt sjaktaua; ipak, oporost zadržaua suojt pruo suojstuo, a isto tako gorčina suojt pruo suojstuo, uatra suojt suojstuo, zuuk ili micanjt suojt suojstuo, i nadulađiuanjt u pruoj opo­roj ztbnji (što jt okrttanjt u ttbi, ili duh uodt) suo­jt suojstuo, a izuor dražtsnt ljubaui koji jt upaljtn suttlošću i pojauljujt st u oporom, gorkom i od sada slatkom izuoru uodt, suojt suojstuo. Pa ipak, to nijt ntkakuo r azduojtno suštastuo, utć jt sut jtdno u drugomt jtdno suštastuo, i suaki oblik ili rođtnjt uzima suoj ulastiti oblik, snagu, dtlouanjt, uspinja­njt od suih oblika. . uasctlo rođtnjt sut zajtdno sada naročito zadržaua čttuorostruki oblik u suomt rođtnju, kao uspinjanjt, silažtnjt, a zatim kroz točak koji st okrtćt u oporoj tstnciji, koji st krću poprt­ko na oe strant, jtdnako jtdnom + , ili kao što bih ja rtkao, polazt iz jtdnt tačkt prtma jutru, ut­čtri, ponoći i p:lntuu. Jer, od micanja, kretanja i ustajanja oporosti u munji uatrt nastaje jtdan I rođtnjt; jtr st uatra ptnjt pourh ste, a uoda ispod

• • •

sebt, a tstncija oporosti poprtcuJt.

3. POGLAVLJE

l . Citačt, isprauno razumi mojt pisanjt. Mi ntmamo sposobnost da gouorimo o rođtnju Boga, jtr ono d kako jt utčnosti nijt imalo suoj počttak; sposobnost jt naša da gouorimo jtdino o Bogu naš�m cu, šta jt i kakau jt on, i kako jtstt utčno rađanjt.

2. Iako nam nijt dobro što moramo imawi strogo, pruo i najpruobitnijt rđtnjt (u kojtm su nas nau­a i saznanjt, takođt ostćanjt i pojmljiuost, zah­ualjujući đauolu naši prardittlji doutli do prtuart i infikouanja): ipak nam jt oua nauka potrtbna, da

1 3 1

bismo upoznali đavola (koji živi u najokrutnijem rođenju) i našeg vlastitog neprijatelja, kojeg su naši prarodi telji probudili i ostavili u nasleđe (kojeg no­simo I nama i koji smo mi sami).

Iako sad pišem kao da se pretpstavlja neki po­četak I večnom rđenju, ipak to nije tako; vć se tako rađa večna prirda, bez pčetka. Moje pisanje ne treba razumeti na nain stvorenja, jednako rđe­nju nekog čoveka (koji j ožijeg odobija), iako je to u večnom suštastvu tako, ali ez pčetka i kraja. Iako moje pisanje samo dose do kraja, onda će čo­vek uoznati šta je on, šta je bio I početku, čak kao jedan izvrstan, sveti i veni čovek, koji nikada ne bi saznao vrata strogog rođenja I večnosti, da nije

žudeo za đavolovim infikovanjem i da nije jeo d

onoga plda od kojeg nije trebalo da jede: zbog

toga je takav goli i puki čovek bio u obličju životi­nje i u nebeskoj deči ožanske snage izgubljen, pa

sada živi I infikovanom Salniteru carstvu đavo­lovom i jede infikovanu hranu. Nužno nam je da upoznamo sebe šta smo i kako se možemo spasiti iz ozbiljnog i strgog rođenja i da kao ponovo rđeni živimo I novom čoveku (koji je sličan prvom čoveku pre pada) u Hristu koji nas ponovo rađa.

4. Iako sad nadugo zborim i pišem o našem pr­vom padu, a onda o prepordu u Hristu takođe, ipak ne dolazim do svrhe i razloga, šta je bio pad i čime smo okvareni, šta je snaga, d koje Bog sam se gadi, i kako se to dogodilo uprkos zabrani i volji Božijoj. Sta od toga ja razumem? Ništa. Pa kako da izbegnem nešto što ne znam? i, kako treba da e prepustim novom rođenju i I njemu da se pojavim, ako ne znam kako ili gde, ili čime?

5. Pa ipak, svet je ispunjen knjigama i zbore­njem o padu i novom preporodu. Ali, u knjigama teologa je najvećim delom opisana samo istorija da se to jednom dogodilo i da treba da se ponovo rodi­mo u Hristu. Ali, šta ja d toga razumem? Ništa

132

do istoriju da se jednom dogodilo i da se opel do(lI1 , i da trea da e dgdi.

6. Naši teolozi se i rukama i nogama opiru, sv,m svojim moćima sa pdcenjivanjem i omalovažava­njem govore da ne treba istraživati duoki razlog, šta jeste Bg. Ne treba u božanstvo pronicati i istra­živati ga. Zog čega ću to ja govoriti na nemačkom? Blaćenje je i sramćenje što se sriva đavo i krije infikovana pakost đavolova u čoveku, što se ne ra­zaznaje ovo dvoje, đavo, gnev Božiji i neposlušna, zla bestija u čoveku.

7. Upravo je to tako: đavo nanjušiva; zbog tog se on brani protiv saznanja njegovog carstva, da bi ostao veliki knez - inače će čovek izmaknuti pred njim. A gde mu je nužnije da se brani nego u praz­nini u koju bi neprijatelj mogao da provali? Teolo­zima on skriva srce, smisao i dušu, vdi ih ožudi, oholosti i nemoralu, da se ovi sami prepadaju pred svetlšću Božijom, strahuju i užsavaju se: zato se skrivaju, jer su goli i zavide na one koji gledaju svetlost. A to znači da su laskali đavolu.

8. Ali, dolazi vreme u kojem će svanuti jutarnja rumen dana, u kojem će zla estija, zlo do te biti goljeno i stajaće u velikoj sramoti; jer se presuda bludnici dotiče velike životinje. Zato se probudite, vi deco Božija, i požurite, da vas znamenje velike i zle životinje, koj stavljeno na vaša čela, ne izvodi pred jasnu svetlost: inače 'te imati veliku pokoru i bićete ismejani! Od sada je vreme da se budite iz spavanja; jer se mladoženja sprema da pozove ne­vestu. Ali, on će dći u svetlosti koja jasno sija. Onaj koji bude imao ulja I voštanici, toga će se voštanica upaliti, i taj će biti gost; a oni koji ne budu imali ulja, tih će voštanice ostati mračne, i spavaće i ostaće

im znamenje životinje, sve dok ne izađe Sunce: u tom će se gadno uplašiti i stajaće I večnoj pokori, jer se presuda izvršuje. eca Božija će je videti; a oni koji budu spavali, spavaće za sve dane.

133

Rđenje večne prirode je kao smisao u čoveku,

pošto se jedan smisao . nečega rađa i iz toga besko­

načno širi; ili, kao što se rađa koren drveta, a iz

njega potom stablo i manje grane i izdanci, d jd­

nog korena takđe mnogo korenje i mnoge grane i

izdanci, a sve proizilazi iz prvog jednog korena. Tako

takđe zapamti, kao što je ranije saopšteno: budući

da priroda stoji u šestostrukom obliku, svaki jedan

oblik sad oet rađa iz sebe jedan oblik prema svojoj

vrsti kvaliteta, koji sada u sebi ima kvalitet i vrstu

svih oblika.

10 . Ali, zapamtil Prvi oblik među šest oblika

rađa samo jedan izvor prema sebi jednakome, jdna­

kom istom duhu izvora, a ne prema prvoj majci opo­

rsti, jednako kao što jedan izdanak na drvetu iz

sebe rađa j ednu drugu granu. Jer, u svakom duhu

izvora je samo jdan centar. u kojem se pojavljuje

izvor vatre, a iz vatrene munje svetlost, i jesu u sva­

kom izvoru prvih šestostrukih oblika.

l l . Ali, zapamti dubinu u oređenju! Ja ovako

pretpostavljam: oori izvor u oćelu jeste majka, iz

koje je rđeno drugih pet izvora, gorčina, vatra,

ljubav, zvuk, vda. Sada su oni članovi u njenom

rođenju, i ez njih ne bi bilo ništa do jedna strašna,

mračna dolina, ne bi bilo okretljivosti, a ni svet­

losti ili života. Ali, pošto je upaljivanjem u njima •

rodena svetlost, oni se rađaju u svome vlastitom kva-litetu, i opet u svome vlastitom kvalitetu rade na ro­

đenju; i opet se u njihovom vlastitom kvalitetu po­

javljuje život, I kojem se opet začinje jedan centar,

i opet se I eststrukom obliku iz nih rađa život;

li, više ne u takvoj zebnji kao u pčelu, već I ve­

likoj radosti.

l 2 . Jer se izvor velike zebnje, koji je u očelu

pre svetlosti bio u oporosti, d koje je rođena gorka

odljika, sada u blagom izvoru ljubavi preobrazio u

svetlst iz duha vode, i iz gorčine i bdljike sada

pstao izvor i uspinjanje radosti u svetlosti. Zog

134

toga je od sada munja vatre otac svetlosti, a "vNlost

sija u njemu i jeste jedini uzrok okretnog rođt'nJu. A rođenje ljubavi, koje je u počelu bilo strašni IZ

vor, sada je Sul ili ulje, radosni izvor, koji navire

kroz sve izvore, da bi u njima ili iz njih upalio

svetlost.

l3 . A zvuk ili jeka u točku koji se okreće sada

se obznanjuje ili navešćuje u svim izvorima, da je

rođeno milo dete. J er. on dolazi sa svojom jekom

pred sva vrata i u svim esencijama, da se zbog toga

u njegovom buđenju kreću sve snage i I svetlosti

jedna drugu vidi, oseća, čuje, miriše i proba. Jer se

svekoliko rđenje naslućuje I oporoj esenciji kao

I svojoj prvoj majci; ali, samo zato što je postalo tako

tanko, ponizno i radosno, čitavo rođenje stoji u veli­

koj radosti, ljubavi, poniznosti i blagosti, i nije ništa

drugo do čisto kušanje ljubavi, prijateljovanje, i-•

irisanje, osluškivanje, blago osećanje, da to jš

ne može izraziti ni o tome govoriti ni jedan jezik. K­

liko god da nije trebalo da bude radosti i ljubavi ta­

mo gde se usred smrti rađa večni život, I kojem ni­

jedan strah nema svoga kraja, toliko ga i može biti!

l4. µ oporosti je, dakle, opet jedno novo rđe­

nje; razumi: tu je oporost u istom rođenju prims, i tu se vatra ne upaljuje prema gorkoj bdljici ili d

ojave zebnje, već je zamašna radost sada centar i

upaljivanje svetlosti; a oporost u svome vlastitom

kvalitetu ima Sul, ulje i svetlost Oca. Zato se kvalitet

rođenja iz izdanka prvog drveta sasvim određuje

prema istom oorom izvoru, a u njemu je vatra

jedna opora vatra, a gorčina u nj. jeste oora gor­

čina, i zvuk je oori zvuk, ljubav je oora ljubav,

ali sve I čistom savršenstvu i I srdačnoj ljubavi i

radosti.

15. I tako prva opora dljika ili prva gorčina

(pšto je upaljena svetlost, a prvo rođenje stoji u

savršenstvu) iz svog vlastitog kvaliteta rađa jednu

135

esenciju, u kojoj je centar, a u njemu se takđe ­javljuje novi izvor u vatri ili životu sa vrstom i

svojstvima svih kvaliteta; pa ipak je u ovom novom

izlasku oporost primas u svim oblicima, kao što su:

gorka gorčina, gorka oporost, gorki duh vode, gorki

zvuk, gorka vatra, gorka ljubav; ali sve savršeno u

uspinjanju velikih radosti.

16 . A vatra takđe rađa vatru prema svojstvu

svih kvaliteta: u oporom duhu je opora, u gorkom

gorka; u ljubavi je ona čak uspaljeno upaljivanje

ljubavi, čak vrelo upaljivanje koje izaziva izvrsnu

ožudu; u zvuku je vatra koja svetlo zvoni, a u njoj

sve je svetlo i uistinu � azlučuje, jer zvuk u svim

kvalitetima navešćuje sve, kako ustima, tako i je­

ikom, šta je u svim duhovima izvora, koja radost

snaga, suštastvo i svojstvo. A u vdi je to suva vatra.

17. Narčito zapamti o širenju ljubavi: to je naj··

blaži, najdražesniji izvor. Kada rđenje ljubavi oet

iz sebe rodi celo rđenje sa svim izvorim\ prvobitnih

esencija, tako da je ljubav u istom novom rđenju

u svim izvorima primas, da se ojavljuje centar, rađa

se prva sencija, kao oporost, sasvim ožudna, sasvim

blaga, sasvim svetla, i širi se za obedovanje svih du­

hova izvora sa srdačnom ožudom prema svima, kao

što to čini voljena majka svojoj deci.

18 . A gorčina se ovde s pavom zove radost; jer

je ona uspinjanje i kretanje. Za ono što je ovde ra­

dost nema poređenja, kao kada se čovek iznenada

spašava paklene patnje i premešta se u božansku

svetlost radosti.

19 . Tako čini i zvuk, u kojem je ljubav pTimas:

on u sve oblike donosi radosno oslanstvo rođenja;

isto tako, kao što je prethodno saopšteno, vatra u lju­

bavi u svim duhovima izvora upaljuje ljubav; a

ljubav u svojoj sopstvenoj esenciji ljubavi, kada

primas ljubavi jeste ljubav, pa je to najbliži, naj­

ponizniji, najdražesniji izvor, koji se pojavljuje u

136

svim izvorima i konfirmuje neesko rđenje I uh.lIl1 njuje da je to sveto, oansko suštastvo.

20. Sada rea obratiti pažnju na oblik duhu

vde. Kada n rađa sebi jednake, pri čemu je u svo­

me onovnom rđenju sebi pris i u njemu e budi

enar, što on ipak ne čini u svojoj vlastitoj sen­

ciji, već drugi duhovi izvora: on se drži mirno kao

blaga majka i drugima daje svoga semena da jedu

d njega i da probude centar, da se pojavljuje vatra,

d koje se okreče život. U njemu vatra nije vrela,

goruća vatra, več hladna, tiha, blaga i slatka; a gor­

ina takođe nije gorka, več hladna, tiha i goneča ili

izviruća, iz čega se u neeskoj raskoši pojavljuje

obrazovanje, što je jedno očigledno suštastvo. Jer,

zvuk u ovom rođenju takođe izlazi sasvim blago,

sve jdnako shvatljivo ili ojmljivo ili, u poređenju,

kao reč, koja postaje supstanca ili ojmljiva suštas­

tvo. Jer, u ovom ponovnom rđenju, koje se zbiva

u duhu vode (a to znači, u pravoj majci ponovnog

rođenja svih duhova izvora), sve postaje jednako

ojmlji vo i supstancijalno; makoliko ovde ne treba

razumeti pojmljivost, več duh.

4 . POG L.! VLJE

o pravoj večnoj prirodi, to jest. o bezbrojnom ili beskonačnom rađanju rođenja večnog suštastva,

koje je suštastvo svih stŠtastava, iz kojeg je nastao, rođen i konačno stvoren ovaj svet, sa zvezdama i

elementima, i svime što se kreće, deluje i živi

Ovde moram doskočiti onom gordom i premu­

drom, a koji je u stvari samo bačen du boko I mrak

i ne zna ništa 9 ne razume ništa o duhu Božijem, i

uteši ti ga zajedno sa požudnim čitaocem koji voli

137

loga i pokazati ratašca za nebesko suštastvo, kako bi mogao da razume ove spise, pre nego što pređem na poglavlje.

2. Dobro znam da mi moj duh i moja duša kazuju da će se mn ogi ljutiti na prostotu i niskost autorovu, što on hoće da piše o tako visokim stvarima; mnogi će misli ti da on nema mći i da upada u greh i

opire se Bogu i volji njegovoj, jer hoće da zbori i govori o tome šta je Bog . . .

4. Dok je video i iz zapovesti Božije saznao da ako jede d drveta saznanja dobrog i zlog može um­reti i polomiti se, uvek je uobražavao da on više nije dete Božije, stvoreno iz vlastitog suštastva Bo­žijeg, iz prvog principa; umialio je da je on naprosto dete ovoga sveta, dok je video svoju lomljivost i uz to monstruoznu sliku, kakvu je o sebi nosio, padale su mu na um takođe rajske šale, uživanje i radosti, budući da su njegov duh i savršenstvo njegovo iste­rani iz Raja (to jest, iz drugog principa Božijeg, u kOjem se iz večnsti u večnost rađa svetlost ili srce Božije, u kojem Sv. duh polazi iz Oca i Sina). l da više ne živi od reči Božije, to j est, od i u Svetom rađanju Božijem; već je jeo i pio, d sada je rođenje njegovog života stajalo u trećem principu, kao u carstvu zvezda i elemenata: sada je morao da jede i živi od istog (principa ili carstva) snagu i ploda. Tu je mislio da je sve u njemu; razlomljena je bla­gorodna slika Božija, na kojoj mu je đavo svagda pokazivao njegovu slabost i smrtnost, a ni on sam nije umeo da vidi ništa drugo, budući da je bio izašao iz Raja, to j est, iz nesalomivog svetog rađanja Božijeg, u kojem je bio sveta slika i dete Božije, u kojeg ga je Bog stvorio da večno ostane. l da ga mi­losrdna ljubav Božija neće opet ugledati u centru rođenja njegovog života i tešiti ga, mislio je da je odvojen od večnog božanskog rađanja, da više nije u Boga i d a Bog više nije u njemu, da više nije suštastvo njegovo.

138

5. Ali, dražestna ljubav, tojest, rođeni S p 7p OklI (ili, kao što bih ja do dovedem do razumevanja, blaõi izvor, u kojem se rađa večna svetlost Božija (poja­vila se i opet u Adamu, u centru, počela da cveta

rđenje njegovog života, u petom obliku njegovog

rođenja. Tada je Adam saznao da on nije istrgnut

iz božanskog korena, već da je još dete Božije, i za­

alio je zbog svog prvog zlog zadovoljstva. Nato mu

je Gospd pokazao biće među zmijama, koje je tre­

balo da uništi njegovo monstruozno rođenje, i trebao

je da se rodi u obliku, formi, mći i snazi monstru­

oznoj tog bića među zmijama, i da opet na silu bude

u Raju, da bude stavljen u sveto rođenje i da opet

de od verbo domini, i da večno živi, iznad i nasu­

prot svih vrata razjarenosti , I kojoj živi đavo, o

čemu će biti reči kada na to dođe red. 6. Dragi či taoče, zapamti i razmisli dobro o ovo­

me i ne daj da te zavede prostota tvoja! Autor nije ništa više nego drugi; on ne zna i ne može ništa vie; i on nema moć veću od moći sve dece Božije; samo, ipak sagledaj: zašto o sebi misliš na zemaljski način? Zašto se bi d.IOljavaš da odražavaš đavola, kao da nisi dete Bžije, z njegove vlastite suštine? Daješ da te svet zaluđuje, kao da si samo neko figurativno poređenje, kao da nisi rođen iz Boga . . .

l l1 Ali, antihrist i nije tražio ništa drugo nego da ispuni svoju pohotu u trećem# principu, u ovoj kući od me�a. Zato je ljude zaveo zakonima, koji se ne nalaze ni u Raju Božijem, ni u centru rođenja života, a nisu usađeni ni I prirodi.

1 2. Drago te, razmisli: u koliko je moći i snazi, u čudima i delfma duh Božiji u reči i delu išao u vreme apostola, i otom, pre nego što je antihrist proizveo duh vlastite oholosti sa svojim zakonima i mudrošću elemenata, i smestio se pod svetsko i mesno okrilje, samo zato da bi iskušao svoju sop­stvenu pohotu i štovanje! Tada su verne reči Hristo-

139

ve (koji čoveku nije dao nijedan zakon, već samo

akon prirode i zakon ljubavi, koji je njegovo vlas­

tito srce) njemu, Antihristu ili protivniku Hristovom,

knezu u lrćem principu, morale da budu pokrivač;

to su morali biti glasovi iz Mojsijeve knjige, i čovek

se nagovarao na oholost, da ima božansku silu na

Zemlji, au svojoj zaslepljenosti nije znao da se Sv.

duh ne da sputati . . .

15. Zato sam hteo da te opomenem i naročito da

te uputim da I ovim visokim stvarima ne gledaš na

meso i rv, ili na mudrost sveta visokih škola, več

da misliš da je ovu nauku sam Bog usadio prvom i

oslednjem, u svim ljudima, i da ne treba mnogo pa

da opet dđeš sa izgubljenim sinom ocu, da će te on

prihvatiti kao voljenog sina i obući ćete u novu ha­

ljinu plemenite device Sofije i na ruku ti staviti

pečatni prsten duše; a u toj haljini {novog ponovnog

rođenja imaćeš mć da zoriš o včnom rođenju

ožijem.

16. Ako ono nisi dosegnuo, a hoćeš mnogo da

brbljaš o Bogu: onda si lopov i ubica, i ne ideš ka

vratima tora Hristovog, već se enješ drugde sa an­

tihristom i lopovi ma u toru, i hteo bi samo da ubijaš,

pljačkaš, da traži oštovanje i pohotu za samoga sebe,

i daleko si od carstva Božijeg. Neče ti omći umeće

tvoje, umeće visokih škola; tvoje smeštanje u veli­

kom uvaženju sa blagonaklonošću ljudi jeste tvoj

otrov; sediš na stolici kuge i puki si sluga antihrista.

Da si novorđei i da učiš iz svetoga duha, bilo bi ti

drago i prijatno sedište Bog, a tvoje ovčice bi čule

tvoj glas, i napasao bi ih i dovdio arhipastiru Isusu

Hristu. Bog će ih iz tvojih ruku iskati. Zato razmisli

šta učiš i šta o Bogu zoriš ez saznanja njegovog

Svetog d uha, da ne pronađu da si postao lopov.

17. Večno rađanje je nepoćeto rđenje i nema

ni broja, ni kraja, a njegova dubina je neizmerlji­

va, i veza života je neraskidiva. Duh zvezda i ele-

140

menata to ne može zreti, a još manje dokUČI l l , on to samo oseća i zri sjaj u duševnosti, koja ne kolama vozi duše, a vozi ih u prvom principu, na njenom

vlasti tom sed ištu u rađanju Oca; jer je ona iSlO su­

štastvo, sasvim neobrađeno ez tela, a ipak ima for­

mu tela u svome vlastitom duhovnom obliku: ona

saznaje i gleda u svetlost Boga Oca, koja je njegov

sjaj ili Sin, ukoliko je ponovo rođena u svetlosti

Božijoj. I večnom rođenju, u kojem živi i večno

ostaje . . . 231 Ako pdigneš svoj um i svoju duševnost,

i ako se voziš na kolima duše, kao što je gore sao{r

štena, i ako zriš see sa svim stvorenjima i misliš,

kako je rođenje tvoga života nastalo u tebi, i svet­

lost tvoga tela, da možeš sa neke kupice gledati

Sunce, a zatim i bez Sunčevog sjaja roz svoju ima­ginaci ju, na veliku daljinu, dokle ne mogu dosegnuti

oči tvoga tela, pa pomisli onda, šla može biti uzrok

tome što si umniji od drugih stvorenja - budući

da možeš da istražuješ sve stvari, šta je U svim stva­

rima - i što možeš da umuješ d čega su po počelu

elementi, vatra i vazduh, kako to da je vatra u vodi

i u vdi se r ada: onda ćeš doći na to šta je Bog i

šta je večno rođenje, i da si ti rođen iz Boga.

24. Jer, vidiŠ, osećaš i čuvstvuješ da sve ove

stvari moraju imati još jedan viši koren, iz kojeg

su postale takve, koji nije pred ćima, već je skri­

ven; narči to ako posmatraš zvezdano nebo, koje ta­

kvo kakvo jeste traje i ne menja se, moraš misliti o

tome iz čega je ono proizišla i da takvo stoji i ne

lomi se, niti propada ispod ili iznad sebe, makoliko

da nije ni gore, ni dole. Ako sada pomisliš šta sve

to drži i iz čega je postalo: naći ćeš večno rođenje,

koje nema očetka, i naćićeš počelo prvog principa,

naime, kao večnu nerazrešivu vezu; a u drugima ćeš

videti dvajanje, da je iz prvog postao materijalni

svet sa zvezdama i elementima, koji u sebi ima kraj-

141

nji i treći princip. Jer ćeš I carstvu elemenata u svim stvarima naći jedan uzrok, zašto ili kako to može da se rodi i da goni. Ali, nećeš naći prvi uzrok, iz čega je to tako postalo; zato su dva različita principa: jer ćeš u onome što je vidljivo nači lomljivost i do­značeš da to ima početak dok uzima svoj kraj.

25. Kao treće, I svim stvarima ćeš naći veli-• • • • • •

čanstvenu snagu, koja je svake stvan ZIvot, rascen]e i uspinjanje, i u tome ćeš oseti ti njenu lepotu i blago činjenje, d kojeg se kreće. Pogldaj sad na neku trav­ku ili na drvo, i posmatraj, šta je njihov život, od kojeg rastu: naćićeš u počelu oporo, gorko, vatru i vdu. Iako ove četiri stvari rastaviš i ponovo ih spojiš, nećeš videti raĆenje i nećeš ga osetiti, nego će ostati mrtvo, kakvo je i njegove samosvojne maj­ke koja ga na pčetku rađa i dvaja; pritom ćeš mnogo manje osetiti miris, njegove boje takođe.

26. Tako ćeš videti da je svugde jedan večni koren koji sustvuje. Pa, i ako mogneš da osetiš boje i rastinje, ipak nećeš moći d a osetiš miris i snagu, i naučićeš da u počelu mirisa i ukusa mora biti neki drugi princip, da nije sama panjina; jer ovaj princip svedoči o svetlosti prirde.

27. Pogledaj pak dalje, na ljudski život! Vide­ćeš, pojmićeš i saznaćeš svojim zrenjem ništa više do meso i krv; po tome s i jednak drugim životinja­ma. Drugo, naćičeš elemente, vazduh i vatru, koji u tebi dređuju kvalitet, a to je život životinje; jer svaka životinja i h ima u sebi, vazduh da oseća· i da se ponovo rađa, kao i sve biljke, lišće i trava. Ali, načičeš da u ovome nema razuma; jer, iako u njima zvezde određuju kvalitet i daju im smisao, to je samo smisao da se hrane i množe, jednako svim ži­votinjama.

• • • 2\. Jer su same zvezde nemuste l nemaju saz-nanje, ni osećanje. Samo što j e njihovo svekoliko de­lovanje u vdi probilo izviranje, a u tinkturi krvi us-

1 42

pinjanje, gledanje, osećanje, slušanje i kusunJ(' vil. misli odakle d olazi tinktura, u kojoj se pOjuv ijuJIm , blagordni život, da od oporog, gorkog i vatre postUj" slatko? I nćeš nači nijedan drugi uzrok do sv{'l lst. Ali, odakle dolazi svetlost, da u nekom mrač­nom telu sija? �Hćeš li reći: od sjaja Sunca? Pa, šta onda sija u nći i vodi tvoja čula i tvoj razum, da vidiš zatvorenih čiju i znaš šta činiš? Sada ćeš kazati: vodi me blagordna duševnost. Da, tačno ta­ko; ali, dakle duševnosti njeno počelo? Sada ćeš kazati� čula pokrču duševnost. I to je tačno. Ali, odakle dolazi ovo dvoje? Sta j e njihovo rođenje ili proizilaženje? Zašto to nije i u životinja?

29. Moj dragi čitađh, ako možeš, ovde se pri­makni i ogledaj u telo, i nećeš naći ništa. Traži jednako u dubinu, traži u stenama, traži u elemen­tima traži u svim stvorenjima, u biljkama, drveću, ,

u metalima; traži jednako na nebu i na Zemlji: ne­češ naći ništa.

30. Sad češ reći: pa gde moram tražiti i nač i ? Dragi čitaoče, za to ti ne mogu dati ključ; samo što hoću da te uputim gde ćeš njega naći: ključ leži kod jevanđeliste Jovana, pogl. 3, 5, i znači: morate se nanovo roditi kroz vodu i Sveti duh. Isti taj duh jeste ključ. Kada ga dobiješ, uzmi ga i idi pred prvi princip, iz kojeg je stvoren ovaj svet sa svim stvore­njima, i otključaj prvi koren, iz kojeg su postale stvari koje se vide i koje se čuvstvuju.

3 1 . Onda ćeš reći: to je jedino Bog i on je duh, i sve stvari je stvorio iz ničega. Da, tačno tako; on je duh, i pred našim očima j e kao ništa. Zato ga nismo upoznali u stvaranju, nismo o njemu ništa znali: da nije bio od večnosti, ništa ne bi ni bilo stvoreno.

32. Sta misliš, međutim, da je bilo pre vremena ovoga sveta, iz kojeg su postali Zemlja i stene, i isto tako zvezde i elementi? Bio je to koren istog onoga

1 4 3

iz čega je to postalo. Ali, šta je koren ovih .t.vari?

Pogledaj, šta nalaziš u ovim stvarima? Ništa drugo

do vatru, gorčinu, oorost; a to je samo jedna stvar,

i iz ove stvar i su rođene sve stvari. Ali, pre vremena

sveta bio je samo jedan duh, pa u ovim trima oblici­

a jš nečeš naći Boga. Cista ožanstvo je svetlost,

koje je nepojamno, uz to se ne može osetiti, a sve­

mćno je i d svih je snaga.

33. Pa, gde se nalazi Bog? Otvori tvoju blag­

rodnu dušu i ogledaj, istražuj dalje! Ako je sam

Bog dobar, odakle dolazi zlo? Ako on sam jest život

i svetlst, a sveta snaga, kao što je to neosorno

istina: dakle dolazi gnev Božiji, đavo i njegova

volja, isto tako paklena vatra; odakle je njeno prvo

stanje? Ako pre vremena sveta nije bilo ništa do

jdino Bog, a on je bio i jeste duh i staje u več­

nsti: iz čega je onda pstala prva materija za zlo?

Jer, mora da je bila neka volja u duhu Božijem da

rodi izvor gneva. Tako upravlja um.

34. Spis 2 Petrov, 2, 4. Ep. Jevr. 6f pak kazuje,

da je đavo bio sveti anđeo; a zatim psalm 5, 5, i 45, 8: Ti nisi Bog koji želi zlo; i u Jezek. gl. 33,

1 1 reci im: tako bio je živ, govori Gosd Bog, nije

i milo da re ezbožnik! Takvu strogu _u

đavolu i grešniku izriče Bog, da ne želi da ih uzme.

35. Pa šta je onda orenulo đavola da stane

gnevan i zao? Sta je prva materija I njemu, ako je

on stvoren d prvobitnog večnog duha? i dakle je

pčelo pakla, u kojem će đavo večno ostati, ako ovaj

svet sa zvezdama, elementima, Zemljom i stenjem na

kraju treba da propadne? 36. Ovde, dragi čitaoe, otvori tvoje či duše i

znaj, da nijedna druga muka neće mučiti njega do

njegova vlastita muka u njemu; jer je to njegov

pakao, iz kojeg je načinjen ili stvoren; a svetlst

Bžija je njegova večna okora. Zato je on neprija­telj Božiji, što e nije u svetlosti Božijoj.

144

37. Ovde ne možeš dalje potezati da ic BO� don,-o neru materiju iz kojeg je stvorio đavola. Jer bl ,,­

đavo opravdao da ga je og načinio zlim. ili iz zl('

materije. Jer ga je stvorio ni iz čega, samo iz svoj(1 vlastite puke suštine, kao i druge anđele, kao što

stoj i napisano: . njega, kroz njega i u njemu su • • •

sve stvari, i samo je njegovo carstvo, ga, mc l

gosodarstvo od večnosti do večnosti; i sve je I nje­

mu kao što stoji u Sv. pismu. A da nije tako, ne bi

se đavolu, kao i čoveku, pripisivao greh: ne bi oni

bili veni i u Bgu i iz samoga Bga.

38. Jer se nijednoj stci ne pripisuje greh, koja

je stvorena iz neke materije; jer njen duh ne doseže

prvi princip, većočinje u trćem, u carstvu eleme­

nata i zvezda, u lomljivosti, i ne dotiče ožanstvo,

kao đavo i dua čovekova .. . •

42. Zato, ako hoćeš da misliš o Bogu ili da zboriš

o njemu, onda moraš misliti da on sam jste sve; i

moraš dalje osmatrati tri principa, u kojima ćš

naći šta je Bog; naćićeš šta je gnev, šta jc đavo,

šta je pakao, a je greh, šta anđeo, čovek ili životi­

nja, i kao što sledi dluka, iz koie je sve tako ostalo:

naćićeš stvaranje sveta

43. Samo, čitače, ja ću te verno opomenuti:

ako nisi na putu izgUbljenog sina koji se onovo

vraća cu, onda nemoj čitati moju knjigu; inače će ti

presesti. Jer, đavo neče otČinuti da te snevseli;

jer pred decom Bžijom on u ovoj knjizi stoji sasvim

go i razgolićen; srami se jednako kao i čovek koji je

zog zla čina stavljen pred ljude da ga pljuju. Zato

e oomeni; ako ti je milo trošno meso, ne čitaj

moju njigu; ako ne oslušš i sopadne te nesrča,

am ću biti nevin, i krivnja će biti do tee. Jer,

ono što ovde sznajem pišem sebi za memorijal; 44. Jer dok god u vsceloj prirdi ne možemo

da nađemo ništa da bismo mogli da kažemo: to je

og, ili ovde je Bog, iz čega bismo mogli da zaklju-

145

čimo, da je Bog jedno tuđe suštastvo (a on sam

svedoči da njegovo carstvo i snaga njegova sustvuje

d večnsti do večnosti, a on se sam takđe naziva

cem; a sin se rađa iz čevih edara): dotle ga

moramo tražiti I pčelu, I principu, iz kojeg je

rođen i stvoren svet. I ne možemo kaza ti ništa drugo

do da prvi princip jeste sam Otac.

45. li, sada I očelu nalazimo najstrože i naj­

strašnije rođenje, kao ooro, gorko i vatru. Tu ne

možemo kazati da je to Bog, a ipak je unutrašnji

prvi izvor, koji je I Bogu Ocu, prema kojem se on

zove gnevnim, ljubomornim Bogom; a isti izvor (kao

što nalaziš u prva tri poglavlja o počelu večnog ro­

đenja) jeste prvi princip i jeste Bog Otac u svome

oreklu, iz kojeg se pčeo ovaj svet .. .

48. Ovde ću pokazati prvi princip, iz kojeg

Činju sve stvari; i moram govoriti tako kao da

je jedno mesto ili deljeno suštastvo, da je jedan

takav izvor. samo na kraju, da se razume prvi

princip. da bi se razumela i saznala večnost. i isto

tako gnev Boiji, greh, večna smrt mraka - tako

nazvana d vremena ugasnuća svetlosti - kao i

paklena vatra i đavo.

49. Sada ću pisati o drugom principu, o jasnom,

čistom božanstvu, srcu Božijem.

50. Kao što je gore saopšteno, I prvom principu

je oorost, gorčina i vatra, a ipak to nisu tri stvari,

nego jedna, i jedna rađa drugu. Oporost jeste prvi

otac: on je strg, sasvim štar i privlači sebi, a

isto privlačenje jeste bdljika i gorčina, koja ne

može da otrpi oporst i ne da se zarobiti I smrti;

već bde i bukti kao jarosno suštastvo, a ipak ne

može d svoga sedišta. Onda postaje jedna užasna

zebnja, koja ne nalazi mira; a rđenje stoji jednako

nekom točku koji se okrće, bdući i gorći tako

čvrsto, jednako nekom ezumlju, koje oporost više

ne može da trpi, vć sve više j čvrĆe privlači, jed-

l46

nako kao aJ e jedno o drugo protrljaju kU7I"n" I

gvožđe; datle se pojavljuje razroka munja vatrtl, k( ja onda gleda a oporost, zasrašuje je i pada nu

uznak, jednako kao mrtva ili nadvladana. I kada

munja vatre dođe u svoju majku, oorst, i nađe

je tako nadvladanu i blagu, munja vatre se veoma

strši i u nadvladanoj oporsti u trenutku postaje

ela i svetla.

51 . Kada oorst u sebi dobije ovu svetlu, elu

svetlst, ona se toliko zstraši da pada nauznak jed­

nako kao mrtva, širi se i ostaje sasvim tanka nad­

vladana. Jer je njen vlastiti izvor bio mračan i

tvrd; sada je on svetao i blag, zog čega je baš kao

umrtvljen, i sada je duh vode.

52. Rđenje tako dobija svoju esenciju, d opo­

rosti oštru, d svetlosti slatku, koja se tanko širi. A •

kada munja vatre dđe u svoju majkU i nađe je

tako t,mku, slatku i svetlu, ona gubi svoj zakon u

dređivanju kvaHteta i ne ide vi�e I visinu, više

ne čupa i ne esni, takođe više ne de; već ostaje

I svojoj majci i gubi svoj vatreni zakon, drhti i

raduje se u svojoj majci.

53. A u istom radovanju u izvoru vde pojavlju­

je se drŽesni izvor neistrŽive ljubavi, i jeste

drugi princip koji se tu ojaVljuje. Jer svekoliko

rađanje sada čak dopada jedne srdačne ljubavi, jer

oporost voli samo svetlost, zato što je ona tako

puna miline i lepa. Jer iz iste prijatne miline postaje

ljubav tako slatka, radostna i onizna; a gorčina

voli oorost, da više ne privlači mračno i tako stro­

go sebi, več je slatka, blaga, čista i svetla.

54. Ovde je do ukusa što svako jedno kuša drugo,

i u velikoj ožudi i kvaluje drugo, da nigde nije

nićega drugg do čistog voljenja. Sada se oporst

tako raduje u svojoj majci i ojačava se u njoj, d

velike radosti ojaVljuje se u svim esencijama i navećuje milo dete drugom principu, da je ono

147

đno; a o sve 5ije e a ee i rduju mu se, d čega nastaje sluh, koji je šsti oblik,

čk rđenja trijumfuje. A u ovoj velikoj radsti

rđenje više ne može da e sužava. već izlazi,

talsajući se ssvim radono; i sada svaka esencija

oet rđa centar u drugom principu.

55. Ovde dolazi do neistražive raznovrsnsti; jer

duh koji talasa i ojavljuje se z prvog i drugog

principa sve konfirmuje i otvrđuje; i u vacelom

rđenju je kao neko raćenje ili raznovrsnost u

jednoj volji; a rđenje ovde dobija di oblik,

naime kao raznovrsnost u jednom suštstvu ljubavi.

A u ovom sedmom obiku stoji Raj ili carstvo Bo­

žije, ili neizbrojivo ožansko rđenje iz jednog

suštastva u svim suštastvima.

56. Ma koliko ovde ljudski jezici mogli da pri­

ovedaju i da istražuju ovu dubinu, nema tu ni

broja, ni kraja; pa ipak, u stanju smo da govorimo

o tome, kao deca o svome cu. Ali nas istraži vanje

svekolike dubine turbira, jer sam Bog ne zna ni

očetka, ni kraja u njemu . . .

5. POGL.J. VLJE

o trećem principu ili sazdavanju materijalnog sve­ta, zajedno sa zvezdama i elementima, gde se jasni­

je razumeju prvi i drugi princip

l . Premda požudnom čitacu ne mogu biti do­

voljno razumljiv i premda sam čitacu koji ne oli Boga asvim nemušt, jer se večna nerazrešiva veza

ne razume brzo ili lako, I ovome stoji suštastvo

svih suštastava; ali je požudnom čitaocu nužda da

amoga sebe psmatra s velikom ozbiljnošću, šta je i dakle mu dolaze njegov um i čula, u čemu će

naći saobramost Božiju, a tako će naročito proniknu-

148

•

ti i saznati šta je njegova duša, koja je jtOdun ¶tsol1l, nesalomivi duh.

2. Ali, do saznanja triju principa čitalac nt'

može doći bliže ili pre (ako je rođen iz Boga) negu

što posmatra novo rođenje, kako se duša kroz lju­

bav Božiju nanovo rađa u svetlosti, kako se ona iz

tamnice mraka zahvaljujući drugom rođenju preme­

šta u večnu svetlost. I ako sad posmatraš ovaj mrak,

u kojem je ona morala biti izvan novog rođenja, i

ako zatim posmatraš (kao što pismo kazuje i tako­

đe daje iskustvo svakome ko pada u gnev ožiji, a

postoje i užasni primeri) kako duša u sebi samoj mora da trpi neprijateljsku patnju u svome samosvoj­

nom rođenju života, sve dok je u gnevu Božijem.

i zatim, kako se onovo rađa, u njoj se pojavljuje

zamašno velika radost: onda ćeš jasno i razgovetno

naći dva principa, i uz to Boga, Raj i carstvo ne­

esko.

3. Jer ćeš u korenu počela duha duše u njcmu

samom, u s upstanci duše naći večno rođenje i n -

raskidivu večnu vezu, najstrašniji, najneprijatclj­

skiji izvor, u kojem je ona jednaka svim đavolima,

izvan svetlosti Božije, u kojem stoji njen večni izvor.

jedno neprijateljstvo u njemu samom, volju suprot­

nu Bogu : da se ne voli ništa dobro ili milo, uspi­

njanje oholosti u moći vatre, gorku jarost suprotnu

raju, Bogu i carstvu nebeskom, takođe sve tvore­

vine koje se dižu u drugom i trećem principu, kao

što to čini gorčina u vatri.

4. Načičeš, naprotiv, ako se ona nanovo rađa u

svetlosti Božijoj, kao što to pismo apsolutno poka­

zuje, i kao što iskustveno saznaje novorođeni čovek

sam, da je duša ponizna, blaga, prijatna i miline puno

suštastvo, koja trpi svako nošenje krsta 9 proganja­

nje, koja telo čuva od bezbožnoga puta, koja ne

sudi o sramoti đavola i ljudi, koja svoju veru, pou­

zdanje i ljubav stavlja u srce Božije, koja je čak

149

radosna, koja se hrani rečju Božijom, u kojoj je

rajski smeh i trijumf, koju đavo ne može da dotakne;

jer ona u svojoj vlastitoj supstanci, u kojoj ona na

način stvorenja stoji u neraskidivoj vezi u prvom

principu, prosvetljena svetlošću Božijom, i sveti

duh (koji polazi iz večnog rođenja Oca u srcu i

svetlosti srca Božijegl, koji takođe u njoj polazi i

potvrđuje je kao dete Božije.

5. Zato se sve što ona čini događa u ljubavi

ožijoj dok živi u svetlsti Božijoj. Đavo je ne može

videti, jer mu je zatvoren drugi princip) u kojem

ona živi, i u kojem stoje Bog i carstvo nebesko, i

anđeli i raj), i jer ne može da dosegne drugi princip.

6. U ovom razmatranju češ naći šta ja razumem

pd principom; jer princip nije ništa drugo do novo

rđenje, novi život; uz to, nije više nego jedan prin­

cip, jer je u njemu večni život, to jest večno božan­

stvo: a ono se ne bi okazalo da Bog u sebi samom

nije sazdao stvorenja, kao što su anđeli i čovek, koja

razumeju večnu nerasidivu vezu i kakvo je rođenje

večne svetlosti u Bogu.

7. U ovome se tako razume kako je božansko

suštastvo delovalo u božanskom principu u korenu

prvog principa, koji je rodilja u večnom rođenju

I limbu, ili najprvotnijem duhu vde, čijim su

delovanjem najposle ostali Zemlja i stene. Jer je

u drugom principu, kao u svetom rođenju, sam duh,

svetlost i život, i večna mudrost: ona je delovala u

večno nemuštoj i nerazumnoj rodilji, kao u svome

vlasništvu pre počela svetlosti; iz toga je postala

mračna prašina, koja je u uzdizanju Lucirerovom,

kada mu je oduzeta svetlost Božija, i kada je bila

upaljena jarost izvora vatre, postala tvrda materija,

kao stena i zemlja; iza toga je usledilo sakupljanje ,

zemlje, i objavljeno pljuvanje Lucifera sa njegovog

trona; i usledilo je stvaranje trećeg principa, a on

je bio zatvoren u trećem principu kao zatvorenik,

150

koji sada čeka na sud Božiji. Iako to što JI' 1)10

zatvoren između raja i ovoga sveta njemu nik moglu

da bude sramota, poruga i gnušanje, i iako ništa

nije poimao, neka se o ovome razmisli.

8. Ali, ovde ćemo sada govoriti o trećem prin­

i pu, kao o početku i rođenju ovoga sveta; kada se

posmatra koren rodilje (budući da svaki princip

jeste jedno drugo rođenje, ali ne iz nekog drugog

suštastva): onda ćemo naći da je I prvom principu,

I nerazrešivoj vezi (koja je u sebi samoj nema i nema

pravi život, već je izviranje pravog života, rođeno

kroz duh Božiji koji talasa, čije je pčelu u prvom

principu od večn osti , l o t drugom principu večno

izlazi kao u rođenju srca ili Sina Božijeg) zatvoren

matriks rodilje, koja je u počelu oporost, a u svetlosti

blaga majka duha vode. Tako sada jasnije pred oči­

ma vidimo i nalazimo kako je duh Božiji svagda

delovao u matriksll, tako da J.' IZ nepojmljivog ma­

triksa, koji je samo jedan duh, postala pojmljiva

i vidljiva vda.

9. Kao drugo, I zvezdama i na vatrenom nebu

razgovetno vidiš odvajanje, kao što je I večnom mat­

riksu večno odvajanje; jer vidiš kako su iz jedne

majke rđeni zvezde i vareno nebo sa vazdušnim, i

isto tako vodenim i zemaljskim nebom. Budući da oni

jedno u drugome određuju kvalitet, a rođenje ovog

suštastva je jedno u drugome, a takođe je jedno dru­

gog škrinja i držač, a ipak nemaju jednostruko od­

ređivanje kvaliteta. Tako I ovome saznaješ odva­

janje, kao što večni matriks u sebi ima odvajanje,

kao što je ranije saopšteno u pogl. 5, o večnom ro­

đenju one četiri zebnje, pošto se između oporog i

gorkog rađa vatra, a u munji vatre svetlost; a

svaki jedan izvor zadržava svoj zakona.

1 0 . Tako razumi, pošto je duh Božiji pokrenuo

ovaj matriks, otada ovaj matriks deluje; a u upa­

ljivanju duha Božijeg u petom obliku matriksa po-

151

•

javilo se vatreno nebo zvezda. koje je istinita quinta essentia, rđena I petom obliku matriksa, na kojem

je mestu pčela svetlost. a iz nje najosle rođeno

Sunce. sa kojim se pojavio treći princip. i koje je ad I trećem principu život i razdvajaje I matriksu

života svih života I ovome lco. Jednako kao što srce

ožije na rajskom nebu I nematerijalnom nebu i ro­

đenje razdvaja večnu snagu Božiju, I kojoj se večno

ojavljuje život. i u kojoj uvek sija večna mudrost...

1 1 . Na taj način onda sve opet ostaje od trećeg

principa I prvom matriksu; samo što ono što je

sakupljeno u ovom principu. i što počinje iz rajskog

neba i drugog principa. kao što je čovek. ostaje već­

no I matriksu. Blago onome ko je I ovome vremenu

dosegao rđenje drugog principa i u njemu je

onovo rđen! Ali, ako nije, onda će večno ostati

I matriksu; i neće dodirnuti svetlost Božiju.

1 2. Dobro pak znam da u neku ruku ovde i neću

čitaocu biti samo nerazumljiv i nemušt, već da ću

biti i jadan dok sam pisao o majci. u kojoj stoji

rđenje božanskog suštastva; a sada pišem kako je

ovaj matriks nemušt i narazumljiv. iz kojeg je ta­

kođe rđen nerazumljivi princip, kao što je takvo

što pred očima, da na ovome svetu, ni I zvezdama,

ni I elementima nema razuma; isto tako u svim nje­

govim stvorenjima se može odrediti kvalitet samo

jednog razuma, može se hraniti i množiti, kao što

je matriks sam po sebi.

13 . Zato znaj. da je matriks u drugom principu.

matriks koji ipak u prvom razlogu i večnom korenu

.ma taj princip. samo puki večni. blagi duh bez

očetka. koji nema takvu vatrenu. nepdnošljivu

svetlost, već je sve prijatno i puno miline, a večni,

najprvobitniji matriks se ne saznaje; već blaga svet­

lost srca Božijeg sve čini radostnim i punim miline.

16. Otuda je i duh. ako polazi d blagog ma trik­

sa, sveti duh: a Bog stanuje u sebi samom, i naziva

152

e gnevnim. ljuomornim Bogom. premu nuJ rvo bitnijem matriksu. koji se ne okazuje u ruju. u čoveku je još na očetku zabranjeno da jede d ploda najprvobitnijeg matriksa, zlo i dobro. Pn. ako čovek nikada ne bi saznao najprvobitniji matri­ks. ne bi ni zamišljao i jeo d toga plda. jer bi ga matriks brzo ščepao i držao zatvorenog, i u njemu bi dređivao kvalitet. hranio ga i negovao kao što

• •

Je to d sada pred očima. 15. Znaj. dakle. da drugi princip drži u rukama

i onda je samo razum i mudrot, i samo I njemu j; • • • svemoc: a ovaj Je treći princip vlasništvo drugog.

mje odVOJen. već svagda u njemu sustvuje. pa ipak Je Jedno rđenje menju njima . . .

1 6. A Bog j e rodio trći princip da bi se očitovao s materijalnim svetom. Pošto je u drugom principu rho u rajskom svetu anđele i duhove, oni su u trećem principu razumeli večno rođ nje. a mudrst i svemč Božija su u njima mogli da se ogledaju dok je njihova imaginacija bi la smc§tena I sano� srcu Božijem; u kojem obliku su mgli da ostanu u raju i anđelima. Đavoli koji to nisu učinili, nego su �islili �a se uspinju u matriksu i u velikoj mći lnad raja i svekolike anđeosse _oblasti. ispali su • •.. . _ _ o

zbog toga iz raja i isterani su iz njihovog loco u'" neku llskost, tako da ih zatvorenima drži matriks ovoga sveta.

1 7. Jer je lcus ovoga sveta bilo njihovo anđe­sko kraljevstvo. dok su bili u loco ovoga sveta u raju i u carstvu nebeskom.

18. Nije nam moguće da govorimo. ma koliko to hteli, o rajskom, a onda i o principu ovoga sveta

• • •

o njegovo] snazi i čudesnom rđenju, kao što govo-ri božanska i večna mudrost; jer se dubina studenca ne može pojmiti ni u jednom duhu. pa bio to anđeo ili čovek; zato nebrojeno, večno rođenje i mudrost čine divnu, večnu radost. Ovu nebrojenu mudrost

153

- -

i ovu snagu, ako to opažamo, čovek takđe saznaje

I trećem principu. Ako osmatramo zvezdano neo,

elemente, isto tako stvorenja, drvo, biljke i travu

takođe, onda u materijalnom svetu vidimo poređenje

rajskog, nepojmlj ivog sveta. Jer ovaj svet potiče

iz prvog korena, I kojem stoje oba sveta, materijal­

ni, a onda i rajski, duhovni svet, koji je neprolazan

i ez pčetka.

19. Ako pak promišljamo i mislimo oreklo ona

četiri elementa, onda ćemo jasno naći, videti i ose­

i ti I nama samima poreklo; iako smo ljudi, a ne

životinje, puni smo pakosti i sporavamo Boga i

matriks ovoga sveta. Jer se oreklo saznaje u ljudi­

ma kao u dubini ovoga sveta: iako se neprosvetlje­

nom čoveku priviđa da bi i on trebalo da govori o

pčelu vazduha, vatre i Zemlje, isto tako o zvezda­

ma, treba smatrati da mu je to nemoguće, jer lebdi u

svojoj sopstvenoj majci, a neće da je upozna, a ne

dopada mu se to što· mora da zna; ali, zog toga

što nas je ut uvalio pad Adamov, velika nam je

nužda znati da umaknemo skotskom čoveku, i da

živimo I pravom čoveku .

20. Ako pak otvoriš tvoje či duše, vidćeš kako

je vda I vatri, i ulučuje se sevanju na sušu; a

iak nema vatre, koja je istrajna, pa ćeš dokučiti da

je istinosna vatra ona koja upaljuje kuće i sago:eva

ih. Takođe ćeš videti kako svugde izlazi velika sila

vazduha, i kako je jdno I drugom; uz to �eš videti,

kako se voda rađa u oluji.

21. Ovde pak nećeš naći ovaj koren: moraš gle­

dati samo u matriks, pošto se on ssvim pokazuje i

saznaćeš ga I svim stvarima; jer matriks ovoga sveta

stoji u večnom matriksu, iz kojeg počinju raj i nebo.

22. Pa, kako j e večni matriks jedno izlazeče

rođenje, i I počelu je ooro, mrano, tvrdo i strašno:

tako ćeš videti da kada duh Božiji upali unutrašnji

154

matriks, onda on počinje da deluje i d u 'KI 7 ,-1uJr­kvalitet.

23. Jer, najpre je u pčelu oporost, koju P' Iviti či, obuhvata, zamračuje i stvara oštru hladnoću A

. gor

. čin� ne može da pdnese privlačenje, J{'ô

p�lvlacenJe u hladnoči stvara bdljiku gorčine, koja esnl l brani se od tvrde smrti; ali, zato što ništa ne • • • moze umaCI oorosti (jer je ona tome majka u kojoj stoji), bdljika esni sasvim užasno. kao d� bi htela da rasprsne oporost, probada iznad sebe i • • oprecu]e se, a ipak ne nalazi mira, sve dok rođenje oporosti ne dopadne u strašno, užasno suštastvo, jed­nako nekom duhu sumpora sasvim ljuto, koje se tvrdo bde u sebi, kao točak koji se okreče, a gorčina e pen

.]e sasvim brzo, odakJe postaje razroka munja,

d kOle e užasava mračna oorost, pada nauznak kao nadvladana. A kada gorčina toliko nadvlada maj�u, i nađe e bezmalo polumrtva ili blaga, ona se uzasava mnogo više nego majka; al i zato što se Žs dešava I oporoj majci, koja je sad polumrtva i blaga, gorčina svoj strašni zakon i postaje bela svetla i jasna; i jeste upaljivanje ili rođenje vatre

'

kao što je ranije omenuto.. . '

6. POGL.. VU E

o odvajanju u stvaranju u trećem principu

l . Na taj način pak počinje odvajanje i izlazak u trećem principu ovoga sveta, kada se pojavilo zvezdano nebo, i kada svaka zvezda u sebi ima na­rči to svojstvo i oblik (pošto se u svakoj zvezdi • • • pnmecuJe naročit centar, tako da je svaka učvršćena i svoj majstor, i svaka vlada I matriksu ovoga sveta dređuje kvalitet i rađa u matriksu prema njenoj

155

I

vrti ), i gledaju potom u Sunce, koje je njihov

kralj, srce i život (bez kojeg svetlost i snaga ne bi

mogle da deluju, nego bi stajali u tvrdoj, mračnoj

smrti, i sve na ovome svetu bi bilo ništa, sve bi

bilo samo kao neka jarosna, ljuta oporost); i gledaju

zatim na elemente, vatru, vazduh i vdu; kako se

oni uvek rađaju, jedan I drugome, a zatim kao

zvezde I ovome, kao I svome vlasništvu, vladaju,

i gledaju u majku, d koje izlazi sve što je d ovoga

suštastva: tako dolazimo do odvajanja i do večne

majke rodilje svih stvari.

2. Ako ovo imamo pred očima jasno I nama sa­

mima i I svim s\v;uima, onda ne bismo bili tako

ludi, slepi i samovoljni, pa bismo pustili da nas

vode kalfe; nego bismo se držali majstora, koji je

I tome majstor svih majstora. Jer vidimo da sve

potiče iz večne majke; kao što je ona I svome več­

nom rođenju, tako je stvorila i ovaj svet, i tako se

takđe rađa svako stvorenje. I kao što je ovo u svo­

me izlasku I raznovrsnosti; pošto svaki izvor opet

I sebi na centar rodilje, i jedno odvajanje, ali

da nije dvojeno jdno od drugog} tako je i ovaj

svet rđen iz večne majke, koja je takođe jedna

takva rodi lja, a nije dvojena od večne majke, već

je postala na jedan materijalan način, i od Sunca

je dobila jednu drugu svetlost i život, koji nije sam

mudri majstor, već mudri majstor koji je Bog, koji

sve drži da stoji u večnom matriksu, a da ipak ne

bude večna mudrost.

3. Budući da ovo rođenje d volje Božije ima

jedan početak, i da opet ide u svoj eter, ono nema

snagu mudrosti: već uvek gradi prema svojoj vrsti,

ono što ono dotiče, dotiče njega, zlo, nečasno, hromo

ii dobro, lepo ili moćno; oživotvoruje i usmrćuje,

daje mć i snagu, razara opet, i sve to bez razborite

mudrosti: u tome treba videti da ono nije božansko

156

,

proviđenje i sama mudrost, kako su to 1 I \ 'III . I I IU,.'1

evali i otrovali se u njenoj mći.

4. Ako hoćemo da vidimo razlog ovog rodl'nJ.I , moramo pogledati prvu majku u njenom rođenJ U , i videćemo i naći sve. Jer, jednako kao što je prva majka (ako promišljamo kako je ona u počelu izvan svetlosti) opora, mračna, tvrda, hladna, a ipak je u stvoru duh vode; tako ćeš, posle izlaska materijalnog sveta, naći da je Bog stvorio prvi dan, nebo i Zem­lju.

5 . Nebo je pak iz oporog matriksa, koji je u

rajsko duh vode: iz istog rajskog neba je stvoreno

materijalno neo, kao ito piše Mojsije, Post. 1 , 6.7.8.

da je nebo načinjeno od vode, i to s pravom.

Zemlja i stene, isto tako metali, dok je matriks

ovoga sveta još bi� mračan, stvoreni su u istom •

casu.

U . Jer kada je matr Iks bio pokr-dan, I kada je Gospodin Luci fer hteo da vlada u v a t n , onda j(' on sažeo ovaj opori mračni matriks, či tavo delova­nje I stvorenju, odakle su postali zemlja, stene, metali, sumpor i so, pa je knezu Luciferu time bilo zatvoreno carstvo, a on je ostao u unutrašnjem centru, a zatvoren u soljašnjem.

7 . Ali to što u matriksu mogu da deluju takve

stvari daje snagu, kakva je bila u matriksu; jer

stena nije ništa drugo do voda, Merkurius, so i

sumpor, u kojem je skriveno ulje.

8. Sad rđenje matriksa ima takav oblik u svome večnom suštastvu i rođenju života; jer naj­pre Je oporo, strogo i tvrdo, od čega pčinje hlad­noća; sada oporo privlači M ooštrava hladnoću i u ovom svom privlačenju pravi gorku bodljiku, koja bode, besni, a tvrdo privlačenje ne može da otrpi, strahuje jednako totalnoj bezumnosti, bukti i besni, postaje jednako nekom duhu sumpora.

157

9. U uvum ubliku su sada u jtri u vdenuj upuruj majci rđeni upura gurka zemljt, sumpur i su, ud uptljivtnja Sunca I rtzumnum matriksu. A tu štu se svugde ubjavljuje dvtjtnje čini dt je ruđenje u velikim strahuvima i ruđenju se trtži dvtjtnje; jer se upurust sa gurčinum ne pudnusi, t iptk su mtjkt i sin jedan član I drugume, i murt ttku biti, intče ne bi bilu ničegt: jer je večna vezt I pučelu živuta.

1 0. Ktda zttim gurčina u uoruj mtjci pučne dt besni, dt se uspinje da strahuje, duptdt unt u jednu rtzruku munju I svum užasu: I uvum ubliku je ruđen mttriks merkurius ili utruv: jer kadt mttriks I svum mrtčnum, upurum ubliku ugledt v.trenu munju, un se užtsne i usmrćuje I svum tvrdum, upurum ztkunu. I na uvum mestu je I mttriksu ruđent smrt, utruv, ptdtnje i rtztrtnje, istu ttku bltgurudni živut I merkuriusu i pučetku trećeg 1 . pnnclpt.

l ! . Std dtlje, puštu je užas vttre duštu u upuru mtjku, i tuliku ntdvltdau svuju majku, un se užasnuu mnugu više; jer je svugde izgubiu svuj jtrusni ztkun, oštu je mtjkt dubila jedtn drugi izvur, t iz užtst vttre je ntsttu ptktu, I kujem je I nemuš­tom mairiksu pusrd užtst mtterijt pusttlt mekšt i svetlije pumešant, negu štu su d užtst svetlusti poslali zltlu, srebru, btkar, cmk i uluvu; sve dtlje, kao i nt svtkum mestu, matriks je stajtu u centru

kuji se rve.

12 1 Jer je rđenje stajtlu u čittvum prusturu uvugt svett, kuliku je duseglu Luciferuvu kraljev­stvu: zttu je nt jednum mestu pustalu drugtčije zemljište, drugtčiji mettl i sušttstvu negu nt nekum drugum. l vidimu pred učima, kaku su svi mettli pumeštn i: sve tu čini stvurenja beskuntčnimt, štu rtzumemu i zrimu, tli u tume ne mužemu guvuriti, niti smenu guvuriti, jer nas tu turbuje i pripadt

158

bužtnstvu, kuje je bez pučetkt i večnu: zttu stVOI (' nje u gubljenju umt i smislt trebt tume dt uzmakllv'

5 M . Dt stdt uvu dtlje ubjasnimu: duk je malriks ttku stajtu u rđenju, tu je biu rođen mttriks zem­lje, t mttriks je u uptljivtnju pusttu vuda: uvde ispravnu rtzumi, ne sasvim u suštini, već jedntku ktu štu su se rudili zemljt, slene i mettl, t iptk su usttli mttriks, ttku i vudt u usmrćivtnju i ntd­vltdtvtnju s kujimt je utpučeu mtterijalni svet: tu, u uvum krettnju je sagntnt i Zemljint kuglt, i stuji pusred centrt ktu nekt ltčkt uduzgu i uduzdu.

14. Tu je duh Buži j i sltjtu u centru u rtjskum mttriksu i nt rtjskum nebu, I svum� večnum se­dištu, i udttle nije uzmtknuu, i lebdi ntd mtterijtl­

num vudum st fittum i tu furmuje nebu, kuje je stvurenu d sredstvt vudenug mttrikst, t kuren mrtka je udvujen d svetlusti u mttriksu: u kujem je mrtku đtvu sttu, i mtterijt u mttriksu, pt zttu nije dukučiu nuvu svetlust, kujt se puj tvilt u mttriksu . . .

X . POGL'l VLJE

o nebu, njegovom večnom rođenju i suštastvu, i kako se rađaju elementi: bolje i veće razumevanje

večne veze kroz neposredno saznavanje i posmatra­nje materijalnog sveta

Nijedtn duh ne vidi dtlje du svuje mtjke, u kujuj i mt svuje pučelu i u kujuj stuji; jer nijdnum duhu nije muguće dt u svujuj vltsi tuj muči gledt i zri u drugi princip, dt bi se u njemu punuvu rudiu.

2. Ai prirdni čuvek, kujeg je matriks uvugt sveta uhvatiu u njeguvum ptdu (čiji prirodni duh lebdi između dvt principa, ktu ožtnskug i ptkle-

159

nog, i stoji pred njihovim vratima; pa I koji prin­cip padne, u njemu se ponovo rađa, ili u nebeskom, ili u paklenom carstvu, a da ipak u ovom vremenu nije u stanju da zri), po svojoj supstanci i vascelom suštast vu jeste dvostruki čovek; jer je njegova duša o svojoj sopstvenoj supstanci iz prvog principa, koji od večnoti nema razlog ili početak; a ona je I vreme stvaranja čoveka u raju ili nebeskom car­stvu korporovana baš na način d-J.ha kroz fiat, ali sa prvom snagom (koja je od kako je vaka ostala da stoji u svojoj prvoj vlastitoj snazi, u prvom ko­renu, nedvojiva, a rz drugi princip da pred­stoji u raju, kada je prosvetli srce Božije) od tala­sajućeg duha Božijeg u matriksu trećeg principa, udahnuta zvezdanom i elementarnom čoveku_ Ovaj sve dok u njemu sija svetlost Božija razume razlog neba, kao i elemenata i pakla: jer ako je svetlost u njemu, on je rođen u sva tir principa,

'a da nije

samo njihova iskra, i da nije veliko izvorište, koje je sam Bog . . .

4. Jer, stvoreni duh čoveka koji je iz matriksa ovoga sveta, koji vlada u snazi svetlosti, razume kroz snagu drugog principa, preko snage i u snazi duha zvezda i elemenata, i to sve sasvim mćno kao u svom vlasništvu. li, u padu Adamovom mi smo izgubili ovu veliku moć, jer smo napustili raj i prešli I treći princip, u matriks ovoga sveta, koji nas je smesta ščepao pd prinudu: zato nam je saznanje još I rožnjači i večno rođenje i gledamo jdnako kao kroz neko tamno ogledalo.

5. Pošto smo toliko nemćni u ova tri rođenja, zatamnjuju nam se prečesto vrata raja, a đavo nas isto tako često privlači paklenim vratima, elementi nam skrivaju vrata zvezda i stvaraju nam otekline, da najčešće ledimo u vascelom matriksu kao gluvi, nemi ili polumrtvi; ali, dok nas obasjava svetlost raja, gledamo u majku svih triju principa: jer nam

160

ona ništa ne sprečava, trostruki duh čoveka gleda svaki oblik i kvalitet u svojoj majci.

6. Pa zato, iako govorimo o stvaranju sveta kao da smo mu prisustvovali i kao da smo ga videli , nijedan čovek ne treba da se čudi i da smatra to nemogućim: jer je duh, ako je u nama, kojeg čo­vek baštini d drugog, iz večnosti udahnu t u Adama , koji je sve to video i gleda u svetlosti Božijoj, i nije ništa daleko ili neistraživo. Jer večno rođenje. sakri­veno u čovečijem centru, ne čini nišla novo; ono saznaje, deluje i čini upravo ono što je večito i činilo, deluje u svetlosti i mraku i radi u velikim strahovima. AH, ako u njemu sija svetlost, onda je u njegovom delovaz\j� •. čista radost i saznanje.

7. Zato, kada govorimo o nebu i o rođenju elemenata, ne govorimo o dalekim stvarima, koje su daleko d nas; već govorimo o stvarima koje se događaju u našem telu i u našoj duži: i ništa nam nije bliže nego ovo rođenje, jer u njemu živimo i lebdimo u njemu, kao u našoj majci, dakle, govorimo samo o našoj rođenoj kući; a kada govorimo o nebu, govorimo o našoj otadžbini, koju prosvećena duša može dobro da ri, iako je to skriveno telu.

8. Jer, jednako kao što duša čovekova u ljudima lebdi i pliva između snage zvezda i elemenata, tako lebdi i stvoreno nebo između raja i carstva pakla, i pliva u večnom matriksu. Njeoogovo sušta stvo je nedokučivo i nepojmljivo, i jeste čista snaga iz vćnog matriksa; njegov je kraj tako daleko, kao kada bi se za stvaranje prineo etar, kao što je tra­jalo ili dosezala Luciferova kraljevstvo, da se kraju ne može nazreti trag. Jer je božanska snaga bez kraja: samo što naš um doseže do vatreog neba zvezda, koje su poizvod u petom obliku večne majke, ili quinta essentia, u kojoj se razlučuju dvajanje u vremenu trećeg principa, početak ovoga sveta, snaga matriksa, gde ono što je razlučeno leli a

161

l

svaka esencija u proizvdu U mnogostrukim centri­ma zvezda ima čežnji vo iskanje prema drugoj, čvrstu volju da in fikuje; i jeste esencija i snaga drugog jela i pića, takđe škrinja i pričuvište.

9. Jer, jednako kao što u rajskom principu sveti duh uvek izlazi u trojedinstvu ožanstva i talasa sasvim blago, nepokretno i za stvorenje neprinetno, i kao što sve formuje i obrazuje u rajskom matriksu: tako isto i treći princip. Pošto je matriks postao vidljivi materijalan, svaka snaga u matriksu ima veliku čežnju i traženje u drugoj, ima stalno uspi­njanje, cvetanje i spuštanje, jednako nekom rastinju ili bivstVujućoj materiji, pošto se opori hladni i strogi matriks ez prestanka kreće i brani; tako da opori matriks zog unutrašnjeg paklenog ili naj­prvotnijeg matriksa uvek stoji u strahovima, s v� likim iskanjem svetlosti, koju on sagledava u korenu vatre. i od toga se uvek uplaši i postaje mek, blag i tnaterijalan, i z čega e uvek rađa elemenat voda.

1 0. Tako moraš razumeti razlog četiri elementa, koji ipak nisu četiri deljenja suštastva, već su jdno suštastvo; a ipak u četiri razlike u ovom ro­đenju, i svaki elemenat leži u škrinji drugog i jeste njegovo pričuvište i član u njemu.

o o . Ispravno razumi razlog, kao što sledi: Oo­rost je matriks i uzrok svih stvari; po svojoj vlasti­toj supsanci ona je sasvim mračna, hladna i kao jedno ništa. Ali, pošto se većno ožanstvo ogleda u oporosti, mračna oporost prema božanskoj snazi ostaje ožudna i privlači, makoliko tu u oporosti ne bilo života ili razuma; već je razlog prve esencije i očelo to što nešto postaje. Ovde ne možemo dalje istraživati razlog ožanstva, jer nas to turbuje.

1 2 . Sada oporst u svojoj želji i velikoj čežnji za svetlošću sve više privlači, a o svojoj vlastitoj supstanci nije ništa drugo do čvrsta glad, sasvim suva, sasvim kao ništa, volja mraka koji ište svet-

162

lost: a njena glad ili privlačenje čini gorčinu, bol, da je ništa ne može ublažiti i zajaziti, d Č!!U nastaje zebnja, da se volja ili bdljika želje, · žude trlja I sebi, primorava i neće da se pokori mračnome ništa ili smrti, vć svoj prohtev i ze­

nju jaku volju takođe, tako čvrsto suprostavlja skrivenoj svetlosti ožijoj da volja postaje razroka munja, jednako nekom vatrenom užasu, kojom se nama k sve više ispunjava oorost, i dmah usmrćuje, od čega opori dub na blag, sladak i materijalan način ostaje voda.

13. Ali, zato što se gorčina toliko zastraši pre vatrenom munjom u oporosti, munja hvata svoju majku, oporost, koja je pred užasom postala ma­terijalna, i plamti, i d materijalne oporosti je otekla, jednako kao da je i sama materijalna i pokreće se, sve više ojačava u svojoj majci: a to je elemenat vazduh na ovome svetu, koji svoje čelo ima u vo­denoj majci, a voda o vazduha, i vatra od čežnjive zebnje. A Zemlja i stene svoj pčetak su dobile s jarosnim privlačenjem u padu LuciferovoTl, kada je oporost čvrsto stajala u udzdižućem privlačenju, koje je opet ugasilo svetlost u trećem principu.

14. Tako uistinu možemo razumeti kako je svet­

lost Božija jedan uzrok svih stvari, i I tome razumeti

sva tri principa. Jer, kada ne bi bilo božanske snage

i svetlosti, tada i I mračnoj već nosti ne bi bilo

žudnje: tada bi oporo iskanje (koje je majka več­

nosti) takođe bilo jedno ništa. I razumemo kako se

božanska snaga pojavljuje u svim stvarima, a ipak

.nije sama stvar, već duh Božiji I drugom principu;

a stvar je rožnjača, koja je postala od čežnjive

volje. Ali, sada je srce Božije u Ocu prva volja;

a Otac je prvo iskanje sina, a sin je očeva snaga i

svetlost; datle je večna prirda uvek pohotljiva, i

tako se d snage srca Božijeg u večnom matriksll

163

rađa treći princip; jer se tako očituje Bog, inače bi božanstvo veči to bilo skr i veno.

1 5 . Sad kažemo, prema Knjizi proroka Isaije, 66 l . ovako veli Gospod: nebo je prijesto moj! i to je tačno. Sad, vidi, Mojsije piše, Post. l , 6, neka ima svoje počelo još od čežnje večne prirode za večnom svetlošću Božijom. Ali, večan priroda se oči tuje od čežnje za svetlošću Božijom, kao što j e prethodno saopštena, a svetlost Božija je prisutna i ipak ostaje skrivena prirodi; jer priroda prima sa­mo snagu svetlosti; a snaga je nebo, u kojem skrive­na stanuje svetlost Božija i sija u mraku. Voda je materi ja, koja se rađa d neba; a u tome stoji ireći princip, koji opet iz sebe rađa života i pojmo­vno suštastvo, kao elemente i stvorenja.

Zato, plemen i ti čoveče, ne oponašaj đavola i anti hrista, koji bi da ti pokaže božanstvo daleko d tebe, i da te uputi na daleko položeno nebo: a ono ti nije ništa biže nego nebo; samo što ti stojiš pred vratima neba, i s Adamom izašao iz rajskog neba I treći princip, a stojiš u vratima. Učini to kao što čini večna majka, koja se velikom čežnjom 2 željom postaje carstvo nebesko, na kojem stanuje Gospod, u kojem se pojavljuje raj: i ti, učini tako, stavi želju svoju u srce Božije, silno ćeš prodre ti unulra, kao večna majka prirode; s tobom će biti, kao što kaže H rist, M l . l l , 1 2 : carstvo nebesko na silu sc uzima i siledžije dobijaju ga. Tako ćeš na nebu prijateijovati sa nepravičnim Mamonom, i bićeš pravo obličje Božije, slika i vlasništvo. Jer, u lebi su sva tri principa u večnosti, i u tebi biće oet rođen sveti raj, u kojem stanuje Bog. Gde ćeš Boga tražiti? Traži ga samo u tvojoj duši; ona j e iz večne prirode, u kojoj stoji božansko rođenje.

1 7 . Oh, kada bih imao ljudsko pero i kada bih mogao da pišem duh saznanja! A moram o ovoj ve­likoj tajni zamuckivati jednako nekom detetu koje tek uči: zemaljski jezik čak ne može ni da zapodene

164

ono što duh poima i razume. Pa ipak ću se usuditi na to, d a bih gdekojeg učinio prijemčivim na lra­ženje bisera, pa neka u mome rajskom vrtu ruža takđe deluje celo Božije; jer me goni želja večnog matriksa, d a za see pišem moje saznanje i da ga

• poucavam. 1 8. Ako hoćemo da uzdignemo našu duševnost i

da istražuj emo neo, na kojem stanuje Bog: onda

ne možemo kazati, da Bog sam stanuje iznad zvezda,

i da je oko see načinio neko utvrđenje, koje je načinjeno od vode, u koje niko ne može da uđe, da mu je ono zatvoreno, midsao koja je bliska ljudima; ali takođe ne možemo kazati, kao što neki zamišlja-

,

ju, da je Bog Otac sa Sinom u gornjem zatvorenom nebu sa anđelima i da tako ovde vlada u ovom svetu, samo sa svetim duho, koji polazi od Oca i Sina. Nijedna od ovih misli nema pravo saznanje o Bo­u; jer bi na taj način Bog bio razdeljen i bio bi nedokučiv jednako Suncu, koje još ledi iznad nas i na nas prosijava svoju snagu i svetlost da svekolika dubina postaje svetla i deluje preko svega.

1 9 . Um veoma često ide za ovom mišlju, a carstvo antihrista stoji rđeno u ovim mislima, a Antihrist se u ovom mnenju stavio na mesto Bo­žije i zamišljao da je Bog na Zemlji, da mu je do­deljena božanska sila, i zapušio je usta duhu B­žijem ne hoteči da sluša glas njegovog.

20. Tako dolazi do silne zablude, da u ovom duhu veruju u laži, koji u licemerstvu zbori zab­lude si Ine, a deca se avode u oholost, kao što sve­doči Sveti Pavle, l . Tim. 4, 1 .2 .

2 1 . Pravo nebo, na kojem stanuje Bog, jeste

svuda na svim mestima, takođe na Zemlji: ono

oima pakao, u kojem stanuju đavoli, i nije ništa

izvan Boga; jer je on tu bio pre stvaranja sveta,

i još je tu, kao u sebi samom, a sam jeste suštastvo • • w · '

svih suštastava: sve je rđeno od njega l poclnJe

d njega; i zato Bog kaže da je on sam dobro,

165

srce ili najbolje, a to razumi kao svetlost i snagu, iz koje počinje prirda.

22. Ako hoćeš da promišljaš o Bogu, onda se stavi pre večnog mraka, koji je izvan Boga; jer Bog stanuje u sebi samom, i niko ga ne može do­kučiti i z sopstvene snage; ona ima veliku žudnju za svetlošću, pošto se svetlost ogleda u mraku i u sebi sija: a u istoj žudnji ili iskanju naćićeš izvor, a izvor hvata snagu svetlosti, a žudnja materijalizuje snagu; materijalna snaga je zatvaranje pred Bo­gom, ili neo. Jer u snazi stoji raj, u kojem deluje duh koji polazi odOca i Sina. Sve ovo je nepojamno stvorenju, ali to ono može da oseti u duševnosti; jer I duševnost� "!vetih duša stoji otvoren raj.

23. Tako ćeš videti kako je Bog sve stvorio ni iz čega, samo iz sebe samog; a ipak nije proizvod njegovog suštastva, već počinje z mraka.

24. Muka mraka jeste prvi princip, a snaga svetlosti jeste drugi princip, a proizvd iz mraka kroz snagu svetlosti jeste treći princip; i ne zove se Bog: samo je Bog svetlost i snaga svetlosti, a izlaženje iz svetlosti jeste Sveti duh . . .

2 7 . I uistinu ćeš razumeti kako je između sva­kog principa svršetak, a Bog je početak i prva sna­ga u svemu, takođe ćeš razumeti da u svome nezgra­pnom telu nisi u raju, u kojem je zatvorena duša, kao u nekoj mračnoj tamnici. O tome iscrpno saop­štenje možeš naći kd pada Adamovog.

28. Vidi, pak, pošto je Bog hteo da se pokaže u materijalnom svetu, a matriks je stajao I strašnom rođenju, stvaralac je prvi princip pokrenuo na stvaranje anđela, pri čemu je matriks stajao neraz­deljen u jednom suštastvu; jer tu nije bilo nikakve pojmljivosti, več samo duh i snaga duha. Duh je bio Bog a snaga je bila nebo, i duh deluje u snazi, tako da je snaga bila čežnjiva i prijemčiva. Jer se duh ogledao u snazi, duh je stvorio snagu, iz koje su postali anđeli; tako je snaga postala stanište

166

anđela i raj, u kojem deluje duh, a snaga čezne za svetlošću, a svetlost sija u snazi; tako je vel i ka rajska radost, a u njoj je Bog očigledno ljubavna igra.

29. Sada večna svetlost ledi, isto tako snaga svetlosti, ili nebeski raj. u večnom mraku, a mrak ne može da dosegne svetlost: jer su to dva rzličita principa, a mrak čezne za svetlošću; razlog j e tome što se u njoj ogleda duh, a božanska snaga se čituje. Ali zato što nije dokučio božansku snagu i svetlost, mrak se pred njima uvek izdizao u velikoj želji, sve dok d rožnjače svetlosti Božije nije u sebi upalio koren vatre, I čemu se pojavio treći princip; i potvr­dio se iz prvog, iz mračnog matriksa, kroz ogledanje ožanske snage. Ali, zato što je upaljena snaga u ovom izlasku u mraku bila vatrena, Bog je postavio fiat i uz pomoć talasajućeg duha, koji izlazi u sna­i svetlosti, na način tela stvorio vatrene izvore i razlučio ih d matriksa; a duh je u vatri stvorenu Vrstu zbog njihovog kvali teta nazvao zvezdama.

30. Pred očima j e tako, kao vatreno zvezdano nebo, ili, d a to prosvćenom čitaocu bolje predsta­vim, quinta essentia ili peti oblik razlučen je u ro­đenju od vodenog matriksa: inače ništa ne bi pre­stalo da rađa stenje i zemlju, da vatrena vrsta nije bila odvojena. Ali, kao što je večno suštastvo, Bog, htelo da se pokaže u mračnom matriksu i da iz ni­čega stvori nešto: tako je i odvojilo upaljenu snagu i matriks učinio svetlim i čistim.

3 1 . Tako sada matriks stoji nepojmljiv i čezne za vatrenom vrstom, a vatrena vrsta čezne za matri­ksom. Jer se duh Božiji, koji je duh blagosti, ogleda u vodenom matriksu, a matriks d njega dobija snagu. Zato treba da se rađa i deluje čvrsta volja; cela priroda stoji u velikoj čežnji i strahovima, volj­na da uvek rađa božansku snagu, dok su Bog i raj skiveni I njoj; ali ona rađa prema svojoj vrsti i prema svojim sposobnostima.

167

32. Kada je Bog hteo da dvoji matriks d nje­

govog vatrenog oblika, i kada je hteo da se pokaže

na ovom svetu, stavio je fiat u matriks, i izgovorio:

neka budu biljke, trava, drveće i životinje, svako

prema svojoj vrsti! Izgovaranje je bilo srce ili

snaga večng Oca, a duh, koji je imao fat, izašao je

s voljom iz večnog Oca I snagu srca Božijeg, i volja

je bi la fiat, i i stvorila je snagu proizvda u trečem

principu, materijalnu, vidljivu i pojmljivu, svaku

prema svojoj essentia: kakva je bila snaga, takvo je bilo i njegovo telo. Pošto je vatreni matriks,

ili zvezde, fiatu dao njegovu snagu, a vdeni matriks

a el ementima primio snagu, postao je bremenit i

rodio je svaki element svoja stvorenja iz sebe samog,

takođe svaki oblik u vatrenoj i vodenoj prirdi iz

sebe samog; a ipak nije postalo neko odvojeno suš­

last vo, samo što su stvorenja postala odvojena, sva­

ko prema svojoj vrsti, prema večnoj snazi, koja se

pojavila u čežnji kroz želju: i postao je treči prin­

cip, koji nije bi pre vremena.

33. Tako zvezda no nebo vlada I svim stvore­

njima, kao u svome vlasništvu. Ono je čovek, a mat­riks ili vdeni oblik je njegova žena, koju on uvek

obremenjuje; a matriks je rdilja, koja rađa dete,

koje čiru neo. A dete je stvoreno nebo u trečem

principu, iz kojeg polaze elementi, naime, vodeni ma­

triks, iz kojeg je rođena očevidna voda i još uvek se

rađa u čeŽnjivsti.

34. Zato Mojsije s pravom piše: Post. l , 6.

Potom reče Bog: neka bude svod posred vode; ali,

ovde moraš razumeti, iz večnog vodenog matriksa,

koji je samo jedan duh u kojem su raj i sveto neo,

kao božanska snaga; za kojim mračni matriks glad­

no žudi, iz tga je postao očevidni matriks elemenata,

iz kojeg su rđeni kroz fiat zahvaljujući večnom duhu Božijem, suštastvu svih suštastava, tako da

samo sustvuju.

168

,

35. Jer, svaki oblik u matriksu ima svoja stvo­

renja, očevidna i nečevidna prd ljudskim čima,

d kojih jedan deo pred nama treba računati samo kao alikoviti duh; tako, u vatri su nečevidni du­

hovi i stvorenja pred našim materijanim čima, i

ne mogu se videli. U vazduhu su takođe neočevidni

duhovi, koje ne vidimo, dok je vazduh nematerija­

lan, kao i njegovi duhovi. U vodi su materijalna

.tlC�, koia nama,. međutim, nisu očevidna; oš­

to nisu iz vatre i vazduha, ona su jednog drugog

kvaliteta, i vazdušnim i vatrenim takođe skrivena,

ona sama hče da se okažu.

36. Tako, jednako kao što vatra, vazduh, voda,

zemlja leže u jednoj škrinji, i svo četvoro jeste jed­

na stvar, pa ipak četiri različite, i nijedna ne može

drugu da dokuči i da drži, a nešto od njih četiri

jedno je fiksirano u svakom stvorenju; prema tome

istom, stvorenje se ne može kriti, nego stoji poka­

zano u tome, i prema istom duhu očevidno i poj­

mljivo, i neojmljivo drugim duhovima elemenata.

37. J er su sve stvari postale iz ničega nešto, a

svako stvorenje centar ili rug rđenja života ima

u sebi samom. Sad, jednako kao što elementi jedni

u drugima leže sriveni u jdnoj majci i nijedan

ne dokučuje drugog, iako je jedan jednako član

drugg: tako su i stvorena stvorenja skrivena jedna

drogom i neočevidna. Je\ svako gleda samo u svoju

majku, koja je u njemu fiksovana. Materijalno gle­

da materijalno suštastvo, ali ne vidi nematerijalno

suštastvo, duhove u vatri i vazduhu; jednako kao

što telo ne vidi dušu, koja ipak u njemu stanuje, i kao što treči princip, u kojem je Bog, ne dokučuje i

ne shvata drugi: i iako je to jednako u Bogu, ipak

je među njima jedno rođenje, jednako s duhom duše

čoveka i duhom elemenata u čoveku, koje je ipak

jedno drugog šrinja ili pričuvište, o čemu ćeš

naći kod stvaranja čoveka.

169