BIBLIOTEKA

SAZVEA

16

UREDNIKMILOS STAMBOLI

CRTE NA KORICAMA: DUAN RISTITEHNICKI UREDNIK: JOVAN NEDELJKOVI

KOREKTOR: SVETISLAV RISTISTAMPA: BEOGRADSKI GRAFIKI ZAVOD

ROMAN JAKOBSON

LINGVISTIKA vlI POETIKA ^

NOLIT BEOGRAD1966

IZBOR

MILKA IVI I SRETEN MARI

PREVOD

DRAGINJA PERVAZTOMISLAV BEKIVJERA VULETISRETEN MARI

RANKO BUGARSKI

REDAKCIJA

MILKA IVI

HBB.

PREDGOVOR

I

Kad neko odjezikih strunjaka u kakvoj pisanoj raspravipomene, bez bliih oznaka, prosto: Jakobson smatra . . .,po Jakobsonovoj teoriji . . . i sl. nikome ne pada na pa-met da mu zameri to nije, ako je inae red, stavio ime uzprezime. Niko nee pogreno pomisliti na kog drugog lin-gvistu (a ima ih s istim prezimenom). Kao to je za irokisvet Napoleon uvek onaj Napoleon, tako je u naem lin-gvistikom esnafu Jakobson uvek ovaj Jakobson.Za njega je nedavno u naunoj kritici reeno: najvei meuivim lingvistima. Ta je ocena tana i meni je ovde u prvomredu zadatak da objasnim itaocima koje su to okolnostiobezbedile Jakobsonu ovako uzdignuto mesto u plejadi slav-nih lingvista sveta.

Roden je 1896. i odrastao u Moskvi kao pripadnikjedne razigrane intelektualne sredine iji su nemiri vodilipravo u poetke revolucije. Umetnost je od najranijih go-dina bila njegova tema.1 Zbliio se prvo sa slikarima, avan-gardistima novih strujanja. Kako sam esto voli da naglasi,najprisniji svet pojmova njegovih gimnazijskih dana sai-njavali su Picasso i Braque. Drugovao je sa zaetnikom ap-straktnog slikarstvau Rusiji Kazimirom Maleviem.2 Upravo suse spremali za Pariz, Malevi da izlae svoje apstraktne slike,Jakobson da ih objanjava publici, kad je izbio prvi svetskirat i omeo sve planove. Nekako se bau to doba Jakobsonovointeresovanje poelo sve intenzivnije usmeravati ka jednomnovom kultumom domenu, onome koji e ostati zaista njegovopodruje od tada pa kroz ceo ivot: jezik, poezija, folklor.

1 Svi ovde lzneti biografski podaci, ukoliko nisu ve objavljeni, dobiveni su odsamog Jakobsona 1 ovde upotrebljeni s njegovom dozvolom.

2 Koji je bio poreklom Poljak (Malevvicz).

10 MILKA IVI

Godine 1913. Jakobson se upoznao s Hlebnjikovim3 (zakoga i danas veli: toje najvei pesnik naeg dobd). Poznanstvoje poelo na taj nain to je Jakobson pesniku dao na poklonantologiju ruskih basatna koju je sam sastavio. Za uzvrat,Hlebnjikov je mladiu poklonio svoju zbirku pesama uz sr-danu posvetu. Iz tog uzajamnog obdarivanja izrodile su seza Jakobsona dve velike stvari: njegovo nikada potom po-suknulo oduevljenje za umetnost stiha i njegovo zauvekodano prijateljevanje s Hlebnjikovim.

Godine 1914. upisao se Jakobson na moskovski univer-znet izabravi nacionalni jezik kao svoj osnovni predmet.Odmah se umeao u tokove studentskog ivota koji su biliizuzetno bogati u ovoj sredini. Meu ruskom omladinombila je razvijena praksa intelektualnog trita: Ijudi su sesakupljali i u temperamentnim diskusijama iznosili jednidrugima svoje ideje, svoje sumnje, svoja oduevljenja. Sasetom se i pijetetom Jakobson sea tih uzbudljivih i tolikoplodotvornih pijaca; redovno iskoriava priliku da nag-lasi koliko on lino njima duguje.

Mada se za jezik posebno interesovao, student Jakob-son nije bio iskljuivo, ak ni najveim delom zaokupljenlingvistikom. Poezija je tada bila, nesumnjivo, njegova ve-lika, ivotna Ijubav. Razbijanje tradicionalnih oblikastiha, traenje novih izraajnih formi to su bile prvenstve-no preokupacije onih iji je istaknuti predstavnik bio studentJakobson. Ali te nove izraajne forme kroz koje treba daprosija poetsko nadahnue pa to je, u stvari, jeziko tka-nje, to je ruska re sa svojim potencijalnim gipkostima . . .Tako je nit traganja na jednom polju odvodila neminovnou dubine nekog drugog sloja, takoe uzbudljivog na nekisvoj nain. Na tom drugom (lingvistikom) sloju Jakobsonje postao veliki Jakobson. Ali fenomen poetskog nikadanije prestajao da privlai njegovu panju. U stvari, odmah danaglasim: svim osnovnim interesovanjima svojih studentskihgodina Jakobson je ostao veran kroz ceo ivot.

Tokom ratnih godina razvijeno je jo jedno veliko, da-nas ve legendarno prijateljstvo: JakobsonMajakovski.Drue Romka! progovarao je iz srca autor Oblaka u

Velimir Hlebnjikov (18851922).

PREDGOVOR 11

pantalonama u svojim stihovima posveenim Teodoru Nettu,obuarevom sinu diplomatskom kuriru u prvim poratnimgoditiama, koji je, udnim sticajem okolnosti, imao prilikeda se jednom sretne na lai s Jakobsonom, drugi put u vozu5 Majakovskim, i da oba puta razgovara s onim jednim 0 onom drugom. To apostrofiranje u stihu, poznato iromsveta, nije stvorilo, dodue, Jakobsonovu popularnost (njuje Jakobson sam sebi stvorio) ali jepopularisalo njegovo imeba u takvom, familijarnom izdanju: Romka (pa se doga-alo, posle mnogih godina da uvaenom profesoru univerziteta1 poasnom lanu tolikih akademija, Romanu Osipoviu, sti-gne po koje pismo, adresovano od po nekog Ijubitelju poezijeMajakovskog: za Romku). Majakovskog je Romka jednogdana uveo u jedan veoma interesantan krug Ijudi, u Moskov-ski lingvistiki kruok.

Relacija jeziko sredstvo poetski efekat, kakva fas-cinantna temal Diskusioni sastanci studenata moskovskoguniverziteta u tim prvim ratnim danima bili su ivlji no ikad.Pa ipak se intelektualni promet inio studentima nedovolj-nim; okupljali su se na razgovore nekako stihijno, kad kostigne. Upravo povodom pomenute velike teme dolo se naideju: zato sastanci ne bi imali organizovaniji karakter?Poetkom 1915. veliki dogadaj na univerzitetu osniva seMoskovski lingvistiki kruok! Medu glavnim inicijato-rima osnivanja bio je, naravno, Jakobson.

Svoga profesora Uakova {autora poznatog renika ru-skog jezika) studenti su zamolili za posredovanje u Akade-miji nauka. Hteli bi da se organizuju u neku vrstu udrue-nja iji bi zadatak bio razmatrati problematiku jezika,poezije i folklora. eleli bi da Akademija preuzme patronatnad ovim poduhvatom, a nadaju se i izvesnoj materijalnojpomoi. Za poasnog predsednika svoga kruoka predlauakademika Kora. Uakov je molbu preneo i uskoro je (/.marta) usledio odgovor sekretara Akademije {poznatog lin-gviste ahmatova): odobrava se i kruok i Korov izbor.ali od patronata i materijalne pomoi nee nita biti. Student'tse nisu bunili. Glavno je postignuto niko im nije osporiopravo da se legalno sastaju. Prvi sastanak novog diskusionogforuma (koji je odran ve sledeeg dana, 2. marta) imao je,meutim, komemorativni karakter: neoekivano je preminuo

12 MILKA IVI

tek potvreni poasni predsednik Kor. Tako je na neuobi-ajeni nain poeo svoj rad jedan nesvakidanji skup ijae kratkotrajna aktivnost (pd svega desetak godina) ostavitikorene, ne, dodue, neposredno na tlu gde je ponikla, aliduboke, trajne.

Na Jakobsonovo insistiranje, odmah su ulanjeni i pes-nici u studentski kruok. Hlebnjikov je odrao prvo preda-vanje, o modernoj poeziji. Uskoro su sastancima revnosnoprisustvovali i ostali glavni predstavnici pesnikog sveta:Majakovski, Pasternak, Asejev, Mandeljtam.

Jakobsonov ugled u kruoku je stalno rastao; godine1920. osvojio je poloaj predsednika. Njegove izuzetne spo-sobnosti da okuplja Ijude oko pretresanja velikih tema i dau originalnom, plodonosnom poletu misli prednjai, izotrenesu ve tamo dovoljno za ceo jedan ivot. Jo dva puta je kas-nije Jakobson izveo reprizu velikih, sudbonosnih lingvistikihokupljanja i to ak pod izuzetno nepovoljnim okolnostima,u sredinama gde je on bio stranac, pridolica. Prva repriza:sudelovanje u oformljenju slavnog Prakog lingvistikogkruoka. Jo uvek ivi oevici sa zahvalnim seanjem opi-suju izvanrednu Jakobsonovu ulogu u animiranju duhova nadiskusiju, u poviavanju temperature interesovanja, u doli-vanju smelosti onome koji se sprema da zasee milju u prob-lem. Poslednja repriza je izvedena ak na drugom kontinentu,u Njujorku. Posle dramatinog bekstva iz ehoslovake, zbognajezde Hitlerovih trupa, i posle nekoliko nespokojnih godina{19391941) provedenih u Skandinaviji, Jakobson je (1941)naao najzad utoite u SAD. Po drugi put stranac prido-lica, ali neokrnjeno isti okuplja oduevljenih slualaca i sabe-sednika, Jakobson je ve 1943. medu inicijatonma osnivanjaNjujorkog kruoka (The Linguistic Circle of New York).Taj lingvistiki diskusioni forum danas je od najaktivnijihu svetu (poev od 1945. on izdaje asopis Word, jednu odnajelitnijih lingvistikih publikacija).

Godine 1920. Jakobson je, po slubenoj dunosti, ot-putovao na due vreme u Prag. To je bio teak udarac zaMoskovski kruok, od kojega se ovaj nikada nije oporavio.Nastale su nesuglasice medu lanovima kruoka, to je po-godovalo njegovom raspadanju. Krajem 1924. kruok je iformalno likvidiran. Sovjetskom lingvistikom je uskoro za-

PREDGOVOR 13

vladala udna doktrina (marizam) koja je, imajui podr-ku vlasti, neumoljivo posecala sve drukije oblike lingvis-tikog miljenja. Bujno proklijavanje originalnih pogleda najezik, zaeto u kruoku, satrveno je bez milosti na rodnomtlu. Ali je dragoceno seme, na ovaj ili onaj nain, prenesenodalje u svet da se jednoga dana ipak, zaobilaznim putem,posle tolikih decenija, vrati i u domovinu, Danas RomanOsipovi ima svoje privrenike irom celog Sovjetskog Saveza,posebno meu mlaim lingvistima. Oni koji su 1958. u Moskvi,na IV medunarodnom kongresu slavista, imali prilike dauju njegovo predavanje nee lako zaboraviti oduevljenje sakojim su studenti tog njegovog, moskovskog univerziteta,doekali svoga Romku, tog legendarnog Jakobsona kojije, kroz duge godine i daleke svetove, nosio asno neunitivpolet jedne tako izrazite njihove velike generacije.

Jakobson je danas redovni profesor Harvardskog uni-verziteta (SAD). Njegovo prisustvo u Americi oznailo jenov, izvanredan uspon interesovanja za slavistiku uopte,posebno za slovenske jezike. Mnogi meu najistaknutijimamerikim lingvistima dananjice bili su njegovi uenici.Termin Harvardska kola ukazuje na sve one koji su usvo-jili Jakobsonove osnovne metodoloke postavke u svom lin-gvistikom radu. Ugled te kole stoji na zavidnoj visini svudau svetu.

II

Lingvistiku su Jakobsonu predavali niim izuzetni pro-fesori, solidni predstavnici tradicionalnog lingvistikog me-toda. Jedan od njih, ovde ve pominjani Uakov, ipak jedoprineo, dodue na sasvim neuobiajen nain, otvaranjunovih vidika pred radoznalim duhom mladog studenta. Daju-i spisak strune literature koju treba proitati, on je izri-ito zabranio da se studenti slue jednim opisom ruskih gla-sova zbog neortodoksnih pogleda koji su tamo izloeni.Re je bila o radu lingviste erbe, uenika slavnog Baudou-ina de Courtenayja, koji je u svojim razmiljanjima o jezikuiznosio neka novatorska zapazanja o funkciji glasova. Ra-zume se, zabrana je delovala upravo stimulativno terala

1 4 MILKA IVI

je na greh. Jakobson je poleteo da nabavi proskribovanulektiru, sve paljivo proitao i oduevio se.

Bila je tu, u stvari, jedna osnovna misao, naizgled negro-moglasna, ali za onog ko ima intelektualnog sluha (a Jakob-son ga je imad) opasno pnvlana: glasovne vrednosti se isko-riavaju za diferenciranje znaenja. Celokupno dotadanjeprilaenje jezikom fenomenu zaobilazilo je ovu prostu istinu.Glasovi su se revnosno prouavali, ali bez vodenja rauna0 tome emu slue. A kad bi se o tome striktno vodilo rauna?Mladi student se zamislio . . . Odnos forme i sadrine ujezikom tkanju, to je ve bila njegova prisna tema (j>ri izvid-nikim ispitivanjima novih mogunosti stiha ona se nije dalamimoilaziti). Umeo je stoga pravilno da oceni pred njimelei jedno veliko, nepoznato polje saznanja koje treba os-vojiti. Upravo je na tome polju, mnogo godina kasnije, Jakob-son sebi obezbedio trajno mesto u istoriji lingvistike. Bio jemeu prvima koji su zasnovali fonologiju nauku o glaso-vima koji slue sporazumevanju. A zatim je on Hno izveosvojevrsno razbijanje atoma u lingvistikom domenu dokazao da vokali i konsonanti nisu najmanje jezike jedi-nice, da ih ima i manjih. Te su nove jedinice (tzv. distinktivnaobeleja) u stvari one osobine glasa ija ukupnost sainjavanjegovu specifinu prirodu. Te se osobine na odgovarajuinain registruju u naoj svesti kao signali za sporazumevanje.Vian dijalektikom miljenju, uvek svestan kompleksnostipojava, Jakobson je postao eminentan teoretiar principaopozicija po kojem funkcioniu meusobni odnosi jezikihjedinica i inae, a posebno na fonolokom planu.

Jo je jedan lingvista, najvei svoga doba, uticao nastudenta JakobsonaFerdinand de Saussure {1857 1913).1 opet je uticaj izvren posrednim putem. U periodu od 19171919. studenti moskovskog univerziteta imali su prilike dauju od svoga zemljaka Sergeja Karcevskog, koji se vratiosa studija iz eneve, o Saussureovim sasvim originalnim,dubokim i sugetivnim pogledima na jezik. Ovaj vajcaracje za sobom bio ostavio ogromno oduevljenje svih onih kojisu sluali njegov kurs iz opte lingvistike. Saussure je govo-rio zbilja u to doba sasvim nesvakidanje stvari. Tvrdio je,recimo, da je jezik sistem, tj. organizovana celina datih po-jedinosti; da taj sistem ima socijalnu funkciju slui spo-

PREDGOVOR 15

razumevanju, te ga, prema tome, kao takvog treba i ispiti-vati; da postoji, s jedne strane, jezik svojina celokupnoggovornog kolektiva, a s druge strane konkretna realizacijatoga jezika u govoru svakog pojedinca, to treba pravilnoteorijski razgraniavati. Govorio je jo u tom smislu, svenovo, dalekoseno, ubedljivo.

Jakobson je imao prilike da od Karcevskog slua ponovoo Saussureovim shvatanjima skoro desetak godina kasnije,u Pragu. Tada su njih dvojica, zajedno sa jo jednim svojimzemljakom, velikim lingvistotn N. Trubeckim, predvodiliPraki kruok utirui puteve novoj eri jezike nauke,eri tzv. strukturalne lingvistike.

Oblik strukturalna izveden je od rei struktura. Taje re bila neobino popularna u naunim krugovima prvihdecenija XX veka, iako su je predstavnici razliitih discip-lina razliito tumaali.4 U lingvistici ona oznaava u prvomredu organizaciju jezikog sistema, tj. splet odnosa svih onihpojedinosti koje ine ukupnost sistema. Jezika nauka kojaie u temelje svoje teorije poloila uverenje da je jezik ko-munikativni sistem iju stmkturu treba ispitati dobila jeodgovarajuu kvalifikativnu odredbu strukturalna lin-gvistika (s odgovarajuim terminom strukturalizam za pra-vac miljenja i rada na jeziku koji neposredno proizilazi izovakve fundamentalne teorijske postavke). Pri tom je njenrtauni metod ispitivanje jezikih fenomena, shodno optimmetodolokim principima nauke XX veka, postavio kao neop-hodnost izdvajanje (apstrahovanje) bitnog od nebitnog, op-teg od pojedinanog, invarijantnog od varijabilnog. Kao isve ostale metodoloki rigorozno postavljene discipline na-ega doba, i strukturalna Hngvistika operie apstrakcijamau ovom smislu. Laici se obino zabrinu kad uju za apstrak-ciju. Navikli su da za tu re vezuju onaj smisao koji ona imau umetnosti oduzimanje preciznosti pojavama. U naucije, meutim, upravo suprotno: tek apstrahovanjem {bitnogod nebitnog) postie se puna preciznost u sagledavanju po-java koje se ispituju. Sve naune discipline (a to su u prvomredu tzv. egzaktne nauke) koje su dostigle nivo apstrak-

* O tome ta znai struktura u kojoj oblasti nauke napisana je ceia jedna knjiga:Sens tl uiages du terme STRUCTVRE, ed. Roger Bastide, Janua hnguarum Nr. XVI,'S-Cravenbage 1962.

16 MILKA IVI

tnog u ovom smislu doivele su upravo neverovatan razvojniuspon, nikada sluen pre toga. Lingvistika je tek u toj svojojstmkturalnoj fazi ula u takav period intenzivnog razvoja.Od jedne u sebe iskljuivo zagledane, od svega ostalog izo-lovane discipline sporih uspona i uskih vidika stvorila sejedna veoma vana nauna oblast tesno povezana sa mnogimdrugim oblastima, dobro postavljene teorije, ozbiljnog me-toda, sa bogatom primenofn u praksi. Njeni rezultati bivajuiskorieni danas i u drugim naunim oblastima (medicini,psihologiji, logici, matematikoj teoriji informacije).

Meu onima koji su gradili prve okvire ove izvanredneepohe u razvoju jezike nauke spada i Jakobson, pionir struk-turalizma kao i njegovi jednomiljenici, lanovi prakogkruoka. Taj kruok ostaje pojam u istoriji lingvistike.Teko je danas sa sigumou rei ko je ta sve prvi smislio,prvi protumaio. Lingvistiki progres koji je iz mnogobrojnihdiskusija proizilazio bio je njihovo kolektivno dobro. Najsta-riji, najugledniji u grupi bio je Trubecki; najprisutniji Jakobson. Ali je tu bilo i toliko drugih, darovitih, konstruk-tivnih (Mathesius, pa Trnka, Havranek, Isaenko, Vachek. . .)Period od 1929 1939 (doba kruoka) to su one zlatnegodine prake lingvistike, kako je neko nedavno rekao.To su bili ujedno i klasini dani strukturalne lingvistike,kada je ona definitivno fundirana i kada su odreene osnovnesmernice njenih daljih tokova.

U svom drugom periodu rada, na amerikom tlu, Jakob-son je nastavio sa tradicijom ponetom iz prakih dana. Iupravo je tada, u toj daljoj evoluciji svojih lingvistikih ideja,i doao do svog najveeg otkria, do svojevrsnog razbijanjaatoma. do teorije o distinktivnim obelejima..

Klasini period struktumlizma ve je daleko iza nas.Dogodilo se u lingvistici toliko novoga za poslednjih etvrtveka. Ali je Jakobsonovo prisustvo uvek tu, osetno, konstruk-tivno, poletno. Sve oblasti znanja koje je od ranije obraivaojo uvek su pred njim na okupu. Najnoviji oblici lingvisti-kog miljenja, ma koliko bili sasvim svoji i u pobednikomnadiranju (mislim u prvom redu na tzv. generativnu grama-tiku Chomskoga) nisu mogli da mimoiu njegovo delo. Dis-tinktivna obeleja ostaju u temeljima onog lingvistikogsutra koje se ve nasluuje.

PREDGOVOR 17

III

Jakobsonov nauni opus zadivljuje i visokim brojem objav-Ijenih radova. Godine 1956. izaao je iz tampe (u edicijiMouton, The Hague), povodom ezdesetog Jakobsonovogroendana, jubilami zbornik (For Roman Jakobson) u ko-jem je priloena i bibliografija njegovih dela (ukupno 216knjiga i studija i 87 kraih spisd). Od tada do danas ta jelista bibliografskih podataka osetno narasla. Da pomenemsamo, medu najznaajnijim novim radovima, njegova dvareferata posveena meunarodnim slavistikim kongresima:Morfologieskie nabljudenija nad slavjanskim skloneniem(M zborniku American Contributions to the Fourth Interna-tional Congress of Slavists, The Hague 1958) i Opyt fono-logieskogo podhoda k istorieskim voprosam slavjanskojakcentologii (u zborniku American Contributions to theFifth International Congress of Slavists, The Hague 1963).Godine 1962. publikovana je (opet u elitnoj ediciji Mouton)njegova prva knjiga odabranih spisa Selected Writings Iu kojoj su sakupljene njegove studije iz oblasti fonologije.Oekuju se uskoro i ostale knjige iste serije: Selected Wri-tings II (o gramatikim i etimolokim problemima), Sele-cted Writings III (o odnosu poezija gramatika), SelectedWritings IV (o slovenskoj epici), Selected Writings V (oslovenskoj Hterarnoj tradiciji).

U Parizu je 1962. objavljena (pod naslovom Essais delinguistique generale, u prevodu i sa predgovorom NicolasaRuweta) jedna vrsta antologije u kojoj je dat izbor njegovihstudija opte lingvistikog karaktera.

IV

Po prirodi stvari na izbor u ovoj knjizi nee osvetlitiJakobsonov lingvistiki rad u njegovoj celovitosti, ak neemoi ni da ga prikae u njegovoj najpotpunijoj vrednosti.Dok se od antologije knjievnih tekstova s pravom oe-kuje da autora zaista najreprezentativnije predstavi, dotleje to iluzorno traiti od naunih tekstova, ukoliko nisu na-menjeni najuem krugu strunjaka. Najznaajniji nauni

18 MILKA IVI

radovi su po pravilu najmanje razumljivi iroj publici; dabi ih mogli pratiti, itaoci moraju biti unapred naoruaniodreenom sumom strunih znanja. Mi ovu knjigu ne name-njujemo samo lingvistima, nego i strunjacima za knjiev-nost i uopte svim onim naim kulturnim krugovima kojiele da upoznaju, makar i samo donekle, jednog ovako iz-vanrednog pregaoca na polju slovenske kulture. Mi smo,dakle, prinueni da rtvujemo neke od najvrednijih Jakob-sonovih stranica zato da bismo obezbedili jednu osvojivu merurazumljivosti naoj publici. Naa je elja bila, osim toga,da to adekvatnije prikaemo veliko bogatstvo njegovog nau~nog repertoara. Otuda su ovde obuhvaena, pored lingvisti-kih oblasti, i druga polja na kojima se ogleda otrica njegoveopservacije. Najzad, trudili smo se da sve to se tie ba srpsko-hrvatskih tema bude ovde zastupljeno (s izuzetkom nekihfonolokih razmatranja, nedostupnih neposveenima).

Uz Jakobsonovu saglasnost, prilikom redigovanja izvr-ene su izvesne manje izmene u stilizaciji (izostavljeni su uprvom redu primeri iz jezika tuih naoj publici, dodavaniprimeri iz srpskohrvatskog i sl.). Radovi nisu ovde grupisanipo hronolokom kriteriju ve po predmetu koji se tretira*

Milka IVI

* Radi uproavanja tehnike tampanja mi smo ovde rusku irilicu u veinisluajeva transknbovali latinicom, prema postojeem meunarodnom uzusu ortograf-ske adaptacije (kako je, uostalom, najee injeno i u originalnom Jakobsonovomtekstu).

LINGVISTIKA I POETIKA

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUKI RUSKI EP O VSESLAVU*

Nedavno je uinjea pokuaj da se pronae zajednikiprototip za tri ruska prozna teksta za biljinu o Volksu(tj. arobnjaku) Vseslaviu, za blistavu digresiju o Vse-slavu u Slovu o polku Igorevu, i za epski obojeno kazivanje0 ivotu polockog kneza Vseslava i Poetnom letopisu.1Jedan usmeni ep je izvor iz koga potiu svi ovi tekstovi.U njemu se slavi uveni vladar koji je upravljao zemljomod 1044. do 1101. godinei koji je svojim junakim uzbudlji-vim doivljajima raspalio matu svojih ruskih suvremenika.

Pokazalo se, meutim, da je ovaj izvorni ep samo pre-rada jednog starog slovenskog mita o vukodlaku, sa pri-menom na jednu stvarnu linost. Navedena studija upravo1 nastoji da ovo osvetli, pozivajui se na slovenska, na-roito junoslovenska narodna verovanja. Ali izgleda daje u ovome mogue ii jo jedan korak dalje. Poreenje sasrpskohrvatskim folklorom ne mora se ograniiti samo nadomen ovakvih verovanja, ve se moe proiriti direktno nasamu epsku poeziju: srpske junake pesme pokazuju nizupadljivih slicnosti sa mitolokim jezgrom epa o Vseslavu.Zajedniko mitoloko naslee, koje se na slian nain obra-uje i u ruskoj i u srpskohrvatskoj epskoj tradiciji, poka-zuje da je ovaj mit bio upotrebljavan kao epski zaplet veu zajednikom slovenskom predanju.

Docnije je ova tradicionalna tema dovoena u vezu sapodesnim istorijskim linostima. U ruskoj epskoj tradicijividimo je povezanu sa knezom Vseslavom. U srpskoj epskojtradiciji, koja nosi jak pecat sudbonosne epohe turske inva-

* Naslov a ongiaalu glasi Th" Serbian Z*ny Ognjem Vuk and the Russian Vse-slav Epos Koauton: R Jakobson 1 G Ruii^. Osjavljeno u Annuaire de Vlnstitut dePhilohgie et d'Histoire Onentales et Slaves, tome X (1950). MELANGES HENRIGRE-GOIRE, II. Braxelles, 1950, str. 343355. Prevela Draginja Pervaz.

1 R. Jakobson an M Szeftel, The Vseslav Epos, Russian Epic Stuies.Memones of the Amencan Folkhre Soaety, XLII, 1948, str. 1386.

22 LINGVISTIKA I POETIKA

zije (u etrnaestom i petnaestom veku), ovaj zaplet vezuje seza ime jednog od poslednjih predstavnika ugledne dinastijeBrankovia, Vuka Grgurovia (despotus Regni Rasciae), inajistaknutijeg borca protiv Turaka, od pada Srbije 1459.do svoje smrti 1485. Kao to je utvrdio jo Novakovi, revno-sni izuavalac poslednjih Brankovia u istoriji i narodnojpesmi, Vuk za narodnu tradiciju predstavlja junako sre-dite itavoga peijoda, i poslednji svetao izdanak srpskogsrednjovekovnog vitetva.2

Lino ime Vuk je od ranog srednjeg veka bilo raspro-stranjeno u srpskoj sredini. to se tie epske tradicije, ustarim tekstovima pesmama dugog stiha {bugarticama)zabeleenim u ranom osamnaestom veku Vuk Grgu-rovi se pojavljuje kao despot Vuk? Ognjeni despote Vue(vokativ),4 ili Ognjen Vuk, Ognjen Vue, Ognjeni Vue,Vue Ognjen, Vue Ognjeni;5 i deseterake pesme u Erlan-genskom rukopisu, pisanom oko 1720. godine, nazivaju gaZmaj despote Vue, despot Vuk.6 Prema neto mlaemTronokom letopisu, on se i danas naziva Zmaj i Vuk Ognje-n/.7 U pesmama zabeleenim tokom poslednjeg veka imeovog junaka javlja se kao Zmaj Ognjeni (ili Ognjen) Vuk{ili Vue). Kao to pesma o Vukovom roenju kae:

Divno su mu ime izabrali,Divno ime Zmaj Ognjeni Vuefi

Motivacije za sve sastavne elemente junakovog sloenogimena nalaze se u pesmama o Zmaj Ognjenom Vuku.Sve pesme koje se odnose na njegovo roenje ukazuju nasudbonosne znake na njegovom telu, a naroito se nikad ne

2 Stojan Novakovi, Poslednji Brankovii u istoriji i u narodnom predanju,Letopis Matice Srpske, CXLVIII, 1886, str. 13.

3 V. Bogii, Narodne pjesme iz starijih najvie primorskih zapisa, Glas-nik Srpskog Uenog Drutva, Drugo odeljenje, Beograd, 1878, br. 12; Archiv furslavische Phllologie, III, 1879, str. 641 i dalje.

* Bogii, br. 13.5 Bogii, br. 1316; Archiv f. stav. Phil., l.c. G. Gjsemann, Erlangenski rukopis starih srpskohrvatskih narodnih pesa-

ma, Srpska Kraljevska Akademija, Zbornik za istoriju, jezik i knjievnost srpskognaroda, Prvo odsljenje XII, Sr. Karlovci, 1925, br. 59.83.

7 Glasnik Srpskog Uenbg Drutva, V, str. 111.8 S. Milutinovi, Pjevanija crnogorska i hercegovaka, Lajpzig, 1837, No. 152.

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU 23

izostavljaju znaci koji svedoe o njegovoj srodnosti sa vuko-vima. Njegova majka kae:

Noas mi se muko edo nae,Na ruci mu puka upisana,Na bedri tnu sablja savijena,A na glavi pramen kose vuje ini mi se, hoe junak biti. . . '

U narodnom verovanju Junih Slovena kosa na novo-roenetu kao i kouljica ili belega od roenja smatrajuse znamenjem vukodlaka, ali i udesnog i srenog ratnika.Stihovi koji slede oznaavaju kako vukodlaka tako i silnogratnika:

Rodio se Zmaj Ognjeni Vue, ,Po glavi mu vuka dlaka raste,Iz usta mu iva vatra sipa,Iz nosa mu plavi plamen lie,Crvena mu ruka do ramena.^

Ovde se javljaju dve karakteristine crte budueg vu-kodlaka vuja dlaka i neka vrsta belege na ruci i uzto dva vatrena znaka. Jedna druga varijanta spaja vujei vatrene oznake sa znamenjem ratobornosti:

Na njemu su do tri obiljeja.Kakve su mu junake biljege:Kad zaplae edo u beici,Iz zubct mu iva vatra sipa,I u njega mlade na miici,Na miici na desnici ruci,Iz mladea bi dlake vuije,Na bedri mu sablja upisanaM

Znak vukodlaka moe biti praen samo znamenjem slave:

Na njemu su do dva obiljeja:Na ramenu pramen dlake vuje,A na prsi danica zvijezda.12

9 Vila, 1867, str. 454.10 F. S. Kraus, Slavische Volkforschungen, Lajpzig, 1908, str. 333." B. Petranovi, Srpske narone pjesme iz Bosne I Hercegovine, II, Beograd

1867, br. 40.12 Parry Collection of Harvard University, br. 6738. Postoji i jedna varijanta

poslednjeg stiha: A na elu danica zvijezda (br. 12541 u istoj kolekciji). Ove citate idruge dragocene sugestije dugujemo ljubaznosti Dr. Alberta B. Lorda.

24 LINGVISTIKA I POETIKA

U nekim varijantama obuhvaena je svaka od osnovnetri komponente koje sainjavaju junakovo ime (Zmaj Og-njen Vuk):

Na njemu je udo od biljega.Na glavi mu tri pramena vuja,Iz usta mu modar plamen lie,Na desnici sablja zapisana,Oko nje je guja umotana,U zubima estoperca dri,Ja bih rekla da bi junak bio.li

Ovim znacima vukodlaka na novoroenom Vuku od-govaraju upadljivo slini motivi u ruskom epu o Vseslavu kouljica sa kojom se rodio (prema Poetnom letopisu14)i mo preobraavanja u Vuka (o kojoj govore i Slovo opolku Igorevu i pomenuta biljina), kao i u druge zveri iptice (kao to biljina opisuje).

Vseslavovo natprirodno poreklo nagoveteno je u Po-etnom letopisu i nairoko ispriano u biljini; on je plodveze izmeu zmijolikog zmaja i jedne princeze.15 Na sli-an nain, kao to primeuje Novakovi, nadzemaljskoroenje pripisuje se i Yuku. Njegovi neprijatelji esto ga na-zivaju kopile, kopilan,16 a postoje i direktne indikacije da jeVuka zaeo neki zmaj. Jedna pesma kae:

Mlogoga su zmajevi rodili.. .Svaki ima zmajevu biljegu.11

Jedan zao zmaj, Zmaj od Jastrebca, otkriva da je Vuk,njegov budui protivnik, proveo detinjstvo u planinama sazmajeviraa i da je oigledno poreklom zmaj.1 8

Epska tradicija istie nadljudsku snagu novoroenogprinca-vuka koja uasava i samu prirodu. Kada se rodioVseslav, vlana zemlja je uzdrhtala, slavno carstvo Indi-jaca se zatreslo, a plavo more urliknulo.!9 A kada se deteVuk razljuti

1 3 Vuk St. Karadi, Srpski rjenik, I izdanje, s. v. Zmaj Ognjen.1 4 The Vseslav Epos, str. 56 i dalje.5 The Vseslav Epos, str. 21.1 6 Vidi Gesemann, br. 59, i S. Milutinovi, str. 1831 7 Petranovi, III, Beograd 1870, br. 24.1 8 Vuk Karadi, Srpske narodne pjesme, II, br. 43.1 The Vseslav Epos, str. 22.

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU 2 5

Iz zuba mu iva vatra sipa,Sasipa se na zemljicu crnu,Pa zelenu zapaljuje travu.20

Jo tri zajednika motiva karakteriu i srpskog i rus-kog novoroenog junaka zapovedniki ton kojim govorimajci poto je doao na svet, otpor prema pokuaju da se snjim postupa kao sa bebom, praiskonska veza izmeujunaka i njegovog oruja. Tek to se neobini deak ro-dio, ve je odrao svoj prvi govor. U biljini Vseslav (aliasVolks), jedva da ima sat i po, ali ve tutnji kao grmljavinai trai od majke da ga ne povije u pelene, ve da mu kraj des-ne ruke stavi buzdovan velik buzdovan, olovan i teaktri stotine pudi. Vuk je, kao to je ve pomenuto, doao nasvet sa buzdovanom u zubima. Materi se ne da zadojiti.21

Tek to se rodio, ve se obraa majci.22 Pita za onog kojise ogreio o njegov rod i zaklinje se da e mu se osvetiti:

Boga mi e podmiriti glavom . . . 2 3

Tema o junakovoj osveti nad zmajem zbog silovanjanjegove majke javlja se u jednoj varijanti biljine o Vseslavu.Jo u utrobi svoje majke junak joj iznenada kae:

Kogda ja budu na vozraste,Na vozraste v pjatnadcati let,U ty skuj mne palicu boevuju, ,Boevuju palicu vo sto pud;Mne palica legka pokaetsja,U ty skuj, matuka, v poltorasta pud;Togda-to, rodimaja matuka,Budu ja so zmeem dratisja:Zaidu k nemu v peeriki zmenye,Sojmu s nego bujnu golovu,Podnimu ee na vostryj kol,Podnesu ee k tvoemu dvorcu.24*

20 Petranovi, II, br. 40.21 Karadi, Rjenik, 1. c.22 Parry Collection, br. 6738.23 Ibidem.2 4 V. Miller, Dve sibirskie byliny iz zapisej S. Guljaeva, ivaja Starina, XX,

1911, str. 452.* Kada ja budem porastao

Kada mi bude petnaest godinaSakovae mi teku topuzinuTeki topuz od stotinu pudiAko mi bude odvie lakSakovae jedan od sto pedeset pudi ;Tada u, majice roena,Tada u se ja sa zmajem biti; ^Ui u u zmajeve peinePa u s njega da saseem glavuNatai u je na otar kolacPa u je tvome odneti dvorcu.

26 LINGVISTIKA I POETIKA

Halanski je prvi zapazio da ovaj motiv ve pripadaopteslovenskim priama o potomcima zmajeva (zmajevi-ima) i sravnio citirani ruski fragment sa oigledno veomaslinom priom o Vukovoj pobedi nad Zmajem od Jastreb-

Te on zmaju odsijee glavu,Odnese je caru na ardake,Bad mu je na svil'nu serdadu . . . 26

Treba napomenuti da u ruskoj epskoj tradiciji motivkrvnog neprijateljstva zmajevog sina prema ocu nije raz-vijen, ili bolje reeno da je priguen, te osnovni sadrajbiljine o Vseslavu, njegova pobedonosna borba protivprestupnika, postaje neto sasvim odvojeno od motivaoinstva i sukoba sa zmajem. U ciklusu srpskih pesama oVuku motiv porodine razmirice potpuno je razdvojen odmotiva junakovog porekla i njegove borbe protiv zmaja,pa ak ni ova dva motiva nisu izriito povezana jedan s dru-gim, mada jednu staru i blisku vezu sa Vukom priznaje zmajkoga e ovaj docnije savladati:

Njeg s' bojim na zemlji junaka,Jer ja Vuka odavno poznajem . . . 2 7

Osveta vazala zbog asti carice Milice koju je osramotiozmaj zamenjuje ovde kanjavanje napasnika junakove majke.

Reagovanje majke pri prvom susretu sa neobinim de-tetom istovetno je u srpskoj i ruskoj epskoj tradiciji. Premaruskoj biljini, majka se uasnula i uplaila.28 Isto takogovori i Vukova majka:

Pa sam se ja mlada prepanulal29

Na junak raste udnovatom brzinom vukodlaka:30

Kad on bjee od godine dvije,Kako drugo e od pet godina;Kad imae pet godina dana,Kako dmgo od deset godina;

25 M. Halanski, Junoslavjanskie skazanija o Kralevie Marke v svjazi s proizve-denijami russkogo bylevogo eposa, Varava 1893, str. 55 i dalje.

2 Karadid, Pjesme, II, br. 43.2 7 lbidem.28 The Vseslav Epos, str. 26.29 Kraus, l.c.3 0 The Vseslav Epos, str. 64.

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU 2 7

Kad napuni do deset godina,Poe nosit' svijetlo oruje,Pa iae na mejdane esto . . . 3 !

Po drugoj varijanti, kad je Vuku bilo sedam godina bioje vii od onih koji su bili dvaput stariji od njega i mogaoje da preskoi konje i ratnike. Kada je napunio dvanaestgodina bio je vii od onih koji su od njega bili dvaput sta-riji:

Sve cvijelja momke po sokaku,A preskae konje i junakeI svakoga na mejdan poziva?1

Prema jednoj treoj varijanti Vukov zatitnik, kraljMilutin, poklanja mu lepo odelo, oruje, jednog konja isokola, te trinaestogodinji Vuk odlazi da lovi po planinama.On ima uspeha u lovu i sve to ulovi donosi kralju koji gaveoma zavoli:

jer on vide da e junak biti.3i

Vraajui se na rusku biljinu saznajemo da dete Volkspoinje da- raste i da sazreva; kad mu je bilo sedam go-dina, savladao je itanje i pisanje; sa deset godina bio jeupuen i u vee mudrosti, te je znao kako da se pretvoriu sjajnog sokola, sivog vuka i crvenkastomrkog tura. Kadaje Volksu bilo dvanaest godina, poeo je da bira sebi dru-inu, a kada je napunio petnaestu imao je ve druinu odsedam hiljada momaka. Onda je krenuo u svoj udesni lov.34

Osnovni elementi epske biografije neobinih deakaslau se dakle u obe tradicije: Vukov i Volksov brzi fizikii duhovni razvoj, njihova rana borbena sposobnost i ve-tina u lovu. Razlika lei u maginim metamorfozama kojeVolks upotrebljava u lovu i ratu. Mi bismo oekivali pa-ralelni razvoj Vukovih vukodlakih osobina, ali srpskaepska tradicija tei da ogranii ulogu arolija, naroitoulogu maginih transformacija, u podvizima junaka i rat-nika. Vseslavova udesna brzina ima paralelu u hitrini

31 Milutinovi, br . 152.32 Fetranovi, I I , br. 40.33 Petranovi, I I , br. 4 1 ." The Vseslav Epos, str. 27 i dalje.

28 LINGVISTIKA I POETIKA

Vukovih prepada.35 Ali dok ruski junak ide u obliku vukaili se pretvara u sjajnog sokola, leti visoko do nebeskogsvoda,36 srpski junak ponekad leti nebu pod oblake,ali se pri tom ne menja u pticu, ve se koristi svojim zmaj-skim krilima37 ili priziva u pomo svog krilatog konja:

Da je kome stati pa gledatiKrilatoga vranca od mejdanaI junaka zmajovita tela . . .Na krilima vranac poletio,A iz zmaja oganj posipae,Preko vojske Vue preletio . . . 3 8

Najzad, u pesmama o Vuku je i samom inu leta kojijunak moe da ostvari dat matiji znaaj. U ruskom se epupria npr. kako je Vseslav, poto se pretvorio u sjajnog so-kola, krenuo na neprijatelja i sleteo na njegov dvor, naprozori, koji uopte igra bitnu ulogu u prii o Vseslavu.39

Prozor na dvorcu neprijatelja pojavljuje se isto tako i uprii o Vukovom prvom borbenom prepadu. Zanimljivoje, meutim, da je Vuk, dodue, doleteo u prestonicu svogneprijatelja, ali se zatim spustio na zemlju, izvadio svilenelestvice i tek se onda popeo na prozor kule:

Vuk polee gradu u kapiju,Sa kapije carevu saraju,On svilene vadi merdevine,Zapinje ih uz bijelu kulu,Pa se uz njih penje uz pendere . . . 4 0

Malo trezvenije zamiljen kao lik, Vuk lovi u svojstvusokolara, dok se Volks sam pretvara u sokola:

On odlete do plavoga mora,Guske gaa, bele labudove,Ne da pobe sivim patkicama,Veselei junaku druinu.41

35 Petranovi, III, br. 43.3 The Vseslav Epos, str. 47." U ramenim . . . zmajovita krila (Petranovi, 1. c ) ; up. Pod pazuhe krila po-

zlaena (Milutinovi, br. 104). -.3 8 Petranovi, II, br. 41.3 9 The Vseilav Epos, str. 39, 42 i dalje.

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU 29

Zoomorfine asocijacije nalaze izraaja u raznimVseslavovim transformacijama u vuka i druge ivotinje;u pesama o Vuku, meutim, posredstvom ivotinja stietajanstvena pomo junaku. Dok je junak leao smrtno ra-njen,

Zmija njemu bilje donosae,A vila mu bilje previjae,A vuk Vuku lie rane Ijute.42

Ili prema jednoj bugartici:

Ono s njime u kamari od planine bjele vile,De mu rane umiva a Ijuti zmaj otire.4*

U svom paljivo raenom pregledu junoslovenskihepskih pesama eki slavista Machal kae: Teko je ob-jasniti zato je despot Vuk postao junak zmajskog porekla.44

Ali oigledno je da je ova tema zmajskog junaka, kao toNovakovi zakljuuje, bila opevana i ranije, mada ve-zana za neko drugo ime.45 Kao to izlazijznapredreenog,moguno bi bilo ii i dublje u prolost nego to sugeriraugledni srpski naunik. Poreenjem epa o Vuku i Vseslavunazire se jedna primitivna slovenska tema, zasnovana namitologiji. To je pria o junaku koga je rodila princezakoju je obeastio zmaj. On nosi na sebi uroene telesneoznake koje otkrivaju njegovu vukodlaku prirodu. Nje-gova natprirodna snaga i ratobornost su predodreene,one uasavaju kako njegovu sopstvenu majku tako i majkuprirodu. On raste i dela brzinom zveri. On je svugde pri-sutan i ini uda; srea ga prati i u lovu i u njegovoj opas-noj, smeloj borbi protiv napasnika njegove majke i protivnapasnika uopte.46 Podraavajui oev prestup, on neo-ekivano upada kroz prozor svog neprijatelja.

Milutinovi, br. 104.43 Bogii, br. 16.** J. Machal, O bohatyrskem eposu stovanskem, I, Prag 1894, str. 128.15 Novakovi, str. 40.46 Moe biti da se ista tema javlja jo u Fredegarovoj Hronici koja, pod godi-

nom 623, beleilegendu o sinovima slovenskihenai napasnika Avara: Filii Chunorum,quos in uxores Winidorum et filias generaverant, tandem non subferentes maliciamferre et oppressionem, Chunorum dominationem negantes . . . ceperunt revellare(Chronicarum quae dicuntur Fredegarii schol. lib. IV, c. 48, Scnpt. rer. Merovingicarum,II, 1888, str. 144). S ovim u vezi vredno je zapazitida su Avan (O6n)u renik ZapadnihSlovena uli kao udovita (up. eki obr, poljski olbrzym din) i da se u epskoj tra-diciji Istonih Slovena najstariji altajski osvajai javljaju kao udovita u oblikuzmaja.

30 LINGVISTIKA I POETIKA

Moda se neodvojivo preplitanje slave i patnje, kojeupadljivo karakterie priu o Vseslavu, ogleda takoe i uciklusu o Vuku. Mada je to bio ovek s duom arobnika udvostrukom telu, ipak je on esto gorko patio kae seo Vseslavu u Slovu o polku Igorevu i nee moi izbeiboji sud.47 Naavi se u smrtnoj opasnosti zbog izdaje,Vuk pribegava lukavoj aroliji uz pomo legendarne vilc-,zmije i vuka, ali Vuku Boe ne pomozi.48 Carolija ;eotkrivena i samim tim unitena.

Cie zmija pa pod kam utee,

A polee u oblake vila,A zavija u goricu vue . . . 4 9

Kraj je Vuku jnorao doi; iz njega je dua ispanula.Ili, kao to kae bugartica Kad je Vuk Ognjeni umr'o,iz kamare to znamenje pobjegnulo,50 i to zato to ga jeVukova ena otkrila njegovoj majci.51 Na taj nain cik-lus se zatvara: presecajui maginu sponu sa zmajem, maj-ka unitava ivot svoga sina koji je od zmaja roen.

Koliko se moe rekonstruisati na osnovu epa o Vses-lavu,52 neki motivi legende o princu-vukodlaku namerno suizostavljeni ili preraeni u ciklusu o Vuku. S druge strane,meutim, u srpskoj tradiciji su izvesni motivi u stvari boljeouvani. Otuda se jedna pretpostavka sama namee: mo-da je ve u opteslovenskom prototipu epske prie posto-jalo ime junaka Vuk (* Vilku). U tom sluaju bi Volks (,udo-tvorac') u ruskoj biljini bio substitucija za Volk (,vuk') usledsemantike reinterpretacije.

U svakom sluaju: ovde se postavlja problem opte-slovenskih epskih fabula, a njega tek treba da osvetli kom-parativno prouavanje slovenskih folklora; svoje reenjeoekuju, uostalom, i problemi opteslovenskog epskogmetra, figura i drugih poetskih sredstava. Usled tvrdo-glavih i jalovih poduhvata u nedavnoj prolosti da seospori starina slovenske epske tradicije mi danas i jestnou situaciji da tek oekujemo prave rezultate na ovoj strani.

7 The Vseshv Epos, str. 67.48 Milutinovi br. 104. L.c.50 Bogii, br . 16.5 1 Majci povidjela (I.c.)52 The Vseslav Epos, str. 69.

SRPSKI ZMAJ OGNJENI VUK I RUSKI EP O VSESLAVU 31

Iskustvo pokazuje da se polje epskih studija svojevoljnosuava ako se ove ogranie na okvire jednog jedinog narodai jezika; da i jednostrani istoricizam koji osporava bilokakve dublje mitoloke korene u epskoj tradiciji i jedno-smerni mitologizam podjednako ometaju istraivaki radi skreu ga s pravog puta. Epske studije iziskuju kompara-tivnu bazu i neodvojive su kako od istorijskog tako i odmitolokog ispitivanja, kao to je u vie mahova i ubedljivodokazivao Henri Gregoire.

O RUSKIM BAJKAMA*

I. NJIHOV IVOT NJIHOVO IZUAVANJE

Kada je Ivan putovao zemljom, mnogi ljudi iz naroda ivlastela davali su mu lepe darove: jedan dobar, poten opanar,koji je par opanaka od like pravio po ceni od jedne kopejke,savetuje se sa svojom enom ta da poklone njegovom Velianstvu.Ona e rei: par finih opanaka od like.1 To nije nikakva retkost(veli on); ali imamo jednu ogromnu repu u vrtu, daemo mu to,a i par opanaka. Tako uinie. Car je tako blagonaklono primioovaj dar, da je naterao svoje plemie da kod ovog oveka kupeopanke po pet rubalja za par, a jedan par je i sam nosio. To jeovom oveku donelo gotovine pa se poeo baviti trgovinom, ivremenom postao tako imuan, da je za sobom ostavio velikoimanje. Njegovi su sinovi sada gospoda, a zovu se Lopotski. Blizunjegove nekadanje kue nalazi se jedno drvo. Obiaj je da ljudiu prolazu bacaju na ovo drvo svoje stare opanke, za uspomenuna ovog oveka.

Jedan gospodin, videvi kako je ovaj dobro nagraen zasvoju repu, proraunao je da e za jednog lepog konja dobitisrazmerno veu nagradu. Ali Car, prozrevi njegovu nameru, nedade mu nita do veliku repu, zbog ega je ovaj bio posramljeni ismejan.

Ova pria o Ivanu Groznom je jedna od nekih desetakruskih narodnih pripovedaka koje je zabeleio oksfordskidoktor medicine Samuel Collins (16191670). ezdesetih go-dina Collins je iveo u Moskvi kao lini lekar cara AleksejaMihajlovia, oca Petra Velikog. Po povratku u Engleskudoneo je sa sobom jedan kaput od samurovine, koji mu jepoklonio ruski suveien, i nekoliko zanimljivih podataka

* Naslov u originalu glasi: On Russian Fairy Tales. Kometitar napisan 1944.godine za Russian Fairy Tales, lzbor IZ Afanasjevljevih narodnih pppovedaka u en-gleskom prevodu. Izdao Pantheon (New York, 1945). Str. 81101. PrevelaDraginja Pervaz.

1 Lapti: ruske seljake opanke lspletene od like

O RUSKIM BAJKAMA 33

o ruskoj carevini. Uskoro posle Collinsove smrti njegovesu beleke objavljene pod naslovom Sadanje stanje u Ru-siji (London, 1671); u tu su knjiicu unete i pomenutepripovetke.

Klasinu zbhku ruskih narodnih pripovedaka priku-pio je istaknuti etnograf Afanasjev, koji ju je najpre objav-ljivao u nastavcima, od 1855. do 1864. Skoro dvesta go-dina razdvaja ovu ediciju od skromnog debija SamuelaCollinsa. Treba imati na umu da ruske narodne pripovetkenisu bile prvi put ni zabeleene ni objavljene u svojoj pos-tojbini i na svom maternjem jeziku, ve u Engleskoj i uengleskom prevodu. Slino tome, ruske svetovne narodnepesme zabeleene su prvi put na inicijativu jednog oksfor-dskog diplomiranog studenta (Richarda Jamesa), koji jeboravio u Moskvi kao kapelan pri jednoj engleskoj diplo-matskoj misiji i vratio se u Oksford 1620. sa ovim dragoce-nim tekstovima. Ne u Rusiji, ve u Engleskoj, pred krajistog veka, iz pera H. W. Ludolfa potekao je pivi i to bri-ljantni pokuaj da se napie gramatika govornog ruskogjezika.

Ovakvi poeci obraanja panje na usmeni ruski go-voi i poeziju karakteristini su. u stvari, za irinu britan-skih teritorijalnih i naunib. interesovanja u sedamnaestomveku. S druge strane, postavlja se ne beznaajno pitanjezato su ruski jezik i usmena tradicija, i naroito ruske na-rodne pripovetke, ostali tako dugo nezabeleeni u zemljisvog postanka. Ovde se suoavamo sa jednom od najud-novatijih osobenosti mskog kulturnog ivota, po kojoj seon otro razlikuje od kulturnog ivota sveta na zapadu.Mnogo vekova ruska pisana knjievnost bila je skoro sas-vim potinjena crkvi: pored sveg svog bogatstva i visokeumetnike vetine, staro rusko knjievno naslee skoro seiskljuivo bavi ivotima svetaca i pobonih ljudi, religioz-nim legendama, molitvama, propovedima, crkvenim ras-pravama, i hronikama u manastirskom stilu. Staroruskisvetovnjaci, meutim, imali su bogatu, originalnu, iazno-vrsnu, umetniki vrlo razvijenu knjievnost, ali se onamogla iriti jedino usmenim putem. Pomisao da se pisana remoe upotrebiti za svetovnu poeziju bila je potpuno strana

34 LINGVISTIKA I POETIKA

ruskoj tradiciji, a izraajna sredstva ove poezije bila sunerazdvojiva od njenog usmenog izvoenja i prenoenja.

Odstupanja od ovog dihotomijskog principa u isto-riji staroruske knjievne umetnosti (pisani tekstovi imajureligiozni karakter usmena poezija svetovni) relativnosu retka. Tako se pod uticajem hagiografija i apokrifapojavio nov ogranak folklora usmene legende i duhovnepesme. S druge strane, u najstarijoj epohi ruske istorije,pre tatarske invazije u trinaestom veku, svetovni elementisu se iz usmene tradicije infiltiirali u pisanu knjievnost, tesu u ruskom rukopisnom nasleu ouvani sreom nekidragoceni fragmenti starih pisanih epova koji su intimnopovezani sa usmenom poezijom. Kasnije su se odjeci ovejunake epopeje pojavili u vezi sa vievekovnom borbomprotiv tatarskog jarma. Ali su pripovetke o vitezovimauglavnom utopljene u desetine hiljada starih ruskih reli-gioznih tekstova, a ak i u ono malo izuzetaka crkvenikalup namee se sve vie i vie.

Uopte uzev, svetovnjaci su od dvorana i bojara pa svedo najniih stalea nastavili da trae razonodu i zadovo-ljenje svojih estetskih elja pre svega u usmenoj tradicijii u usmenom stvaralatvu. Stoga bi bilo pogreno ovutradiciju i kreativnost tumaiti kao neku specifinu svojinuniih klasa. Ruska usmena knjievnost, u periodu pre Petra,bila je u slubi svih slojeva drutvene hijerarhije, i ovajraznovrsni, meuklasni, nacionalni karakter staroruskogfolklora ostavio je svoj neizbrisivi peat. U staroruskoj sre-dini razlika iztneu pisane i usmene knjievnosti bila je stvarfunkeije, a nikako drutvene raspodele.

Raznovrsne funkcije svetovne knjievnosti obavljaoje folklor, a jezik tih dela bio je blizak obinom ruskomgovornom jeziku. Pisana knjievnost bila je rezervisana zacrkvene zadatke i upotrebljavala je crkvenoslovenski, netoobnovljenu i rusificiranu verziju jezika kojim su, u prasko-zorje slovenskog hrianstva, bile pisane crkvene knjige uVelikoj Moraviji i u Bugarskoj.

Drutveni preokreti bez presedana, sa pomeranjima irevalorizacijom tradicionalnih vrednosti to su karakte-ristina obeleja ruskog sedamnaestog veka. Granice po-inju da se briu izmeu crkvenog i svetovnog, izmeu

O RUSKIM BAJKAMA 35

knjievnosti i folklora, izmeu pisanog i govornog jezika.Tradicionalna razjedinjenost zamenjena je plodnim uza-jamnim proimanjem. Poinje sekularizacija pisane knji-evnosti; po prvi put u istoriji Rusije pokuava se sa pisa-njem svelovne knjievnosti. A poto je jedina domaa tra-dicija na koju su se ovi pokuaji mogli osloniti bila usmena,u ruskoj knjievnosti osamnaestog veka pojavljuje se sna-an uticaj folklora. Potom je knjiga naroito prevedenaknjiga imala mnogo jaeg uticaja na usmenu poezijunego ranije. Kada je ruska knjievnost prestala da se ogra-uje od svetovnih elemenata, prevodi stranih knjievnihdela postali su, prirodno, esti. Zatim, shodno starim na-vikama, usmena pripovetka, podlona profanim e'lemen-tima, lako je asimilovala ovaj novi materijal. Ruska knji-evnost sedamnaestog veka posebno obiluje delima kojastoje na granici izmeu pisane i usmene tradicije. udljivafuzija ovih dvaju elemenata stvorila je jedinstvena, nepo-novljiva remekdela kao to su na primer prie o Zlu-Nes-rei {Gore-Zloastie), Savi Grudcinu, Momku i devojci.Ali ba takve hibridne tvorevine pokazuju sa posebnomjasnoom kako se u ruskoj svesti uporno odralo razliko-vanje dveju heterogenih oblasti knjievnosti, pisane i us-mene. Folklor, kada se preneo na papir, korenito je iz-menjen; otuda prave ruske narodne pripovetke i pesmesedamnaestog veka i nisu mogle dospeti do nas izuzevzahvaljujui sluajnim interesovanjima stranih putnikakakvi su bili Collins i James.

Od sedamnaestog veka nadalje nastavlja se i razvojruske svetovne knjige i uticaj folklornih elemenata na pisanuknjievnost. Ali je ruski osamnaesti vek dao maha novimstrujama: u to vreme je dolo do pokuaja za stvaranjemjedne aristokratske knjievnosti i za izolovanjem i kanc>-niziranjem jezika izabranih. Meutim, ni suavanje dru-tvene baze usmenog stvaranja, kao ni postepena promenakoju je pretrpeo folklor postajui od svojine celog narodasvojina prostog sveta, nisu bili najednom ostvareni. Dugovremena folklor nije iezavao iz domova otmenih, ve jeproduio da tamo ispunjava jedan kutak, dok je uzvienapoezija po klasinim uzorima carovala u salonu. Pa ipak,jedan od najistaknutijih pokretaa nove knjievnosti, Va-

36 LINGVISTIKA I POETIKA

silije Tredjakovski, potvrdio je vie no jednom da je podzapadnjakom, aristokratskom minkom bilo skrivenomnogo domaih folklornih crta.

U ruskitn izvorima jo iz dvanaestog veka moe seproitati da je neki bogat ovek, koji je patio od nesanice,naiedio svojim slugama da ga golicaju po tabanima, dasviraju u gusle i priaju mu bajke. Ivan Grozni, koji je postaojedan od popularnih junaka ruske narodne prie, bio jenjen strastan ljubitelj, te su se tri stara slepa oveka smenji-vala kraj njegove postelje priajui mu bajke pre no tobi zadremao. Sve do osamnaestog veka veti pripovedai susvojim pripovetkama uveseljavali cara i caricu, prineve ivlastelu. ak pred kraj toga veka nai emo u ruskim novi-nama oglase slepih ljudi koji se nude za pripovedae udomovima vlastele. Lav Tolstoj, kao deak, uspavljivan jepripovetkama jednog starca koga je nekada kupio grofovded upravo zbog njegovog poznavanja bajki i izvrsnogpripovedakog talenta.

Jeftina tampa u boji, namenjena irokim narodnimmasama, povremeno je donosila teksteve narodnih pria.Ali u publikacijama vieg ranga narodna pria je dugovremena bila nedopustiva. A kada je, pred kraj osamnaestogveka, jedan amater u folkloru, Culkov, pokuao da po-asti svoje itaoce sa tri prave narodne pripovetke, kriti-ari su protestovali zato to bi i najprostiji seljak bezikakve muke mogao izmisliti deset takvih pripovedaka ikada bi se sve one tampale, bilo bi to traenje hartije,guijih pera, mastila, tamparskih slova, a da se i ne po-minje trud gospode knjievnika.

Kasnije, u istom tonu, suvremeni kritiari reagovalisu na Pukinove pokuaje da imitira narodnu pripovetkui zamerali mu to nedoputeno uvlai muika u drutvoplemia. Ako bi i do&lo do toga da se imitacija ovakve vrsteodobri, sva neotesanost i vulgarnost koja vrea uglaenenavike i utanane ukuse morale su biti izbrisane. Kada jeautor, stilizujui neku narodnu pripovetku, bio spremani sposoban da je ulepa i iz nje odstrani svu lokalnu boju,kritiari su sa zadovoljstvom izjavljivali: Oigledno jeda ova pripovetka ne dolazi iz muikove kolibe, ve iz

O RUSKIM BAJKAMA 37

zamka (npr. Pletnjev, diskutujui o pripoveci o CareviuIvanu, koju je adaptirao ukovski).

Ali Pukin je u potpunosti uoio umetniku vrednostnarodne pripovetke. Kako su divne ove prie! govorio je.Svaka je po jedna pesma. tavie, oseajui snanije nonjegovi suvremenici potrebe i tenje domae knjievnosti,pesnik je shvatio da je moderni ruski roman tek u zaetkui da za ruskog proznog pisca usmena tradicija i dalje ostajepouan i nedostian uzor. Samo je u narodnoj pripovecibilo mogue obdariti na jezik takvom ruskom irinom.Ali treba uiti govoriti ruski i van pripovetke!.

Pukin se nije mogao ograniiti na izvanredna dostig-nua kojima je on krunisao trijumfalni put ruske poezije utom stoleu. U toku poslednjeg perioda svog kratkog i-vota (1799 1837) pokuao je takoe da obogati modernurusku knjievnost postavljajui temelje domaoj prozi. Izovog traenja proizilazi njegovo interesovanje za narodnepripovetke. On je izvrsno poznavao narodne pripovetke ibeleio ih, ali, makako to udno izgledalo, njegova sopstvenapodraavanja bajkama zasnovana su, najveim delom, prena francuskim prevodima Arabljanskih noi, Brai Grimmili Washingtonu Irvingu, nego na ruskom folkloru. Isto jetako zanimljivo da nijedna Pukinova bajka nije pisana uprozi i da ih je veina komponovana u metru koji je stranruskoj pripoveci. Najudnovatije od svega je to to on ipakuspeva da doara duh i ton ruske narodne pripovetke. Naprimer, u svojoj uvenoj Prii o zlatnom petliu Pukin pro-sto prepriava Irvingovu Legendu o arabljanskom astro-logu, i to u trohejskom tetrametru, tuem ruskim narodnimpripovetkama; pa ipak i ruski i ameriki itaoci, hteli nehteli, asociraju ovaj pasti sa ruskim folklorom.

U strukturi ruskih narodnih pripovedaka Pukin jetraio odgovor na pitanje koje ga je muilo: ta ini sutinuruske proze? Tako je dolo do njegovih pokuaja da motiveprave ruske narodne pripovetke stavi u slobodan govornistih onaj koji upotrebljavaju vete aljivdije i koji leiua granici izmeu proze i prave poezije.

Pukinovo eksperimentisanje sa ruskim narodnim pri-povetkama, kao i Gogoljevo sa ukrajinskim, samo je doku-menat o procesima stvaranja moderne ruske proze. Isto tako

38 LINGVISTIKA I POETIKA

nije sluajno to se kasnije intenzivno zapisivanje i strasnoizuavanje pravih narodnih pripovedaka, kao i pojava tak-vih velikih i velianstvenih kolekcija kao to su knjige Afa-nasjeva (18551864)2, Hudjakova, i drugih,3 poklapaju saprocvatom ruske knjievne proze. Ruska narodna pripovetkaodigrala je veliku ulogu u razvoju kreativnih sposobnostiklasinih majstora ruske proze Tolstoja, Dostojevskog,Leskova, Ostrovskog. I usmeni stil, koji je stalna i tipinaodlika ruske knjievnosti, izvire iz folklorne tradicije.

Retko se trai od poslenika na polju etnografije daodigraju tako mnogostranu ulogu u istoriji nacionalne kul-ture kao to je bio sluaj sa Aleksandrom NikolajeviemAfanasjevim (18261871). Bez njegovih knjiga nepotpuna jepolica za knjige ruskog deteta. Generacije pisaca oslanjalesu se i jo se uvek oslanjaju na njegovu riznicu. Bez nje i beznjegove tri sveske o simbolizmu bajki i narodne mitolo-gije,4 ne bi nikad bilo Sneane Ostrovskog i RimskogKorsakova; bilo bi manje bogatstva u protejskim pesnikimslikama Jesenjina, koji je, posle dugog traganja u gladnimgodinama graanskog rata, nabavio primerak Afanasjev-ljeve studije po ceni od tri buela penice i likovao od sree.

Po koliini i raznolikosti materijala, Afanasjevljevariznica bajki ostaje bez takmaca u ruskom folklorizmu.Skupljai i istraivai narodne poezije i narodnih obiajauili su i jo uvek ue iz nje. U vezi sa ovom zbirkom ot-poele su estoke i plodne rasprave o metodima beleenja,izuavanja i klasifikacije narodnih pripovedaka.

Karakteristino je da je Afanasjev pristupio folklorukao nefolklorist: po obrazovanju bio je pravnik. Od prekoest stotina pripovedaka koje je objavio, sam je zabeleiosamo nekih desetak. Za svoju publikaciju on se uglavnomposluio bogatom zbirkom Vladimira Dalja, uvenog skup-ljaa leksikog i folkloristikog materijala, i izvanrednom

2 Najbolje je izdanje (Azadovskog, Andrejeva i Jurija Sokolova) Narodnyerusskie skazki, I III (Moskva Lenjingrad, 19361940). Pored svoje glavne zbir-ke, Afanasjev je objavio Russkie narodnye legendi (Moskva, 1860), i ezdesetih godina,u enevi, Russkie zavetnye skazki.

3 Xudjakov, Velikorusskie skazki.Illl (St. Petersburg, 18601862); A. fir-lenvejn, Narodnye skazki, Sobrannye sel'skimi uiteljami (Moskva, 1863); E. udinskij,Russkie narodnye skazki, pribautki i pobasenki (Moskva, 1864).

4 A. Afauasjev, Poetieskie vozzrenija slavjan na prirodu, IIII (Moskva,1S651869).

O RUSKIM BAJKAMA 39

zbirkom narodnih pripovedaka koju je sabralo Rusko geo-grafsko drutvo. Naalost, samo u dve treine Afanasjev-ljevih pripovedaka oznaeno je mesto gde su pripovetkezabeleene. On nije obraao dovoljno panje na pitanjagde i od koga je ova ili ona pria dobijena. Tu i tamoprireiva se nije uzdrao od stilskog retuiranja tekstova,ali u ovom pogledu on nije iao tako daleko kao njegoviglavni uzori, Braa Grimm.

Istina je da je hipotetini, rekonstruisani prototip nekepripovetke interesovao Afanasjeva moda vie nego tosu ga interesovale njene stvarne, individualne varijante, alise on nije drao onog fanatinog principa koji mu je pri-pisao uveni istoriar knjievnosti A. Pipin, naime, da sveono to izraava proizvoljni manir pojedinca treba prilikomiznoenja pripovetke odbaciti kao neto to predstavljasamo lino truanje.5 Pa ipak, Afanasjev je u vie slua-jeva vetaki konstruisao jedan jedini tekst od nekolikovarijanata iste pripovetke. Prirodno, takav metod je kasnijeodbaen, i jo ezdesetih godina Hudjakov je izneo tezuda tekst narodnih pripovedaka mora ostati neprikosnoven.U isto vreme je P. Ribnikov, icoji je zapoeo nauno regis-trovanje ruskih epskih narodnih pesama (biljina), pozivaona izuavanje svega to karakterie i pokazuje pripoveda-a i daje svoje obeleje ne samo narodu nego i pojedincu.

Ve u prikazu prvih Afanasjevljevih pripovedaka vodeikritiar, N. Dobroljubov, preporuio je skupljaima narodnepoezije da ne ograniavaju ubudue svoj zadatak na prostotekstualno beleenje jedne prie ili pesme, nego da u pot-punosti izloe drutvene i psiholoke okolnosti u kojimasu uli pesmu ili pripovetku pre svega da zapaze stavpripovedaa prema pripoveci i reakciju slualaca.6

Ovi piincipi naili su na jo dosledniju piimenu u deli-ma luskih skupljaa i izuavalaca pripovedaka i biljma.Usredsreivanje panje na pripovedae i sluaoce postalaje glavna biiga ruskih folkloiista.7 Zabeleeni tekst je poka-zivao tendenciju da od obinog laboratorijskog preparata

5 A. Pypin, Russkie narodnye skazki, Oteestvennye zapiski, 1856. Sovremennik, LXXI (1858).' B. Sokolov, Skaziteh (Moskva, 1924); M. Azadovsky, Eine sibirische

Marchenerzahlerin, Folklore Fellovfs Communications, No. 68 (Helsinki, 1926); E.Gofman, K voprosu ob individual'nom stile skazonika, Xudoestvennij fol klor,i VV (1929).

40 LINGVISTIKA I POETIKA

postane iv organizam. Dananja stenografisana ili natiaku snimljena narodna pria, sa detaljnim podacima ookolnostima pod kojim je zabeleena i briljivo datombiografijom pripovedaa, ili ak i dalja etapa, oliena uozvuenoj filmskoj reprodukciji sve su to oiglednobriljantna tehnika dostignua u poreenju sa Afanasjev-ljevim tekstovima. Ali moda je ba onaj primitivni me-tod u stvari omoguio prireivau Ruskih narodnih pri-povedaka, koji je prikupljao svoje prie sa svih strana, daobavi ovako izvanredno i zamaan i neophodan zadatak da izloi repertoar ruskih pripovedaka u svom njego-vom mnogostrukom bogatstvu.

Istina je da je dalji razvoj istraivakog rada u Rusijidoneo mnogo bitnih promena u odnosu na prvobitan Afa-nasjevljev metod, da je taj noviji istraivaki rad postao uizvesnom smislu antiteza i tom prvobitnom metodu i roman-tinim teorijama o jeziku i narodnim umotvorinama koje suinspirisale Afanasjeva. Ali da li bi se ova antiteza smelastaviti nasuprot pomenutoj tezi s uverenjem da je ovoozbiljna nauna koncepcija, a ono zastarela zabluda? Niu kom sluaju, jer ovde je potrebna jedna kreativnasinteza teze i antiteze.

Afanasjev i njegovi uitelji precenili su genetiku ori-ginalnost folklornih tvorevina i prevideli stalno meusobnoproimanje pisane i usmene knjievnosti. Suprotno njima,docniji protivnici ovog romantinog gledita precenili suznaaj takvih genetikih veza i nisu opazili funkcionalnerazlike izmeu folklora i lepe knjievnosti; oni nisu uzeli uobzir autonomnu strukturu oba ova domena. Zaokupljeniproblemom individualnih odlika u repertoaru jednog pri-povedaa, neki istaknuti ruski folkloristi iz nedavne pro-losti (kao npr. Boris i Jurij Sokolov) otili su tako dalekoda su varijantu iste prie smatrali individualnim knjiev-nim delom.8 Meutim, raanje i ivot folklora upravljaju sepo drukijim zakonima od onih po kojima se upravljajuraanje i ivot jednog knjievnog dela.9

B. Sokolov, Russkijfol'klor, III (Moskva, 19291930); Ju. Sokolov, Fol'-kloristika 1 Uteraturovedeme, Pamjati P. JV. Sakulma (Moskva, 1931), I Russkij fol'klor,Moskva, 1938 (detaijan pregled ruskog lstraivakog rada na folkloru).

9 P. Bogatyrev I R. Jakobson, Die Folklore als besondere Form des Schaffensonum nalalicium Schrijnen (Nijmegen-Utrecht, 1929). V. Selected Wntmgst IV.

O RUSKIM BAJKAMA 4 1

Srednjovekovni autor izmisli i napie pripovetku:jedno knjievno delo je roeno, bez obzira na to kako ebiti primljeno. Moe biti da e ga zajednica osuditi, i tekposle nekoliko generacija i vekova potomci e naii na ru-kopis, prihvatiti ga i imitirati. Ili e se moda zajednica slo-iti sa nekim elementima prie, a odbaciti ostalo. Meutim,ako autor izmisli jednu pripovetku i pone da je pria zajed-nici, to je zaetak jednog usmenog umetnikog dela; aliulazak toga dela u folklorni repertoar zavisi iskljuivo odtoga da li e ga zajednica prihvatiti ili ne. Samo ono delokoje dobije saglasnost kolektivnog tela, i od tog delasamo onaj deo koji odobri kolektivna cenzura, postaje za-ista sastavni elemenat folklornog blaga. Pisac moe stvaratiuprkos svojoj sredini, ali je analogna pojava u folkloruiskljuena.

Ako je Afanasjev od romantiara prihvatio tezu da jenarodna pripovetka produkt kolektivnog stvaranja, mimoramo sada, uprkos upornih napada koje doivljava ova-kvo vaskrsavanje praznoverja, priznati da folklor kao ijezik zbilja pretpostavlja kolektivno stvaianje, ali da na tokolektivno stvaranje ne treba naivno gledati kao na nekuvrstu horske predstave. Naunici romantiarske kole na-pravili su zbilja greku, ali ne zato to su tvrdili da ovakvostvaranje postepeno odumire i da stoga istorija jezika ifolklor predstavljaju proces stalne dekadencije i 'dezin-tegracije. Treba ba naroito istai: i savremena naiodnapripovetka, nita manje od svog starog prototipa, pred-stavlja kolektivnu drutvenu vrednost.

Iskustvo moderne lingvistike pokazuje da jeziki uzorcipokazuju doslednu pravilnost. Jezici celog sveta pokazujumali broj i relativnu jednostavnost srukturalnih tipova,a u osnovi svih tih tipova lee univerzalni zakoni. Shematskii ponovljivi karakter lingvistikih uzoraka nalazi svoje obja-njenje pre svega u injenici da je jezik tipino kolektivnasvojina. Slini fenomeni shematizacije i ponovljivosti ustrukturi narodnih pripovedaka irom sveta dugo su zau-avali istraivae i izazivali njihovo interesovanje.

U folkloru kao i u jeziku samo se jedan deo slinostimoe objasniti na bazi zajednikog naslea ili iienja (migra-torne fabule). A poto je sluajnost u drugim podudarnos-

4 2 LINGVISTIKA I POETIKA

tima nemogua, imperativno se postavlja pitanje struk-turalnih zakona ije dejstvo uslovljava sve te upadljivesluajnosti, a naioito pojavu fabula koje se ponavljajuu priama, mada su nezavisno nastale jedne od drugih.

Izvanredne studije sovjetskih folklorista V. Proppa iA. Nikiforova o morfologiji ruske narodne prie pribliilesu se reenju ovog problema.io Obojica naunika zasnivajusvoju klasifikaciju i analizu fabula u priama na funkcijidramatis personae. Pod pojmom funkcije oni podrazumevajuradnju definisanu sa stanovita njenog znaenja za fabulu.

Ispitivanje bajki posredstvom Afanasjevljeve zbirke'do-velo je Proppa do nekih sugestivnih zakljuaka. Koji su stalnii postojani elementi prie? Funkcije dramatis personae. Ire-levantno je ko ih i kako ih izvodi. Ove funkcije ine glavnekomponente pripovetke. Broj funkcija koje se javljaju ubajkama vrlo je ogranien. Izvesni zakoni ograniavaju ireguliu uzajamne veze i vremenske sekvence tih funkcija.I, najzad, evo njegovog zanimljivog zakljuka: Sve bajke sujednoobrazne po svojoj strukturi.

Objanjenje koje smo pokuali da razvijemo u vezi saodgovarajuim lingvistikim fenomenima namee se istotako i za uzorke pripovedaka. Narodna pripovetka je tipinokolektivna svojina. Socijalizovani delovi mentalne kulture,kao to su npr. jezik ili narodna pripovetka, podleu stro-im i uniformnijim zakonima nego oblasti u kojima preo-vlauje individualno stvaralatvo.

Prirodno, u kompoziciji narodne pripovetke postoje,pored konstantnih elemenata, i oni varijabilni koje pripo-veda moe slobodno da menja; ali se te varijacije ne smejupreceniti.

Afanasjev je izbegao opasnost da ne zapazi samu pri-u iza njenih varijanti. Odraz pripovedaeve linosti upripoveci je neosporno zanimljiv problem, ali poto pofolklornoj hijerarhiji pria dolazi pre pripovedaa, ovde jepotrebno biti dvostruko oprezan.

Zanimanje, lina interesovanja i sklonosti pripovedaaprirodno dolaze do izraaja u distribuciji istaknutih mesta,

10 A Nikiforov, K voprosu o morfologieskom izuenii narodnoj skazki,Sbornik Otd. ms.jaz. i slov. Akademii Nauk, CI (1928); V. Propp, Morfologija skazkl(Lenjingrad, 1928), i Transformacu volebnih skazok, Poetika, IV (1928).

O RUSKIM BAJKAMA 43

u izbom nomenklature i atributa za dramatis personae.Pripoveda, recimo, koji je po zanimanju potar umee sva-kako da veto smisli kako zmaj sa dvanaest glava aljekralju pretee pismo, prvo potom, a zatim telegrafski. Alipokuaji biografske interpretacije, kada se primene na poe-tiku pripovedaka, postaju neubedljivi. Deava se da senzi-tivan ovek voli da pria sentimentalne prie; ali obrnutoje takoe moguno, naime, upadljiv antibiografizam. Udistriktu Vereja, u Moskovskoj oblasti, upoznao sam jednogpripovedaa uvenog u itavoj okolini, koji je po zanimanjubio ulini ista, a po prirodi psova i kavgadija: njegovepripovetke, meutim, uvek su bile pune edne sentimentalno-sti i visokoparnih izraza.

Braa Sokolov primeuju da meu pripovedaima posto-je sanjalice i zanesenjaci kojima su bajke postale opsesija, a-ljivine koji se opredeljuju za prie anegdotskog karakterai razni drugi psiholoki tipovi; po njima se mentalitet jed-nog datog pripovedaa ispoljava i u selekciji njegovog re-pertoara i u nainu pripovedanja. Meutim, pitanje se morapostaviti u suprotnom smislu. U tradiciji pripovedaka pos-toje razliiti jasno odreeni anrovi bajke, anegdote,itd. i po jedan omiljen nain pripovedanja tradicionalnoodgovara svakom ovom tipu. Iz ovog inventara pripovedaoigledno odabira one delove koji najvie odgovaraju nje-govim linim sklonostima i profesionalnim interesima. Alimi ne smemo izgubiti iz vida injenicu da on preuzima nasebe jednu od uloga koje odranije postoje u folklornoj riz-nici konvencionalnih maski, dok u pisanoj knjievnosti kre-ativna linost moe izgraditi potpuno novu ulogu.

Za Afanasjeva pripoveda je bio manje vaan od pri-povetke i to je sasvim prirodno: osnovni problem morao sepostaviti, pa je i bio postavljen, pre sporednih problema.Isti osnovni red zadataka namee se i itaocu koji tei da seupozna sa svetom ruskih pripovedaka. Preko Afanasjevljevezbirke on e upoznati rusku pripovetku u njenim najraz-liitijim i najupeatljivijim vidovima.11

1 1 Jedna odlina antologija ruskih pripovedaka iz raznib zbirki je antologijaM. Azadovskog, Russkaja skazka, (Lenjingrad, 19311932).

44 LINGVISTIKA I POETIKA

2. NJIHOVE KARAKTERISTlCNE ODLIKE

Usmena je poezija, ponavljamo, vekovima bila jedinaverbalna umetnost koja je u staroj Rusiji sluila za razonodusvetovnjacima. U toku tog perioda ona je imala vremenada se duboko ukoreni u ruski ivot. Nije li upravo to glavnatajna velike vitalnosti ruskog folklora i posebno narodnepripovetke?

Meu folkloristima je dugo vremena vladalo uverenjeda je usmena tradicija najbogatija u najzabaenijim kra-jevima Rusije. Ova daleka podruja privlaila su panjuistraivaa, tako da je etnografima tajga iz oblasti Arhan-gelska bila bolje poznata od narodnih umotvorina kojesu im' bile na domaku ruke, u selima blizu Moskve. Uoirevolucije grupa mladih terenskih radnika ispitivala jetakva sela, tako da je postalo oigledno da je na sat-dvaeleznicom od grada, u neposrednoj blizini fabrika, jo uvekpostojalo obilje folklora, naroito pripovedaka.

Sve do revolucije pripovetka je nastavila da intenzivnoivi meu seljacima, siromanim i bogatim, meu gove-darima, lovcima, ribarima, radnicima i zanatlijama, voj-nicima i koijaima, torbarima, krmarima, vagabundima,prosjacima i lopovima, laarima na Volgi, starim ljudima,enama i decom.12 Intenzivno prikupljanje materijala danasu Sovjetskom Savezu ukazuje na to da se procvat usmenenarodne knjievnosti kod Rusa ne smanjuje.13 Od jedne jedineosobe, stare i nepismene, ali retko darovite seljanke Kupri-janixa, u oblasti Voronjea, nedavno je zabeleeno vie od

1 2 Najznaajnije zbirke narodnih pripovedaka koje su zabeleene u Rusiji prerevolucije: D. Sadovnikov, Skazki ipredanija Samarskogo kraja (St. Petersburg, 1884);V. Dobrovol'skij, Smolenskij itnografieskij sbornik, 2 sveske (18911903); N. On-ukov, Seiernye skazki (St. Petersburg, 1909); D. Zelenin, Velikorusskie skazki Perm-skoj gubernii (St. Petersburg, 1914); Velikorusskie skazki Vjatskoj gubermi (St. Pe-tersburg, 1915); B. i Ju. Sokolov, Skazki i pesni Belozerskogo kraja (Moskva, 1915);A. Smirnov, Sbornik velikorusskih skazok arhiva Russkogo geografieskogo obestva,III (St. Petersburg, 1917). Najdetaljnija istorija skupljanja i ispitivanja ruskih pri-povedaka do prvog svetskog rata je istorija S. Savenka, Russkaja naronaja skazka(Kijev, 1914).

1 3 Najznaajnije zbirke ruskih pripovedaka koje su nainjene posle revolucije:M. Serova, Novogorodskie skazki (Lenjingrad, 1924); M. Azadovskij, Skazki iz raznyhmesl Sibiri (Irkutsk, 1928); Verxnelenskie skazki (Irkutsk, 1938); Skazki Magaja (Le-njingrad, 1940); O. Ozarovskaja, Pjatireje (Lenjingrad, 1931); I. Karnauxova, Skazkii predanija Severnogo kraja (Moskva, 1934); V. Sidel'nikov i V. Krupjanskaja, Volskijfoi'klor (Moskva, 1937); T. Akimova i P. Stepanov, Skazki Saratovskoj oblasti (Sara-tov, 1937); A. Neaev, Belomorskie skazki, rasskazannye M. M. Korguevim (Lenjin-gra, 1938); M. Krasnoenova, Skazki Krasnojarskogo kraja (Lenjingrad, 1938).

O RUSKIM BAJKAMA 45

sto dvadeset pripovedaka.14 Pripovetke ne izumiru ni u kol-hozima, ni u radnikim naseljima, ni u Crvenoj armiji.

Jedan istaknuti strunjak, Jurij Sokolov, daje ovakavbilans u udbeniku Ruski folklor (1938): U glavnim tam-panim zbirkama postoji vie od tri hiljade ruskih pripove-daka; isto toliko rasuto ih je po raznim drugorazrednimpublikacijama. Skoro isti broj pripovedaka, ako ne i vei,nalazi se u jo neobjavljenim rukopisima. Ukrajinske ibeloruske pripovetke koje su sauvane po knjigama i ru-kopisima jedva da ustupaju po broju ruskim pripovet-kama.

Zahvaljujui izuzetnom, povlaenom poloaju koji jeusmena poezija vekovima zauzimala u svim slojevima rus-kog drutva, nije samo rastao njen kvantitet nego se pobolj-avao i njen kvalitet. Izuavaoci su zapazili upadljive trago-ve profesionalizma u formalnoj doteranosti ruskih pripove-daka.1 5 Pripovedaku umetnost negovali su i prenosili sgeneracije na generaciju ruski putujui pevai (skomoroxi).Majstori u pripovedanju pripovedaka i danas se visokocene na selima. Na primer, u sibirskim zajednicama (arteli)drvosea, ribara i lovaca ima vetih pripovedaa specijalnonajmljenih da zabavljaju ljude za vreme rada i u slobodnomvremenu.

Pesma je lepa po svojoj harmoniji, a pripovetka posvojoj narativnoj kompoziciji, kae jedna ruska narodnaposlovica.16 A o tome koliko je omiljena ova vetina, svedo-i jedna druga uzreica: Narativna kompozicija je bolja odpesme.17

Najbolji poznavalac pripovedaka svih slovenskih narodai njihovih suseda, uveni eki istraiva J. Polivka, u svo-joj sintetinoj studiji o pripovetkama Istonih Slovena, do-lazi do zakljuka da, po neobinosti svoje ritualizovaneforme i po bogatstvu narativnog stila, pripovetka IstonihSlovena zauzima sasvim izuzetno mesto: u tom pogledu

K N. Grinkova, Skazki Kuprijanixi, Xudoestvennyj fol'klor, I, 1926; I. Plo-tnikov, Skazki Kuprijanixi (Voronje, 1937).

1 5 N. Brodskij, Sledy professional'nyx skazonikov v russkix skazkax, Etno-grafieskoe obozrenie, 1904; R. Volkov, Skazka (Ode

46 LINGVISTIKA I POETIKA

ona nema takmaca kod susednih naroda ni meu Zapad-nim ni Junim Slovenima, niti u germanskim i romanskimzemljama, ni na Orijentu. Prema Polivkinim zapaanjima,ove se odlike ispoljavaju sa vie ivosti i obilja u ruskoj(velikoruskoj) prii nego u beloruskoj ili ukrajinskoj. A nazapadnoj periferiji ukrajinskog podruja one skoro sasvimiezavaju.

U ruskim pripovetkama naroito se neguju uvodne izavrne formule. Uvodne formule se esto razvijaju u a-ljive preludije, s ciljem da usredsrede i pripreme panjupublike. One se upadljivo razlikuju od onoga to treba dadoe, jer to je razmetanje reima (priskazka), ale radi;prava pria (skazka) jo nije poela. Uvod jedne bajkemoe unapred preneti sluaoca u neku kraljevinu, u nekuzemlju, daleko preko tri puta po devet zemalja. Ili moeparodirati ovu dobro poznatu formulu i aljivo lokalizovatifantastinu radnju u poznatu rusku sredinu. U nekom kra-ljevstvu, u nekoj zemlji, naime u zemlji u kojoj mi ivimo^iveo je jednom jedan car, Mirotvorac (mirotvorec zva-nini epitet Aleksandra III), a posle njega Vinoprodavac(vinopolec Nikola II, koji je zaveo dravni monopol navotku) tako poinje jedna ivopisna bajka koju nam je1916. godine ispriao jedan ivahan pripoveda iz Dmitrov-skog okruga, u Moskovskoj oblasti.

Zakljuak koji na zabavan nain razbija sveani tonbajke, vraa sluaoce u svakidanji ivot i, rimovanim br-bljanjem, skree panju sa prie na pripovedaa. Epilogjedne pripovetke koju su Sokolovi zabeleili od jednog odnajboljih pripovedaa u belomorskom kraju, u oblastiNovgoroda, glasi ovako:

Ni pivo da piju! Ni rakiju da peku!Oni su se venali i Ijubavi odali.Poeli su ivot i obogatili se.Otiao sam im u goste, lepo su me ugostili-Vino mi tee niz usta, a ni kap u usta!1^

Ne pivo pit' ne vino kurit'Povenali i it' pomali,Stali it' poivat' i dobra naivat'.Ja zaxodil v gosti, ugostili horo^o:Po gubam teklo, a v rot ne popalo.

O RUSKIM BAJKAMA 47

Drugim reima, edni pripoveda jo uvek oekuje osve-enje. Ponekad su aluzije jo providnije: To je kraj mojeprie, a sad ne bih mario da dobijem jednu au votke.

Za tradicionalno izdvajanje epiloga od utopijskog, sre-nog svretka bajke moe biti iskoriena i kakva savremenapolitika tema. Najistaknutiji savremeni strunjak za ruskenarodne pripovetke, M. Azadovski, navodi ovu zavrnuformulu: Tako su iveli i bogatili se svaki dan, dok Sov-jeti nisu doli na vlast.19

Formalna usavrenost istonoslovenskih pripovedaka(ruskih, beloruskih i ukrajinskih) nije ograniena na pre-ludije i epiloge, ve se skoro svaka radnja i svaka situacijaizraava mnogostrukim tipiziranim formulama i idiomima,kae Polivka. U ove svrhe ruska pripovetka uspeno isko-riava druge vrste folklora, naroito poslovice, zagonetkei bajalice.20

Ponekad pripovetke sadre i pesmice, ali znaajno jeda se junake epske pesme (byliny), mada pripadaju kate-goriji koja je najblia bajkama, otro razlikuju od njih popoetskom postupku. Tamo gde je tradicija ruskog junakogepa jo uvek iva, ova razlika u tipovima folklora se jouvek jasno osea, tako da pravi narodni peva, ukoliko se bavii prianjem pria, ima za takvu priliku sasvim druge temei drukija umetnika sredstva. Ali tamo gde nestaje epskatradicija, bajka preuzima od epske pesme mnoge uobiajeneformule, a ponekad i cele fabule. Najomiljeniji vladar uruskim junakim pesmama, veliki knez Vladimir koji jekrajem desetog veka pokrstio Rusiju, prelazi iz biljine ubajku. U njegovoj se pratnji nalazi najvei ruski junak izredova vitezova (bogatyr od persijske rei bagadur atleta,koja je uzajmljena preko tatarskog), Ilja Muromec, selja-ki sin, i jo jedan popularni jimak Aljoa, sin nekogsvetenika. Istorijski prototip Aljoe, Aleksandar Popovi,pominje se u Ruskom letopisu godine 1223. kao jedan odonih vitezova koje su Tatari ubili. Epska tradicija pripisujeAljoi pobedu nad zmajem Tugarinom (poetski odraz po-lockog glavara Tugor-Kana), a bajka prepriava ovu povest.

19 M. Azadovskij, Literatura i fol'klor (Moskva, 1938).2 0 E. Eleonskaja, Nekotorye zameanija o roli zagadki v skazke, tnografi-

eskoe obozrenie (1907); Nekotorye zameanija po povodu sloenija skazok, ibid.(1912).

48 LINGVISTIKA 1 POETIKA

Ako su ruske bajke upeatljive zbog svoje fantastineornamentike i ceremonijalnog stila, drugi oblici narativneumetnosti basne, kratke prie, anegdote preteno sezasnivaju na dijalogu. Brzi dijalog kratkih pria i anegdotaotro se razlikuje od sredstava za usporavanje koja seprimenjuju u bajkama. Lowis von Menar ukazuje na to dase u zbijenom i bogatom dijalogu ispoljava jedna od naj-karakteristinijih crta ruskog narativnog folklora.21 Umet-niki znaaj dijaloga jasno oseaju i sami pripovedai.Jedan osamdesetogodinji pripoveda iz Sibira uveravao jeAzadovskog da je u pripoveci najvaniji i najtei razgovor:Ako je tu jedna jedina re pogrena, nita nee dobro is-pasti. Tu sve mora da se radi brzo. Dijalog se u pripove-danju lake menja u scensku igru. Ovde se pripovetka, posvojoj tehnici, u velikoj meri granii sa narodnom dramom.

Takve vrste pripovedaka kao to su kratke prie i aneg-dote pokazuju tendenciju da postanu deo stvarnog dijaloga.Jedan odlian i vanredno iskusan pripoveda iz Verejskogokruga, pravi majstor anegdote, nije mogao da zaponepriu bez nekog podsticaja sa strane. Ali kada, govoriomi je, uem u neku krmu u kojoj se ljudi raspravljaju ineko vikne: Ima Boga!, a ja njemu: Lae, kukin sine onda mu priam priu da to dokaem, sve dok muici nekau: Ima pravo. Nema boga. Ali ja opet moram da ras-palim: Glupost! I onda im priam priu o Bogu. Ja umemda priam prie samo da bi terao inat ljudima (vpereku).

Prie koje imaju karakter anegdota lako dobijaju oblikstiha, koji se, meutim, u bajkama javlja samo u preludijimai epilozima. Ovaj usmeni slobodni stih, koji se zasniva nakolokvijalnom tonu i koji je ukraen kominim, upadlji-vim rimama, srodan je sa slobodnim metrom lakrdijakihi svadbenih beseda. Veti pripovedai imaju tako obilnuzalihu rima i sintaksikih kliea da su esto u stanju da takvegovorne stihove improvizuju na bilo koju temu, kao toiskusne naricaljke mogu da improvizuju duge tubalice urecitativnom stihu.

Do koje je mere repertoar fabula u ruskim pripovetka-. ma originalan? Jedan lenjingradski naunik, Andrejev, po-

2 1 Lovvis von Menar, Russische Volksmarchen (Jena, 1914); M. Gabel', Dialogv skazke (Harkov, 1929).

O RUSKIM BAIKAMA 49

kuao je da nae odgovor na ovo pitanje. On se drao sis-tema katalogiziranja pripovedaka koji je primenjivao AnttiAarne i tako dopunio Aarneov indeks evropskih pria inven-tarom ruskih fabula.22 Statistika analiza svih tih podataka2 3

ukazuje na to da fabule koje su zajednike ruskim i za-padnoevropskim priama predstavljaju oko treinu itavogindeksa; jednu treinu otprilike sainjavaju specifino rus-ke fabule koje se ne javljaju u zapadnoj Evropi; opet pri-blino jedna treina postoji u zapadnom repertoaru, ali sene pojavljuje u ruskim pripovetkama.

I pored sve popularnosti bajki u Rusiji, broj njihovihfabula je relativno mali. On obuhvata ne vie od jedne petineitavog inventara fabula ruskih pria, a broj ruskih fabulakoje su nepoznate zapadnim bajkama veoma je ogranien.Originalnost ruske bajke nije u njenoj fabuli, ve, kao to jeranije pomenuto, u njenim stilskim osobenostima. Joogranienije su fabule ruskih basni. One predstavljaju samojednu desetinu celokupnog broja fabula svojstvenih ruskimpriama. Veina zapadnoevropskih basni nepoznate su u Ru-siji, i ispitivai vezuju ovu injenicu za odsustvo razvije-nog epa o ivotinjama u srednjovekovnoj Rusiji. Ruskebasne su obino kratke i dramatine, one se priaju deci,a i deca ih esto priaju.24

Vei deo ruskog inventara fabula (vie od ezdeset odsto) odnosi se na kratke prie i anegdote, od kojih je veinanepoznata zapadnoevropskom svetu. Sredina koja se prika-zuje u ovim priama drutveno je nia od one u bajkama.U bajkama se ovek iz naroda suoava sa dvorskom sre-dinom visokih titula i visokih poloaja; u kratkim priamai anegdotama, naprotiv, sredina je narodska, pa su ak igovor i ponaanje kraljeva njoj prilagoeni. Azadovski na-vodi jedan karakteristian primer: Zna li, dragi, ta mi jepalo na pamet? kae carica svome muu. Zato mi moramoda troimo novac u jednom stranom hotelu? Bilo bi boljeda otvorimo svoj sopstveni.

2 2 A. Aarne i S. T h o m p s o n , The Types of the Folk-Tale, Folklore Fe!lowsCommuntcations, N o . 74 (1928); N . Andreev, Ukazatet' skazonyx sjuetov po sistemeAarne (Lenjingrad, 1929).

2 3 N. Andreev, K obzoru russkih skazonyh sjuetdv, Xudoestvenyj foVklorI I I I I (Moskva, 1927)

2 4 L. Kolmaevskij, ivotnvj ipos na zapade i u slavjan (Kazan, 1882); V. Bob-rov, Russkie narodnye skazki o iiotnyh (Varava, 1908); A. Nikiforov, Narodnaja det-skaja skazka drainat ieskogo a n r a ,Skazonaja komissija v 1927 g. (Lenjiagra, 1928).

50 LINGVISTIKA I POETIKA

Bilo bi vrlo interesantno ispitati fabule koje su raspro-stranjene u ruskim narodnim pripovetkama, a koje su ne-poznate u zapadnoj Evropi, i obrnuto. Da li e se podjed-nako na obema stranama pronai koja karakteristina za-jednika crta? U kojoj meri selekcija fabula i motiva, anaroito izbor omiljenih motiva i fabula, moe da osvetliideologiju izvesne etnike sredine?

Collins je pripovetku o Ivanu Groznom, koju smo ovdepominjali, zapisao zato to je skupljao istorijski materijalo ovom uvenom caru. Ali da li se ova pripovetka moeiskoristiti kao istorijski izvor? Kao to je pokazao Vese-lovski, ista je fabula primenjena na imperatora Hadrijana,na Tamerlana, na vojvodu Otona i na Valentajna. Ona sejavlja i u Talmudu i u turskoj narodnoj knjizi DoivljajiNasr-Eddina, kao i u srednjovekovnoj italijanskoj zbircikratkih pria.25 Uloga gospodina koji je bezuspeno poku-ao da imitira dobrog, potenog opanara, formalno jeslina funkciji brojnih budala i zavidljivaca u internacional-nim narodnim anegdotama. Pa ipak, primena ove migra-torne fabule na Ivana Groznog daleko je od toga da budesluajna. Ona pokazuje kako je u narodnom seanju ou-van ovaj car i njegov stav prema obinim ljudima i otme-nom svetu. I opanke (lapti) su takoe karakteristine zarusku pripovetku. One su ovde simbol siromatva, i nji-hovo poreenje sa linou cara je tradicionalno. Ilustra-cije radi, evo rimovane anegdote o Petru Velikom (koju samvie puta imao prilike da zabeleim u Moskovskoj oblasti):

Petar Prvi ispleo je opankei prokleo ih;

' Opanke plesti, rekao je,znai jesti jednom na dan,ali opravljati iznoene opanke,znai ne jesti uopte.I odbacio je ilo.26

2 5 A. Veselovskij, Skazki ob Ivane Groznom, Sobrame somenij, XVI(Lenjingrad, 1938).

" Petr Pervyj lapti plel,da ih 2a to i proklel.I skazal: Lapti plest' odnova na den' est',a starye kovyrjat':ni odnova ne veljat'!I koedyk zabrosil.

O RUSKIM BAJKAMA 51

Pripovetka je izmiljotina; pesma je istinita, kazuje jednaruska poslovica.27 ak se i praznoverica ispoljena u pripo-vetkama potpuno razlikuje od onog to je tipino ruskonarodno verovanje. Tamo su nepoznati Besmrtni Koej,Baba Jaga, Morski kralj, ar ptica i druge fantastine figurekoje se inae pojavljuju u domaim bajkama. Ovaj je fan-tastini panteon jo uvek u mnogom pogledu zagonetan.Kasniji kritiari su odbacili suvie uproenu romantinuinterpretaciju po kojoj su natprirodna stvorenja u naro-dnim priama ostaci preistorijskih mitova o prirodnimsilama, ali pitanje geneze ruskog sveta magije i njegovih prvo-bitnih posebnih crta jo uvek nije dovoljno osvetljeno. Me-u ovim mitskim imenima nalaze se i oblici opteslovenskogporekla i turske pozajmice. Tako, na primer, Baba Jaga za-jedno sa poljskim jqdza baba i jednim takvim ekim ekvi-valentom kao to je jezinka, kao i stara crkvenoslovenskare jgdza i stara srpska rejeza'(u znaenju bolest, mora)potiu od praslovenskog oblika enga, koji je srodan, naprimer, sa staroengleskom rei inca (kivnost, svaa). Sdruge strane, ime okovanog i zatoenog deraona Koejaoznaava u staroruskom, kao i u svom turskom prototipukoi, prosto zatoenika. Meusobne veze i borbe stareRusije sa nomadskim turskim plemenima ostavile su u nas-lee ruskim pripovetkaraa uglavnom mnogo linih imenai atributa.

Bajka je, u stvari, drutvena utopija. Prema defini-ciji Borisa Sokolova, to je vrsta sanjarije koja dolazi kaokompenzacija za stvarnost. To je san o pobedi nad pri-rodom o svetu magije gde po tukinoj zapovesti, namoju molbu, sva vedra idu uz brdo sama od sebe, sekiresame cepaju drvo, neupregnute anke klize u umu, i drvona vatri samo se u pei arka. To je san o trijumfu bednih,0 metamorfozi seljaka u caia. Stoga tehniki i drutveninapredak lako donosi prii nove atribute. U najnovijim pri-ama nalazimo avion sa polugama da ga upravljaju desno1 levo, umesto drvenog orla na kojem je junak ranije puto-vao. I biografija cara koga je junak svrgnuo s prestolaobogaena je nedavno jednim zanirrdpjm detaljem. Pro-

2 7 Skazka skladka, pesnja bil.

52 LINGVISTIKA I POETIKA

gnani monarh jadikuje: Nekad sam bio car; sada sam postaonajnii piljar. Od njega trae da se legitimie, ali car nijeimao pri sebi nikakvih isprava.28

Nije slucajno to se u eposi u kojoj se briu graniceizmeu utopije i stvarnosti sve otrije postavlja pitanjeideologije narodnih pripovedaka. Epoha revolucionarnihbura nadahnula je jednog od najimaginativnijih ruskih pes-nika, Velimira Hlebnjikova, da ponovo ispita tradicionalnepesnike slike narodnih pripovedaka. Ruskoj bajci poznat jemagini ilim po imenu Samoleta (samolet) i magini stol-njak koji se sam postavlja da bi nahranio junaka i koji sezove Samosnabdevaica (samobranka). Ime samolet usvojioje savremeni ruski jezik za avion. Samoleta, pie Hleb-njikov u jednoj pesmi, hoda po nebu. Ali gde je Samo-snabdevaica ena Samoletaa? Da se nije zadralazbog nekog udesa ili je uhapena? Ja verujem bajkama.One su bile samo bajke, ali e postati istina. Za vremeistog graanskog rata Lenjin je bio fasciniran ruskimnarodnim pripovetkama, pa je primetio da bi se, kadabi se samo one ispitivale sa socioloko-politikog sta-novita, na osnovu tog materijala mogle napisati divnestudije o nadama i enjama naeg naroda. U isto vre-me, jedan pripadnik suprotnog tabora, filozof i esejistEvgenij Trubecki, razmiljajui o Afanasjevljevim pripo-vetkama, pokuao je da tano definie ove tenje u jed-noj studiji o drugom carstvu i onima koji ga trae uruskoj narodnoj prii.29 U ovim strasnim traganjima autorje zapazio jednu upadljivu crtu ruske bajke. Prognanicipolaze na svoj put u drugo carstvo da trae bolje mestoi laki hleb. Da bi postigao svoj cilj dobri ovek morada ovlada nekom lukavtinom ili, moda, krene kudga oi vode. I junak izjavljuje: Ti u ne znam kud; do-neu sa sobom ne znam ni sam ta. On veruje: Dondeima tri godine krivim putem, ili tri asa pravim alinema druma. Ali mata, svemona kao san, ini da put ipakbiva obavljen: Bilo da mu je put bio dug ili kratak, on jestigao. Pripovetka slika ovo drugo carstvo u krajnje

28 M. Schlauch, Fotklore in the Soviet Union, Saence an Society, VIII (1944).2 9 E. Trubeckoj, Inoe carstvo ego lskatek v russko narodno skazke

Rmskaja mysV (Prag, 1923).

O RUSKIM BAJKAMA 53

zemaljskim tonovima. Vrata raja se otvaraju i kako jeuredna ta soba! Velika i ista. Postelja je iroka, a jastuciod perja.

U ruskoj tradiciji postoji jedna veoma karakteristinapria o seljaku koji uspeva da se popne na nebo, gde nalazi:usred jedne lepe kue pe; u pei pee se jedna guska,jedno prase i pite, pite, pite! . . . Jednom rei tamo imasvega to ti srce zaeli. Istina je da se seljakova ekspedicijazavrava time to on pada u glib alostan povratak ubednu stvarnost, kao to podrugljivo istie E. Trubecki.Ali rimovani epilog ove pripovetke daleko bolje shvatafunkciju varljivog sna;

Nlje to udo nad udima,to je muik spao s nebesa,Ve je udo nad udtma toto se on tamo popeo.30

Ne to udoi z udes,to muik upal s nebes,a to udo IZ udes,kak tuda on vlez.

MARGINALIJE UZ PROZUPESNIKA PASTERNAKA*

1Klasifikacije koje se primenjuju u kolskim udbeni-

cima veoma su jednostavne; svaki se tekst bez ostatka svr-stava u jednu od dveju moguih grupa: prozu ili poeziju.Meutim, razlika izmeu proze jednog pesnika i prozejednog proznog pisca, odnosno izmeu pesama jednogproznog pisca i pesama jednog pesnika nesumnjivo jeuoljiva. Lako se prepoznaje branin koji koraa krozravnicu; ne nalazei sebi potrebnog oslonca, on se spo-

t tie o ravnu povrinu. Njegov hod je ili dirljivo bespo-moan ili naglaeno vetaki, Ma kakav taj hod bio, tonije njegov uroeni hod; on suvie lii na korake za igru,napor je oigledan. Mi po pravilu jasno razlikujemo na-knadno naueni (drugi) od maternjeg (prvog) jezika, akiako je taj drugi jezik odlino savladan (mada se, na-ravno, ne moe porei da postoje primeri prave, apsolutnedvojezinosti). Dok itamo prozu Pukina ili Mache, Ljer-montova ili Hajnea, Pasternaka ili Malarmea, mi se ne-hotice udimo kako ovi umetnici dobro vladaju sredstvimadrugog jezika; istovremeno, meulim, sluamo izvestankarakteristian prizvuk u tonu izlaganja i unutranjojjezikoj formi koji odaje velelepne izlete sa bregova poezijeu ravnice proze.

Ne poseduje samo proza koju pie pesnik neko svojenaroito obeleje; svojevrsne osobenosti pokazuje i svakaona proza koja nastaje u trenutku velikih pesnikih ostva-renja, tj. u doba kada su osnovne struje literarnih intereso-

* U onglnalu naslov glasi. Randbemerkungen zur Prosa dei ichters Pasternak'Objavljeno u: Slavische Rundschau, VII, 1935, Nr 6, str. 35737 4. --PreveoTomislav Beki,

MARGINALIJE UZ PROZU PESNIKA PASTERNAKA 55

vanja usmerene ka pesmama. Takva je proza po praviludrugaija od one koja cveta u literarnim epohama i u ok-viru kola koje su prvenstveno orije