filologija i lingvistika

ZBORNIKMATICE SRPSKE

ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

/1

NOVI SAD , 2 0 0 9/1

ZBORNIKMATICESRPSKEZAFILOLOGIJU

ILINGVISTIKU

Z BORNIK

MATICE SRPSKEZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

/1

MATICA SRPSKAODEQEWE ZA KWIEVNOST I JEZIK

ZBORNIKMATICE SRPSKE ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

MAT I CA SERB I CACLASSIS LITTERARUM

ARCHIVUM PHILOLOGICUM ET LINGUISTICUM

Pokrenut 1957. godineDo HH kwige (1983) izlazio pod nazivom Zbornik za filologiju i lingvistiku

Glavni urednici:Dr Milivoj Pavlovi (19571960), dr Rudolf Kolari (19611962),

akademik Pavle Ivi (19632000), akademik Aleksandar Mladenovi (2001)

/1

Urednitvo:Dr JASMINA GRKOVI-MEJXOR, dr DRAGA ZEC, dr MILKA IVI, dr JOVAN JERKOVI,

dr ALEKSANDAR MLADENOVI (glavni i odgovorni urednik), dr GERHARD NEVEKLOVSKI,

dr SLOBODAN PAVLOVI, dr DRAGOQUB PETROVI, dr MATO PIURICA,

dr MILORAD RADOVANOVI (sekretar), dr SVETLANA TOLSTOJ, dr ZUZANA TOPOLIWSKA

Collegium redactorum:Dr JASMINA GRKOVI-MEJDOR, Dr DRAGA ZEC, Dr MILKA IVI, Dr JOVAN JERKOVI,Dr ALEKSANDAR MLADENOVI, Dr GERHARD NEVEKLOVSKI, Dr SLOBODAN PAVLOVI,

Dr DRAGOLJUB PETROVI, Dr MATO PIURICA, Dr MILORAD RADOVANOVI,Dr SVETLANA TOLSTOJ, Dr ZUZANA TOPOLINJSKA

Glavni i odgovorni urednik:

Akademik ALEKSANDAR MLADENOVI

YU ISSN-0352-5724 | UDK 80/81(082)

Z B O R N I KMATICE SRPSKE

ZA FILOLOGIJU I LINGVISTIKU

/1

NOVI SAD2 0 0 9

SADRA J

L A NCI I R A S P R A V E

Re urednitva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

D r a g o q u b P e t r o v i , Pavle Ivi i srpska dijalektologija . . . . . . . 9

S l o b o d a n R e m e t i , Jue i danas uvek aktuelni Pavle Ivi . . . . . . 29

R a d a S t i j o v i , Znaaj Ivievih fonolokih prouavawa za tumaewe jedne mor-foloke pojave u srpskim dijalektima . . . . . . . . . . . . . . . . 41

A l e k s a n d a r M l a d e n o v i , Pavle Ivi kao istoriar srpskog jezika . . . 47

J a s m i n a G r k o v i - M e j x o r, Pavle Ivi kao osniva projekta Istorija srp-skog jezika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

J a s n a V l a j i - P o p o v i i M a r t a B j e l e t i , Pavle Ivi kao pokretasavremenih etimolokih istraivawa srpskog jezika . . . . . . . . . . 67

S . M . T o l s t a , Etimologi i semantieska tipologi: zabt i zapomnit . 77

A l e k s a n d r K i k l e v i , Opt klassifikacii funkci zka . . . . . . . 87

S l o b o d a n P a v l o v i , Osnove razvoja starosrpske hipotakse . . . . . . . 107

J a s m i n a N e d e q k o v i , Filoloke napomene o rukopisu Zemqoradnikog zakona(14201430) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123

A l e k s a n d a r M l a d e n o v i , Nekoliko dokumenata deanskog igumana Teofila(18231835) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129

S l o b o d a n R e m e t i , Bosanski srpski govori u svjetlu dijalekatske interfe-rencije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149

N a d a A r s e n i j e v i , Sintaksike uloge semantikog (dubinskog) objekta u srp-skom jeziku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179

V l a d i s l a v a R u i , Glagol tipa ekati kao upravni predikat . . . . . . 191

Q i q a n a N e d e q k o v, Stawe paradigmatskih akcenatskih alternacija kod ime-nica na -a u jugoistonoj Bakoj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

N e n a d K r s t i , O strukturi imenike sintagme u francuskom i srpskom jeziku . 215

G o r d a n a D i m k o v i - T e l e b a k o v i , Semantika obeleja glagola kreta-wa u oblasti saobraaja u engleskom i srpskom jeziku . . . . . . . . . . 235

K R I T I K E I P R I K A Z I

M i l o r a d R a d o v a n o v i , Pavle Ivi: Srpski dijalekti i wihova klasifi-kacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 253

M a r i n a K u r e e v i , Povodom nove kwige u okviru Celokupnih dela PavlaIvia u izdawu Izdavake kwiarnice Zorana Stojanovia . . . . . . . . 257

J a s m i n a G r k o v i - M e j x o r, Aleksandar Mladenovi, Istorija srpskog jezika.Odabrani radovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263

J a s m i n a G r k o v i - M e j x o r, The Romance Balkans. Collection of papers pre-sented at the international conference The Romance Balkans, 46 November 2006,edited by Biljana Sikimi, Tijana Ai . . . . . . . . . . . . . . . . . 268

S o f i j a M i l o r a d o v i , Mileta Bukumiri, Terminologija kue i pokustva usevernoj Metohiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272

Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku

Izdaje Matica srpska

Izlazi dvaput godiwe

Urednitvo i administracija: Novi Sad, Ulica Matice srpske 1

Telefon: 021/6622-726

e-mail: [email protected]

Redakcija /1 kw. Zbornika Matice srpske za filologiju i lingvistikuzakquena 3. novembra 2009.

Za izdavaa: dr Duan Nikoli

Struni saradnik Odeqewa: Julkica uki

Tehniki redaktor i lektor: dr Aleksandar Mladenovi

Korektor: Tatjana Pivniki-Drini

tampawe zavreno maja 2010.

Kompjuterski slog: Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad

tampa: IDEAL, Novi Sad

tampawe ove sveske Zbornika omoguilo jeMinistarstvo za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije

CIP Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

80/81(082)

ZBORNIK Matice srpske za filologiju i lingvi-stiku = Archivum philologicum et linguisticum / glavni iodgovorni urednik Aleksandar Mladenovi. 1984/1985,kw. 27/28 . Novi Sad : Matica srpska, Odeqewe zakwievnost i jezik, 1985. 24 cm

Nastavak publikacije: Zbornik za filologiju i lingvi-stiku

ISSN 0352-5724

COBISS.SR-ID 9630978

9 770352 572005

ISSN 0352-5724

Devetnaestog septembra 2009. godine navrilo se desetgodina od kada nas je zauvek napustio akademik Pavle Ivi.Otila je jedna nesvakidawa linost, naunik svetskog gla-sa, koji je svojim velikim delom obeleio drugu polovinu HHveka trajno zaduivi nauku o srpskom jeziku.

Urednitvo Zbornika Matice srpske za filologiju i ling-vistiku ovom kwigom obeleava seawe na akademika PavlaIvia, na jednog od osnivaa ovoga asopisa i na wegovog dugo-godiweg glavnog i odgovornog urednika.

L A N C I I R A S P R A V E

PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA

DRAGOQUB PETROVI

UDC 811.163.41'2881:929 Ivi P.

U ovom prilogu autor razmatra najvanije doprinose PavlaIvia poznavawu srpskih dijalekata i to od wegovog velikog stu-dentskog naunog poetka 1947. u istraivawu govora Biograia doposledwe sintetske rasprave o srpskim dijalektima i wihovoj kla-sifikaciji. Ivi je prvi put sistematizovao dotadawa znawa otokavskim dijalektima 1956, a dopunio ih i u mnogim pojedino-stima precizirao u kwizi na nemakom jeziku dve godine kasnije.Kquna je bila Ivieva uloga i u nekim kasnijim vanim otkrii-ma na prostoru srpskih dijalekata, takvima kao to je bila prefo-nologizacija kvantiteta u kvalitet u prizrensko-timokim govori-ma, uvawe nezamewenog jata (najpre u govorima Srba u dijaspori, azatim i na irokom prostoru severozapadne Srbije), postojawe neo-akuta u srediwem pojasu kosovsko-resavskog dijalekta. U svojoj po-sledwoj studiji Ivi je sintetizovao sva nova znawa o srpskim di-jalektima i naznaio pravce wihovih daqih istraivawa.

Kqune rei: Pavle Ivi, dijalektologija, srpski dijalekti,dijalekatska klasifikacija, dijalekatska diferencijacija, balkani-zirani / nebalkanizirani dijalekti.

U mnogostrukoj i izuzetno bogatoj naunoj delatnosti Pavla Iviarasprave o dijalektima zauzimaju, nesporno, najvie mesto. U istrai-vawe srpskih dijalekata Ivi se ukquio u vreme kada je ve uvelikobila zavrena Believa faza razvoja srpske dijalektoloke nauke i ka-da je veliku koliinu iwenica koje su se nakupile tokom Believeere" trebalo sistematizovati i sa nekih irih i optijih stanovitaosmotriti prirodu unutrawe diferencijacije srpske (i hrvatske) di-jalekatske oblasti. Ivi je to uinio ve 1956. godine prvim komplek-snim pregledom srpskih dijalekata [Ivi 1956], a dve godine kasnijeupotpunio ga i mnoge pojedinosti u wemu precizirao u pregledu srp-skih dijalekata na nemakom jeziku [Ivi 1958]. Treba, meutim, reida je Ivi, u glavnim linijama, nove metodoloke postupke u istrai-vawu dijalekata naznaio jo 1947. godine, i to u svom studentskom se-minarskom radu o govornim osobenostima grupe sela na jugozapadnoj pe-riferiji Beograda poznate pod imenom Biograii. Taj rad tampan je,u neizmewenom obliku, tri decenije kasnije i tada se moglo videti dasu u wemu naznaene praktino sve bitne metodoloke inovacije kojesu samo razraivane i usavravane u pomenutim kwigama [Ivi 1978].Tako je ta rasprava ostala kao jedinstven dokument o poecima dana-

we faze razvoja srpske dijalektologije one koju je svojim svekoli-kim delom obeleio upravo Pavle Ivi.

Kada tako govorim, imam na umu iwenicu da je drugu fazu togarazvoja obeleio sam Beli, iako se intenzivno bavio istraivawemdijalekata tek neto vie od desetak godina, tj. negde do poetka Prvo-ga svetskog rata (kasnije je on te studije vrlo paqivo pratio, ocewi-vao i sistematski usmeravao) [Beli 1999; 2000]. Ivi se, naime, poja-vio u nauci o srpsko(hrvatsko)m jeziku u dvostruko dobrom trenutku:kad su zvezde nekih wegovih prethodnika tek bile zale, a nekih drugihbile na zalasku. To s jedne strane. S druge ideje praana", plo-dotvorno ukrtene s onima koje su se uobliavale u amerikoj lingvi-stici, stigle su do Ivia u pravom trenutku i najpreim putem. Iotvorile mu mogunosti za drugaije posmatrawe i sveobuhvatniju ana-lizu poznatih iwenica iz mnogih domena strukture naega jezika, kaoi za mnogo rigoroznije postavqenu prezentaciju novih fakata i wihovotumaewe" [Petrovi 1992: 145146].

Ivievi teorijski pogledi o srpskim dijalektima jasno su nazna-eni ve u wegovom prvom pregledu karakteristika tokavskog dijale-katskog masiva. On je ve tada, recimo, razgraniio znaewe terminanareje dijalekat govor (odreujui nareje kao grupu dijalekata",a dijalekat kao grupu govora" i time odmah naznaio specifian sta-tus prizrensko-timokog dijalekatskog prostora u krugu tokavtinekao celine. tokavski masiv, naime, Ivi je najpre pregledao u op-tim linijama odreujui mu mesto u krugu junoslovenskog dijalekat-skog kontinuuma i pratei najmarkantnije izoglose, ili wihove naj-vanije snopove, od krajweg severozapada Slovenije do krajweg istokaBugarske. Pokazalo se, pri tom, da glavnina izoglosa koje presecajujunoslovenski jeziki prostor ima uglavnom pravac sever/severoistok jug/jugozapad i da nema nijedne vanije stare izoglose koja bi se iztoga pravca izrazitije izdvajala.1 Tumaei iwenice lingvistike ge-ografije, na drugoj strani, Ivi je posebno osmotrio prirodu najgu-eg snopa izoglosa na prostoru Balkana, onoga koji ide preko zapadneBugarske od Vidina do ustendila i razdvaja zapadnojunoslovenski je-ziki areal od istonojunoslovenskoga. U tome snopu Ivi je razmo-trio etrdesetak pojedinosti po kojima se dve naznaene balkanske zonevrlo otro razlikuju i pokazao da se srpske jezike osobine prostiruna terenu zapadne Bugarske, ali da ta srodnost predstavqa samo lin-gvistiku, a ne nacionalno-politiku iwenicu" [Ivi 1956: 17].2

10 DRAGOQUB PETROVI

1 Snop izoglosa poznat pod nazivom adrijatizmi (ranije su one odreivane kao dal-matinizmi) prostire se pravcem severozapad jugoistok, ali su sve one novijega poreklai nastajale su u govorima uz jadransku obalu tokom tamowe vievekovne mletake domi-nacije.

2 Smisao takve formulacije razumee se potpunije ako se ukae, recimo, na kwiguStefana Mladenova Istori na blgarski ezik, Sofi, 1979, u kojoj se bugarska jezikateritorija na jugu protee do linije Negotin Stala Preevo Gwilane Kaa-nik Prizren i da su sve bitne promene u balkanskim jezicima nastale pod neposred-nim uticajem bugarskog jezika. Up. o tome Dragoqub Petrovi, Nasiqe nad lingvistikimiwenicama, u kw.: kola nemutog jezika. Novi Sad, 1996, 109113.

Takvi pravci izoglosa nastali su, misli Ivi, kao rezultat slo-venske kolonizacije Balkana i nije sluajno da su sve izoglose upravnena dinarsko-balkanski planinski masiv i da se na wihovoj periferijisreemo s dubokim arhaizmima kojima se slovenski jug vezuje sa sloven-skim severom, na ta treba gledati kao na potvrdu celovitosti sloven-skoga jezikog areala u vreme koje je prethodilo wegovom kidawu poslemaarske kolonizacije u Panoniji i irewe nemakog etnikuma na za-padu i rumunskog na istoku [Ivi 1991].3

Osim tragova nespornih veza izmeu juga i severa koje se pokazujuna krajwem istoku i na krajwem zapadu, izuzetno su zanimqive i srod-nosti izmeu sredwoslovakih govora i slovenskog juga. Za te pojave uslovakoj dijalektologiji ustalio se termin jugoslavizmi, pri emu, uzseriju bitnih fonetskih i morfolokih osobenosti, wima pripadaju ibrojne leksike pojedinosti, posebno zastupqene na Gemeru [Petrovi1993].

*

U klasifikaciji tokavskih dijalekata Ivi ukrta dve krupneosobenosti wihove strukture refleks jata" i akcentuaciju. Po pr-vom kriteriju izdvajaju se ekavski, (i)jekavski i ekavski govori, a poakcentuaciji odnosi meu wima znatno su sloeniji i genetski se iz-vode iz najstarijeg troakcenatskog sistema [ ], koji se (posle jedna-ewa [] i []) svodi na stariji tokavski sa dvoakcenatskim siste-mom zasnovanim na kontrastu po kvantitetu [] []. Iz toga sistemakasnije se izdvajaju, na jednoj strani, novotokavski govori s kontrasti-ma po kvantitetu [ ] [ ] i tonu [ ] [ ], a na drugoj se kvanti-tetski kontrast [ ] neutralizuje i svodi na akcenatski udar []. Naosnovu tih kriterija svi se tokavski govori odreuju kao progresivni(mlai) i arhaini (stariji), pri emu se meu onima prvim izdvajajutri dijalekatska masiva: ekavski umadijsko-vojvoanski (-V), (i)je-kavski istonohercegovaki (IH) i ikavski mlai ikavski (MI),svi s novijom akcentuacijom, a meu onima drugim dva, oba sa pretenostarijom akcentuacijom: ekavski kosovsko-resavski (K-R) i ijekavski zetsko-sjeniki (Z-S).

U pregledu pojedinanih dijalekatskih formacija, balkaniziraneprizrensko-timoke govore (P-T) Ivi je definisao ne kao dijalekatnego kao dijalekatsku zonu. Smisao takve distinkcije postao je jasan ka-da je iz nemakog izdawa kwige to poglavqe isputeno i ostavqeno zawen drugi tom. Dogodilo se, meutim, da taj tom kasnije nije napisan itako je izostala Ivieva sistematizacija akavskih i kajkavskih govora,a otuda i wegov opti pogled na celinu srpsko-hrvatskog dijalekatskogprostora. Idui za strukturalnim kriterijima, naime, Ivi je zakqu-io da je prizrensko-timoki pojas (iako genetski tokavski) razliitod tokavskog dijalekatskog masiva makar onoliko koliko se od wega

PAVLE IVI I SRPSKA DIJALEKTOLOGIJA 11

3 Taj rad predstavqa u sitnim pojedinostima poboqanu verziju rada iz 19571958(Junoslovenski filolog 195758, HH, 179206), a sve glavne ideje koje su u wemu izlo-ene nalaze se i u pregledu tokavskih dijalekata na nemakom jeziku.

strukturalno razlikuju akavtina i kajkavtina i to je bio dovoqanrazlog da se tome pojasu odredi vii klasifikacioni rang, tj. rang di-jalekatske grupe, odn. nareja. (Kasnije je poloaj te zone odreivanrazliito, pri emu se u sintetikim raspravama P-T govori ponovorazmatraju kao deo tokavskog dijalekatskog masiva i oznaeni su kaoprizrensko-timoka (torlaka) dijalekatska oblast [Ivi 1988: 6872]).

Izvan tako predstavqenih dijalekatskih masiva ostalo je, meutim,vie mawih zona koje se iz naznaenih celina izdvajaju mnogim bitnimpojedinostima svoje strukture, takvima kao to su razliiti refleksidugog" i kratkog " (ije e: Bijelo Poqe, ali belopoqski, dijete, alideca; i je: dite, ali eca, e je: seno, ali sjeme i sl.). U takvim slu-ajevima Ivi je samo naznaio pomenute specifinosti i zone u koji-ma se one sreu ukquio u dijalekatske komplekse u ijim se okvirimanalaze (recimo u Z-S ili IH dijalekat).

Znatno su sloeniji odnosi u periferijskim oblastima tokav-tine, sa razliitim varijetetima arhainijih prozodijskih sistema,kakvi se sreu u slavonskim ekavskim (SE), posavskim ikavskim (PI) iistarskim (II) govorima, pri emu se u SE i PI sreemo s akutom, au II on je izjednaen s []. Takav razvoj moe se smatrati loginimbudui da je u prvim dvama dijalektima re o starom stanovnitvu, a uIstri se, po svemu sudei, radi o preseqenicima s prostora ikavskihgovora iz vremena kad je [] ve bio izjednaen sa [], a novotokavskopomerawe zahvatilo samo primere s dugim slogom ispred akcenta (vno,nrod, ptala, blti, lhon, uz kanovako" vda).

Slinu poziciju, meu iroko rasprostrawenim dijalekatskim ma-sivima koje smo napred naznaili, zauzima smederevsko-vraki dijale-kat (S-V) i na wega se, makar donekle, moe gledati kao na prelaznipojas izmeu -V i K-R dijalekta: brojnim ikavizmima on se vezuje za-V (DLjd eni, nastavci zam.-prid. dekl. onim, dobrim, pref. ni-, od-rino nisam, komp. -iji, obl. d, grijta, sikra, ponegde Bijgrad), alije akcentuacija starija i time se ta zona naslawa na K-R: kratki sila-zni akcenat iz krajweg sloga pomera se na prethodni slog po kosovsko--resavskim pravilima" (glva, nrod, sstra, jzik), ali u dve odvojeneoblasti u istonoj umadiji i u vrakom kraju s jednim delom be-locrkvanskih sela dolazi kanovaki" (sstra, jzik). U nekim kra-jevima ima i prenoewa akcenta uslovqenog duinom prethodnog sloga(ptla > ptala, ali lopta a ne lpata), a nije retko ni skrai-vawe > iza dugog sloga (mzmo < mzmo), esto skopano s pre-noewem tako nastalog (mz > mz > mzi)" [Ivi 1956: 8889].Takvim svojim osobenostima S-V dijalekat naao se kao most" izmeuK-R i -V i moe se rei da su bitne pojedinosti wegove struktureuobliene samostalnim razvojem na liniji dodira sa susednim dijalek-tima, ali i sa nekima udaqenijima, koje su migracije dovele u wihovosusedstvo (recimo, IH ili P-T).

Pomiwem sve te pojedinosti zato to one izrazito odudaraju odkarakteristika odgovarajuih pojava u glavnini drugih dijalekata naprostoru tokavtine. U wima se, naime, i refleksi jata" i akcentu-

12 DRAGOQUB PETROVI

acija odlikuju mnogo veom merom ujednaenosti i doslednosti i u tomsmislu moe se govoriti o vrlo kompaktnim arealima na kojima se raz-like meu dijalektima mogu ispoqavati.

Pokazaemo to najpre sumarnim pregledom refleksa u glavnininaznaenih dijalekatskih masiva, pri emu se moe rei da su u tompogledu prilike najujednaenije u K-R (dosledno ekavski) i MI govo-rima (dosledno ikavski), u Z-S (uz ve pomenute razlike izmeu re-fleksa dugog " i kratkog ") redovno je ije / je, u -V (uz redovno e/ < ) nalo se mnotvo ikavizama, a najsloenije je stawe u IH, presvega zato to pravilo da je refleks dugog dvoslono ije, a kratkog jednoslono je vredi samo za jedan deo jekavskog terena, uglavnom u is-tonijim krajevima" (tj. u onima koji se nalaze u susedstvu Z-S pojasa)dok se u zapadnijim zonama sreemo sa svoewem dugog na j ili makarna izrazitu tendenciju koja na takav razvoj ukazuje (mjna, sjno m. mij-na, sjeno).

Prema obama klasifikacionim parametrima o kojima govorimoIvi je odredio vrlo precizne granice svakog dijalekatskog kompleksana prostoru tokavtine i u novijim istraivawima pokazalo se da sesamo u detaqima moe popuwavati mozaik koji je on skicirao. Polaze-i od wegovih nalaza, naime, mogli bismo rei da su promene u svimtokavskim akcenatskim sistemima imale isto ishodite pomeraweakcenatskog vrhunca s krajwe more na prethodnu a to je kasnije imalodalekosean znaaj i za uobliavawe inventara suprasegmentalnih je-dinica u dijalektima i za wihovu distribuciju. Pomerawe akcenatskogvrhunca s krajwe more dovelo je, najpre, do svoewa [] na [], a time ido uspostavqawa starog tokavskog sistema sa dugim [] i kratkim []akcentom i wihovom slobodnom distribucijom; ako je krajwa mora bilaistovremeno i nosilac sloga, pomerawe akcenatskog vrhunca sa we naprethodnu moru / prethodni slog moglo je dovoditi do raznovrsnih pre-ureewa akcenatskih sistema, pri emu su u starijim tokavskim govo-rima te promene zahvatile samo neke pozicije u rei (sasvim su ogra-niene aree u kojima je kratki akcenat ostao nepomeren iz krajweg slo-ga), a u novijima akcenatsko pomerawe bilo je najradikalnije i zahvati-lo je i oba silazna akcenta i sve pozicije u kojima su se nalazili.

Mehanizmi po kojima su te promene vrene najlake se mogu pra-titi ako se poe od starije akcentuacije, one koju nalazimo u Z-S i K-Rgovorima. U wima se, naime, akcenatski vrhunac pomerio s otvorenogkrajweg kratkog sloga na prethodnu kratkou (vda, mja, na, dla),ali ako je krajwi slog bio zatvoren, prenoewe je izvreno samo u K-Rgovorima (tac, ptok, domin), a u Z-S akcenat je ostao neprenesen(potk, doman). Ako se, meutim, ispred finalne kratkoe nalaziodug slog, na wemu se u K-R govorima pojavio [] bez obzira na to da li jekrajwi slog bio otvoren (trva, svla) ili zatvoren (nrod, zkon) dokse u tom pogledu u Z-S sreemo s razliitim solucijama: u zoni od zet-ske ravnice do jadranske obale iz otvorenoga sloga akcenat se prenosikao [] (trva, svla), a u sredwomorakom pojasu ostaje neprenesen(trv, svl); iz zatvorenoga sloga taj se akcenat ne prenosi ni u jed-


noj od tih zona (nrd, zkn). Po periferiji te oblasti, s druge stra-ne, sreemo se, opet, s razliitim razvojem tog akcenta: u evsko-bro-anakoj zoni on se prenosi samo iz otvorenog sloga (trva, svla,ali: nrd, zkn), a u plavsko-gusiwskoj prenosi se u obema pozicija-ma (trva, svla, nrod, zkon).

iwenica da se iz drugih pozicija kratki akcenat ne prenosi(potci, domani, pob[j]gla, mltli, vrte se), kao i da se []uva u svim slogovima (mld, krj, grda, vod, trv, enm, glvm,junki, prekren, slaninm), odreuje ta dva dijalekatska prostora kaostarija, za razliku od IH, -V i MI, u kojima su oba silazna akcentaiz svih nepoetnih pozicija, mawe ili vie dosledno, pomerena premapoetku rei i zbog ega se oni smatraju novijima. Tako se taj akcenat-ski razvoj svodi na onaj model koji su Vuk i Danii uobliili za mo-derni srpski (i hrvatski") standardni jezik i wega karakteriu e-tiri akcentovane prozodeme [ ] i jasna distribuciona pravila:[ ] vezuju se za jednoslonice i poetni slog vieslonica, a [ ]za svaki slog vieslonica osim krajweg, pri emu se odstupawa odtih pravila mogu sretati u okvirima jasno odreenih tipova primera.Npr.: silazni akcenti najee se mogu nai u unutrawosti rei usloenicama (Jugoslvija, samosluga) ili u stranim reima (televzi-ja), i to obino u severnijim zonama pomenutih dijalekata, ali e u ju-nijima i takva mogunost biti iskquena (Jugslvija, samusluga,telvzija). Takav je razvoj u skladu s iwenicom da se poetni sila-zni akcenat u proklitikim spojevima ponaa na isti nain kao i uunutrawosti rei: t Stevnovg, z vjerenka, gld slu, nbrat n mjka, ak i dv dna, jedn kua [Ivi 1956: 131].

Neakcentovani kvantitet u svim dijalektima o kojima govorimoima vrlo razliit status: u novijima on se sree samo iza akcenta, uZ-S i ispred akcenta i iza wega, a u K-R samo ispred akcenta, pri e-mu treba rei da ni u S-V duina iza akcenta nema ili gotovo nema",a tendencija da se one skrate jasno je izraena i u istonijim zonama-V dijalekta. O tome Ivi ispisuje ove redove: Zajednika je osobi-na svih govora umadisko-vojvoanskog dijalekta skraivawe jednog dela(ne svih!) duina iza akcenta. U krajevima na istoku, bliim smederev-sko-vrakom i kosovsko-resavskom dijalektu, ovoga skraivawa imavie, dok je u zapadnijim govorima, u susedstvu istonohercegovakogdijalekta, sauvano mnogo vie neakcentovanih duina. Situacija uraznim mesnim govorima vrlo je razliita i esto komplikovana. Nasudbinu duina utiu ovi glasovni faktori:

1. duine na posledwem slogu lake se gube nego one na unutra-wim slogovima;

2. duine na otvorenom posledwem slogu mawe su otporne od onihna zatvorenom posledwem slogu;

3. iza silaznih akcenata i neakcentovanih slogova duine se lak-e skrauju nego neposredno iza uzlaznih akcenata;

14 DRAGOQUB PETROVI

4. duine iza dugog sloga lake iezavaju od onih iza kratkog"[Ivi 1956: 70].

Time je Ivi, kako vidimo, vrlo precizno odredio i faktore kojiutiu na skraivawe duina i wihovu hijerarhiju i pokazao da su tepojave vezane i sa mehanizmima akcenatskih pomerawa u tokavtiniuopte: kratki akcenat prenosi se lake nego dugi (sstra sestr,snga sng), s krajweg sloga akcenat se lake pomera nego s unutra-weg (jzik lopta), s otvorenog krajweg sloga akcenat se pomerapre nego iz zatvorenog (sstra jezk, sstr [< sestr] junk), naduinu akcenat lake prelazi nego na kratkou (ptala lopta)[Ivi 1956: 57]. Pomenuta pravila pokazuju da se drukiji akcenatskipokreti, praktino, ne deavaju: ne moe se dogoditi da se pojavi jzik a da se ne pojavi sstra, da se pojavi jnk a da se ne pojavisstr, da se pojavi ptala a da se pre toga nije ustalilo nrod itd.

*

U okvirima tako uspostavqenih dijalekatskih celina Ivi je, pojedinstvenom poretku, pregledao bitne strukturalne karakteristike svakeod wih (osobenosti glasovnih sistema, oblika, najznaajnije sintaksi-ke pojedinosti), naznaio pravce unutrawe diferencijacije i poe-sto osvetlio i glavne istorijske okolnosti koje su dovele do wihovogauobliavawa. Na tim se pojedinostima ovde neemo zadravati i nada-qe emo pokuati da odredimo Ivieve doprinose razumevawu trijukrupnih problema srpske dijalektologije: 1) status tzv. nezamewenog ja-ta u govorima severozapadne Srbije, 2) prefonologizacija vokala sred-weg reda u pojasu od arbanake granice do Aleksinakog Pomoravqa i3) pojava neoakuta na Kopaoniku.

Prvi problem koji ovde razmatramo tie se nastanka ikavizma ugovoru Azbukovice i on je vie od jednog veka raspaqivao matu"srpskih dijalektologa (ali i nekih stranih istraivaa) budui da senije moglo razumeti na koji nain je nastao ikavizam na liniji dodiraijekavskih govora sa ekavskima. Ivi je prvi na dijalektolog koji jepokuao da tome problemu pristupi sa stanovita autohtonog razvojapojave i poao u potragu za nezamewenim jatom u govorima naih pre-seqenika u Rumuniji i Trakiji, pa se kao zavrno poglavqe wegove di-jalektologije nalo ono pod naslovom Govori s nezamewenim jatom [Ivi1956: 209215]. Tako se, prvi put, pokazalo da odnosi meu refleksimajata na prostorima tokavtine mogu biti mnogo sloeniji nego tose obino mislilo, a zasluga za to pripada istaknutom rumunskom dija-lektologu Emilu Petroviu koji je za govor Kraovana na mestu sta-rog jata beleio vrednost ei [Ivi 1949/1950]. Kasnije je Ivi na sli-ne pojedinosti naiao i u etnografskom opisu Galipoqskih Srba Mi-lenka Filipovia, prekinuo istraivawe govora Banata (o kojima jebilo planirano da pripremi doktorsku disertaciju), otiao u Pehevo da tamo ispituje govor srpske enklave koja je nekoliko vekova prove-la na obalama Mramornog mora, posle Prvog balkanskog rata bila otudprognana, a posle Prvog svetskog rata i viegodiweg lutawa po ra-


znim krajevima Srbije, bila definitivno nastawena u Pehevu. Ivije pripremio doktorsku disertaciju o tom govoru, utvrdio da je u wemusauvano nezameweno jat, a pokazalo se da su u Galipoqe Srbi bilipreseqeni iz okoline Jagodine [Ivi 1957].

Daqa istraivawa pokazala su, meutim, da se sline pojave sreui u okolini Vaqeva i wih je naznaio B. Nikoli za Slovac i Branko-vinu, ali wegovi navodi ostavili su mnoge nedoumice, pre svega za-kqukom da je taj govor tipian ekavski iako wegovi primeri poka-zuju da se tamo radi o nezamewenom jatu. Jasno je da se iza takvog stavanalazi predubeewe da se u pojasu severne Srbije ne moe nai nikakvakrupna sistemska dijalekatska pojava koja bi se izdvajala iz dominant-nog ekavizma i nejasnog ikavizma (u tom je smislu posebno zanimqivBeliev navod da se ikavizam" nalazi i u Misloinu, nadomak Beo-grada). Iviev pokuaj, u oktobru 1957, da proveri Nikolieve navodeonemoguile su neke objektivne okolnosti, druge obaveze kasnije su gauvek spreavale da se tome problemu ozbiqnije posveti i tek se poslemnogo godina pokazalo da se areal nezamewenog jata prostire, prakti-no, od periferije Beograda do Drine i da pravcem sever / jug mesti-mino dostie i vie od 30 kilometara (a i to je uiweno prema slo-bodnoj proceni budui da severna granica areala nije jo precizno od-reena).

U svetlosti toga otkria, neke lingvogeografske iwenice na pro-storima severne Srbije dobile su sasvim logino objawewe, a meuwima i azbukoviki ikavizam. Postalo je, naime, jasno da je ireweijekavskih masa prema severoistoku u Podriwu dovelo do wihovog do-dira sa nosiocima nezamewenog jata, to je kao posledicu imalo uspo-stavqawe kontrasta tipa djed / ed prema deid, qeto prema leito, sjeme /eme prema seime i sl. Svako zatvoreno ei u takvim pozicijama doseqe-nici su uli" kao i budui da je ta vrednost bila najblia wihovomglasovnom sistemu, a posle dve ili tri generacije takav je ikavizam"ustaqen, tj. stabilizovan kao nova lingvistika iwenica. I u vezi stim odmah se razjasnila i jo jedna krupna nejasnoa vezana za domaajnezamewenoga jata u prolosti: sredinom H veka jat je bilo nezame-weno i u okolini Jagodine i moralo je zahvatati najvei deo severneSrbije, pri emu se ne zna dokle je pojava sezala prema jugu i dokle jeprema istoku prelazila preko Morave.4

Razliit razvoj dugih i kratkih vokala e i o, karakteristian zaznatan deo ekavskih govora na prostoru Srbije, po svemu sudei, ulaziu red vrlo starih pojava i na to ukazuje wihova prefonologizacija u zo-nama sa istrvenim kvantitetskim kontrastima (piet ali seadam, muoj alimoaja). Tu je osobenost zapazila R. Aleksander u govoru Graanice (1971)i o woj je prvo saoptewe formulisao Ivi [1974: 1822], kasnije jeona potvrena i u govoru Orahovca [FO 1981: 579], a wen areal protee

16 DRAGOQUB PETROVI

4 Ne moe se rei koliko je pouzdan podatak da su se poetkom HH veka tragoviikavizma" jo sretali i na severnoj podgorini Rudnika prema navodima Jeremije M.Pavlovia, Kaer i Kaerci. Etnoloka ispitivawa, Beograd, 1928, 1314.

se i prema istoku, makar do Aleksinakog Pomoravqa [Bogdanovi 1987].Imaju li se na umu naznaene pojedinosti, moglo bi se rei da se na tupojavu naslawaju i K-R i -V govori sa slinim razvojem, u kojimasvakako nije izvrena prefonologizacija, ali jeste preureen sistem,makar utoliko to se u dugim slogovima e i o ostvaruju kao zatvorenevrednosti (ponekad ak i sa izrazitom diftongizacijom piet iena,tvuoj), a u kratkima kao otvorene (moaja eana).

Kako vidimo, tu krupnu osobenost tokavskog vokalizma Ivi jerazjasnio im je ona bila uoena, a za wegovo ime vezuje se i jo jednokrupno otkrie ono koje se tie pojave neoakuta u pojasu od Kopaoni-ka do Zapadne Morave. U literaturi je, naime, za tu zonu esto beleendugouzlazni akcenat" u jednoslonicama tipa k (i tumaen kao ana-loko uravnavawe akcenatske paradigme), ali i u pozicijama koje seregularno odreuju kao neoakutske (zard), a Ivi je utvrdio da se turadi zaista o neoakutu, razjasnio wegov odnos i prema dugouzlaznom iprema dugosilaznom akcentu i tako odredio i wegov fonoloki status.5

Tri krupna Ivieva doprinosa u osvetqavawu mawe jasnih pojava udijalekatskom pejsau Srbije omoguuju nam da ih osmotrimo i iz ne-to optije perspektive. Svoja istraivawa srpskih dijalekata Belije zapoeo s jugoistoka i taj poetak imao je, osim lingvistikoga, i va-an nacionalno-politiki aspekt: wime je trebalo utvrditi granicuprema bugarskom jeziku i proveriti" utemeqenost tvrdwi bugarskihlingvista da srpski dijalekti sa istrvenim kvantitetom pripadaju, ustvari, bugarskom jezikom prostoru. Koliko su takve tvrdwe nezasno-vane, pokazala su i Believa istraivawa a, u svedenom obliku, i onajnapred pomenuti snop izoglosa na liniji od Vidina do ustendila dokojega na prostoru zapadne Bugarske doseu dominantne srpske jezikeosobine (pri emu se neke od wih prostiru i istono od Sofije).

Beli je, dakle, istraio jedino taj sektor danawega srpskog je-zikog prostora, kasnije je prouavao akavske govore, posle wih make-donske, a ispitivawe drugih srpskih govora daqe je, kako rekosmo, samoorganizovao, usmeravao, pratio i ocewivao, tako da se moe rei da jemalo koji prilog poznavawu srpskoga dijalekatskog prostora mogao iz-mai wegovoj pawi. Time je Beli nesporno obeleio prvu polovinuHH veka u istraivawu srpskih dijalekata. Za drugu polovinu toga vekaslino mesto pripalo je Pavlu Iviu.


5 Kao zanimqivost vredi ovde pomenuti i iwenicu da je 1907. Beli u upiproao pored akuta", ali treba rei da u slovenskoj akcentologiji tada jo nije bilani jasna wegova priroda i tek e je, godinu dana kasnije, Beli razjasniti istraujuiakavske govore. S druge strane, mora se priznati da su prozodijske prilike u upi obe-leene trima dugim akcentima i utoliko komplikovanije od akavskih sa samo dvamatakvim akcentima. Posle toga Beli se nije vraao na kosovsko-resavski i zadovoqio seobjawewem koje je ranije bio naao, bez pokuaja da se ponovo udubi u problem. Kasni-ji istraivai se, opet, nisu usuivali da izau eksplicitno s idejom da se na Belie-vom" terenu u Srbiji izgovara i Believ" akut, a da ga on nije uoio. Toliki je bio au-toritet velikana srpske lingvistike" [Ivi 2009: 8485].

*Posle izuzetno uspenih poetnih godina svoga bavqewa srpskomdijalektologijom, obeleenih tragawem za nezamewenim jatom i dvamapregledima tokavskih dijalekata (1956. i 1958), Ivi se intenzivnookrenuo i istraivawu kajkavskih i akavskih govora pripremajui seza izradu druge kwige o srpskohrvatskim dijalektima", ali je, posleKongresa Saveza slavistikih drutava Jugoslavije u Sarajevu (1965) inaroito posle pojave Deklaracije o poloaju i nazivu hrvatskog jezikadve godine kasnije, brzo shvatio u kom e se pravcu kretati srpsko-hr-vatski jeziki odnosi i planiranoj kwizi pretpostavio neke drugeprioritete. Meu wima na prvom mestu nali su se poslovi na Op-teslovenskom lingvistikom atlasu (OLA) i Optekarpatskom dija-lektolokom atlasu (OKDA), a uzgred je intenzivno sabirana graa i zaSrpskohrvatski dijalektoloki atlas (SHDA). I u svim tim poslovimaIvi je bio vrhunski autoritet i wegovi saradnici imali su moguno-sti da se ukque u najaktuelnije slavistike lingvogeografske tokove ida istovremeno uestvuju u pripremi grae za ta istraivawa, pri emubi se kao najznaajnija faza u tim poslovima mogla oznaiti pripremafonolokih opisa svih jugoslovenskih govora koji su se nali u mre-i OLA, a kao redaktor potpisao ih upravo Pavle Ivi [FO 1981]. Za-hvaqujui angamanu cele jugoslovenske komisije u tim poslovima (pred-vodio ju je Boidar Vidoeski), Meunarodni redakcioni kolegijumOLA poverio joj je pripremu prvog toma fonetske serije, a kao izvr-ni izdava unapred je bila naznaena SANU. I zanimqivo je da je touiweno uprkos iwenici da od svih zemaqa uesnica u projektu jedi-no Jugoslavija u lingvogeografskim poslovima nije imala nikakvogprethodnog iskustva. Pokazalo se, meutim, da to i nije bio hendikep itaj tom kada se pojavio 1988. postao je obrazac za sve koji su tampanikasnije, a kao redaktori potpisali su ga Ivi i Vidoeski.

Promewenih naunih prioriteta koji su napred pomenuti Ivi sedrao do kraja ivota: drugu kwigu o srpskohrvatskim dijalektima nijenapisao, ali je pripremio mnoge druge, bilo kao autor bilo kao redak-tor, i nemerqivo uticao na poznavawe srpskog dijalekatskog prostorai pravaca wegove unutrawe diferencijacije. Polazei od wegovih is-traivawa i uz wegove sugestije, wegovi uenici i saradnici mogli supouzdanije krenuti putevima koje je on naznaio i popuwavati mozaikkoji je on skicirao. Tako je, recimo, Sl. Remeti u severozapadnoj u-madiji naiao na kompaktan areal govora sa nezamewenim jatom i, pra-tei pojavu u susednim zonama, utvrdio da se ona, kako rekosmo, pro-stire od irih beogradskih predgraa do Drine gde se danas stabi-lizovala kao ikavizam [Remeti 1981]. S druge strane, N. Bogdanovimogao je u Aleksinakom Pomoravqu zabeleiti isti fenomen koji iIvi u Graanici [Bogdanovi 1987: 6878]; znajui za Ivievu (i Re-metievu) ideju o mogunostima postojawa neoakuta na padinama Kopao-nika (a i sm verujui u to), i potpisnik ovih redova stavio je Iviuna raspolagawe etiri magnetofonska zapisa iz Brzea na osnovukojih je neoakut tamo nedvosmisleno potvren. Uz sve to, Ivi se pre

18 DRAGOQUB PETROVI

dvadesetak godina konano vratio svojoj grai o govorima Banata, kojuje arhivirao" (a kasnije je, ipak, u vie navrata dopuwavao) kada jeodluio da prioritet d ispitivawu govora Galipoqskih Srba. Uz po-mo dvoje mlaih saradnika, ta je graa uobliena, verujem, u najkom-pleksniji i najsadrajniji monografski opis jedne govorne zone u srp-skoj dijalektologiji [Ivi 1994/1997].

Tri krupne pojave koje su dugo izmicale pawi srpskih dijalekto-loga, a za ije su danawe razumevawe Ivieve zasluge nesporne, u bit-no drukijem svetlu predstavqaju diferencijaciju nekih srpskih dija-lekatskih masiva: u P-T govorima vokalski sistemi znaju biti" znat-no sloeniji nego to se obino mislilo; u -V dijalektu jedna pro-strana zona u severozapadnoj Srbiji ima nesimetrian vokalski sistem(meu predwim vokalima niz je a e ei i, a meu zadwima a o u); na prostoru K-R govora akcenatski sistem sloeniji je od onogakoji je napred predstavqen i u jednoj prostranoj arei dvama dugim ak-centima prikquuje se i akut, pri emu bi se moglo pokazati da je onzahvatao znatno iri teren od onoga koji je oznaio Ivi.

Imajui na umu pomenute pojedinosti i pratei Ivieve ideje,mogli bismo rei da se i na govore zapadne Srbije moe gledati kao naarhainiji segment tokavtine u celini: iz Hercegovine krenuo jetalas najvanijih (novotokavskih") inovacija, prekrio sve eventual-ne stare dijalekatske granice, ali je na liniji dodira sa drukijimformacijama ostalo esto mnogo arhaizama koji sada poiwu izbija-ti na povrinu. U naem sluaju to su nezameweno jat (koje smo dosadobino navikli traiti u kajkavskim govorima) i akut (za koji smoznali da se nalazi u akavtini, kajkavtini i u arhainijim slavon-skim tokavskim govorima). Sada se te dve krupne pojave, evo, sreu iu zapadnoj Srbiji i time se jasno pokazuju arhainije crte koje u struk-turi govora inovacioni talas nije uspeo u potpunosti prekriti. Uzono to je napred reeno o rezultatima dodira ijekavskih i jatovskihgovora u Podriwu, ovde emo pomenuti i neke zanimqivije pojedinostivezane za status akuta na liniji dodira istonohercegovakih govora sakosovsko-resavskima. U irokom pojasu od Studenice, preko Dragaeva,istonog dela Uike Crne gore i Takova do Grue, Jasenice i sever-nog podnoja Rudnika sreemo se s kosovsko-resavskim modelom preno-ewa kratkog akcenta s kraja rei (vda, ptok) iako se u drugim pozi-cijama u rei u celoj toj oblasti sreemo s dosledno novotokavskomakcentuacijom (vd, vdm, vodnica, ptoka, ptocima). Ta osobenostteko se moe drukije objasniti nego izvesnou da je ceo prostorkoji smo oznaili bio kosovsko-resavski i da su ga kasnije prekriliijekavci donosei novotokavsku akcentuaciju. Za takvo shvatawe po-tvrdu vidim u dvema pojedinostima: 1) u istonijim zonama o kojimagovorimo ekavizam je bio mnogo otporniji i jekavizam je sauvan samo utragovima (recimo u Grui i Kaeru), u zapadnijem pojasu takovskogkraja (recimo u Leuiima, prema mojim zapisima) on je i danas re-dovan u govoru najstarije generacije, a Uika Crna gora moe se sma-trati regularno ijekavskom; 2) na svemu tome prostoru sauvan je dugo-


uzlazni akcenat" u onim pozicijama u kojima se nalazio kosovsko-re-savski neoakut". Najvie potvrda o tome ja sam sabrao u Kaeru [Petro-vi 2008], pokoji podatak beleio sam i u Leuiima, nesporne zapisenalazimo u Dragaevu i istonom pojasu Uike Crne gore (u moravi-kom ih govoru nema) i tek pokoji iz Grue.

*

Svoj nauni put Ivi je, videli smo, poeo istraivawem srp-skih dijalekata, a pokazae se da je u wih uloio i svoj posledwi qud-ski i nauni napor: svojom trodelnom raspravom Srpski dijalekti iwihova klasifikacija (svedenom sasvim nedavno meu zajednike korice Ivi 2009), on je ponudio nov pogled na srpske dijalekte imajui naumu iwenicu da raspad srpskohrvatske jezike zajednice namee po-trebu da srpska dijalektologija zameni srpskohrvatsku vizuru srpskom",pri emu iz toga proistiu dve krupne konsekvence: suavawe srpskogadijalekatskog prostora (isputawem onih zona koje nisu srpske") inaputawe termina tokavsko nareje (budui da su svi srpski govoritokavski"). Razume se da je ova druga pojedinost sasvim logina i owoj se svaki eventualni spor unapred moe oznaiti kao neraciona-lan, ali u vezi s onom prvom najpre emo predstaviti Ivievo shvata-we toga problemskog kompleksa, a zatim o wemu izloiti i pokoju op-tiju opservaciju.

Ivi polazi od iwenice da raskid srpskohrvatske jezike zajed-nice na nivou kwievnog jezika stavqa na dnevni red pitawe da li po-stoji takva zajednica na nivou dijalekata" i istie da su dijalekatskerazlike mnogo dubqe od doputenog domaaja nepodudarnosti meu va-rijantama istog kwievnog jezika", ali da sociolingvistiki razlozinameu potrebu da se podeli i dijalekatski prostor na kome su zasnova-ni novi jezici. Postoji uz to i isto dijalektoloki razlog protivshvatawa o srpskohrvatskoj" dijalekatskoj zajednici. To shvatawe, nai-me, nikad nije ni poivalo na pravim dijalektolokim merilima, negona politikim ili, ako hoete, sociolingvistikim. Srpskohrvatskimsu smatrani oni dijalekti kojima govore pripadnici odgovarajuih na-roda i koji stoje u funkcionalnoj korelaciji sa srpskohrvatskim kwi-evnim jezikom. Te su iwenice davale dovoqno opravdawa za ukqui-vawe kajkavskog nareja, koje se inae od akavskog i tokavskog vierazlikuje nego od slovenakog jezika. Raspad kwievnojezike zajedniceuklonio je te iwenice, pa s wima i razloge za operisawe pojmom dija-lekatske zajednice. isto dijalektoloko obrazloewe moglo bi se na-i za tretirawe tokavsko-akavskog bloka kao celine, ili za takvotretirawe tokavskog nareja, ali se tim entitetima ne bi smeli datinacionalni predznaci." Iviev zakquak da srpskima moemo sma-trati one dijalekte kojima govore Srbi, odnosno populacije koje svojgovor nazivaju srpskim" moe izgledati loginim, ali posle detaqnogpregleda svih onih dijalekata (i govora) koji danas imaju drukiju na-cionalnu etiketu" i naroito poto je reeno da o nekima od wihsrpska dijalektologija mora voditi rauna", ostae makar nedoumica:

20 DRAGOQUB PETROVI

ako su svi novoosamostaqeni jezici" izvedeni iz srpskog, tj. da se svodena preimenovani srpski, mora li srpska dijalektologija voditi rauna otome kako e ti jezici" razmeivati svoje" dijalekatske prostore?Takvo shvatawe, bez obzira na to koliko je paqivo formulisano, osta-vie dosta prostora i za drukije razumevawe izloenih iwenica, ameni se u ovom trenutku izmeu wih nameu tri.

1) Ako je srpskohrvatska jezika teritorija" dosad bila nezasnova-na kategorija, ona e se jo tee utemeqivati kada prema woj svoje na-cionalne pretenzije" ispostave novi nacionalni jezici". Jasno je,naime, da je hrvatski jezik" nastao iskquivo na osnovu srpskog vu-kovskog i daniievskog obrasca i da su to hrvatski vukovci I. Broz(1892), T. Mareti (1899) i F. Ivekovi (1901), kao wegovi utemeqiva-i, priznali bez ikakvih ograda [Petrovi 2007: 258263]. Hrvatskaetiketa" ne moe promeniti srpsku jeziku sutinu preko koje je prele-pqena, a jo tee e se s tim problemom izboriti kovai novih jezi-ka" (bowakog / bosanskog" starog" tek petnaestak godina i cr-nogorskog" koji je jo u pelenama). tokavtina je, u celini, teri-torija srpskoga jezika i nove drave i nove nacije" koje se na toj teri-toriji pojavquju moraju se suoiti s iwenicom da e svoj nacionalniidentitet lake potvrivati po svim drugim linijama nego po jezi-kim. Na slinu mogunost ukazuje i Ivi u svojim razmatrawima: Bu-dunost e pokazati koliko su prihvatqivi stavovi izloeni u ovomradu. Osnovna alternativa bila bi, naravno, prouavawe tokavskogpodruja kao celine, s tim da se takva alternativa ne bi nazivala nau-kom o srpskim dijalektima, nego naukom o tokavskim dijalektima"[Ivi 2009: 16].

2) Preputawe MI dijalekta Hrvatima, u svetlosti pomenutih i-wenica, moe izgledati neracionalno makar iz dva razloga: prvi je dasu tim dijalektom govorili i Srbi-katolici (makar do poetka HH ve-ka) i Srbi-pravoslavci (i danas kao i ranije), a ako su oni prvi umeuvremenu otili" u Hrvate ili Bowake", onih drugih srpskadijalektologija ne moe se odrei (ako su Srbi-ikavci, tokom Drugogasvetskog rata i u ratnim deavawima pre dvadesetak godina, unitenina kuprekoj visoravni, ostalo ih je mnogo u wenom severnom sused-stvu). Ako se, s druge strane, slavonski govori (zajedno s posavskima ipodravskima) takoe prepuste Hrvatima, vaqalo bi to uiniti makar spodseawem na to da se do sredine H veka istono od Moslavine zahrvatsko ime nije znalo, a da je jo poetkom prolog veka u Slavonijiono bilo zazorno kao u Hrvatskoj ime krawsko".

3) iwenica da su u mnogim, mawim ili veim, enklavama na srp-skom dijalekatskom prostoru govorni nosioci promenili versko i/linacionalno opredeqewe, a Ivi je wihovu glavninu vrlo preciznooznaio, za srpsku dijalektologiju ne mora imati nikakvo znaewe: verai nacija mogu se lako mewati, ali jezik takve promene ne moe pratitii on ostaje ono to je bio i u vlasnitvu" zajednice koja ga je izgra-dila. Lep je primer za to karaevski govor, koji prua vie obave-tewa o prolosti prizrensko-timokog jezikog tipa nego ijedan dru-


gi izvor, dijalekatski ili istorijski" [Ivi 2009: 8]. Ta pojedinost zasrpsku dijalektologiju mnogo je znaajnija od iwenice da su neki Ka-raevci, sasvim nedavno, uli da su Hrvati" (kao to do mnogih dru-gih ta vest jo nije stigla). Slinu vrednost za srpsku dijalektologiju,pre svega za istorijsku akcentologiju, ima i istonobosanski dijale-kat, u kome su uz novotokavske akcente sauvani i stari dugi ikratki akut (to se, u znatno mawoj meri, sree i u drugim govorima koji su i daqe ostali srpski) [Remeti 2004]. Tako dubok arhaizamsauvan je u jednom starom srpskom dijalektu i on je to bio mnogo veko-va pre nego to su wegovi danawi nosioci preverili i promenilinaciju.

*

Ako se o nekim ovde predstavqenim Ivievim shvatawima moemoi ne saglasiti, o wegovim novim pogledima na kriterije za klasifika-ciju srpskih dijalekata prostora za nesaglasnost, jednostavno, nema.Ivi utvruje da se srpski dijalekti najotrije razlikuju po tome tosu jugoistoni (P-T dijalekatska oblast") balkanizirani, tj. struktu-ralno inovativni dijalekti dok svi ostali takvim procesima, uglavnom,nisu ni dodirnuti i za wihovo odreewe predlae termin nebalkanizi-rani, tj. strukturalno konzervativni dijalekti. Postupajui na taj na-in, Ivi svesno odstupa od dosadawe prakse u kojoj su novotokav-ski" govori kao mlai" ili progresivniji" suprotstavqani sred-wotokavskima" kao starijima" i utvruje da su inovacije koje su za-hvatile govore istone i june Srbije mnogo dubqe i strukturalno va-nije od svih promena koje su se u nebalkaniziranim dijalektima dogo-dile. Te su inovacije sledee: nestanak kvantiteta u svim poloajima urei, analitika deklinacija, analitika komparacija i gubitak infi-nitiva i one u celini imaju dalekoseniji znaaj za strukturu tih go-vora od serije arhaizama koji su u wima sauvani. A kad je o arhaizmimare, treba naglasiti i to da je wihov domaaj razliit i da jedino u-vawe va na mestu starih jakih poluglasa zahvata najvei deo P-T pro-stora, a ostali samo neke wegove delove (uvawe slogovnog l i -l, uva-we starog mesta akcenta i sl.).

Kada je re o strukturalno konzervativnim, nebalkaniziranim di-jalektima, treba najpre rei da je Ivi, umesto termina istonohercego-vaki, predloio nesporno prikladniji hercegovako-krajiki dija-lekat (H-K) i podsetio na to da izoglosa koja meu wima predvajaone inovativnije od onih arhainijih polazi izmeu Risna i Perasta uBoki kotorskoj i prua se do rumunske granice sz. od Vrca, pri emuse jugoistono od te linije nalaze govori sa starijom akcentuacijom(Z-S i K-R), a na severozapadu oni sa novijom (-V i H-K).6 S drugestrane, s izotonom na liniji Boka kotorska rumunska granica ukr-ta se pod kosim uglom izoglosa zamene jata. Refleksi jata su ekavski

22 DRAGOQUB PETROVI

6 Ovde bih ja, protiv Ivievog shvatawa, dodao i mlai ikavski, s napomenom da jepostojawe Srba-ikavaca severno od kupreke visoravni nesporno potvreno tek u naedane, tokom pripreme materijala za Srpski dijalektoloki atlas.

na istoku, a (i)jekavski na zapadu. Tako dobijamo etvornu podelu struk-turalno konzervativnih srpskih govora", kako smo ih, u osnovi, i na-pred predstavili: Z-S ijekavski sa starijom akcentuacijom, K-R ekavski s takvom akcentuacijom, H-K (i)jekavski s novom akcentuaci-jom i -V ekavski s tom akcentuacijom, pri emu se izmeu -V iK-R (i to smo napred naznaili) pojavquje i S-V, obeleen znatnimbrojem ikavizama (kao u -V) i uglavnom starijom akcentuacijom (kao uK-R). Sudbinu neakcentovanog kvantiteta u tim dijalektima Ivi je iovde razmotrio na isti nain na koji i u svojim dijalektolokim pri-runicima, mi smo te pojedinosti izloili napred i ovde im se nemata dodati. Da bi se klasifikacija uprostila, Ivi je i ovde areale srazliitim refleksima jata uvek prikquivao dijalekatskim celinamau okvirima kojih se pojavquju (ijekavsko-ekavske, jekavsko-ikavske isl.), govore s nezamewenim jatom ukquio je u ekavske kao wima naj-srodnije, a govori sa akcentom prenesenim u veini sluajeva prikqu-uju se dijalektima s novom akcentuacijom, a govori sa akcentom prene-senim samo u mawem delu primera dijalektima sa starijom akcentuaci-jom (u tim dijalektima takvi govori su ak brojniji od onih sa doslednosauvanim starim mestom akcenta)" [Ivi 2009: 15].

Pregled osobenosti pojedinanih dijalekatskih formacija Ivizasniva na znaaju novih iwenica za razumevawe wihovog prostirawai wihove unutrawe diferencijacije i zanimqivo je da se u tome vidiesto neoekivana nesrazmera u prostoru koji je pojedinim dijalektimau kwizi posveen: H-K 22, -V 7, Z-S 18, K-R 34, S-V 52.Takva nesrazmera postaje razumqiva ako se ima na umu dubina diferen-cijacije u okvirima pojedinih dijalekata i priroda odnosa koje meuwima jo treba istraivati da bi se jasnije ocrtale predmigracioneprilike. Kada je re o starijim" govorima, takvih je nejasnoa mawe; uzetsko-sjenikim govorima jugozapadni i srediwi pojas prilino suprozrani, ali je severoistoni mawe jasan zbog nedovoqnog poznavawapojedinih zona ili mawe pouzdanosti postojeih zapisa, pa se u zoniod peterske visoravni do doline Ibra sreemo s mnogim pojedino-stima koje u srpskoj dijalektologiji treba tek razjawavati. S drugestrane, kosovsko-resavski govori su se eksplozivno rairili iz rela-tivno malog matinog predela preko velikog dela Srbije. Neizbean jezakquak da je u tom matinom predelu govor u doba migracija bio vrloujednaen, i ve tada izrazito osoben." Ivi smatra da se K-R pojas mo-e podeliti na tri poddijalekta: juni (ili jugozapadni) na severuMetohije i severozapadu Kosovske kotline, srediwi od Kopaonikado Zapadne Morave i wenim tokom do Stalaa i istoni (severoisto-ni) u slivovima Velike Morave i Timoka, a pregled wihovih najva-nijih osobenosti ukazuje na dodire s Arbanasima i zetsko-sjenikimpojasom na jugoistoku, na ukrtawe s razliitim govorima na se-verozapadu, a najizrazitije su kosovsko-resavske osobenosti u sredi-wem poddijalektu, tj. u zoni sa sauvanim neoakutom.

Pregled tih osobenosti, u izvesnom smislu, slui kao prethod-nica" neoekivano opsenom pregledu diferencijacije S-V dijalekta,


tj. one jedinice koja je napred oznaena kao most" izmeu -V i K-R iu nekim klasifikacijama ak bila i kandidat za isputawe" (i pri-kquivawe K-R dijalektu), ali mnogostrukost veza i odnosa te zone sadrugim dijalektima, prema minucioznim Ivievim analizama, ukazujena to da e wen status u okviru dijalekatskog pejsaa Srbije nadaqe bi-ti sasvim nesporan, a weno istraivawe jedan od prioriteta srpskedijalektologije. Ivi, naime, istie da ni granice toga dijalekta nisuprecizno odreene (jer mnoge zone u wegovim okvirima nisu istrae-ne) i zato je i granica koju on odreuje krajwe aproksimativna: ona po-lazi istono od Obrenovca istono od Kolubare severno i isto-no od Aranelovca jugozapadno od Topole zapadno od Kragujevca Gledike planine Lepenica Velika Plana Dunav s/i od Poa-revca. U vezi s tim posebno je zanimqiv Iviev navod da je za pitawestare granice izmeu smederevsko-vrakog i umadijsko-vojvoanskogdijalekta znaajna beogradska izboina teritorije istorijske Srbije,oiviena Savom i Dunavom. Taj predeo, s izuzetkom nekoliko sela nase-qenih iz prizrensko-timoke oblasti u doba Prvog ustanka (i naravnosamog grada Beograda) ima uglavnom smederevsko-vrake govore, dok nasremskoj i banatskoj strani, u luku od ua Kolubare do Paneva, go-spodari umadijsko-vojvoanski dijalekat. Daqe od Paneva granicaide ka severoistoku, to znai da je u beogradskoj okolini ona prelo-mqena (na umadijskoj strani ona ide pravcem jugoistokseverozapad).ime objasniti iwenicu da se predeo oko Beograda ukazuje kao tvravastare akcentuacije? I da li smemo pretpostaviti da se u tom predelusauvalo staro stanovnitvo uprkos iwenici da je u vremenu od 1456.do 1807. godine Beograd bio mnogo puta opsedan i osvajan, uz neizbe-no pustoewe okoline?" [Ivi 2009: 100103].

Osobenosti S-V govora Ivi razmatra uporeujui ih s K-R i po-kazuje da wihov broj nije ni mali, ali nije ni impresivno visok", amnogo je vie onih K-R kojih nema u S-V ili se sreu samo u nekimwegovim zonama. S druge strane, o nekadawim osobinama smederev-sko-vrakih govora svedoe i stari iseqeniki govori: GalipoqskiSrbi, Reka, Banatska Crna Gora." Opseni spiskovi osobina kojimase ti govori meusobno povezuju ili razlikuju nesumwivo ukazuju na toda su wihovi nosioci pre preseqewa pripadali smederevsko-vrakomdijalektu ili makar prelaznim zonama prema kosovsko-resavskom, a za-nimqivi su rezultati wihovoga meusobnog poreewa, na osnovu kojihIvi zakquuje da se stie utisak da su govori BCG i R potekli izpredela koji je severniji od stare postojbine Galipoqskih Srba, a upogledu geografske duine, neto istoniji. Radilo bi se, dakle, opredelu istono od Velike Morave, moda ne mnogo daleko od dowegili sredweg toka Mlave ili Peka. Ovo miqewe, ipak, ne treba shva-titi kao tvrdwu, nego kao pretpostavku. Budua istraivawa bez sumwee unaprediti uvid u ova pitawa, ali je vrlo verovatno da se do pravogodgovora, preciznog i pouzdanog, nikada nee doi" (Ivi 2009: 145).Zanimqivo je, uz sve to, da nijedan od tih preseqenikih govora nemanijednu od tipinih kosovsko-resavskih osobina (Djd ene, Ijd bra-

24 DRAGOQUB PETROVI

tem, detetem, Ijd monom), to je nesumwiva potvrda da je kosov-sko-resavski dijalekt uao u prostor severoistone Srbije tek tokomseoba. U predmigracionom periodu u tom prostoru su se, izgleda, dodi-rivali govori bliski smederevsko-vrakom dijalektu sa govorima kojebismo mogli nazvati proto-prizrensko-timokima" (Ivi 2009: 147148).7

*

Pregled balkaniziranih dijalekata Ivi poiwe dvema konstata-cijama: 1) da je granica prizrensko-timoke oblasti prema jedinomsrpskom dijalektu s kojim se weno podruje dodiruje, kosovsko-resav-skom, skoro svuda otra" te da se prelazni govori sreu tek kao redakizuzetak" i 2) da dijalekatske granice presecaju planine, kotline ireke, to pokazuje da nisu nastale organskim razvojem na licu mesta,ve migracijama koje su stavile u neposredno susedstvo populacije ijisu se govori razvili pre toga na razliitim mestima". Ivi istie dase na P-T prostoru mora raunati sa dva sukcesivna migracija talasa,od kojih se prvi vezuje za sredwi vek i zna se da je imao pravac severo-zapad / jugoistok, ali istorijski uzroci tih davnih pokreta qudstvaizmiu naem znawu." Drugi talas vezan je za vreme turske invazije ion je pokrenuo mase stanovnitva prema toku June Morave i vodio ihdo Stalaa i daqe prema istoku do Zajeara. Zanimqivo je, pri tom, dasu P-T govori doiveli dve vrste inovacija koje su u osnovnim crta-ma odredile wihovu fizionomiju" (zapadnojunoslovenski razvoj i bal-kanizme), ali su sauvali odreenu posebnost: nisu usvojili ni svebitne tokavske inovacije ni sve karakteristine balkanizme". U pr-vom sluaju to se odnosi na timoki poddijalekat timoko-lunikogdijalekta, u kome poluglas, slogovno l i l na kraju sloga nisu prolikroz normalan tokavski razvoj", a procesu balkanizacije izmieopozicija izmeu nom. jd. na -a i akuzativa jd. (opteg padea) na -ukod imenica druge deklinacije). U tim govorima, dakle, opoziciji iz-meu nominativa i opteg padea pripada veoma krupno mesto u de-klinacijskom sistemu, za razliku od stawa u dosledno balkaniziranimslovenskim govorima, gde ta opozicija, ukoliko postoji, ima samo mar-ginalno mesto. Drugu dalekosenu nepodudarnost na istoj relaciji i-ni odsustvo lana u velikom delu prizrensko-timoke oblasti. ak itamo gde se upotrebqavaju postpozicije, one najee nisu pravi la-novi. Samim tim to ih ima tri, one zadravaju i deiktika znaewa.Izgleda da od govora na teritoriji Srbije jedino oni od Pirota na is-tok i sever i oni u gorwem toku Piwe imaju samo jednu postpoziciju,dakle autentian lan. Uostalom, takvog lana nema ni u trnskom govo-ru na bugarskoj strani granice, kao ni u govorima prizrensko-timokogtipa na severozapadu Makedonije. I najzad, sauvani tragovi u vokali-zmu mnogih govora prizrensko-timokog dijalekta, kao i stawe u govoruMalog Izvora u Crnoj Reci, pokazuju da je prozodijski kvantitet u tim


7 Treba oekivati da e se makar neke od ovih nedoumica razjasniti u svetlu novihiwenica sabranih u istraivawima govora istone umadije [Bowakovi 2008].

predelima izgubqen srazmerno nedavno. U drugim balkanizovanim slo-venskim dijalektima, ukquujui i srpske, takvih tragova kvantitetanema" [Ivi 2009: 152154].

Celinu prizrensko-timoke dijalekatske oblasti, osim u tako spe-cifinim pojedinostima, Ivi je osvetlio i sa stanovita wenih ve-za i odnosa sa svim susednim jezicima i dijalektima, posebno bugar-skim i makedonskim, navodei esto duge spiskove osobina po kojimase pojedine zone P-T oblasti od wih razlikuju ili se s wima povezuju.Najizrazitije su u tom pogledu crte kojima se timoko-lunika zonanaslawa na bugarsko zalee, ali su mnogo znaajnije one koje se kao za-padnojunoslovenske, s razliitim geografskim domaajem, sreu u za-padnoj Bugarskoj [Ivi 2009: 154161]. Na drugoj strani, isto su takozanimqivi rezultati dodira P-T govora s makedonskima [161166], anajiscrpnije osvetqeni su wihovi odnosi prema K-R govorima, pri e-mu se u nekoliko sluajeva sa kosovsko-resavskim stawem slae samoono na zapadu prizrensko-timoke oblasti, to znai u prizrensko-ju-nomoravskom dijalektu, eventualno i svrqiko-zaplawskom, u jednomsluaju i u zapadnom pojasu timoko-lunikog".8

Opti pregled P-T dijalekatske oblasti Ivi zaokruuje konsta-tacijom da wena trojna podela" koju je uspostavio Beli (prizren-sko-junomoravski, svrqiko-zaplawski i timoko-luniki) ostajeneosporena i neosporna", pri emu se susedni bugarski govori prikqu-uju timoko-lunikom, a slini makedonski prizrensko-junomorav-skom dijalektu (govori Skopske Crne Gore i kumanovskoga kraja). Osta-li idiomi severnomakedonskog pojasa razvrstavaju se u dve skupine ne-jednake po rasprostrawenosti: mawu severozapadnu dowopoloku i ve-u severoistonu, koju bismo mogli uslovno nazvati kratovskom To biznailo da se prizrensko-timoka dijalekatska formacija u svojoj ukup-nosti, dakle bez obzira na nacionalnu pripadnost nosilaca govora,moe podeliti na pet jedinica, od kojih dve, prizrensko-junomorav-ska i timoko-lunika, zauzimaju relativno prostrana podruja, a osta-le tri, svrqiko-zaplawska, dowopoloka i kratovska, znatno mawa.Izvan ovde predloene podele ostaju samo govori Karaevaca i Svini-ce, kao i Malog Izvora u Crnoj Reci, koji zbog svoje male rasprostra-wenosti, imaju karakter dijalekatske oaze, slino govorima Galipoq-skih Srba, Banatske Crne Gore i Rekaa" [Ivi 2009: 174175].

Glavne pravce diferencijacije P-T dijalekata Ivi je u ovoj kwi-zi samo skicirao, mnoge wegove beleke na marginama rukopisa (kojesu prireivai sve paqivo pobeleili) svedoe o tome ta se u wojjo moglo nai da je autora zdravqe jo malo podralo. I ovo tose u kwizi nalo, meutim, u mnogim e pravcima posluiti kao na-znaka pravaca za daqa istraivawa, posebno u istonim oblastima

26 DRAGOQUB PETROVI

8 Zanimqivo je da su iz ovih razmatrawa potpuno isputene veze P-T govora saZ-S primorskim pojasom od Mrkovia do Boke kotorske, u kome je poluglas sauvan u Kr-tolima i barskom zaleu sa estanima (uz Skadarsko jezero), od Bojane do Spia radi-kalno istrven neakcentovani kvantitet, a i na neke druge osobenosti moe se gledati kaona prethodnicu balkanistikih promena [Petrovi 1982].

srpskoga jezikog prostora na kojima su se dijalekti susticali ili je-dan preko drugoga preslojavali.

*

Ivi je, rekosmo, svojim raspravama o srpskim dijalektima obele-io drugu polovinu HH veka. I uinio je to sistematizujui iwenicesabrane tokom prethodne, pre svega Believe, faze dijalektolokihistraivawa i naznaujui glavne pravce u kojima treba tragati za joneotkrivenim slojevima srpskoga dijalekatskoga pejsaa i wihovim taj-nama.

Svojom posledwom kwigom Ivi je sve te poslove nemerqivo olak-ao.

Novi Sad

L I T E R A T U R A

Beli 1999: Aleksandar Beli, Dijalekti istone i june Srbije. Beograd (Zavod zauxbenike i nastavna sredstva), tom H.

Beli 2000: Aleksandar Beli, O dijalektima. Beograd (Zavod za uxbenike i nastav-na sredstva), tom H.

Bogdanovi 1987: Nedeqko Bogdanovi, Govor Aleksinakog Pomoravqa. Srpskidijalektoloki zbornik, Beograd, HHH, 7302.

Bowakovi 2008: arko Bowakovi, Fonetske osobine govora istone umadije. Srpski dijalektoloki zbornik, Beograd, , 1322.

Ivi 1949/1950: Pavle Ivi, a) Emil Petrovici, Graiul Caraovenilor, studiu de dialec-tologie slav meridional (Universitatea Regele Ferdinand I din Cluj, Bibliotec Dacoromaniei,Nr 8) Bucureti 1935, 8, 270; b) Maecki M.: Gwary sowiaske w Banacie rumuskim (Les dia-lectes slaves dans le Banat roumain), Extrait du Bulletin de l'Acadmie Polonaise des Science etdes Lettres, Cracovie 1938, 1316. Junoslovenski filolog, Beograd, H, 318322(prikaz).

Ivi 1956: Pavle Ivi, Dijalektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavskonareje. Novi Sad (Matica srpska), 1956, 21985.

Ivi 1957: Pavle Ivi, O govoru Galipoqskih Srba. Srpski dijalektolokizbornik, Beograd, H.

Ivi 1958: Pavle Ivi, Die serbokroatischen Dialekte. Ichre Struktur und Entwicklung. Er-ste Band: Allgemeines und die tokavische Dialektgruppe. 'S-Gravenhage (Mouton); kwiga jeprevedena i na srpski: Srpskohrvatski dijalekti. Wihova struktura i razvoj. Prva kwi-ga: Opta razmatrawa i tokavsko nareje. Sremski Karlovci Novi Sad (Izdavakakwiarnica Zorana Stojanovia), 1994.

Ivi 1974: P. Ivi R. Aleksander, Refonologizaci koliestva glasnogo v kae-stvo v odnom ygo-vostonom serbskom govore. Obeslavnski lingvistieski atlas:Material i issledovani 1971. Moskva, 1974, 1822.

Ivi 1978: Pavle Ivi, Beleke o biograikom govoru. Srpski dijalektolokizbornik, Beograd, HH, 125176.

Ivi 1988: Pavle Ivi, Nareja. U: Dalibor Brozovi Pavle Ivi, Jezik, srpsko-hrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski. Zagreb (JLZ Miroslav Krlea"), 5480.

Ivi 1991: Pavle Ivi, Znaaj lingvistike geografije za uporedno i istorijsko pro-uavawe junoslovenskih jezika i wihovih odnosa prema ostalim slovenskim jezicima. Izabrani ogledi, , 167199.

Ivi 1994/1997: Pavle Ivi arko Bowakovi Gordana Dragin, Banatskigovori umadijsko-vojvoanskog dijalekta. Prva kwiga: Uvod i fonetizam. Srpski dija-lektoloki zbornik, Beograd, H (1994); Druga kwiga: Morfologija, sintaksa, Zakquci,Tekstovi. SDZb, H (1997).


Ivi 2009: Pavle Ivi, Srpski dijalekti i wihova klasifikacija. Sremski Karlov-ci Novi Sad (Izdavaka kwiarnica Zorana Stojanovia; prethodno tampano uZborniku Matice srpske za filologiju i lingvistiku H/2, 1998, 113132, H, 1999,303354, H/12, 2001, 175209).

Petrovi 1982: Dragoqub Petrovi, Iz problematike govora Mrkovia. Makedon-ski jazik, Skopje, 19811982, HHHHHH, 567573.

Petrovi 1992: Dragoqub Petrovi, Pavle Ivi, Izabrani ogledi (. O slovenskim je-zicima i dijalektima; . Iz istorije srpskohrvatskog jezika; . Iz srpskohrvatske dija-lektologije), Prosveta, Ni, 1991. Junoslovenski filolog, Beograd, H, 145161[prikaz].

Petrovi 1993: Dragoqub Petrovi, Iz problematike srpskohrvatsko-slovakih lek-sikih odnosa. Naukov zapiski, Prv (Soyz rusinv-ukrancv Slovacko Respubli-ki), 18, 151156.

Petrovi 2007: Dragoqub Petrovi, Tri stoqea hrvatskog standarnog jezika" na srpskoj osnovi. Slovo, Niki, br. 15/16, 222269.

Petrovi 2008: Dragoqub Petrovi Sneana Guduri, Neoakut na severnom pod-noju Rudnika. Zbornik Instituta za srpski jezik SANU, Beograd, , 419428.

Remeti 1981: Slobodan Remeti, O nezamewenom jatu i ikavizmima u govorima seve-rozapadne Srbije. Srpski dijalektoloki zbornik, Beograd, HH, 7105.

Remeti 1985: Slobodan Remeti, Govori centralne umadije. Srpski dijalekto-loki zbornik, Beograd, HHH.

Remeti 2004: Slobodan Remeti, O estolanom prozodijskom sistemu u govoruKladwa i okoline. U: ivot i delo akademika Pavla Ivia: Zbornik radova sa treeg me-unarodnog naunog skupa ivot i delo akademika Pavla Ivia. Subotica Novi Sad Beograd, 651660.

FO 1981: [Red. Pavle Ivi], Fonoloki opisi srpskohrvatskih/hrvatskosrpskih,slovenakih i makedonskih govora obuhvaenih Opteslovenskim lingvistikim atlasom.Sarajevo (ANUBiH, Posebna izdawa, kw. , Odjeqewe drutvenih nauka, kw. 9 lat.).

Dragoljub Petrovi

PAVLE IVI ET LA DIALECTOLOGIE SERBE

R s u m

Dans cet article l'auteur traite des contributions les plus importantes de Pavle Ivi la con-naissance des dialectes serbes et cela depuis ses remarquables dbuts scientifiques en 1947, l'poque o il tait tudiant et o ses recherches portaient sur les parlers de Biograii jusqu' sadernire discussion synthtique sur les dialectes serbes et leur classification. C'est en 1956 qu'Ivia systmatis une premire fois toutes les connaissances acquises jusque-l sur les dialectes stoka-viens, connaissances qu'il a compltes et dont il a prcises de nombreux dtails deux ans plustard dans un livre publi en allemand. Il a de plus jou un rle cl dans certaines dcouvertesultrieures importantes portant sur le territoire des dialectes serbes, telles que la prphonologaisonde la quantit en qualit dans les parlers de la rgion de Prizren et de Timok (dialecte prizren-sko-timoki' "), le maintien du yat non-remplac (tout d'abord dans les parlers des Serbes de ladiaspora, puis sur le vaste territoire de la Serbie du nord-ouest) et l'existence de l'accent no-aigudans la zone centrale du dialecte kosovo-resavien. Dans sa dernire tude Ivi a fait la synthsede toutes les nouvelles connaissances acquises sur les dialectes serbe et a indiqu des pistes pourdes recherches ultrieures en laissant entendre qu'on trouve la plupart des lacunes dans le domai-ne des dialectes dans les rgions de Smederevo et de Vrsac (dialecte smederevsko-vraki' ").

28 DRAGOQUB PETROVI

JUE I DANAS UVEK AKTUELNI PAVLE IVI

SLOBODAN REMETI

UDC 81:929 Ivi P.

Autor u osvrtu na ogroman nauni opus velikog naunika pred-nost daje prilozima sa samog poetka briqantne Ivieve naune ka-rijere. Rad donosi odgovor na pitawe koliko su neki Ivievi sme-li prilozi sintetske prirode, zasnovani na nedovoqnom, a esto isasvim oskudnom materijalu, izdrali probu polustoletnog vremen-skog perioda.

Kqune rei: Pavle Ivi, Aleksandar Beli, strukturalisti-ki metod, ura Danii, Remeti.

1. Osnovni sudovi o delu akademika Pavla Ivia, nesumwivo naj-veeg srpskog jezikoslovca druge polovine HH veka, po mnogo emu kodSrba, i ne samo kod Srba, do danas prvog i najboqeg, ve su izreeni.Nije ih, istini za voqu, ni bilo teko izricati, jer su iweniceozbiqnim poslenicima iz struke, opredeqenim da se u prigodnim pri-likama osvru na Iviev nauni doprinos, nalagale da govore o nau-nom autoritetu koji se uspeno ogledao u nekoliko jezikih oblastii disciplina: od komparativne slavistike, lingvistike geografije,lingvistike tipologije, fonologije i fonetike, istorijske lingvi-stike, onomastike, etimologije do standardologije i planirawa jezikepolitike. Autorima tih prigodnih oglaavawa o delu lana osam aka-demija nauka pripadala je u stvari i ast da govore o jednom od najkom-petentnijih evropskih dijalektologa svoga vremena, o nesumwivo naj-svestranijem, najplodnijem, najkreativnijem i najinovativnijem istra-ivau srpskog dijalekatskog kompleksa (Remeti 2000: 5), o naunikuretke erudicije udruene s izuzetnom memorijom i raskonom intui-cijom, o istraivau raskriqenih interesovawa", kako svojevremenolepo ree Irena Grickat na predstavqawu Ivievih Izabranih ogleda pod krovom Srpske akademije nauka i umetnosti. Ugledni promo-tor vrednog trokwija, objavqenog u nikoj Prosveti" 1991. godine, udve reenice okupqenima objasni Ivievo stasavawe i izrastawe u na-unika svetskog glasa: On je u ovu svoju nauku uao s entuzijazmom, re-klo bi se i ogromnom istrajnou i strpqewem, poto su se wegovestudije u velikom broju zasnivale na akribinom, mukotrpnom priku-pqawu sitnih iwenica, za nekog povrnijeg istraivaa jedva izdi-ferenciranih, stoga gotovo i nediferencijalnih. Od takvih podrobnihzapaawa i beleewa postupno se ispredala mrea saznawa o naimgovorima i wihovoj istorijskoj dimenziji, da bi osnova i potka posta-

jale sve kompaktnije, te da bi se najzad napravila izvanredna celina".Nije bilo teko ni ruci Profesorovog viedecenijskog bliskog sa-radnika i prijateqa da ispie lakonski aksiom: Lingvistiko deloprof. Ivia ogromno je i raznovrsno" (Mladenovi 1999: 15). Takvodelo, po prirodnom redu stvari, wegovoga autora svrstava meu najum-nije sinove srpskoga naroda. To delo ga za intelektualnom trpezom po-stavqa uz rame ure Daniia, Stojana Novakovia, Qubomira Stoja-novia i Aleksandra Belia" (Remeti 2000: 6), u sazvee" SvetogaSave, Vuka, Wegoa, Cvijia, Skerlia, Vladike Nikolaja, SlobodanaJovanovia, Crwanskog, osia i drugih velikana pisane rei, najbo-qih tumaa due srpskog naroda" (Petrovi 1999: 13), na ijem jezikui o ijem jeziku je Pavle Ivi najuspenije pisao do danas. Niko prewega, i niko u wegovo vreme, nije tako duboko ponirao u samu bit srp-skog jezika. On je bez premca po dubini shvatawa problema, po utemeqe-nosti teorijskih polazita i rigoroznosti naune analize, po sveobu-hvatnosti i konanosti izvedenih zakquaka i sudova" (Remeti 2000: 5).

2. Vrednost svih qudskih tvorevina od graevine do umetnikogili naunog ostvarewa najboqe se ocewuje po tome koliko su one iz-drale zub, odnosno sud vremena, najboqeg reeta", a potpisane suocene da uistinu obimni Iviev nauni opus krase kristalno jasni,po pravilu konani zakquci i sudovi" (Remeti 2000: 4). Pred nama jeizazov da se u kratkim crtama ukae bar na neke od tih Ivievih ta-nih dijagnoza pa i prognoza u struci u kojoj se upravo on prvi odvaioda pie sinteze, obino znatno pre izvrenih prethodnih, kod drugih,sretnijih i sreenijih, za takve poduhvate ne samo poeqnih nego,razume se, i podrazumevanih radwi. Upravo u pristupu ovoj temiumesno je jedno poreewe, jedna prigodna paralela. Svojevremeno je Vo-jislav uri primetio da kod Srba poreewe sa Vukom Karaxiem mo-e izdrati jedino wegov znatno mlai sledbenik i saborac ura Da-nii. Profesor Ivi je Daniiu dodao i Dositeja" (Ivi 1990:242), a tema koje smo se prihvatili nalae poreewe Pavla Ivia iure Daniia. Slini su po mnogo emu. Sveanu besedu povodom 160.godiwice Daniievog roewa, pod krovom Matice srpske u NovomSadu, Profesor je zavrio reima: Zavriu ovaj razgovor jednimsvojim linim utiskom. Danii nije dugo iveo, svega 57 godina. Astvorio je toliko da bi, kad bi se wegov opus raspodelio na desetak na-unika, svaki od tih delova bio dovoqan da svoga autora uini veomazaslunim. U Daniievom delu udruuju se ogromna koliina savlada-ne materije, bitan znaaj te materije i izvrsnost wene obrade. Iskrenopriznajem, ja ostajem zapawen takvim podvigom. Eto, nama se dogodiloda smo imali svog Daniia. Tanije, imamo ga i sada. Tu je on, s nama,kao opomena i kao podsticaj" (Ivi 1990: 252253). Nama se, sreom,dogodilo da imamo i jednog Ivia, koji moe izdrati poreewe sasvim poslenicima iz struke, a najpounije i najpodsticajnije, najume-snije je to initi upravo sa velikim urom Daniiem.

3. I ura Danii i Pavle Ivi u nauku su uli veoma mladi,obojica silovito. Sa dvadeset i dve godine prvi objavquje Rat za

30 SLOBODAN REMETI

srpski jezik i pravopis pokazujui raskoni talenat i nagovetavajuivelika dela, drugi u istom uzrastu pie seminarski rad o govoru selanadomak Beograda (Ivi 1978), u kome udara temeqe novoj srpskoj dija-lektologiji i nagovetava briqantnu naunu i nastavniku karijeru. Uoba sluaja nije se radilo o jutru po kojem se poznavao dan ve o pra-skozorjima nakon kojih su sinule svetle decenije. Profesor Ivi bezdvoumqewa kae da meu vrline Daniievih sintetikih dela spadaogromna koliinska prevaga podataka nad spekulacijama" (Ivi 1990:246), a kod wega e celoga radnog veka iwenica stolovati na pijade-stalu neprikosnovenosti. Osvrui se na nauni opus istinskog veli-kana profesor Ivi posebno ukazuje na Daniievu umenost oko iz-bora teme, pri emu je on uvek iao ka onome bitnom, ostavqajuisporednosti drugima", to je za sobom povlailo poduhvate sintetskogtipa pre vremena". Moe se, dodue, rei da je preuranio sa sintet-skim delima pisao ih je dok nisu bile objavqene predradwe, tako daposle kasnijih istraivawa mnoge pojedinosti treba revidirati" (Ivi1990: 246). To je tano", saglasan je i sam Profesor, dodajui da jeistina i to da neke od wegovih velikih sinteza do danas nisu zamewe-ne" i pitajui se: Moemo se, odista, zapitati kako bismo stajali da-nas npr. u oblasti istorije oblika ili sintakse padea da Daniinije, pre vie od jednog stolea, pourio da napie ta sintetina de-la pre vremena" (Ivi 1990: 246). Mi smo imali sree da je u slinimsituacijama urio" i profesor Ivi.

4. Prvo sintetsko delo iz pera Pavla Ivia nauka o srpskom jezi-ku je dobila kada je on kao tridesetogodiwak posegao za jednom krup-nom temom i u opirnoj raspravi O nekim problemima nae istoriskedijalektologije, objavqenoj u HH kwizi Junoslovenskog filologa go-dine 1955/56, potraio odgovore na neka teka pitawa srpsk(ohrvat-sk)e istorijske dijalektologije, na pitawa oko kojih su decenijama ukr-tana najeminentnija kopqa i na koja su davani razliiti, pokadtosasvim suprotni odgovori. Tom zamrenom klupku nepoznanica mladiautor je dodao i koje novo pitawe i poslu pristupio za naunikaIvievog tipa u ne naroito sretnom trenutku. Nepovoqnom ne zbogmladosti (uostalom, Ivieve su rei da velikim poecima mnogo vi-e pogoduje sveina mladih nego zamornost zrelih godina") ve zbogneega drugog.

Svoju prvu sintezu pie naunik u ijem istraivakom postupkuneprikosnoveno vladaju fakta, od kojih sve poiwe i na kojima se svezavrava. Ve je reeno da profesor Ivi meu vrlinama sintetinihdela jednoga Daniia vidi ogromnu koliinsku prevagu iwenicanad spekulacijama". Danii u svojim poduhvatima nije mogao raunatina ranije obavqene predradwe", ali je pred sobom imao obiqe iwe-nica. U Ivievom sluaju stvarnost je na drugi nain neprijatno inadmono oponirala idealu. Ideal je pisawe sinteze na temequ obiqaiwenica, a stvarnost izrazito siromatvo materijala. Koliko jeautor bio primoran da cedi suvu drenovinu", pokazae jedno poree-we. Kada bismo danas iz svojih biblioteka izbacili sve ono to je ob-

JUE I DANAS UVEK AKTUELNI PAVLE IVI 31

javqeno od vremena pisawa Ivieve studije, na policama rezervisanimza kwige u kojima e se nai obavetewa o srpsk(ohrvatsk)im dijalek-tima ne bi ostalo vie od jedne desetine wihovog tereta. Ostali bi-smo, izmeu ostalog, bez 44 toma Srpskog dijalektolokog zbornika,svih godita Hrvatskog i Bosanskohercegovakog dijalektolokog zbor-nika, svih pedeset godita Zbornika za filologiju i lingvistiku Ma-tice srpske, svih dosad objavqenih svezaka Priloga za prouavawe jezi-ka, 43 godita Junoslovenskog filologa, osamnaest kwiga Onomatolo-kih priloga, treine svezaka Rjenika hrvatskoga ili srpskoga jezikaJAZU, svih sedamnaest dosad objavqenih tomova Renika srpskohrvatskogkwievnog i narodnog jezika SANU, bez estotomnog Renika srpskohr-vatskog kwievnog jezika Matice srpske, bez trinaest godita Srpskogjezika te vie desetina posebnih monografija i na stotine obimnijihpriloga i rasprava. U meuvremenu su, naime, na tlu zajednike draveosnovane nove akademije nauka, nikli instituti za jezik, osnovane novekatedre za srpsk(ohrvatsk)i jezik, ustanovqena nova glasila starih inovih naunih institucija, objavqeni mnogi jubilarni zbornici po-sveeni znaajnim datumima ili zaslunim pojedincima, prikupqenaobimna graa za projekte iz oblasti lingvistike geografije i onoma-stike.

5. Centralno mesto u raspravi O nekim problemima nae istoriskedijalektologije predstavqa pitawe porekla umadijsko-vojvoanskog di-jalekta, pitawe staro koliko i naa dijalektologija. Pojedinci su, me-u kojima je decenijama uporno istrajavao i jedan Aleksandar Beli,iznosili teorije o tome da je re o rezultatu meavine dvaju dijalekat-skih tipova: autohtonog, starinakog ekavskog (kosovsko-resavskog) sup-strata i jekavskog, odnosno ikavskog adstrata, doseqenikog sloja saprostora pre svega istone, odnosno severoistone Bosne (v. Beli1905: 3240; Beli 1908: 106124; Beli 1929: 1071). [Od teorije o uti-caju jekavskih govora u osnovici te navodne meavine rano se odusta-lo.] U susretu dvaju dijalekatskih modela, po toj teoriji, preovladao jeekavizam u osnovi rei, a u nekim gramatikim kategorijama i u neko-liko fonetskih pozicija ikavizam. U nauci je iznoeno i miqeweo izvornoj ikavskoj zameni jata na srbijanskom prostoru, olieno po-najvie u radovima Miloa Moskovqevia (v. npr.: Moskovqevi 1929;Moskovqevi 19631964; o tome, uz detaqno navoewe literature u: Re-meti 1981, posebno str. 7885. i 9099).

Believu teoriju osporavao je Milan Reetar, dodue metodskipogreno (poriui zakonitost u jezikom razvoju) i nedovoqno argu-mentisano" (Ivi 19551956: 106) zastupajui tezu o autohtonom raz-vitku umadijsko-vojvoanskog dijalekta, po kojoj su navedeni ikavizmirezultat analokog izjednaavawa, odnosno prelaska jata u i u poseb-nim fonetskim pozicijama (Reetar 1907: 1417, 68; Reetar 1908:615618). Glasoviti Dubrovanin je osporavao i miqewe o ikavskojprolosti meureja Bosne i Drine, odakle su, po Beliu i wegovimsledbenicima, ikavci naseqavali zapadnosrbijanske i vojvoanske obla-sti. Reetarovu tezu prihvatio je, metodoloki unapredio i novim do-

32 SLOBODAN REMETI

kazima potkrepio mlaani Pavle Ivi, prvi put, i to sasvim uverqivoi nepokolebqivo, u toj svojoj, napred pomenutoj, prvoj sintetskoj ras-pravi od ireg znaaja (Ivi 195556: 106121). Po Ivievom mi-qewu svi ti ikavizmi umadijsko-vojvoanskog tipa mogu se svestina dva osnovna principa: analoko uoptavawe i i glasovnu asimila-ciju" (Ivi 19551956: 107). Analokim putem nastale su kategorijekao to su: gl. tipa letiti, poutilo, DLjd. l. zam. meni, tebi, sebi;DLjd. im. . r. eni, po-sobi; Lmn. imenica tipa na-koli, po-gradovima;Ijd. i G-D-I-Lmn. zameniko-pridevske promene: s ovim, od bogati(h),malima; prefiks ni- < n- (niki, nikolko, donikle [neki, donekle], pre-fiks pri < pr (privari, privrne, tako i predlozi prid, priko"), pri-log izrikom (prema izricati), a pod rezultat glasovne asimilacije pod-vode se potvrde tipa: starija, nije, nisam, di, nigdi, grijota, sijati, vi-jati, grijati, gwizdo, gwivan, sikira, vidrica. Tako formulisano obja-wewe Ivi je iznosio u vie svojih radova (v. npr.: Ivi 1956:6888, pretampano u Ivi 1991: 90117; Ivi 1958: 167188, preve-deno na srpski Ivi 1994: 158177). Kasnija istraivawa su poka-zala da je tom prvom, a tako znamenitom Ivievom sintetskom studijomkonano reeno pitawe geneze umadijsko-vojvoanskog dijalekatskogtipa. Nakon pisawa navedene studije nauka je sa severosrbijanskog tla,izmeu ostalog, dobila opise govora Mave (Nikoli 1966), Kolubare(Nikoli 1969; Radovanovi 2006), Biograia (Ivi 1978), Grue (Ste-vovi 1969), centralne umadije (Remeti 1985), istone umadije(Bowakovi 2008), nekolike monografije sa ijekavskog terena i viepojedinanih obimnijih i sitnijih priloga.

6. Poseban osvrt na Ivievu kapitalnu studiju nameu i razloziline prirode. Razraenu tezu o autohtonom razvitku umadijsko-vojvo-anskog dijalekta i Ivievu, i ne samo wegovu, sumwu u neki ozbiqni-ji ikavski uticaj sa istonobosanske strane, sticajem okolnosti, godi-nama sam proveravao na najboqi nain na terenu. Mesecima sam uz-du i popreko premeravao" severosrbijanski metanastaziki teren isakupio obiman materijal. Kroz ui i ruke proturio sam stotine hiqa-da podataka. Dosta grae sam i sredio, poneto i objavio. Ne mogu reida nisam imao sree na terenu, gde sam se sretao i sa neoekivanimfaktima, a na pojedinim sektorima nalazio bogate slojeve dijalekatskogsupstrata. U toku vie kraih i duih radnih ekskurzija utvrdio sam,izmeu ostalog, da je na prostoru od prilaza beogradskoj optini uka-rici do drinskih obronaka Vaqevskih planina stari vokal jat" zadr-ao svoju fonoloku individualnost, tj. vrednost zatvorenog e, glasaizmeu e i i, vrednost formiranu negde oko kraja H veka (Remeti1981). Koegzistencija veine gore navedenih ikavizama i nezamewenogjata u osnovi rei konani je dokaz da je umadijsko-vojvoanski dija-lekat rezultat autohtonog razvoja, a nikako plod dijalekatske meavine.O rezultatima tih mojih ispitivawa afirmativno se izrazio i samprofesor Ivi, po ijem miqewu rad O nezamewenom jatu i ikavizmi-ma u govorima severozapadne Srbije (Remeti 1981) spada u najkrupnijepojedinane rezultate srpskohrvatske dijalektologije u posledwim de-


cenijama" (Ivi 1987: 117). Na osnovu grae prikupqene na potesu odgranice beogradske ukarike optine pa preko Posavine, Tamnave,Kolubare, Vaqevske Podgorine, vaqevskih planina do Drine mogle suse, bar u detaqima, ispravqati i druge zablude nekih prethodnika. Is-postavilo se, primera radi, i to da na prostoru severne Srbije imamnogo vie supstrata, dakle autohtonog, starinakog sloja u jeziku noto se ranije mislilo. I taj zakquak, po Ivievom miqewu, spada unajkrupnije rezultate istorijske dijalektologije srpskog jezika. Sa sup-stratom nisam loe proao ni u istonoj Bosni (o tome u: Remeti1982; Remeti 2004), koja je, to potvruju rezultati istraivawa dija-lektologa iz vie naunih centara (up. npr. s tim u vezi: Brozovi1966 i tamo nav. lit.; Jahi 2002 [o literaturi koja svedoi o prilika-ma na prostoru istone i severoistone Bosne v. Remeti 1981: 9194]), izvorno ijekavska zona, a nikako ikavska oblast, iz koje su ikavcimogli odlunije uestvovati u formirawu umadijsko-vojvoanskog di-jalekta, kako su pojedinci mislili. Uostalom, nakon Ivieve glasovitestudije, uz sitnije i obimnije dijalektoloke rasprave, monografski suopisani umadijsko-vojvoanski govori Srema (Nikoli 1964), Bake(Popovi 1968) i Banata (IviBowakoviDragin 1994; IviBo-wakoviDragin 1997). Sutina je u tome da se krajwi domet svihtih istraivawa praktino svodi na nova svedoanstva u korist vepostavqene teorije. Kada sam, uostalom, ja posle nekoliko godina radana doktorskoj tezi i nakon otkucanih vie stotina stranica rukopisaseo da izvedem zakquke, ispostavilo se da je onaj glavni davno napi-san, da je sve to do ega sam doao jo jedan, ivim u utenom uverewu krupan dokaz da je Pavle Ivi pre pet i po decenija bio u pravu.Poduhvati dijalektolokih poslenika posle toga datuma pomalo podse-aju na sudbinu hemiara nakon otkrivawa periodnog sistema hemijskihelemenata. A oni su, osueni na sudbinu naih dijalektologa, dovedeniu situaciju da pronalaewem pouzdano predvidqivih novih jedinicapopuwavaju tablicu koju je oiviio i uz pomo olovke i lewira ipar-tao Dmitrij Ivanovi Mendeqejev.

7. Ve je uoeno da su Ivievi nauni zakquci sveobuhvatni i ko-nani. Govorei o poeziji Matije Bekovia, kwievni kritiar reeda ovaj poeta po pravilu temeqito cedi sve sokove odabrane teme, danaprosto opustoi motiv", kojemu se ne vredi vraati za narednihpedeset godina. Pustoewa te vrste nije, sreom, poteena, kako vi-dimo, ni srpska dijalektologija. Posle Ivieve elaboracije kompliko-vanog pitawa nastanka danaweg dijalekatskog mozaika severne Srbijemogli su se sa visokom dozom sigurnosti predviati glavni rezultatibuduih dijalektolokih ekskurzija na navedeni teren. I primetnooskudan iweniki fond omoguio je mladom Pavlu Iviu da konanorei neka kquna pitawa srpske istorijske dijalektologije. Takvu pri-liku ne samo da nisu iskoristili wegovi drugi, pogotovo stariji sa-vremenici nego su i daqe istrajavali na starim, pokazalo se pogre-nim tezama. Berislav Nikoli je, primera radi, znatno posle Ivie-ve rasprave napisao da je u Kolubari, naroito u Brankovini, na me-

34 SLOBODAN REMETI

stu staroga jata sluao glas izmeu e i i" (Nikoli 1969: 33), ali powemu: U osnovi je kolubarskoga govora ekavska zamena jata umadij-sko-vojvoanskoga tipa", iju veinu ikavizama autor tumai ranimikavskim uticajem" (Nikoli 1969: 70) prevashodno severoistone Bo-sne. Raspravu O nekim problemima nae istoriske dijalektologije prepet i po decenija mogao je napisati samo struwak u ijoj su linostina najsreniji nain spojene izuzetna erudicija i nesvakidawa in-tuicija.

8. Iz pera takoe mladog Pavla Ivia nauka je dobila i prvi si-stematski pregled tokavskog dijalekatskog kompleksa. U kwizi Dija-lektologija srpskohrvatskog jezika. Uvod i tokavsko nareje on je pri-hvatio Believ termin zetsko-sjeniki dijalekat, koji e kasnije, naosnovu nove literature, zameniti terminom zetsko-junosanxaki (Ivi1988, 63: zetsko-junosandaki (zetsko-sjeniki); up. i zetsko-junosandaki(dijalekat) na Dijalektolokoj karti tokavskog nareja u istom tekstu).Uvidevi da su navodi Danila Barjaktarevia o govoru sjenikog kraja(Barjaktarevi 1966) plod autorovog nesporazuma sa iwenicama, pro-fesor Ivi se, u svojoj posledwoj sintetskoj studiji Srpski dijalekti iwihova klasifikacija, ponovo vratio ranijem nazivu budui da su ot-pali razlozi za naputawe Believog termina zetsko-sjeniki dijale-kat" (Ivi 1999: 303). Svojevremeno je profesor R. Bokovi rekao daniko nije ario ko je Vuka ispravqao" (Bokovi 1978: 471). Nije Da-nilo Barjaktarevi neposredno ispravqao" profesora Ivia, ali je,nesvesno, doneo jo jedan dokaz da su Ivieva reewa i zakquci konani.

9. Zna se da je profesor Ivi svojim delom dao znaajan teorijskidoprinos ne samo naoj nego i svetskoj nauci o jeziku. Uinio je to,pre svega, sopstvenom tipologijom dijalekatske diferencijacije i ana-lizom sutine prozodijskih fenomena, odnosno analizom broja prozo-dijskih mogunosti. Iz Ivievog pera dolazi stav da glasovni razvojnikad ne dovodi do poveawa distinktivnih mogunosti. Ovo naelo uneposrednoj je vezi sa Ivievim interesovawem za jednu pre wega maweobraivanu problematiku. Niko pre wegovih istraivawa nije, naime,shvatao znaaj jezike interferencije, znaaj posledice dodira kakorazliitih tako i srodnih dijalekatskih i jezikih sistema" (Remeti2000: 5). Snani uticaj susednih pre svega neslovenskih jezika i govorasnosi i odgovornost za formirawe dva pravca razvoja konsonantizma usrpskim (i hrvatskim) narodnim govorima (Ivi 19912: 75108). Nasrpsko(hrvatsko)j jezikoj periferiji konsonantski sistem je uoblienpod snanim uticajem susednih, neslovenskih idioma. U tom smislu ukrugu jezike perifernosti nali su se i govori muslimana na prosto-ru Bosne i Hercegovine, rake oblasti i u Crnoj Gori, govori zasutiorijentalizmima, iza ijeg masovnog preuzimawa stoje i sociolingvi-stiki i psiholingvistiki momenti. Iza bogatstva orijentalizama nesamo ne leksikom nego i na fonetskom poqu u muslimanskim narod-nim govorima stoje ogroman uticaj osmanlijske administracije i kul-ture", bogosluewe na arapskom jeziku", presti uglaenosti i bo-


gatstva jedne urbanizovane civilizacije", svesno ugledawe na Osmanli-je, koje je istovremeno donosilo i eqeno distancirawe od potiwenei prezrene raje.

Dobro je poznato da je za Ivievo ime vezano i uvoewe struktura-listikog metoda u jezika istraivawa kod nas. On je taj metod prime-wivao krajwe skrupulozno, sve u skladu sa prirodom razmatrane pro-blematike domae wive". Tekovine toga pravca u lingvistikoj naucinajneposrednije su potvrene u domenu dijalekatske interferencije naprostoru Bosne i Hercegovine, gde je, prema oekivawu, vera igralaulogu ozbiqne konice govornom i jezikom ujednaavawu. Istraiva-wa bosanskog srpskog dijalekatskog kompleksa, u koje spada i viegodi-wi kontinuirani trud autora ovoga rada, pokazala su da je verska bra-na ipak poputala i ee i dubqe no to se to dosad mislilo. Ispo-stavilo se da ona nije neprobojna ni u domenu najpoznatijih govornihmarkacionih linija, uvara nacionalnog identiteta kao to su aka-vizam, ikavizam i razlikovawe dva para afrikata. Brana je ostala ne-probojan bedem jedino u dva sluaja, i to oba puta potpomognuta struk-turalnim momentima. Migracijama doneti srpski novotokavski ije-kavci od zateenih inovernih starosedelaca nigde nisu prihvatili su-glasnik h ni stariju akcentuaciju. U prvom sluaju naruavao bi se in-ventar suglasnikih fonema, a u drugom distribucija postojeihprozodema budui da silazni akcenti u domaim reima na terenu her-cegovako-krajikog dijalekta dolaze samo na inicijalnom slogu. Nadrugoj strani, pak, lie je uklawalo strukturnu prepreku pii, a voei sue maki i amii.

10. Profesorovo naelo da glasovni razvoj ne vodi poveawu di-stinktivnih mogunosti, da u sueqavawu dvaju razliitih fonolokihsistema po pravilu dolazi do uproavawa glasovnih sistema doive-lo je i to pomalo neobinu, ali veoma znaajnu i pounu potvrdu ujednom doskora zagonetnom kutku srpske dijalekatske mape. U uskoj zonisrbijanskog Podriwa, u delu Azbukovice, posvedoen je, naime, ikavskiizgovor. Pojedini struwaci, meu kojima i Jovan Cviji, ikavce izAzbukovice su smatrali ostatkom nekog ranijeg etnikog sloja dok je et-nograf Quba Pavlovi u wima video potomke rudara doseqenih iz za-padnih ikavskih krajeva (Pavlovi 1930: 436438). Pavlovievu teorijuprihvatili su mnogi, meu kojima naknadno i J. Cviji, a i sami dija-lektolozi. U nedostatku u

Documents

filologija i lingvistika