1. JAVNE FINANSIJE

Javne finansije,kao naučna disciplina,izučavaju finansijsku delatnost države i drugih javnopravnih tela i organa kojima su poverene određene funkcije prikupljanja I trošenja materijalnih sredstava radi ostvarivanja opšte-korisnih ciljeva.One su najuže povezane sa postojanjem države,prevashodno sa postojanjem novca. Sve javne potrebe tj. funkcije I delatnosti države možemo svrstati u nekoliko ključnih grupa:

I GRUPU cine klasične funkcije vezane za funkcionisanje političkog i ek.sistema.

II GRUPU čine potrebe međunar. bezbednosti zemlje,što podrazumeva postojanje vojne sile.

III GRUPU formiraju potrebe unutrašnje bezbednosti u pogledu zaštite slobode i prava građana,njihove imovine,kao i zaštite postojećeg političkog,pravnog i ekonomskog sistema i poretka.Reč je o funkc. unutrašnjih organa poslova, ali i pravosudnih organa i organa tužilaštva i pravobranilaštva.

IV GRUPU sačinjavaju funkc. u domenu socijalne sigurnosti građana. (Penzijsko,invalidsko,zdravstveno osig.)

V GRUPU formiraju funkcije u tzv. društvenim delatnostima kao što su nauka,obrazovanje,kultura, i sl.

VI GRUPU Čine funkc. u domenu ek. politike i privrednog razvoja.

VII GRUPU Čine vandredne funkcije države i njenih organa uslovljene nepredvidivim događajima(U slučaju elementarne nepogode,rata,unutrašnjih političkih i socijalnih poremećaja)

Ova naučana disciplina se bavi i proučavanjem budžeta i drugih institucija za finansiranje javnih rashoda, kao i specifičnim finansijskim odnosima između raznih nivoa vlasti u pogledu raspodele kako funkcija rashoda tako i prihoda, to je tzv. fenomen fiksnog federalizma.

1

2. ZNAČAJ JAVNIH FINANSIJA

U razvijenim zemljama fiskalna pilitika se posebno kritikuje i osporeva sa aspekta nedovoljne efikasnosti u pogledu:

1. eliminisanja fiskalnih deficita i

2. reduciranja rashoda društvenog standarda i socijalnog osiguranja.

Rast fiskalnog deficita u ovim zemljama predstavlja značajan generator inflacije. termin crowing out znači efekat istiskavanja privatnih investicija iz finasnijskih tokova, što je uslovljeno ekspanzijom janog sektora. u periodu tzv. društvenog blagostanja fiskalna neefikasnost je naročito došla do izražaja.

Process prenošenja tranzicije centarlno planskih privreda u privrede koje su tržišno orijentisane praćen je bolnim i radikalnim poreskim reformama:

a. očekivani gubitak javnih prihodab. najveći deo javne potrošnje pokazuje izražene znake rigidnosti.

3. JAVNI RASHODI I JAVNI PRIHODI

Sve od početka ovog veka, u finansijskoj teoriji, a i u praksi nije se posvećivala odgovarajuća pažnja javnim rashodima. Glavni i skoro jedini predmet javnih finansija fokusiran je na izučavanje javnih prihoda. Finansijska teorija i praksa s početka XX veka počinje da smatra da javne rashode treba uključiti u javne finansije, ali da to uključivanje mora biti ograničeno. Javni rashodi danas predstavljaju veoma efikasan instrument ukupne ekonomske i socijalne politike savremene države. Oni se više ne tretiraju kao akt potrošnje, već kao racionalno korišćenje bogatstva, tj. društvenog proizvoda. Savremena finansijska teorija svoja izučavanja temelji na stavu da su podjednako važni i ravnopravni javni rashodi i javni prihodi. Postavlja se pitanje da li treba prvo izlagati

2

materiju javnih rashoda ili javnih prihoda. Javni rashodi su sinonim za javne potrebe koje se upravo zadovoljavaju angažovanjem sredstava javnih rashoda. Pošto javne potrebe omogućuju egzistenciju i razvoj određene državne zajednice, smatra se da je najpre nuzno definisati obim potrebnih sredstava za njihovo zadovoljenje, pa tek posle toga prići razradi modaliteta kojima će se prikupiti tako određena sredstva.

4. PRIRODA I KARAKTER JAVNIH PRIHODA

Da bi mogla uopšte da pristupi izvršavanju brojnih i obimnih javnih rashoda, savremena država mora da raspolaže odgovarajućim javnim prihodima. Prihodi države – javni prihodi,imaju brojne karakteristike od kojih su najbitnije sledeće:

1. da se ubiraju,po pravilu, u novcu

2. da se ubiraju redovno,godišnje

3. da trošenje ne dovodi upitanje postojeću imovinu

4. da služe podmirivanju troškova koji imaju opšti karakter

U savremenim uslovima i sistemima, javni prihodi se pojavljuju u različitim oblicima i pod raznim nazivima, kao što su porezi, takse,doprinosi, naknade, parafiskalni prihodi i sl.

5. FISKALNO OPTEREĆENJE

Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u savremenom svetu svakako jeste pitanje visine učešća (fiskalno opterećenje) javnih rashoda odnosno javnih prihoda u ukupnoj novostvorenoj vrednosti u okvirima svake zemlje u toku jedne godine.

Dva su ključna razloga koji opredeljuju da se fiskalno opterećenje iskazuje odnosom javnih prihoda prema društvenom proizvodu. Prvo,ukupna masa javnih rashoda,onako kako je iskazuje odgovarajuća statistika, sadrži tzv. bruto javne rashode. U kategoriji bruto javnih rashoda mnogi rashodi se višestruko iskazuju budući da nije moguće

3

eliminisati sva tzv. transferna davanja. Drugo, javni rashodi se pokrivaju i javnim zajmovima (anticipiranje dela javne potrošnje budućih generacija) koji se ne mogu dovesti u direktnu vezu sa društvenim proizvodom konkretne godine. Daleko najveći broj teoretičara javnih finansija pri iskazivanju stepena fiskalnog opterećenja koristi odnos javnih prihoda prema društvenom proizvodu. Fiskalno opterećenje, prema tome, predstavlja količnik javnih finansija i društvenog proizvoda jedne zemlje u jednoj godini.

6. KLASIFIKACIJE JAVNIH PRIHODA

Veliki broj vrsta i instrumenata javnih prihoda zahteva da se izvrši i njihova kalsifikacija, pre svega, zbog lakšeg izučavanja njihovih osnovnih karakteristika (vrsta,prednosti, slabih strana, mogućnosti primene i sl.), a zatim mogućnosti njihove praktičneprimene i efekata u fiksnoj i uopšte finansijskoj politici. Finansijska teorija istražujenjihove oblike, prirodu, karakter i dr., a finansijska politika-mogućnost njihove primene iefekte koji se žele postići.Javne prihode možemo klasifikovati na različite kategorije. Danas je uobičajenapodela na sledeće oblike:

1) Redovni i vanredni prihodi,2) Originalni i derivatni,3) Javnopravni i privatnopravni,4) Prihodi od stanovništva i pravnih lica,5) Parafiskaliteti-kao poseban oblik prihoda.

6.1. Redovni i vanredni javni prihodi

Prema vremenu u kojem se stiču i formiraju, prihodi se dele na redovne ivanredne.Redovni javni prihodi su oni koji se redovno, u određenom periodu,Prikupljaju (npr. svake godine, tromesečno) iz tzv. stalnih ekonomskih izvora. Redovniizvori kao stalan i siguran izvor prihoda služe uglavnom za podmirivanje redovnihpotreba države.Vanredni prihodi se samo povremeno javljaju, dakle u vanrednim slučajevima, auglavnom služe za pokrivanje vanrednih rashoda javnih tela. Osnovni oblici vanrednihprihoda su javni zajmovi i vanredni porezi. Danas, razvojem modernih funkcija države ičistih potreba specifične intervencije u privredi, ovakvi oblici prihoda sve se više afirmišu uukupnim prihodima (posebno javni dug). Vanredni prihodi će se prestatiformirati kada nestane razloga zbog kojih se formiraju.

4

6.2. Originalni i derivatni javni prihodi

Prema metodu sticanja prava na javne prihode, u odnosu na nosioce dohotka iobveznika, javni prihodi se dele na originalne i derivativne.Originalni prihodi (ili izvorni prihodi) su oni koji država ostvaruje svojomprivrednom aktivnošću. Uglavnom su to prihodi od državnih preduzeća i drugih oblikadržane aktivnosti. Država se javlja kao privredni subjekt koji organizuje prosecproizvodnje, promet i dr. preko državnih preduzeća, a prihod, ostvaren njihovomaktivnošću, spada u originalni prihod.Derivativni (izvedni) se, uglavnom prikupljaju na bazi finansijskog suvereniteta,te po tome imaju prinudni karakter. Derivativni ili izvedeni su zbog toga što ih državaizvodi iz ostvarenog dohotka pravnih ili fizičkih osoba. Osnovni oblici ovih prihoda suporezi, doprinosi i takse.

6.3. Javno-pravni i privatno-pravni prihodi

Ova podela se može izvršiti prema karakteru vlasti i odnosa u kojima se, s jednestrane, pojavljuje država, a s druge, fizička ili pravna lica.Javno-pravni su takvi prihodi koje država, putem svog političkog i finansijskogsuvereniteta, ubira iz dohotka, odnosno drugih oblika imovine fizičkih i pravnih osoba.Privatno-pravni prihodi su oni koje država ostvaruje na osnovu vlasništva nadpreduzećima (državna svojina i državna preduzeća). Tu država učestvuje u ostvarivanjuprihoda pre svega kroz svoja pravo vlasništva.

6.4. Prihodi od stanovništva i privatnih lica

Ovo je, danas, jedna od osnovnih podela, a ona zavisi od toga od kojeg sesubjekta u privredi ubira javni prihod.Prihodi od stanovništva potiču od dohotka ili drugih oblika imovine građana. Tosu razni oblici poreza, taksa, doprinosa i sl. koje obavezno plaćaju fizičke osobe,odnosno na koje su dobrovoljno pristale (razni oblici doprinosa, zajmova i sl.).Prihodi od pravnih osoba (privrednih i drugih pravnih osoba) su prhodi kojedržava ostvaruje od privrednih i drugih subjekata u obliku poreza, doprinosa, taksa,carina i sl.U formiranju i ponašanju javnih prihoda od velikog je značaja ne samo njihovavisina, već i struktura po subjektima koji ih formiraju.

5

6.5. Parafiskalni prihodi

Parafiskalni prihodi su specijalni oblik javnih prihoda koji nisu namenjenipotrebama budžeta, već neposrednom podmirivanju određenih društvenih potreba. To jeprihod instituacionalnih jedinica na nižem nivou organizovanja. Ovaj oblik prihoda, jeizvanbudžetski, i ne potpada pod direktno regulisanje od strane lokalnih organa države.Parafiskalni prihodi se javljaju paralelno s fiskalnim, gotovo isti su im izvori, efekti uprivredi, samo što imaju specifične namene. Ovaj oblik javnih prihoda šire obrađujemo unarednim delovima ovog rada.

7. MEĐUNARODNE KLASIFIKACIJE JAVNIH PRIHODA

U savremenom svetu postoje cetiri zvanične klasifikacije javnih prihoda:

1.klasifikacija OECD~a

2.klasifikacija Ujedinjenih Nacija

3.Evropski sistem integrisanih ekonomskih računa i

4.klasifikacija Međunarodnog monetarnog fonda

Klasifikacija OECD~a se danas smatra najpotpunijom klasifikacijom raznovrsnih poreskih oblika koji se sreću u savremenim tržišnim ekonomijama.Osnovni smisao postojanja međunarodnih klasifikacija poreza leži u stvaranju mogućnosti za komparativne analize poreskih sistema i poreskih politika. Klasifikacija OECD~a pod porezima podrazumeva i u klasifikaciju uključuje sva obavezna plaćanja državi za koja se ne dobija direktna protivnaknada.U primanja države se ne uključuju kazne koje nisu vezane za izbegavanje plaćanja poreza,kao ni dobrovoljno socijalno osiguranje.Prema klasifikaciji OECD~a svi porezi su svrstani u 6 velikih grupa:

1.Porez na dohodak,dobit i kapitalne dobitke

2.Doprinosi za socijalno osiguranje

3.Porezi na platni spisak i radnu snagu

4.Porezi na imovinu

5.Porezi na dobra i usluge,

6

6. ostali porezi

8. KARAKTERISTIKE JAVNIH PRIHODA

U savremenoj finansijskoj teoriji u osnovne oblike društvenih ili javnih prihodaspadaju: porezi, doprinosi, takse, carine, parafiskaliteti i dr. Jedna od osnovnihkarakteristika gotovo svih ovih oblika prihoda jeste obaveznost koju utvrđuje država,odnosno uže društveno-političke zajednice. Druga karakteristika im je čisto ekonomska ne podležu zakonima tržišta, odnosno uticaju ponude i tražnje. Njih u osnovi utvrđujuorgani društveno-političke zajednice, zbog čega imaju javno-pravni kakakter.Fiskalni prihodi služe za finansiranje društvenih potreba (pokriće javnih rashoda)koje javna vlast čini u vršenju svojih funskcija.Principi korišćenja i efekti javnih sredstava znatno se razlikuju od principareprodukcije sredstava privrednih subjekata. Tok cirkulacije i povraćaja (kružno kretanjesredstava) ovde, uglavnom, ne postoji, osim kada se radi o prihodima iz neposrednoproizvodne funkcije države (orginarni javni prihodi).

9. POJAM I DEFINICIJA POREZA

Porezi su osnovni oblik ili instrument formiranja javnih prihoda, pokrićabudžetskih rashoda i zadovoljavanja javnih potreba. Porezi su istorijska kategorija koja se vrlo čestomenjala kroz sve društveno-ekonomske formacije, u gotovo svim vremenskim periodima. Sadržaj poreza se menjao paraleno s promenama političkih, društveno-ekonomskih I drugih odnosa. Razvojem države, njenih institucija i intervecionizma, menja se i mesto i karakter poreza i njegova uloga u ukupnim društvenim prihodima. Porezi i interes za izučavanje poreza se naročito razvijao u kapitalizmu. Postoje tri osnovna načina uvođenja i nametanja poreza:

1) Nametanje poreza obavezno silom (pokorenim narodima), 2) Uvođenja poreza na osnovu ugovora između određenih staleža, klasa i vladara (države u vreme kasnog feudalizma), 3) Ustavno uvođenje i plaćanje poreza, što je karakteristično za uvođenje poreza

u savremenim državama.Neke poznatije definicije poreza su: »Porezima smatrano davanje novca, ili drugih materijalnih davanja, državi ilidrugim javnopravnim telima u cilju zadovoljavanja javnih potreba od strane javne vlasti,koja se ubiru na osnovu jednostrano utvrđenog načina i jednostrano utvrđenim iznosimaprema nekom opštem merilu«. (Eheberg).Prema Gastonu Jezeu, porezi se definišu na sledeći način: »Porez je davanje u novcu, koji država ubira od pojedinca na osnovu svoje vlasti,bez direktne protivnaknade, a u cilju pokrića javnih tereta«.

7

10. PODELA I VRSTE POREZA U SAVREMENIM EKONOMSKIM SISTEMIMA

U savremenom poreskom sistemu oporezivanja se vrše primenom velikog brojaporeskih oblika. U razvijenim poreskim sistemima postoji od deset do trideset različitihporeskih oblika. U finansijskog teoriji prihvaćena je sledeća podela poreza:

10.1. Direktni i indirektni porezi

Da li su porezi indirektni ili direktni to zavisi od toga da li se zasnivaju napotrošnji dohotka (indirektni) ili na samom dohotku(direktni). Direktnim se obično smatraju porezi na dohodak, porez na imovinu i porez na prinos. Ovo je jedna od osnovnih podela poreza.

10.2. Lični i objektivni(predmetni) porezi

Lični su oni porezi kod kojih se uzimaju u obzir subjektivna svojstva poreskogobveznika (broj dece, starost, zdrastveno stanje i dr.).Subjektivni porezi su obično porez na dohodak, na ukupni prihod, na imovinu.Kod predmenih poreza prosečna osnovica se uzima u zavisnosti od vrednosti imovine.Kod subjektivnih ili personalnih poreza poreska politika može znatno više da se rukovodi socijalno-političkim motivom i principima.

10.3. Fundinrani i nefundirani porezi

Fundirani porezi se odnose na poreze na imovinu ili kapital, to su porezi kojipotiču od sigurnog i trajnog poreskog izvora.

10.4. Katasterski i tarifni porezi

Katastarski porezi se razrezuju na osnovu katastarskih knjiga u koje se uvode svielementi oporezivanja. Tarifni se utvrđuju na osnovi tarifnih stavova ili drugih propisakoji su od interesa sa stanovišta oporezivanja.

10.5. Opšti i namenski porezi

Radi finansiranja opštih društvenih potreba, određuju se opšti porezi, dok se zaodređenu namenu, zadatak ili konkretne zadatke, razrezuju i naplaćuju čisto namenskiporezi.

10.6. Reparticioni i kvotni porezi

Reparticioni porezi su takvi porezi koje država utvrdi, i to pre nego što suporezni obveznici upoznati s visinom svog tereta.

8

Kod kvotnih poreza obveznici ne znaju unapred iznos poreza koji treba platiti,ali se zna iznos sredstava (poreska osnova) na koju će se platiti porez.10.7. Sintetički i analitički porezi

Sintetički su takvi porezi kod kojih se oporezuje ukupna snaga poreskogobveznika. Pri tome se uzimaju u obzir drugi elementi poreskog obveznika koji moguimati uticaja na ukupno plaćeni porez.Analitički su oni kod kojih se vrši oporezivanje pojednih oblika prihoda iliimovinskih delova, bez obzira na osobu-poreskog obveznika.

10.8. Redovni i vanredni porezi

Redovni se ubiru u određenim intervalima vremena (u toku godine), bez obzira dali su brzo ukinuti ili uopšte nisu došli do izdražaja. Vanredni se naplaćuju samojednokratno ili s vremena na vreme, prema određenim potrebama.

10.9. Porezi u novcu i nature

Savremeni porezi gotovo se isključivo plaćaju u novcu, tako da je porez u naturiviše retkost i ostatak prošlosti.

U fiskalnoj praksi razvijenih zemalja nametnula se druga praktičnija podela poreza, na sledeće osnovne oblike: a) Porezi na dohodak fizičkih lica, b) Porezi na dobit korporacija, c) Porez na potrošnju i d) Porez na imovinu.

11. POREZ NA DOHODAK FIZICKIH LICA

To je jedini poreski oblik kod koga je poreski izvor, poreski predmet i poreska osnovica jedno te isto. Porez na dohodak ima posebnu važnost zbog njegove fiskalne izdašnosti. Takođe se ističe da je to prikladan instrument fiskalne politike radi ostvarivanja stabilizacionih i redistributivnih ciljeva. Smatra se da se porez na dohodak može bolje prilagoditi ličnim okolnostima poreskih obveznika nego ostali porezi jer dopušta oporezivanje prema stvarnoj ekonomskoj snazi (ability to pay principle).

11.1. Cedularni porez na dohodak Cedularni porez na dohodak obuhvata više posebnih podoblika od kojih svaki zahvata prihod iz određenog izvora.Naziv potiče od francuske reči la cédule kojom se obeležava pojedinačna vrsta prihoda (npr. dobit od poslovanja, zakupnina, kamata, dividenda, plata). Za svaku cedulu propisana je proporcionalna poreska stopa. Osnovna karakteristika ovih poreza je da posmatraju samo predmet koji daje određeni prihod a da ne vode računa o ličnosti poreskog obveznika. Zato je cedularan porez realan jer ne

9

uzima u obzir niti dozvoljava odbijanje zbog umanjene poreske sposobnosti izazvane velikim dugovanjima, bolešću ili smrću člana porodice i sl.11.2. Sintetički porez na dohodak

Sintetički porez na dohodak (Income tax) uveden je prvi put u Velikoj Britaniji 1798. godine kao vanredan porez čiji su prihodi bili namenjeni vođenju rata sa Francuskom, da bi od 1842. godine zauzeo stalno mesto u poreskom sistemu ove zemlje. To je danas jedan od najznačajnijih i najizdašnijih poreskih oblika I to ne samo u poreskim sistemima zemalja-članica OECD-a već i u zemljama u tranziciji. Za primenu globalnog oporezivanja dohotka fizičkih lica potrebno je da se ispune tri uslova. Prvo, svi prihodi jednog lica koji potiču iz različitih izvora za određeni vremenski period (najčešće kalendarska godina) moraju se sabrati. Drugo, tako zbrojeni prihodi oporezuju se,po pravilu, u mestu prebivališta obveznika. Treće, na tako dobijeni iznos potrebno je primeniti progresivnu poresku stopu.

12. POREZ NA DOBIT KORPORACIJA

Ovim poreskim oblikom zahvata se ostvarena dobit društava kapitala (korporacija). Društva kapitala su opterećena posebnim porezom zbog toga što imaju ekonomsku snagu nezavisnu od ekonomske snage vlasnika kapitala. Porez na dobit korporacija imarelativno skromnije izražen fiskalni značaj. Međutim, ovaj poreski oblik je veoma pogodan za realizaciju ekonomskih ciljeva oporezivanja, kao što su: stimulisanje ekonomskog rasta, ublažavanje regionalnih I sektorskih dispariteta u privredi, podsticanje zaposlenosti, poboljšanje ekološke situacije i sl.

13. POREZ NA POTROSNJU

Porezi na potrošnju nastaju povodom upotrebe i trošenja dohotka. To su najčešće posredni porezi jer indirektno pogađaju poresku snagu koja se manifestuje u radnjama upotrebe i trošenja dohotka. Ovi porezi se u pravno-tehničkom smislu vezuju za akt prometa tj. naknadu koju isporučilac dobra odnosno izvršilac usluge ostvari u tom aktu.

13.1. Porez na dodatu vrednost

Porez na dodatu vrednost (Value-Added Tax, Impôt sur la valeur ajoutée) ne predstavlja neki novi oblik poreza na promet već je to neto svefazni porez na promet. Ovaj potrošni porez naplaćuje se u svakoj fazi prometnog ciklusa ali tako da pogađa samo onu vrednost koja je u toj fazi dodata od strane obveznika. Prelazeći iz faze u fazu roba seuvek oporezuje ali se porez plaća na vrednost koja je dodata tako da se uvek isključi prethodno plaćeni porez. Dodata vrednost je ona vrednost koju proizvođač, lice koje pruža uslugu, trgovac na veliko ili trgovac na malo dodaje sirovinama ili drugim nabavljenim inputima (izuzev rada) pre nego što proda nov ili unapređen proizvod ili izvrši uslugu. U savremenom svetu porez na dodatu vrednost je najrasprostranjeniji oblik opšteg poreza na potrošnju. Od zemaljačlanica OECD-a ne primenjuju ga samo

10

Australija i SAD. Takav oblik poreza uspešno se širi u zemljama u razvoju i u zemljama u tranziciji.

Postoje dve metode za utvrđivanje dodate vrednosti. Direktna metoda usmerena je na neposredno određivanje poreske osnovice odnosno dodate vrednosti. Indirektna metoda nema za cilj da utvrdi poresku osnovicu (dodatu vrednost) nego se poreska obaveza izračunava tako da se od iznosa poreza obračunatog na ukupnu vrednost u fazi oporezivanja odbije porez na dodatu vrednost plaćen u prethodnoj fazi prometa.Uobičajeno je u literaturi da se osobine poreza na dodatu vrednost upoređuju sa osobinama jednofaznog poreza na promet u maloprodaji. U finansijskoj literaturi ističu se određene relativne prednosti poreza na dodatu vrednost u poređenju sa porezom u maloprodaji: (1) veća izdašnost; (2) efikasnost u suprotstavljanju poreskoj evaziji; (3)neutralnost u spoljnotrgovinskim transakcijama; (4) sposobnost da se zahvate usluge; (5) mogućnost da se inputi izuzmu od oporezivanja; (6) politički razlozi (preduslov za povezivanje sa Evropskom unijom).Smatra se da su glavni nedostaci ovog poreza vezani za proces njegovog administriranja jer kao komplikovaniji poreski oblik podrazumeva stručnost i sposobnost za primenu, kako kod poreskih organa tako I kod obveznika. Porez na dodatu vrednost ima relativno i apsolutno veliki broj obveznika, što znači da je nešto skuplji za naplatu.

13.2. AkcizePo svojim karakteristikama akcize (trošarine) su specijalni potrošni porezi. Njima se oporezuje potrošnja ili upotreba određenih proizvoda. Istorijski posmatrano, akcize se javljaju kao najstariji porez na proizvode i sa njihovim uvođenjem je po prvi put primenjena ideja oporezivanja potrošnje. Akcize su, kao i porez na promet, posredan porez. I kod njih poresko-tehnički posmatrano, dolazi do razdvajanja obveznika poreza(prozvođača odnosno uvoznika) od krajnjeg potrošača (poreskog destinatara).

14. POREZ NA IMOVINUOporezivanje imovine postoji u različitim oblicima u većem broju savremenih poreskih sistema. Istorijski posmatrano, to je vrlo stara vrsta oporezivanja koja je često prethodila drugim oblicima poreza (porezu na prihod odnosno dohodak, porezu na potrošnju).Najznačajnija vrsta dažbina koja pogađa imovinu jeste porez na imovinu. Fiskalna izdašnost poreza na imovinu danas je neznatna ali se i dalje zadržavaju u poreskim sistemima kao dopunski instrument zahvatanja relativno viših ekonomskih snaga. U prilog oporezivanja imovine, pored socijalno-političkih razloga navode se i argumentiekonomske prirode. Primarni ekonomski razlog za uvođenje ove vrste poreza sastoji se u činjenici da on podstiče imaoce bogatstava da se oslobađaju dobara čiji su prihodi mali ili ih uopšte nema. Prednost ovih poreza države vide i u njihovoj administrativnoj podobnosti jer je imovina vidljiva i o njoj se vodi zvanična dokumentacija (zemljišneknjige, katastri i sl.).Međutim, sa administrativnog stanovišta kao problem može da se pojavi pitanje načina utvrđivanja osnovice za obračun poreza..

11

15. JAVNI PRIHODI U SRBIJI

15.1. Fiskalno opterećenje

Učešće javnih prihoda u bruto domaćem proizvodu Srbije po tekućim cenama (GDP) od 40,9% u 2006. godini, svrstava Srbiju u grupu država sa visokim fiskalnim opterećenjem. Međutim, ovo nije odgovarajuća mera opterećenja privrede i stanovništva Srbije, budući da ukupni javni prihodi obuhvataju pored fiskalnih javnih prihoda (porezi, doprinosi, takse, naknade i novčane kazne) još i prihode od prodaje (ne)finansijske imovine (prihodi od privatizacije i drugo), javne zajmove i druge oblike nefiskalnih javnih prihoda. Nefiskalni javni prihodi su deo ukupnih javnih prihoda ali ne pogađaju raspoloživi dohodak privrede i stanovništva. Stoga, za ocenu pritiska koji javni sektor vrši na privredu i stanovništvo, potrebno je dovesti u odnos fiskalne prihode i GDP za odgovarajuće godine. U grafiku broj 1. daje se, sa navedenim metodološkim korekcijama, prikaz opterećenja GDP fiskalnim prihodima za posmatrane zemlje i za Srbiju u 2006. godini. Grafik 1. Fiskalno opterećenja u 2006. godini u % GDP

40%36,70% 35,90% 35,70% 35,07%

31,70%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

Hrvatska Češka Bugarska Nemačka Srbija Irska

Izvor: Taxation Trends in the European Union, European Commission, Luxembourg, 2007.Grafik broj 1. pokazuje stepen fiskalnog opterećenja u Srbiji u odnosu na posmatrane države. Naime, ono je u Srbiji na nivou zemalja u okruženju, Nemačka ima osetno više a Irska osetno niže fiskalno opterećenje.

12

Упоредни приказ буџетских прихода у 2007. и 2008. години

0

50

100

150

200

250

300

350

Порез надоходак

Порез надобит

Порез надодату

вредност

Акцизе Царине Осталипорескиприходи

Непорескиприходи

у м

лрд

дин.

2007 2008

Структура примања буџета у 2007. години

0.9%

11.1%

46.5%

4.7%

10.6%

17.0%

9.3%Порез на доходак

Порез на добит

Порез на додату вредност

Акцизе

Царине

Остали порески приходи

Непорески приходи

Структура примања буџета у 2008. години

6.5%0.9%

8.7%

17.6%

11.5%

5.4%

49.4%

Порез на доходак

Порез на добит

Порез на додату вредност

Акцизе

Царине

Остали порески приходи

Непорески приходи

15.2. Javni prihodi ranijih godina (graficki prikaz)

Tabela br.1.

Tabela br.2.

Tabela br.3.

13

GLAVNE ODREDBE NACRTA ZAKONA O BUDZETU REPUBLIKE SRBIJE ZA 2010. GODINU

  U dinarima

Ukupni prihodi i primanja ostvarena po osnovu prodaje nefinansijske imovine

714.823.840.000

- budžetska sredstva 655.971.000.000

- sopstveni prihodi 57.128.676.000

- donacije 1.724.164.000

Ukupni rashodi i izdaci za nabavku nefinansijske imovine 797.498.137.000

- budžetska sredstva 738.645.297.000

- sopstveni prihodi 57.128.676.000

- donacije 1.724.164.000

Budžetski suficit/deficit -82.674.297.000

Izdaci za nabavku finansijske imovine (u cilju sprovođenja javnih politika)

24.325.703.000

Ukupan fiskalni suficit/deficit 107.000.000.000

 

PRIMANJA REPUBLIKE SRBIJE U PERIODU JANUAR-FEBRUAR 2010.GOD. PREMA ZAKONU O BUDZETU

U MILIJARDAMA DIN.

2008 2009 Zakon o Budzetu 2010

Januar Februar Ukupno

PRIMANJA BUDZETA

626.137,9 624.235,2 660.721,7 49.306,3 40.546,1 89.852,4

1.Poreski prihodi

582.629,7 574.480,0 609.971,7 47.751,7 36.926,5 84.678,2

Porez na dohodakgradjana

74.695,4 71.307,9 76.019,0 4.992,5 5.436,2 10.428,7

Porez na dobitpreduzeca

34.968,1 29.494,8 21.970,7 1.903,7 2.985,5 4.889,2

Porez na dodatuvrednost

301.619,8 296.861,6 325.246,9 27.954,0 19.231,2 47.185,2

Akcize 100.626,7 119.820,1 131.500,0 9.826,2 5.421,8 15.248,0

Carine 64.784,3 48.039,8 43.735,0 2.256,6 3.008,2 5.264,8

Ostali poreski prihodi

5.935,4 8.955,8 11.500,0 818,7 843,6 1.662,3

2.Neporeski prihodi

43.508,2 44.954,5 46.000,0 1.554,6 3.619,6 5.174,2

3.Donacije 0,0 4.800,7 4.750,0 0,0 0,0 0,0

14

16. JAVNI PRIHODI U USLOVIMA SVETSKE EKONOMSKEKRIZE

U domenu fiskalne politike za srpsku privredu je najvažnije povećanje državnih prihoda. Preduzete mere povećanja akciza na gorivo, poreza na impulse mobilne telefonije i poreza na luksuzna dobra ograničenog su dometa budući da imaju relativno malo učešće u strukturi budžetskih prihoda. Glavna stavka na prihodnoj strani državnog budžeta jeste porez na dodatu vrednost. Iako je postojao predlog za povećanje stope PDV-a sa 18% na 19% kreatori naše ekonomske politike odustali su, za sada, od pomenutog načina povećanja budžetskih prihoda zbog mogućeg uticaja na rast cena na malo. Uvođenje progresivnog oporezivanje neizvesno je zbog mogućnosti da zbog povećane evazije poreza smanjena naplata budžetskih prihoda poništi efekte izmene načina oporezivanja. Budući da se od dodatnog oporezivanja zarada odustalo zbog potencijalnih socijalnih nemira (izmena poreskih stopa na autorske honorare već izaziva burne negativne komentare) a da su prihodi od privatizacije u padu državi na raspolaganju ostaje:

- poboljšanje naplate poreskih prihoda (u smislu kvantiteta i efikasnosti kontrole)- povećano zaduživanje države kod međunarodnih finansijskih institucija- javni radovi (izgradnja puteva – koridor 10, pruga, eventualno izgradnja jeftinih

stanova).Poboljšanje naplate poreskih prihoda vezano je za povećanje efikasnosti poreske administracije u smislu ažurnosti i kontrole naplate. Kako kontrola naplate poreskih prihoda obično iziskuje povećanje broja zaposlenih u tom segmentu i relativno širok vremenski horizont potreban za nadgledanje, krajnji finansijski efekti ove mere prilično su neizvesni, ali i vredni razmatranja.Povećano zaduživanje države kod međunardnih finansijskih institucija otvara mnogobrojna pitanja vezana za javni i ukupni spoljni dug Srbije što izlazi iz okvira mera za povećanje budžetskih prihoda i zalazi u resor ekonomskih mera u domenu finansijskog sektora za jačanje finansijske discipline i uspešno vođenje ekonomske politike.Naša država u toku 2009. godine obilato koristi ovaj izvor povećanja kapitala. Već realizovani ili u procesu ugovaranja očekivani iznos finansijskih sredstava čiji je dotok u srpsku privredu u narednom periodu izvestan procenjen je na 6 milijardi evra i između ostalog obuhvata:

- stand - by aranžman sa MMF-om u iznosu 2,94 milijarde evra- sredstva Svetske banke u iznosu od 900 miliona evra između ostalog i za

izgradnju koridora 10- sredstva Evropske investicione banke u visini od 250 miliona evra za pomoć

malim i srednjim preduzećima- sredstva Evropske unije u visini od 120 miliona evra za podršku budžetu iz

predpristupnih fondova- zajmovi od Evropske banke za obnovu i razvoj, pojedinih vlada i poslovnih

banaka.

15

SADRZAJ:

1. JAVNE FINANSIJE 2. ZNACAJ JAVNIH FINANSIJA 3. JAVNI RASHODI I JAVNI PRIHODI 4. PRIRODA I KARAKTER JAVNIH PRIHODA 5. FISKALNO OPTERECENJE 6. KLASIFIKACIJA JAVNIH PRIHODA 7. MEDJUNARODNE KLASIFIKACIJE JAVNIH PRIHODA 8. KARAKTERISTIKE JAVNIH PRIHODA 9. POJAM I DEFINICIJA POREZA 10. PODELA I VRSTE POREZA U SAVREMENIM EKONOMSKIM SISTEMIMA 11. POREZ NA DOHODAK FIZICKIH LICA 12. POREZ NA DOBIT KORPORACIJA 13. POREZ NA POTROSNJU 14. POREZ NA IMOVINU 15. JAVNI PRIHODI U SRBIJI 16. JAVNI PRIHODI U USLOVIMA SVETSKE EKONOMSKE KRIZE

LITERATURA:

"Monetarne i javne finansije" Prof.dr. Mihailo Dedovic

„Закон о јавним приходима и јавним расходима“

„Закон о изменама и допунама Закона о јавним приходима и јавним расходима, март 2004.“

Публикација – „Буџет у сликама“

Публикација – „Фискална политика у 2008.“

„Uticaj globalne finansijske krize na finansijski i realni sektor Srbije“Dr Nataša Golubović, Ekonomski Fakultet Niš

16