JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA … · obrazovanja, nižeg srednjeg obrazovanja, visokog srednjeg obrazovanja (za gimnazije i stručne škole). Na ovaj način, Ministarstvo

Republika e Kosovës Republika Kosova - Republic of Kosovo

Qeveria –Vlada – Government

Ministria e Arsimit, e Shkencës dhe e Teknologjisë Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije Ministry of Education Science and Technology

JEZGRO KURIKULUMA

ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU (VI, VII, VIII i IX razred)

2012.

MINISTARSTVO OBRAZOVANJA, NAUKE I TEHNOLOGIJE Uredništvo:

Nehat Mustafa

Drita Kadriu

Ramush Lekaj

Jezički urednik:

Sulejman Dermaku

Slaganje:

Granit Salihu

Naslovna strana:

Granit Salihu

Republika e Kosoves Republika Kosova-Republic ofKosovo

Qeveria-Vlada -Government Ministria e Arsimit, e Shkences dhe Teknologjise- Ministarstva za Obrazovanje Nauku i

Tehnologiju -Ministry of Education Science &Technology

Kabineti i Ministrit/Kabinet Ministra/Cabinet of the Minister

Br. 290/01B

Datum: 22.10.2012. Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT), u skladu članova 4, 21, 22 Zakona br. 03/L-189 o javnoj upravi Republike Kosova, (Službeni List, br. 82, 21 oktobar 2010) kao i na osnovu člana 8 stav 1.4 i priloga 6 Uredbe br. 02/2011 o oblastima administrativne odgovornosti Kancelarije Premijera i ministarstva kao i Okvira Kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja Republike Kosova usvojeno odlukom br. 262/0 18 datuma 29.08.2011, donosi:

ODLUKU 1. Usvaja se dokumenat: Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje na Kosovu. 2. Dokument: Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje na Kosovu, je

kompletirana i primenjivana za preduniverzitetsko obrazovanje na Kosovu. 3. Odluka stupa na snagu na dan potpisivanja.

Obrazloženje

Dokumenat: Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje, cilja neprekidnu i naprednu promenu predunivezitetskog obrazovanja u Republici Kosovo, postavlja temelje poboljšanja kvaliteta i jednakosti za primenu kurikuluma za sve đake. Ovaj dokumenat će služiti kao prava osnova za izradu i primenu niz drugih dokumenata, planova i programa, školskih udžbenika i drugih pedagoških uputstava za razvijanje obrazovanja drugog preduniverzitetskog nivoa, zato je odlučeno kao u dispozitiv ove odluke.

Odluka se šalje:

1. Kabinetu Ministra; 2. Kancelariji GS; 3. Odeljenju za Razvoj Preduniverzitetskog Obrazovanja (RPO); 4. Pravnom odeljenju; 5. Arhivi.

JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU Reč ministra Učenici, nastavnici, roditelji, predstavnici obrazovanja i vi građani Republike Kosova, pre godinu dana u rukama svih onih koji su na bilo koji način bili povezani sa predunivezitetskim obrazovanjem, Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju Republike Kosovo, nakon usvajanja, donelo je Okvir kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu. Sada, na osnovu ovog dokumenta-jezgro kurikuluma, se promoviše jedna nova usitnjena i veoma konkretna vizija Vlade Republike Kosovo. Ovaj dokument je namenjen i služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednicama u celini. Značaj jezgra kurikuluma, struktura, ciljevi i načela preduniverzitetskog obrazovanja su težine jednog osnovnog dokumenta, koji određuje i reguliše načine nastave, učenja, metodologije, ocenjivanja, itd. Sadržaji ovog dokumenta su obavezni da se primenjuju u svim javnim i privatnim obrazovnim ustanovama u Republici Kosovo. Jezgro kurikuluma sadrži celu strukturu predškolskog i osnovnog, niže srednjeg i visoko srednjeg obrazovanja. Unutrašnji sadržaji detaljno određuju funkcije u obrazovanju na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja, stručnosti učenja, stepene kurikuluma, rezultate učenja, oblasti kurikuluma, nastavne planove, izbornu nastavu, uputstva (metodologije) organizovanja procesa nastave, ocenjivanje učenika i druge aspekte u vezi primenjivanja. Ovi dokumenti, verujem da ispunjavaju sve potrebe društva za svaki formalni nivo preduniverzitetskog obrazovanja. To stvara nove mogućnosti za razvijanje učenika, znanja, veština, stavova i vrednosti za uzgajanje ličnog, nacionalnog identiteta, državne i kulturne pripadnosti, za promovisanje opštih kulturnih i građanskih vrednosti, razvijanje odgovornosti prema sebi, drugima, društvu i životnoj sredini, kao i da bude pripremljen za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima, za razvoj preduzetništva i korišćenje tehnologije kao procesa doživotnog učenja. Profesionalnom posvećenošću je omogućeno primenjivanje jezgra kurikuluma na dosledan i održiv način u svim formalnim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja. Ovaj cilj je postignut oslanjajući se na princip sveobuhvatnosti, razvoj stručnosti, integrisane i koherentne nastave i učenja, na autonomiju i fleksibilnost na nivou škole, na odgovornosti i polaganje računa. Principi koji će svakako uticati na poboljšanje kvaliteta obrazovanja. Svi dokumenti jezgra kurikuluma su strukturisani oko jednog sistema od šest glavnih stručnosti i izgrađeni na sedam kurikulumskih oblasti. Želim da osiguram sve kome je posvećen ovaj dokument, da su formalni nivoi predunverzitetskog obrazovanja na Kosovu u skladu sa Međunarodnim standardom klasifikacije obrazovanja (MSKO) izrađenim od strane UNESCO-a. Zato, nadam se da je urađen rad od ključnog značaja i za dugoročnu održivost da bi se jezgro kurikuluma moglo primeniti na svim nivoima formalnog preduniverzitetskog obrazovanja, počevši od predškolskog vaspitanja do osnovnog obrazovanja, nižeg srednjeg obrazovanja, visokog srednjeg obrazovanja (za gimnazije i stručne škole). Na ovaj način, Ministarstvo ispunjava još jedan cilj vladinog projekta, da ovaj dokument omogućava napredak u razvoju stručnosti kod učenika, u razvijanju uspešnih nastavnika, i da roditelji precizno prete dostignuća svoje dece. Jezgro kurikuluma omogućava izradu planova i programa sa osnovom na školama, udžbenicima i drugim izvorima, kao i mnogim drugim dokumentima koje olakšavaju nastavu i učenje na osnovu stručnosti. Ovim važnim i odražavajućim korakom reformi obrazovnog sistema Republike Kosova se kompletira i pokazuje posvećenost za finalizaciju našeg projekta za Evropsko obrazovanje sa međunarodnim priznanjem. S poštovanjem, Prof. dr. Ramë Buja, Ministar

4

JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU

Skraćenice

JK Jezgro kurikuluma

RUS Rezultati učenja po stepenu

OK Oblast kurikuluma

SK Stepen kurikuluma

KK Kurikulum Kosova

OKK Okvir kurikuluma Kosova

RUO Rezultati učenja po oblasti

MONT Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije

V Veština

P Predmet

RUP Rezultati učenja po predmetu

PP Plan i program

T Tema

RUT Rezultati učenja po temama

RG Radna grupa

5


SADRŽAJ

Odluka .................................................................................................................................................................. 3 Reč ministra .............................................................................................................................................................. 4 Skraćenice ................................................................................................................................................................... 5

I. UVOD ............................................................................................................................................................... 9 Značaj jezgre kurikuluma .................................................................................................................................. 10 Struktura preduniverzitetskog obrazovanja ................................................................................................... 10 Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja ......................................................................................................... 11 Načela preduniverzitetskog obrazovanja ........................................................................................................ 12 Struktura jezgre kurikuluma ............................................................................................................................ 13

II. JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE (VI - IX RAZRED) ....................... 15 1. Jezgro kurikuluma .......................................................................................................................................... 16 2. Struktura jezgre kurikuluma ......................................................................................................................... 16 3. Niže srednje obrazovanje (VI - IX razred) .................................................................................................. 16 4. Stručnosti učenja ............................................................................................................................................ 16 5. Stepeni kurikuluma ......................................................................................................................................... 17

III. OBLASTI KURIKULUMA U NIŽEM SREDNJEM OBRAZOVANJU .................................................. 29 Oblasti kurikuluma ............................................................................................................................................ 30 Oblasti kurikuluma - Jezik i komunikacija ........................................................................................................ 31 Oblasti kurikuluma - Umetnosti ...................................................................................................................... 38 Oblasti kurikuluma - Matematika ..................................................................................................................... 46 Oblasti kurikuluma - Prirodne nauke............................................................................................................... 54 Oblasti kurikuluma - Društvo i životna sredina ............................................................................................... 62 Oblasti kurikuluma - Zdravlje i blagostanje ..................................................................................................... 71 Oblasti kurikuluma - Život i rad ....................................................................................................................... 78

IV. PLANOVI I PROGRAMI ................................................................................................................................ 85 1. Definicija ............................................................................................................................................................ 86 2.Opšti plan obrazovanja (opšti fond časova) za preduniverzitetskog obrazovanja ................................... 86 3.Nastavni plan (NP) za niže srednje obrazovanje ........................................................................................... 87 4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana ......................................................................................................... 90 5. Sprovođenje nastavnog plana ........................................................................................................................ 90 6. Autonomija škole ............................................................................................................................................. 91

6


V. IZBORNI KURIKULUM ZA PRVI NIVO ..................................................................................................... 93 1. Koncept ............................................................................................................................................................. 94 2. Svrha ................................................................................................................................................................. 94 3. Sadržaj i realizacija ............................................................................................................................................. 94 4. Struktura izbornog kurikuluma ..................................................................................................................... 64 5. Procedure za izradu izbornog kurikuluma .................................................................................................... 94 6. Procedure za odabir izbornog predmeta ........................................................................................................ 94 7. Sprovođenje ..................................................................................................................................................... 95

VI. OPŠTA METODOLOGIJA - UPUTSTVA ................................................................................................... 97 1.Uvod ................................................................................................................................................................... 98 2. Definicija ............................................................................................................................................................ 98 3.Povezanost rezultata učenja po stepenima sa rezultatima učenja po oblastima kurikuluma/nastave ............. 98 4.Nastava i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnost .................................................................................. 99 5.Nastava i učenje zasnovano na integrirani pristup .......................................................................................... 100 6.Nastava i učenje zasnovano na stručnosti ........................................................................................................ 100 7.Diferencirana nastava i učenje ....................................................................................................................... 101 8. Među-nastavna pitanja .............................................................................................................................. 102 9. Van-nastavna pitanja ................................................................................................................................... 102

VII. OCENJIVANJE – OPŠTA UPUTSTVA .............................................................................................. 105 1.Uvod ................................................................................................................................................................. 106 2.Svrha ocjenjivanja .......................................................................................................................................... 106 3.Osnovna načela ocjenjivanja ......................................................................................................................... 106 4.Unutrašnje ocjenjivanje ................................................................................................................................ 106 5.Spoljašnje ocjenjivanje .................................................................................................................................... 109

BIBLIOGRAFIJA ............................................................................................................................................ 124 U IZRADI JEZGRA KURIKULUMA UČESTVOVALI SU ..................................................... 126

7

JEZGRO KURIKULUMA ZA NISKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU

KURRIKULA B£RTHAM£ P£R ARSIMIN E MES£M T£ UL£T T£ KOSOV£S


I. UVOD

Značaj jezgra kurikuluma

Struktura preduniverzitetskog obrazovanja

Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja

Načela preduniverzitetskog obrazovanja

Zajednička pitanja dokumenata jezgra kurikuluma

Struktura jezgra kurikuluma

9

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU

Značaj jezgra kurikuluma

Jezgro kurikulum je dokument koji u kosovskim školama čini primenjivim Okvir kurikuluma Kosova, usvojen od strane MONT-a u avgust 2011. godine. Ovim dokumentom su utvrđuju rezultati stručnosti za različite oblasti života, izraženih kroz činjenično i proceduralno znanja, kroz veštine, stavove i vrednosti koje treba razviti kod učenika tokom određenih vremenskih perioda kao i pristupi, metodologije primene, nadgledanje i ocenjivanje. Takođe, ovaj dokument određuje raspodelu vremena po oblastima kurikuluma i međusobna povezivanja, koji omogućavaju napredak u razvoju stručnosti kod učenika.

Dokumenat jezgra kurikuluma podržava: • učenike - u njihovom postepenom razvoju, u razvoj veština za doživotno obrazovanje i lakšu socijalnu

integraciju, pripremajući se da se suoče sa životnim izazovima; • nastavnike - tokom planiranja i realizacije uspešnog rada sa učenicima - nastavne aktivnosti u učionici

i izvan učionice, prilikom odgovora na pitanja: zašto i zbog čega učenici treba da uče; šta, kada, koliko i kako će učiti učenici, kao i šta, kada i kako će se oceniti dostignuća učenika- ostvarivanje i efikasnost nastavnih aktivnosti i

• roditelji - za tačno praćenja dostignuća svoje dece u određenim vremenskim periodima na osnovu znanja, ponašanja, osećajnosti i stavova koje pokazuju u različitim životnih situacija, u skladu sa rezultatima učenja nastave i stepenima kurikuluma.

Struktura preuniverzitetskog obrazovanja

Formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja na Kosovu su u skladu sa Međunarodnim sistemom klasifikacije obrazovanja (MSKO), izrađenim od strane UNESCO-a, postoje razlike u sastavu strukture jezgra kurikuluma MSKO 1, u okviru kojeg je predškolski razred, koji je deo osnovnog obrazovanja. Svi formalni nivoi preduniverzitetskog obrazovanja su podeljeni u formalne podnivoe, sa naznakom - stepeni kurikuluma, koje imaju specifične namene i u funkciji su prema svojim nazivima (Pogledajte tabelu ispod naziva za svaki stepen kurikuluma i odeljak 2 ovog dokumenta).

Jezgre kurikuluma (su izrađeni) za sve nivoe formalnog preduniverzitetskog obrazovanja, kao: • Jezgro kurikuluma za razvoj u ranom detinjstvu (od rođenja do 5 godine);

• Jezgro kurikuluma za predškolsko vaspitanje i osnovno obrazovanje;

• Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje;

• Jezgro kurikuluma za visoko srednje obrazovanje (Jezgro kurikuluma za gimnazije i Jezgro kurikuluma za stručne škole).

10


Međunarodni standard klasifikacije obrazovanja - MSKO

Formalni nivoi preduniverzitetnog obrazovanja na Kosovu

Stepeni kurikuluma Jezgro kurikuluma

MSKO 3 Visoko srednje obrazovanje (X-XII razred)

XII razred Stepen kurikuluma 6: Konsolidacija i specijalizacija

Jezgro kurikuluma za X-XII razreda visokog srednjeg obrazovanja

X-XI razred Stepen kurikuluma 5:

Opšti osnovni i stručni razvoj

MSKO 2 Niže srednje obrazovanje (VI-IX razred)

VIII-IX razred Stepen kurikuluma 4: Jačanje i usmeravanje

Jezgro kurikuluma za VI-IX razreda nižeg srednjeg obrazovanja

VI-VII razred Stepen kurikuluma 3: Dalji razvoj i usmeravanje

MSKO 1 Osnovno

obrazovanje

(I-V razred)

Osnovno obrazovanje

Klasat III-V

Stepen kurikuluma 2: Jačanje i razvijanje

Jezgro kurikuluma za pred-osnovno obrazovanje i I-V razred osnovnog obrazovanja Osnovno

obrazovanje

I-II razred

Stepen kurikuluma 1 Osnovno sticanje

MSKO 0

Predškolsko obrazovanje (vaspitanje)

Predosnovni razred Uzrast 0-5 Pripremni stepen

kurikuluma: Vaspitanje u ranom detinjstvU

Jezgro kurikuluma predškolsko vaspitanje

Svako jezgro kurikuluma je u liniji sa opštim ciljevima preduniverzitetskog obrazovanja i primenjuju se poštujući osnovna načela koja proističu iz Okvira kurikuluma Kosova. Ciljevi preduniverzitetskog obrazovanja

Svaki formalni nivo preduniverzitetskog obrazovanja kod učenika treba da razvije znanje, veštine, stavove i vrednosti, u skladu sa zahtevima demokratskog društva, preko:

• gajenja ličnog, nacionalnog identiteta, državne i kulturne pripadnosti, • promovisanja opštih kulturnih i građanskih vrednosti • razvijanja odgovornosti prema sebi, drugima, društvu i prema životnoj sredini, • obuke za život i rad u različitim društvenim i kulturnim kontekstima; • razvijanja preduzetništva i korišćenja tehnologije, • obuke za doživotno učenje.

11


Načela preduniverzitetskog obrazovanja Primena jezgra kurikuluma obezbeđuje doslednost i održivost na svim nivoima formalnog preduniverzitetskog obrazovanja na osnovu ovih načela: Jednako uključivanje dece i mladih u kvalitetno obrazovanje; Razvoj stručnosti, ogledaju se u rezultatima učenja koji se očekuju da će biti postignuti progresivno i dosledno od strane svih učenika u različitim periodima školovanja; Integrisana i dosledna nastava i učenje, promoviše potpuno učenje, izražavajući međusobna povezivanja i međuzavisnosti prirode i sveta stvorenog od čoveka sa znanjem i informacijama koje učenici imaju o tome; Autonomija i fleksibilnost na školskom nivou tokom primene jezgra kurikuluma i izbornog dela koji se odražava na godišnjoj izradi nastavnog plana i metodologije nastave i učenja; Odgovornost i polaganje računa, ogledaju na stvaranju kulture za dosledno ocenjivanje- praćenje napretka tokom primene zahteva kurikuluma kroz prikupljanje i analizu podataka, dokumentovanje izazova i rešenja, ka boljoj zastupljenosti tokom ispunjavanja zahteva kurikuluma i poboljšanju kvaliteta obrazovanja.

Zajednička pitanja dokumenata jezgra kurikuluma

Svi dokumenti jezgra kurikuluma su strukturisani oko jednog sistema od šest glavnih stručnosti, u skladu sa ciljevima preduniverzitetkog obrazovanja i sedam oblasti kurikuluma. Šest stručnosti, prisutne u svim jezgrima kurikuluma, su: • Stručnost za komunikaciju i izražavanje; • Stručnost za razmišljanje; • Stručnost za učenje; • Stručnost za život, rad i životnu sredinu; • Lične stručnosti; • Stručnost za građanstvo.

Dok, sedam oblasti kurikuluma prisutne u svim jezgrama kurikulama su: 1. Jezici i komunikacija; 2. Umetnosti; 3. Matematika; 4. Prirodne nauke; 5. Društvo i životna sredina; 6. Zdravlje i blagostanje; 7. Život i rad.

Rezultati učenja za svaki stepen i rezultati učenja za svaku oblast čine vidljivim stručnosti i kurikularne oblasti iz svakog nivoa formalnog obrazovanja i svaki stepen kurikuluma (vidi sekcije II i III ovog dokumenta).

12


Struktura jezgra kurikuluma Jezgro kurikuluma sadrži sledeću strukturu: • Oblast delovanja, strukturu i opšti opis formalnog nivoa odgovarajućeg obrazovnog sistema • Oblast delovanja glavnih stepena kurikuluma za formalni odgovarajući nivo • Rezultati učenja za glavne stepene kurikuluma, koji izražavaju neophodan nivo za postizanje ključnih stručnosti na kraju svakog nivoa kurikuluma • Kako će se koristiti rezultati učenja za glavni stepen kurikuluma u procesu učenja i ocenjivanja • Zahtevi napretka tokom formalnih nivoa obrazovanja, uključujući i minimalne zahteve za prelazak sa jednog glavnog stepena kurikuluma na drugi stepen • Kriterijumi i oblici ocenjivanja • Oblasti kurikuluma i njihovo delovanje po glavnim stepenima kurikuluma • Rezultati učenja za oblasti kurikuluma za svaki stepen kurikuluma • Kako koristiti rezultate učenja u oblastima tokom nastavnog procesa i procesa ocenjivanja • Zahtevi napretka u oblasti kurikuluma, uključujući i minimalne zahteve za prelazak iz jednog glavnog stepena kurikuluma • Kriterijumi i oblici ocenjivanja • Nastavni plan i program • Predmeti u okviru oblasti kurikuluma i njihove oblasti delovanja • Uputstva (metodologije) za organizovanje nastavnog procesa • Ocenjivanje učenika • Aspekti u vezi primene.

13


II. Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje (VI - IX razred)

Jezgro kurikuluma

Struktura kurikuluma

Osobine nižeg srednjeg obrazovanja, VI - IX razred

Stručnosti za učenje

Stepeni kurikuluma

Rezultati učenja po stepenu

Oblasti jezgra kurikuluma

15


1. Jezgro kurikuluma Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje je osnovni dokument koji reguliše obavljanje nastave, učenja, metodologije, ocenjivanja itd. na drugom nivou obrazovanja na Kosovu. Ovaj dokument, čije odredbe su postavljene od strane MONT-a je obavezan za sve vaspitne obrazovne ustanove u Republici Kosovo. Jezgro kurikuluma je izrađeno na osnovu Okvira kurikuluma Kosova. Ovaj dokument služi nastavnicima, učenicima, roditeljima, direktorima škola i zajednici u celini. Kurikulum pruža jednake mogućnosti za sve učenike i obezbeđuje sveobuhvatnost i mogućnosti za uspeh, bez obzira na njihove poteškoće. On omogućava učenicima razvoj dubljeg shvatanja njihovih uloga i odgovornosti kao građane; pomaže učenicima da se suoče sa raznim moralnim i društvenim pitanjima i okolnostima sa kojima se suočavaju tokom njihovog života.

2. Struktura jezgra kurikuluma U jezgru kurikuluma se detaljno opisuju: - Srednje niže obrazovanje - Stručnosti učenja za ovaj nivo - Stepeni kurikuluma - Rezultati učenja po stepenima - Oblasti kurikuluma - Nastavni plan - Izborna nastava - Uputstva (metodologije) za organizovanje nastave - Ocenjivanje učenika - Ostali aspekti koji se odnose na primenu

Jezgro kurikuluma pokriva sedam oblasti kurikuluma koje određuje centralni nadležni organ za obrazovanje (MONT) i koji su obavezni za sve škole na Kosovu (državne i privatne).

3. Srednje niže obrazovanje (VI - IX razred) Srednje niže obrazovanje učenicima pruža nove izazove za njihov razvoj iz njihovog kognitivnog, fizičkog, ličnog, socijalnog i moralnog aspekta. Njihovu prirodnu znatiželju treba dalje podsticati kako bi obezbedili da znanje, veštine, vrednosti i stavovi koji one usvajaju na ovom nivou predstavljaju održivu osnovu za više nivoe obrazovanja. Glavni cilj ovog nivoa je da učenike pripremi za dalje školovanje i orijentaciju u karijeri uz pomoć stručnih mentora/savetnika. Pored toga, ovaj nivo učenicima pomaže da razviju svoja lična interesovanja i na što prikladniji način definišu svoja očekivanja od budućnosti. Na ovom nivou, kurikulum se obogaćuje tako što učenike izlaže jednom širem spektru iskustava učenja (npr. kombinacija konceptualnih i praktičnih pristupa; apstraktno razmišljanje i kontekstualizovani postupci, kontakt sa konkretnom i virtualnom stvarnošću), kako bi im se pomoglo da identifikuju svoje sklonosti i oblasti interesovanja.

4. Stručnosti učenja Stručnosti se ogledaju kroz rezultate učenja, koji su uopšteni i odražavaju ono što učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način do kraja obaveznog obrazovanja. Stručnosti obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem primenjivih i prenosivih znanja, veština i stavova, koje će učenicima pomoći da se suoče sa izazovima digitalne epohe tržišne ekonomije, koja se zasniva na znanju, u svetu međusobno zavisnih odnosa. Stručnosti predviđene Jezgrom kurikuluma Kosova proizilaze iz opštih ciljeva preduniverzitetskog obrazovanja i određuju glavne rezultate učenja, koje učenici treba da postignu na progresivan i neprekidan način tokom preduniverzitetskog obrazovanja. Glavne stručnosti predviđene za sistem preduniverzitetskog

16

JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU obrazovanja na Kosovu su:

1. Stručnosti za komunikaciju i izražavanje; 2. Stručnosti za razmišljanje; 3. Stručnosti za učenje; 4. Stručnosti za život, rad i zaštitu okoline; 5. Lične stručnosti; 6. Građanske stručnosti.

Stručnosti za komunikacije i izražavanje, stručnosti za razmišljanje i stručnosti za učenje su instrumentalne prirode: one čine osnovu za ostale stručnosti, koje su više povezane sa okolnostima i određenim sadržajem, kao što su stručnosti neophodne za lični, javni i profesionalni život.

Stručnosti za komunikaciju i izražavanje (“Efektivni komunikator”)

U cilju da sedeca i mladi razviju kao ličnosti, kako bi učili i aktivno učestvovali u društvu, potrebno im je shvatanje poruka koje im se šalju kao i pravilno izražavanje jezikom, simbolima, znacima, kodovima i umetničkim oblicima. Za postizanje efikasne komunikacije, učenici se podstiču da na nezavisan, kritičan i kreativan način iskoriste sredstva i mogućnosti komunikacije i izražavanja.

Stručnosti za razmišljanje (“Kreativni mislilac”)

Pored stručnosti za identifikovanje i pristupanje informacijama/izvoru znanja, učenici moraju razviti i kapacitet za pristupanje znanju na kritičan, kreativan i interaktivan način.

Stručnosti doživotnog učenja (“Uspešan učenik”)

Za "uspešnog učenika", škola se trudi da neprekidno neguje radoznalost učenika i zainteresovanje za učenje kao i razvoj stručnosti za učenje. Škola takođe treba da bude svesna o efikasnim nastavnim stilovima i strategijama.

Stručnosti za život, rad i životnu okolinu (“Produktivan saradnik”)

Škola se trudi da se učenik priprema da radi nezavisno i bude svestan o svoje uloge za zaštitu i negovanje životne sredine.

Lične stručnosti (“Zdrav pojedinac”)

Škole pripremaju učenike da se na efikasan i konstruktivan način uključe u porodični, društveni i poslovni život. U ovom kontekstu, učenici su podržani kako bi bili upoznati sa sobom i imali samopouzdanja, ali istovremeno bili otvoreni i imali poverenja u druge.

Građanske stručnosti (“Odgovoran građanin”)

Učenje o tome kako živeti zajedno smatra se glavnim izazovom današnjice i sutrašnjice. Ova stručnost obezbeđuje da učenici budu u stanju da se ponašaju kao odgovorni građani, uzimajući u obzir uži i širi kontekst.

5. Stepeni kurikuluma Okvir kurikuluma preduniverzitetskog obrazovanja u Republici Kosovo određuje koncept stepena kurikuluma na osnovu broja zajedničkih osobina koje imaju sa društveno-emotivnim razvojem učenika.

Stepeni kurikuluma imaju zajedničko:

• Stručnosti koje treba postići • Zahteve za napredovanje • Mehanizme za organizovanje nastavnih iskustava • Kriterijume za ocenjivanje

17


5.1. Stepeni kurikuluma za niže srednje obrazovanje

Okvir kurikuluma određuje stepene kurikuluma kao periodi od 1-3 godine, koji imaju jedan broj zajedničkih osobina u pogledu psiho-socijalnog razvoja učenika. Stepeni kurikuluma predstavljaju referentnu tačku za razvoj učenja, organizovanje nastavnih aktivnosti, pristup i kriterijume za ocenjivanje u pravcu postizanja ključnih stručnosti u skladu sa OKK-om. Jezgro kurikuluma za drugi nivo sastoji se iz dva stepena, a to su treći stepen (6. i 7. razred) i četvrti stepen (8. i 9. razred).

Međunarodni standard kvalifikacije obrazovanja

Nivoi formalnog sistema obrazovanja

Stepeni kurikuluma Razredi Uzrast

MSKO 2

Niže srednje obrazovanje (VI-IX razred )

Stepen kurikuluma 4: Jačanje i orijentacija

IX 14

VIII

VII

13

12 Stepen kurikuluma 3: Dalji razvoj i orijentacija

VI 11

5.2. Rezultati učenja po stepenima

Rezultati učenja po stepenima opisuju ono šta jedan učenik treba da zna, veruje, proceni i bude u stanju da uradi na kraju stepena kurikuluma. Rezultati obuhvataju niz domena, kao: znanja, shvatanje, veštine, stavove i vrednosti. Predviđa se da će rezultati učenja biti savladani od svih učenika na kraju stepena kurikuluma, međutim oni ne pokrivaju sve ono što su učenici naučili ili je trebalo da nauče tokom jednog određenog stepena. Ono izražava osnovne zahteve postignuća ka savladavanju ključnih stručnosti prilikom završetka određenog stepena kurikuluma. Rezultati učenja po stepenima promovišu dalju integraciju oblasti kurikuluma u cilju razvoja ključnih kompetencija, određenih Okvirom kurikuluma. Njima se izražavaju očekivanja nastavnika, organa nadležnih za obrazovanje, roditelja i društva u vezi sa konkretnim, merljivim dostignućima učenika na kraju svakog stepena kurikuluma. Rezultati učenja predstavljaju preduslov za prelaženje sa jednog stepena na drugi.

Stepen 3 – dalji razvoj i orijentacija (VI i VII razred )

Cilj ovog stepena je produbljivanje znanja u raznim oblastima kurikuluma, kako bi se obezbedila početna osnova za akademsku i orijentaciju u karijeri. Učenici se suočavaju sa izazovima kao što su:

• razvoj apstraktnog i kompleksnog mišljenja ( npr. visokih intelektualnih sposobnosti), koja su neophodna za upoznavanje sveta i samog sebe kao i za rešavanje problema; • negovanje interesovanja za dublje upoznavanje sebe samog, ostalih kao i prirodne i društvene sredine; • razvoj veština za samo-ocenjivanje; • razvoj veština za efikasnu komunikaciju, uključujući matematičke, naučne i umetničke kodove; • proširenje mogućnosti za verbalnu i pismenu komunikaciju na maternjem jeziku, na engleskom jeziku i na drugom stranom jeziku /jednom od zvaničnih jezika; • razvoj odgovornosti za aktivno učestvovanje u društvenom životu i u zaštiti sredine.

Do kraja stepena 3 kurikuluma (VI i VII razred), očekuje se od učenika da savladaju stručnosti prema postignuću kao u sledeće:

18


22


5.

Bira i pokaže razne tokove/strategije za rešavanje jednog (matematičkog, jezičkog, naučnog, umetničkog i društvenog) problema, potvrđujući postizanje istog ishoda, odnosno rezultata.

6.

Tumači pravila jednog prirodnog ili društvenog razvoja, ilustrujući to konkretnim primerima, ilustracijom, skicom ili u pisanoj formi.

7.

Upoređuje sličnosti i razlike najvažnijih faza kroz koje je prošao jedan društveni, prirodni ili umetnički proces/ pojava.

8.

Koristi poređenje i kontrast za pronalaženje glavnih razlika između dva ili više prirodnih ili društvenih pojava, književnih ili umetničkih stvaranja.

III Stručnosti učenja - Uspešan učenik

1.

Traži i bira podatke iz različitih izvora (knjiga, časopisa, brošura, enciklopedija ili interneta) koje koristi za izradu date teme/zadatka i iste svrstava prema važnosti za temu.

2.

Koristi podatke kako bi pokazao razumevanje numeričkih, grafičkih simbola, formula iz prirodnih i društvenih nauka, matematike i umetnosti, objašnjavajući ih kroz različite oblike izražavanja.

3.

Nezavisno primenjuje uputstva data u knjizi ili nekom drugom izvoru radi učenja jedne teme, postupka, aktivnosti ili zadatka koji se zahteva.

4.

Koristi sopstveni dosje za identifikaciju prednosti i nedostataka u funkciji samo-procene o napretku i poboljšanju uspeha u određenoj oblasti.

5.

Povezuje datu temu, koju uči, sa prethodnim znanjem i iskustvom koje već ima, predstavljajući ih u različitim oblicima izražavanja (kolone, tabele, grafikoni) prema logičnom redosledu.

6.

Koristi adekvatne softverske programe, radi rešavanja problema i obavljanja školskih i drugih zadataka/radova u različitim oblastima znanja.

7.

Pita se (zašto, šta, kako, kada?) i organizuje svoja mišljenja u pismenom obliku za datu temu ili problem, i procenjuje svoje napredak dok ne dođe do rešenja određenog problema.

8.

Pita se (zašto, šta, kako, kada?) i organizuje svoja mišljenja u pismenom obliku za datu temu ili problem, i procenjuje svoje napredak dok ne dođe do rešenja određenog problema.

IV Stručnosti za život, rad i životnu sredinu- produktivan saradnik

1.

Priprema plan za organizaciju jedne određene aktivnosti u školi ili zajednici i nju uspešno realizuje.

2.

Razvija jedan projekat samostalno ili u saradnji sa članovima grupe, za obavljanje jedne ekološke ili društvene aktivnosti bitne za školu ili zajednicu.

23


3.

Raspravlja sa grupom vršnjaka o značaju zaštite životne sredine, o posledicama po ljudski život koje izaziva narušavanje okoline i preporučuje mere koje treba preduzeti radi njihovog izbegavanja.

4.

Identifikuje i procenjuje potrebne izvore (npr. opremu, materijale, ljudske izvore, vreme itd) za realizaciju jedne aktivnosti u školi ili zajednici.

5.

Koristi kompjuterske programe za pripremu potrebnih materijala (kao: grafikone, neophodne ilustracije, dizajniranje pozivnica, obaveštenja ili drugih publikacija) za potrebe razreda ili škole.

6.

Pomaže u planiranju i realizaciji dobrovoljnih ili humanitarnih aktivnosti u školi i zajednici i zatim izražava svoja iskustva i osećanja pismeno ili kroz druge oblike izražavanja

7.

Aktivno sarađuje sa svojim vršnjacima i drugima (bez obzira na njihov socijalni, etnički ili bilo koji drugi status) za realizaciju jedne zajedničke aktivnosti (projekta, aktivnosti u razredu/školi ili van nje).

8.

Učestvuje kao član žirija (na nivou razreda ili škole) za procenu jedne sportske, naučne, umetničke ili druge aktivnosti/ konkursa, na osnovu unapred definisanih kriterijuma.

V

Lične stručnosti - Zdrav pojedinac

1.

Učenicima predstavlja postupak pripreme jednog domaćeg specijaliteta prema receptu za zdravu ishranu.

2.

Procenjuje sadržaj pozitivnih i negativnih vrednosti najmanje triju vrsta hrane koja se koriste u njegovoj sredini ili okolini.

3.

Raspravlja sa grupom vršnjaka i daje činjenice o važnosti poštovanja dnevnog režima i fizičkih aktivnosti za ljudsko zdravlje i život.

4.

Brine se o fizičkom i mentalnom zdravlju tokom sportskih i fizičkih aktivnosti sa rekreativnim i takmičarskim karakterom poštujući i druge tokom takmičenja ili igre.

5.

Identifikuje znakove opasnosti na proizvodima ili konkretnim predmetima i drugima objašnjava poruku i njihove vidljive zahteve.

6.

Procenjuje uzroke situacije potencijalnog konflikta između vršnjaka ili članova grupe i predlaže alternative za sprečavanje rizika i za najbolje rešenje, deleći svoja iskustva i znanje za koheziju grupe.

7.

Traži pomoć/savet bez ustručavanja od lica i nadležnih službi za pružanje podrške u navodnim situacijama kao potencijalno opasne u kojima se narušava fizičko i mentalno zdravlje.

8.

Objašnjava tokom rasprave ili prezentacije, pismeno ili usmeno, posledice od pušenja, konzumiranja alkohola, droge i drugih supstanci štetnih po zdravlju i dobrobiti pojedinca.

24


9.

Opisuje fizičke, psihičke i emocionalne promene u fazi puberteta dajući činjenice o njihovom uticaju na način i stil života.

10.

Učestvuje ili vodi jednu radnu grupu koja sarađuje sa predstavnicima zajednice kako bi pomogli vršnjacima ili drugim članovima zajednice koji imaju zdravstvene, socijalne, ekonomske itd, probleme, i nakon toga daje pismeni ili usmeni izveštaj o ličnim iskustvima.

VI

Građanska stručnost - Odgovoran građanin

1.

Primenjuje i poštuje pravila ponašanja u razredu, školi itd., i zauzima aktivan odnos prema onima koji ih zanemare, objašnjavajući im posledice za njega i njegovu grupu.

2.

Daje mišljenje o pravila koja želi da izmeni u školi i van nje, i opravdava potrebu i koristi koje donosi ta izmena.

3.

Reaguje na nedolična ponašanja unutar i van škole/ učionice, koja utiču na međuljudske odnose, analizira uzroke njihovog ispoljavanja i predlaže načine za njihovo poboljšanje.

4.

Pokazuje razumevanje prema osobama kojima je prekršeno neko pravo, ilustrujući kroz primere iz svakodnevnog života, medija, istorijskih podataka, likova iz pročitanih romana ili odgledanih filmova kako se to ne bi ponovilo.

5.

Kroz različite oblike izražavanja objašnjava neophodnost poštovanja i primene pravila i zakona radi zdravih odnosa u različitim društvenim zajednicama ili grupama interesa.

6.

Dokazuje veliko samopouzdanje u donošenju odluka za preduzete postupke, bez ugrožavanja interesa drugih, koje doprinose kvalitetu aktivnosti društvene grupe ili zajednice.

7.

Identifikuje potencijalne predrasude u školi i okolini i predlaže konkretne mere za borbu protiv njih.

8.

Učestvuje u aktivnostima koje promovišu toleranciju i kulturnu, etničku, vernu, polnu i druge raznovrsnosti u školi ili zajednici, u kojima su uključeni vršnjaci svih pomenutih pripadnosti koji žive u toj okolini ili široj zajednici.

25


Nastavnik prilikom primenjivanja rezultata učenja po stepenima kurikuluma, treba da razlaže svaki rezultat učenja na pet nivoa dostignuća, kako bi mogao da tačno prati dostignuće svakog učenika za određeni rezultat učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoa dostignuća za svaki rezultat učenja, planira dodatne aktivnosti za učenike koji zaostaju u postizanju određenog rezultata učenja i planira dodatne aktivnosti za učenike koji su postigli sve nivoe dostignuća za određeni rezultat učenja, npr- vidi razlaganje rezultata učenja u dole prikazanoj tabeli.

Br.

Rezultati učenja za 1. stepen i glavne stručnosti

Nivo DOSTIGNUĆA učenika

Vrste podrške za učenike

1 2 3 4 5 Podrška za popravku

Načini Podrška za talentovan

Načini

I

Stručnost za komunikaciju i izražavanje– efikasni komunikator

1.

Čita naglas tekst od najmanje pola strane, koji ranije nije pročitao u kojem se govori o temi koja je prikladna za

U

čeni

k

Uče

nik.

. .

Uče

nik.

. . .

U

čeni

k

U

čeni

k

Nastavnik odlučuje o tome kako će pružiti podršku učeniku i u kojoj aktivnosti

Koje će metode primeniti uzevši u obzir učenikov stil učenja

Nastavnik odlučuje o tome kako će pružiti podršku učeniku i u kojoj aktivnosti

Koje će metode primeniti, uzevši u obzir učenikov stil učenja

Razlagati nakon svakog stepena, stepen dostignuća prvog rezultata za prvu stručnost, kao primer za primenu ostalih rezultata učenja (3,4).

Stepen 4 - Jačanje i orijentacija (VIII i IX razred)

Cilj ovog stepena je da učenike orijentiše da razmotre razne mogućnosti za dalje školovanje i karijeru. Oni se izlažu sledećim izazovima:

• iskorišćavanje izvora informacija i primena kritičkog pristupa prema raznim podacima; • razvoj interesovanja za javni život kroz neposredno učestvovanje u raznim vanškolskim aktivnostima; • suočavanje sa raznim pitanjima koja su povezana sa temama iz realnog života, kroz projekte koje će

omogućiti da konsoliduju svoja znanja i dalje razviju veštine i stavove; • upoznavanje sa raznim mogućnostima za studije i orijentaciju u karijeri; • praktična priprema i orijentacione aktivnosti koje učenicima omogućuju da razjasne svoje težnje; • ojačanje veština za samoocenjivanje; • ojačanje stručnosti za samostalan pojedinačni rad i rad u ekipi.

26


Do kraja stepena 4 kurikuluma (VII i IX razred), očekuje se će učenici savladati sledeće stručnosti:

Br.

Rezultati učenja za stepen 4 i glavne stručnosti

Nivo DOSTIGNUĆA učenika

Vrste podrške za učenike

1 2 3 4 5 Podrška za popravku

Načini Podrška za talentovane

Načini

I

Stručnosti za komunikaciju i izražavanje - Efikasan komunikator

1.

Tačno prenosi prikupljene informacije o konkretnoj temi, u tekstualnom, numeričkom, usmenom, elektronskom ili bilo kojem drugom obliku izražavanja.

2.

Opisuje jedan događaj, dat kao zadatak, koji je ranije pročitao ili čuo, u usmenom, vizuelnom ili pisanom obliku, zadržavajući svoj logični tok.

3.

Raspravlja o određenoj temi na maternjem, engleskom ili drugom stranom jeziku u različitim predmetima, poštujući pravila efektivnog učešća za razmenu informacija i ideja.

4.

Izrađuje tekst do petsto reči, nastavljajući sa usmenom pričom ili prethodno pročitanim tekstom na osnovu svoje mašte.

5.

Predstavlja drugima projekat za datu temu, koju je pripremio sam ili u saradnji sa grupom, kombinujući oblike usmene, elektronske komunikacije i praktičnog postupka.

6.

Analizira sadržaj i značaj novih pojmova (koncepata) koristeći odgovarajući i tačni rečnik, i njih čini delom nastavnog dosijea.

7.

Identifikuje različite izvore informacija o obrazovanju, profesionalnoj orijentaciji, i izrađuje jedan lični plan za razvoj karijere u oblasti komunikacija (novinar itd).

8.

Inicira društvene razgovore sa svojim vršnjacima i odraslima o temama od nastavnog/društvenog interesa, postavljajući pitanja o temi, odgovarajući i odvojivši ključnu informaciju.

II. Stručnost za razmišljanje - Kreativni mislilac

1.

Predstavlja, usmeno ili pismeno, grafički, simbolima, posebne činjenice kako bi ojačao svoje mišljenje ili stav o problemu iz određenih oblasti.

2.

Bira informacije iz različitih izvora o određenoj temi, svrstava ih prema određenom kriterijumu i koristi ih u donošenju odluke ili rešavanju nekog problema/zadatka

3.

Analizira jedno umetničko ili neumetničko delo (npr. novinski članak, slika, itd) pronalazeći analogiju i razlike u sličnim radovima različitih autora.

27


4.

Obrađuje svoju ideju u pisanom projektu o određenom pitanju predlažući glavne aktivnosti, određuje glavni cilj, rokove, mesto, lica, materijale i opremu potrebnu za obavljanje tih aktivnosti i predviđa moguće prepreke tokom realizacije

5.

Opravdava preduzimanje konkretnih koraka, koji su doveli do završetka zadatka/aktivnosti, rešenja nekog problema ili nekog rada u razredu/školi ili drugde.

6.

Pokazuje rešavanje nekog problema (matematičkog, jezičkog itd) na osnovu tekstualnih ili tekstualno- numeričkih, eksperimentalnih podataka zadatka koji se obavlja u razredu/školi ili van nje, opravdavajući usmeno sprovođenje odgovarajućih postupka za postizanje rezultata.

7.

Tumači svojim rečima, pismeno ili usmeno jedno određeno pravilo, koncept ili proces ilustrujući ga konkretnim primerima iz situacije svakodnevnog života.

8.

Identifikuje upoređivanjem razlike i sličnosti između zakona i pojava koja se pojavljuju u prirodi sa onima u društvu, ukazujući na uzročno-posledičnu vezu između tih pojava.

III Stručnost za učenje- Uspešan učenik

1.

Beleži u pisanom, grafičkom, IT itd. informacije ili činjenice o određenoj temi, izdvajajući, pomoću raznih tehnika, važne i manje važne delove za datu temu/zadatak.

2.

Efikasno koristi rečnike, enciklopedije, informativnu tehnologiju ili druge izvore tokom izgradnje jedne ideje ili projekta unutar razreda/škole ili van nje.

3.

Zapisuje kao raspored ili pomoću drugih posebnih tehnika, IT-a itd, podatke ili formule o jednoj određenoj temi, svrstavajući ih po vrsti, izvoru i njihovoj obrazovnoj važnosti.

4.

Pita sebe o temama koje obrađuje i organizuje misli kako bi pronašao odgovor na temu ili određeni problem, zapisujući napredak ili zastoj dok ne pronađe konačno rešenje.

5.

Predstavlja/skicira svoje ideje o toku i načinu razvoja jedne aktivnosti, objašnjavajući i predstavljajući pred drugima činjenice nakon toga.

6.

Prati nezavisno uputstva ili skice date u knjizi, skici, planu, partituri, scenariju, koreografiji itd, ili nekom drugom izvoru, kako bi izvršio radnju, aktivnost ili zadatak koji se od njega/nje zahteva.

7.

Efektivno koristi različite tehnike tokom proučavanja zadate teme, ističući podatke koje razume od onih novih, nepoznatih podataka, kao i podatke koji za njega još ostaju nejasni.

8.

Primenjuje elemente ličnog dosijea radi identifikacije svojih prednosti, koje koristi za orijentaciju u budućoj profesiji kao i za samo-procenu napretka, bilo za poboljšanje ili stagnaciju u različitim nastavnim oblastima.

28


IV Stručnost za život, rad i životnu sredinu- Produktivan saradnik

1.

Ceni važnost individualnog i grupnog rada za razvoj zajednice, predstavljajući u različitim oblicima izražavanja konkretne primere iz svakodnevnog života.

2.

Preduzima različite aktivnosti (izložbe, performanse, instalacije, kampanje, mirne proteste, sakupljanje, zastupanje, itd) na osnovu projekta izrađenog sa članovima grupe, radi rešavanja jednog problema važnog za društvo, školu ili zajednicu.

3.

Analizira posledice oštećenja životne okoline za ljudski život i bio-raznolikost, predstavlja u pismenom obliku ili bilo kojem drugom obliku izražavanja svog mišljenja i stava u vezi ovog pitanja, i organizuje aktivnosti za zaštitu okoline.

4.

Koristi kompjuterske programe za obradu podataka i prezentaciju potrebnih crteža/dijagrama za pripremu pojedinačnih materijala i raznih školskih publikacija.

5.

Izrađuje plan za lične, porodične i školske mesečne troškove i štednju, a posle opravdava značaj usvajanja navike planiranja.

6.

Koristi razne informativne materijale i izvore u školi i svakodnevnom životu kao pomoć u poboljšanju učenja i za orijentaciju u karijeri.

7.

Predlaže kriterijume za nepristrasno ocenjivanje jedne sportske, naučne, tehnološke, umetničke itd, aktivnosti kao član žirija na nivou razreda, škole ili civilnog društva.

8.

Istražuje potrebe škole ili zajednice (koristeći slike, video projekte i podatke sa terena), i na osnovu toga organizuje dobrovoljne i humanitarne akcije za ispunjavanje ili poboljšanje tih potreba.

V Lična stručnost - Zdravi pojedinac

1.

Procenjuje sadržaj i hranljivu vrednost vrsta hrane koje čovek uzima, svrstavajući ih na osnovu potreba pojedinca, u raznim situacijama kao što su godišnja doba, bolesti itd.

2.

Argumentuje potrebu poštovanja režima zdrave ishrane i dnevne, nedeljne ili mesečne rekreacije prema pročitanim ili slušanim uputstvima lekara tokom rasprave u razredu, školi i porodici.

3.

Procenjuje potrebu za dobrim higijenskim uslovima za pripremu i troši hrane i pića i objašnjava okolnosti mogućeg trovanja od hrane i nečistoće.

4.

Obavlja sportske i fizičke aktivnosti takmičarskog karaktera pokušavajući da dostigne odgovarajuće standarde, zalaganjem i primernim ponašanjem, ali i da kontroliše svoje emocije tokom pokazivanja rezultata.

5.

Analizira uzroke jedne konfliktne ili emocionalne reakcije učenik-učenik i predlaže alternative za pravilno rešenje bez posledica, deleći iskustva, mišljenje i osećanja sa članovima grupe.

6.

Razlikuje osobine dobrog ponašanja od onih ponižavajućih tokom rada u grupi ili u emocionalnim situacijama i predlaže mere za njihovo sprečavanje/prevazilaženje.

29


7.

Objašnjava vršnjacima, pomoću raznih sredstava i oblika komunikacije, važnost identifikacije nadležnih lica i službi, pojedinačno, potrebnih u situacijama koje se smatraju potencijalno opasnim za fizičko i psihičko zdravlje.

8.

Objašnjava mogućnosti, opasnosti i posledice infekcije od seksualno prenosivih bolesti i objašnjava načine i sredstva za njihovo sprečavanje koristeći razne načine prezentacije (usmeni i pismeni načini, grafika, plakati, brošure, pozorišne predstave, umetnička izvođenja itd.)

9.

Reaguje na asocijalna ponašanja vršnjaka, identifikujući uzroke nastanka i moguće posledice negativnih pojava i navika (npr. duvan, alkohol, droge itd) po zdravlje i dobrobit pojedinaca.

VI Stručnost građanstva - Odgovoran građanin

1.

Obavlja prava i obaveze građanstva u svakodnevnim konkretnim životnim situacijama, bilo u učionici, školi ili nekom drugom mestu (tokom razgovora poštuje mišljenje drugih itd).

2.

Kroz različite oblike izražavanja reaguje na osobe koje na neki način krše, ugrožavaju ili uskraćuju prava drugih, ilustrujući primerima raznih istaknutih istorijskih ličnosti, likova iz književnih dela i filmova, i obrazlaže posledice tih radnji po pojedinca, grupu ili zajednicu.

3.

Izražava solidarnost prema ljudima u nevolji ili opasnosti, preduzimajući konkretne postupke/radnje za pružanje pomoći prema potrebi.

4.

Učestvuje u pripremi i organizaciji glasanja u razredu ili školi za neku određenu aktivnost, primenjujući pravila i nakon toga pismeno izveštava o toku celog procesa

5.

Oprezno reaguje na loša ponašanja koja se dešavaju u razredu, unutar i van škole, promoviše primerno vladanje, ističući njihove uzroke i posledice za pojedinca i ostale.

6.

Identifikuje predrasude ili loše pojave u razredu, školi ili zajednici, zauzima stav prema njima i predlaže konkretne akcije za borbu protiv njih.

7.

Priprema aktivnost u saradnji sa drugima, koristeći toleranciju za promovisanje kulturne, verske, rodne, socijalne i ostalih različitosti u školi ili zajednici.

8.

Opisuje u različite oblike izražavanje, postupke i odgovorne institucije za izradu i izmenu zakona, i davajući činjenice o neophodnosti njihove primene u svakodnevnom životu.

9.

Predstavlja bez oklevanja prošlost porodice, društvenog okruženja ili ličnosti i glavne događaje njegovog naroda, kao bi uporedio prošlost i sadašnjost radi donošenja zaključka za budućnost.

Nastavnik u predvodničkim školama, prilikom primenjivanja rezultata učenja po stepenima kurikuluma, svaki rezultat treba da razlaže na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno da prati postignuće svakog učenika za određeni rezultat učenja. Zatim, u zavisnosti od nivoa postignuća za svaki rezultat učenja, planira dodatne aktivnosti za učenike koji zaostaju u postizanju određenog rezultat učenja.

30


31

III OBLASTI KURIKULUMA U NIŽEM SREDNJEM OBRAZOVANJU

Jezici i komunikacija

Umetnosti

Matematika

Prirodne nauke

Društvo i životna sredina

Zdravlje i dobrobit

Život i rad

Oblasti kurikuluma

Kurikulum Kosova je organizovan u sedam oblasti, definisanih kao oblasti kurikuluma. Oblasti kurikuluma čine osnovu za razvoj ključnih stručnosti predviđenim dokumentom Okvira kurikuluma, od ranog detinjstva do visokog srednjeg obrazovanja. Oni važe kako za opšte srednje obrazovanje tako i za stručno obrazovanje. Povezanost između oblasti, predmeta i modula kurikuluma treba da budu u funkciji razvoja ključnih stručnosti. Oblasti kurikuluma čine osnovu za organizovanje vaspitno-obrazovnog procesa u školi na odgovarajućim nivoima i stepenima kurikuluma. Oblasti kurikuluma su sledeće:

• Jezici i komunikacija • Umetnosti • Matematika • Prirodne nauke • Društvo i životna sredina • Zdravlje i dobrobit • Život i rad

Za svaku oblast kurikuluma utvrđeni su rezultati učenja koji omogućuju postizanje ključnih stručnosti. Oblasti kurikuluma obuhvataju jednu ili više predmeta ili nastavnih modula. Predmeti i moduli se zasnivaju na nastavnim ciljevima i rezultatima određenim za odgovarajuću oblast kurikuluma. Neki predmeti jedne određene oblasti kurikuluma mogu se pojaviti kao integrisani na raznim stepenima kurikuluma.

30


Oblast kurikuluma - Jezik i komunikacija

Uvod

Obrazloženje i opis

Koncepti i opis

Pristup zasnovan na stručnosti

Rezultati učenja po oblasti

Međukurikularna pitanja

Raspodela vremena– opis

Metodološka uputstva

Uputstva za ocenjivanje

Nastavni materijali i izvori

1. Uvod Na osnovu Okvira kurikuluma, oblast Jezici i komunikacija obuhvata sledeće predmete: maternji jezik, prvi strani jezik (engleski jezik), jezik sredine i ostali strani jezici. Ova oblast učenicima omogućuje da razviju i neguju upotrebu jezika kao sredstvo komunikacije u školi, u svakodnevnom životu, u profesionalnom životu i u javnom životu. Kroz ovu oblast kurikuluma učenici treba da savladaju sve stručnosti određene Okvirom kurikuluma.

Glavni cilj Osnovnog kurikuluma za oblast Jezici i komunikacija je da učenicima omogući da razviju osnovne sposobnosti komunikacije u predmetima koji su obuhvaćeni u ovoj oblasti. To omogućava učenicima da na svakom stepenu ili nivou primenjuju veštine komunikacije, oslanjajući se na razvoj jezičkih veština: slušanje, govor, čitanje i pisanje. Stoga oblast Jezici i komunikacija učenicima omogućuje da komunikaciju realizuju kroz: slušanje, govor, čitanje i pisanje, koji su međusobno zavisni i razvijaju se u zavisnosti jedna od druge.

2. Obrazloženje i opis Oblast Jezici i komunikacija omogućuje svim učenicima učenje predmeta u okviru odgovarajuće oblasti. Jezgro kurikuluma za drugi nivo određuje stručnosti i način kako treba da se postignu te stručnosti, izraženi kao osnovni rezultati učenja za oblast prema glavnim stepenima kurikuluma. Jezgro kurikuluma sadrži cilj, rezultate učenja, metodološka uputstva nastave i učenja, kriterijume za ocenjivanje po oblasti i po stepenu kurikuluma. Kurikulum, takođe, predstavlja jasan pregled znanja, veština, stavova i vrednosti koje učenici treba da razviju, savladaju i postignu na svakom stepenu i nivou. Struktura Jezgra kurikuluma se zasniva na načelima navedenim u Okviru kurikuluma (glavni stepeni i nivoi). U jezgri kurikuluma je opisano šta učenici treba da nauče u predmetima koji sadrži oblast Jezici i komunikacija za glavne stepene 1-6.

33

3. oncepti Na osnovu koncepata predmeta Jezici i komunikacija, izrađeni su RU za oblast Jezici i komunikacija. Koncepti oblasti su:

- Književni i neknjiževni tekstovi; - Figurativni i nefigurativni jezik; - Scenski, pozorišni, dramski komadi itd; - Kritika, teorija, istorija; - Jezički sistem (gramatika, rečnik, fonetika, sintaksa, pravopis).

4. Pristup zasnivan na stručnosti Oblast Jezici i komunikacija, sa svojim predmetima, treba da postigne šest ključnih stručnosti koje su navedene u kurikulumu: efektivni komunikator, kreativni mislilac, uspešan učenik, produktivan saradnik, zdrav pojedinac, odgovoran građanin, koje treba da budu postignute kroz rezultate učenja. Ovo treba postići kroz glavne stepene kurikuluma, tokom celokupnog nastavnog procesa i tokom izbora i organizovanja iskustava učenja. Stručnosti se integrišu na uravnotežen način, tako što obuhvataju znanja, veštine, stavove i vrednosti. U oblast Jezici i komunikacija učenik treba da postigne sledeće stručnosti:

- komunicira i izražava se kroz jezike, simbole, znake i kodove; - govori, sluša, čita i piše kao i izražava se na maternjem jeziku i na (najmanje) jednom stranom jeziku; - angažuje se i doprinosi poštenom i produktivnom dijalogu; - daje i prima povratne informacije na konstruktivan i kreativan način; - poštuje opšta pravila komunikacije, interakcije i da istovremeno bude kreativan; - ispoljava kulturna, jezička, književna i životna znanja u privatnom i javnom životu;

koristi IKT i medije na efikasan i odgovoran način, kao bitna sredstva informisanja, učenja, komunikacije i interakcije.

5. Rezultati učenja po oblasti

Rezultati učenja su izrađeni na bazi osnovnih koncepata ove oblasti, RU za oblast Jezici i komunikacija sadrže u sebi zahteve koje učenik treba da ispuni na kraju svakog stepena. Organizovanje RU sadrži znanja, veštine, stavove i vrednosti koji se redovno razvijaju i produbljuju postepeno po stepenima, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi rezultati omogućavaju postizanje šest stručnosti obuhvaćene Okvirom kurikuluma. RU omogućuju razvoj i postizanje vrednosti za oblast Jezici i komunikacija: iskazivanje veština komunikacije (slušanje, čitanje i pisanje), iskazivanje veština međuljudske komunikacije, procena rešavanja problema, primena apstraktnih ideja na konkretne situacije, upotreba odgovarajuće tehnologije, primena etičkih principa pri donošenju odluka, rad kao član ekipe na postizanju zajedničkih ciljeva, rasprave, poređenja osobina jedne kulture sa osobinama raznih drugih kultura. Rezultati učenja za oblast Jezici i komunikacija omogućuju integraciju i sveukupni pristup nastavi posebnih predmeta u okviru jedne oblasti. Rezultati učenja za oblast obezbeđuju: • Povezanost između nastavnih predmeta i aktivnosti, koji se realizuju u okviru oblasti Jezici i komunikacija i ima za cilj integraciju odgovarajućih znanja, veština, stavova i vrednosti koje se pružaju kroz predmete i uopšte podsticanje integrisanog učenja; • Promovisanje pristupa zasnovanog na stručnosti, tako što omogućuju razvoj jednog zajedničkog sistema iskustava učenja koja su povezana, kao i obezbeđivanje platforme za izradu nastavnih planova i programa; • Omogućuju sprovođenje novih praksi nastave tako što ohrabruju izradu nastavnih planova i programa sa bazom u školi. Za svaku oblast kurikuluma određuju se rezultati učenja koji će omogućiti postizanje ključnih stručnosti. Nastavne oblasti obuhvataju jedan ili više nastavnih predmeta ili modula. Predmeti i moduli se zasnivaju na nastavnim ciljevima i rezultatima učenja predviđenim za odgovarajuću oblast kurikuluma. Neki predmeti oblasti kurikuluma mogu se pojaviti kao integrisani na različitim stepenima kurikuluma. 34


REZULTATI UČENJA ZA STEPEN 3 i 4

Stepen 3

VI, VII razred

Stepen 4

VIII, IX razred

VEŠTINE KOMUNIKACIJE

Slušanje i govor ♦ Upoređuje i sakuplja mišljenja drugih (kroz pitanja i odgovore) o temama iz saslušanih, viđenih i predstavljenih materijala i razmišlja o tome. ♦ Učestvuje u društvenim razgovorima sa vršnjacima i odraslima o poznatim temama postavljajući i odgovarajući na pitanja.

Slušanje i govor ♦ Koristi jezik kako bi razumeo događaj, cilj, ideje za oblike komunikacije (kao razgovor, monolog, dijalog itd) i odgovara na najsloženija pitanja ispred određene publike. ♦ Učestvuje u društvenim razgovorima sa vršnjacima i odraslima o poznatim temama, postavljajući i odgovarajući na pitanja i ponovo naglašava informaciju.

Čitanje ♦ Analizira i shvata elemente složenijih književnih, neknjiževnih i apstraktnih tekstova, (npr. reč, rečenicu, grafikone, tabele, naslove, motive, osenčene tekstove, profesionalni rečnik). ♦ Čita i identifikuje osnovne osobine teksta npr. (naslov, sadržaj, tabele itd)

Čitanje ♦ Shvata i analizira opis i ilustraciju običnih tema koje se nalaze u tekstu, rečnik i upotrebu jezika u složenim materijalima (književnim i n književnim tekstovima). ♦ Čita i odgovara na poznate priče i druge tekstove odgovarajući na pitanja kako bi razumeo uzrok i posledicu.

Pisanje ♦ Razlikuje i koristi oblike organizacije pisanja kao organizaciju paragrafa, ideja, i sprovodi pravila korišćenja jezika i rečnika, da bi odražavao svoja mišljenja, namere, osećanja o određenim temama u određenim oblicima pisanja. ♦ Piše određene tekstove koristeći pravopis.

Pisanje ♦ Koristi efikasne oblike pisanja kako bi predstavio informaciju, ideju i mišljenje imajući u vidu cilj oblika pisanja (npr. skeč, pesme, prezentacije, izveštaje itd) ♦ Piše određene tekstove koristeći pravopis.

II. SHVATANJE I ANALIZA TEKSTOVA ♦ Tumači i komentariše događaj, nameru, cilj autora, ideje, priče, odnos uzrok- posledica, figurativni jezik, mesto i prostor za književna dela i daj zaključke o tome. ♦ Shvata glavne elemente pročitanih tekstova.

• Analiza i opisuje osobine književnih dela identifikovanjem vrste, roda, teme, motiva, figure, simbole itd, i obrazlaže strukture njihove izgradnje.

• Analiza i opisuje osobine raznih tekstova.

III. RAZVOJ KREATIVNOSTI ♦ Stvara određene radove za projekte, radi istraživanja

određenih tema kako bi izražavao svoja mišljenja, osećanja u vezi sa raznim društvenim pitanjima.

♦ Stvara različite radove koristeći određene modele za teme, događaje, ciljeve, i izražava svoje mišljenje, ideje, emocije u vezi sa određenim društvenim pitanjima.

IV. IDENTITET I KULTURA ♦ Razmatra svoja i iskustva drugih u vezi izražene kulture u njegovim/njenim ili radovima drugih (na ceremonijama, raznim praznicima) i koristi ih kao osnovu za priče, pesmice itd.

♦ Identifikuje materijale iz kulture relevantne za njegovo iskustvo, uključujući mišljenja i ideje za njegova stvaralaštva za određen istorijski period u mestu u kome živi.

V. MEDIJI ♦ Identifikuje različite materijale koje koristi za razmenu poruka preko reklama, oglasa, najava i predstavlja ih u medijima.

♦ Koristi propise predstava, planira organizovanje, predstavlja i ocenjuje radove za razne predstave (pronalazi objavljene materijale, događaje, piše komentare itd) za pojavljivanje u medijama.

VI. KORIŠĆENJE IKT -a ♦ Koristi razne vrste tehnologije u kreativnim aktivnostima za izradu tekstova, grafikona, tabela, skica figura, slika, animacija, skečeva itd,

♦ Koristi tehnologiju za planiranje i proizvodnju raznih književnih i neknjiževnih radova (kompjuterske softvere, opremu za snimanje) kako bi proizveo jedan video ili animaciju.

35

VII. VREDNOSTI I STAVOVI • Dobro komunicira • Učestvuje u raspravi • Sarađuje • Traži i pruža pomoć • Poštuje mišljenja drugih • Posvećuje pažnju • Razvija ličnost i humanost • Preduzima inicijative i pokazuje interesovanje za razne pristupe • Motiviše se za razvoj veština • Razvija maštu i kreativnost za rešavanje problema • Koristi informativnu tehnologiju • Dokazuje volju i spremnost za pojedinačni rad i rad u grupi • Poštuje principe drugih osoba • Pokazuje samopouzdanje u samostalnom radu • Koristi maštu i kreativnost • Nezavistan je u donošenju odluka i u postupanju • Postavlja pitanja i odgovara na odgovoran način • Kritikuje na osnovu činjenica • Pokazuje radoznalost za istraživanje • Stara se o sebi, o drugima i o životnoj sredini.

VIII. Znanja Slušanje • Slušanje informativnih tekstova • Efikasno slušanje (izgovor zvukova, bogaćenje rečnika) • Slušanje i bogaćenje rečnika

Govor • Govor u funkciji primalaca i davalaca informacije • Aktivni govor u grupi • Govor u funkciji bogaćenja rečnika • Verbalna i neverbalna komunikacija

Čitanje • Upoznavanje sa raznim književnim i neknjiževnim tekstovima • Shvatanje čitanja, čitanje izlagačkih tekstova Pisanje • Dokazane sposobnosti i znanja u pisanju • Sposobnosti shvatanja • Navike i veštine

IX. Veštine • Komunikacija • Slušanje • Govor • Pisanje • Čitanje • Shvatanje • Korišćenje informativne tehnologije • Rešavanje problema • Sposobnosti za razmišljanje • Obrada informacija • Kreativno razmišljanje

36


6. Međukurikularna pitanja U predmetnom kurikulumu Jezici i komunikacija potrebno je da se obrade i među-predmetna, međukurikularna pitanja, koja se postižu kroz učenje određenih predmeta i tema kao:

- vaspitanje o prava dece i ljudska prava, - građansko vaspitanje, - međukulturalno vaspitanje, - medijsko vaspitanje, - vaspitanje za mir, - vaspitanje za održivi razvoj itd.

7. Raspodela vremena– opis Oblast Jezici i komunikacija na drugom stepenu sastoji se od tri predmeta: maternji jezik i prvi strani jezik (engleski jezik) i drugi strani jezik. Maternji jezik se uči na svim stepenima kurikuluma, od predškolskog razreda do dvanaestog razreda. Engleski jezik počinje da se uči na prvom stepenu i uči se do zadnjeg razreda više srednje škole. Na prvom stepenu se ovaj predmet uči prvenstveno kroz igru, crteže i pesme, sa naglaskom na govor, i nastavlja se čitanjem i pisanjem na narednim stepenima. Albanski jezik za učenike iz nealbanske zajednice uči se od drugog stepena kurikuluma (treći razred). Vreme se planira u skladu sa rezultatima učenja predviđenim za stepen i oblast. Vreme se deli na osnovu procenata navedenih u dole prikazanoj tabeli, i zatim se raspodeljuje za svaki predmet. Treba imati u vidu da se najveći deo vremena, kada se raspodeli, od škole-nastavnika, posvećuje maternjem jeziku.

Niža srednja škola (MSKO 2)

Oblast kurikuluma

Stepen 3 Stepen 4 VI razred VII razred Ukupno časova VIII razred IX razred Ukupno časova Broj časova Broj časova Ukupno

časova % Broj časova Broj časova Ukupno

časova %

Jezici i komunikacija - Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik

7 7

14

25. 00

7

8

15

25. 45

8. Metodološka uputstva Za realizaciju i postizanje rezultata učenja po glavnim stepenima ili oblastima kurikuluma, glavni ključ je primena metoda, tehnika i oblika nastave i učenja. Nastavnik treba da primenjuje razne metode rada kako bi ispunio rezultate oblasti. Primena metodologije nastave sa učenikom u centru, omogućuje učenicima motivaciju za rad, razvoj kreativnosti, razmenu ideja, rasprava, lakše učenje, saradnju među njima, rešavanje problema i istraživanje izvora za pronalaženje raznih informacija itd. Nastavnik treba da izabere nastavne metode i tehnike u funkciji postizanja rezultata učenja, koja se prilagodi sposobnosti i znanja učenika, njihovim potrebama, mestu u kojem se održava nastavna jedinica, prostoru i materijalnom stanju škole (učionice).

37

9. Uputstva za ocenjivanje

Sprovođenje jezgra kurikuluma u sebi podrazumeva i pitanje stalne procene/ocenjivanja učenika, koja nastavniku pomaže da prati postepeni razvoj veština, stavova i vrednosti učenika. Svrha ocenjivanja je da se proveri do koje mere su učenici savladali RU po oblasti na glavnim stepenima jezgra kurikuluma. Tokom ocenjivanja identifikuju se poteškoće sa kojima se suočavaju učenici, prednosti i prepreke, i pomaže učenicima da neprestano popravljaju svoj uspeh. Ocenjivanje kao proces iznosi na videlo postizanje ciljeva oblasti putem procene RU, koji se protežu kroz stepen i oblast. Metodologija nastave i učenja je blisko povezana sa procesom ocenjivanja učenika. Treba da ocenimo stručnost i RU, koji su nepredviđene zahteve jezgro kurikuluma, koje učenik treba da postigne po završetku razreda, stepena ili nivoa. Ocenjivanje učenika za oblast Jezici i komunikacija za drugi nivo ima za cilj procenu stručnosti oblasti, predstavljenih u vidu rezultata. Vrste ocenjivanja:

Ocenjivanje se može svrstati u formativno, dijagnostičko, zbirno i ocenjivanje motivisanja.

• Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) izvodi se neprekidno, za dobijanje informacija o dostignućima učenika tokom nastavnog procesa. • Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za dobijanje informacija o dostignućima učenika po stepenu savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednosti i pomaže nastavniku u njegovom daljem radu. • Zbirno ocenjivanje obuhvata opšte aktivnosti učenja učenika. Zbirno ocenjivanje se vrši na kraju određenih vremenskih perioda. • Ocenjivanje za motivisanje– koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika za učenjem.

Tokom ocenjivanja koriste se razni oblici kao što su: Neposredno i neprekidno ocenjivanje, stalno praćenje postignuća učenika.

• indirektno ocenjivanje pomoću testova; • međusobno ocenjivanje učenika – tokom rada u grupi ili tokom odgovaranja, prilikom čega učenici nadopunjuju jedni druge i ocenjuju na osnovu činjenica; • samo-ocenjivanje;

Posebnu pažnju tokom ocenjivanja treba da se posveti stalnoj komunikaciji, izraženoj usmeno tokom interakcije i onoj izraženoj pismeno.

10. Nastavni materijali i sredstva

Za postizanje stručnosti u oblasti jezici i komunikacija bitno je koristiti raznovrsne nastavne materijale i izvore za nastavu i učenje. Za postizanje rezultata oblasti i uspešno postizanje rezultata po stepenu kurikuluma, svi nastavni materijali i sredstva moraju biti u skladu sa zahtevima ovih rezultata učenja po oblasti i stepenu. Školski udžbenici čine samo jedan od izvora informacija, ali se ne treba ograničiti na korišćenje udžbenika kao isključivi izvor informacija, već treba koristiti i ostale izvore kao informativnu tehnologiju. Informacije se mogu dobiti iz bilo kojeg izvora, koji može postići rezultat učenja za stručnosti.

38


Oblast kurikuluma - Umetnosti

Uvod


Koncepti i opis



Međukurikularni pristup

Raspodela vremena



Nastavni materijali i sredstva

1. Uvod

Oblast kurikuluma Umetnosti obuhvata likovnu i muzičku umetnost kao obavezne predmete jezgra kurikuluma za drugi nivo obrazovanja na Kosovu, pod nazivom Likovno vaspitanje i Muzičko vaspitanje. Škola se podstiče da kroz izborni kurikulum (dodatni ili izborni predmeti ili aktivnosti), učenicima se omogućuje da se izlože ostalim oblicima umetničkog izražavanja, kao što su: drama, ples, dizajn itd.

2. Obrazloženje i opis

Umetnosti omogućuju lični, intelektualni i socijalni razvoj učenika tako što podstiču kreativnost, maštu i razvoj sposobnosti za umetničko izražavanje. Umetnosti predstavljaju sastavni deo života i obuhvataju moralne, duševne, intelektualne i emocionalne aspekte interakcije između kulture i društva. Kultura kao opširnija delatnost obuhvata i narodnu umetnost i stvaralačku umetnost i ispoljava se kroz elemente nacionalnog kulturnog nasledstva, ponašanja, način života, sistem društvenih vrednosti u istorijskom kontekstu i u interakciji sa kulturama ostalih naroda u regionu, a i šire. Učenici treba da shvate povezanost između umetnosti i kulture kroz aktivno učestvovanje u raznim umetničkim i kulturnim aktivnostima u školi i van nje. Vaspitanje kroz umetnosti omogućuje razvoj aktivnog i kreativnog građanina koji:

• stvara, oblikuje i aktivno učestvuje i unapređenju kvaliteta svog života i sredine u kojoj živi. • učestvuje u društvenoj, kulturnoj i intelektualnoj interakciji raznih etničkih i kulturnih grupa, postavljajući na prvom planu ljudski aspekat te interakcije.

39

• ima osnovne tehničke i stvaralačke veštine i sposobnosti koje su bitne za rad i život. • razume i doprinosi na razvijanje umetnosti i kulture u lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou.

Počevši od činjenice da Umetnosti doprinose u svim ovim aspektima, one razviju intuiciju, maštu, kreativnost, hrabrost, intelektualne veštine visokog stepena (kao što je sposobnost za presudu i ocenjivanje), osećajnost prema raznim oblicima izražavanja i umetničke komunikacije, ali i za sopstvenu upotrebu. Umetnosti takođe doprinose razvijanju samopouzdanja, strpljenja, odgovornosti prema zajedničkom radu, saradnje, samodiscipline, entuzijazma i niza i važnih osobina jedne ličnosti u nastajanju, čiji je da bude vaspitan, obrazovan i kulturan.

3. Koncepti i opis

Oblast kurikuluma Umetnosti drugog nivoa uglavnom ima za cilj ispunjenje dva glavna aspekta: a) razvoj (praktičnih) umetničkih veština za razne oblike umetničkog izražavanja prema pojedinačnim

sklonostima i uslova, tako što će primenjivati znanja tehnike izražavanja u raznim umetničkim disciplinama,

b) estetsko obrazovanje koje obuhvata shvatanje stvaralačkih procesa, tehnika opažanja i negovanje ukusa za lepo u raznim umetničkim disciplinama, tako što će se razviti sposobnosti učenika za estetsko ocenjivanje i presuđivanje raznih dela i oblika umetničkog izražavanja,

c) vaspitanje za pozitivan stav prema narodnom i umetničkom stvaralaštvu na lokalnom, nacionalnom i globalnom nivou, stalni razvoj sposobnosti za doživljavanje, shvatanje i estetsku procenu raznih dela i oblika umetničkog izražavanja.

I. VREDNOSTI I STAVOVI KOJI SE PROMOVIŠU KROZ UMETNOSTI • Znatiželja • Samopouzdanje • Želja za nezavisnim izražavanjem i

komunikacijom • Aktivno učestvovanje • Druženje • Saradnja • Poštovanje prema sebi i prema drugima

• Pozitivan stav prema umetnosti i lepoti • Pozitivan stav prema nacionalnom kulturnom nasleđu • Pozitivan stav i poštovanje prema raznim kulturama • Saradnja i odgovornost • Koncentracija i strpljenje

Opažanje/saslušanje • Razvoj sposobnosti za doživljavanje i percepcije • Razvoj umetničkih kompetencija (pevanje, sviranje instrumenata, plesanje, crtanje, slikanje, modeliranje itd) • Muzičke veštine • Pokretne veštine • Veštine figurativnog izražavanja • Razvoj pažnje i pamćenja • Volja i motivacija • Inicijativa i interesovanje • Mašta i kreativnost • Osećaj za opažanje i razlikovanje ritma i harmonije (zvukova, boja, oblika, struktura, pokreta itd) • Osećaj za opažanje formalnih strukturnih celina, • Sposobnost za analizu i sintezu mišljenja i istraživanja • Umetnička komunikacija • Veština za prezentaciju • Veština za timski rad • Obrada i razumevanje (zvučnih, vizuelnih, tekstualnih, pokretnih itd) informacija • Analitičko, kritičko i kreativno razmišljanje • Kreativno rešavanje problema

40

JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU Osnovni koncepti (znanja) koji se uče kroz umetnosti

• Zvuk • Linija • Boja • Oblik • Prostor • Struktura • Ravnoteža • Perspektiva • Pokret • Ritam • Melodija • Harmonija • Tonalitet • Dinamika • Stil • Žanr • Instrumenti i muzičke formacije • Telo • Vreme • Energija • Odnos • Uloga/karakter • Napetost

• Kompozicija(vizuelna) • Pesma • Instrumentalni deo • Kolo • Drama • Komedija • Tragedija • Grafika • Pejzaž • Portret • Dizajn • Mrtva priroda • Sonata • Simfonija • Kvartet • Orkestar • Hor • Izložba • Predstava/izvođenje itd. • Principi • Kontrast • Ponavljanje • Promena(varijacija) • Poređenje • Naglasak • Ravnoteža • Celina

41

4. Pristup osnovan na stručnosti

Na osnovu Okvira kurikuluma Kosova, obuhvataju jedan integrisan i koherentan sistem veština, navika, znanja i stavova učenika kao i postignuća kroz učenje kojem doprinose sve oblasti kurikuluma.

Umetnosti na poseban način i sredstvima i načinima umetničkog izražavanja doprinose postizanju šest ključnih stručnosti: efektivna komunikacija, kreativan mislilac, uspešan učenik, produktivan saradnik, zdrav pojedinac i odgovoran građanin. Rezultati po oblasti Rezultati učenja za oblast kurikuluma rasprostiru se kroz sledeće glavne dimenzije: Stvaralaštvo, umetničko izvođenje i prezentacija - Učenici kroz umetnosti se ohrabruju da:

• dožive razna umetnička dela; • izvode (učestvuju) u umetničke aktivnosti pojedinačno ili u grupi prema njihovim sklonostima i

interesovanjem; • stvaraju nove celine koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, koristeći svoje sopstvene i

originalne ideje; • slobodno izražavaju svoje sopstvene umetničke ideje; • tumače umetničke ideje umetničkih dela drugih autora.

Sredstva izražavanja, tehnike i procesi Učenici: znaju, razumeju i koriste efektivno i samosvesno tehnike upotrebe sredstava umetničkog izražavanja kao što su reči, zvuci, boje, oblici, pokreti itd, za komunikaciju i umetničko izražavanje. Primenjuju tehnike izražavanja i razne procese stvaranja i izvođenja, u raznim umetničkim oblicima, rodovima i žanrovima. Komunikacija i (umetničko) izražavanje Učenici se ohrabruju i osposobljavaju da:

• koriste stečena znanja i veštine za slobodno i nezavisno umetničko izražavanje, • koriste sredstva izražavanja u raznim umetnostima kako bi se umetnički izrazili o temama koje ih

zaokupljuju, • razmišljaju i ocenjuju svoje sopstvene postupke i postupke ostalih kroz razne oblike umetničkog

izražavanja. • odnos umetnost-društvo

Učenici: • znaju, razumeju i cene ulogu međusobnog delovanja umetnosti i društva u raznim istorijskim,

društvenim, kulturnim, i ostalim kontekstima; • poznaju najpoznatija dela i autore umetničkog stvaralaštva na raznim nivoima (nacionalnom,

međukulturalnom i globalnom nivo.

40


MSKO / MSKO2

Stepen 3, razredi VI i VII Stepen 4, razredi VIII i IX

II. Znanja, shvatanje i veštine koje se razvijaju kroz umetnosti i koje su konkretno povezane sa sledećim: 1. Aktivno učestvovanje i vežbanje u raznim umetnostima kroz: tumačenje, stvaranje i prezentaciju; 2. Istraživanje (znanje i shvatanje) elemenata (sredstva izražavanja), stvaralačkih procesa i tehnika u umetnostima (muzika, likovna umetnost, dramska umetnost, ples itd); 3. Komunikacija i umetničko izražavanje; 4. Razumevanja odnosa umetnost-društvo; 5. Vrednovanje i ocenjivanje estetskih vrednosti u umetnosti; 6. Korišćenje umetnosti za negovanje i izražavanje odgovarajućeg identiteta: individualnog, grupnog, socijalnog, kulturnog (nacionalnog, regionalnog, evropskog i globalnog).

1. UMETNIČKA INTERPRETACIJA (izvođenje), STVARALAŠTVO I PREZENTACIJA

Učenici prema svojim sklonostima i interesovanjima razvijaju veštine za umetničku komunikaciju u muzičkim, likovnim, glumačkim i plesnim umetničkim aktivnostima itd.

Stepen 3, razredi VI i VII Stepen 4, razredi VIII i IX

IZVOĐENJE (INTERPRETACIJA)

Pokazuje uspešno korišćenje sredstava izražavanja, odgovarajućih tehnika umetničkih disciplina u muzici, drami, likovnoj umetnosti i plesu On/ona: • Peva ili izvodi na muzičkim instrumentima, jednostavne

pesme i melodije kroz imitaciju ili uz note; • Izvodi odlomke iz raznih uloga/likova (drame, komedije) • Izvodi odlomke različitih karaktera,pojedinačno ili u grupi

Ističe sa individualnim sposobnostima za izvođenje (interpretaciju) u jednoj ili više umetničkih delatnosti

On/ona: • Peva ili izvodi na muzičkim instrumentima, pojedinačno ili u grupi, pesme i melodije različitih žanrova (umetničke, narodne, laganu muziku itd) • Izvodi u celini različite uloge (likove) • Izvodi u različitim kombinovanim predstavama (muzici, drami, plesanju)

STVARALAŠTVO Stvara koristeći razna sredstva umetničkog izražavanja, kako bi izrazio individualni doživljaj, osećanja i ideje On/Ona • crta, boji, modelira (olovkom, bojicama, plastelinom,

papirom i ostalih materijala) slobodno i kreativno ili datim temama

• improvizuje kreativno poznate melodije i ritmove • stvara melodije, ritmove, pesme i instrumentali pesama • stvara originalne i kreativne pokrete tokom plesa • stvara originalne i kreativne elemente u ulogama, dijaloga

prema datoj temi

Stvara koristeći na kreativan i originalan način materijale, tehnike i sredstva za izražavanje u odgovarajućim umetnostima On/Ona: • crta, boji, modelira pejzaž, portret, dvo- ili tro-

dimenzionalne kompozicije slobodno ili prema datoj temi • stvara pesme i instrumentalnu pratnju u raznim žanrovima

(narodno, umetnički, zabavni itd) • stvara originalnu koreografiju prema muzici, teksta ili

određene situacije • stvara i doprinosi scenskoj realizaciji tekstova za razne

predstave (drame, komedije, mjuzikl)

42


PREZENTACIJA

Uspešno i samopouzdano predstavlja se u raznim umetničkim aktivnostima pojedinačno ili grupno u školi, zajednici, a i šire

2 . PROCESI, TEHNIKE I SREDSTVA IZRAŽAVANJA Učenik poznaje i shvata elemente izražavanja, osnovne procese i tehnike umetničkog stvaralaštva u muzici, vizuelnim umetnostima, dramskoj umetnosti i plesu.

Poznaje i shvata osnovne principe, oblike i umetničke tehnike izražavanja npr: • razume principe izgradnje melodija,harmonije, ritma itd, • razume princip kontrasta, odnos senke i svetlosti u crtežu,

itd, • razume koncepte izgradnje uloge • razume aspekte izražavanja pomoću pokreta, mimike,

intonacije glasa itd,

Poznaje i shvata upotrebu raznih umetničkih sredstava izražavanja za realizaciju umetničkih dela, oblika, rodova, žanrova i različitih umetničkih stilova npr: • razume način izgradnje oblika muzičkih dela u različitim

stilovima (fuga, sonata itd,) i u različitim žanrovima (narodna muzika, lagana muzika, rok, pop, džez itd)

• razume različite načine za oblikovanje i skulpturu itd.

3. UMETNIČKO IZRAŽAVANJE I KOMUNIKACIJA Učenik pokazuje sposobnost da koristi razna umetnička sredstva izražavanja (glas, instrumente, boje, oblike, reči, pokrete, itd.) za komunikaciju i kako bi izrazio svoje doživljaje i ideje

Izražava ideje, osećanja i lične iskustva koristeći jedan od oblika umetničkog izražavanja u muzici, vizuelne umetnosti, drami ili plesu, npr.

• crta, boji, oblikuje, kako bi izrazio način na koji doživljava muziku • kreće se i pleše prema muzici • izražava se kroz esej, poeziju i književna dela pod uticajem muzike ili da bi iskazao umetnički doživljaj na izložbi, pozorišnoj

predstavi, itd. • doživljava umetničko delo i izražava se preko reči, eseja itd.

4. SHVATANJE ODNOSA UMETNOST- DRUŠTVO - UMETNOST Učenik razume razvoj, ulogu i uticaj umetnosti na društvo i obrnuto u raznim istorijskim, socijalnim i kulturnim kontekstima

• poznaje umetnička dela, istaknute umetnike iz narodnog i umetničkog, nacionalnog i svetskog stvaralaštva iz različitih perioda.

• razume stilske razvoje u različitim oblicima umetničkih dela (npr. portret u različitom stilu, opera u različitom stilu i periodu itd).

• poznaje u potpunosti umetnička remek dela na nacionalnom i svetskom nivou (npr. Betovenova Deveta Simfonija, simfonijska pesma “Skenderbeg” F. Bećirija, itd).

• razume vezu između društvenih zbivanja u različitim vremenskim periodima i uticaj na stil, žanr, oblike, formacije i elemente umetničkog izražavanja npr., (barok, klasika, romantizam, itd., i karakteristične osobine i specifikacije muzičkog i umetničkog i figurativnog stvaralaštva u ovim stilovima.

5. ESTETSKO VREDNOVANJE I OCENJIVANJE Učenik ceni i procenjuje na informisan i kritički način sopstvene i umetničke kreacije drugih u oblasti muzike, vizuelnih umetnosti, dramske umetnosti i plesa prema svojim sklonostima i sposobnostima

• Emocionalno reaguje na umetnička dela kroz doživljavanje, opažanja, slušanja i interpretacije.

• ceni i procenjuje svoja i umetnička dela drugih analizirajući oblik, elemente izražavanja i načini njihove upotrebe u funkciji umetničkog izražavanja.

6. IDENTITET I KULTURA Učenik neguje odgovarajući identitet: (sopstveni, grupni, socijalni, kulturni, nacionalni, regionalni, evropski i globalni) kroz umetnosti Doživljavaju i spoznaju remek dela narodne nacionalne umetnosti i umetnost drugih zajednica, npr. izvode pesme, narodna i kola drugih naroda, upotrebljavaju nacionalne figurativne motive kako svojih tako i drugih kultura u njihovim radovima.

Izražava se na umetnički način za razne teme na globalnom nivou čuvajući elemente nacionalnog kulturnog identiteta.

43

6. Međukurikularna pitanja Umetnosti dejstvuju međusobno, pa se stoga i u nastavnom procesu mogu povezati razni oblici umetničkog izražavanja, npr. pesma sa pokretima i plesom, muzika sa likovnim izražavanjem, muzika sa književnim izražavanjem, likovno izražavanje sa književnim izražavanjem, sinkretička umetnička izvođenja itd. Naročito na ovom nivou može se primenjivati integrisani pristup kombinovanja umetničkih izražavanja za razne teme. Međutim, umetnosti se mogu povezati i sa drugim predmetima ostalih oblasti kurikuluma. Jezici (maternji i strani) sa muzikom veoma uspešno se mogu povezati. Takođe, sa jezicima se može povezati i likovno izražavanje, kojom se vizualizuje jezičko izražavanje (pisanje, simboli, figure, ilustracije, itd). Umetnosti se uspešno mogu povezati i sa predmetima iz sledećih oblasti kurikuluma: (prirodne i društvene) nauke, matematika, zdravlje i blagostanje, život i rad, itd. Svaka posebna tema i nastavno gradivo koji se obrađuju na ovom nivou postaju jasniji i razumniji kada su propraćeni umetničkim izražavanjem (ilustracije, grafički prikazi, karte, pesme, muzika, ples, videoklip itd).

7. Raspodela vremena– opis

Prema Okviru kurikuluma Kosova, nastavnim planom za prvi nivo predviđa se ukupno 12 nastavnih časova iz oblasti kurikuluma Umetnosti. Na trećem stepenu kurikuluma (VI i VII razred) planirano je ukupno 4 nastavnih časova nedeljno, po 2 časa za svaki razred, i isto tako su planirana 4 nastavna časa za Umetnosti na četvrtom stepenu kurikuluma za svaki razred. Pošto ova oblast kurikuluma se sastoji iz dva obavezna predmeta – likovno vaspitanje i muzičko vaspitanje, časovi su jednako podeljeni na ova dva predmeta. Ali, škola može i treba da pruža u okviru izbornog kurikuluma dovoljno prostora za umetničke aktivnosti kao što su: hor, orkestar, dramska grupa, grupa za ples, itd., prema sklonostima i interesovanjima učenika.

Niska srednja škola (MSKO 2) Oblast kurikuluma

Stepen 3 Stepen 4 VI razred VII razred Ukupno časova VIII razred IX razred Ukupno časova Br. Br. časova časova

Ukupno časova

% Br. časova

Br. časova

Ukupno časova

%

Jezici i komunikacija - Muzičko vaspitanje - Likovno vaspitanje

2 2

4

7. 14

2

2

4

6. 78

8. Metodološka uputstva

Umetnosti obrazuju uspešno jedino kada se krajnje primenjuje najvećom preciznošću specijalna metodologija umetničke nastave i učenja u svakoj umetničkoj disciplina (muzika, vizuelne umetnosti, drama, ples itd). Metodologija nastave u predmetima koje proizilaze iz ovih disciplina obuhvataju nastavne tehnike i metode koje su specifične za učenje koncepata, veština i znanja koja treba savladati kroz ove nastavne predmete. Umetnički doživljaj, znatiželja, mašta i sloboda izražavanja predstavljaju osnovna načela metodologije nastave u oblasti umetnosti. Uz pretpostavku da se puno radilo na umetničkom doživljavanju na prvom nivou, na ovom nivou učenici postepeno se upoznaju sa raznim konceptima, pojavama i fenomenima kroz intuitivno podučavanje i konstruktivni pristup učenju. U svakom pojedinačnom predmetu u oblasti Umetnosti, učenici znaju i shvate stvaralačke procese i tehnike i nauče kako da u praksi primene razna sredstva umetničkog izražavanja kako bi realizovali svoja umetnička dela/interpretacije. Na ovom nivou nastava se realizuje od odgovarajućih nastavnika umetničkih predmeta, koji sa mnogo pažnje razvijaju umetničke veštine učenika prema njihovim ličnim sklonostima i interesovanjima.

44



Ocenjivanje u oblasti kurikuluma Umetnosti zahteva posebnu pažnju i podržava princip individualizma, pošto svaki učenik ima različite sklonosti za različite oblike umetničkog izražavanja. Stoga, pri ocenjivanju treba uzeti u obzir hrabrost, maštu, originalno i kreativno izražavanje, interesovanje, umetnički doživljaj, interpretaciju itd. Postignuća u oblasti umetnosti su pojedinačna, pa ih stoga treba ocenjivati kao takve, koristeći ocenjivanje za motivisanje i ohrabrivanje razvoja stvaralačkih sposobnosti učenika. U umetnost treba oceniti interesovanje i aktivno učestvovanje (samostalno i u grupi) u raznim umetničkim aktivnostima koje se organizuju u školi i u zajednici. Razne muzičke, pozorišne itd. grupe koje učestvuju u školskim predstavama, ličnih i grupnih izložbi treba obuhvatiti i procenu najtalentovanijih učenika. Za manje talentovane učenike potrebno je oceniti njihovo interesovanje i hrabrost u angažovanju u jednom od raznih oblika umetničkog izražavanja.

10. Nastavni materijali i sredstva

Umetnosti imaju svoja određena sredstva izražavanja, specifične tehnike i postupci, koje uslovljavaju upotrebu raznih materijala za obradu gradiva iz ove oblasti kurikuluma. Na primer, u likovnom vaspitanju nastavni materijal podudara se sa radnim materijalom, kao: papir, platno, plastelin, organski materijali, itd. Osim ovih materijala koriste se i ostala nastavna sredstva kao što su školski udžbenici, video, internet itd. U muzičkom vaspitanju osnovni materijal je sam muzički zvuk koji se proizvodi od ljudskog glasa ili muzičkih instrumenata. Nastavni izvori obuhvataju i školske udžbenike kao i izvore zvuka (odgovarajući CD-i, muzički CD, DVD, snimci sa interneta, TV, javni koncerti itd).

45

Oblast kurikuluma - Matematika

Uvod


Koncepti i opis


Ishodi učenja po oblasti


Raspodela vremena– opis



Nastavni materijali i izvori

46


1. Uvod Oblast kurikuluma Matematika ogleda se u obrazovnim politikama zemlje, koje će uticati na unapređenje kvaliteta u matematici i obrazovanju uopšte. Oblast kurikuluma Matematika predstavlja jedno statusno pravo za učenje matematike svih učenika. On predstavlja stručnosti o tome šta će se učiti i određuje put ka postizanju osnovnih dostignuća u matematici. Kurikulum takođe, predstavlja kako će se ocenjivati i izveštavati učinak učenika. Stoga, kurikulum učenicima, nastavnicima, roditeljima i široj zajednici pruža jasan pregled shvatanja i sposobnosti učenika koje će učenici savladati u školi. Ovaj kurikulum dozvoljava školama da ispune pojedinačne potrebe učenika i razviju svoj poseban karakter i karakteristične osobine u svojoj zajednici. To takođe predstavlja model na osnovu kojeg svi partneri u vaspitanju mogu podržati učenike u njihovom daljem učenju. Kurikulum po sebi predstavlja teško i uravnoteženo rešenje, dosta je jako i održivo kako bi zaštitio znanja i kulturno iskustvo, koje je pravo svakog učenika, i u isto vreme treba da bude dovoljno fleksibilno kako bi nastavnicima omogućio da izgrade svoj način učenja i proslede ga svojim učenicima. Oblast kurikuluma Matematika omogućuje učenicima sa razviju osnovne sposobnosti u matematici, da oni steknu, da im se obezbedi svoje puno i zagarantovano pravo na učenje i obezbeđuje im kreativnost. Nastavnicima treba da pruži pravo da pronađu najbolji mogući način kako bi mogli da inspirišu svoje učenike da u učenju pronađu zadovoljstvo i da se angažuju u učenju. Sadržaj ovog dokumenta će biti u skladu sa principima predviđenim u Okviru kurikuluma. Takođe, sadržaj treba da: - predstavlja zahteve kurikuluma za matematiku - pruža informacije koje će učenicima pomoći da budu stručni u onome što se uči i nastavnicima da sprovedu sa nadležnošću matematiku u školi. Redosled se uglavnom zasniva na hijerarhiji stepena i nivoa. Kurikulum za učenike I nivoa (razredi 0-5) je predstavljen nastavnicima osnovnih škola. Kurikulum za učenike II nivoa (razredi 6-9) je predstavljen nastavnicima nižih srednjih škola. Nastavni program za učenike III nivoa (razredi 10-12) je predstavljen nastavnicima viših srednjih škola, i to za:

a. smer gimnazije i b. srednje stručne škole i umetničke škole.

2. Obrazloženje i opis oblasti matematika

Matematika omogućuje razvoj veština i sposobnosti učenika za kritičko razmišljanje, razvoj njihove ličnosti, razvoj veština za samostalan i sistematski rad, podsticanje i ohrabrivanje otkrivanja, razvoj novih znanja u cilju njihove primene i integracije u ostalim oblastima i u rešavanju problematičnih situacija u svakodnevnom životu. Matematika kroz RU i RUS uzima u obzir učenje u duševni, moralnim, socijalnim i kulturnim oblastima, kao i glavne sposobnosti i sposobnosti za razmišljanje.

3. Koncepti i opis

U matematici uglavnom se obuhvataju sledeći koncepti: • broj i algebra; • oblik, prostor, merenja i geometrija; • obrada podataka i verovatnoća; • korišćenje i primena matematike.

Matematika se uči na svim stepenima kurikuluma. Na prvom i drugom stepenu se povezuju znanja o brojevima, geometrijskim figurama, poziciji u prostoru, merenju i veštine za računanje i rešavanje problema. Na trećem i četvrtom stepenu ova veza se integriše sa znanjima iz algebre, geometrije i statistike, dok se na petom i šestom stepenu obezbeđuje se proširivanje i produbljivanje znanja iz trigonometrije, matematičke analize i verovatnoće.

47

Opis nivoa pruža osnove za donošenje odluka o učinku učenika na kraju svakog glavnog stepena 1-6 za sva tri nivoa.

4. Pristup zasnovan na stručnosti

Prema OKK-u, učenje se zasniva na stručnosti. Organizovanje nastave je usredsređeno na ono što učenici treba da znaju i ono što treba da budu u stanju da urade. Kako bi nešto uradili neophodna su znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i odgovarajući stavovi. Na osnovu toga, kurikulum za matematiku je zamišljen kao sistem izgrađen na osnovu nivoa, stepena i razreda, koji se opravdava opštim rezultatima učenja po oblasti i stepenu, pa stoga postoje tri nivoa stručnosti, savladavanja kojih se ogledaju najbitniji aspekti nastave i orijentisani i poređani na osnovu stvarnih potreba učenika za koje je potrebno da se priprema planiranje vremena i obrade. Pristup zasnovan na stručnosti za oblast matematike postiže se preko preporučenih metoda: rasprava, razgovor, davanje i ilustrovanje primera, davanje uputstava, izlaganje rešenja, izlaganje rada po grupama, nadgledano vežbanje učenika po grupama, diskusija u grupama, praksa. Glavni rezultati učenja iz matematike zasnivaju se na sledećih osam matematičkih kompetencija:

5. Rezultati oblasti

1. Rešavanje matematičkih problema 2. Obrazloženje i matematički dokazi 3. Matematička komunikacija 4. Matematički odnosi 5. Matematičko predstavljanje 6. Matematičko modeliranje 7. Matematičko razmišljanje 8. Upotreba tehnologije u matematici

48


MSKO 2

Stepen 3, razred VI, VII (11-13 godina)

Stepen 4, razred VIII, IX (13-15 godina)

I. Znanja, shvatanje i veštine koje se razvijaju kroz nastavna iskustva povezana sa: 1. Rešavanjem matematičkih problema 2. Obrazloženjem i matematičkim dokazivanjima 3. Komunikacijom u/kroz matematiku 4. Matematičkim odnosom 5. Matematičkim predstavljanjima 6. Promovisanjem matematičkog modeliranja 7. Strukturisanjem matematičkog razmišljanja 8. Upotrebom IKT-a u/za matematiku

1. Rešavanje problema Učenik

Koristi simbole, činjenice, sredstva i adekvatnu strategiju za rešavanje problema koji se odnose na racionalne brojeve, njihov odnos i merenje 2D oblika i 3D predmeta.

Koristi matematičke koncepte koji se nadovezuju sa realnim brojevima, algebarskim pojmovima i geometrijskim transformacijama za rešavanje različitih matematičkih problema.

2. Obrazloženje i matematička dokazivanja Učenik

Predstavlja empirijske podatke za 2D oblike i 3D predmete počevši od onih razvija matematičko rezonovanje (npr. predlaže formule, pravi geometrijske figure i koristi racionalne brojeve).

Obrazlaže i dokazuje matematičke tvrdnje kroz direktne i indirektne metode, primenjene u radu sa realnim brojevima, geometrijskim transformacijama, merenjima, verovatnoćom i statistikama.

3. Komunikacija u/kroz matematiku Učenik

Koristi matematičku terminologiju (decimale, razlomak, procenat, modalitet, srednju vrednost itd) kao i algebarske i geometrijske simbole kako bi opisao različite situacije iz matematike i svakodnevnog života.

Sakuplja i obrađuje informacije iz različitih izvora koji se povezuju sa realnim brojevima i njihovim svojstvima, algebarskim i statističkim izrazima i verovatnoće; prevodi iz prirodnog jezika na matematički i obrnuto.

4. Matematičke odnose Učenik

Integriše/povezuje različite matematičke koncepte radi rešavanja različitih problema.

Povezuje nove matematičke koncepte i modele sa onima stečenim ranije iz oblasti matematike i drugih oblasti.

5. Matematička predstavljanja Učenik

Koristi simboličke oblike predstavljanja kroz linije i grafikone, radi opisivanja i rešavanja raznih matematičkih problema, drugih predmeta iz svakodnevnog života.

Koristi matematičke simbole i operacije kako bi predstavio različite situacije iz svakodnevnog života, bira alternativne oblike za predstavljanje u skladu sa datom situacijom.

49

6. Promovisanje matematičkog modeliranja Učenik

Identifikuje osobine raznih oblika i objekata kao i svrstava ih prema ovim osobinama; stvara jednostavne modele koristeći dvocifrene brojeve, oblike i objekte iz razreda i svakodnevnog života.

Opisuje i stvara modele koristeći osnovne matematičke korake u svakodnevne situacije (npr. porodične ekonomije, osnovne životne statistike itd) koja se nadovezuju sa brojevima do šestocifrenih brojeva, 2D oblike i 3D objekte.

7. Strukturiranje matematičkog razmišljanja Učenik

Pokazuje primenu racionalnih brojeva; meri 2D oblike i 3D objekte; stvara modele i primenjuje ono što je naučio; zamišlja matematiku kao deo ljudske kulture.

Izvodi relevantne matematičke zaključke prikupljajući i obrađujući podatke.

8. Upotreba IKT-a u/za matematiku Učenik

Koristi napredne računare radi provere i rešavanja složenih matematičkih problema.

Proverava rezultate različitih problema koristeći IKT opremu i programe (npr. MS EXCEL).

II. Stavovi i vrednosti strukturisani obrazovanjem kroz matematiku • Znatiželja • Motivacije za proučavanje matematike • Duh objektivnosti i nepristrasnosti • Mašta i kreativnost za rešavanje problema • Insistiranje, upornost i snaga za usredsređivanje na problem • Samoprocena, samokritičnost • Nezavisnost u razmišljanju i postupcima • Stav prema pitanjima • Sumnja i sigurnost • Konstruktivna kritika • Inicijativa i interesovanje za razne pristupe • Pouzdanje u sopstvene snage • Pouzdanje u korišćenje tehnologije • Poštovanje za prihvatanje drugih stavova (čak i suprotnih) • Volja • Poštovanje prema dobro završenom poslu • Poštovanje za lične i grupne napore • Poštovanje za tačnost • Poštovanje za vrednost koju matematika pruža pojedincima i društvu

III. Matematičke sposobnosti i veštine • Identifikacija • Opis • Formulisanje • Obrazloženje • Primena • Računanje • Merenje • Skiciranje • Pravljenje modela • Izgradnja • Upotreba izvora i informacija

50


IV. Znanja i koncepti koji se promovišu u oblasti matematike (aritmetika, algebra, merenje, geometrija, statistika, verovatnoća) • Realni brojevi • Oblik • Prostor • Merenja • Geometrija • Statistike • Verovatnoća • Zajednice

6. Međukurikularna pitanja Nastava iz matematike će se usredsrediti na osnovne veštine sa brojevima, predmetima i figurama u razvoju rasuđivanja i rešavanja problema koristeći matematičke metode. Matematika i nastava matematike uzeće u obzir dole navedena međukurikularna pitanja:

• Lični razvoj i veštine za život, rad u ekipi, rešavanje problema, donošenje odluka, planiranje ličnog budžeta.

• Održiv razvoj, ekonomska svest, jezičke i komunikacijske veštine, elektronsko učenje (IKT), proizvodnja virtualnih matematičkih modela.

• Sakupljanje podataka i predstavljanje istih u raznim oblicima

7. Raspodela vremena– opis Nastavni plan određuje najmanji i najveći broj časova za svaku nastavnu oblast. Za oblast matematike neophodno je imati više vremena na raspolaganju. Na drugom nivou, razredi VI-IX, potrebno je najmanje 4 časa, a ne više od 5 časova nedeljno. Ocenjivanje rezultata učenja se vrši u skladu sa OKK-om.


Oblast kurikuluma

Stepen 3 Stepen 4 VI razred VII razred Ukupno časova VIII razred IX razred Ukupno časova Br. Br. časova časova

Ukupno časova

% Br. časova

Br. i časova

Ukupno časova

%

Matematika 5 5 10 17. 86 4 4 8 13. 56

8. Metodološka uputstva Nastavnik koristi savremene, interaktivne i sveobuhvatne nastavne metode, raznolike tehnike i oblike rada i čitav niz postupaka (nove informacije, ponavljanje, pojačanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, materijalna sredstva kao što su: crteži, makete, dijagrami, modeli, grafikoni, i ostala savremena sredstva – kompjuter, internet itd). Ove metode treba da budu u funkciji razvijanja nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja. Izbor metoda spada u nadležnosti nastavnika predmeta. To treba prilagoditi potrebama i zahtevima učenika, prirodi gradiva nastavne teme, didaktičkoj osnovi, nivou znanja učenika itd. Metode i tehnike rada sa decom treba da budu kombinovane i raznovrsne, pošto podstiču dinamiku nastavnog časa, razbijaju monotoniju i motivišu učenike da uče. Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da budu u funkciji savladavanja nastavnog gradiva i što brže i tačnije primene znanja, navika, veština, stavova i vrednosti, koje čine sastavni deo razvoja ličnosti učenika, kako bi bili spremni da se suoče sa životnim izazovima.

51

9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje obuhvata celu delatnost koja služi da prosudi rezultate učenja na nivou razreda i stepena učenika, savladavanje stručnosti oblasti matematike. Nastavnik tokom ocenjivanja treba da ima u vidu sadržaj gradiva u odnosu na postizanje rezultata učenja i stručnosti predviđenih za ovaj nivo, a takođe, to ocenjivanje treba da smatra kao na nerazdvojivi deo nastave i da angažuje učenike u nastavnom procesu i osposobi ih za samostalan rad. Tokom ocenjivanja, nastavnik treba da se zasniva na znatnoj količini podataka koji treba da obuhvate sledeće elemente:

• ocenjivanje usmenih odgovora; • ocenjivanje pružanja pomoći u grupi; • ocenjivanje aktivnosti tokom rasprava u razredu; • ocenjivanje domaćih zadataka; • testovi za određene grupe tema; • testovi na kraju određenih kategorija gradiva; • testovi na kraju polugodišta, ili na kraju školske godine.

Pored toga, nastavnik ima nezavisnost tokom izbora:

• vrste ocenjivanja (formativno, sažeto, dijagnostičko, motivisano itd); • metoda ocenjivanja (samo-ocenjivanje, razgovor sa učenicima, dosije, opažanje, projekti itd); • instrumenata za ocenjivanje (papir za analitičko samoocenjivanje, koordinacioni prozori (znam, želim da saznam i naučio sam), dijagrami (plus +, minus - , interesantno I), semafor, partner za razgovor (drug sa drugom) itd.

Ocenjivanje treba da bude u funkciji obezbeđivanja povratnih informacija sa ciljem poboljšanja učenja, motivaciju učenici za učenje, utvrditi uzroke zaostajanja ili napredovanja, da se poboljša nastava i individualni razvoj učenika. (Za više informacija, videti Odeljak V o ocenjivanju). Uzećemo jedan primer domaćeg zadatka iz gore opisane lekcije:

• Stručnost za razmišljanje (u oblasti matematike) – Matematička komunikacija; • Rezultat učenja za treći (III) stepen: • Koristi matematičku terminologiju (npr. decimala, razlomak, procenat, srednja vrednost itd) kao i simbole

algebre i geometrije kako bi opisao razne situacije iz matematike i svakodnevnog života; • Stručnost za razmišljanje – kreativan mislilac; • Rezultat učenja za treći (III) stepen:

Rešava jedan zadatak (iz aritmetike, geometrije, jezika, društvenih, prirodnih nauka itd) zadat u tekstualnom, tekstualno-numeričkom ili eksperimentalnom obliku i obrazlaže izbor odgovarajućih postupaka.

1

2

3

4

5 Podrška za popravno

Načini Podrška za talentovane

Načini

Učenik ništa nije uradio

Učenik određuje samo cenu artikla nakon poskupljenja

Učenik određuje cenu artikla nakon poskupljenja i nakon pojeftinjenja

Učenik određuje cenu artikla nakon poskupljenja i nakon pojeftinjenja kao i razliku između njih

Učenik određuje cenu artikla nakon poskupljenja i nakon pojeftinjenja i predstavlja ih u tabeli

Nastavnik odlučuje kako da pomogne učeniku, npr. učenike iz grupe koja nije uspela da završi zadatak razmešta u druge grupe

Koje će metode primeniti imajući u vidu učenikov stil učenja npr. zadaje mu za domaći zadatak da pokuša da još jedanput reši zadatak uz pomoć svojih drugova

Nastavnik odlučuje kako da pomogne učeniku, u kojoj aktivnosti ili kakve dodatne aktivnosti da organizuje npr. zadaje mu za domaći zadatak da sam pronađe neki odgovaraj ući zadatak

Koje će metode primeniti imajući u vidu učenikov stil učenja

52


10. Nastavni materijali i sredstva • Nastavnik jasno objašnjava lekciju koristeći materijale i izvore kojima učenici mogu pristupiti putem vida, sluha,

dodira itd. Koristi lake i rečenice i reči, tačne, semantičke, za vizuelna sredstva, neophodnu tehnologiju, radi aktivnosti kao što su: crtanje, modeliranje, pruža dodatnu pomoć, prilagođava primere, stvaranje pogodne sredine, alternativne aktivnosti itd.

• Nastavnik obezbeđuje pristup preko korišćenja odgovarajućih tekstova i materijala koji se podudaraju sa uzrastom i sposobnostima učenika na određenom nivou učenja, daje brošure, rečnike, koristi jasan jezik. Nastavnik objašnjava učenicima određeno gradivo ili određene veštine. Fokus je na prenosu informacija (takođe i obrazovim video materijalima, prezentacijama od strane učenika itd).

• Demonstracija od strane nastavnika ili učenika: nastavnik daje vizuelne informacije koje pomažu usmeno objašnjenje.

53

Oblast kurikuluma - Prirodne nauke

Uvod


Koncepti i opis




Raspodela vremena-opis




1. Uvod

Jezgro kurikuluma Prirodnih nauka je obavezan za tri nivoa preduniverzitetskog obrazovanja. Ova nastavna oblast obuhvata sprovođenje stručnosti (znanje, razumevanje, navike, veštine, stavovi i vrednosti) koje će učenici postići nakon završetka svakog nivoa preduniverzitetskog obrazovanja. Prirodne nauke omogućuju učenicima da prepoznaju, razumeju, i istražuju prirodu, živi i neživi svet i čoveka. Znanje i naučna dostignuća se primenjuju u: proizvodnji hrane i drugih materijalnih dobara, medicini, saobraćaju, komunikaciji, energetici, istraživanju i korišćenju prirodnih resursa, očuvanju životne sredine, kulturnom stvaralaštvu, umetnosti i istraživanju svemira.

2. Obrazloženje i opis nastavne oblasti prirodnih nauka

Prirodne nauke su u funkciji: - objašnjenja materijalnog sveta, njegovih osobina i preobražaja; - primene metoda istraživanja prirodnih pojava i procesa; - opisa Zemlje kao nebeskog tela, sa prikladnim uslovima za život živih bića i čoveka; - opisa živog sveta i neživog sveta i povezanosti među njima; - opisa izvora energije;

54


- opisa prirodnih procesa u vremenu i prostoru; - određivanja povezanosti čoveka sa prirodom i njihovog međusobnog uticaja.

3. Osnovni koncepti prirodnih nauka

Osnovni koncepti prirodnih nauka treba da se zasnivaju na 6 glavnih kategorija (stubova-orijentacija): 1. Naučno istraživanje 2. Primena nauke i tehnologije 3. Materija – njene osobine i transformacija 4. Fizički procesi 5. Životni procesi 6. Zemlja i svemir

U oblasti Prirodnih nauka osnovni koncepti, stručnosti i metodologije za 1, 2, 3. i 4. stepen predaju se kao integrisane, dok se u stepenima 5 i 6 se predaju kao posebni predmeti: hemija, fizika, biologija i astronomija. U stručnim školama se ovi koncepti predaju kao integrisani i zasnovani na tematskim pristupima određenih profesija.

4. Pristup osnovan na stručnosti Prema OKK-u, nastava prirodnih nauka se zasniva na stručnosti i sa učenikom u sredini. Organizovanje nastave je usredsređeno na ono što učenici treba da znaju da rade i treba da budu spremni da urade. Kako bi mogli da urade nešto neophodna su znanja, navike, odgovarajuće veštine, ali i određeni stavovi, koji mogu biti pozitivni, negativni, indiferentni.

55


Stepen 3 Stepen 4

MSKO 2

Stepen 3, razred VI,VII (uzrast 12-13 godina)

Stepen 4, razred VIII, IX (uzrast 14-15 godina)

I ZNANJA, SHVATANJE I RAZVOJ VEŠTINA KROZ PROCES UČENJA: 1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi • Živa materija i neživa materija kao i njihove osobine • Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru 2. Razvoj veština za naučno istraživanje o izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi 3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti kurikuluma 4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu 5. Razvoj veština komunikacije u nauci i kroz nauku

1. Strukturiranje naučnog razmišljanja o konceptima, modelima, teorijama i zakonima o izgradnji materije, procesa i pojava u prirodi

• Živa i neživa materija i njihove osobine • Fizički, hemijski i biološki procesi i pojave na Zemlji i u svemiru

Razlikuje i klasifikuje predmete prema njihovog gradiva, strukture, fizičkih i hemijskih osobina, transformacija i njihovog korišćenja u svakodnevnom životu.

Opisuje i analizira elemente koji ulaze u sastav neorganskih i organskih jedinjenja, njihovu strukturu, fizičke i hemijske osobine, funkcionisanje i povezanost u živom i neživom svetu.

Objašnjava sastav geosfere, hidrosfere, atmosfere, biosfere, procese u njima i proste promene položaja tela tokom vremena.

Analizira sastav zemljine kore, prirodnih resurse, posebno onih na teritoriji Republike Kosova i povezanost prostor-vreme tokom procesa kretanja tela.

Razlikuje i opisuje rast i opstanak živih bića u zavisnosti od ekoloških uslova, izgradnja i funkcija glavnih sistema ljudskih organa, strukture i procese uključenih u rast i reprodukciju biljaka, životinja i čoveka.

Opisuje izgradnju i funkciju ćelije, organa i organskih sistema, uzroke bolesti kod ljudi i životinja, način kontrole bolesti, metabolizam i održivost ekosistema.

Opisuje izvore energije, oblike i njene transformacije.

Razlikuje oblike pojave energije u prirodi, njeno matematičko formulisanje i mogućnost korišćenja te energije

Demonstrira interakcije između tela koja se susreću i ne susreću.

Analizira zakone koji opisuju elektromagnetne i gravitacione interakcije i njihove tokove.

56


2. Razvoj veština naučnog istraživanja izgradnje materije, procesa i pojava u prirodi

Planira i vrši jednostavna naučna istraživanja, pojedinačno ili u grupi, unutar ili van učionice, kroz prikupljanje, analizu i tumačenje podataka sa ciljem objašnjavanja procesa i prirodnih pojava.

3. Povezanost između predmeta prirodnih nauka i ostalih oblasti

Integracija zajedničkih koncepata u prirodnim naukama (biologija, hemija, fizika): - materija i energija u razvoju života, tumačenje prirodnih procesa i pojava i njihov uticaj na čoveka, živa bića i životna sredina, transformacije materije, interakcije između materije, tela i živih bića, atomi, molekule, zakon o održavanju mase i energije, rastvori, fotosinteza, disanje, zdrava ishrana. Integracija sa metodom naučnog istraživanja: - opažanje, svrstavanje, pravljenje modela, izlaganje hipoteze, eksperiment, dokaz, upotreba instrumenata za merenje, planiranje i projektovanje jednostavnih naučnih istraživanja, obrada rezultata, bezbednost tokom rada u laboratoriji. 3.3. Integracija prirodnih nauka sa ostalim oblastima: - Komunikacija i izražavanje Komunicira na maternjem ili stranom jeziku tokom rada u grupi, obogaćuje svoj rečnik novim izrazima i simbolima kroz raspravu, pismene izveštaje, praktične radove, istraživanja i merenja. - Matematika Koristi formule, matematičke modele, kako bi simulirao razne procese i pojave, matematičke postupke tokom obračuna, dobijenih rezultata tokom merenja raznih fizičkih veličina. - Društvo i sredina Društvenu i prirodnu sredinu tretira kao bogatstvo koja treba čuvati i koristiti za dobrobit društva. - Zdravlje i dobrobit Čuva zdravlje poštujući pravila higijene, ishrane, telesnih pokreta i organizacije odmora i postaje svestan da treba da se zaštiti od alkohola, duvana, droge, SIDE i nepoželjne trudnoće. - Život i rad Poštuje principe timskog rada i aktivno sarađuje u postizanju određenih ciljeva, pokazujući veštine u korišćenju alata, opreme i informaciono-komunikacione tehnologije, radi dobivanja podataka tokom istraživanja. 4. Primena nauke i tehnologije u svakodnevnom životu Koristi IKT i novu opremu za komunikaciju, i razna naučna sredstva i opremu, kao bi razumeo prirodne procese i rešavao probleme u svakodnevnom životu.

Objašnjava istorijsku prirodu naučnih ideja; opisuje uticaj naučnih tehnoloških otkrića tokom istorije i njihov uticaj na poboljšanje ljudskog života.

57

5. Razvoj veština za komunikaciju u nauci i kroz nauku

Planira jednostavna naučna istraživanja, predstavlja podatke u tabelama i dijagramima, tumači usmeno ili pismeno prikupljene podatke iz raznih izvora.

Koristi jednostavne oblike, usmenog ili pismenog tumačenja naučnih podataka; planira istraživanje jednog jednostavnog naučnog problema, formuliše jednu hipotezu, potvrđuje pomoću eksperimenata, izvodi i saopštava zaključke.

II. Stavovi i vrednosti strukturisani kroz obrazovanje iz oblasti prirodnih nauka

Učenik se očekuje da ispoljava: • Pozitivan stav za uopšteno naučno istraživanje. • Toleranciju prema mišljenjima drugih. • Znatiželju za simulaciju i modeliranje prirodnih pojava kroz eksperiment. • Motivaciju za proučavanje nauke kao bitne oblasti u društvenom i profesionalnom životu. • Inicijativu i interesovanje za pristup raznim zadacima. • Interesovanje za upotrebu specifičnih naučnih metoda i koncepata u rešavanju naučnih problema u

svakodnevnom životu. • Pažnju prema kvalitetu i očuvanju životne sredine. • Kritičko i pozitivno mišljenje, poštenje i toleranciju. • Interesovanje za primenu znanja u svakodnevnom životu. • Interesovanje za nova naučna dostignuća i napredak u nauci. • Poštovanje prema ljudskim i prirodnim raznolikosti, očuvanju i zaštiti životne sredine.

III. SPOSOBNOSTI I VEŠTINE U PRIRODNIM NAUKAMA

• Identifikacija • Opis • Formulisanje • Obrazloženje • Primena • Računanje • Merenje • Skiciranje • Stvaranje modela • Izgradnja • Upotreba izvora i informacija • Veštine u saradnji • Veština u komunikaciji • Psiho-motorne veštine • Kreativnost • Veštine kritičkog mišljenja • Veštine u kompjuterskoj tehnologiji • Numeričke veštine • Veštine za rešavanje problema • Veštine za rukovođenje • Veštine za studiranje

58


IV. KONCEPTI I PREDMETI U OBLASTI PRIRODNIH NAUKA • Prirodne nauke • Hemija • Fizika • Biologija • Astronomija • Hemijske reakcije • Eksperiment • Laboratorija • Kiseline • Baze • Soli • Oksidanti • Raznolikost • Evolucija • Nasleđe • Ekosistemi • Atomi • Molekuli • Joni • Struktura • Funkcija • Hemijske veze • Vreme • Prostor • Sistem • Fotosinteza • Zakoni • Hipoteze • Teorije • Principi

6. Međukurikularna pitanja

Integracija međukurikularnih pitanja u oblasti prirodnih nauka pomaže učenicima da se upoznaju i shvate svet i da se lakše izbore sa životnim izazovima. Međukurikularna pitanja koja se mogu integrisati u kurikulum prirodnih nauka za ovaj uzrast učenika jesu:

• Obrazovanje za preduzetništvo • IKT i elektronsko učenje, • Podizanje svesti o karijeri, • Vaspitanje o medijima, • Zdravstveno i seksualno vaspitanje, • Veroispovesti, • Lični razvoj i sposobnosti za život itd.

59



7. Raspodela vremena - opis

Broj časova za jezgro kurikuluma je određen za svaku nastavnu oblast, dok se izborni kurikulum određuje od strane nadležne škole. Oblast prirodnih nauka u jezgru kurikuluma, stepen 1 i stepen 2, obuhvata predmete: hemiju, biologiju, fiziku, geografiju i astronomiju, koji su integrisani, a broj časova za svaku godinu je 1 čas nedeljno. Kriterijum za jezgro kurikuluma prirodnih nauka za svaki predmet je: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza rezultata učenja sa (6) ključnih stručnosti i neprekidnost njihovog ostvarivanja od VI-tog do IX-tog razreda.

Niža srednja škola (MSKO 2) Oblast kurikuluma

Stepen 3 Stepen 4 VI razred VII razred Ukupno časova VIII razred IX razred Ukupno časova Br. B r. časova časova

Ukupno časova

% Br. časova

Br. časova

Ukupno časova

%

Prirodne nauke - Fizika - Hemija - Biologija

4 4

8

14. 29

5

5

10

16. 95

8. Metodološka uputstva Uspeh učenika u predmetu prirodnih nauka zavisi od rada i angažovanja nastavnika i učenika. Ovo se postiže koristeći savremene, interaktivne i sveobuhvatne pristupe, metode, tehnike i raznovrsne oblike rade. U tu svrhu se primenjuje čitav niz postupaka kao što su: nova informacija, ponavljanje, ojačanje, vežbe, zadaci, rad na projektima, praktičan rad itd. Takođe, koriste se materijalna tehnička sredstva, kao što su: modeli, grafikoni, hemikalije, kuhinjsko posuđe, laboratorijski pribor, instrumenti, kompjuteri, i ostale obrazovne tehnologije). Ovi pristupi i metode treba da doprinesu podsticanju nezavisnog, kritičkog i kreativnog razmišljanja. Za izbor metoda nadležan je nastavnik predmeta. To se radi u skladu sa potrebama i zahtevima učenika, prirodom gradiva nastavne teme, didaktičkom osnovom, nivoom oblikovanja učenika itd. Metode, tehnike i oblici rada sa učenicima treba da budu u funkciji što lakšeg savladavanja nastavnog gradiva, znanja, navika, veština, stavova i ostalih vrednosti kako bi se suočili sa životnim izazovima. U cilju ispunjavanja zahteva za kvalitetno učenje, predlaže se nekoliko raznih metoda, oblika i tehnika rada sa učenicama:

• direktno podučavanje (objašnjenje, pojašnjenje, praktične vežbe i primeri); • indirektno podučavanje (razmatranje, otkrivanje, rešavanje problema); • nastava sa postavljanjem pitanja (tehnika postavljanja pitanja učenicima); • rasprava i učenje kroz saradnju (u malim grupama, u većim grupama i sa celim razredom); • nastava koje podstiče kritičko i kreativno razmišljanje i rešavanje problema; • učenje kroz projekte, istraživački rad i rad na terenu; • nastava kroz opažanje, pokazivanje i eksperimentisanje; • podučavanje i učenje pomoću multimedijalnih sredstava, naročito pomoću kompjutera; • nastava koje podstiče nezavisno istraživanje; • podučavanje u prirodi i kroz posete industrijskim objektima;

60


U svim slučajevima primena nastavnih metoda i tehnika treba da bude propraćena korišćenjem odgovarajućih materijala i odgovarajućih didaktičkih sredstava, bez kojih se ne mogu postići očekivani rezultati.


Ocenjivanje predstavlja proces sistematskog, kvalitetnog i kvantitativnog prikupljanja informacija o dostignućima učenika tokom procesa učenja, i presuđivanje na osnovu istih. Ocenjivanje je u funkciji:

- obezbeđivanje potrebnih informacija za napredovanje učenika i za njihovo motivisanje za učenje; - identifikaciju poteškoća tokom procesa učenja; - izvučenih zaključaka o dostignućima učenika tokom procesa učenja; - samoocenjivanje učenika i nastavnika; - poboljšanje nastave i učenja.

Ocenjivanje se može svrstavati u formativno, dijagnostičko, sažeto ocenjivanje i ocenjivanje za motivisanje. • Formativno ocenjivanje (ocenjivanje za učenje) vrši se neprekidno za prikupljanje informacija o dostignućima učenika tokom svake nastavne delatnosti. • Dijagnostičko ocenjivanje – koristi se za prikupljanje informacija o dostignućima učenika po stepenu savladavanja znanja, veština, navika, stavova i vrednosti i pomaže nastavniku u njegovom daljem radu. • Sažeto ocenjivanje (ocenjivanje učenja) – obuhvata celokupnu aktivnost učenja učenika. Sažeto ocenjivanje se vrši na kraju određenih vremenskih perioda (polugodište, kraj školske godine itd) • Ocenjivanje za motivisanje – koristi se u cilju podsticanja interesovanja i želje učenika za učenjem.

Ocenjivanje učenika u predmetima jezgra kurikuluma i u izbornim predmetima vrši se davanjem ocene, u skladu sa kriterijumima koje je određuje MONT. Ocenjivanje učenika ocenom se vrši sa usmenom i pismenom odgovaranjem, domaćim zadacima, sposobnostima pokazanim tokom rada u grupi, tokom vežbi, projekata itd. Oblici ocenjivanja treba da budu u skladu sa raznim stilovima učenja. Nastavnik je nezavistan tokom izbora metoda, tehnika i instrumenata ocenjivanja. Ocenjivanje treba da bude transparentno prema učenicima, roditeljima i zajednici. Bitan instrument za ocenjivanje, samoocenjivanje i prikupljanje informacija o napretku ili zaostajanju učenika je učenikov dosije.

10. Nastavni materijali i sredstva Za uspešnu realizaciju stručnosti iz prirodnih nauka je potrebno da se stvore uslovi, nastavna sredstva i prikladno nastavno okruženje.

• Tekstualni materijali: školski udžbenik, radne sveske, knjiga nastavnika, stručni priručnici, rečnici, novine, časopisi, psiho-pedagoški materijali, enciklopedije itd.;

• Vizualna sredstva: tabla za pisanje, fotografije, slike, makete, dijagrami, grafikoni itd; • Auditivna sredstva: radio, magnetofon, telefon, kasetofon itd; • Audio-vizualna sredstva: televizor, film, video, video-projektor, video kasete, kompjuter, internet, teletekst,

CD, e-mail; • Nastavno okruženje (učionica, laboratorija, radionica, priroda, farma itd).

61


Oblast kurikuluma - Društvo i životna sredina

Uvod


Koncepti i opis




Raspodela vremena - opis




1. Uvod

Oblast kurikuluma Društvo i životna sredina drugog nivoa se ostvaruje kroz integrisanu nastavu. Nastavni predmeti ove oblasti za ovaj nivo su: istorija, geografija i građansko vaspitanje. Ako se ova ostvaruje kao integralna oblast, treba imati u vidu sadržajni aspekti koji su povezani ovim predmetima.

Oblast kurikuluma Društvo i životna sredina pomaže učenicima da bolje upoznaju i shvate istorijske i

društvene koncepte, procese, dešavanja i promene na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i međunarodnom nivou, uključujući i osnivanje i razvoj civilizacija kao i događaje i uloge ličnosti od drevnih vremena do danas. Ova oblast učenicima pomaže da prodube svoja znanja o mestima i svemiru, fizičkim i ljudskim sistemima, regionima i njihovim karakteristikama. Takođe, pomaže razvoju navika, vrednosti i stavova u odnosu na kulturnu raznolikost, socijalni identitet, kulturno nasledstvo, društvenu organizaciju, ljudske slobode i prava, kao i ulogu i funkcionisanje demokratskih institucija.

62


2. Obrazloženje i opis

Oblast Društvo i životna sredina na trećem i četvrtom stepenu (razredi VI, VII, VIII i IX) ima za cilj razvoj sposobnosti, vrednosti i stavova, potrebnih kako bi postao odgovoran građanin, kako bi razvio lični identitet i kako bi što bolje poznavao kolektivni identitet (socijalni, nacionalni, državni, etnički, verski, rasni, polni, kulturni, regionalni). Ova oblast pomaže u razvoju sposobnosti za pravedno presuđivanje i sposobnosti za donošenje odgovornih odluka u situacijama svakodnevnog života, negovanje navika i preduzimanje inicijativa za očuvanje i zaštitu životna sredine.

Oblast Društvo i životna sredina na ovom nivou pomaže učenicima da razviju i dalje ojačaju svoja znanja, kako bi obezbedili jednu dobru početnu osnovu za akademsku orijentaciju i orijentaciju u karijeri.

3. Koncepti i opis

Na SK3 i SK4, opšti koncepti kurikularne oblasti Društva i životne sredina, koji se obrađuju na sva tri nivoa preduniverzitetskog obrazovanja, razlažu se detaljnije i na dubljem nivou.

Društvene grupe i odnosi Koncept društvenih struktura u oblasti društva i životne sredine, za drugi nivo, obuhvata razvoj sposobnosti

i navika učenika za izvođenje raznih uloga i za izgradnju održivih društvenih odnosa, kako u porodici i društvenoj grupi tako i u zajednici i društvu uopšte. Sadržaj ovog koncepta obuhvata i osposobljavanje za aktivno učešće u raznim društvenim strukturama i organizacijama.

Društveni procesi

Ovaj koncept podrazumeva društvene procese, dešavanja i promene koje su se dogodile i koje se događaju u zemlji, regionu i svetu. U okviru ovog koncepta obuhvaćeno je znanje, stavovi i procene o razvojima stanovništva, naselja, migracija, kulturne raznolikosti, održivog razvoja, kulturna komunikacija, tehnologija i globalizam.

Norme, prava i odgovornosti

U okviru ove celine učenici shvataju i pridržavaju se društvenih normi i pravila u životnoj sredini. Oni uče da njihova prava i slobode zahtevaju odgovornost prema sebi, porodici, školi, zemlji, sredini u kojoj žive, a i šire. To podrazumeva podizanje svesti o važnosti ljudske slobode i prava, jednakost rodova, tolerancije, solidarnosti, borbu protiv diskriminacije i predrasuda, potrebu saradnje i komunikacije sa drugima o prošlosti i sadašnjosti.

Donošenje odluka

Na ovom nivou se neguje samopouzdanje i opravdanost donošenja odluka u određenim prilikama, oslanjajući se na održive argumente. Učenici moraju da shvate da pravilno i argumentovano donošenje odluka predstavlja korisnu vrednost za njih same, za ostale i za društvenu i prirodnu sredinu. Takođe se praktikuje davanje i primanje potrebnih ideja i informacija, koje će poslužiti za svesno i odgovorno donošenje odluka.

Životna sredina

Podrazumeva duboka znanja o odnosu između čoveka i životne sredine, njihov međusobni odnos i uticaj, uzroci koji utiču na oštećenje zaštitu sredine kao i mere za očuvanje životne sredine. Takođe obuhvata i podizanje svesti o neophodnosti sredine, ekosistema i biodiverziteta kako bi se obezbedio održiv razvoj. Ovaj koncept podrazumeva i saznanja o svemiru (Zemlji i svemiru), prirodne i socijalno-geografske elemente ljudske i prirodne sredine regiona i zemalja, uključujući i znanja o objektima prirodnog i kulturnog nasledstva i njihovom očuvanju. Učenike treba podstaći da razviju navike za zaštitu, očuvanje i poboljšanje životne sredine.

63


4. Pristup osnivan na stručnosti

Oblast Društvo i životna sredina omogućavaju učenicima postepeno sticanje i negovanje ključnih stručnosti predviđenim OKK-om. Organizacija nastave treba da se usredsredi na ono što učenici treba da znaju i šta treba da budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama, navikama ali i stavovima i ponašanju koje učenici treba da odražavaju.

64


5. Rezultati učenja za oblast

Društvo i životna sredina MSKO 2

3. stepen, VI, VII Razred (11-13 godina) 4. stepen, VIII, IX Razred (13-15 godina) I. Znanja, razumevanja i veštine pomoću kojih učenik:

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učešća ili uključivanja u njima. 2. Istražuje predmete, pojave, istorijske, društvene, ekološke i prirodne procese, kao i međusobnu povezanost i uticaje. 3. Na kritički način analizira i sprovodi društvene norme i pravila zajedničkog života u različitosti. 4. Daje ideje i predloge i donosi svesno i odgovorno odluke. 5. Doprinosi očuvanju i zaštiti životne sredine i održivog razvoja. 6. Koristi IKT efikasno, kao i druge savremene tehnologije.

1. Istražuje strukturu društvenih grupa i načine učešća ili uključivanja u njima Upoređuje istorijsku ulogu nacionalnih ili svetskih istaknutih ličnosti (muškaraca, žena), i razlikuje ih od likova iz mitova, legendi i predanja.

Kritički razmatra društvena, ekonomska, kulturna i obrazovna pitanja koja utiču na pojedince i zajednicu, i odslikava uticaj ljudskih aktivnosti na druge i na životnu sredinu.

Razlikuje činjenice od mišljenja, kada objašnjava različite situacije o odnosima pojedinaca ili društvenih grupa (u vremenu i prostoru) i objašnjava organizaciju stambenih i poslovnih površina, raspodela, prirodna kretanja, strukture, migracije stanovništva, naselja i ekonomske aktivnosti na lokalnom, državnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Raspravlja o aktivnostima i pitanjima od značaja za građane na lokalnom, nacionalnom i međunarodnom nivou i njihovoj uzajamnoj zavisnosti.

2. Istražuje predmete, pojave, istorijske, društvene, ekološke i prirodne procese, kao i njihovu međusobnu povezanost i uticaje. Predstavlja konkretne primere koji pokazuju kako događaji i pojave utiču na živote ljudi i životnu sredinu i objašnjava položaj Zemlje u svemiru, predstavljajući površinu Zemlje u ravni, posebnost prirodnih i društveno-geografskih elemenata u prirodnom i ljudskom ambijentu zemlje i regiona na lokalnom, regionalnom i međunarodnom nivou.

Upoređuje društvene, istorijske, političke, ekonomske i kulturne događaje, kao i pojave prirodne i ekološke (fenomene), objašnjava uzroke i posledice i njihov uticaj na živote ljudi.

3. Na kritički način analizira i sprovodi društvene norme i pravila zajedničkog života u različitosti.

65


Razume i predstavlja uzroke promena u životu zajednica, u vremenu i prostoru (društvena kretanja i prirodne pojave).

Na kritički način koristi različite izvore, u cilju istraživanja i upoređivanja etničkih, kulturnih i religioznih različitosti i sličnosti,u različitim mestima i vremenskim periodima istorijskog razvoja.

4. Savesno i odgovorno daje ideje i predloge i donosi odluke

Ocenjuje uticaj donošenja odluka u različitim društvenim grupama, u različitom vremenu i mestima i iskazuje svoj lični stav u vezi njih.

Opravdava oblike donošenja odluka u svakodnevnom društvenom životu, shvata potrebe i značaj sprovođenja demokratskih procedura tokom procesa.

5. Doprinosi očuvanju i zaštiti sredine i održivom razvoju Inicira grupne aktivnosti pružajući konkretne primere koji se odnose na ulogu čoveka u podizanju svesti zajednice, u razvoju društvene i prirodne sredine na lokalnom i nacionalnom nivou.

Daje primer o tome kako može jedan pojedinac i član jedne grupe da doprinese održivom razvoju (čuvanju izvora, reciklaži materijala) u skladu sa očuvanjem sredine i biodiverziteta.

6. Na efikasan način koristi IKT i ostalu savremenu tehnologiju Bira i koristi različite vrste digitalnih izvora koji se odnose na društvene odnose i prirodne i ekološke pojave.

Klasifikuje i koristi razne vrste medijskih Izvora, kako bi analizirao društvene i istorijske događaje i geografske i ekološke pojave i argumentuje njihovu tačnost.

II. Stavovi i vrednosti strukturisani iz obrazovanja kroz oblast Društvo i životna sredina

• Poštovanje za druge • Samopoštovanje • Jednakost • Tolerancija • Pravedno rasuđivanje • Upotreba naučenih reči • Izrada modela • Diskutovanje • Merenje • Skiciranje • Izrada i čitanje grafikona, dijagrama, tabela i karti.

III. Sposobnosti i veštine zadobijene iz oblasti Društvo i životna sredina

66


• Korišćenje informacija • Jednostavna istraživanja • Iskorišćavanje jednostavnih izvora • Lokalizovanje i pozicioniranje mesta • Glavni prirodni sistemi Zemlje • Glavni socio-ekonomski sistemi na Zemlji • Raznolikost naroda i društva na Zemlji Struktura i procesi regiona i mesta • Korišćenje stepena kartografskih smanjenja, simbola i znakova • Korišćenje boja na mapi • Korišćenje skice, plana, karte, globusa i kompasa • Prikupljanje i dokumentovanje informacija • Korišćenje naučenog rečnika

IV. Ključni koncepti oblasti Društvo i životna sredina

Društvo, Životna sredina, Pojedinac, Građansko vaspitanje, Istorija, Vreme Životna sredina, Pol, Sloboda, Jednakost, Porodica

Komunikacija, Solidarnost, Saosećanje, Pravilo, Tolerancija, Hronologija, Dokaz, Mesto/Prostor, Orijentacija, Kompas, Mapa, Atlas, Zemlja, Natalitet, Mortalitet, Migracija, Emigracija, Imigracija, Stanovanje, Akumulacija, Rude, Fabrika, Reljef, Erozija, Strukture stanovništva, Zemljotres, Pustinja, Vetar, Sante leda, Vreme, Klima, Izvor, Reka, Jezero, More, Okean

67


6. Međukurikularna pitanja Među važnim ciljevima oblasti Društva i životne sredine je nastava međukurikularnih pitanja, koji će pomoći u postizanju ključnih stručnosti predviđenih OKK-om. Neka međukurikularna pitanja koje treba uzeti u obzir na ovom nivou, ali se njima može uspešno baviti na trećem nivou su: obrazovanje o miru, upotreba medija (koristeći medije da razumeju svet oko njih), obrazovanje o održivom razvoju (ekonomski, komunalne usluge , bezbednost, prirodna i ljudska zaštita životne sredine i razvoj ekoloških stavova), jezičke i veštine komunikacije širom kurikuluma (kvalitetna komunikacija u svim predmetima ), lični razvoj i životne veštine (obrazovanje o potrošnji i štednji; samopoštovanje i poštovanje za druge, tolerancija, samokontrola, sposobnost u donošenju sporazuma; samoinicijativa i buduće pripreme), edukacija o ljudskim pravima (prava deteta, pitanja pola itd), obrazovanje o međunarodnom humanitarnom pravu.

• Raspodela vremena-opis

U nastavnom planu osnovnog kurikuluma za ovaj nivo (za ova dva stepena kurikuluma) određeno je minimalno vreme neophodno za svaku nastavnu oblast kurikuluma, koje je izraženo u procentima ili broju časova. Za oblast Društvo i sredina određeno je vreme koje se smatra dovoljnim za postizanje ciljeva i ishoda učenja predviđenih za ovaj nivo. Na trećem stepenu kurikuluma procenat vremena određen za ovu oblast je 14.29% od celokupnog vremena predviđenog za sve oblasti. Za četvrti stepen predviđeni procenat za ovu oblast iznosi 15.25 %


Obast kurikuluma

3. step. 4. step VI raz. VII raz. Ukupno časova VIII raz. IX raz. Ukupno časova Br. Br. časova časova

Uk. čas. % Br. časova

Br. časova

Uk. časova

%

Društvo i sredina - Istorija - Geografija - Građansko

obrazovanje

4 4

8

14. 29

5

4

9

15. 25

8. Metodološka uputstva Kako bi se ostvarili ciljevi kurikuluma kroz oblast Društva i sredine preporučuje se korišćenje različitih metoda koje nadopunjuju jedna drugu i koje omogućuju razvoj kritičkog i kreativnog razmišljanja među učenicima, i primenu znanja u raznim situacijama. Nastavnik ima slobodu da izabere radnu metodologiju tako što će ispravno oceniti uslove, okolnosti i mogućnosti kojima raspolaže. Oslanjajući se na uputstva iz OKK-a nastavnik treba da uzme u obzir nastavu zasnovanu na postizanju kompetencija, nastavu sa učenikom u centru, sveobuhvatnosti, diferenciranu nastavu, poštujući razne stilove učenja, kao i učenje zasnovano na projektima (UZP), kroz koje se razvijaju praktične veštine koje se zahtevaju OKK-om. U okviru metodologija predviđenih za ovu oblast i ovaj nivo preporučuje se korišćenje:

• intervjua i usmenih izlaganja o sakupljanju podataka o događajima, mestima, ličnostima i načinu života. Njima se unapređuje korišćenje raznih izvora informacija;

• igre uopšte, i naročito igranja uloga, čime se stvara navika efikasnog; komuniciranja, veština kreativnog razmišljanja, sposobnost za saradnju, socijalizaciju itd;

• opažanje i neposredni kontakt sa sredinom i prirodom, organizovanje nastavnih poseta i ekskurzija, čime se među učenicima razvijaju sposobnosti za istraživanje i

68


opažanje, tumačenje i diskutovanje o raznim prirodnim i ekološkim pojavama;

• racionalno korišćenje IKT-a od strane učenika u saradnji, ili na predlog nastavnika ili roditelja, pomaže u kompletiranju informacija i njegovu pripremu kako bi bio uspešan;

• interakcije u okviru grupe, čime se razvijaju sposobnosti za komunikaciju, organizovanje, upravljanje, kao i za razlikovanje i procenu različitih situacija iz prošlosti i iz sadašnjosti, kao i sposobnosti za izvođenje zaključaka.

Saradnja sa institucijama, interesnim grupama i civilnim društvom, koje predstavljaju dodatne oblike rada koji se realizuju izvan škole. Opis raznih događaja i mesta, sakupljanje podataka i ostalih istraživačkih materijala, i izlaganje svog rada i rada grupe pred drugima, pomažu učeniku u postizanju kompetencija.

69


9. Uputstva za ocenjivanje Sprovođenje kurikuluma, između ostalog, zahteva razvoj kulture stalnog ocenjivanja u cilju praćenja napretka i sakupljanja informacija za identifikaciju i dokumentovanje izazova u pronalaženju najboljih rešenja za realizaciju opštih ciljeva kurikuluma, specifičnih ciljeva oblasti kurikuluma, i ocenjivanja usvojenih kompetencija po stepenima. Ocenjivanje je blisko povezano i sa metodologijom nastave i zahteva kompatibilnost i konzistentnost u celom procesu. Ocenjujemo ono čemu stremimo, ono što smo postavili kao cilj. Ocenjivanje u oblasti Društvo i sredina za prvi nivo, pored korišćenja raznih oblika testova, kao što su usmeno testiranje, neverbalno testiranje, objektivni i subjektivni testovi, testovi koje priprema nastavnik, ocenjivanje učenika na tabli, ocenjivanje rada na projektima itd, može se uraditi i opažanjem usvojenog znanja, ponašanja i stavova, kao i stepena razvoja veština i sposobnosti za sprovođenje rezultata učenja predviđenih OKK-om za ovaj nivo. Za sve vrste ocenjivanja učenika, referentna tačka su specifični rezultati učenja za oblast na nivou razreda, kao i rezultati učenja za kompetencije na nivou stepena. U zavisnosti od njihovih specifičnosti, nastavnik istražuje i pronalazi najprikladnije oblike za ocenjivanje postignuća učenika. U tom smislu, dosadašnja iskustva svakog nastavnika i uobičajena iskustva obrazovnog sistema Kosova čine početnu osnovu za ocenjivanje koja će se obogaćivati u skladu sa promenama koje nalaže OKK. Pristup novog kurikuluma zasnovan na kompetencijama ima za cilj ocenjivanje onoga što je učenik u stanju da uradi, dakle ocenjivanje praktične primene znanja koja se stiču tokom pohađanja škole. Stoga je neophodno primenjivati ocenjivanje kroz stalno praćenje postignuća učenika i držanje evidencije u cilju dokumentovanja i planiranja daljeg rada sa učenicima. Opažanje pojedinačnog rada i rada u grupama, samostalnih inicijativa može se oceniti i pomoću tehnike koja je poznata pod nazivom Bilten učešća ili pomoću tehnike koja je poznata pod nazivom Kontrolna lista itd. Tokom ocenjivanja učenika na ovom nivou treba imati u vidu učenikov odnos sa nastavnikom i njegovu zavisnost od nastavnika, bitnost etike ocenjivanja i težnje da ona podržava i motiviše učenika, kako bi on naučio da prihvati realno ocenjivanje u cilju postizanja što većih dostignuća. Već od ovog uzrasta važno je da učenici izgrade naviku samoocenjivanja, koja se može realizovati pomoću dosijea učenika, u kojima oni čuvaju svoje radove kao što su intervjui sa članovima porodice, individualni radovi ili grupni radovi za očuvanje sredine i ostali radovi povezani sa rezultatima učenja koji su predviđeni za ovaj nivo.

Cilj drugog stepena kurikuluma je utvrđivanje i razvoj znanja, pri čemu nastavnik procenjuje koliko su učenici uspeli da prodube informacije; bolje poznavanje sebe samog i drugih, kao i bolje poznavanje prirodne i društvene sredine. Nastavnik treba da ispita i proveri razne vrste ocenjivanja i da izabere ona, koja najbolje odgovaraju razvoju i uzrastu učenika, kao i njihovoj individualnosti ili specifičnostima, mestima u kojem oni uče, i da u skladu sa ovim upotrebi stepen ocenjivanja za ocenjivanje situacije u kojima se učenici suočavaju sa izazovom rešavanja zadatka koji je zadao nastavnik ili škola. U ovom kontekstu nastavnik treba uvek da predvidi mini-testove za procenu minimalnih i maksimalnih ciljeva za određeni razred ili stepen, kao i individualno suočavanje, ili suočavanje učenika kao dela grupe sa oblicima nastave. U ovom slučaju nastavnik doprinosi u ocenjivanju glavnih kompetencija koje se odnose na oblast Društvo i životna sredina, kao odgovoran građanin i uspešan učenik, efikasan sagovornik. Ovaj model se može koristiti i za druga pitanja koja proizilaze iz rezultata i povezana su sa ostalim kompetencijama OKK-a.

70


10. Nastavni materijali i sredstva Za stručno obrazovanje u nastavnoj oblasti Društva i sredine koriste se razni nastavni izvori koji

učenike motivišu za postizanje napretka u usvajanju navika i veština, koje će upotrebiti u sadašnjosti i u budućnosti.

Pored školskih udžbenika učenici imaju pristup i drugim izvorima znanja. Školski udžbenici i ostali izvori služe nastavniku u realizaciji nastavnog procesa. Za održivo poznavanje oblasti Društvo i sredina koristi se širok spektar nastavnih izvora, uključujući školske udžbenike, knjige za aktivnosti i vežbe, radne sveske, brošure, globuse, enciklopedije, obrazovni softver, projekte, razne posete, kao naprimer posete društvenim, kulturnim i prirodnim objektima.

Nastavnici, učenici i ostali nosioci obrazovanja se takođe mogu angažovati u izradi odgovarajućih nastavnih izvora, kao na primer: rezultati projekata učenika mogu poslužiti kao vredni nastavni izvori za razne razrede.

Nastavnici mogu iskoristiti i pripremiti dosijee, novine, časopise, specijalizovanu literaturu ili razne priručnike za aktivnosti sa učenicima. Isto tako, bitno je da učenici i nastavnici sarađuju u izradi raznih proizvoda koristeći izvore informativne tehnologije.

71


Oblast kurikuluma- Zdravlje i dobrobit

Uvod


Koncepti i opis

Pristup zasnovan na kompetencijama



Podela vremena – opis




1. Uvod Nastavna oblast “Zdravlje i dobrobit” ima za cilj obrazovanje i vaspitavanje dece, kako bi se prema svom zdravlju ophodila kao prema jednoj veoma važnoj vrednosti, kao i da ih osposobi za nezavisno staranje o svom i o zdravlju drugih i da preuzmu jedan deo odgovornosti za zdrav život i zdravu sredinu.

2. Obrazloženje i opis oblasti Zdravlje i dobrobit Cilj oblasti - Zdravlje i dobrobit- je da deci pruži znanja i veštine i usmeri ih ka zdravom životu, kako bi bili u stanju da preuzmu odgovornost za svoje i zdravlje i dobrobit drugih. Učenicima takođe pruža mogućnost da razviju i primene navike, kvalitete, vrednosti i ponašanja, koje će im pomoći za uspešno suočavanje sa životnim izazovima. Učenje o zdravlju i dobrobiti omogućuje deci da:

• razviju koncepte o razvoju čoveka i osnovna znanja o zdravlju; • se osposobe da promene sebe i okolinu koja ih okružuje; • da razumeju i otkriju svoje i osećanja, ponašanja i vrednosti drugih: • da kontrolišu svoje zdravstveno ponašanje, da svesno obezbede kvalitetno zdravlje; • da donose informisane odluke kako bi poboljšali svoju mentalnu, emocionalnu, • socijalnu i fizičku dobrobit; • da vode zdrav život; • da uče o higijeni, njenoj važnosti, zdravlju, seksualnom vaspitanju, faktorima

opasnosti i kako da izbegnu opasnosti; • da uravnoteže rad i odmor, da se bave fizičkim aktivnostima i posvete pažnju opštoj

72


higijeni i pravilima zdrave ishrane; • da se pojedinci informišu kako bi na vreme iskoristili zdravstvene usluge.

3. Koncepti i opis • Usklađeni i sveobuhvatni razvoj tela pomoću fizičkih aktivnosti, • Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit, • Zdrava ishrana, • Seksualno i reproduktivno zdravlje, • Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost, • Obrazovanje o sredini.

Fizičko vaspitanje Fizičko vaspitanje učenicima pruža platformu pomoću koje mogu da izgrade fizičke kompetencije, da poboljšaju fizičke aspekte kako bi pomogli razvoju ličnih i interpersonalnih veština. Učenicima omogućuje da razviju koncepte i sposobnosti koji su im potrebni za učestvovanje u jednom širokom spektru fizičkih, sportskih i kulturnih aktivnosti koje pomažu razvoju njihove fizičke dobrobiti i pripremaju ih za aktivan i zdrav život.

Potpuna fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit Fizička, mentalna, emocionalna i socijalna dobrobit učenicima pruža mogućnost da upoznaju, čuvaju i neguju svoje i zdravlje drugih, da upoznaju i otkriju svoja osećanja, da razviju poštovanje prema sebi i prema drugima. To će im doneti samopouzdanje u njihova dostignuća, pomoći im da upravljaju svojim osećanjima i pripremiti ih da se izbore sa različitim situacijama.

Zdrava ishrana Zdrava ishrana doprinosi stvaranju ispravnih navika u ishrani dece kroz promociju vrednosti koje njima pomažu u donošenju zdravih izbora. To učenicima pomaže da upoznaju i shvate bezbedne i higijenske prakse koje će primeniti u svakodnevnoj rutini.

Reproduktivno i seksualno zdravlje

Cilj Reproduktivnog i seksualnog zdravlja je da deca shvate promene koje se dešavaju njihovom telu, da sakupe informacije o njihovom razvoju i rastu, procesima ljudske reprodukcije i problemima seksualnog zlostavljanja.

Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost

Opasnost od upotrebe supstancija koje stvaraju zavisnost Učenici razvijaju razumevanje o upotrebi i zloupotrebi različitih supstancija, uključujući i neprepisane lekove. Oni razvijaju razumevanje o njihovom negativnom uticaju na donošenje odluka.

Obrazovanje o sredini

Obrazovanje o sredini pomaže učenicima da postanu svesni o okruženju i da sebe i druge mogu da odbrane od opasnih faktora. Ekološka svest podrazumeva razvoj osećaja obaveštenosti i odgovornosti za čuvanje i korišćenje sredine.

4. Pristup zasnovan na kompetencijama Prema OKK učenje o zdravlju i dobrobiti zasniva se na kompetencijama. Organizacija nastave je uglavnom usredsređena na to šta učenici treba da znaju da rade i šta treba da budu u stanju da rade. U ovoj oblasti su određeni ishodi učenja koje učenici moraju postići na progresivan i kontinuiran način.

73



NASTAVNI REZULTATI ZA STEPENE 3 i 4 3. stepen, VI, VII razred

(11-13 godina) 4. stepen, VIII, IX (13-

15 godina)

Izgradnja i održavanje mentalne, emocionalne, društvene i fizičke dobrobiti u kući, školi i zajednici

Mentalna i emocionalna dobrobit

1. Govori o njegovim/njenim svakodnevnim osećanjima (npr, kada razgovara sa nastavnikom, kolegom, tokom igre, grupnog rada itd).

1. Pokazuje znanja, upravlja svojim emocijama i prilagođava ih određenim situacijama (npr. grupnim radovima, igrama u školi i van nje itd).

Društvena dobrobit

2. Poznaje i razume svoja prava i primenjuje ih u svakodnevnom životu unutar i van škole.

2. Razume da je svaki pojedinac jedinstven i drugačiji, i doprinosi da škola i okruženje u kome živi bude jednako i blagonaklono za sve.

Fizička dobrobit 3. Identifikuje različite opasnosti kod kuće, u školi i mestu u kojem živi.

3. Pokazuje prikladno ponašanje u hitnim slučajevima i primenjuje osnovne principe pružanja prve pomoći, i gde može da potraži Pomoć.

Primena zdrave ishrane i konzumacije Hrana i zdrava ishrana

1. Razume pravilan način ishrane na osnovu rutine i objašnjava uticaj ishrane na rast i razvoj.

1. Izrađuje pojedinačne planove za zdravu ishranu prema godišnjim dobima, dnevnim periodima i primenjuje osnovna pravila zdrave ishrane.

Bezbednost i primena higijene

2. Pokazuje veštine i navike za održavanje lične higijene u kući (higijenu tela, zuba itd) i u školi

2. Pokazuje posvećenost prema održavanju i primeni lične i higijene ambijenta kod kuće, u školi i zajednici.

Ishrana i potrošačka kultura

3. U svojstvu potrošača otkriva i istražuje poreklo hrane, birajući i isprobavajući različitu hranu.

3. Prepoznaje zdravu i štetnu hranu u situacijama svakodnevnog života (npr. u prodavnici, samoposluzi, pijaci itd).

Primena fizičkog vaspitanja, fizičkih i sportskih aktivnosti

74


Fizičko vaspitanje

1. Učestvuje u fizičkim aktivnostima i uči o pozitivnom uticaju aktivnog odmaranja i sna na zdravlje

1. Zauzima ispravan telesni stav i izvodi različite telesne vežbe koje ga motivišu za postizanje najviših rezultata u telesnom razvoju.

Bezbednost i primena higijene

2. Pokazuje veštine i navike za održavanje lične higijene u kući (higijenu tela, zuba itd) i u školi.

2. Pokazuje posvećenost prema održavanju i primeni lične i higijene ambijenta kod kuće, u školi i zajednici.

Ishrana i potrošačka kultura

3. U svojstvu potrošača otkriva i istražuje poreklo hrane, birajući i isprobavajući različitu hranu.

3. Prepoznaje zdravu i štetnu hranu u situacijama

svakodnevnog života (npr. u prodavnici, samoposluzi, pijaci itd).

Primena fizičkog vaspitanja, fizičkih i sportskih aktivnosti

Fizičko vaspitanje

1. Učestvuje u fizičkim aktivnostima i uči o pozitivnom uticaju aktivnog odmaranja i sna na zdravlje.

1. Zauzima ispravan telesni stav i izvodi različite telesne vežbe koje ga motivišu za postizanje najviših rezultata u telesnom razvoju.

Fizičke i sportske aktivnosti

2. Primenjuje osnovne vežbe iz oblasti atletike, gimnastike, plivanja i drugih sportova.

2. Koristi na dnevnoj osnovi mogućnosti za učešće u fizičkim i sportskim aktivnostima, koristeći unutrašnje i spoljašnje prostore.

Fizičke aktivnosti i zdravlje

3. Razume uticaj fizičkih aktivnosti na svoje zdravlje.

3. Opisuje uticaj fizičkih aktivnosti na promenu sopstvenog Tela.

Razumevanje detinjstva, mladosti, roditeljstva; izgradnja otvorenih odnosa, vođenje seksualnog zdravlja

Razumevanje detinjstva, mladosti, roditeljstva

1. Imenuje i opisuje funkcionisanje delova njegovog/njenog tela 2. Sarađuje sa svojim vršnjacima, ali i sa drugima u kući, kod škole. i u zajednici u kojoj živi, bazirajući se na vrednosti i poštujući različitosti

1. Opisuje poreklo i razvoj čoveka od rođenja do starosti.

Odnosi 2. Identifikuje i učestvuje u određivanju pravila ponašanja u školi i drugim poznatim mestima

i argumentuje značaj poštovanja tih pravila Seksualno zdravlje

Razume biološke razlike oba pola

Sprečavanje i izbegavanje zloupotrebe supstancija 1. Prepoznaje stvari koje se ne smeju

doticati i konzumirati, razume šta su štetni lekovi i supstancije.

1. Zna bezbedan način upotrebe lekova i zna da neki lekovi pozitivno utiču na njegovu/njenu dobrobit.

Planiranje za izbor i promene

75


1. Učestvuje u svakodnevnim aktivnostima i igrama tražeći i donoseći odluke koje razvijaju njegovo/njeno učenje i interesovanja.

1. Aktivno učestvuje u raznim aktivnostima i događajima kroz koje uči i prepoznaje sopstvene sposobnosti.

1. Redovno učestvuje u raznim aktivnostima i događajima kroz koje uči i prepoznaje sopstvene sposobnosti i veštine.

II. Stavovi, vrednosti i uverenja • Poštuje sebe i druge

• Odgovoran • Tolerantan • Poštuje različitosti • Naklonjen • Pozitivan stav • Saradnja • Poštuje kod ponašanja • Poštuje kod oblačenja • Poštuje propise • Spreman • Siguran

III. Znanja • Poznaje sebe i druge

• Razume sebe i druge • Govori o sebi, porodici i okolini • Identifikuje različite rizike • Razume uticaj pozitivnih i negativnih postupanja • Objašnjava uticaj sportskih aktivnosti • Imenuje delove tela • Objašnjava emocije • Razmenjuje iskustva

IV. Veštine • Diskutuje

• Redovno učestvuje • Ostvaruje svoja prava • Objašnjava • Vlada svojim emocijama • Demonstrira ponašanje, postupke i navike • Primenjuje principe • Opisuje vrste hrane, fizičke aktivnosti • Pravilno držanje • Radi vežbe • Sarađuje • Izrađuje pravilnike • Istražuje

6. Međukurikularni pristup Oblast Zdravlje i dobrobit se povezuje sa svim oblastima, dopunjuje ih i popunjava se njima zbog svoje kompleksne prirode i važnosti. Realizacija međukurikularnih pitanja će pomoći razvoj i dopunjavanje gradiva

76

JEZGRO KURIKULUMA ZA NISKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU oblasti za postizanje svih kompetencija OKK-a. Neka od međukurikularnih pitanja koja će pomoći učenicima na ovom nivou su:

• Obrazovanje o demokratskom građanstvu i ljudskim pravima, • Obrazovanje o miru i toleranciji, • Lični razvoj i sposobnosti za život, • Obrazovanje za održivi razvoj, • IKT, • Rodna jednakost i • Interkulturalno obrazovanje i • Priprema za život i rad

77


7. Podela vremena-opis Nastavna oblast „Zdravlje i dobrobit“ obuhvata aktivnosti koje podstiču razvoj fizičkih, psihičkih, emocionalnih i socijalnih veština uključujući i časove: Fizičkog i sportskog vaspitanja, Zdravstvenog vaspitanja i Zdravstvenog i seksualnog vaspitanje na drugom (2.) nivou i Zdravstvenog, seksualnog i porodičnog vaspitanja na trećem (3.) nivou. U OKK-u je takođe određen broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za osnovni kurikulum Zdravlja i dobrobiti je: obim, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa (6) ključnih kompetencija, i kontinuitet njihove realizacije od I do XII razreda.


Step. 3 Step. 4 VI raz. VII raz. Ukupno časova VIII raz. IX raz. Ukupno časova Br.časova Br. časova Uk.časova % Br. časova Br. časova Uk. časova %

Zdravlje i dobrobit- Zdravstveno obrazovanje-Fizičko obrazovanje

2 2

4

7. 14

2

2

4

6. 78

8. Metodološka uputstva Za realizaciju sadržaja koji je definisan u kurikularnoj oblasti „zdravlje i dobrobit“ mogu se koristiti razne metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje ova oblast sadrži, ali i zbog specifičnosti koje ona nosi u sebi. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su metode predavanja sa učenikom u centru pažnje, rad na projektima.

9. Uputstva za ocenjivanje Oblast „zdravlje i dobrobit“, zbog svoje prirode i specifičnosti koje sadrži, zahteva raznolikost oblika redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju zdravlja, koncepata i primene pozitivnih ponašanja i stavova. Drugim rečima, učenici bi trebalo da u svakodnevnom životu nastave sa aktivnim načinom primenjivanja u praksi onoga šta su naučili. Takođe bi bilo od značaja za predmete iz oblasti zdravstvenog vaspitanja da se, zbog njenih specifičnosti, osim numeričkog ocenjivanja primeni, i to u velikoj meri, i opisno ocenjivanje zato što se grupni rad, projekti, motorne sposobnosti, sposobnost govora itd., ne mogu oceniti pomoću testova. Kako bi se izvršilo merenje i ocenjivanje, koriste se drugi instrumenti. Direktno nadgledanje je pogodan postupak za oblast zdravstvenog vaspitanja i može se koristiti u raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja. Postoje neki načini i instrumenti koji pomažu direktnom nadgledanju aktivnosti učenika, koji se koriste za ocenjivanje. Bilten učešća, Kontrolna lista, Učenikov dosije, Povratna informacija. Bilten učešća - tehnika posmatranja koja može da se koristi za nadgledanje manjih grupa ili tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna ta pomoć, itd. Kontrolna lista – sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima koja će se nadgledati kod učenika. Glavni cilj spiska je da se zavede stalna procena napretka učenika, pokazujući kako on izvršava svoje zadatke ili postiže razne ciljeve. Pored spiska sa elementima koji se nadgledaju daje se i jedan stepen ocene. Dosije učenika – predstavlja tačan i celokupan portret, koji se koristi kao kolekcija radova, kako bi pokazao modele radova učenika, koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na nivou radova. Njegova upotreba poboljšava podučavanje tako što integriše ocenjivanje za učenje (OzU). Dosije može da sadrži: crteže, jedan projekat, jedan rad, planove, itd. Dosije je važan zbog toga što:

• Pruža informacije nastavniku, roditeljima i učeniku (o njegovom razvoju i napretku) • Pruža učeniku kompletan pregled njegovog rada

78


• Pripremajući sam svoj dosije, učenik igra bitnu ulogu u procesu učenja i ocenjivanja (samoocenjivanje).

Povratna informacija – cilj je da se provere i ocene učenikova dostignuća, i poslužiće kao dijalog između nastavnika i učenika o kvalitetu učenja, nastave i opštim dostignućima. Povratna informacija služi za identifikaciju poteškoća sa kojim se učenik suočava tokom učenja, ali istovremeno dovodi do otkrivanja uzroka koji vode do tih poteškoća, i mogućnosti za unapređenje njegovog rada. Povratna informacija ima efekat kada se dobije u pravo.

10. Nastavni materijali i sredstva Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“, važna je upotreba različitih nastavnih sredstava, kako bi se motivisali učenici i stimulisao njihov napredak u usvajanju navika i veština za život. Obzirom na to da su školski udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im omogućiti i pristup drugim izvorima i sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu. Za što uspešniju realizaciju nastavne oblasti „zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, radne knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razna istraživanja, razne analize i izveštaje iz ove oblasti i ostale knjige.

Nastavnici i učenici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala kao npr.: rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za druge razrede. .

79


Oblast kurikuluma – Život i rad

Uvod


Koncepti i opis

Pristup zasnovan na kompetencijama



Podela vremena – opis




1. Uvod

Premda se pitanje pripreme za život i rad ističe kroz celi kurikulum kao jedno važno pitanje, cilj oblasti kurikuluma „Život i rad“ je da doprinese na poseban način kao „vodeća“ oblast za razvoj kompetencija za život i rad. Na ST 3 i ST 4 kurikuluma ova oblast je, pored sposobnosti vezanih za porodičnu ekonomiju, usredsređena na orijentaciju u karijeri, tehnologiju i IKT.

2. Obrazloženje i opis Kroz ovu oblast kurikuluma, učenici će se upoznati sa različitim ulogama pojedinaca u životu i na poslu, kao članova porodica, građana, proizvođača, potrošača, poslodavaca i radnika. Učenici će razviti svest i samopouzdanje o postojanju raznih mogućnosti za stručnu orijentaciju (izbor profesije), korišćenje IKT, razvoj porodične ekonomije, upotrebu tehnologije raznih nivoa i razvoj međusobnih odnosa u životu i na poslu u smislu tolerancije i uzajamnog poštovanja. Oni će razviti duh za inicijativu i odgovornost; izrađivaće i poštovaće poslovne planove, vremenske rokove i biće upoznati sa kvalitetima postupaka i rezultata. Učenje iz oblasti Život i rad učenicima pruža mogućnost da:

82


• Da razumeju i primenjuju prakse rada kod kuće, u školi i zajednici • Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad • Razumeju upotrebu tehnologije u svakodnevnom životu i radu • Upotrebu IKT-a kako bi usavršili učenje i poboljšali kvalitet svakodnevnog života • Vežbaju razvoj preduzetništva i poslovanja (simulacija) • Pripremu za profesionalni život i buduću karijeru (tačke gledišta)! • Lakoću komunikacije u životu i radu • Spremnost za zaštitu i očuvanje prirode i sredine.

3. Koncepti i opis:

• Lični razvoj (veštine za život) • Razvoj zasnovan na praktičnim aktivnostima • Porodična ekonomija (domaća) • Savetovanje i orijentacija u karijeri • Tehnologija, uključujući IKT • Rad i preduzetničko obrazovanje

Porodična ekonomija (nastavni modul)

Učenicima se pomaže da se kao pojedinci pripreme za život i rad, za doprinos društvu, za saradnju u porodičnoj ekonomiji i životnoj okolini. Porodična ekonomija pomaže učenicima da izvrše istraživanja realnih problema sa naglaskom na nastavne kontekste. To doprinosi razvoju vodećih veština kao što su donošenje odluka i rad sa drugima. Učenici se razvijaju kao pojedinci, kao učesnici u porodičnoj ekonomiji, društvu, uključujući i očuvanje životne sredine.

Savetovanje i orijentacija u karijeri (nastavni modul)

Kod učenika razvija sposobnost da otkriju mogućnosti za karijeru, u cilju donošenja odluke o daljem obrazovanju, odnosno kako bi se učenicima pomoglo da odluče koju će profesiju izabrati, na osnovu karakteristika raznih profesija. Ukratko, učenici će se upoznati sa lokalnim tržištem rada.

Tehnologija, uključujući IKT

Tehnologija učenicima omogućava usvajanje znanja i veština neophodnih u kontekstu tehničko-tehnoloških razvoja, njihovog uspešnog i nezavisnog korišćenja, uključujući i opremu za informativnu i tehnologiju komunikacije uopšte. Učenici usvajaju koncepte o tehničko-tehnološkim procesima, razvijaju tehničke veštine i sposobnosti za planiranje praktičnih postupaka. Učenici usvajaju veštine za korišćenje IKT-a u svrhu pronalaženja, razvoja, analize i predstavljanja informacija, kao i modela za rešavanje problema u određenim situacijama.

Rad i preduzetničko obrazovanje

Angažovanje učenika u praktičnim aktivnostima – simulacija u vezi sa izradom planova porodičnog biznisa. Simulacija u vezi sa istraživanjima o preduzećima i razvoju preduzetništva, učenicima omogućuje istraživanje potreba za kreativnošću u preduzetništvu, ili u svojstvu poslodavca, ili u svojstvu zaposlenog, i da identifikuju i izvedu nekoliko veština, kao i da razviju atribute koji se odnose na preduzetničke veštine.

81


4. Pristup zasnovan na kompetencijama Ciljevi kosovskog obrazovanja će se realizovati u kulikularnoj oblasti Život i rad kroz postepeno sticanje i izgrađivanje ključnih kompetencija predviđenih OKK-om. Oblast Život i rad, treba da se realizuje na način koji bi učenicima omogućio sticanje i primenu glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Organizovanje nastave treba da se usredsredi na to šta učenici treba da znaju i budu u stanju da urade. To se ogleda u znanjima, veštinama, navikama, ali i u stavovima i ponašanjima koja učenici treba da pokažu.

5. Rezultati učenja za 3. i 4. stepen Rezultati učenja za nastavnu oblast Život i rad su izrađeni na osnovu glavnih koncepata oblasti, koji u sebi sadrže zahteve koje učenici treba da postignu nakon završetka svakog stepena. Rezultati učenja sadrže znanja, veštine. stavove i vrednosti koji se razvijaju i produbljuju postepenim napredovanjem, imajući u vidu fizički i psiho-motorni razvoj učenika. Ovi rezultati omogućavaju postizanje svih šest kompetencija, koje su utvrđene Okvirnim kurikulumom, sa naglaskom na kompetenciju produktivnog saradnika.

REZULTATI UČENJA ZA 3. I 4. STEPEN 3. stepen VI,VII

4. stepen VIII, IX razred

1. Razumevanje i primena praktičnog rada kod kuće, u školi i zajednici 3. Sprovodi pojedinačne grupne

aktivnosti u školskom okruženju i zajednici.

4. Razlikuje dobrovoljni rad, zaposlenje i

samozaposlenje.

3. Izvršava konkretne praktične aktivnosti prema postavljenom planu

4. Planira, organizuje i učestvuje u praktičnim pojedinačnim i grupnim aktivnostima

2. Razvoj ličnih kvaliteta za život i rad 3. Na ispravan način razume i primenjuje

pisana uputstva i vizuelne preglede za različite

4. Pokazuje neophodne veštine za pristup orijentacija u karijeri.

3. Razumevanje i upotreba tehnologije u svakodnevnom životu i radu 3. Opisuje i analizira priručnike za alatke i

mašine porodične ekonomije. 4. Koristi radne altake, opremu i mašine na osnovu uputstva i priručnika za upotrebu.

3. Koristi odgovarajuće alate, sredstva i materijale za izradu jednostavnih proizvoda i modela na osnovu skica i

4. Opisuje tehnološki proces korišćenja prirodnih izvora energije

4. Upotreba IKT-a za unapređenje učenja i kvaliteta svakodnevnog života

3. Koristi informacije iz elektronskih izvora kako bi razjasnio znanja u određenim kontekstima

4. Primenjuje znanja iz IT-a za predstavljanje određenih postupaka.

5. Vežbanje za razvoj preduzetništva i biznisa 3. Razume etički i ekonomski aspekt

porodične ekonomije, posebno aktivnosti porodične štednje.

4. Izrađuje ideje i priprema pilot planove biznisa, pojedinačno ili u grupi, i kroz različite oblike komunikacije ih predstavlja drugima.

6. Promovisanje bezbednih uslova za život i rad 3. Primenjuje pravila za zaštitu i bezbednost,

sprečava i pomaže u upravljanju rizicima na radu.

4. Identifikuje i sprečava različite opasnosti koje se mogu desiti na radnom mestu.

82


7. Priprema za profesionalan život i buduću karijeru 3. Opisuje glavne karakteristike profesija svojih

roditelja i drugih osoba u svom okruženju. 4. Istražuje mogućnosti za razmatranje različitih vrsta profesija za orijentaciju u karijeri.

8. Komunikacija u/za život i rad 3. Identifikuje različite izvore informacija i

orijentacije o obrazovanju, profesionalnoj obuci i zaposlenju (u medijima, internetu, itd)

4. Istražuje i koristi različite izvore informisanja o obrazovanju, obuci za tržište rada, u cilju izbora mogućnosti za orijentaciju u karijeri.

9. Zaštita i očuvanje prirode i sredine 3. Angažuje se za očuvanje

ekološke ravnoteže u svom okruženju. 4. Analizira i ocenjuje prednosti različitih vrsta energija u cilju očuvanja sredine u kojoj živi.

II. Stavovi, vrednosti, uverenja •Poštuje sebe i druge

•Samopoštovanje •Odgovoran •Tolerantan •Poštovanje različitosti •Posvećen •Pozitivan stav •Saradnik •Poštuje kodeks ponašanja •Poštuje kodeks oblačenja • Poštuje propise • Spremnost •Siguran •Radoznalost •Nezavisnost u mišljenju i delovanju •Inicijativa i interesovanje u različitim

• Vera u sopstvene snage • Pouzdanost u upotrebi tehnologije. • Volja • Spremnost za saradnju • Otvoren stav za pružanje podrške drugima • Tolerantnost • Navike i veštine tokom teoretskog i praktičnog rada • Samoocenjivanje, autokritičnost • Inicijativa i interesovanje u različitim pristupima • Poštovanje za dobro izvršeni posao • Poštovanje ličnih i grupnih napora •Poštovanje tačnosti • Istraživanje za stručnu orijentaciju

III. Znanja

• Poznaje sebe i druge • Razume sebe i druge • Govori o sebi, svojoj porodici i okruženju • Identifikuje razne opasnosti • Razume uticaj negativnih i pozitivnih postupaka • Razmenjuje iskustva • Opis • Identifikacija • Izvršenje • Merenje

• Ocenjivanje • Skiciranje • Sečenje • Stvaranje modela • Pristup problemima iz različitih perspektiva • Izrađivanje (kreativnost) • Istraživanje • Opravdanje • Planiranje

IV. Veštine • Diskutuje

• Redovno učestvuje • Objašnjava • Demonstrira ponašanje, navike • Primenjuje principe

• Primenjuje vežbe • Sarađuje • Grafička komunikacija • Elektronska komunikacija

83


6. Međukurikularna pitanja Unutar kurikularne oblasti Život i rad jedan od važnih ciljeva je realizacija međukurikularnih pitanja koja će pomoći u postizanju glavnih kompetencija predviđenih OKK-om. Neka od međukurikularnih pitanja koja treba da se uzmu u obzir na ovom nivou, koja se istovremeno mogu obraditi i na drugim nivoima jesu:

• Poznavanje medija (korišćenje medija za upoznavanje sveta koji nas okružuje), • Obrazovanje o održivom razvoju (usluge u zajednici); • Zaštita okoline i razvoj ekoloških stavova, • Jezik i mogućnost komuniciranja; • Dobrovoljni rad; • Obrazovanje o opasnosti od mina.

7. Podela vremena (raspored časova)/(vidi nastavni plan) • Kurikularna oblast Život i rad, u osnovnom kurikulumu sadrži aktivnosti koje podstiču razvoj veština,

sposobnosti, vrednosti i stavova, uključujući predmete na 2. nivou: • Porodična ekonomija (nastavni modul) • Orijentacija u karijeri (nastavni modul) • Tehnologija i IKT,

U OKK-u su takođe utvrđeni broj i procenat nastavnih časova. Kriterijum za dodelu u kurikularnoj oblasti Život i rad je: zapremina, ravnoteža, horizontalna i vertikalna veza ishoda učenja sa 6 ključnih kompetencija i nastavak njihove realizacije od 6. do 9. razreda.


3 step. 4. step. VI raz. VII raz. Ukupno časova VIII raz. IX raz. Ukupno časova Br. i Br. časova

časova Uk. časova % Br. časova Br.časova Uk. časova %

Život I rad

2 2

4

7. 14

2

2

4

6. 78

8. Metodološka uputstva Za realizaciju sadržaja koji je predviđen u kurikularnoj oblasti Život i rad mogu se koristiti različite metode rada u cilju ispunjavanja zahteva koje oblast sadrži, ali i zbog njenih specifičnosti. Neke od metoda koje olakšavaju uspešan razvoj su nastavne metode sa učenikom u centru, kao na primer: Učenje u saradnji - kada učenici zajedno rade, ponekad dva po dva ili u grupi, kako bi se postavio jedan zajednički problem, istražila neka zajednička tema ili kako bi došli do uzajamnog usaglašavanja u stvaranju novih ideja. Tokom nastave, nastavnik veoma uspešno može da realizuje grupni rad, igru sa ulogama, brainstorming (generisanje ideja) itd. Brainstorming-(oluja ideja ili generisanje ideja) je predstavljanje i redosled ideja bez diskusije o njima. Koristi se u mnoge svrhe i u raznim fazama tokom nastave. Brainstorming može da se koristi kako bi pomogao učenicima da kreativno razmišljaju, da razvijaju maštu i osećanja u vezi nekog pitanja ili teme.

Igranje uloga - je razgovor: kratak i jednostavan za organizaciju u situacijama prijatnog razgovora. Razvija kod učenika tečnost, promoviše interakciju u razredu, ostavljajući učeniku prostor za inicijativu i maštu. Igranje uloga uzdiže nivo motivacije.

82


9. Uputstva za ocenjivanje Ocenjivanje je sastavni deo svake nastavne aktivnosti. Procena i ocenjivanje su sastavni i veoma važni delovi nastave u savremenim školama. Učenici dovoljno uče tokom godina školovanja. Međutim, pomoću testa se ne može izmeriti sve što oni nauče, između ostalog i zbog činjenice da za učenike na osnovnom nivou, upotreba raznih tehnika omogućuje što realniju procenu na osnovu različitih karakteristika učenika. Kurikularna oblast Život i rad, zbog svoje prirode i specifičnosti, zahteva mnoštvo načina redovnog ocenjivanja, pri čemu je glavni fokus na razumevanju „Života i rada’ i na konceptima i primeni pozitivnog ponašanja i stava. Drugim rečima, učenici bi trebalo da aktivno i neprekidno primenjuju svoja znanja u svakodnevnom životu. Takođe i za predmet Život i rad, zbog svojih specifičnost,i bilo bi od značaja da se osim numeričkog ocenjivanja, u velikoj meri primenjuje i opisno ocenjivanje, zbog toga što se grupni rad, projekti, psiho-motorne i senzitivne sposobnosti, mogućnost govora, itd., ne mogu izmeriti testovima. Kako bi se oni izmerili i ocenili, koriste se drugi instrumenti. Direktno nadgledanje je odgovarajuća procedura za oblast Život i rad i može se koristiti u raznim nastavnim situacijama na svim nivoima obrazovanja. Postoji nekoliko tehnika i instrumenata koje pomažu u direktnom posmatranju aktivnosti učenika koje se koriste za ocenjivanje. Bilten učešće- tehnika posmatranja koja može da se koristi za posmatranje manjih grupa ili tokom razgovora. Bilten pokazuje ko pruža pomoć, koliko često sarađuje i koliko je značajna ta pomoć itd. Kontrolna lista- sadrži spisak sa temama, ciljevima, znanjima, koja će se opažati među učenicima. Glavni cilj spiska je da se beleži stalnu procena napretka učenika, pokazujući kako on izvršava svoje zadatke ili druge objektive. Pored spiska sa elementima koji se opažaju, daje se i jedan stepen ocene. Dosije učenika-predstavlja tačan i kompaktan portret, koristi se kao kolekcija radova kako bi pokazao modele radova učenika koji potvrđuju razvoj učenika i njegovu sposobnost na nivou radova. Dosije je važan zbog toga što: dosije može da sadrži, na primer, crteže, jedan projekat, jedan rad, planove itd.

10. Nastavni materijali i sredstva Za uspešnu realizaciju kompetencija iz nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ , važno je da se koriste razni nastavna izvori, kako bi motivisali učenike i stimulisali njihov napredak u sticanju potrebnih navika i sposobnosti za svakodnevni rad i život. Sa obzirom na to da su školski udžbenici važna i vredna sredstva za učenje, učenicima ne bi trebalo ograničiti pristup informacijama samo u školskim udžbenicima, nego im treba pružiti pristup i drugim izvorima i sredstvima koja mogu da im posluže u planiranju i realizaciji nastavnog procesa u razredu. Za uspešnu realizaciju nastavne oblasti „Zdravlje i dobrobit“ treba da se koristi široki spektar nastavnih sredstava, uključujući i školske udžbenike, knjige aktivnosti i vežbi, poslovne knjige, brošure, atlase, enciklopedije, obrazovne softvere, projekte, razne studije, razne analize i izveštaje iz te oblasti i odgovarajuće materijale za rad. Nastavnici, učenici i drugi prosvetni radnici se mogu angažovati u izradi i korišćenju nastavnih materijala npr. rezultati realizovanih projekata učenika mogu biti dragocena nastavna sredstva za razne razrede. Nastavnici mogu da naprave dosijee, novine, časopise, specijalne literature ili razne priručnike za aktivnosti učenika. Od velike je važnosti i da nastavnici sarađuju sa učenicima u proizvodnji raznih materijala, uz korišćenje tehnoloških informativnih sredstva.

85


IV NASTAVNI PLANOVI I PROGRAMI

Definicija

Opšti fond časova u preuniverzitetskom obrazovanju na Kosovu

Nastavni plan (NP) za niže srednje obrazovanje

Kriterijumi za izradu nastavnog plana

Sprovođenje nastavnog plana

Autonomija škole

87


1. Definicija

Nastavni plan je dokument od kojeg zavisi celokupna organizacija nastavnog procesa u školi, na nivou stepena kurikuluma ili određenog razreda. Njime se određuju oblasti kurikuluma, nastavni predmeti i minimalno neophodno vreme koje se izražava procentima ili brojem časova, za postizanje rezultata učenja za oblast ili stepen kurikuluma, određenih u osnovnom kurikulumu. Novim OKK-om su predviđene konceptualne i strateške promene nastavnih planova. Do sada se nastavni plan u našem obrazovnom sistemu izrađivao i nadgledao na centralnom nivou (MONT), dok se od sada pa nadalje, (uz podršku od MONT-a) cilja ka izradi plana na nivou škole. Time se školi omogućava i dozvoljava šira autonomija u organizovanju plana, ali se istovremeno od nje zahteva veće angažovanje i odgovornost.

2. Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za preduniverzitetsko obrazovanje

Tokom izrade nastavnog plana za formalni nivo (stepen ili razred), škola treba da ima u vidu kontinuitet opšteg nastavnog plana za preduniverzitetsko obrazovanje za svaku oblast kurikuluma. Škola ima slobodu da u okviru vremena (procenta) određenog za svaku oblast planira nastavu onako kako smatra da je najbolje, imajući u vidu rezultate učenja za oblasti i stepene kurikuluma i sposobnosti učenika.

Tabela: Opšti nastavni plan (opšti fond časova) za preduniverzitetsko obrazovanje

MSKO 0 MSKO 1 MSKO 2 MSKO 3 Oblast

kurikuluma Step. 1 Step. 2

III i V razred

Step. 3 VI i VII razred

Step.4

VIII i IX

razred

Step. 5 i 6 Opšte obrazov

anje X, XI

i XII razred

Step.5i6 Profesionaln

o obrazovanje X, XI i XII

razred

Predškolski

razred

I i II razred

Jezici i komunikacija

33.33%

38.10%

33.33%

25.00%

26.67%

20.00 %

15.63%

Umetnost 11.11% 9.25% 8.33% 7.14% 6.67% 6.67% 3.13% Matematika 22.22% 23.81% 20.83% 17.86% 13.33% 13.33% 9.38% Prirodne nauke

5.56%

4.76%

8.33%

14.29%

16.67%

16.67%

6.25%

Društvo i sredina

5.56%

4.76%

8.33%

14.29%

13.33%

16.67%

6.25%

Zdravlje i dobrobit

11.11%

9.52%

8.33%

7.14%

6.67%

6.67%

6.25%

Život i rad a 5.56% 4.76% 4.17% 7.14% 6.67% 6.67% 46.88%

Izborni predmet

5.56% 4.76% 8.33% 7.14% 10% 13.33% 6.25%

Ostale aktivnosti

88


3. Nastavni plan (NP) za niže srednje obrazovanje Pre nego što škola, odnosno nastavnici raspodele nastavne časove po oblastima, postoji mogućnost da nezavisno odluče I raspodele ukupni nedeljni fond časova, uvek unutar broja procenta ili časova predviđenih za stepen, npr. na trećem stepenu (3 STEP) za oba razreda (šesti i sedmi razred) predviđen je 41 čas nedeljno, onda nastavnici mogu da odluče samostalno koliko će časova nedeljno imati u osmom razredu, 29 i 30 i koliko u devetom. Dakle, ukoliko škola i nastavnici smatraju da je osmom (VIII) razredu potrebno ukupno 30 časova nedeljno za sve oblasti, onda se u devetom (IX) razredu trebaju pridržavati fonda časova na način da se ne prevaziđe fond od 59 časova nedeljno za oba razreda i 4 stepen. Ili, može da se desi suprotno, da se za osmi razred dodeli nedeljni fond od 29 časova, a devetom 30 časova, imajući uvek u vidu uzrast učenika.

Razred Broj časova

VI razred 28 VII razred 28 VIII razred 29 IX razred 30

Nastavni plan za srednje niže obrazovanje zasniva se na opštem nastavnom planu predviđenim OKK-om. Na drugom nivou nastavni plan se pojavljuje u dve varijante, a to su verzija A sa integrisanim predmetima i verzija A1 sa predmetnom nastavom, koji će se primenjivati samo tokom privremene faze sve dok škole, odnosno nastavnici Kosova ne budu bili spremni da se pridržavaju samo Nastavnog plana A sa integrisanim predmetima. U varijanti A1 mora se uzeti u obzir izrada plan programa kako bismo imali što više integrisanih tema u okviru oblasti kurikuluma. Raspored časova u okviru oblasti kurikuluma za nastavne predmete se izvodi u školi kada se izrade kurikulumi uz pomoć stručnjaka iz Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnologije.

89


Nastavni plan


Step. 3 Step. 4 VI razred VII razred Ukupno časova VIII razred IX razred Ukupno časova

Br. časova

Br. časova

Uk. časova % Br. časova Br. časova

Br. časova %

Jezici i komunikacija - Maternji jezik - Engleski jezik - Drugi strani jezik

7

7

14

25.00

7

8

15

25.42

Umetnost - Muzičko vaspitanje - Likovno vaspitanje

2

2

4

7.14

2

2

4

6.78

Matematika

5

5

10

17.86

4

4

8

13.56

Prirodne nauke - Fizika - Hemija - Biologija

4

4

8

14.29

5

5

10

16.95

Društvo I sredina - Istorija - Geografija - Građansko vaspitanje

4

4

8

14.29

5

4

9

15.25

Zdravlje i dobrobit - Zdravstveno

vaspitanje - Fizičko vaspitanje

2

2

4

7.14

2

2

4

6.78

Život i rad

2

2

4

7.14

2

2

4

6.78

Izborni deo

2

2

4

7.14

2

3

5

8.47

UKUPNO:

28

28

56

100.00

29

30

59

100.00

Nastavni plan A obezbeđuje i drugu fleksibilnost za ostvarivanje fonda časova u okviru oblasti kurikuluma. Nastavnici i škole su slobodni da odluče i za sprovođenje (raspodelu) broja časova za oblast, u okviru jedne školske godine. Utvrđeni godišnji fond časova koji se određuje od samog nastavnika (škole) može se raspodeliti u skladu sa svojim ciljevima i ciljevima planiranja u okviru nastavnog semestra (polugodište). Tako, na primer, ako je prvom razredu dodeljeno 8 časova za oblast Jezici i komunikacija, ti časovi mogu biti raspodeljeni prema nastavnim ciljevima, 10 časova u prvom semestru (polugodište) i 6 časova u drugom semestru (polugodištu) ili obrnuto. U ovim slučajevima, određene časove (procente) uvek treba uskladiti sa časovima (procentima) u drugim oblastima, na način da se ne pređe ukupan broj nedeljnih časova, koji su određeni za taj razred/školsku godinu.

90


Škole, nastavnici se ohrabruju u sprovođenju ovog nastavnog plana, jer se procenjuje da će u dugoročnom planu ovaj oblik, biti jedini oblik nastavnih planova za taj razred/školsku godinu. Pored nastavnog plana A, možete iskoristiti i nastavni plan A1. Ovaj plan će se koristiti samo tokom prelaznog perioda dok se škole i nastavnici Kosova ne pripreme za pridržavanje samo Nastavnog plana A. Nastavni plan A1 je generalno veoma sličan tradicionalnim nastavnim planovima preduniverzitetskog obrazovanja, i ne dozvoljava veliku fleksibilnost. Ovim planom je određen procenat za nastavne oblasti (oblasti kurikuluma), koji je raspodeljen na fiksne nastavne časove. Nastavne planove za srednje niže obrazovanje (VI, VII, VIII i IX) izrađuju škole (nastavnici), počevši od jedne opšte vizije koje su predstavljene u dole prikazanim tabelama/planovima A ili A1. Nastavni plan A je zasnovan na principu autonomije i fleksibilnosti na nivou škole, predviđenom u OKK-u (str. 25). Školama se ova mogućnost pruža kako bi mogle da nezavisno organizuju nastavne planove tako što će fleksibilno iskoristiti vreme u školi, kako bi omogućile raznovrsne oblike interaktivne nastave u cilju postizanja ključnih kompetencija predviđenih kurikulumom. Nastavnim planom A određuje se minimalni fond časova za svaku oblast kurikuluma i svaki nivo (stepeni 3 i 4 – razredi 6, 7 i 8, 9) i ukupan broj časova nedeljno za sve oblasti kurikuluma. Prema ovom planu škola na osnovu ukupnog procenta ili broja časova predviđenog za oblast odlučuje o podeli vremena za svaku oblast i svaki predmet. To se radi uvek s ciljem da se na kraju stepena realizuje vreme (procenat ili broj časova) za svaku oblast predviđenom ovim planom, npr. oblast Jezika i komunikacije na trećem, odnosno četvrtom stepenu škola (nastavnik/ci) može da realizuje u raznim oblicima. Škola treba da uzme u obzir predviđeni procenat vremena 25.00% ili 8 časova za oba razreda (šesti i sedmi razred) iste generacije tokom jedne nastavne nedelje. Nastavnik ima slobodu da odluči koliko će časova iz ove oblasti realizovati u šestom razredu i koliko u sedmom razredu jedne generacije učenika. Na primer, on može odlučiti da za šesti razred dodeli 5 časova nedeljno, pri čemu treba da obavezno realizuje 3 časa nedeljno sa sedmim razredom, kako bi na kraju stepena bilo realizovano 8 predviđenih časova. Međutim, ukoliko odluči da za šesti razred dodeli časova nedeljno za ovu oblast, onda mora imati u vidu da za ostale oblasti dodeli manje časova, kako ne bi prekoračio nedeljni fond časova predviđen za šesti razred (vidi Tabelu: broj časova nedeljno po razredima i Tabelu: Nastavni plan A, A1). Nastavni plan A omogućuje još jednu vrstu fleksibilnosti u realizaciji fonda časova u okviru oblasti kurikuluma. Nastavnici i škola imaju slobodu da odlučuju o realizaciji (raspodeli) broja časova po oblastima, u okviru jedne školske godine. Određeni godišnji fond o kojem odlučuju sami nastavnici (škola) može se raspodeliti u zavisnosti od ciljeva njihovog planiranja, u okviru školskih polugodišta. Tako, na primer, ukoliko se za šesti razred dodeli 5 časova za oblast „Jezici i komunikacija“, ti časovi se mogu raspodeliti na osnovu nastavnih ciljeva na 6 časova u prvom polugodištu i 4 časa u drugom polugodištu ili obrnuto. U tim slučajevima se broj (procenat) časova mora uskladiti sa brojem (procentom) časova dodeljenim za ostale oblasti, kako se ne bi prekoračio ukupni broj časova nedeljno, koji se određuje za taj razred/školsku godinu. Škole i nastavnici se ohrabruju da realizuju ovaj nastavni plan zato što se planira da u budućnosti ovaj oblik bude jedini oblik nastavnih planova. Pored nastavnog plana A, možete iskoristiti i nastavni plan A1. Ovaj plan će se koristiti samo tokom prelaznog perioda dok se škole i nastavnici Kosova pripreme da se pridržavaju samo Nastavnog plana A. Nastavni plan A1 je, uopšteno, veoma sličan tradicionalnim nastavnim planovima preduniverzitetskog obrazovanja, i ne dozvoljava veliku fleksibilnost. Ovim planom je određen procenat za nastavne oblasti (oblasti kurikuluma), koji je raspodeljen na fiksne nastavne časove.

4. Kriterijumi za izradu nastavnog plana

Kako bi nastavni plan bio što više funkcionalan u razvoju kompetencija predviđenih OKK-om, nastavnici treba da uzmu u obzir nekoliko kriterijuma:

• Ukupni procenat određen nastavnim planom za svaku oblast jednog stepena kurikuluma; 91

JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU • Broj časova nedeljno za jedan razred; • Ishode učenja za oblast kurikuluma koje učenik treba da postigne tokom jednog stepena kurikuluma; • Ishode učenja za stepen kurikuluma; • Psiho-fizičke i intelektualne sposobnosti učenika; • Pripremljenost i iskustva učenika; i • Ostale kriterijume koje škola smatra neophodnim (kao na primer, postizanje ishoda učenja, održavanje dopunskih časova ili ostale oblike rada koje određuje škola).

5. Sprovođenje nastavnog plana Prilikom sprovođenja kurikuluma kroz nastavne planove i programe i prakse u učionici treba uzeti u obzir inovativne i fleksibilne načine određivanja fonda časova, kao što su:

• Blok nastava, na primer, za jedno polugodište za predmete koji ne zahtevaju rigorozan redosled (npr. za predmete koji se mogu predavati sa prekidima, dakle za koje nije neophodan kontinuitet);

• Blok nastava se održava onda kada je potrebno vreme za izvođenje neke određene aktivnosti u kontinuitetu ili kada se organizuje neka poseta u regionu u kojem se nalazi škola;

• Blok časovi tokom nedelje, u cilju primene interaktivne pedagogije (kao što su one za koje je potrebno 80-90 minuta, umesto 40-45 minuta, koliko traje nastavni čas);

• Fond časova za blok-nastavu za praktičnu nastavu i obuku u stručnim školama.

6. Autonomija škole Škole će u saradnji sa roditeljima i ostalim interesnim stranama moći da donose odluke o fleksibilnom i inovativnom iskorišćavanju vremena koje im je na raspolaganju za podučavanje i učenje, kao osnova za izradu nastavnih programa na nivou škole, koji su usklađeni sa potrebama učenika, kontekstom i njihovim interesovanjima. Deo kurikuluma koji se izrađuje na nivou škole (između 10%-14% vremena koje se provodi u školi) sadržaće nekoliko mogućnosti kroz koje će se definisati autonomija škole, kao što su:

• Dodatne aktivnosti podučavanja i učenja koje mogu doprineti postizanju specifičnih

kompetencija (izborni predmeti, projekti; rad u zajednici; umetničke i sportske aktivnosti); • Utvrđivanje znanja, veština i stavova u određenim nastavnim oblastima; • Usvajanje izbornih tema/kurseva/modula koje organizuje MONT; • Organizovanje specifičnih školskih aktivnosti u vidu školskih projekata (kao što su

učenje jezika, IKT-a; stručna orijentacija); • Izrada i sprovođenje modifikovanog kurikuluma, prilagođenog lokalnim uslovima,

sredstvima i potrebama; • Utvrđivanje stručne orijentacije i priprema za život i rad.

90


93


V. IZBORNI KURIKULUM ZA DRUGI NIVO

Koncept

Svrha

Sadržaj i realizacija

Struktura

Procedure za izradu Izbornog kurikuluma

Procedure za odabir izbornog predmeta

Sprovođenje


1. Koncepti Izborni kurikulum je deo opšteg kurikuluma, koji za razliku od osnovnog kurikuluma izrađuje škola i koji se sprovodi u okviru vremena određenog nastavnim planom, u skladu sa interesovanjima, sposobnostima, mogućnostima, prethodnim znanjima učenika i mogućnostima škole.

2. Svrha Izborni kurikulum doprinosi postizanju ključnih kompetencija za stepen i oblast kurikuluma:

• Produbljivanje i proširivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog kurikuluma; • Utvrđivanje znanja, sposobnosti i stavova u predmetima osnovnog kurikuluma; • Ispunjenje specifičnih interesovanja i potreba učenika u skladu sa njihovim uzrastom, zajednicom i

mestom.

3. Sadržaj i realizacija Izborni kurikulum sadrži nastavne predmete koji se realizuju kroz:

• Posebni predmeti • Module • Projekte • Tematske jedinice (predmeta osnovnog kurikuluma i međukurikularnih tema)

4. Struktura izbornog kurikuluma Izborni kurikulum ima istu strukturu kao i jezgro kurikuluma. On obuhvata:

• Uvod • Obrazloženje i opis • Koncepte i opis • Pristup zasnovan na kompetencijama • Rezultati učenja za oblast • Međukurikularna pitanja • Podelu vremena-opis • Metodološka uputstva • Uputstva za ocenjivanje (ostvaruje se kao unutrašnje ocenjivanje i nije obuhvaćeno spoljašnjim

ocenjivanjem) • Nastavne materijale i sredstva

5. Postupak izrade izbornog kurikuluma

Procedure za izradu Izbornog kurikuluma (izborni predmet), zasnivaju se na priručniku za nastavnike koji je izradio MONT.

6. Procedure za odabir izbornog predmeta Tokom odabira izbornog predmeta, neophodno je pridržavati se koraka koji su navedeni u Administrativnoj uredbi o izbornom kurikulumu, izdatog od MONT-a.

95


7. Sprovođenje Nakon što učenici izaberu izborni predmet i isti usvoje odgovarajući nadležni organi, on dobija isti status kao i predmeti osnovnog kurikuluma, odnosno postaje obavezan predmet za sve učenike koji su ga izabrali. Nastavni period treba da traje ne manje od jednog polugodišta. Izborni kurikulum se nadgleda, ocenjuje (sa specijalnim statusom) i evidentira se prema istim kriterijumima i principima koji važe za osnovni kurikulum. Dalja uputstva za izborni predmet određuju se Uputstvom za nastavnike koji sprovode Izbornim kurikulumom.

94


97


VI OPŠTA METODOLOGIJA-UPUTSTVA

Uvod

Definicija

Povezanost rezultata oblasti kurikuluma i rezultata učenja po stepenu

Nastava i učenje sa učenikom u centru i uključenost

Nastava i učenje zasnovano na integrisanom pristupu

Nastava i učenje zasnovano na kompetencijama

Diferencirana nastava i učenje

Međukurikularna pitanja i

Vankurikularna pitanja

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS JEZGRO KURIKULUMA ZA NISKO SREDNJE OBRAZOVANJE NA KOSOVU

1. Uvod Opšte principe za sprovođenje OKK-a u celini, i posebno JK-a, treba uskladiti sa metodologijom za postizanje opštih ciljeva određenih obrazovnim dokumentima i politikama. Cilj svih obrazovnih dokumenata i politika, izrađenih u poslednje vreme na Kosovu je promovisanje društvenih vrednosti, zaštita ljudskih prava, sveobuhvatnosti u obrazovanju, poštovanje vrednosti drugih i razvoj pojedinca prema njegovim sposobnostima i potrebama za aktivnim građaninom.

2. Definicija Ne postoji neka posebna metodologija nastave i učenja za sprovođenje JK-a ili sprovođenje kurikuluma (nastavnog plana) jedne nastavne oblasti. Svaka oblast kurikuluma i svaki nastavni predmet ima svoju specifičnost za realizaciju namenjenih ciljeva. Stoga, ovu opštu metodologiju možemo definisati kao sistem strategija, metoda, načina i principa i tehničke opreme koji služi za izgradnju koncepta učenja ili za organizovanje nastave i učenja u školi. U cilju pružanja podrške i pomoći nastavnicima srednjeg nižeg obrazovanja, u sledećem odeljku biće data opšta metodološka uputstva vezana za dole navedene aspekte1:

• povezanost rezultata učenja za stepene sa rezultatima učenja za kurikularne/nastavne oblasti, • nastava i učenje sa učenikom u centru i uključenost, • nastava i učenje na osnovu integrisanog pristupa, • nastava i učenje na osnovu kompetencija, • diferencirano nastava i učenje, • međukurikularna pitanja, i • vankurikularna pitanja.

3. Povezanost rezultata učenja za stepene sa ishodima učenja za kurikularne/nastavne oblasti

Kako bi se postigle ključne kompetencije OKK-a, MONT poziva nastavnike da u nastavi i učenju povežu rezultate učenja za stepene sa rezultatima nastavnih/kurikularnih oblasti. Kako bi nastavnici u praksi uspostavili ovu povezanost, oni moraju razviti niz didaktičkih metoda, tehnika i sredstava za realizaciju svakog rezultata učenja ili kompetencija. Takav paket mera bi trebao da bude transparentan svakog dana i svakog nastavnog časa pred nastavnikom, učenikom i roditeljima. Ceo ovaj materijal treba da bude deo dosijea nastavnika.

Bez obzira na odabranu metodu, tehniku, didaktička sredstva, kako bi se uspostavila povezanost rezultate učenja po stepenima sa rezultatima učenja iz kurikularne/nastavne oblasti, nastavnik mora pratiti sledeće korake:

• Precizira, bira rezultat/e učenja za stepen koji želi da postigne sa učenikom2

• Rezultate učenja za stepen razlaže na specifičan rezultat za razred; • Precizira, bira rezultat/e učenja za kurikularnu/nastavnu oblast koji pomaže u postizanju rezultata

učenja za stepen;3 • Rezultate učenja za oblast kurikuluma razlaže na specifičan rezultat za razred;

1. Specifična uputstva za sve glavne aspekte ovog poglavlja će se ogledati u okviru uputstva za nastavne oblasti, kao i upriručniku za nastavnike I rukovodioce škola. 2. (podseti se: rezultati učenja za stepen su izrađeni od države i ostvaruju se kroz sve oblasti kurikuluma); 3. (podseti: se rezultati učenja za oblast kurikuluma/nastave su izrađeni od države);

99


• Bira nastavne sadržaje, didaktičku opremu, metodologiju nastave i učenja, pomoću kojih dolazi do specifičnih rezultata iz kurikularne oblasti za razred i specifičnih rezultata učenja za razred;

• Planira nastavu, učenje i vremenski period u okviru kojeg će se postići specifični rezultati učenja za razred tokom školske godine. Nakon realizacije nastavnih časova, zadataka, poglavlja, analizira se i procenjuje se njihov tok, kako bi se proverilo postizanje rezultata učenja za oblast/stepene kurikuluma.

4. Nastava i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnosti

Sprovođenja pristupa nastave i učenja sa učenikom u centru zahteva da se proces planiranja i organizacije nastave i učenja oslanja na individualna iskustva učenika, njihove potencijale, potrebe i njihova interesovanja. Nastava i učenje sa učenikom u centru zasnivaju se na sveobuhvatnom principu koji uzima u obzir i podrazumeva različite stilove nastave, načine i brzinu kojom učenici uče, uključujući pol, uzrast, kulturu, društveno i ekonomsko poreklo i posebne potrebe učenika, bilo da je reč o aspektima dopunskog ili dodatnog učenja. Nastavnici imaju mogućnosti da na nezavisan način, oslanjajući se na svoju stručnost i prethodna lična iskustva učenika, njihove potrebe i interesovanja, izaberu strategije, metode I tehnike nastave i učenja, didaktička sredstva, itd., ali u principu, glavni cilj njihovog izbora treba da budu nastava i učenje sa učenikom u centru i sveobuhvatnosti. To znači da nastavnik mora da poštuje principe nastave i učenja sa učenikom u centru gde je:

• učenik u centru podučavanja i učenja; • nastavnik tokom rada/angažovanja učenika, nadgleda, pomaže i olakšava učenje učenika; • učenik je aktivan učesnik i angažovan/uključen u aktivnostima koje podstiču interesovanja učenika; • učeniku su nastavne teme relevantne i interesantne; • učenici se ohrabruju da postanu odgovorni, nezavisni i da odražavaju i da nastave sa učenjem tokom

čitavog života; • nastavnik prati promene kod svakog učenika pojedinačno, kroz posmatranje i saradnju; • nastavne aktivnosti su u skladu sa razvojnim nivoom učenika; • nastava i ocenjivanje se planiraju, uzimajući u obzir lični razvoj i stilove učenja učenika; • pružaju se raznovrsne mogućnosti nastave i metoda ocenjivanja u cilju podržavanja raznih stilova

učenja učenika; • opažanje i ocenjivanje učenika se vrši radi planiranja daljeg podučavanja.

Važno je da svaki nastavnik bude u stanju da upotrebi široki spektar nastavnih metoda, uravnotežavajući metodologiju usredsređenu na nastavnika i metodologiju usredsređenu na učenika, prilagođavajući se učenicima i rezultatima učenja određenim za svaki nastavni čas.

98


5.Nastava i učenje zasnovani na integrisanom pristupa Nastavni predmeti, odvojeni jedni od drugih, pružaju mogućnost učenicima u sticanju fragmentiranih (odvojenih) znanja, veština, stavova. U cilju integrisanja ovih aspekata, Jezgro kurikuluma za niže srednje obrazovanje se realizuje kroz nastavne predmete koji su integrisani u oblasti Kurikuluma i kroz nastavu i učenje na osnovu integrisanog pristupa. Podučavanje i učenje zasnovani na integrisanom pristupu povezuju posebna gradiva nastavnih predmeta s ciljem da se postignu rezultati učenja za oblasti kurikuluma i rezultati učenja ključnih kompetencija – za stepene i nivoe. Za ispunjavanje zahteva OKK-a i Jezgra kurikuluma za MSKO 1, MONT poziva nastavnike predškolskog i osnovnog obrazovanja da primene nastavu i učenje zasnovano na integrisanom pristupu, tako što će:

- povezati nastavne/kurikularne oblasti, gde posebna nastavna gradiva doprinose razvoju glavnih kompetencija;

- povezati rezultate učenja kurikularnih oblasti sa rezultatima učenja po stepenima i nivoima, sa ciljem da se primenjivanje znanja, veština, stavova i vrednosti poveže sa konkretnim situacijama iz svakodnevnog života;

- integrisati zajedničke karakteristike predmeta relevantne oblasti u podučavanju i učenju (npr. maternji jezik sa engleskim jezikom) ili zajedničke karakteristike iz kurikularnih oblasti (npr. oblast društva i sredine i oblast prirodnih nauka);

- izvoditi aktivnosti sa učenicima radi razvoja kompetencija za pronalaženje i obradu informacija na efikasan i odgovoran način i upotrebu elektronskog učenja, aktuelnih i budućih tehnologija u digitalnoj epohi;

- izvoditi aktivnosti sa učenicima koje promovišu perspektivu doživotnog učenja i koje pomažu učenicima da razviju svoje kompetencije kako bi se suočili sa izazovima i mogućnostima u okviru razvoja u današnjem i budućem društvu i ekonomiji.

6.Nastava i učenje zasnovani na kompetencijama OKK promoviše perspektivu zasnovanu na kompetencijama s ciljem da se znanja učenika, njihove sposobnosti i stavovi razvijaju u pravcu postizanja ključnih kompetencija i u cilju ispunjavanja raznih potreba učenika, radi ispunjavanja zahteva kurikuluma, odnosno glavnih rezultata učenja po stepenima i nivoima. Nastava i učenje su usredsređeni i usmereni na kompetencije, zahteva od nastavnika da izvrše izbor i organizaciju nastavnih iskustava koji integrišu relevantna znanja sa vrednostima, stavovima i veštinama učenika. Rezultati učenja čine osnovu nastave i učenja koji se zasnivaju na kompetencijama, i njima se opisuje šta je učenik u stanju da zna, uradi, razume, oceni i kakav je njegov stav nakon uspešnog završetka jednog stepena kurikuluma. MONT poziva nastavnike da, oslanjajući se na ishode učenja iz kurikularnih oblasti i stepena/nivoa, planiraju nastavu i učenje u cilju postizanja kompetencija predviđenih kurikulumom za odgovarajući nivo obrazovanja, praveći podelu plana na godišnje, mesečne i dnevne planove svakog nastavnika. MONT takođe poziva nastavnike da primene interaktivnu nastavu i učenje, gde nastavnik manje objašnjava, a više pomaže učenicima da shvate kako da uče i kako da razvijaju njihove kompetencije učenja. Nastava i učenje zasnovani na kompetencijama zahtevaju od nastavnika određivanje strategije, metode, tehnike i različite oblike rada sa učenicima i organizovanje nastavnih iskustava učenika, koja integrišu relevantna znanja sa veštinama, vrednostima i stavovima. Nastava i učenje zasnovani na kompetencijama povezani su i sa procesom ocenjivanja, sa glavnim fokusom na formativnom i progresivnom ocenjivanju. Kako bi se ocenile kompetencije učenika, važno je da svaki nastavnik odabere posebnu tehniku i instrumente za ocenjivanje, koji učenicima pružaju mogućnost da iskažu svoja znanja, veštine i sposobnosti, a ne samo činjenična znanja. Na ovaj način nastavnici dobijaju informaciju o kvalitetu podučavanja i učenja, napretku učenika i razvoju kompetencija. Postoji nekoliko pristupa i strategija koje omogućavaju da podučavanje i učenje, zasnovani na kompetencijama, budu uspešni i pomognu učenikovom razvoju kompetencija, bez obzira na oblast kurikuluma. Vredi napomenuti tri najvažnija pristupa koji podržavaju principe OKK-a, pa stoga i

101


pristup zasnovan na kompetencijama:

• Stvaranje odgovarajućeg okruženja, u razredu i školi, u kome se učenici osećaju dobrodošlim i povezanim jedni sa drugima, sa nastavnikom i školom; • Razvoj časova kroz pristup i tehnike aktivnog učenja; kao i • Sprovođenje strategija podučavanja i učenje, rešavanja problema i razvoja kritičkog razmišljanja.

7.Diferencirana nastava i učenje

Diferencirana nastava i učenje predstavljaju jedan pristup prema kojem se nastava u cilju razvoja kapaciteta svih učenika, zasniva se na planiranju, sprovođenju, kontroli, podršci i ocenjivanju. Omogućava uzimanje u obzir postojećih razlika između učenika u razredu u skladu sa gradivom koje će učiti, didaktičkom-metodološkim tokom učenja, kao i ocenjivanjem i materijalima koje žele i mogu da iskoriste tokom učenja.

Diferencirana nastava omogućava prilagođavanje vremena koje je na raspolaganju za učenje i brzine učenja i podučavanja individualnim karakteristikama svakog učenika. Pored toga, vrši se i prilagođavanje obima, vrste i stepena težine gradiva, zadataka i obaveza individualnim karakteristikama učenika. Kako ba bi organizovao i razvio uspešnu diferenciranu nastavu i učenje, nastavnik treba da se osloni na motive, sposobnosti, interesovanja i stilove učenja učenika. Ovo su glavni aspekti na kojima nastavnik treba da izgradi diferenciranu nastavu i učenje. Kako bi uspešno organizovao i razvio diferenciranu nastavu i učenje, nastavnik na drugom nivou obrazovanja treba da: • Primenjuje oblike organizovanja nastave koji promovišu i pomažu razvoju unutrašnje motivacije

učenika i mehanizama samokontrole u učenju; • Efikasno koristi aktivnosti sa učenicima koje promovišu organizovano učenje. • Organizuje nastavni proces pomoću raznih pristupa koji omogućavaju i olakšavaju istraživanje i

identifikaciju postojećih iskustava, znanja učenika, njihovih tački gledišta, koji omogućuje aktivno učešće učenika u ispravljanju mogućih grešaka, i koji pomažu učenicima da reorganizuju svoja činjenična i proceduralna znanja u postizanje njihovih kompetencija za učenje;

• Koriste razne tehnike i načine zajedničkog učenja u nastavnom procesu; • Primenjuju različite oblike organizovanja nastave i učenja (aktivnosti u razredu, rad u grupi, rad u

parovima, pojedinačno učenje), koji su usredsređeni na aktivnosti koje razvijaju samopouzdanje, inicijativu, rešavanje problema i kreativnost učenika;

• Organizuje nastavu i učenje kroz diferencirane zadatke, njihovo rešavanje, proveru, ocenjivanje i stepen pomoći koju pruža nastavnik treba da se prilagodi svakom učeniku;

• Primenjuje tehnike organizovanja nastave koje su u skladu sa jednim određenim zadatkom/cima, pomoću kojih se razvijaju posebne sposobnosti istaknutih učenika;

• Koristi razne oblike organizovanja učenja za učenike koji zahtevaju poseban nastavni tretman, imaju posebne nastavne potrebe, uključujući i učenike sa poteškoćama u učenju i one sa problematičnim ponašanjem;

• Organizuje nastavu pomoću koje doprinosi saradnji i upotrebi organizacionih oblika (npr. sveobuhvatnosti), kojima se promovišu podjednake mogućnosti učenja, u sferi saradnje, među učenicima tokom aktivnosti unutar razreda, škole i van nje;

• Koristi razne nastavne tehnologije koje pružaju veće mogućnosti za napredno organizovanje nastave i učenja i koje nastavni proces čine privlačnijim za učenike.

8 . Međukurikularna pitanja

Jezgro kurikuluma za srednje niže obrazovanje obuhvata oblast za učenje izvan granica predmeta na takav način da deca/učenici mogu da izgrade veze između oblasti kurikuluma i raznih drugih oblasti. Interdisciplinarno izučavanje, koje se zasniva na grupisanju iskustava i rezultata učenja iz različitih oblasti kurikuluma i međukurikularnih pitanja treba da pruže relevantna, izazovna iskustva koja donose 102


zadovoljstvo u kontekstu ispunjavanja raznih potreba i zahteva dece I mladih. Uspostavljanje veza između kurikularnih oblasti stvara mogućnost napretka u razvoju veština i sposobnosti učenika, u poznavanju i razumevanju novih koncepata, u razmatranju i jačanju koncepata ili veština, iz različitih perspektiva. Ovaj pristup takođe čini da kurikulum bude koherentan i značajan sa tačke gledišta učenika. Integracija međukurikularnih pitanja u jezgru kurikuluma za srednje niže obrazovanje može se izvršiti kroz:

- Pronalaženje korelacija između predmeta/tema ili nastavnih jedinica, u cilju postizanja jedne od kompetencija OK-a, npr. ako je nastavna tema vezana za zaštitu sredine, onda nju povezujemo sa jezičkim, književnim pitanjima, ali i sa matematikom, građanskim vaspitanjem itd. Stoga postoje brojne mogućnosti za pronalaženje sličnih veza kroz koje postižemo neke od obrazovnih ciljeva iz različitih kurikularnih oblasti. - Oblike pojedinačnih projekata ili izbornih kurseva u kojima se nadovezuju i nadopunjuju jedna drugu razne teme ili oblasti, kao npr. projekti u oblasti građansko vaspitanje sa uputstvima za karijeru itd., koje pomažu u usvajanju posebnih kompetencija.

9 . Vankurikularna pitanja Vankurikularna pitanja su strukturisane nastavne aktivnosti koje se izvode van konteksta formalnih nastavnih oblasti i predmeta, a koje pomažu u postizanju kompetencija predviđenih za stepene kurikuluma i formalne nivoe obrazovanja. Za svaku od mogućih aktivnosti, nastavnici/škola moraju pripremiti orijentisan plan i program sa svrhom, a ne slučajne aktivnosti. U srednjem nižem obrazovanju nastava i učenje u različitim oblastima kurikuluma biće podržani raznim aktivnostima izvan kurikuluma organizovanim za učenike, kao na primer: • Posete muzejima, parkovima, istorijskim mestima i prirodi, institucijama, galerijama, pozorištima, itd; • Proslave bitnih datuma, događaja, tradicija, uspeha itd; • Učestvovanje u donošenju odluka u školi i drugim oblicima školske demokratije; • Učestvovanje u nastavnim grupama, u slobodnim aktivnostima i udruženjima; • Diskusije sa gostima (što znači razgovor sa opštinskim liderima, roditeljima, predstavnicima lokalnih

biznisa, političarima, ljudima iz medija); • Rad na projektima fokusiranim na specifičnim temama i pitanjima sa višedimenzionalnim karakterom

koja odgovaraju uzrastu učenika; • Izložbe (lepe umetnosti i fotografija); • Usluge za zajednicu (pružanje pomoći onima u potrebi, zaštita sredine, jačanje odnosa među

generacijama); • Igre, horovi, školski časopisi. • Dobrovoljni rad.

Preporučuje se da se svim učenicima omogući učešće u vankurikularnim pitanjima, u skladu sa njihovim talentima i interesovanjima, da budu deo jedne grupe u raznim aktivnostima: sportskim ekipama, muzičkim grupama, plesnim grupama, horu, pozorišnim trupama, grupi za pružanje podrške zajednici;

103

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS

VII Ocenjivanje-opšta uputstva

Uvod Svrha ocenjivanja Osnovni principi ocenjivanja

Unutrašnje ocenjivanje

Spoljno ocenjivanje

105


1. Uvod Osnovna svrha škole je da promoviše učenje, a ocenjivanje predstavlja sastavni deo tog procesa. Kako učenje predstavlja složen proces, tako se i ocenjivanje učenja može smatrati složenim procesom. Ocenjivanje učenicima obezbeđuje informacije o nivou usvajanja znanja, a nastavnicima obezbeđuje informacije koje im pomažu u cilju promovisanja što kvalitetnije nastave, i na kraju, ocenjivanje pruža povratne informacije obrazovnim ustanovama i svim ostalim zainteresovanim stranama. Realizacija ocenjivanja se zasniva na svrsi, načelima i vrstama ocenjivanja. Ocenjivanje predstavlja najbitniji deo reforme kojoj teži obrazovni sistem Kosova, i kroz njega se može proceniti na kojem nivou je obrazovanje danas, i koji je željeni nivo obrazovanja. Ocenjivanje se uopšte kao proces sprovodi u funkciji nastavnika, nastave i učenja, pružajući učenicima ne samo pismene kriterijume, već i različite modele za vrste ocenjivanja, kako bi na što konkretniji način razumeli postignuća kojima teže.

2. Svrhe ocenjivanja Osnovne svrhe ocenjivanja su:

• Podrška u učenju i utvrđivanju učenja;

• Redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika;

• Uspešno postizanje kompetencija određenih kurikulumom;

• Uspostavljanje i nadgledanje standarda postignuća za svaki nivo;

• Poređenje, certifikacija i orijentacija učenika za dalje obrazovanje.

3. Osnovna načela ocenjivanja Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je izradilo nacionalne standarde za ocenjivanje na nivou škole i Etički kodeks za ocenjivanje4. Ocenjivanje uvek treba da bude u skladu sa normama iz ova dva dokumenta. • Ocenjivanje uvek treba da se odnosi na ključne kompetencije i rezultate i učenja za oblasti kurikuluma,

predmetne oblasti, razred, stepen i nivo obrazovanja. • Instrumenti za ocenjivanje uvek treba da budu odgovarajući, u zavisnosti od svrhe ocenjivanja. • Oblik i vrsta ocenjivanja, a naročito način na koji se izveštava o rezultatima, uvek treba da oslikavaju

svrhu ocenjivanja. • Način formiranja ocene uvek treba da je transparentan i pravedan. • Ocenjivanje treba da se sprovode u skladu sa najvišim etičkim standardima, odgovorno i uz polaganje

računa.

4. Unutrašnje ocenjivanje Unutrašnje ocenjivanje ili ocenjivanje sa bazom u školi uglavnom ima za svrhu pružanje podrške i utvrđivanje učenja i redovno izveštavanje o pojedinačnom napretku učenika. Kod unutrašnjeg ocenjivanja obično se sprovode sledeće dve vrste ocenjivanja:

• Kontinuirano ocenjivanje; • Konačno ocenjivanje.

Kontinuirano ocenjivanje Kontinuirano ocenjivanje je ocenjivanje na nivou razreda, kojim se usmerava i podržava učenje tokom cele školske godine, dok se na kraju školske godine putem ocenjivanja izveštava o napretku učenika. Kontinuirano ocenjivanje od strane nastavnika tokom nastave usredsređuje se na: • Evidentiranje rezultata učenja/cilja učenja i kriterijuma uspeha; • Podržavanje samoocenjivanja i međusobnog ocenjivanja učenika na osnovu kriterijuma za uspeh.

4. Vidi Administrativno uputstvo ‘’Nacionalni standardi za ocenjivanje sa bazom u školi’’ i ‘’Etički kodeks za ocenjivanje’”.

106


• Pružanje povratnih informacija o učinku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh; • Evidentiranje i izveštavanje o postignutom napretku učenika na osnovu kriterijuma za uspeh.

Učenici treba da imaju brojčane ocene u redovnim vremenskim periodima tokom školske godine. Nastavnici će oceniti napredak učenika, ne samo na osnovu formalnih testova, već i na osnovu podataka o njihovim dostignućima koje su sakupili tokom nastave, kroz opažanja, ankete, nastavne zadatke, eseje, fokus grupe, dosijee, radove na projektima, itd. Oni će za objavljivanje rezultata koristiti stepene ocenjivanja koji su predstavljeni u vidu ocena. Učenici mogu da pokažu nivo postignuća njihovog učinka, koji je definisan kroz dimenzije znanja, veština, stavova i vrednosti kojima vladaju u smislu njihove količine, učestalosti, dubine, pomoći, kreativnosti i kvalitetu u savladavanju kompetencija.

Ocena 1 (slab/nedovoljan) definiše nedovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka. Učenik nije postigao minimalni nivo u savladavanju kompetencija, i nije postigao dozvoljeni donji prag za polaganje predmeta/predmetne oblasti.

Ocena 2 (dovoljan) definiše dovoljan učinak u izvršavanju zadatog zadatka. Učenik poseduje malo znanja, retko se javlja da odgovara, ili to čini sporo i površno i pri tom oponaša druge. On je postigao minimalno prihvatljivi nivo u savladavanju kompetencija i ispunjavanju dozvoljenog kriterijuma za polaganje predmeta/predmetne oblasti.

Ocena 3 (dobar) definiše dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik poseduje delimična i površna znanja, ponekad se javlja da odgovara i poseduje uobičajenu kreativnost. On je postigao srednji nivo u savladavanju kompetencija.

Ocena 4 (vrlo dobar) definiše vrlo dobar učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik obično poseduje kompletna i duboka znanja, brzo se javlja i maštovit je. On je postigao veoma visok ‘’željeni“ nivo u savladavanju kompetencija.

Ocena 5 (odličan) definiše odličan i originalan učinak u izvršavanju datog zadatka. Učenik stalno pokazuje opširna i detaljna znanja, automatski se javlja da odgovara ili da uradi zadatak, i kreativan je. On je postigao odličan nivo u savladavanju kompetencija, i istovremeno koristi dodatne materijale i izvore.

Tokom ocenjivanja u okviru predmeta/nastavne oblasti, učenik se ocenjuje ocenom, uzimajući kao bazu sve nivoe znanja, zasnovane na rezultatima učenja za nastavnu oblast/predmet u savladavanju kompetencija.

Konačno ocenjivanje Konačno ocenjivanje se vrši na kraju svake školske godine i u njemu se ogleda nivo učinka učenika tokom jedne školske godine. Na kraju školske godine učenicima se daje zaključna ocena. Ta zaključna ocena će biti u vidu slova (A, B, C, D) koje će predstavljati aritmetičku sredinu ocena koje su date prilikom kontinuiranog ocenjivanja tokom školske godine na nivou razreda. Opis zaključne ocene prema stepenu ocenjivanja je sledeći:

Ocena A (prosek od 4.5 do 5.00) Ocena B (prosek od 3.5 do 4.49) Ocena C (prosek od 2.5 do 3.49) Ocena D (prosek od 2.0 do 2.49)

107

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Primer konačnog ocenjivanja: U kontinuiranom ocenjivanju sprovedenom na nivou razreda tokom jedne školske godine za jednog učenika u jednoj od nastavnih oblasti/predmeta učenik je dobio 8 ocena sa brojčanom vrednošću (1-5) u skladu sa stepenima ocenjivanja (3, 4, 5, 3, 2, 5, 2, 5). Aritmetička sredina brojčanih ocena predstavlja zaključnu ocenu izvedenu na kraju školske godine:

3 +4 +5 +3 +2 +5 +3 +5 = 30 = 3.75 = (Ocena B) 8 8

Ocena iz jednog predmeta/predmetne oblasti će biti osnova za izveštavanje učenika i roditelja. U školskom izveštaju sačinjenom za roditelje, nastavnik, uz ocene, treba da napiše i kratke komentare o tome šta učenici mogu uraditi kako bi poboljšali svoj uspeh i šta se može uraditi u smislu pružanja dodatne podrške za poboljšanje, kao i podrške za talentovane učenike. Ovaj pristup ocenjivanju važi za sve nastavne oblasti, kao i za svakog pojedinačnog učenika. Učenici koji nisu postigli nivo D (2.00-2.49), nisu postigli obavezan minimum rezultata učenja za nastavnu oblast/predmet za odgovarajući razred. U slučaju da učenik ne postigne obavezan minimum ishoda učenja u ne više od tri nastavne oblasti/predmeta, njemu treba omogućiti dopunsku nastavu. Dopunsku nastavu organizuje škola i ona treba da traje ne manje od dve nastavne nedelje i ne manje od dva nastavna časa na dan u odgovarajućoj nastavnoj oblasti/predmetu. Dopunsku nastavu organizuje nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta. Konačno ocenjivanje učenika koji su pohađali dopunsku nastavu vrši nastavnik odgovarajuće nastavne oblasti/predmeta u školi. Ukoliko učenik i nakon pohađanja dopunske nastave ne postigne neophodni minimum rezultata učenja, on ima pravo na još jedno konačno ocenjivanje pre završetka školske godine5. Zaključno ocenjivanje Zaključno ocenjivanje na prvom nivou obrazovanja vrši se na kraju prvog stepena (na kraju 2. razreda) i na kraju drugog stepena (na kraju 5. razreda). Ova ocene se ne izvodi kao aritmetička sredina ocena zavedenih u dnevnik tokom perioda koji pokriva odgovarajući stepen kurikuluma, već se ocenjivanje učenika vrši na osnovu spiska rezultata učenja po stepenima kurikuluma određenih Osnovnim kurikulumom i postizanje svakog ishoda se ocenjuje brojčanom ocenom (1-5). Aritmetička sredina tih ocena predstavlja završnu ocenu (A, B, C, D). Primer završnog ocenjivanja: Na primer, jedna predmetna oblast na jednom stepenu ima nastavne rezultate 1-12 rezultata učenja i za svaki rezultat učenja učenik dobija jednu brojčanu ocenu, a aritmetička sredina svih tih ocena predstavlja zaključnu ocenu

3 +4 +5 +3 +4 +5 +2 +5 +4 +5 +4 +3 = 47 = 3.92 = Ocena B

12 Ovaj pristup ocenjivanja važi za sve nastavne oblasti i za svakog pojedinačnog učenika. Učenici koji ne postignu nivo D (2.00 - 2.49) nastavljaju tekući stepen/razred uz dopunske programe u odgovarajućim oblastima. Nakon sprovođenja dopunskog programa i zaključnog ocenjivanja, učenici koji ne postignu nivo D ne prelaze na naredni stepen, odnosno u naredni razred6. Završna ocena predstavlja ocenjivanje koje se vrši u školi u saradnji sa opštinskim nadležnim organima, sa kojima se planiraju mere kako bi se obezbedio neophodan nivo savladavanja ključnih kompetencija od strane svih učenika. Kako bi ocenio ishode učenja za stepen kurikuluma nastavnik treba da razloži svaki ishod na pet nivoa postignuća, kako bi mogao da tačno proceni postignuća svakog učenika u savladavanju svakog ishoda učenja. Zatim, u zavisnosti od nivo postignuća za svaki ishod učenja, nastavnik treba da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je zaostao u postizanju određenog ishoda učenja i da planira dodatne aktivnosti za učenika koji je postigao sve nivoe postignuća za određeni rezultat učenja.

5. Uređuje se Administrativnim uputstvom. 6. Uređuje se Administrativnim uputstvom.

108


U đačku knjižicu i u svedočanstvo o završenom prvom nivou obrazovanja upisuju se samo završne ocene za oblasti kurikuluma.

5. Spoljno ocenjivanje

Spoljno ocenjivanje postignuća učenika organizuje centralni stručni organ obrazovanja u cilju provere stanja i nivoa kvaliteta obrazovanja i ocenjivanja na nivou škole, zajednice ili države. Osnovne svrhe spoljne procene su sledeće: • Klasifikacija učenika i orijentacija za dalje obrazovanje • Overavanje savladavanih kompetencija u skladu sa ciljevima kurikuluma. • Nadgledanje obrazovnog sistema i izveštavanje o upoređivanju napretka u dostignućima učenika,

škola i opština na nivou zemlje, i davanje preporuka za sve interesne strane (izrađivači politika i zakonodavci koji imaju uticaja na poboljšanje obrazovanja).

Overavanje savladanih kompetencija se vrši kroz nacionalnu procenu koja se priprema pod nadzorom centralnog stručnog organa ovlašćenog od strane MONT-a. Nacionalna procena se sprovodi na kraju drugog nivoa preduniverzitetskog obrazovanja (na kraju 9. razreda) ili na kraju stepena/razreda u zavisnosti od interesa obrazovnih politika. Ove procene su standardizovane i usredsređene su uglavnom na procenu nivoa postignuća u savladavanju ključnih kompetencija. Zahtevi (pitanja) na ispitu treba da budu u funkciji ocenjivanja detaljnog i sveobuhvatnog i uravnoteženog niza kompetencija iz kurikuluma i glavnih ishoda učenja. Pravila i postupci za ova ocenjivanja uređeni su odgovarajućim zakonima i administrativnim uredbama7. Nadgledanje napretka kroz proces spoljne procene izvršava MONT, preko centralnog stručnog organa. Spoljno ocenjivanje obuhvata i međunarodna ocenjivanja kao što su PISA, TIMSS, itd., koji imaju za cilj nadgledanje obrazovnih procesa u zemljama članicama. Nacionalno ocenjivanje-po završetku niže srednje škole učenik dobija “Diplomu o završenom srednjem nižem obrazovanju, odnosno 9. razredu” Okvir kurikuluma, pored spoljnog ocenjivanja, školama i opštinskim vlastima omogućuje organizovanje spoljnih ocenjivanja na nivou opštine na kraju stepena kurikuluma, odnosno na kraju 7. razreda. Ova vrsta ocenjivanja se organizuje s ciljem da se: • oceni rad škola u pružanju podrške učenicima u savladavanju ključnih kompetencija; • poveća odgovornost nastavnika, škola i opština; • obezbedi savladavanje ključnih kompetencija od strane svih učenika;

Ova vrsta ocenjivanja će školama, roditeljima, zajednici i opštinskim vlastima obezbediti povratne informacije o kvalitetu obrazovnih usluga. Rezultati se zapisuju u dosije učenika8.

7. Uređuje se Administrativnim uputstvom 8. Uređuje se Administrativnim uputstvom

109


Primer • Kompetencija izražavanja i komunikacije – Efektivan govornik • Ishod učenja broj 1 za treći stepen (III): Čita naglas novi tekst od najmanje pola strane u kojem se radi o jednoj

temi koja odgovara njegovom uzrastu

Nivo POSTIGNUĆA učenika Vrsta podrške koje se pruža učeniku

1

2

3

4 5 Popravna podrška

Načini Podrška za talentova ne učenike

Načini

Učenik počinje da radi zadatak, a da pri tom nije prethodno pregledao tekst; on/ona ima poteškoća sa artikulisanjem slova, i čitanjem celih reči, sa povezivanjem reči u rečenicu, itd....

Učenik počinje da radi zadatak, a da pri tom nije prethodno pregledao tekst; on/ona ima poteškoća sa artikulisanjem slova, sa pravilni m čitanjem nekih reči, i sa tečnim čitanjem celih rečenica , itd.

Učenik počinje da radi zadatak, kratko pogledavši tekst prethodno: on/ona dobro artikuliše slova, reči povezuje u rečenicu; međutim, on ne čita tečno na zadovoljavajući način.

Učenik počinje da radi zadatak, kratko pogledavši tekst prethodno: on/ona veoma dobro artikuliše slova, reči povezuje u odgovarajuću rečenicu; čita bez prekida; međutim ima nekoliko problema u tečnom čitanju;

Učenik počinje da radi zadatak, kratko pogledavši tekst prethodno: on/ona veoma dobro artikuliše slova, reči u potpunosti povezuje u odgovarajuću rečenicu; ton, brzina, naglasak su na svom mestu; čita veoma tečno.

Nastavnik odlučuje o tome kako će podržati učenika, u kojoj aktivnosti ili kakvu dopunsku aktivnost da organizuje

Koje metode primeniti, uzimajući u obzir stil učenja učenika

Nastavnik odlučuje o tome kako će podržati učenika, u kojoj aktivnosti ili kakvu dopunsku aktivnost da organizuje

Koje metode primeniti, uzimajući u obzir stil učenja učenika

110


KONCEPT OBJAŠNJENJE EKVIVALENTNI POJMOVI (engleski, albanski, srpski)

Odgovornost Koncept etičkog upravljanja (uključujući etičko upravljanje škole) koji se zasniva na priznavanju i preuzimanju odgovornosti za odluke, akcije i njihove posledice i povezan je sa očekivanjima za davanje odgovornosti zainteresovanim stranama.

Veštački jezik Jedan izmišljeni jezik, zasnovan na nekoliko propisanih pravila i izrađen za jednu određenu svrhu, kao na primer za međunarodnu komunikaciju ili za programiranje kompjutera.

Npr. Esperanto, Pascal itd.

Ocenjivanje Proces prikupljanja informacija i prosuđivanja u odnosu na postignuća ili učinak učenika.

Ocenjivanje za učenje

Teži da podrži učenike u postizanju glavnih kompetencija, pokazujući im gde su u odnosu na predviđene nastavne rezultate. Zasnovano je na podizanju svesti učenika i na tome kako da oni postanu učesnici u određivanju nastavnih rezultata, kriterijuma za kvalitet i ličnih pokazatelja uspeha. Učenici uče šta treba da rade u cilu postizanja onih zacrtanih nastavnih rezultata i kako da stignu do njih.

Formativno ocenjivanje

Ocenjivanje učenja

Prikupljanje važećih, poverljivih I uporedivih dokaza kako bi se procenio napredak učenika u učenju (tj. Njihovo dostignuće u različitim oblastima kurikuluma/nastavnih predmeta i usvajanje ključnih kompetencija).

Konačno ocenjivanje

Ocenjivanje metodologije

Strategije i aktivnosti se sprovode, obično od strane nastavnika ( interna procena) ili specijalizovanih agencija (spoljašnja procena) za merenje dostignuća ili učinka učenika.

Stav Interni pozicioniranje prema ljudima, činjenicama, pojavama, radnjama, verovanjima i situacijama; unutrašnja spremnost za delovanje.

Odredbe

Noseći/glavni predmet

Jedan predmet, koji je zasnovan na sopstvenom delokrugu i strukturi, mnogo više doprinosi postizanju određenih ciljeva nastave i omogućuje razvoj određenih kompetencija učenika (npr. Obrazovanje za rad i tehnologiju; lični razvoj; sposobnosti za život; sociološke studije).

Prijateljsko okruženje za decu

Nastavni ambijenti koji su prijateljski, zasnovani na pravima, sveobuhvatnosti, okruženju koje je zdravo i bezbedno za svu decu. Okruženje koje takođe obuhvata i jake veze između porodica/zajednice i škole.

Vidi koncept UNICEF-a za škole i prijateljske nastavne sisteme za decu koje su zasnovane na pravima.

Rečnik pojmova za nastavnike 9

9. Pojmovi koji nisu značajni za nastavnike mogu se izostaviti .

111


Ocenjivanje sa bazom u razredu/ocenjivanje od strane nastavnika

Ocenjivanje koje nastavnici vrše redovno u učionici, kao deo njihove nastave i njihovih nastavnih strategija. Ono pruža trenutne i stalne informacije o dostignućima učenika i njihovim poteškoćama u učenju.

Kod Kod je pravilo za pretvaranje jednog dela informacije (na primer, jedno slovo, jedna reč, fraza ili gest) u obliku ili drugo predstavljane (jednog znaka u jedan drugi znak), nije neophodno da je iste vrste. U komunikaciji i izradi informacije, kodiranje je proces putem kojeg se informacija iz jednog izvora pretvara u simbole za komunikaciju. Dekodiranje je obrnut proces, pretvaranje ovih informacija u obliku koda ponovo za razumljivu informaciju od primaoca.

Ovim se obuhvata: - Lingvistički kodi (kada se informacija izražava kroz različita lingvistička sredstva-zvukovi, reči, slova, rečenica itd - Umetnički Kodi (boja, oblik slike/dizajn/arhitektura/; glas-ton za muziku; pokreti, plesni pokreti; jezik-pokreti-mimika za dramu itd.

Komunikacija Komunikacija je aktivnost prenošenja potpuno razumljive informacije. Komunikacija zahteva jednog pošiljaoca, poruku i primaoca, iako primalac ne mora da bude prisutan ili da bude upoznat sa namerama pošiljaoca da komunicira sa njim u periodu komunikacije; ovakva komunikacija može da se desi i na velikim rastojanjima, kako u vremenu, tako i u prostoru.

Komunikacija zahteva da ugovorene strane zajednički podele jednu zajedničku oblast komunikacije, tj. Jedan kontekst. Proces komunikacije je potpun u slučaju kada je primalac razumeo poruku pošiljaoca.

Zajednice od praktičnog interesa

Zajednice praktičnog interes, prema antropologu Jean Lave i Etienne Wenger, su grupa ljudi koji imaju zajedničke interese, zanate i/ili profesije. Grupa može da se razvije prirodno zbog zajedničkog interesa članova u određenoj oblasti ili domenu, ili se može tačnije stvoriti sa ciljem za sticanje znanja koje se tiču njihove oblasti.

Zajednica od praktičnog interesa se dešava putem procesa razmene informacije i iskustava sa grupom, gde članovi uče jedni od drugih i imaju mogućnost ličnog i profesionalnog razvoja (Lave & Wenger 1991). Zajednice praktičnog interesa mogu postojati virtualno, kroz grupa za diskutovanje i drugih informativnih grupa, ili u realnom životu, u kuhinji tokom posla, na terenu, na podu fabrike ili negde u okruženju. Kompetencija Opsežne sposobnosti za sprovođenje znanja, veština,

stavova, navika, vrednosti i emocija na nezavistan, praktičan i značajan način.

Kompetencija/Veštine (ponekad se kompetencije izjednačavaju sa ‘’veštinama’’, posebno u izrazima kao što su “veštine za život”). Međutim, na osnovu jedne odgovarajuće definicije za kompetenciju, veštine se smatraju njenim sastavnim delom, zajedno sa znanjima, vrednostima i stavovima (kompetencije takođe uključuju navike, modele mišljenja, ponašanje)

112

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Obavezno obrazovanje

Trajanje školovanja koje se smatra obaveznim na osnovu zakona i (obično) je besplatno za učenike i njihove porodice. Sastav ‘Obaveznog obrazovanja’ na Kosovu obuhvata osnovno obrazovanje, niže srednje i visoko srednje (MSKO 1, 2 i 3).

Period kontaktiranja

Vreme koje određuje sistematsku interakciju između nastavnika i učenika u okviru jednog predmeta, nastavne jedinice/nastave.

Konstruktivni pristupi

Filozofija i praksa koja se inspiriše iz različitih konstruktivističkih teorija učenja i razvoja koja naglašava da se učenje gradi kroz kulturu, kroz individualno i društveno iskustvo, kao i interakciju i kontekstima. Prema konstruktivnim teorijama, učenje bi trebalo da bude smisleno (da ima smisla) za učenika kako bi bio efikasan.

Jezgro kurikuluma

Zajednički zahtevi za sve učenike u aspektu glavnih kompetencija, zajedničkih predmeta i opšte orijentacije.

Zajednički zahtevi za sve učenike u aspektu glavnih kompetencija, zajedničkih predmeta i opšte orijentacije.

Važan sadržaj kurikuluma koji se ne odnosi isključivo na samo jedan nastavni predmet ili oblast kurikuluma, već onaj koji se uči u nekoliko predmeta. Uobičajeni primeri su vaspitanje za mir, prava čoveka i građansko vaspitanje, rodna pitanja, veštine u komunikaciji i međukulturološko vaspitanje.

Povezane teme

Kurikulum Celovitost nastavnih oblasti, predmeta i među kurikularnih pitanja koja se nalaze u obrazovnom sistemu. Koncept se obično koristi kako bi podrazumevao ‘’formalni ‘’ kurikulum ili ‘’predviđeni’’ (propisani), ali može da obuhvati i ‘’predviđeni’’ kurikulum ili ‘’skriveni’’. Takođe uočavaju se razlike između ‘’predviđenog’’ kurikuluma (službenog), ‘’sprovedenog’’, ‘’interaktivnog’’ (koji dolazi kao rezultat interakcije u razredu) i ‘’efektivnog kurikuluma’’ (ono što i stvarno uče učenici).

Kurikulumi

113

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Okvir kurikuluma

Broj politika, propisa, smernica ili uputstava koja su od suštinskog značaja za razvoj i implementaciju kurikuluma koji usmerava razvoj nastavnih programa i drugih dokumenata kurikuluma. Uzimajući statut kurikuluma stubom obrazovnog sistema, okviri kurikuluma se obično vide kao "ustav" pred univerzitetskog obrazovnog sistema. Okviri kurikuluma se mogu izraditi za ceo sistem, za odvojene faze (kao što su osnovno obrazovanje) i / ili za određene oblasti i pitanja kurikuluma ( kao što je okvir za integraciju pitanja vezanih za kurikulum).

Integrisanje Kurikuluma

Proces kombinovanja/izražavanja sadržaja nastave i predmeta u cilju promovisanja holističkog i sveobuhvatnog obrazovanja. Ovo vodi ka smanjivanju broja diskretnih predmeta i obično se sprovodi u osnovnom i nižem srednjem obrazovanju.

Politike Kurikuluma

Formalne odluke, od strane vlade ili obrazovnih vlasti koje imaju direktan ili važan uticaj u razvoju kurikuluma. Ove odluke su obično dokumentovane u zvaničnim vladinim dokumentima.

Struktura Kurikuluma

Način na koji je organizovan kurikulum u bilo kojem sistemu, uključujući predmete i oblasti kurikuluma, i kada njih treba učiti i ‘’model’’ za njihovo učenje. Kurikulum može da se sastoji od, na primer, glavnog izbornog kurikuluma, koji se uče sa nekoliko izmena između različitih razreda.

Sistem Kurikuluma

Celovitost odredaba kurikuluma i dokumenata kroz koje se daju instrukcije nastavnicima i drugim stranama u vezi sa njim, koje određuju zašto, šta, kako i koliko dobro učenici moraju da uče. Sistem kurikuluma se obično sastoji od obrazovnih zakona, okvira kurikuluma, predmetnih kurikuluma, standarda ocenjivanja, udžbenika i drugih nastavnih materijala.

Dijagnostičko ocenjivanje

Ocenjivanje koje se obično realizuje na početku procesa učenja i fokusirano je na identifikovanje prednosti i slabosti učenika i koje treba uzeti u obzir prilikom pružanja podrške učenicima za prevazilaženje različitih problema u učenju.

114

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Diferencirana nastava

Diferencirana nastava podrazumeva stvaranje višestrukih programa, tako da učenici sa različitim sposobnostima, interesovanjima ili potrebama učenja doživljavaju na jednak način puteve neophodne za usvajanje, korišćenje, razvijanje i predstavljanje svakodnevnog nastavnog procesa. Omogućava učenicima da preuzmu što više odgovornosti i vlasništva nad sopstvenim učenjem i pruža mogućnosti za nastavu sa drugom i zajedničko praćenje nastave.

Efektivni Kurikulum

Ono što učenici zaista uče u pogledu znanja, stavova i veština.

Ostvareni kurikulum

Elektronsko učenje

Učenje koje je zasnovano na korišćenju novih tehnika u informisanju i komunikaciji u cilju unapređivanja pristupu informacijama, takođe i njihovo efikasno i odgovorno korišćenje u (uobičajenom) kontekstu aktivnosti na distanci i u mreži.

Izborni kurikulum

Nastavna oblast/predmeti koje učenik može da izabere u skladu sa svojim interesima, talentima i potrebama.

Preduzetničko vaspitanje

U užem smislu: priprema učenika i mladih za preuzimanje preduzetničkih uloga u ekonomiji, tj. stvaranje sopstvenih biznisa/preduzeća. U širem smislu: deca i mladi dobijaju veštine za preduzetništvo, kao što su inicijativa, rukovođenje, menadžerske i organizacione veštine.

Proširena nastava i vreme za učenje

Dodeljivanje dužeg vremenskog perioda za nastavu i praćenje nastave radi sticanja određenih znanja, veština i stavova u cilju podsticanja dubokog i održivog učenja.

Izražavanje Izražavanje može da se odnosi na simboličko izražavanje: izražavanje (jezik), izražavanje mišljenja komunikacijom preko jezika; izražavanje (matematika), razrađena kombinacija simbola koji su dobro formirani u skladu sa važećim pravilima ; izražavanje (programiranje), instrukcija za izvršavanje nečega što će vratiti vrednost , izražavanje (kroz umetnost) (muziku) koje obeležava muzičku dinamiku.

Telesno izražavanje: Emocionalna izražavanja, verbalna i neverbalna ponašanja koje iskazuju osećanje; izrazi lica, pokreti lica koji prenose emocije; genetsko izražavanje, obrada u kojoj se informacija iz gena koristi u biohemiji; umetničko izražavanje (ples, drama, mimika itd).

115

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Spoljno ocenjivanje

Ocenjivanje koje sprovode vanškolske agencije na osnovu postupaka i instrumenata koje nudi vanškolska agencija (tj. spoljni ispiti; ispiti koje pružaju specijalizovane agencije za ocenjivanje). Treba da se zasniva na standardima (nacionalnim) ocenjivanja kako bi se subjektivnost u ocenjivanju se svela na minimum.

Ekstrakuriku- larne aktivnosti

Strukturisane nastavne aktivnosti koje se javljaju izvan konteksta formalnih nastavnih predmeta i oblasti. U nekim sistemima, one mogu obuhvatiti radno iskustvo ili organizovani sport.

Formalni kurikulum

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se pružaju učenicima u kontekstu formalnog obrazovanja. Formalni Kurikulum služi kao osnova za dobijanje certifikata i izdavanje društveno prihvatljivih diploma.

Predviđeni/službeni/obavezni kurikulum

Formalno obrazovanje

Obrazovni sistem, strukturiran na hijerarhijski način i sa hronološkim redosledom razreda, koji započinje sa osnovnom školom, sve do univerziteta, uključuje, pored opštih akademskih studija, razne specijalizovane programe i institucije za tehničku i stručnu obuku sa punim radnim vremenom. Rezultati i kvalifikacije stečene u formalnom obrazovanju priznaju se od strane društva kroz izdavanje certifikata i diploma.

Formativno Ocenjivanje koje se načelno izvršava u razredu i sprovodi ga nastavnik u cilju pružanja podrške učenicima da napreduju u učenju tokom jednog određenog vremenskog perioda. Učenje vidi kao proces, a ne samo kao rezultat (videti ocenjivanje za učenje na koje se odnosi).

ocenjivanje

Opšte obrazovanje (škole)

Postizanje i razvoj učenika, usvajanjem uopštenog širokog spektra znanja, veština i stavova koji se odnose na akademske predmete/ nastavu, kao i na rad i život učenika.

116

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Skriveni kurikulum

Uverenja, stavovi i veštine koje učenici imaju ili razvijaju kroz svoja lična iskustva. Skriveni Kurikulum može ili ne može biti u skladu sa zvaničnim/obaveznim kurikulumom.

Videti

”Integrisana nastava”

Holističko i svestrano učenje

Učenje koje integriše akademske aspekte razvoja učenika, vršeći napore za tretiranje pojava kao celine, naglašavajući povezanost prirodnih, društvenih i ličnih dimenzija i procesa.

Holistički razvoj

Harmonizovani napredak/razvoj svih dimenzija, tj. intelektualnih, emocionalnih i motornih aspekata.

Pristup za razvoj ’’potpune ličnosti’’

Okruženje za holističko učenje

Organizovanje za određivanje učenja koje poziva učenike na istovremeno korišćenje sopstvenih intelektualnih, emocionalnih i motornih veština.

Sveobuhvatno obrazovanje

Sveobuhvatno obrazovanje nastoji da uzme u obzir potrebe za učenjem svih učenika sa posebnim naglaskom na one kojima preti marginalizovanje i isključivost. Ono podrazumeva da su svi učenici-sa ili bez invaliditeta u stanju da uče zajedno kroz pristup zajedničkim predškolskim, školskim ambijentima i nastavnim ambijentima u zajednici sa odgovarajućom mrežom pomoćnih usluga.

Neformalno obrazovanje

Sticanje i razvijanje znanja, veština i stavova izvan formalnih školskih sredina ili neformalnih, tokom svakodnevnih iskustava i u nedostatku predviđenog sistematskog nastavnog procesa.

Informativna i tehnologija i komunikacija (IKT)

Novi instrumenti i procesi, koji bi omogućili pristup informacijama i njihovoj obradi, kao i njihovoj komunikaciji, oslanjajući se na elektronska sredstva kao što su kompjuteri, TV, internet, ili druga digitalna oprema.

Integrisana nastava i učenje

Učenje koje odražava i ističe veze i povezanosti u pojedinačnom i društvenom životu (aktivnosti ljudi), u prirodi i znanju.

Holističko i svestrano učenje

Interaktivni razredi

Sredina za učenje na nivou razreda, zasnovana na neprekidnoj razmeni između nastavnika i učenika u pogledu aktivnosti zasnovanih na istraživanjima, rešavanju problema i konkretnog rada.

117

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Interaktivna nastava i učenje

Filozofija i praksa za uključivanje učenika u procesu određivanja i nadogradnje njihovog nastavnog iskustva, imajući u vidu njihova interesovanja, prethodnog znanja i konteksta.

Glavna kompetencija

Kompetencija koju obrazovni i sistem obuke smatra kao važnom u učenju svakog učenika i važnih saradnika u životu svakoga člana društva. Glavne kompetencije koje su najbliže ’’Osnovnom obrazovanju’’ mogu biti poznate i kao ’’osnovne kompetencije’’.

Generičke, transverzalne i sveobuhvatne kompetencije

118


Glavni stepen kurikuluma

• Određene faze kroz koje se realizuje kurikulum putem različitih nivoa i razreda obrazovanja. Periodi koji pokrivaju zajedničke karakteristike u pogledu razvoja deteta, zahteva kurikuluma i pristupa nastavi i praćenju nastave za razvoj učenika i njihovog napretku u učenju. U okviru kurikuluma Kosova, ključne faze su određene na nivoima obrazovanja kako bi se obezbedila; • Veća transparentnost i preciznost u izražavanju obrazovnih ciljeva i zadataka; • mogućnosti za konkretna uputstva za organizovanje rada škole sa akcentom na specifične metode, rezultate učenja i sredstava za ocenjivanje; • mogućnosti za pružanje novih izazova u odnosu na razvoj učenika i specifičnih ciljeva svakog ključnog stepena kurikuluma.

Znanje Koncepti i činjenične informacije (podaci), kao i odnosi između njih (npr., struktura i obrasci) u vezi sa prirodnom i veštačkom sredinom, ljudima i društvom, kulturom i privredom i našim pogledima na svet, na ljude i društvo. Deklarativno znanja ističe znanje koje se odnosi na "šta", dok proceduralno znanje ističe znanje u odnosu na ’’kako’’.

Privreda i društvo znanja

Društvo i privreda u kojoj znanje postaje glavni izvor razvoja i napretka (posebno putem interneta, elektronskog učenja i posredničkih procesa elektronske opreme).

119

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Oblast kurikuluma

Široka nastavna kategorija koja grupiše predmete koje imaju zajedničke ciljeve i zadatke za sticanje znanja, veština, vrednosti i stavova. Unija predmeta u jednoj određenoj nastavnoj oblasti uzima u obzir njihov specifičan doprinos razvoju učenika, u skladu sa opštim i specifičnim ciljevima obrazovnog procesa u školama. Takođe uzima u obzir mogućnost interdisciplinarnog i multidisciplinarnog pristupa i ostvarivanje međukurikularnih ciljeva.

Oblast kurikuluma

Jezik Jezik može da se odnosi ili na specifične sposobnosti čoveka za usvajanje i upotrebu složenih sistema komunikacije, ili na specifično izražavanje jednog takvog složenog sistema komunikacije. Naučno izučavanje svakog aspekta jezika, naziva se lingvistika

Oko 3000-6000 jezika koje ljudi danas govore predstavljaju najznačajniji primer, ali se prirodni jezici mogu zasnivati i na vizuelnom stimulansu, a ne samo na onom audio, na primer jezik znakova i pisani jezik. Kodovi i druge vrste veštačkih sistema, izrađenih na takav način da se koriste za programiranje kompjutera, takođe se mogu nazivati jezicima.

Perspektiva sa učenikom u centru pažnje

Filozofija i praksa organizovanja nastave, učenja i ocenjivanja iz perspektive potreba, interesovanja i sposobnosti učenika.

Učenje Proces sticanja, apsorpcije i razvoja novih znanja, veština, vrednosti i stavova je integrisan u prethodno postojećim strukturama, a takođe je baza za sticanje novih.

Nastavni sadržaj Teme, uverenja, stavovi, koncepti i činjenice , često grupisane u okviru predmeta ili oblasti kurikuluma pod znanjem , veštinama, vrednostima i stavovima koji se očekuje da će predstavljati osnovu nastave i učenja.

Sadržaj

Nastavno iskustvo

Situacije i procesi kroz koje učenici stiču/razvijaju znanje, veštine, vrednosti i stavove.

Nastavne mogućnosti

Situacije i procesi koji imaju potencijal za podsticanje učenja kod učenika.

120

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Rezultati učenja Izjave koje opisuju šta učenici treba da znaju,

veruju, procenjuju i šta su u stanju da urade. Rezultati su izraženi u okviru kurikuluma u nizu domena, i uključuju znanja, razumevanja, veština i sposobnosti, vrednosti i stavova.

Rezultati Nastavni Rezultati Kompetencije učenika Rezultati učenika- Postignuća učenika

Izvor učenja Preporuka i podrška za učenje učenika, uključujući i udžbenike, nastavne softvere, pribor za eksperimente, atlase, rečnike, vežbanke, itd.

Doživotno učenje

Obezbeđivanje neophodnih kompetencija za u učenike kako bi bili uspešni tokom čitavog života.

Životne veštine Veštine koje pružaju učenicima kapacitete za preuzimanje zadataka ili procesa povezanih sa njihovim svakodnevnim životom.

Niže srednje obrazovanje

Prvi ciklus srednjeg obrazovanja (četvorogodišnji na Kosovu) (MSKO 2).

Učenje sa značenjem

Za razliku od učenja napamet, vodi ka razvoju konceptualnih mreža (tj. konceptualnih mapi) koje se mogu primeniti u različitim situacijama i koje omogućavaju kreativnost i rešavanje problema. U vezi sa konstruktivističkim pogledom, takođe se odnosi na učenje koje ima smisla za studente (tj, u vezi je sa njihovim ličnim iskustvima i orijentisano je na praktičan i konkretan rad).

Višeslojni koncept identiteta

Razumevanje identiteta kao složenog rezultata I prethodno utvrđenih faktora i faktora razvoja usled izloženosti i učestvovanja pojedinaca i grupa različitih kultura u kontekstu aktuelnih fenomena globalizacije

121

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Višestruke inteligencije

Uticajna savremena teorija koja ima veze sa inteligencijom i ličnosti (H. Gardner), koja ističe da se specifične inteligencije mogu detektovati u mozgu, umesto jedne opšte ili generičke inteligencije, obično definisane kao sposobnost za efikasno rešavanje problema. Ona je imala važne posledice u razvoju i implementaciji kurikuluma, posebno kroz koncept pristupa detetu ili učenik u centru i modela razvoja i "potpune ličnosti" u procesu učenja i razvoja. Do danas je identifikovano osam višestrukih inteligencija: lingvistička, matematičko-logičko, prostorna, telesno kinestetička, muzička, međupersonalna, intrapersonalna, prirodna. Među tih osam inteligencija, kao dodatak se spominje egzistencijalna/duhovna/moralna inteligencija.

Prirodni jezik U filozofiji jezika, prirodni jezik (ili običan jezik) je svaki jezik koji nastaje nenamerno kao posledica urođenih sposobnosti za jezik koji je u posedu ljudskog intelekta. Prirodni jezik se koristi za komunikaciju i razgovor, obeležen je znacima ili pismom. Prirodni jezik se razlikuje od izgrađenih jezika, kao što su programski jezici računara ili "jezika" u proučavanju formalne logike, posebno matematičke logike.

Neformalno obrazovanje

Svaka organizovana I stabilna aktivnost koja se ne podudara sa definicijom formalnog obrazovanja. Dakle, neformalno obrazovanje može biti održano i unutar i van institucija obrazovanja i služi osobama svih životnih dobi. Može da obuhvati obrazovne programe koji tretiraju pismenost odraslih, osnovno obrazovanje za decu koja su napustila školu, životne veštine, veštine za rad i opštu kulturu. Programi neformalnog obrazovanja ne prate obavezno ’’stepenovani’’ sistem i mogu biti drugačiji u trajanju i može ili ne može biti odobren certifikat za postignuti uspeh u učenju.

Izborni kurikulum Izborni deo kurikuluma koji predstavlja predmete i aktivnosti kurikuluma uspostavljene na nivou škole.

122

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Međusobno ocenjivanje učenika

Ocenjivanje rada učenika od strane ostalih učenika (može da je formativno ili konačno)

Međusobno obrazovanje učenika

Procesi učenja zasnovani na razmeni informacija, znanja i iskustava između drugova u kojima deluju kao glavne osobe za olakšavanje učenja i/ili mentori.

Međusobna nastava učenika

Praksa u kojoj učenici preuzimaju ulogu nastavnika u školskom okruženju sa ciljem deljenja svojih znanja i veštine sa ostalim učenicima.

Predvidljivo ocenjivanje

Ocenjivanje ima za cilj da predvidi neuspehe i potencijalne uspehe u razvoju učenika, kako bi se sugerisali efikasni programi za njihov napredak, kao i dodatne potrebne aktivnosti u slučaju nedostataka (očekivanih) u učenju

Osnovno obrazovanje

Na Kosovu, period ili prvi ciklus obrazovanja u trajanju od pet godina, uključujući i predškolski razred (MSKO 1).

Popravne Aktivnosti

Nastavne mogućnosti i iskustva koja se pružaju u cilju obezbeđivanja pomoći učenicima u efikasnom prevazilaženju poteškoća u učenju.

Autonomija škole Autonomija data školama u smislu upravljanja finansijskim sredstvima (sa javnim i privatnim finansiranjem), upravljanje ljudskim resursima (direktori škola, nastavno i ne nastavno osoblje) i donošenje odluka u školama, kao i realizovanog sistema ocenjivanja (odgovornost) škola u odnosu na ovu autonomiju.

Kurikulum sa bazom u školi (ili sa bazom u instituciji)

Deo kurikuluma koji se uspostavlja na nivou škole (ili institucije)

123


Srednje obrazovanje

Faza ili drugi ciklus školovanja, podeljena u dve faze-niže i više (MSKO 2 i 3).

Selektivno ocenjivanje

Samoocenjivanje od strane učenika svojih postignutih rezultata i problema u učenju. Kao i slučaju međusobnog ocenjivanja učenika ’’drug ocenjuje druga’’, i ono se zasniva na intelektualnoj veštini visokog nivoa koju koriste učenici za ocenjivanje sopstvenog znanja iz aspekta procesa i rezultata.

Samoocenjivanje Samoocenjivanje od strane učenika svojih postignutih rezultata i problema u učenju. Kao i slučaju međusobnog ocenjivanja učenika’’drug ocenjuje druga’’, i ono se zasniva na intelektualnoj veštini visokog nivoa koju koriste učenici za ocenjivanje sopstvenog znanja iz aspekta procesa i rezultata.

Učenje zasnovano na usluzi

Učenje koje se odvija kao rezultat angažovanja učenika u pružanju neke organizovane usluge, obično u lokalnoj zajednici ili šire.

Učenje zasnovano na pružanju usluga u zajednici.

Znak Znak je nešto što podrazumeva vezu između samoga sebe i svog objekta. Prirodni znak nosi u sebi odnos između uzroka i samoga objekta-na primer, munja, grom su znaci oluje. Jedan konvencionalni znak je izrađen u dogovoru, kao što tačka označava kraj rečenice.

Ovo je kontrast sa simbolom koji stoji za nešto drugo, kao što zastava može da bude simbol jednog naroda. Način kojim znak podrazumeva nešto, zove se seimiosis, koja se obrađuje u semiotici i jezičnoj filozofiji. Znak ima jedan (a) oblik i jedno (b) značenje.

124


Simboli Simbol je realnost koja predstavlja ideju, fizički subjekat ili proces, ali se razlikuje od njega. Svrha simbola je da iskaže značenje određenog sintetičkog oblika - drugačijeg od saopštene realnosti. Na primer, crveni oktogon, može da simbolizuju značenje "STOP". Na karti, slika jednog šatora simbolizuje kamping naselje. Cifre su simboli za brojeve. Lična imena su simboli individualne prezentacije.

Npr. Matematički simboli, ikone kompjutera, nacionalni simboli (zastava, himna itd), verski simboli(krst,polumesec, itd.), imena itd.

Veštine Veština za sprovođenje znanja za izvršavanje posebnih zadataka na osnovu održivog standarda (operacionalno/proceduralna dimenzija znanja).

Spiralni kurikulum

Model razvoja kurikuluma koji uključuje periodično ponavljanje znanja, veština i stavova u vezi sa oblastima kurikuluma/predmeta u kontekstu novih opširnijih i složenijih iskustava u učenju. Služi konsolidovanju prethodnog učenja i dubljeg razrađivanja različitog nastavnog sadržaja.

Spiralni rast kurikuluma/učenja

Standard 1. Odluka, zahtev ili pravilo za koje se očekuje sprovođenje ili primenjivanje (na primer, ’’standardi kvaliteta-kurikuluma’’), Standardi kurikuluma (kvaliteta) se odnose na nastavni sadržaj (standardi sadržaja), procesima (standardi procesa), rezultate (standarde rezultata), i sredine (standardi sredine). 2. Nivo postignuća ili uspeha koji se očekuju da se ostvare od učenika, ukoliko treba da im se da određeni rezultat.

Predmet Posebna nastavna disciplina (takve kao matematika ili istorija)

Konačno ocenjivanje

Ocenjivanje koje obuhvata napredak i postignute nastavne rezultate učenika u određenom vremenskom periodu.

Održivo učenje Učenje povezano sa, i u službi održivog razvoja društva, ekonomije i sredine.

Napredovanje održivog učenja

Učenje zasnovano na efektivnoj integraciji prethodnih učenja u nove sisteme znanja, veština i stavova.

125

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Nastavni program

Dokument koji opisuje ciljeve učenja, rezultate i nastavne sadržaje koji se odnose na određenu temu. Savremeni nastavni programi pružaju uputstva dostupni za njihovu primenu, uključujući odgovarajuće metodologije za nastavu i ocenjivanje.

Nastavni program u/za jedan određeni predmet

Nastava Aktivnost koja se realizuje sa ciljem promovisanja učenja učenika koristeći širok spektar metoda koje odgovaraju stilovima učenja učenika.

Fond časova Vreme za nastavu i učenje o određenom predmetu ili oblasti učenja tokom jedne školske godine, odnosno nedelju dana. Okvir kurikuluma predviđa raspodelu vremena za rad na projektima i interaktivnoj nastavi i učenju.

Vrednosti Ono što ljudi smatraju glavnim principima i ključna merila za njihove izbore i ponašanja.

Obrazovanje i stručna obuka

Obrazovanje i obuka koja omogućavaju studentima sticanja veština za rad i stručno osposobljavanje za određena zanimanja, pored postizanja ključne kompetencije definisane Okvirom kurikuluma.

126


Bibliografija

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2011), Okvir kurikuluma pred univerzitetskog obrazovanja Republike Kosova, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2011), Zakon o pred univerzitetskom obrazovanju Republike Kosova, Priština. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2007),Strategija pred univerzitetskog obrazovanja Republike Kosova 2007-2017, Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2010). Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016 Priština.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, izdanje za predškolske vaspitače u predškolskim institucijama, uzrast 0-3 godine i 3-5 godina. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, izdanje za predškolske vaspitače u predškolskim institucijama i školama; uzrast 5-6 godina; predškolsko odeljenje, prvi stepen kurikuluma.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu. Uputstvo za nastavnike osnovnih škola, uzrast 6-10 godina, I-V razreda, 1 i 2 stepen kurikuluma, 1 nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu, izdanje za nastavnike, niže srednje škole, uzrast 11-14 godina, VI-X razreda, 3 i 4 stepen kurikuluma, 2 nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredu, izdanje za nastavnike, visoke srednje škole-gimnazije/profesionalne škole, uzrast 15-17 godina, X-XII razreda, 5 i 6 stepen kurikuluma, 3 nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore prdeškolskih institucija, predškolska uzrast 0-5 godina.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore škola, predškolsko obrazovanje, uzrast 5-6 godina, 1 stepen kurikuluma, osnovno obrazovanje, uzrast 6-10 godina, I-V razreda, 1 i 2 stepen kurikuluma, na osnovu 1 nivoa MSKO, niže srednje obrazovanje, uzrast 11-14, VI-IX razred, 3 i 4 stepen kurikuluma, 2 nivo na osnovu MSKO.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012),Uputstvo za poboljšanje praksi u razredima, Uputstvo za direktore škola, visokih srednjih škola-gimnazija /profesionalnih škola, uzrast 15-17 godina, X-XII razred, 5 i 6 stepen kurikuluma, 3 nivo na osnovu MSKO. Ministarstvo za obrazovanje, nauku u i tehnologiju (2012), Uputstvo za poboljšanje praksi.

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012), Uputstvo za izborni kurikulum, Priština. Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2012), Uputstvo za mentorisanje nastavnika od strane direktora, Priština.

127

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2003), Nastavni plan i program 1 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2004), Nastavni plan i program 2

Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 3 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 4 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 5 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2003), Nastavni plan i program 6 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2004), Nastavni plan i program 7 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 8 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2002), Nastavni plan i program 9 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program 9 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2003), Nastavni plan i program10 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2004), Nastavni plan i program11 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program12 Ministarstvo za obrazovanje, nauku i tehnologiju (2005), Nastavni plan i program13

Sternberg,R.&Subotnik,R.,eds.(2006). Optimizing Student Success with the Other Three Rs: Reasoning, Resilience, and Responsibility. Greenwich, CT: Information Age Publishing.

Wagner,T.,Kegan,R.,Lahey,L.,Lemons,R.,Garnier,J.,Helsing,D.,Howell,A.,Rasmussen,H.(2006).Change Leadership:A Practical Guide to Transforming Our Schools. San Francisco: Jossey Bass

Perkins,D.“Integrating Thinking and Learning Skills across the Curriculum.”InJacobs, H.(1989).Interdisci- plinary Curriculum: Design and Implementation

Alexandria, VA:AssociationforSupervisionandCurriculumDevelopment.Tucker,M.S.&Codding,J.B. (2002/1998)

CouncilofEuropeofficialdocument,DanielCoste(ed.),MarisaCavalli,AlexandruCrişan,Piet-Heinvande Ven,AEuropeanReferenceDocumentforLanguagesofEducation?CouncilofEurope,LanguagePolicyDivi- sion,Strasbourg, 2007, 88pp

Departament obrazovanja i nauke (2001), Okvir novog kurikuluma Kosova

Finnish National Board of Education (2004), National Core Curriculum for Basic Education The National

Curriculum Handbook for Primary Teachers in England (www.nc.uk.net)

The National Curriculum Handbook for Secondary Teachers in England (www.nc.uk.net)

Ministarstvo obrazovanja i nauke Tirana (2008), Okvir kurikuluma gimnazije

128

http://www.nc.uk.net/

http://www.nc.uk.net/


U izradi jezgra kurikuluma učestvovali su:

Komisija za finalizaciju jezgra kurikuluma 1. Nehat Mustafa, zamenik ministra MONT 2. Drita Kadriu, politički savetnik u kabinetu Premijera. 3. Ragip Gjoshi, politički savetnik u kabinetu ministra 4. Xhavit Dakaj, Generalni sekretar u MONT 5. Alush Istogu, Direktor Departman administracije preduniverzitetskog obrazovanja 6. Agim Berdyna, Direktor Departman za razvoj preduniverzitetskog obrazovanja 7. Zeqir Veselaj, prodekan na Pedagoškom Fakultetu 8. Ramush Lekaj, rukovodilac Divizije za obezbeđivanje kvaliteta preduniverzitetskog obrazovanja 9. Enesa Kadiq, rukovodilac Divizije za manjine 10. Ryve Prekorogja, Divizija stručnog obrazovanja 11. Mustafë Kadriu, Rukovodilac divizije za ocenjivanje i standarde

Rukovodeći tim za koordnaciju i izradu jezgra kurikuluma 1. Ramush Lekaj, rukovodilac i koordinator razvoja kurikuluma

2. Shqipe Gashi, koordinator za prvi nivo MSKO I 3. Laberie Luzha, sukoordinator za prvi nivo MSKO I 4. Ismet Potera, koordinator za drugi nivo MSKO II 5.Selim Mehmeti, koordinator za treći nivo MSKO III 6.Ryve Prekorogja, sukoordinator za treći nivo MSKO III 7.Valbona Kadriu, sukoordinator za treći nivo MSKO III

Timovi za koordinaciju i izradu jezgra kurikuluma na osnovu oblasti kurikuluma

Jezici i komunikacija 1. Feime Llapashtica–MONT, Koordinator i dizajner oblasti

2. Nezafete Kutllovci–MONT, Sukoordinator i dizajner

3. ShejnazeElezi-MONT, Službenik za plan programe 4. Afërdita Hajdari – Učiteljica razred I-V, Osnovna Škola“Elena Gjika”, Priština 5. Dragosllava Macula–MONT, Priština 6. Hyrishahe Korça- X-XII Albanski Jezik, Srednja Škola” Sami Frashëri”, Priština 7. Igbal Bivernik- VI-IX Turski Jezik NSŠ “Sami Frashëri’’,Priština 8.Kujtim Rrahmani – Albanološki Institut u Prištini 9.Merita Zeqiri –Učiteljica razred I-V, Osnovna Škola“Vëllezërit Frashëri”, Lipjan 10.Sadik Idriz – Bosanski Jezik i Književnost,Prištinski Univerzitet,Priština 11.Sevdije Maliqi –Niža Osnovna Srednja Škola“Meto Bajraktari” Priština 12.Shkëndije Mejzini - I-V predškolsko, Osnovna Škola“Fatmir Berisha”, Priština 13. Shykrane Gërmizaj–Prištinski Univerzitet ,Priština 14.Valona Gashi–Osnovna Škola“Hasan Prishtina’’,Priština

129


Umetnost 1. Besa Luzha, Fakultet Muzičke umetnosti, UP–koordinator i dizajner oblasti

2. Haki Xhakli, Pedagoški fakultet, UP –sukoordinator i dizajner

3. Adhurim Rasimi, Profesor muzičke umetnosti– Prištinski Univerziteti

4. Gazmend Osmani, Nastavnik, Likovno vaspitanje-Gimanazija, Priština

5. Muhamet Ahmeti, Fakultet Likovne umetnosti UP, Priština 6. Nexhmi Bardhi, Nastavnik, Likovno vaspitanje, Priština 7. Violeta Krasniqi, Direktorka muzičke škole, Priština

Matematika 1. Mustafë Kadriu – MONT, koordinator i dizajner, MONT 2. Nezir Hajdini - MONT, sukoordinator i dizajner, MONT 3. Armend Shabani-prof. na. Pri. Mat. Fak.-z a s v e n i v o e 4. Fadil Latifi–n a s t a v n i k m a t . u o s n o v n o j š k o l i i n . s r e d . š k - z a p r v i n i v o -

G n j i l a n e 5. Fehmi Sylejmani–nastavnik matematike u osnovnoj i nižoj srednjoj školi za drugi nivo –Gnjilane 6. Hadije Jashari–direktorka škole– Osnovna škola“Jusuf Rexha”, Mitrovica 7. Ibe Gashi -nastavnik matematike u o.š .i n.s.š.–za drugi nivo–Priština 8. Indira Huruglica- n a s t a v n i c a u o . š . i n . s . š . –z a p r v i n i v o (predškolski)-Priština 9. Isane Bajrami–nastavnica matematike u gimnaziji- za treći nivo-Priština 10. Nexhmije Barani-nastavnica matematike u o.š. i n.s.š. za drugi nivo-Mitrovica 11. Teuta Zogiani – nastavnica matematike u gimnaziji- za treći nivo-Priština 12. Xhevat Krasniqi – prof. na Pedagoškom fak –za sve nivoe 13. Zijadin Ibrahimi–nastavnik matematike u tehn. školi-za treći nivo-

Prirodne nauke 1. Rexhep Kastrati, MASHT-koordinator i dizajner 2. Mirlinda Dehari Zeka, MASHT–sukoordinator i dizajner 3. Agim Gashi - DEpartman za biologiju, UP-Fakultet prirodno-matematičkih nauka, Priština 4. Drita Curri –nastavnica biologije X-XII, Gimnazija “Gjergj Kastrioti”, Drenas 5. Fetah Podvorica,Prof. dr. Hemije,Prištinski Univerzitet u Prištini 6. Mirnije Halili –nastavnica VI-IX, niža srednja škola “Meto Bajraktari”,Priština 7. Rasim Bejtullahu – Departman za fiziku, UP-Prirodno-matematički fakultet, Priština 8. Sadik Berisha –Nastavnik X-XII, hemija,Gimnazija“Bedri Pejani”, Peć 9. Selvete Mujaj, učitelj I-V, Osnovna škola “Faik Konica”, Priština

Društvo i sredina 1. Arbër Salihu,MONT-koordinator i dizajner 2. Besa Halimi Zagragja,MONT–sukoordinator i dizajner 3. Dashamir Bërxuli,Departman za psihologiju, Filozofski fakulteti–Prištinski Univerzitet 4. Fehmi Rexhepi, Departman za istoriju, Institut istorije, Priština 5. Nexhat Rexha,Geografija,Gimnazija”Zenel Hajdini”,Gnjilane 6. Pranvera Shemsedini , Nastavnik Građanskog vaspitanja, Osnovna škola‘’Jeronim De Rada’’ 7. Shemsi Krasniqi, Departman za sociologiju,Filozofski Fakulteti,Prištinski Univerzitet 8. Shemsi Reçica, Departman za filozofiju, Filozofski fakultet–Prištinski Univerzitet 9. Sheribane Bahtiri, nastavnica, VI-IX razred, Osnovna škola “Faik Konica” Priština

Zdravlje i dobrobit

130

KURRIKULA BËRTHAMË PËR ARSIMIN E MESËM TË ULËT TË KOSOVËS 1. Lulavere Behluli, MONT – koordinator i dizajner

2. Enesa Kadic, MONT–sukoordinator i dizajner 3.Albana Desku, Psiholog–Osnovna škola“Zenel Hajdinii”,Priština 4.Bedri Çejku, Nastavnik fizičkog vaspitanja –Niža srednja škola “Mustafa Bakiu”, Prizren 5.Diana Qarkaxhiu, Nastavnik nivo I-V –Osnovna škola “Zekirja Rexha”, Đakovica 6.Emine Ahmetaj, učiteljica I-V–N i ž a s r e d n j a š k o l a “Pavarësia”, Priština 7.Hajrije Balidemaj, Osnovna škola “Naim Frasheri”, Priština 8.Merita Berisha,Doktor nutricionista–Prištinska Univerzitet–Medicinski Fakultet,Priština 9.Qazim Elshani, Fakultet fizičkog vaspitanja –Prištinski Univerzitet 10.Ramzije Krasniqi, direktorka u predškolskom zavodu u SOS.

Život i rad 1. Binak Gërguri, MONT-koordinator i dizajner

2. Radica Berisha, MONT– sukoordinator i dizajner 3. Agron Zeqiraj, Niže srednje obrazovanje (VI-IX razred) –Niža srednja škola“Bajram Curri”, Istog 4. Arbnor Pajaziti, Fakultet Informatike, Prištinski Univerzitet 5. Besiana Blakaj, nastavnica- osnovna škola“Bajram Curri”, Priština 6. Kastriot Buza, Pedagoški Fakultet – Profesor, Prištinski Univerzitet i 7. MustafëUkaj, niže srednje obrazovanje X-XII, AAP škole-Srednja tehnička škola “ShabanSpahija”, Peć 8. Myzafer Ademaj, Visoko srednje obrazovanje -gimnazije(X–XII razred-srednja tehnička škola“Gani Çavderbasha”, Prizren 9. Nebi Caka, Elektronski fakultet, Profesor, Prištinski Univerzitet 10. Rizah Haxhiu, Visoko srednje obrazovanje X-XIIAAP škole–srednja tehničke škola“Shaban Spahija”,Peć 11. Xhejlane Aliu, – Osnovna škola “Elena Gjika”, Priština

Ostali saradnici: Arif Demolli- MONT, Sektor za tekstove i nastavna sredstva

Abdurrahman Simnica – MONT, Divizija za obrazovanje i stručno obrazovanje

FatimeJasiqi– MASHT, rukovodilac Kancelarije za polove Igballe Cakaj – MONT, rukovodilac sektora za obuke Leonora Shala – MONT, koordinator za škole koje promovišu zdravlje Luan Sahiti – MONT, Sektor obuke Merita Jonuzi–Bajraktari, MONT–rukovodilac Sektora za prava čoveka Nuhi Gashi- MONT, Sektor za dijasporu Shukri Maxhuni – MONT, Divizija za stručno obrazovanja Shyhrete Reçica– MONT, inspektorka obrazovanja

Međunarodni i domaći savetnici Visoko srednje obrazovanje: •Alexander Chrisan – EU SWAP •Chris Waller – EU SWAP •Eda Vula – EU SWAP •Meriat Shala – EU SWAP •Naser Zabeli – EU SWAP •Osman Buleshkaj – EU SWAP •Tom Gougeon – EU SWAP •Xhavit Rexhaj – EU SWAP

131


132

Documents

JEZGRO KURIKULUMA ZA NIŽE SREDNJE OBRAZOVANJE NA … · obrazovanja, nižeg srednjeg obrazovanja, visokog srednjeg obrazovanja (za gimnazije i stručne škole). Na ovaj način, Ministarstvo