63
Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI VESELO POZORJE U PET DEJSTVIJA PREDGOVOR LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO DEJSTVO TREĆE DEJSTVO ČETVRTO DEJSTVO PETO PREDGOVOR Nastojeće pozorje nisam izmislio, nego sve što se u njemu nahodi, pak i same izraze i reči, pokupio sam koje iz života, koje iz novina: i čitatelji će se iz gdekojih opština začuditi kad svoje Smrdiće, Šerbuliće, Žutilove itd. u svoj istovetnosti nađu. Ništa mi, dakle, ne ostaje nego progovoriti koju reč zašto takovo delo, s takovim pogreškama, na svet izdajem; jer napred znam da će to svima onima nepravo biti koji narod ne inače nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi želeli da se za njima dobro govori. Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogreške prikrivali, u povesnici učili koliko je ko od predaka naših junačkih glava odrubio, a ne i gde je s puta sišao, donde ćemo hramati i ni za dlaku nećemo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da može biti i pogrešaka u nas, pak sve što im se predlaže, za čistu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju povesnicu našu. Što je bilo luđe, preteranije, nesmislenije, to je imalo više uvažatelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki čovek sklonjen na črezvičajnosti, pa kad ne zna da može biti nesreće, trči kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu reč Otud nije čudo što nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebičnost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mareći hoće li se time svojoj opštini ili svome narodu kakva šteta naneti. Sebičnom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka može na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ništa ne brine. Pozorije, dakle, ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve što je bilo dobro, opisaće istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebičnosti. A da moja namera nije s otim ljagu baciti na narod, nego poučiti ga i osvestiti kako se u najvećoj stvari umeju poroci dovijati, svaki će blagorazuman rodoljubac sa mnom biti soglasan.

Jovan Sterija Popović-Rodoljupci

  • Upload
    -

  • View
    402

  • Download
    11

Embed Size (px)

Citation preview

Jovan Sterija Popovi

RODOLJUPCIVESELO POZORJE U PET DEJSTVIJA PREDGOVOR LICA DEJSTVO PRVO DEJSTVO DRUGO DEJSTVO TRE E DEJSTVO ETVRTO DEJSTVO PETO

PREDGOVORNastoje e pozorje nisam izmislio, nego sve to se u njemu nahodi, pak i same izraze i re i, pokupio sam koje iz ivota, koje iz novina: i itatelji e se iz gdekojih op tina za uditi kad svoje Smrdi e, erbuli e, utilove itd. u svoj istovetnosti na u. Ni ta mi, dakle, ne ostaje nego progovoriti koju re za to takovo delo, s takovim pogre kama, na svet izdajem; jer napred znam da e to svima onima nepravo biti koji narod ne ina e nego kao mati svoje dete gledaju, i sve bi eleli da se za njima dobro govori. Dokle se god budemo samo hvalili, slabosti i pogre ke prikrivali, u povesnici u ili koliko je ko od predaka na ih juna kih glava odrubio, a ne i gde je s puta si ao, donde emo hramati i ni za dlaku ne emo biti bolji, jer prostaci i mladi ljudi, koji se tako zapajaju, i ne misle da mo e biti i pogre aka u nas, pak sve to im se predla e, za istu istinu i dobrodetelj smatraju. Bacimo pogled na najpoznatiju povesnicu na u. to je bilo lu e, preteranije, nesmislenije, to je imalo vi e uva atelja, a glas umerenosti smatrao se kao nenarodnost, kao protivnost i izdajstvo; jer je svaki ovek sklonjen na rezvi ajnosti, pa kad ne zna da mo e biti nesre e, tr i kao slep za tim, i srdi se na svaku pametnu re Otud nije udo to nevaljali i pokvareni, a takvih ima svuda, pod vidom rodoljubija svaku priliku za svoju sebi nost upotrebljavaju, i najbezumnije sovete daju, ne mare i ho e li se time svojoj op tini ili svome narodu kakva teta naneti. Sebi nom je dovoljno kad je samo njemu dobro i kad prostaka mo e na svoju ruku da preokrene, a za dalje se ni ta ne brine. Pozorije, dakle, ovo neka bude kao privatna povesnica srpskoga pokreta. Sve to je bilo dobro, opisa e istorija; ovde se samo predstavljaju strasti i sebi nosti. A da moja namera nije s otim ljagu baciti na narod, nego pou iti ga i osvestiti kako se u najve oj stvari umeju poroci dovijati, svaki e blagorazuman rodoljubac sa mnom biti soglasan.

J. S. P.

LICAUTILOV, biv i nekada notaro NAN IKA, njegova supruga MIL IKA, EDEN njihova deca ANDOR LEPR I , mladi stihodelja GOSPO A ZELENI KA, njegova ujna ERBULI , bankrotirani trgovac SMRDI , GAVRILOVI , NA PAL gra ani SKOROTE A VI E RODOLJUBACA

Die Freyheit hat eine grosse Fastnachtsbuch aufgeschlagen, ein jeder kauft von ihren Larven, und verbirgt seine Leidenschaften dahinter. Der Eigennutz spielt auf zum Tanze. August von Kotzebue

DEJSTVO PRVOPozorje prvo UTILOV, ERBULI , SMRDI , GAVRILOVI I MNOGI DRUGI GRA ANI Na sredi vidi se zastava mad arska UTILOV: Iljen a sabad ag! SVI: Iljen! ERBULI : Da ivi petnaesti mart!

SMRDI : Vivat! UTILOV: Nije slobodno vikati "vivat" U slobodi samo ima "iljen". SVI: Iljen! UTILOV: Neme , birger, prostak, jednaka prava imadu. Svi su polgartar ai. SVI: Iljen! UTILOV Jeste li itali onih dvanaest punktova? SMRDI : Nama nisu poznati. UTILOV: Sramota je od na eg magistrata to nisu dosad publicirati. SMRDI : Pa za to ih ne publiciraju? UTILOV: Jer su sami konzervativci po slu bama. ERBULI : Treba ih tu iti. UTILOV: Treba s njima dole ERBULI : Tako je. Izdajstvo se ne mo e trpiti. Je li tako, gospodine Gavrilovi u? GAVRILOVI : Oni znadu ta treba da ine UTILOV: ta znadu? I ja sam bio u slu bi, i ja znam ta je birodalom. Konzervativci, ni ta nego konzervativci! ERBULI : Da se zbace; sad je sloboda. GAVRILOVI : Manite se toga, pa gledajte svoj posao. ERBULI : Ko gleda u slobodi svoj posao? UTILOV: I gospodin Gavrilovi je konzervativac. GAVRILOVI : Ja znam da sam po ten ovek, a drugo ni ta. UTILOV: Koji dr i konzervativcima stranu, taj je orsag aruloja. GAVRILOVI : ta je to? UTILOV: Vidite, vi u Mad arskoj ivite, a ne znate mad arski. To je sramota! iji 'lebac jedete onoga jezik treba i da nau ite.

GAVRILOVI : Bogme, gospodine, ja jedem svoj 'lebac. UTILOV: Arulo, izdajica ote estva! GAVRILOVI : Idite vi s milim bogom! Ja izdajica ote estva to ka em da jedem za svoje novce 'lebac! UTILOV: Najmanje je ako vam se ka e da ste konzervativac. GAVRILOVI : To je onda eliti da svi budu konzervativci. UTILOV: ta, ta? U slobodi konzervativci? GAVRILOVI : Ja podrazumevam one koji jedu s v o j 'lebac. ERBULI : Ostavimo se toga; nego ta emo s magistratom koji ne e da publicira punktove? SMRDI : Da se zbaci. Imamo mi boljih patriota u varo i. Evo gospodin utilov bio je notaro u varme i; za to ne bi mogo biti birov? UTILOV: Ja sam donde samo slu io dok je vladala liberalna partija. Kako preote e ma' konzervativci, zbogom! utilov je po ten ovek. Pozorje drugo MIL IKA vodi EDENA, naki ena mad arskom kokardom, PRE A NJI MIL IKA: Gospodo moja, ja se nadam da e vam biti po volji ovaj gost. EDEN (pokazuju i kokardu): Lsd des atum! SVI: Iljen! ERBULI . (gladi Edena po obrazu): Ko ti je dao to? UTILOV: Ne govori srpski. SMRDI : Ja mislim da je to posao frajle Mil ike. MIL IKA (pokloni se). ERBULI : A! frajla Mil i, za ovo zaslu ujete belobungs-dekret. MIL IKA: Ako zapovedate, gospodo, mogu svakog poslu iti. (Otvori kutiju s kokardama). ERBULI : Iljen!

SVI (uzimaju kokarde i sebi pridevaju, osim Gavrilovi a). MIL IKA (Gavrilovi u): Zar vi ne ete? GAVRILOVI : Zahvaljujem; ja mrzim te stvari. UTILOV: Ne ban , gospodin Gavrilovi , i tako je od konzervativne partije. GAVRILOVI : Ja se trudim da budem od partije po tene. ERBULI : ta vi tu sve o po tenju, kao da mi nismo po teni! GAVRILOVI : Ja to ne ka em. UTILOV: Ostavite. Kad se radi o slobodi, onda je po tenje neznatna stvar. Ka ite, za to se ne bi kokarde na inile iz op tinske kase, da svaki mo e po jednu dobiti? Ne pokazuje li to da magistrat ne dr i sa slobodom? ERBULI : Tako je. Da se zbaci, da se zbaci! Imamo mi bolji' ljudi. UTILOV: Sad treba da do u u slu bu samo liberalci. ERBULI .: Tako je! UTILOV: Drugo: treba da se povisi pla a onima koji su u slu bi. Sad je sloboda, u slobodi se mora slobodno iveti, a bez dosta novaca slobodno se iveti ne mo e. ERBULI : Vrlo lepo! UTILOV: Tre e: novci od desetka i od rabote, koji su za lanjsku i preklanjsku godinu skupljeni, da se podele izme u pravi' patriota. ERBULI : Prekrasno! UTILOV: Ljudi su batinama bili naterivani da vuku kamen za kaldrmu. Sad je sloboda, niko se ni na ta naterati ne mo e. Dakle, da se kamen proda i novci da se tako e podele izme u pravi' patriota. ERBULI : Vrlo pametno! GAVRILOVI (na stranu): Au, da lepe slobode! UTILOV: Dove e da pravimo iluminaciju. ERBULI : Iljen!

UTILOV: Kad su moji preci neme ag dobili ... SMRDI : Vi e nema neme a; svi smo jednaki. UTILOV: To i ja ka em. No moje je pravo ime utilaji, a ne utilov; zato ho u da se tako i zovem. ERBULI : Iljen! UTILOV: Za to se i gospodin Smrdi . ne bi zvao Bide i? To je lep e nego Smrdi ; a gospodin erbuli ... ne znam otkud dolazi. SMRDI : erb zna i vla ki zmija. UTILOV: Dakle, Ki oji. ERBULI (Smrdi u): Ja da znam da i jednu kaplju krvi vla ke imam, i tu bi' pustio da iste e. Pozorje tre e LEPR I , PRE A NJI LEPR I : ivilo slavjanstvo! ERBULI : Iljen! LEPR I : Kakvo "iljen" u slavjanskom carstvu? Slavjanski je narod najve i na svetu. U Evropi ima osamdeset miliona Slavjana, i Evropa mora biti slavjanska. UTILOV: ta se to nas ti e. LEPR I : ta se ti e? To je greh protiv narodnosti; a greh protiv narodnosti ve i je u sada nje vreme nego smrtni greh. ta mislite, ta je Srbin? Bistra kaplja u neizmernom moru Slavjanstva. Slavjanski je narod najslavniji narod u Evropi. Panslavizam je ideja koja zanima najve e duhove. UTILOV: Gospodin Lepr i , to ete zadr ati kad bude crkvena skup tina. Sad imamo posla praznovanjem slobode. LEPR I : Zar vi mislite da Srbin nije sazreo za slobodu? Dajte astal, pak ete se diviti. (Dovu e astal nasred sobe, pak se popne na njega.) Gospodo i bra o! Vi znate ta su Srblji bili u staro doba. Od Du ana drhtale su stene samog Carigrada. No ova lepa slava na a pala je kao ertva besomu ne navale turske. GAVRILOVI : Zbog nas sami' i na e nesloge.

LEPR I : Srbin, koji je ro en za slobodu, ne hte biti robom, zato odlu i pre i u Mad arsku, na poziv cesara Leopolda. etrdeset hiljada familija prevede patrijarh arnojevi pod okrilje austrijsko, narod dobije lepe privilegije; imao je svoga vojvodu, svoga patrijarha, svoje magistrate; sad nema ni ta. Ko je tome uzrok? Govorite ko je tome uzrok? GAVRILOVI : Mi ne znamo. LEPR I : No dan i za nas svi e. Glas slobode, koji se po Evropi ori, odziva se i u prsima juna kog Srbina. Kad se svi bude, Srbin spavati ne sme. Skup tina je odre ena za prvi maj; tu e se ponoviti na a stara prava, izabra e se vojvoda i patrijarh, i ustanovi e se Vojvodina srpska! ERBULI : Oho! LEPR I : Ta jedna re "oho" zaslu uje da se u novine stavi; a te ko svakom na koga po nu novine vikati. GAVRILOVI : Dobro, gospodine, te ko svakom koji ne eli svome rodu dobra. Samo, kako e to biti? LEPR I : Evo kako. Srblji su najvi e krvi prolili za oslobo enje Mad arske; upravo, oni su osvojili Srem, Banat i Ba ku, a u privilegijama jasno stoji da sve zemlje koje Srblji zadobiju za sebe zadr e; dakle, ove su zemlje na e. GAVRILOVI : Kako na e? LEPR I : Postavi emo na eg vojvodu, na e ministre, na e vlasti i sudove, pa mir. Kad je Srbin do velikog zvanija dolazio? Nego notaro , jurasor, najvi e solgabirov ili febirov. UTILOV: Tu imate puno pravo! LEPR I : U Vojvodini srpskoj ne sme drugi biti inovnik nego Srbin, od minister-prezidenta do poslednjeg pisara. UTILOV: Tako treba! LEPR I : U Vojvodini srpskoj Srbin ne e pla ati porciju ni druge dacije. SMRDI : To, to! GAVRILOVI : A kako e se izdr avati? LEPR I : Vojvodina srpska ima e svoju finansiju, svoju narodnu kasu, i iz nje e se svi tro kovi podmirivati.

GAVRILOVI : A kako e se puniti? LEPR I : To je briga finans-ministera, a ne va a. SMRDI (pljeska rukama): Pravo, pravo! (Podmiguju i se Gavrilovi u.) Pif jego po nosu! LEPR I : Jednim slovom: Vojvodina ima svoje sopstveno pravlenije; vojvoda postavlja inovnike samo Srblje. Nije li to lepo? SVI: Zaista lepo! LEPR I : Slu ba e toliko biti da emo morati i iz drugi' zemalja zvani nike nabavljati. ERBULI : Za to to? Zar se ne mogu upotrebit ljudi od trgova kog reda? LEPR I : To se razumeva. ERBULI : Sad vidim da je pametno ustrojena ta Vojvodina srpska. LEPR I : Ko mo e biti nezadovoljan time? SVI: Niko, niko! GAVRILOVI : Je li ovo ve potvr eno, gospodine Lepr i u? LEPR I : To e se sve svr iti prvog maja, u Novom Sadu. GAVRILOVI : 'O e li biti kakav carski komesar? LEPR I : Mi s komesarima nemamo nikakva posla. Narod sad vlada; volja naroda vi e zna i nego svi komesari na svetu. GAVRILOVI : To nije dobro. LEPR I : Ma aronima nije, to verujem; ali pravi rodoljupci drugoja e uvstvuju. ERBULI : Svi smo mi Srblji. LEPR I : Ma ari prevarili cara i prisvojili svu vlast sebi. Sad je vreme da im otmemo i oteramo ih u Tunguziju. GAVRILOVI : Mi njih? LEPR I : ta, ao vam je? Ha, ha, ha! Vidi se ko je ma aron.

GAVRILOVI : Ja sam slu ao da ste vi govorili mad arski, a ne ja. LEPR I : Dok ih proteramo, urlika e kurjaci njinim jezikom. GAVRILOVI : Ali kako ete ih proterati kad nemamo oru ja, nemamo baruta. LEPR I : Ha, ha, ha! ta se on brine. Mi emo im topove oteti, pak emo ih biti njinim sopstvenim oru jem. GAVRILOVI : To je sve lepo, ali bi trebalo da se najpre malo razmislimo. LEPR I : Kad je vreme raditi, onda se ne misli. GAVRILOVI : To je zlo. LEPR I : Kad Mad ari zapovedaju, onda vam je dobro. GAVRILOVI : Zapovedali su i dosad, pa vidim, vi ste se vi e oko nji' ulagivali. LEPR I : Sad je do lo vreme da im za sve nepravde platimo. GAVRILOVI : Samo da mo emo. LEPR I : He, he! A ta ka u grani ari i bra a na a Hrvati? Razne e ih u vozduh. Pak jo t dok otpadnu od nji' Slovaci, dok se sojuzimo s esima, Moravcima, Poljacima! Eno, u Pragu se osniva slavjansko carstvo! ERBULI : Istina? LEPR I : Zar ne itate novine? Na Rako u, ako bog da, podeli emo s Mad arima kola e. ERBULI : ivio! LEPR I : Svaki Srbin neka se napije vode iz esme 'ajdu ke, neka uzme sablju Milo a Obili a i topuz Kraljevi a Marka, pak e opet nastati carstvo Du anovo. SVI: iveli! LEPR I : Duh Hajduk-Veljka, Milo a Pocerca i Cincar-Janka nek obuzme prsi dostojni' potomaka, pak e se slava srpska opet obnoviti. SVI: iveli! LEPR I : Ali, ta ja vidim? Mad arske ko'karde u Vojvodini srpskoj!

Ah, Du an mora u grobu suze prolivati! ERBULI . (pla e): Oprostite, gospodine, mi za te novine nismo ni ta znali; ina e proklet koji ne ljubi svoj narod! SMRDI : Mi smo se spremili da dove e slavimo slobodu. LEPR I : Kad Srblji izvojuju slobodu, onda emo slaviti. Sad nam nije do toga (peva): Ustaj, ustaj, Srbine. . itd (Pri koncu svake strofe vi u ostali) ivio! ... Pozorje etvrto NAN IKA, PRE A NJI NAN IKA (pokloni se): Gospoda se vesele, kako mi se vidi. LEPR I .: Evo, gospo a Nan ika bi e tako dobra da nam na ini srpske kokarde. ERBULI : Da, mi molimo mi molimo! NAN IKA: Iz drage volje. LEPR I : Svaka kokarda koju iz va e ruke primimo bi e nam tit protiv neprijatelja na i'. NAN IKA: No ja vidim u svakog gotovo po jednu kokardu; zar 'o ete da nosite po dve? LEPR I : Ovo su kokarde mad arske, a na a je elja imati srpske. NAN IKA: Dobro. Kakva je boja srpska? ERBULI : ta, Srpkinja, pa ne zna ni kakva je boja srpska! NAN IKA: to nisam dosad znala, to ete mi kazati vi. ERBULI : Ja ... ja ... oprostite, to moj posao nije, nego evo gospodin Lepr i , on je od u enog reda. LEPR I . (zbunjeno): Da! Silni Stefan imao je zastavu na kojoj je arhangel Mihail stajao, i pomo u ovoga tolike su pobede dobivene. NAN IKA: Ako e na kokardama biti arhangel Mihail, to ja ne umem na initi. ERBULI : To nije nu no; samo srpske boje, pa mir. Ja mislim to je

dosta, gospodine Lepr i u. LEPR I : Vidite, gospodo moja, kako je alosno na e stanje bilo u Mad arskoj. Kad su na i preci ovamo pre li, imali su svoje sopstvene barjake i svoje sopstvene boje; no malo-pomalo sve se zaboravilo i izgubilo to je god narodno. Pa bi najposle izgubili bili i ime, kao to su i po crkvama uveli bili mad arske protokole kre tajemi'. ERBULI : To je zaista najbezbo nije delo to su mogli u initi. LEPR I : Ove su Novosa ani nasred pijace spalili. SMRDI : Pravo su imali. NAN IKA: Ja ujem da je na vi e mesta to u injeno. LEPR I : A mi? Dokle emo trpiti da nam deca budu Pi te i Jano i? GAVRILOVI : Molim, gospodine Lepr i u, ovi mad arski protokoli uvedeni su od nekoliko godina, je l' te? LEPR I : Da su mogli, oni bi ih uveli pre potopa. GAVRILOVI : Verujem. No, ka ite mi, kako je to da je va e ime andor, ovoj gospo i Nan ika, njenoj k eri Mil ika, a sinu Eden, kad onda kad ste se vi rodili nije bilo protokola mad arski'? LEPR I : Nemojte vi uzimati to roditelji s decom iz mode rade, nego gledajte ta Mad ari s nama ine. Ja sam andor, to je istina, al' sam bolji Srbin nego makar koji drugi. GAVRILOVI (sme i se): A zar takav ne mo e biti i Pi ta? LEPR I : Pi ta je ime varvarsko, koje su Mad ari preneli iz Azije, a andor se mo e pretvoriti u Skender. GAVRILOVI : Skender je turski. LEPR I : Ni ta zato, i fes je turski, al' je opet na a narodna no nja. Pozorje peto ZELENI KA, PRE A NJI ERBULI : A, evo gospo e Zeleni ke, i ona e znati to kazati. ZELENI KA: Jeste li uli, gospodo, da je Di trikt sav u plamenu? GAVRILOVI : ta, izgoreo?

ZELENI KA (sme i se): Jo te nije, nego samo bukti; no njegov dim ose aju Mad ari ak u Budape ti. LEPR I : Pravo, gospoja ujna! Ovaj izra aj zaslu uje da do e u novine. GAVRILOVI : ta zna i to, gospodine Lepr i u? LEPR I : Zar ne ujete da su se u Di triktu pobunili? ZELENI KA: I potukli sve koji su protiv narodnosti. GAVRILOVI : To je zlo. ZELENI KA: Sad je vreme da se feniks iz pepela slave srpske podigne. Srpstvo ne mo e biti ve ito senka tu e svetlosti, nego treba samo da postane sunce, i jo i drugima pozajmi svetlosti. ERBULI : Badava, tek frau fon Zeleni , pa frau fon Zeleni ! ZELENI KA: Frau fon? Ne vidite li da je ova re tu a? Srbin ima dosta cve a u svome vrtu, za to da od drugih ukrase tra i? Ali, naravno, gospoda s mad arskim kokardama ... LEPR I : Mi smo ve zaklju ili da na inimo srpske kokarde, samo dok se izvestimo koja je srpska boja. ZELENI KA: Dakle jo t i to ne znate? Lepi Srblji! Al' tako mora biti kad ljudi ne itaju narodne knjige. ERBULI : Zar vi znate? ZELENI KA: Ja bih se stidila kad ne bih znala u emu se sastoji uvstvilo narodnosti. Plava je boja otli na erta narodnosti srpske, kojoj se crvena i bela kao dve mile sestrice pridru uju. ERBULI : Plava, crvena i bela. ivila rodoljubica srpska! SVI: ivila! ZELENI KA: I svi ma aroni sa mad arskim kokardama! ERBULI : Proklet Srbin koji se njima eli di iti! (Skida svoju kokardu i baca je na zemlju.) SMRDI : I ja umem ose ati ta je Srpstvo (to isto u ini). UTILOV (isto tako) : S ovim se odri em svake ma ar tine! ERBULI : Jeste li zadovoljni, gospoja Zeleni ka?

LEPR I : Ne, nego da se za spomen spale. ZELENI KA: Moj ne ak jo najbolje ose a ar rodoljubija. Narodnost, gospodo moja, jest najve e blago na svetu; narod bez narodnosti nije ni ta drugo nego telo bez du e, srce bez svetlosti, sve a bez plamena. ERBULI : Izrjadno! ZELENI KA: Moje je ime Zeleni ka, no budu i da je zelena boja mad arska, zato ga trpiti ne mogu. Zaklju ila sam, dakle, obratiti ga u plavetno. ERBULI : To je lepo. Tako je lepo. Tako se mo ete zvati Plavetni ka. ZELENI KA: Ili Plavi ka, od plave boje. UTILOV: Helje en. I moje e ime biti utilovi . GAVRILOVI : A ne utilaji? UTILOV: To je bilo, pa pro lo. ZELENI KA: Tako, gospodine utilovi tako. Nama se jasna zora otvara. Jo je nu no poderati sve one 'aljine koje su stranonarodne boje. ERBULI : Evo i gospoja Nan ika ima zelenu. ZELENI KA: Ja se nadam od njenog rodoljubija da e je odmah pocepati. NAN IKA: Meni ova lepo stoji. ZELENI KA: Najlep e nam, slatka moja, sada stoji rodoljubije; zato je pocepajte uprkos svima neprijateljima. NAN IKA: Kako bi' ja najlep u moju 'aljinu pocepala? ZELENI KA: Ah, slatka Nan ika ... Ali nije nikakvo udo to tako govorite kad vam je i ime tu e. NAN IKA: Ja znam, va e je bilo ru no, pak ste ga lako mogli promeniti, a ja bi' se morala samo naru iti. ZELENI KA (klone na stolicu): O, seni Du anova, uje li? to je na e, to je ru no! LEPR I : Gospoja ujna, nismo vam saop tili to je najva nije. Mi smo zaklju ili mad arske protokole iz crkve izneti i spaliti. ZELENI KA (ustane radosno): Ko je na tu veliku misao do ao,

dostojnu velikoga Du ana? LEPR I : Svi kojima vri srpska krvca u ilama. ZELENI KA: Lepo, izrjadno, veli anstveno! Sad nam vi e ni ta ne ostaje nego srpske kokarde. LEPR I : Gospoja Nan ika obe ala je da e nam na initi. ZELENI KA: Ne Nan ika, nego Anka. To je lepo srpsko narodno ime. Na kokardama e se itati zlatnim slovima: rat. GAVRILOVI (upla eno): ta, rat? ZELENI KA: Samo rat, gospodo moja. LEPR I : To je i moja poslovica. GAVRILOVI : Ali e se krv prolivati! ZELENI KA: Ha, ha, ha! Gdi ste vi vidili rat bez krvi? GAVRILOVI : Na je narod mali. ZELENI KA: Dosta je velik da Mad are pobedimo. LEPR I : I da ih oteramo u Tunguziju. GAVRILOVI : Samo da ne po nu oni nas terati! ZELENI KA: Ha, ha, ha! Ove godine rodio je dobro duvan. LEPR I (peva): 'Ajd', bra o, u ime boga, Tri smo na jednoga. ZELENI KA: Vidite, gospodine Gavrilovi u. GAVRILOVI : Lako je pevati; a da do e do boja, ini mi se, ne bi bilo od nas nijednoga. LEPR I : ta? Ja u prvi i i u stan. ERBULI : Svi, svi! ZELENI KA: iveli rodoljupci! ...ZAVESA

DEJSTVO DRUGOPozorje prvo MIL IKA sama MIL IKA: Moj se otac dao u rodoljupce, nadaju i se da e dobiti slu bu. To je dobro, nego je moja partija propala. udo mi je s kim se pome ao ... s kojekakvim bankrotima i trgovcima, a najpre su mi samo neme i pravili kur. Ah, pa sadne smem govoriti mad arski ... to je alosno! Al' kad on misli da je dobro, moram da utim. Pozorje drugo ERBULI I SMRDI stupe sa srpskim kokardama, MIL IKA ERBULI : Je l' kod ku e utilov? MIL IKA: Nije. Za to tako hitno? ERBULI : Imamo va na posla. MIL IKA: Vi ste se pri cepanju protokola ba pokazali. ERBULI : Da, protokola, protokola. 'O e li skoro do i? MIL IKA: Ja mislim da 'o e. Izvol'te sesti. ERBULI : To je avolski posao. MIL IKA: Nijedan se tako nije pokazao kao vi. ERBULI .: Manite bestraga, mo e mi presesti. MIL IKA: Kako? ERBULI : ujemo da e biti inkvizicije; pa, bogami, mo e se avo izle i. MIL IKA: Vi ste radili za narodnost. ERBULI : Mari ko za narodnost. Kad mene obese, na ast vam narodnost! Hm, hm! To je avolski posao. SMRDI : Ja kanda sam znao, te sam bio umeren. ERBULI : ta, umeren? Niste li mi jedno par e iz ruke istrgli? O, ako do e do ega, sve u redom iskazati.

SMRDI : Ja se mogu zakleti da nisam ni ruku metnuo. ERBULI : I ja bih se zakleo kad bi mi ko hteo verovati. Ali od toga nema ni ta, nego svi na sredu. MIL IKA: Zar biste vi odali va e dru tvo? ERBULI : Nego? Da mene samog obese? Lepo mi i vi govorite. MIL IKA: Za narodnost treba da se jedan ertvuje. ERBULI : Pa ba ja da se ertvujem? Fala vam! MIL IKA: A kako ste pre e govorili? ERBULI : Ostavite se, molim vas, vi ne znate ta je to. Pozorje tre e LEPR I s velikom kokardom srpskom, PRE A NJI LEPR I (peva): Na noge, Srblji bra o, Sloboda zove! ERBULI : alosna nam sloboda! LEPR I : ta, i vi ste Srbin? Nije li vam sramota! ERBULI : 'O e da bude inkvizicije za protokole. LEPR I : Ha, ha, ha! ta vam pada na pamet! SMRDI : Cela istina. LEPR I : Inkvizicija za mad arke protokole u Vojvodini srpskoj? ... Znate li vi da je Vojvodina potvr ena? ERBULI : Kako? LEPR I : U Karlovcima bila je skup tina. Izabrali su patrijarha i vojvodu ... to ne vi ete " ivili"? ERBULI : Ako nas, me utim, ovde okupe Mad ari za protokole? LEPR I : Ha, ha, ha! Trideset hiljada Srbijanaca dolaze nam u pomo , i sedam miliona dukata. ERBULI : Sedam miliona dukata?! LEPR I : E, kako sad stojimo? Vidite da je tu politika rusijska.

Slavjansko carstvo, i ni ta drugo! ERBULI : Ako se Rusija ume a, onda je dobro. LEPR I : Vi jo t sumnjate? Ka ite da li bi smela Srbija pomo Rusija nije zapovedila? ERBULI : Sad sam malo ute en. LEPR I : Ja vam ka em, slavjansko carstvo. ERBULI : I treba da bude. Samo da ne izi e otkud inkvizicija. LEPR I : ta vi tu snevate o inkviziciji? Vojvodu imamo, Vojvodina je potvr ena, sad jo t barjak na crkvu, pa gotov posao! ERBULI : Ko 'o e, neka ga di e; ja znam da se ne u vi e u takve stvari me ati. LEPR I : ta, ta? ERBULI : Preseli su mi i protokoli. LEPR I : To je izdajstvo protiv narodnosti! ERBULI : Neka je makar ta, tek ja jedan ne u. LEPR I : O, Milo Obili u, uje li ga? Srbine, Srbine, ne vre aj pepeo tvojih praotaca! ERBULI : Ali imate li svesti? Da di em barjak, pa posle da me obese! LEPR I : Ni ta zato; za narodnost nikakva ertva nije skupa. ERBULI : Hvala vam lepo ... SMRDI : Bogme i ja se ne bi' odva io. LEPR I : Odro eni sinovi praotaca svoji', ja u ga podi i! SMRDI : Vi i mo ete, za to ste u ili prava, pa se umete i odbraniti. LEPR I : Ja ho u Du anovo carstvo, a po ovakvim rodoljupcima propalo bi srpstvo. ERBULI : Ja sam zaista pravi Srbin, i vidi ete kako u raditi, samo dokle do u Servijanci. SMRDI : Dok se malo dodamo, gospodine Lepr i u, dokle se malo iljati da

naviknemo. Vidite, i Servijanci ne bi bili junaci da nemaju esto bune. LEPR I : I to je istina. Pozorje etvrto UTILOV s mad arskom kokardom, PRE A NJI LEPR I : A ta je to? Ha, ha, ha! ERBULI : Zar je to rodoljubije? LEPR I : Gospodin utilovi ! Srbin! Ha, ha, ha! UTILOV: ta je, gospodo moja? LEPR I : Ne stidite se metnuti mad arsku kokardu? UTILOV: Metnu ete je i vi. SMRDI : Da bog sa uva! LEPR I .: Pre bih dao ruku odse i. UTILOV: Znate li vi da vojska sutra dolazi? LEPR I : No, to je dobro: bar e biti i ara za Servijance. UTILOV: Ostavite Servijance, bogzna kad edu do i, a ovi su sutra kod nas. Drugo: 'o e da se ispituje i za protokole; zato da se manemo narodnosti. LEPR I : ta, tako podlo? Nipo to, nego barjak srpski da se di e! UTILOV: Vi, ako ete dizati, mo ete na va u riziku. No ja bih rekao da se pretrpimo, dok nam ne do e pomo . ERBULI : I ja sam tako kazao. LEPR I : Dakle, niko ne e sa mnom? SMRDI : A ta je vajde danas da metnemo, sutra e ga skinuti. ERBULI : Barjak nek se vije zasada u Granici, gde su svi soldati. SMRDI : A nas mogu potu i batinama. LEPR I : Da se uverite kako ljubim slogu, evo pristajem na sve, i za ljubav va u skidam i kokardu.

ERBULI : To je vrlo pametno, jer bi se Mad ari na li jako uvre eni. SMRDI : I ja tako velim. (Poskidaju kokarde.) ERBULI : Ne bi li bilo dobro da metnemo mad arske kokarde, kao gospodin utilov? Ta mi smo i tako Srblji; a Mad ari, kad vide svoje kokarde, mo e biti da ne e ni istra ivati za protokole. LEPR I : To ide malo dalje, ali rodoljubije sve dopu ta. Zato emo ovako u initi: ispod 'aljine da se postave kokarde srpske, jer na a srca srpski di u, a spolja metnu emo mrske kokarde mad arske, za znak kako su nas gnjavili! ERBULI : ivio gospodin Lepr i ! Zaista pametan de ko! LEPR I (pridevaju i kokardu): ekajte dok bude Du anovo carstvo, pa ete viditi. Pozorje peto GAVRILOVI , PRE A NJI SMRDI : Evo i gospodina Gavrilovi a. GAVRILOVI : Dobar dan elim. ERBULI : Jeste li i vi uli da dolazi GAVRILOVI : Jesam. SMRDI : Pa gdi vam je kokarda mad arska? ERBULI : E, on nije pridenuo ni srpsku. GAVRILOVI : Ja to dr im za budala tinu. LEPR I : Budala tinu? Vama je narodnost budala tina? GAVRILOVI : Narodnost nije budala tina; ali da ovek nije narodan ako ne metne kokardu, to je budala tina. ERBULI : Pa za to Mad ari nose? GAVRILOVI : Mi valjda ne emo od Mad ara pamet tra iti. LEPR I : Dakle, narodna boja vama nije ni ta? GAVRILOVI : Opet vi! Boja je za narod odli ni znak, kao i za oveka

'aljina. Ali ja, bogme, zbog 'aljine ne u se tu i ni poginuti. LEPR I : Za to nemate uvstva za narodnost. GAVRILOVI : Mo e biti. Ja dr im sre u narodnu u jeziku i zakonu, u veli ini i napretku, a ne u kokardama i bojama. Ove, kako su danas izabrali. tako se mogu sutra promeniti, pak niko ne e osetiti nikakvu tetu. ERBULI : Da se manemo toga; nego, ka ite mi, ta emo raditi kad do u soldati? GAVRILOVI : Da emo im kvartir i 'rani emo ih. ta znamo. ERBULI : Ako se ispita za protokole? GAVRILOVI : Ja mislim da ne e. A i ta znadu initi? Narod se ogor io, pa pocepao. To je plod slobode. Da ih nisu ni uvodili, to bi bolje bilo. Ali ko e protiv ludosti! ERBULI : Evo Na Pala; dobro bi bilo da ga na svoju ruku privedemo. UTILOV: To je konzervativac. ERBULI : Tim bolje. Pozorje esto NA PAL, PRE A NJI UTILOV: Jo napot, Pali pajta ! NA : Sluga, gospodo. Kako ste? ERBULI : Evo se razgovaramo kako luduju na i Srblji. NA : Zaista luduju. (Izvadi novine.) Gledajte, molim vas, ko tako pi e: "Mi emo Mad are u Tunguziju, mi emo ih istrebiti. Srblji su veseli, kupuju duvan na listove." ta, opet da seku duvan na glavi? Sram i stid da bude va im u enima, tako narode ogor avati! Zar Mad ari ne umu posle vra ati, kao to je i bilo svirjepstva pre e sto pedeset godina. I tite va a prava, pi ite, dokazujte, a nemojte da se grdimo i ru imo. Zar posle ne emo opet iviti zajedno? GAVRILOVI : Ja sam uvek govorio da se tako ne pi e. Zaboga, sve se mo e na lep na in kazati. ERBULI : Preterani, gospodine; mladi, pa preterani!

NA : Ali time kodu ine. "Srblji su junaci!" Ko o tom sumnja? Ali valjda ne e i Mad ari le i da im seku duvan na glavi! SMRDI : Ja ne znam: mi se hvalimo kako smo tukli Turke i druge narode, pa sve mi propadali. NA : I mora tako biti kad nemate razbora i kad svaki o svojoj glavi radi. ERBULI : Jest, srpski je narod lud narod. UTILOV: Ja ne znam ta su ti grani ari naumili. Nama je svima ote estvo Mad arska, zato se i zove Mad arorsag. ERBULI : Tako je; kad ljudi mladi i ludi upravljaju narodom, onda mora naopako i i. NA : Znate li ta karakteristiku Srbalja najbolje pokazuje? Va e svadbe. Pre ven anja i o ven anju "ihuhu; ihuhu!", a posle "jao i lele!" SMRDI : Tako je. Srpski je narod nepromotren. UTILOV: Srpski je narod lud. ERBULI : Bre, srpski je narod pokvaren. Uzmite vi fibirove i solgabirove koje smo imali; Srblji su uvek bili najgori. NA : Koliko ja srpski narod poznajem, on je dobar, osobito prost; slu a svoje starije i daje se navesti i na zlo i na dobro; ali va i u eni ljudi, va e nadriknjige, trgov i i i gdikoji majstor i i, to su takvi ljudi kakve ja 'nisam video. Ni ta ne zna, a 'o e sve da zna, razme e se, vi e i rad je da se svi okre u po njegovoj glavi. Kad ste vi jo videli da Srblji poklone poverenje jednom oveku koji je ina e, razuman i po ten, nego kako se ko podigne, svi gledaju da ga obore. LEPR I : Tu imate pravo. Ja kad sam prve stihove izdao, pet je kritika najedanput izi lo. Sad, je li vredno da ovek to napi e? NA : Svuda se pi u i itaju knjige da se narod pou i; kod vas, mislim, da je to parada. U va oj istoriji drugo nema nego koliko je ko ljudi poseko; i potukao i gdi je narod pogre io, ega treba da se kloni, o tom se slabo brinete. SMRDI : Zato i napredujemo tako. ERBULI : Ludi su oni u Karlovcima, pa mir. SMRDI : to im drago onima u granici, mi u provincijalu bili smo pod Mad arima i ostajemo pod Mad arima.

ERBULI : Mi emo za ote estvo na e i samu krv proliti NA : Dosta zlo kad smo do toga do li da krv prolivamo. SMRDI : A ta znamo. Je li istina da nam dolazi mad arska vojska? NA : Tako se govori. SMRDI : No, treba da ih lepo do ekamo. UTILOV: Ja u im pokloniti jednu kravu ERBULI : Ja tri akova vina. SMRDI : Ja dva. NA : To je lepo ERBULI : A ta vi dajete, gospodine Lepr i u? LEPR I : Ja u im sastaviti odu kad odr e pobedu. ERBULI : A vi, gospodine Gavrilovi u? GAVRILOVI : Vidi u. SMRDI : Vi, najbogatiji od nas sviju, pa ni ta. ERBULI : Pokazuje se da ih radosnim srcem ne do ekujete. UTILOV: E, gospodin Gavrilovi uvek je bio konzervativac. GAVRILOVI : Kad bi' umeo preokrenuti ko u, kao vi: utilov, utilaji, utilovi , ja bi' bio sva ta. UTILOV (srdito): Vi ste reakcioner, pa mir. NA : Ne treba vre ati, gospodo, ne treba vre ati. Gospodin Gavrilovi je po ten ovek, a po tenje ima cenu u svakom narodu i u svakom zakonu. ERBULI : ta se uje za protokole? NA : Govorilo se da e do i neka komisija; no ja to ne bi' nikad inio. Budala tina je na svaki na in bila: i uvoditi i cepati. Zato treba da se zaboravi. SMRDI : Zaista su Mad ari velikodu ni.

ERBULI : Po teni ljudi. UTILOV: Kamo sre e da su Srblji takovi. SMRDI : E, Srbin je lud od postanka. ERBULI : Savetuj ti njega, u i ti njega, moli ga, kumi ga, on ostade pri svom. Milo Obili ne mari da propadne carstvo, samo da istera inat. NA (sme i se): ta ete, kad vam je to praote eski greh No ja sam se pozadugo ovde zadr ao. Rad sam malo u kafanu da ujem ima li ta novo. Ho ete li i vi"'! ERBULI : Sad emo, dok samo svr imo neke ra une. NA : Dakle, ja se preporu ujem. UTILOV: Ala solgaja! NA (odlazi). GAVRILOVI : Ali tako grditi svoj narod pred stranim ovekom! ERBULI : Pak, ta, mi opet vi e ljubimo narod nego vi GAVRILOVI : O tome e vam Na dati svedo anstvo ERBULI : ta Na ? ekajte samo dok do u Servijanci. SMRDI : Kao bajagi, Mad ari su bolji od nas! LEPR I : Upravo, to Srblji imaju r avoga, to su primili od Mad ara. ERBULI : Zacelo. GAVRILOVI : Pa za to ste njih onako falili, a na narod kudili? ERBULI : To je drugo, jo t nisu pre li Servijanci. GAVRILOVI : Vi e je Na uva avao na narod nego vi kao Srblji. LEPR I : Dabogme, za to se boji. A za to ne spominje na e privilegije? ekajte samo dokle ih zaokupe grani ari, pa e tra iti i on Tunguziju GAVRILOVI : Meni se dopada kako on govori. ERBULI : Vama se uvek dopada to Mad ari ka u GAVRILOVI : No nisam im obe ao ni kravu ni vina.

ERBULI : To je ni ta. SMRDI : Da nije za protokole, videli bi ta bi dobili GAVRILOVI : Niko nije ni ta iskao ERBULI : E, pa nije iskao! Ma aroni bi se radovali kad bi ko od rodoljubaca bio obe en GAVRILOVI (sme i se): O, Na pripovedati e zaista o va em rodoljubiju

LEPR I : Do i e vreme kad emo drugoja e s njima govoriti ekajte samo dok nastane Du anovo carstvo. GAVRILOVI : Ve ako ga vi ne podignete,drugi ne e. LEPR I : I 'o u i umem. A po ma aronima propali bi' odavno. ERBULI : Da ive pravi Srblji! SMRDI : iveli! (Odlaze)ZAVESA

DEJSTVO TRE EPozorje prvo MIL IKA ita novine, NAN IKA stupa MIL IKA: Ah, mami! Kako su se Srblji u Srbobranu dr ali! NAN IKA: Stoji li ve i u novinama? MIL IKA: Te kako stoji! Kosa mora da vam se di e. est hiljada, nije ala; a u ancu nije vi e bilo od dve hiljade ajka a. Znate li koliko je palo Mad ara? Pogodite. NAN IKA: Valjda je palo jedno tri hiljade. MIL IKA: Oho! Petnaest. Mesaro sko io je od jeda i alosti u vodu da se udavi, i jedva su ga spasli. NAN IKA: Vidi , pa srdi se to ti otac dr i sa Srbljima. MIL IKA: Meni je bilo zbog partije

NAN IKA: Ako Srblji dobiju, prvi e u varo i biti utilov; a kod Mad ara zna da je morao ostaviti slu bu. MIL IKA: Kad su ovih dana mad arski oficiri davali bal. NAN IKA: Mi smo zato i le da ne podozrevaju. MIL IKA: Jedan mi je tako lepo pravio kur. NAN IKA: Pst! Mi smo rodoljubice. MIL IKA: Zar vama nije po volji kad va oj k eri kur prave? NAN IKA: Mi moramo na Mad are da mrzimo MIL IKA: Pa za to ste vi s onim obrlajtnantom toliko razgovarali se? NAN IKA: On se udio kako znam lepo mad arski. MIL IKA: To je i meni moj reko. NAN IKA: Ja ti ka em, mora se nji' uvati. MIL IKA: Ali da nismo u neprijateljstvu, je l' te da su vrlo u tivi? NAN IKA: To je istina. MIL IKA: Na i mladi i nikad ne umeju tako kur da prave. NAN IKA: Oni su malo drvenasti MIL IKA: Gledala sam kako vam je isto milo bilo gdi s vama onako u tivo govori. NAN IKA: Zar ti nisi imala druga posla nego u mene da gleda ? MIL IKA: Nisam vas skoro tako raspolo enu vidila. NAN IKA: Morala sam, za to ti je otac poznat kao veliki rodoljubac. MIL IKA: Da vas je Zeleni ka ula govoriti! NAN IKA: I ona mi 'o e da je neka rodoljubica, kao da ljudi ne znaju njene tragove. MIL IKA: Ali je ba fad. NAN IKA: Kao i to mi ne to vredi to ita srpske knjige.

MIL IKA: Mene je stra no jedilo kad je navalila bila da promenite ime. NAN IKA: Dabogme, kad je njeno ru no MIL IKA (gledi na pend er): Jao, mami! Eno je sokakom, sigurno e k nama NAN IKA: Neka ide k vragu! Pozorje drugo EDEN, PRE A NJI EDEN: Ede anjam ... NAN IKA (na njega): Ere pokolba! EDEN (pobegne) NAN IKA: Treba da ga uva od Zeleni ke, jer e upaliti varo ne zna srpski. MIL IKA: Tako nam zameraju to dr imo Er i u slu bi. NAN IKA: I nju moramo otpustiti. MIL IKA: Dobra devojka. NAN IKA: to mu drago. (Kucanje na vrata) Herajn! Pozorje tre e ZELENI KA, PRE A NJI ZELENI KA: "Slobodno", slatke moje, ili "izvol'te, zapovedajte", to je lep e nego "herajn". NAN IKA: Vi imate pravo, ali smo se tako navikli. ZELENI KA: Ah, dim tu eg elementa davio nas je mnogo godina! No danica je i na oj narodnosti svoje bagrjano arno lice pomolila, samo ne treba ni mi da spavamo I koliko god mu ki za srpstvo rade, toliko triput vi e na em polu ova du nost na srcu le ati mora. NAN IKA: Mi se ne mo emo tu i. ZELENI KA: Tu i? To niko od nas ne zahteva; premda ar rodoljubija mo e potpaliti i nje ne persi krasnoga pola. Primera ima dosta u istoriji Vama valjda nije poznato opredelenije amazonkinja. to dete

MIL IKA: najder List najbolje pravi takve 'aljine. ZELENI KA: Kroja List . . da, no istorija amazonkinja pokrivena je tavnilom drevnosti One su nosile oru je i i le u boj, kao svaki vojnik. NAN IKA: To sad nije u modi. ZELENI KA: Sad je najve a moda, draga moja, rodoljubije. I koja se srpska k i sme toga odricati? Ja bi' sama uzela na sebe nekoliko bataljona enske vojske organizirati, da se nije druga ideja u meni porodila. Mi moramo, draga moja, da osnujemo "Odbor rodoljupkinja" kojega e cel biti. rasprostirati narodnost. Ja sam ve tri dana na tatutima radila, i bi u ovi' dana gotova. NAN IKA: To je lepo. No mislim da e biti opasno dok su ovde Mad ari. ZELENI KA: ta, mi da se bojimo? Bez ertve ne mo e biti. I mi treba da poka emo svetu kako Srpkinja poginuti ume za svoju narodnost ... Me utim, mi umemo i predostro ne biti, da niko ne primeti kud se na a namera kloni, a za bolji uspeh pozva emo u na e dru tvo pogdikog od oficira, koji su mla i, jer ovi manje prave primje anija o politiki, i tako mo emo na e blagodetelno zavedenije umotati nevino u soarea. NAN IKA: Ako je tako, onda je va plan vrlo mudar. MIL IKA: Mami, i ja u da stupim u to dru tvo. ZELENI KA: Svaka koja ima uvstva narodnosti mora, i stupi e rado u na u sredinu. A jo t dokle vidite plan! NAN IKA: On mora dobar biti kako je od vas. ZELENI KA: O, ja sam vam sada u velikoj zabuni, jer sam, osim toga, obratila vnimanije da postignem kako se prave barikade Jedva sam malo neko ponjatije dobila. MIL IKA: Ja to ni ta ne razumem. ZELENI KA: Verujem, draga moja, tu treba razmi lenija. MIL IKA: Ja sam itala kako su kod Sentoma a davali krajcfajer, ali ne znam ta je to. ZELENI KA: Bitka sentoma ka bi e najlep i predmet na im stihotvorcima. I sama sam po ela jedan spev, tako me je voshitilo. Koji ho e da predstavi sebi u asnost ove bitke, mora u umu voobraziti ceo predel (Izvadi kredu i po ne po astalu arati) Vidite, ovde le i Sentoma , ovde Turija.

MIL IKA (materi lagano): Mami, az i tenirt, politirat astal! ZELENI KA: Ovako stoje ancevi prvi, drugi, tre i. Pozorje etvrto GAVRILOVI , PRE A NJI GAVRILOVI : Sluga sam ponizan. NAN IKA: Slu benica. ZELENI KA: Prvi je dubok po fata, drugi itav fat, i fat i po irok. GAVRILOVI : Molim, je l' kod ku e gospodin utilov? ZELENI KA: Gledajte, kako ovi ancevi idu sik-sak. Ovde su name teni topovi, ovde, i ovde. S ove je strane rit i blato. GAVRILOVI : Je l' te, molim, je li gospodin utilov kod ku e? NAN IKA: Nije. ZELENI KA (Gavrilovi u): I vi bi' mogli malo paziti, a ne prekidati bitku u najve oj vatri. GAVRILOVI : Oprostite, meni gospodin utilov nu no treba. ZELENI KA: Bitka sentoma ka tako je velika stvar za nas da svaki mora sve poslove svode na stranu ostaviti. Dakle, dalje. Sad su Mad ari stajali ovde, ovde su se prostirali konjanici, a odavde su juri ali. Vidite, odavde topovi biju ovamo, a odavde onamo, i tako dalje. Sad mo ete misliti kako su Mad ari stradali. U ovom ancu imali su Srblji sakrivene topove i iz njih su karte i sipali kao ki a. GAVRILOVI : Bogami, vi ba lepo tolkujete, ne tamo, ovamo! ZELENI KA: Sad se mo e lako znati da e Srblji pobediti svoje neprijatelje. GAVRILOVI : Badava, ljudi mnogo stradaju! Koliko je sela propalo, koliko nji' ostalo bez dobra, bez pokriva a! Srce mi u utrobi pla e. ZELENI KA: Ha, ha, ha! Srblji bi hteli ne to, a ne e da reskiraju. Nek propada ne samo koliko je dosad pogoreno i opusto eno nego i dvaput jo toliko! Vi alite srpska sela, a kako je u Italiji propala najlep a varo , Mantua. GAVRILOVI : Ja alim to je na e, i to ljudi stradaju.

ZELENI KA: Sve nek propadne, pak e opet za neko vreme procvetati kao feniks . . Zar mislite da se tako lako kupuje sloboda? O, moj Gavrilovi u, ku e padaju i di u se, a narodnost ivi. GAVRILOVI : Da ste vidili kako je jedna mati za sinom plakala, a opet jedna ena za mu em. ZELENI KA: Ha, ha, ha! A pla u li kad im ina e ko pogine ili umre? Vidite: ena... ona e dobiti drugog mu a, ili e se di iti to je udovica za narodnost poginuv eg junaka; mati... ona bi, kao Srpkinja, morala plakati kad bi joj sin na postelji umro. GAVRILOVI : Tako govoriti kao vi, to je retkost kod enskih. ZELENI KA: Za to svaka ne ose a to je nacionalni ponos. Pozorje peto LEPR I , PRE A NJI LEPR I (peva): Ura, eto ploda, do o nam je vojvoda! ZELENI KA: Ne a e, ne a e, zar sam do ekala, da me zmija iz ru e narodnosti ujede, da mi sunce potavni onda kad sam mislila da najlep e svetli? LEPR I : ta je vama, gospoja ujna? ZELENI KA: ta je? Ta mrska kokarda sme li di iti prsa Srbina prvog? LEPR I : Ovo je zbog narodnosti, gospoja ujna. ZELENI KA: Uh, uh! Narodnost i mad arska kokarda! Mene e poraziti kaplja, to jest log. Ja moram pasti u nesvest! LEPR I (odgrne haljinu i poka e srpsku kokardu): Gospoja ujna, gledajte ta je ovo. ZELENI KA: Kokarda srpska! Kako se mo e Srbin i Mad ar slo iti? To je ne uveno. LEPR I : Ja vam ka em da se sve ini iz ljubavi k narodnosti. ZELENI KA: Ali kako kad se prime ava ma ar tina? LEPR I : Samo, molim, razmislite u kakvom otno eniju. Do srca nam le i kokarda narodna, jer na a srca di u duhom narodnosti; a spolja vidi se kokarda mad arska, da se zna da jo t nije zatrt neprijatelj i da treba tu i se. Virginiju nisu hoteli saraniti, da se mrzost naroda protiv tirana ne

ugasi, a to je cel mad arski' kokarda. ZELENI KA: Priznajem da sam i ja jedanput pogre ila. Ali onaj je tek pravi filosof koji priznaje svoju pogre ku. Svi da pridenemo mad arske kokarde. GAVRILOVI : Eto ti sad opet. ZELENI KA: Koji ne metne mad arsku kokardu, taj je mad aron, taj je izdajica. (Gavrilovi u) Ja znam, vi ne ete. GAVRILOVI : Pre ste vikali da je ma aron koji metne, a sad, opet, koji ne metne. Najposle e postati onaj ma aron koji ne ushte pomad ariti se. LEPR I : Ve va a su nam uvstva dobro poznata, boljega dokazatelstva ne potrebujemo. GAVRILOVI : Koliko sam ja za Srpstvo inio i koliko je drugi, to svet najbolje zna, a vi sudite kako 'o ete. ZELENI KA: Ali, molim vas, ispitajte se sami; vi se neprestano te kate to ljudi ginu i to nam se sela pale. Nije li to o evidno protiv narodnosti? GAVRILOVI : Kako bi to bilo protiv narodnosti? ZELENI KA: To, drugim re ima, zna i: to Srblji ginu i to im se sela utamanjuju, to ne valja, dakle: ne valja ni to se s Mad arima biju i to svoju narodnost tra e. GAVRILOVI (sle e ramenima). ZELENI KA: Vidite! Dakle, odbacite od sebe sve protivnarodne misli i metnite mad arsku kokardu, da se svet o va em rodoljubiju uveri. GAVRILOVI : Ja kokardu ne me em ni srpsku, a kamol' mad arsku. ZELENI KA: Dobro se promislite. GAVRILOVI : Ja sam se promislio. Aratos vam i takve narodnosti i takve slobode! (Srdito otide.) ZELENI KA: Jeste li ga uli? NAN IKA: Pravi ma aron. LEPR I : Sad je ve jasno. ZELENI KA: Gori od samog Mad ara.

LEPR I : Kad i mad arsku kokardu odbacuje ZELENI KA (Nan iki): Ne, dru tvo, ni ta nego dru tvo; to je od neophodime potrebe. LEPR I : Kakvo dru tvo? ZELENI KA: Ve sad ne pitajte. Za nekoliko dana tako e vam i ovaj Gavrilovi i drugi ma aroni postati rodoljupci, te e i turske kokarde pore ati. Jeste li itali novine, ne a e? LEPR I : E, novine su nam zabranili. ZELENI KA: Nek se miri sad s njima ko mo e. Pre e je ba stajalo kako su varvari, i sad su delom to osvedo ili. Ko jo t zabranjuje narodu pisati i itati. LEPR I : Osvanu e i njima crni petak, jer je prispeo vojvoda. ZELENI KA: upljikac do o? Pa nema ni iluminacije! LEPR I : ini mi se, slabo smo i s njim pogodili. Hteli su ga sjajno do ekati, kao to se pristoji, ali on do e inkognito, i jo t ih je karao to tro e novce na takve stvari, za koje, ka e, moglo bi se baruta kupiti. ZELENI KA: ta, ta? To nije vojvoda! LEPR I : Ko je kupovao barut dosad, kupova e i odsad. A vidimo da iz Rusije sve ide; zato nije trebalo ljudima volju kvariti. ZELENI KA: upalj je taj upljikac. LEPR I : Da ujete ta je jo t radio: neki rodoljupci ispregnu mu konje i nameste se da ga vuku u varo . Pa znate l' ta je reko? Da on nije do o da bude vojvoda konjma nego ljudma. ZELENI KA: ta? Najve i rodoljupci konji? LEPR I : Eto tako nam stvari stoje. Volio je si i s kola i u i pe ke u varo nego da ga sjajno vuku. ZELENI KA: Je li to sve istina, zaboga? LEPR I : Prava, cela istina. ZELENI KA: Ta to je ma aron! LEPR I : I ja sam kazao. Da vidite kako je psovao to su spalili Debelja u.

ZELENI KA: Debelja u, mad arsko selo! O, bo e, kad e nas ma arona oprostiti! Pozorje esto UTILOV, PRE A NJI UTILOV: Novine, preko novina! ZELENI KA: Bolje da ih i nemamo. UTILOV: Mislim da se mi dr imo Mad ara. ZELENI KA: ta, kako? LEPR I : Kad mo e srpski vojvoda, za to ne bi' i mi? ZELENI KA: Gotovo imate pravo. UTILOV: Bilo je bitke. ZELENI KA ( ivo): Je li? Gdi? UTILOV: Na mlogo mesta; no nije najbolje ispalo. ZELENI KA: A zar mo e bolje biti kod tolikih ma arona? UTILOV: Kod Alibunara su se estoko tukli. Mad ara je palo nebrojeno, ali su na i morali reterirati. ZELENI KA: Ni ta, samo ako je mnogo Mad ara palo. UTILOV: Palo ih je, te se broja ne zna. Zato od jeda i alosti svo selo spale. LEPR I : Varvari! ZELENI KA: Ni ta zato; plati e se sve to iz dobara buntovnika. LEPR I : Bogami, pravo ka ete. Da gledimo da i druga sela popale, bar e posle lep e biti. UTILOV: Pre toga bila je bitka na Toma evcima, gdi ih je vrli Kni anin stra no potukao. No bitka alibunarska poremetila je srpsku hrabrost. Mad ari ponovo po u na Toma evac i do u u Jarkovac na konak. Srblji to do uju i napadnu no u na nji'. ta je Mad ara tu izginulo, ka u da je za prepovest. Sve su im topove bili oteli. No kako se to dogodi, dogodi, tek na i reteriraju i ostave im sve topove.

ZELENI KA: Izdajstvo! UTILOV: Ka u, no ko e to znati? Sad se Mad ari vrate u selo, i ne samo to ga popale nego i sve to su na li, malo i veliko, potuku. LEPR I : O, varvarskog naroda! ZELENI KA: Dobro je to: sad e se tek Servijanci ogor iti, pa e biti trista jada od nji'! UTILOV: Ja bih reko da se slo imo s Mad arima. Od Srbalja, vidim, ne e biti ni ta. ZELENI KA: ta, gospodine utilove, vi koji ste bili ogledalo rodoljubaca! UTILOV: A ta poma e kad smo slabi? LEPR I : Mi slabi? Tri smo na jednoga. UTILOV: Tri je nji' na nas jednoga. LEPR I : A Ban i Vindi grec? UTILOV: Dok oni do u, ovde nas mogu sve istrebiti. ZELENI KA: Nek istrebe. S otim e se vi e sami istrebiti. LEPR I : Meni je svejedno ako ne mo e biti srpsko, bi e slavjansko carstvo. Pozorje sedmo SMRDI , ERBULI , PRE A NJI SMRDI : Znate li ta je novo? UTILOV: Da ujemo. SMRDI : Bila je bitka kod Pan eva; tu su Mad ari potu eni do noge. No to je ni ta. ZELENI KA: Ni ta? Kad Srbin slavnu pobedu odr i, to je ni ta? O, nebo! SMRDI : Ima va niji' novina. ZELENI KA: Ni ta nema va nijega od srpske pobede.

SMRDI : Pala Pe ta. SVI: ta, ta? SMRDI : Vidim ja gdi se ne to uzmuvali, pa zapitam mog honvida, koga ina e lepo 'ranim, to je to? Ej, uram, rekne mi, nije dobro; izgubili smo i Pe tu i Budim, i sad moramo da mar iramo gore. ZELENI KA: Ta je li to istina, zaboga! SMRDI : Tako mi soldat ka e. No umro nam je vojvoda. ZELENIKA: Slaba teta kad nije rodoljubac da valja. Pe ta i Budim va nija je za nas vest. LEPR I : Jesam li ja kazao da moraju propasti. ZELENI KA: O, hvala bogu, kad smo do ekali da i na a vlada bude! LEPR I : Odma' da se odbor uredi. UTILOV: To se razumeva. Mi potrebujemo narodne vlasti. LEPR I : Ma arone nipo to u slu bu. ERBULI : ta? Ma arone treba potu i kao skotove. UTILOV: Dosta smo od nji' stradali. SMRDI : Ja sam se vi e bojao nji' nego sami' Mad ara. UTILOV: A, oni su mnogo opasniji bili. ERBULI : Da se svi popi u, pa da po aljemo Servijancima. SMRDI : Kako je Pavlovi jednom prilikom u kafani reko: da su Srbi ludi. UTILOV: Ma aron da se zapi e. ERBULI : A Mini je jedanput javno govorio da se sami bankroti i kojekakve protuve na inili rodoljupcima. UTILOV: Treba ga zabele iti. ERBULI : Oni koji su i li da mole za Kuzmana Perki a treba da se popi u, za to da nisu ma aroni, kako bi im Mad ari molbu uva ili? UTILOV: To se razumeva.

SMRDI : A Mili , to me nazvao rodoljupskom huljom. ZELENI KA: O, i on, i Jelki , i svi koji su se usudili protiv srpstva sogre iti! Pozorje osmo MIL IKA, PRE A NJI MIL IKA: Znate li ta je novo? Mad ari odlaze. UTILOV: Dakle zacelo? MIL IKA: Eno puna pijaca ljudi. Pe ta je pala. ERBULI : Hajdete da gledamo kako e da be e. LEPR I : Na noge, Srblji bra o, Sloboda zove!ZAVESA

DEJSTVOPozorje prvo UTILOV sam

ETVRTO

UTILOV: Opet je pametno bilo sa Srbljima dr ati. Pod Mad arima nisam ni za deset godina toliko dobio koliko sad za ovo kratko vreme. A jo da mi Gavrilovi toliko ne smeta! Pozorje drugo NAN IKA, PRE A NJI NAN IKA: Neki te Nemci tra e. UTILOV: ta e? NAN IKA: Do li da mole za Petra Grinentala. UTILOV: Ne mo e da bude. NAN IKA: Dali sto forinti srebra. UTILOV: Ne mo e da bude. NAN IKA: Ja sam novce primila.

UTILOV: Jesi li luda? NAN IKA: Ti si mi kazao da sve primam. UTILOV: Za Grinentala sto forinti? Hiljada je malo. Nek mu se sekvestira imanje, koliko e izgubiti? NAN IKA: Je li u takvoj meri kriv? UTILOV: On je Nemac, pa mir. Nemci su bili protiv nas. NAN IKA: Pa ta emo raditi? UTILOV: Novce im baci natrag. Danas nemam kad s njima govoriti. NAN IKA: Neka do u predve e, onda si sam (odlazi). UTILOV: Gledaj im ti posla! Predsedatelju odbora sto forinti! NAN IKA (vrati se): Snu dili se kad sam im novce vratila. UTILOV: Jesi l' im dala na znanje? NAN IKA: Ve uredila sam. Samo kad bi se vi e takovi' pozatvaralo. UTILOV: Ovi su na i nesre e. NAN IKA: Onaj Fric ka u da je bogat. UTILOV: Taj je ve ure en. NAN IKA: ta je s ivutima? UTILOV: Treba da se proteraju, ali nema s kim. NAN IKA: Smrdi misli da je bolje ovako da ih cedite nego da im se dobra sekvestiraju, za to bi do lo u narodnu kasu. UTILOV: Smrdi je magarac. Kakva kasa? Mi smo narod a ne drugi, i to je narodno, to je i na e. NAN IKA: Tako je. Kakvi su oni' pet stotina forinti to si ju er doneo? UTILOV: To je od oje to sam na licitaciji prodao. NAN IKA: Ne znam, no ini mi se da ovi narodni komisari dobro prolaze. Kod Milo i a toliko se vu e da svima ve pada u o i. UTILOV: Taj mnogo plja ka.

NAN IKA: Za to i ti ne gleda to? UTILOV: Ja sam zadr ao za se spa'iska dobra. NAN IKA: Samo da ti odbor ne stane na put. UTILOV: Svaki od nji' ima svoje, a Gavrilovi a, koji jednako re i, mi emo napolje. NAN IKA: I tako je ma aron! ... Poslao ti je najder kontu. UTILOV: Kakvu kontu? U Vojvodini se ne pla aju dugovi mad arski. NAN IKA: Ka e da mu trebaju novci. UTILOV: A zna li on da je ma aron? ... Sutra se mora u odboru zaklju iti da sve to je pod Mad arima ra eno nikakve sile nema. Procesi se uni tavaju. U mladoj Vojvodini treba sve iznova po eti. NAN IKA: Dobro bi bilo kad bi pocepao ona pismena po kojima smo du ni za arendu. UTILOV: Sva e se arhiva pocepati. Ko mo e trpiti mad arske protokole u Vojvodini srpskoj? NAN IKA: A ta emo s onom obligacijom kod Na Pala? UTILOV: Ja sam ti kazao da je mad arski jezik kasirat. Sve to je njime pisato, ni ta ne va i. Pozorje tre e SMRDI , PRE A NJI SMRDI : A ko je pustio Humla iz zatvora? UTILOV: Ja sam. SMRDI : Kako ste to mogli u initi bez znanja celoga odbora. Nije se stvar, kako valja, ni ispitala; ... sve kao preko bundeva. UTILOV: Ja sam na ao da je nevin. SMRDI : Kako bi on bio nevin kad je celoj varo i poznato ta je radio? Kod nas se ba naopako radi. UTILOV: Ja sam predsedatelj odbora. SMRDI : Predsedatelj odbora mogu biti i ja, i mislim da imam malo vi e zasluga nego vi. Jer, kad su se cepali protokoli, vi ste gledali kroz

prozor, a ja sam napred i o. UTILOV: Zar vam nije dosta to ste len? SMRDI : Kao po kom pravu predsedatelj ne to vi e zna i nego drugi lenovi? Ako se to na licitaciji proda, te novce niko ne vidi; ako se marva zakolje, od ko e i loja nigde ra una. Koga 'o ete, zatvarate; koji vam to da, onoga pu tate. Mene ste odredili za kvartire i da vam polja uvam, a gdi se mo e to dobiti, tu su drugi. Kako su ti ljudi pametni. UTILOV: Ho ete li da budete komesar u kakvom srezu? SMRDI : Dabom', kad su drugi sve opapoljili. UTILOV: Vi znate da je Vojnovi bio bolestan, niti je mogo svoj srez obi i. SMRDI : Vidi emo. Pa onda za moga sinovca obe ali ste mu slu bu, pa ni ta! A drugi mogu vu i pla u. UTILOV: Zaboga, nudio sam ga da bude podsekretar, pa ka e da nije za to. ta u da radim? SMRDI : Dajte mu to je za njega. Je li pravo da on, kao poznati rodoljubac, ni ta ne dobije; a drugi, koji su dvoli ili, ili koji su poznati kao ma aroni, pla u beru? UTILOV: Bi e sve, bi e, samo se malo pretrpite. Znate li da ne spavam vi e od sedam sati? Ovaj ono, onaj ono, aratos ti i slu be! Eno, ni ivuti nisu proterani. SMRDI : to se ivuta ti e, neka jo t malo postoji. UTILOV: Znate li vi da Vojvodina mora biti ista; znate li? SMRDI : Mi je istimo koliko je mogu e; no to se ivuta ti e, ovako je bolje. UTILOV: Badava, kad se ljudma ne mo e dokazati; pa onda im je kriv predsedatelj. "'O emo Vojvodinu istu, da se ma aroni proteraju", a kad ovek po ne raditi, oni ne dadu. SMRDI : I osim ivuta ima se dosta raditi. Uzmite koliko nji' ima bez brkova, i to Srbalja. Srbin bez brkova ne mo e biti Srbin, dakle je ma aron. NAN IKA: I Mad ari nose brkove. SMRDI : Jeste; ali Nemci ne nose, a oni su poznati kao ma aroni; dakle i Srblji bez brkova jesu ma aroni. Dalje, mnogi nose brade. Kad je Srbin

nosio bradu? To je za honvide. Dakle, i ove treba privu i. NAN IKA: Ali gdekom ba lepo stoji brada. SMRDI : U Vojvodini stoji lepo to je narodno. Pozorje etvrto ERBULI , PRE A NJI UTILOV: Evo i gospodina erbuli a. Dobro do li! ERBULI : Ja verujem da je vama dobro. Namestili ste se lepo u odboru, pa punite kesu, a drugi neka a kaju zube. SMRDI : E, ta se vi, opet, ljutite? ERBULI : ta se ljutim? Dok su bili Mad ari, ko se vi e s njima me ao i drugovao nego vi. astili ste ih, va e ene i k eri i le na bal i s honvidima igrale, pa vi u odboru, a ja, koji sam protokole cepao, ni ta. UTILOV: Ne brinite, gospodine erbuli , bi e slu be i za vas. ERBULI : To ste mi jo prvi put kazali, pa na tom je i ostalo. Rodoljupci, vi rodoljupci! ta ste za narod u inili? SMRDI : A ta ste u inili vi? ERBULI : Vi e od vas. Ko je po kafanama javno govorio da Srblji moraju dobiti, nego ja; ja se udim kako su me Mad ari trpili. SMRDI (sme i se): Znali su da niste vredni ni ta u initi. ERBULI : Ja nisam? Nego vi, koji ste tolike ljude prevarili i bankrotirali? SMRDI : Opet nisam nosio prange kao vi. ERBULI : Ne prange, jer prange mogu i po teni ljudi nositi, nego ste drugo to zaslu ili za va a nevaljalstva. UTILOV: Pst, pst! ERBULI : Nije to "pst" nego 'o u sve da ka em. Kad je trebalo za narod raditi, vi mi niste vikali "pst", nego "hajde, ludi erbuli u!" SMRDI : Ve ako Vlasi ne podignu narod srpski, ne e niko. ERBULI : Ja Vla'? Ej, za to sad nema Servijanaca, da mu poka em

kome e se podsmevati. SMRDI : A kako me vi mo ete nazvati bankrotom? ERBULI : To je istina. SMRDI : Pa istina je da ste i vi Vla'. Nije li vam otac govorio: "Lepa je vremja!" ERBULI : Moj se otac vas ne ti e ni ta. UTILOV: Az i tenirt! Vi ste ina e dobri prijatelji bili, pa sad da se sva ate. ERBULI : Ne znam za to; ja ho u slu bu, pa kraj. Kad mogu kojekakvi bankroti i ma aroni iriti se, valjda treba i ja to da ste em, koji toliko zasluge imam. UTILOV: Znate li ta je, da isteramo Gavrilovi a iz odbora, koji je i tako ma aron, pa da namestimo vas mesto njega. SMRDI : To bi dobro bilo. UTILOV: I tako nam mlogo koje ta kvari. ERBULI : Ve ako on nije ma aron, onda niko nije. UTILOV: O tom nema sumnje. I oni su magarci bili koji su ga izabrali. SMRDI : Ta znate, to je na inio crkvu o svom tro ku, pa ljudima ostalo to u glavi. ERBULI : Dabom'! Lako je praviti crkve kad mu se presipa. UTILOV: Neka i pet crkvi sazida, kako se zna da je ma aron ki! Ali Srbin je kukavica. SMRDI : I ja ka em. UTILOV: Kad nas sama re "ma aron" ne dira u srce, onda te ko narodnosti! Pozorje peto LEPR I , PRE A NJI UTILOV: Evo i gospodina sekretara. Za to tako snu deni, gospodine Lepr i u?

LEPR I : Nije dobro; kvare nam odbore. UTILOV: Ko sme dirnuti u narodnu zenicu? LEPR I : Na i prijatelji. Ni barjake nam ne trpe. UTILOV: Ve za barjake mo e i pro i, ali u odbor dirati, ta je Srbinu najsvetije ... LEPR I : Eto tako! Narod se tukao i krv prolivao, pa za to? Ni svoje vlasti da ne mo e imati. SMRDI : Ali kako to sme biti? LEPR I : I ja se udim. Srblje uvrediti uvrediti zmije ljute! ERBULI : Tako nam treba kad nismo dr ali s Mad arima. LEPR I : Mnogi nam se smeju i nazivaju nas fantastama. ERBULI : Tako nam treba. LEPR I : Na em novoustrojenom pravitelstvu rugaju se i ka u da je to od nas ludost. tavi e, i samo na e pope iteljstvo finansije ne priznaju, nego sva dobra kameralna koja Vojvodini pripadaju uzeli su natrag i na e inovnike teraju. SMRDI : Mo e li to gore biti od ovoga? LEPR I : Kod nas mo e, jer i sami buntovnici dobijaju za titno pismo, i dobra koja smo im kao rebelima sekvestrirali ili prodali treba da se vrate natrag. UTILOV: To ne sme da bude! LEPR I : Tako je. No i zaslu ili smo, jer nemamo ljude. Uzmite sredoto no pravlenije, koje je ovih dana ustanovljeno: kakvi su inovnici? UTILOV: To je istina; nijednog od nas. LEPR I : Na e pravitelstvo nema ener ije, nema duha, odva nosti, plana; jednim slovom: nema pameti, pak nam naopako ide. Ja da sam u glavnom odboru! Ali sad se u slu bu uvla e koji se znadu ve ma ulagivati! UTILOV: Treba na initi protestaciju, treba na initi plan kako se prava Vojvodine uvaju, i one u glavnom odboru osramotiti.

Pozorje esto GAVRILOVI , PRE A NJI UTILOV: Dobro kad ste do li, gospodine Gavrilovi u, vama je dobro poznato kad je na odbor ustrojen ... GAVRILOVI : Ostavite se sad toga, imamo drugu nevolju. Sentoma je pao. SVI (upla eno): ta? GAVRILOVI : Patrijarh je u pono i ostavio Be kerek i oti ao u Zemun. Sva je Ba ka i Banat u velikom stra'u. SMRDI : Brzo da preteramo marvu u Serviju. LEPR I : I Srbobran pao, ka ete vi? GAVRILOVI : Tako je. LEPR I : To je la , to je izmi lenije! GAVRILOVI : Da bog da, no bojim se da ne bude istina. LEPR I : Pre e Komoran pasti nego Srbobran, srpski Gibraltar! I pomisliti to, sramota je za Srbina, a kamoli verovati! ERBULI : O, ve . je dokazano da je Gavrilovi ma aron! SMRDI : Zaista. UTILOV: Takav Srbin koji jednako prori e Srbljima zlo ne mo e se vi e trpiti u odboru. ERBULI : I ne mo e! Mi trebamo estite ljude. GAVRILOVI : Vi znate da se ja nisam ni otimao. UTILOV: Otimali ili ne otimali, vi ste kasirati, pa kraj. Pozorje sedmo SKOROTE A stupi i preda UTILOVU pismo, potom izlazi. UTILOV ita u sebi ERBULI (Gavrilovi u): Da su svi rodoljupci kao vi, te ko bi narodu bilo!

SMRDI : Vi e ste nam kvarili u odboru nego pomagali. UTILOV: Evo buletine od samog patrijarha: Komoran je pao; Otinger dolazi s jednom brigadom nama u pomo ; Puhner dobio vest da e toliko Rusa preko Or ave do i koliko je nu no. (Gavrilovi u) No, kako sad stojimo? GAVRILOVI : Meni je to milo; ali ja sam onakovo dobio pismo. UTILOV: Vi sve druge kore podente imate, za to ste protiv Srpstva. ERBULI : Ovo je izdajnik, treba ga primerno kazniti. SMRDI : Pravo ka ete. ERBULI : Isterati ga iz odbora, to nije ni ta; no treba mu dobro konfiscirati, kao svakom drugom buntovniku. SMRDI : Ni ta nego pravo. GAVRILOVI : Ali, molim vas, to nije iz moje glave iza lo. Evo pisma. UTILOV: Ne poma e vam ni ta. Pozorje osmo SKOROTE A, PRE A NJI SKOROTE A: Molim 'o u li kakav odgovor dobiti? UTILOV: Odmah. Vi dolazite iz Be kereka? SKOROTE A: Iz Be kereka. UTILOV: ta je novo tamo? SKOROTE A: Nije najbolje. Sentoma je pao. UTILOV: Je li to istina? SKOROTE A: Zacelo. UTILOV: Ali, evo u buletini drugoja e stoji. SKOROTE A: Ne znam, tek kod nas je veliki stra'. ERBULI : Zaboga, kud emo sad? LEPR I : Ali kako mo e Sentoma pasti?

SKOROTE A: ujemo da su malo topova imali. LEPR I : Dakle, izdajstvo! UTILOV: Ja nemam ta pisati; jer kad je Sentoma pao, ni mi ne mo emo biti sigurni. SKOROTE A: Samo da se nije toliko plja kalo! (Odlazi.) UTILOV: ta emo raditi? SMRDI : Ja mislim da potu emo sve vabe i ma arone, jer e nam ovi najvi e koditi ako se Mad ari vrate. Pozorje deveto MIL IKA, PRE A NJI MIL IKA: Jeste li uli novinu? UTILOV: ta, lelkem? MIL IKA: Da Mad ari dolaze. SMRDI : Je l' istina, zaboga? ERBULI : Ej, te ko nama! UTILOV: ta emo raditi! SMRDI : Da be imo. GAVRILOVI : Kud znamo be ati? SMRDI : Vi ste i tako ma aron, vi mo ete ostati. ERBULI : Kako bi bilo da zovemo Na Pala? UTILOV: Vi znate ta je bilo s Na Palom, i da nam on ne mo e oprostiti. Nego da podelimo kasu, pa da be imo u Srbiju. GAVRILOVI : Zaboga: kako e se kasa deliti kad nije na a! UTILOV: Ja znam, vi bi' voleli da padne Mad arima u ruke. Pozorje deseto ZELENI KA, PRE A NJI

ZELENI KA: Gdi je taj odbor? ta se ini to? LEPR I : ta, gospoja ujna? ZELENI KA: Znate li vi da se Mad ari vra aju? UTILOV: To je nama poznato. ZELENI KA: Pa ta ste skrstili ruke? ta se ne spremate? SMRDI : A ta znamo initi? ZELENI KA: ta znate initi. to ne kopate redute? Otkad ja vi em da se kopaju reduti! Gdi su barikade? Svi na noge, pa se oru ajte! ERBULI : Mi ne umemo tu i se. SMRDI : Mi smo u odboru. LEPR I : Ja bi', ali ta jedan ovek mo e initi. ZELENI KA: Sram i stid! Vi potomci Du anovi? Odite, rodoljubice, da mi operemo obraz narodnosti! (Uzme pu ku koja je u uglu visila.) Mi emo spasti srpstvo. NAN IKA: Pravo ka ete. (Iznese iz druge sobe sablju koju pripa e, a Mil ika uzme dva pi tolja.) ZELENI KA: Sad vi be ite kuda znate, mi emo ostati. LEPR I : ta, Srblji! Ovaj sram da podnosimo? Ne, u kom vri srpska krv, na oru je! ERBULI : Na oru je, makar svi izginuli! SMRDI : Tako i jeste. ta se imamo bojati? LEPR I : Gdi su ti Mad ari, neka do u samo! SMRDI : Dajte ovamo Na Pala da mu se emo duvan na glavi. ERBULI : Pravo, dajte ga! ZELENI KA: Gdi je barjak? Bez barjaka ne mo e se vojevati! ERBULI : Tako je! (Otr i i donese barjak.) ZELENI KA: Na ovu svetu zastavu svaki da se zakune! uje se top.) ta

je to? SMRDI (upla en): Mad ari! ERBULI : Ej, naopako! ZELENI KA: Kud emo sad? UTILOV: Zaboga, propali smo! LEPR I : Br e da se po alje pandur da vidi ta je. (Istr i napolje.) SMRDI : Lepo sam ja govorio da be imo u Serviju. (Me utim mu enske pobacale oru je, Zeleni ka pobegla pod krevet. Nan ika i Mil ika u urile se u jednom uglu sobe.) UTILOV: Kud se znam okrenuti? Vrag da nosi i Vojvodinu i sve! SMRDI : Ubio bog koji je prvi zapo eo! ERBULI : Nesre e, kad nisu bili vredni da nisu ni ustali. LEPR I (vrati se): Mad ari su tri tacije daleko. Dakle, sutra ako stignu. SMRDI : Brzo da se be i. UTILOV: Nan ika, brzo spremaj to ima . ZELENI KA (ispod kreveta): Zaboga, povedite i mene. LEPR I : Gospoja ujna, brzo da se tovari! (Pobegne.) ERBULI : Ej, naopako, ej, naopako! (U mete u svi, osim Gavrilovi a, razbegnu se.) GAVRILOVI : Kud sam ja pristao? Ako s njima po em, oni e vikati da sam ma aron a smem li, opet, ovde ostati, gdi su toliko globili i otimali? Bedni narode, na koga ti spade da se za tvoju sre u brinu! Oni koji su se na ra un tvoj obogatili be e; a to e biti s onima koji ne mogu be ati, koji su stari, slabi ili bolesni, o tom se niko ne brine. Te ko tebi, narode: ti strada , a oni se raduju; ti propada , a oni se bogate! No, sudbina je na a od Kosova da pro lost oplakujemo. Idem u beli svet da ne gledam nesre u naroda' idem da ne ujem kako ubice svoga roda, ljudi nevaljali, koji su prange nosili, bez svakoga stida sebe rodoljupcima nazivaju (odlazi).ZAVESA

DEJSTVO PETO(U Beogradu) Pozorje prvo ERBULI , malo potom SMRDI ERBULI (broji cvancigere u ruci): Da ti vrag nosi i takvu zemlju i takvu bra u! SMRDI . (stupi): ta vi radite? ERBULI : Eto, ve se pla a etiri cvancika na pet forinti. Ako ustraje ovako, osta emo prosjaci. SMRDI : Ja nisam mislio da su Servijanci takvi ljudi. Ama a u vina da mi je ko pru io. ERBULI : Ko je to vidio? Do li strani ljudi u Serviju, begunci, kod nji' da se sklone, a oni i tu po etiri-pet cvancika pride na banku od pet forinti, umesto da svakom dadu fraj kvartir i kost, i da mu jo t plate to je volio pobe i nego ostati pod Mad arima. SMRDI : Vidim ja, rodoljubije se ne uva ava. ERBULI : Jo t ste vi dobro; zagrabili ste kad ste bili u odboru, pa vam ja sad lako. SMRDI : Koliko sam zagrabio? ujem da su mi iz ku e odneli sve. ERBULI : Platila je kasa odborska. Ali ja ni slu be ni vraga, pa da mi odnesu dvesta merova ita i sto akova vina. SMRDI : ujem da je zato to su vas tu ili oni koje ste oplja kali. ERBULI : ta sam plja kao? La u. SMRDI : Govore za onaj muk to va a supruga nosi. ERBULI : To sam dobio od jednog Mad ara to sam ga iskupio od Servijanaca. Ali ako ovako potraje, te se ne vratimo ku i, oti i e bez traga i muk i sve. SMRDI : Taj Rus kao da na pu evima ide. ERBULI : Vidim ja, od nas ne e biti ni ta. SMRDI : Na i su kukavice; 'o edu Vojvodinu, o edu ovo, 'o edu ono, a

kad tamo mu ak! ta su l po injali kad nisu bili vredni izraditi. ERBULI : Lagali po novinama sad ovo, sad ono, a nigdi ni ta, nego su nam ostale ku e da ih upropaste. SMRDI : Trebalo bi potu i sve one koji su zapo eli. ERBULI : I ja ka em: Da smo se dr ali Mad ara, nikad bolje. Ali oni "ne, ne", dokle nas ne dotera e u Serviju. SMRDI : Da gubimo na banknotama. ERBULI : I da me zovu vabom. SMRDI : Jest, sad sam mu vaba! A ta je dolazio da nas di e! Pozorje drugo GAVRILOVI , PRE A NJI SMRDI : A kad ste vi do li? GAVRILOVI : Kad i svi; nego sam se zadr ao u Grockoj. SMRDI : Vi ste mogli ostati kod ku e, ne bi vam Mad ari ni ta uradili. GAVRILOVI . Ta da se nije toliko plja kalo. ERBULI : Vama je sve plja ka u glavi. Valjda vam je ao Mad ara i vaba. GAVRILOVI : ao mi je svakoga koji strada nevino. SMRDI : Nevino! Dakle Mad ari i vabe su nevini? GAVRILOVI : Kako koji. SMRDI : Oni zar nisu plja kali i zla inili? GAVRILOVI : Jesu, ali na i nisu gledali koji je kriv, nego koji je bogat. ERBULI : Neka pamte kad je bila srpska Vojvodina! GAVRILOVI : Ako smo zato ustali tra iti Vojvodinu da se plja ka i otima, bolje da je nismo ni tra ili. ERBULI : Vama je bolje, jer ove godine niste mogli trgovati ni profitirati po va em obi aju Narod tako ne govori. GAVRILOVI : Ja vidim narod pi ti po obalama i propada. Zaboga, da

se skupimo i damo togod na sirotinju. Nije pravo da izgine. ERBULI : Bogme, niko ne daje ni meni SMRDI : Od tolikog vremena sedim ovde na tro ku; na banknotama moram da gubim, pa otkuda u? GAVRILOVI : Nije li griota da na a bra a umiru od gladi? ERBULI : Ee, to im drago, ja im pomo i ne mogu. GAVRILOVI : Ljudi ostali bez ku a, bez marve, bez svega. SMRDI : Nek ekaju dok se prodadu mad arska dobra, pa e primiti naknadu. GAVRILOVI : A donde da skapaju od gladi? SMRDI : to im drago! Eno kod patrijarha narodne kase; nek i tu od njega. GAVRILOVI : A gdi je na a op tinska kasa? SMRDI : ta znam ja gdi je. Treba i nama iviti; zato smo bili inovnici Vojvodine GAVRILOVI : Ali vi ivite u izli iju, a tamo sirotinja nema ni to je najnu nije. Kolera udarila, ljudi iz nu de jedu nezrelo vo e i krastavce, pa e svi poumirati. SMRDI : Pa gdi su ti doktori? Za to ne kazuju ljudima da je to nezdravo? GAVRILOVI : Jest, ali treba imati to drugo. 'Ajde da nakupimo izme u nas jedno sto forinti, pa da podelimo me ' sirotinjom. SMRDI : Sto forinti! ta vi govorite? ERBULI : Ni sto krajcara ne mogu dati. GAVRILOVI : Vi, koji se toliko rodoljubijem ponosite! ERBULI : Vidim kako se rodoljubije uva ava. Vi ste bili len odbora, a ja ni ta. GAVRILOVI : Nismo vukli nikakvu pla u. ERBULI : Ve ja znam. Svaki je lud koji se za srpstvo zauzima.

GAVRILOVI : Zato to ne mo e da globi. SMRDI : Vama je sve to u glavi. Dok su Mad ari globili, bilo je dobro. GAVRILOVI : Pa mi smo zato i ustali da se toga oprostimo. SMRDI : Koje ta. Mi smo ustali za narodnost, a nigdi nije stajalo da e inovnici Vojvodine slu iti badava, nego e jo t ve u pla u imati. GAVRILOVI : Ostavimo sad to; nego dajte to na sirotinju. SMRDI : Idite vi s bogom, ja ne mogu dati ni ta. ERBULI : Za to nisu svi ustali na oru je, pa ne bi ni morali be ati. SMRDI : Tako je; negde 'o e ljudi Vojvodinu, a ne e da se biju. GAVRILOVI : Oni misle da bi mogli i vi oru je nositi. SMRDI : A na koga bi ostavili odbor? GAVRILOVI : O, za odbor bi se na lo ljudi i suvi e, nego za logor trebalo bi da ste se brinuli. SMRDI : Za nas bi griota bila poginuti, koji narod ljubimo, jer e opet da tog stanja do i da mu poslu iti mo emo; a ma aroni da izginu svi, pa nikakve tete. Pozorje tre e LEPR I , PRE A NJI GAVRILOVI : Evo, gospodin je Lepr i bar vatreni rodoljubac; on e dati to na sirotinju. LEPR I : ekajte dok bude slavensko carstvo, pak ete onda viditi slave. ERBULI : 'O e li biti? LEPR I : Vi jo t sumnjate? Rus. valjda, nije do ao zabadava. SMRDI : No, fala bogu, da i to do ivimo. LEPR I : Jedno me samo obespokojava to se name taju strani ljudi za inovnike u Vojvodini. SMRDI : ta, ta? Gdi je glavni odbor? to ne protestiraju?

LEPR I .: Trebalo bi drugoja e, al' su Srblji kukavice. ERBULI : Pravo ka ete da su kukavice. Ali tako je kad nema pravog rodoljubija. GAVRILOVI : A ta bi vi radili? LEPR I : Postavili bi ma arone za inovnike. SMRDI : To mo e jo t i biti. ERBULI : Vrlo lako. LEPR I : Kako se po elo raditi, zacelo. SMRDI : To je naopako! ERBULI : Bolje da smo i s Mad arima ostali. GAVRILOVI : Pa za to niste? SMRDI : Znam da bi vama po volji bilo. GAVRILOVI : Za to meni? Meni je svejedno ma ko do o u slu bu. SMRDI : I stran? GAVRILOVI : Ako je po ten, bolje i stran nego svoj, a nevaljao. SMRDI : Jeste li ga uli? ERBULI : Nije li to izdajica? LEPR I : Treba podi i tu bu. Vi ste svedoci. GAVRILOVI : A ta vam poma e kad nema odbora, a ne e vi e ni biti. LEPR I : ta, i vi kvarite odbore, izdajnik jedan. (Udalji se.) SMRDI : Ma aron! ERBULI : Ne zaslu uje da ivi me u Srbljima, nego da se protera kao svaki drugi Mad ar. GAVRILOVI : Kad bi svi Srblji bili kao vi, i sam ne bi' eleo biti Srbljin. SMRDI : Jeste li ga uli? ERBULI : Lepo sam ja govorio da se svi mad aroni pobiju kao

skotovi. GAVRILOVI : I da im se ku e sekvestriraju na polzu rodoljubaca. ERBULI : Plati ete vi nama sav ovaj tro ak. GAVRILOVI (sme i se): 'O u, 'o u. Idem odma' da prepravljam (odlazi). ERBULI : E, jeste li ga vid'li? SMRDI : Tako nam treba kad nismo imali pameti. Kud se dede Lepr i ? ERBULI : Eno ga gdi se razgovara s nekim stranim. SMRDI : 'Ajdemo. ERBULI : Ve mi se dosadilo bez posla biti (odlaze). Pozorje etvrto UTILOV I NAN IKA stupe UTILOV: No, ta si htela otoi kazati? NAN IKA: Ovu na u prose. UTILOV: Mil i? NAN IKA: Ja sam odavno smotrila gde jedan esto prolazi pored pend era i uvek baca o i gore. Sve sam mislila da l' se nje ti e, i sad vidim da je istina. UTILOV: Je li to zacelo ili kao to vi ene imate obi aj? NAN IKA: Poslao je jednoga da je prosi. UTILOV: ta je on? NAN IKA: Doktor; ovek vrlo fini. Ja sam se s njim razgovarala, i svi ka u da e biti fizikus ovde. UTILOV: To je dobro. Novaca valjda ne tra i. NAN IKA: Mislim da ne tra i. UTILOV: ta ka e devojka? NAN IKA: Nisam joj jo t spominjala, jer ne to va no stoji na putu.

Ka u da je Mad ar. UTILOV: Pak? Ona zna mad arski kao Mad arica. NAN IKA: Ali ta e svet re i? UTILOV: Bolond ag! Svet ja ne u pitati ta u raditi u mojoj ku i. NAN IKA: Ali ovi ljudi, rodoljupci? UTILOV: Pak ta? Kad njega trpe u Srbiji, za to ga ne bi trpili u Vojvodini? Mi, valjda, nismo bolji od Servijanaca? NAN IKA: Pravo ka e . Ta mi smo bolje ivili s Mad arima nego i sa Srbljima. UTILOV: Gledaj ti samo da devojka po e. NAN IKA: Ne verujem da e se zatezati, za to joj se momak dopao. UTILOV: 'Ajde, dakle, da ne bude dockan. NAN IKA: Mo e biti da mu je zato po volji to znamo dobro mad arski (odlaze). Pozorje peto SMRDI napred, potom ERBULI , stupe SMRDI : ta ste se toliko s tim razgovarali? ERBULI : isto mi je sramota kazivati. SMRDI : Zar je tako zlo? ERBULI : Zlo nije, nego ... SMRDI : ta je, dakle? ERBULI : udna stvar. Radi se da prodamo Vojvodinu. SMRDI : Kakav bi bio taj nevaljao ovek koji bi svoju Vojvodinu izdao. ERBULI : I ja tako ka em. SMRDI : Zar smo mi zato krv prolivali? ERBULI : Tako je.

SMRDI : I toliko stradali. ERBULI : Ve to bog jedan zna! SMRDI : Pa kako vam do e ta podlost do ruke? ERBULI : Sam ne znam ta u o tome da mislim. Taj to sam s njime govorio iz Sombora je, i ka e da od na e Vojvodine ne e biti ni ta. SMRDI : To smo odavno mogli znati. ERBULI : Ka e da se jedno pro enije na cara potpisuje, u kome Srblji sami priznaju da nas je malo i da za nas nije Vojvodina. SMRDI : E, gledaj ti ta kod nas ne e biti! I Srblji to potpisuju! ERBULI : Ko potpi e, dobije pedeset dukata u zlatu. SMRDI : ta, ta? Otkud toliki novci? ERBULI : Ka e da se unapred pla a. SMRDI : Ali toliki ljudi! To e mnogo izneti! ERBULI : E, svima se ne daje potpisivati, nego samo koji su bili u odboru. SMRDI : No, tako je ve mogu no. ERBULI : Pa ta mislite? SMRDI : Ja mislim, ako to car 'o e, ono e i tako biti; zato je bolje potpisati. ERBULI : Tako i ja mislim. Neka donese, dakle, da potpi emo. SMRDI : Vi ne mo ete potpisivati. ERBULI : Za to? SMRDI : Kad niste bili u odboru. ERBULI : Vama je poznato da sam bio naimenovan. SMRDI : Ali nije do lo u protokol. ERBULI : Re predsednikova vredi kao i protokol. SMRDI : Ja ne znam da li je to tako?

ERBULI : Ba i kad ne bi bilo, ko e raspitivati jesam li ja bio len, kad moje ime me u tolikima stoji? SMRDI : To je istina, ali znamo mi. ERBULI : Pak zar bi vi mene izdali? Mi stari prijatelji! SMRDI : Dobro, samo da ne okrive nas. ERBULI : Ja u potpisati nasamo, pak posle neka tra e kad izvu em novce. SMRDI : Zakrpa je lepa. ERBULI : Kako da nije, osobito sad gde smo toliko stradali od prokleti' Mad ara. SMRDI : 'Ajde da saop timo utilovu, da vidimo ta e on re i. ERBULI : E, on e jedva do ekati, kako je lakom. SMRDI : Bogme, on se dobro pokrpi. ERBULI : Kad ga pre tri godine istera e iz slu be, mal' ne skapa od gladi; ena i deca r avo odeveni. A sad, jeste li videli kako se nose? Pozorje esto GAVRILOVI , PRE A NJI GAVRILOVI : Mi tamo-onamo, pa opet zajedno. Tako je kad se nema ta raditi. ERBULI : S vama i jest prijatno sastajati se. GAVRILOVI ,: E, ne treba sve opet mak na konac uzimati. N meni se ini, vi imate ne to tajno izme u sebe. ERBULI : ta bi imali tajno? (Namiguje na Smrdi a.) GAVRILOVI : Ta izdaleka gledam kako ste se ne to zabunili. ERBULI : Zabunili smo se to ti Rusi jedanput ne svr e, nego sedimo na tro ku. GAVRILOVI : Ja ujem da e se svakom platiti dijurna koji je izbegao. ERBULI : I treba da se plati. Nismo mi besni da se potucamo. GAVRILOVI : No ovu e dijurnu samo oni dobiti koji se odreknu

Vojvodine. SMRDI : Kako bi to bilo? GAVRILOVI : Tako se govori. ERBULI : Pa 'o ete li se vi odre i? SMRDI : Kao da tu treba mnogo sumnje. GAVRILOVI : Ja u onako postupiti kao to ine rodoljupci. Valjda u i ja do i u islo njihovo. ERBULI : Nikad ni doveka. Koji je bio lane ma aron, taj e se kao takav i poderati. GAVRILOVI : A koji je rodoljubac, taj mo e initi to 'o e, je l' te? SMRDI : Rodoljubac ne mo e drugo raditi nego to je rodoljubivo. GAVRILOVI : Kad bih vas o protivnom uverio? ... Ali evo na ih zemljaka. Ne to je Lepr i veseo. Pozorje sedmo UTILOV, NAN IKA, MIL IKA i LEPR I stupe, PRE A NJI NAN IKA (Lepr i u): Pa za to nam ne ka ete ta je novo? LEPR I : ta vam imam kazivati? Mad ari e biti pobe eni, pa mir. GAVRILOVI : A ta e biti s nama? LEPR I : Dobi emo i mi, ne ono to su neke preterane glave tra ile, nego to je pravo. GAVRILOVI : 'O e li biti Du anovog carstva? LEPR I : Budala tina! Nema nas dvadeset miliona. GAVRILOVI : Ali bar slavjansko carstvo. LEPR I : I od toga nema zasad ni ta. GAVRILOVI : Ta vama je to neprestano bilo u ustima. LEPR I : Moralo se tako govoriti da narod ustaje. GAVRILOVI : To e re i: vi ste lagali.

LEPR I : E, tako je, druga ije nije moglo biti. GAVRILOVI : Naravna stvar, rodoljubije sve dopu ta. Nego, molim, kako sad stojimo? LEPR I : Ne mo emo ni mi zahtevati da smo bolji od drugi'. Dobili smo ravnopravnost sviju naroda, dobili smo patrijarha, dobi emo i vojvodu, pa kud ete vi e! SMRDI : Bre; samo da se jedanput svr i, pa makar kako bilo! ERBULI : I ja ka em: dosta smo od ku e. MIL IKA (sme i se): Ja ne marim ma jo t toliko trajalo. GAVRILOVI : Verujem, jer se ovde udajete. SMRDI : Je l' istina? ERBULI : Smemo li estitati. NAN IKA: Jest ne to u stvari, no nije ba svr eno. ERBULI : No, to mi je milo. SMRDI : Vi ste najbolje profitirali u be aniji. LEPR I : Je li prilika dobra? GAVRILOVI : O, fini mladi , ja ga dobro poznajem. Istina, nije Srbin ... LEPR I : ta, ta? ERBULI : Kako bi Srpkinja za stranoga po la? SMRDI : To ba nije lepo. ERBULI : Predsedatelj odbora! UTILOV: To su enski poslovi, u to se ne me am. ERBULI : Makar kako, tek ja ne bi, dopustio. LEPR I : Dakle je mlado enja Vla'? GAVRILOVI : Nije nego Mad ar. LEPR I : Je l' mogu e?

SMRDI : Ja ne mogu verovati. NAN IKA: Govori se tako, no upravo ne zna se. GAVRILOVI : A zacelo! Ja ga dobro poznajem! LEPR I : I vi se mo ete tako zaboraviti da Mad ara uzmete za zeta? SMRDI : To je preko jego. LEPR I : Odma' idem da stavim u novine; neka se svet udi postupku najve ega rodoljupca. UTILOV: On e se posrbiti. LEPR I : Posrbiti? Vi ete se pomad ariti, kao to ste i bili polak Mad ari! ... Sramota! ERBULI : I ja ka em da je sramota. LEPR I : Ne, to mora do i u novine; sve zabadava. GAVRILOVI : 'O ete li staviti kako ste i vi dobili slu bu izvan Vojvodine? UTILOV: Kakvu slu bu? GAVRILOVI : Sekretar kod vladinog komesara. SMRDI : Je l' to istina? LEPR I : Bila je re . GAVRILOVI : Za to je "bila re " kad ste zacelo primili, a nije nikakvo zlo. UTILOV: Kako bi Srbin ina e slu iti mogo nego kod Srbina? ERBULI : To je istina. SMRDI : Nema od nas ni ta kad nas i najve i rodoljupci ostavljaju. UTILOV: Ja sam slu io kod Mad ara, pa sam ih taki napustio kako se srpstvo podiglo. LEPR I : Dabogme, kad su vas iz slu be izbacili. UTILOV: Mene iz slu be izbacili? Vi, bezobrazan mladi , to ste izneverili va narod.

LEPR I : Kao vi, to dajete k er za Mad ara. UTILOV: Vi ste fantasta. LEPR I : A vi rodoljubac to ste napunili d ep od kra e. GAVRILOVI : Nemojte, gospodo, tako vikati, sramota je od strani'! LEPR I : ta "nemojte vikati"! Neka svi uju! UTILOV: Treba staviti u novine takve rodoljupce koji narodu vi u da ustaje, a sami bi se potur ili. Pozorje osmo ZELENI KA, PRE A NJI ZELENI KA: ta je to? Kakva je to vika? GAVRILOVI : Eto ta je: gospodin utilov udaje k er za Mad ara, a gospodin Lepr i postao je inovnik izvan Vojvodine, pa se sad prepiru koji je ve i rodoljubac. ZELENI KA (osvr e se): Nema nigde stolice da mogu pasti u nesvest. Je li to istina, zaboga? GAVRILOVI : Zasad je tako. ZELENI KA: O seni Milo a Obili a, Hajduk-Veljka i drugih junaka, ujete li? U Vojvodini srpskoj di i se Mad ar ljupkostiju braka najdi nijom Srpkinjom; u Vojvodini srpskoj ne e Srbin da slu i rodu nego tu inu! Ne a e, ne a e, vratite se u njedra va e domovine, duhom vas narodnosti preklinjem, vratite se rodu va emu, kojega ste bili potpora i otrada! GAVRILOVI : Kad tako lepo di ete za srpstvom, evo i vama jedno pismo od va eg starog prijatelja Na faludija (pru i joj pismo). SMRDI : ta je to? GAVRILOVI : isto rodoljubije. Gospoja Zeleni ka ili, po srpski, Plavi ka imala je odavno poznanstva s jednim Mad arom, Na faludijem, koga svi poznajete. I ovaj joj sad pi e kako ona vrlo dobro ini to mrzi na Mad are. ERBULI : S Mad arima kore pondirati, to ba nije lepo! LEPR I : Gospoja ujna, zar tako treba?

UTILOV: Cudar ag! Pa jo t ima meni da prebacuje! ERBULI : Ja bih se stidio takovo to u initi. SMRDI : Te ko nama kad smo do toga do li! ERBULI : I ja ka em te ko nama. SMRDI : Rodoljubica, koja je tako silno za narodnost disala; ah, srce mi se cepa! GAVRILOVI : A vi, jeste li potpisali pro enije da nam ne treba Vojvodina? LEPR I : Kom ne treba Vojvodina? GAVRILOVI : Evo, erbuli i Smrdi pogodili se s jednim stranim za pedeset dukata da e potpisati pro enije kako je izli na Vojvodina. SMRDI : E, mislite ne znamo mi da je to va e maslo bilo? ERBULI : Samo sam tako rekao da vam u inim radost. GAVRILOVI : Ja znam da ste ga te tako molili da vam pro enije i dukate donese. UTILOV: No, to je jo najgore. LEPR I : To zna i besavesno izdati svoj narod. GAVRILOVI : Vidite, gospodo! Gospodin utilov udaje k er za Mad ara; gospodin Lepr i primio je slu bu izvan Vojvodine; gospo a Zeleni ka dobija pisma od svog prijatelja Mad ara, a Smrdi i erbuli ho e da prodadu Vojvodinu. Ka ite mi, koji je najve i znak rodoljubija? SMRDI : Sve je to va e maslo, no razgovara emo se dok se vratimo ku i. GAVRILOVI : Kad nema odbora. UTILOV: ta, ta? Vi se usu ujete kvariti odbore? SMRDI : Tako nam jednako preti. UTILOV: Mrav jedan, da se usudi u odbor dirati! GAVRILOVI : Bo e sa uvaj! Ja u nastojati da i va zet bude len. ZELENI KA: Ali ta ga trpite ovde, molim vas!

NAN IKA: I ja se udim. GAVRILOVI (Zeleni ki): Zar je to blagodarnost to sam vam doneo pismo od va eg starog prijatelja. ZELENI KA: Dalje od nas! SMRDI : Da se ne usudite k nama pristupiti! UTILOV: Koji narodne inovnike oporo ava, taj vre a sav narod. NAN IKA: Ma aron jedan! ZELENI KA: Razvratan Srbin! LEPR I : Koji nema jedne iskre rodoljubija u sebi. GAVRILOVI : O rodoljupci, rodoljupci, idem pripovedati svetu ta ste radili, da vidim 'o e li se na i koji e re i da po ovakvima mo e narod procvetati.ZAVESA


L'AVARE OU KIR JANJA - serbica.u-bordeaux-montaigne.frserbica.u-bordeaux-montaigne.fr/.../Avare_L_ou_Kir...J._S._Popovic.pdf · L’Avare ou Kir Janja / Jovan Sterija Popović 3 ACTE

L'AVARE OU KIR JANJA - serbica.u-bordeaux-montaigne.frserbica.u-bordeaux-montaigne.fr/.../Avare_L_ou_Kir...J._S._Popovic.pdf · L’Avare ou Kir Janja / Jovan Sterija Popović 3 ACTE

Documents
Jovan Sterija Popović (13. 1. 1806 – 10. 3. 1856) Otac ...nptz.ba/wp-content/uploads/2017/06/Afisa-Pokondirena-tikva.pdf“Pokondirena tikva”, “Zla žena” i “Tvrdica”

Jovan Sterija Popović (13. 1. 1806 – 10. 3. 1856) Otac ...nptz.ba/wp-content/uploads/2017/06/Afisa-Pokondirena-tikva.pdf“Pokondirena tikva”, “Zla žena” i “Tvrdica”

Documents
Stoni Kalendar Opština Vršac - Specijalna nagrada za set ... · PDF filePozorište “Jovan Sterija Popović

Stoni Kalendar Opština Vršac - Specijalna nagrada za set ... · PDF filePozorište “Jovan Sterija Popović

Documents
Klasik Sterija

Klasik Sterija

Documents
Roman bez romana - Popović, Jovan Sterija

Roman bez romana - Popović, Jovan Sterija

Documents
Jovan Sterija Popovic - Tvrdica

Jovan Sterija Popovic - Tvrdica

Documents
MISLIŠA 2009 - đeni i Rezultati pohvaljeni 3. razred ... 2009 3.razred OS_l.pdf · 41 Aćimović Mihajlo 3 "Jovan Sterija Popović" Vršac 78 Pohvala 42 Ašković Jovana 3 "Posavski

MISLIŠA 2009 - đeni i Rezultati pohvaljeni 3. razred ... 2009 3.razred OS_l.pdf · 41 Aćimović Mihajlo 3 "Jovan Sterija Popović" Vršac 78 Pohvala 42 Ašković Jovana 3 "Posavski

Documents
MISLIŠA 2013 3. Rezultati (nagrade i pohvale) 2013 3ros_l.pdf · 2 Avramesku Sofija 3 "Jovan Sterija Popović" Vršac 88 Pohvala 3 Adamek Tijana 3 "Jozef Marčok Dragutin" Gložan

MISLIŠA 2013 3. Rezultati (nagrade i pohvale) 2013 3ros_l.pdf · 2 Avramesku Sofija 3 "Jovan Sterija Popović" Vršac 88 Pohvala 3 Adamek Tijana 3 "Jozef Marčok Dragutin" Gložan

Documents
Sterija - Kir janja

Sterija - Kir janja

Documents
komedija rodoljupci jovana sterije popovića – između prońlosti i

komedija rodoljupci jovana sterije popovića – između prońlosti i

Documents
Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI - digitalna.ff.uns.ac.rsdigitalna.ff.uns.ac.rs/.../db/books/Jovan_Sterija_Popovic-Rodoljupci.pdf · Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI VESELO POZORJE

Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI - digitalna.ff.uns.ac.rsdigitalna.ff.uns.ac.rs/.../db/books/Jovan_Sterija_Popovic-Rodoljupci.pdf · Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI VESELO POZORJE

Documents
VRŠAC PUT VINA - to.vrsac. · PDF fileeon Jakšić i Mihajlo Popović sa zidnim slikama i dve slike ... Jovan Sterija Popović, otac srpske drame i književnik, rođen je u Vršcu

VRŠAC PUT VINA - to.vrsac. · PDF fileeon Jakšić i Mihajlo Popović sa zidnim slikama i dve slike ... Jovan Sterija Popović, otac srpske drame i književnik, rođen je u Vršcu

Documents
Jovan-Sterija Popović~Tvrdica

Jovan-Sterija Popović~Tvrdica

Documents
Pokondirena Tikva-Popović-Jovan-Sterija

Pokondirena Tikva-Popović-Jovan-Sterija

Documents
SAD JE MNOGO LAKŠE - vreme.rs · PDF filele “Kneginja Milica”, “Milan Rakić”, “Branko Radičević” i “Jovan Sterija Popović”. Milica Memišević sa mužem i petoro

SAD JE MNOGO LAKŠE - vreme.rs · PDF filele “Kneginja Milica”, “Milan Rakić”, “Branko Radičević” i “Jovan Sterija Popović”. Milica Memišević sa mužem i petoro

Documents
Jovan Sterija Popovic - slavovs.files.wordpress.com … · jovan sterija popović kir janja (tvrdica) Šaljivo pozoriŠte u tri dejstva predslovije predgovor k drugom izdaniju lica

Jovan Sterija Popovic - slavovs.files.wordpress.com … · jovan sterija popović kir janja (tvrdica) Šaljivo pozoriŠte u tri dejstva predslovije predgovor k drugom izdaniju lica

Documents
JEGYZŐKÖNYVI KIVONATA - mnt.org.rs · PDF fileA Végrehajtó Bizottság döntésének jóváhagyása a verseci Jovan Sterija Popović Általános Iskola igazgatóválasztási eljárása

JEGYZŐKÖNYVI KIVONATA - mnt.org.rs · PDF fileA Végrehajtó Bizottság döntésének jóváhagyása a verseci Jovan Sterija Popović Általános Iskola igazgatóválasztási eljárása

Documents
TVRDICA_Jovan Sterija Popovic

TVRDICA_Jovan Sterija Popovic

Documents
Ženidba i udadba - Popović, Jovan Sterija

Ženidba i udadba - Popović, Jovan Sterija

Documents
Tvrdica - Popović, Jovan Sterija

Tvrdica - Popović, Jovan Sterija

Documents
ìí îë ìí ïð...Nastavnica engleskog jezika, OŠ „Jovan Sterija Popović“, Novi Beograd Nastavnica švedskog jezika, OŠ „Jovan Sterija Popović“, Novi Beograd # ;

ìí îë ìí ïð...Nastavnica engleskog jezika, OŠ „Jovan Sterija Popović“, Novi Beograd Nastavnica švedskog jezika, OŠ „Jovan Sterija Popović“, Novi Beograd # ;

Documents
K K , K 14 ország....Jovan Sterija Popović haZaFIaK rendező: Urbán András Szerb Nemzeti Színház – Belgrád, Szerbia Nagyszínpad április 15. péntek 19:00 Makszim Gorkij

K K , K 14 ország....Jovan Sterija Popović haZaFIaK rendező: Urbán András Szerb Nemzeti Színház – Belgrád, Szerbia Nagyszínpad április 15. péntek 19:00 Makszim Gorkij

Documents
Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI

Jovan Sterija Popović RODOLJUPCI

Documents
Jovan Sterija Popovic. Tvrdica.doc

Jovan Sterija Popovic. Tvrdica.doc

Documents
szcenárium - Nemzeti Színház...szerz, Jovan Sterija Popović (1806–1856) a szerbek nagy nemzeti „néptanítójának” számít6. Ez a darabja történelmi tényeken alapul

szcenárium - Nemzeti Színház...szerz, Jovan Sterija Popović (1806–1856) a szerbek nagy nemzeti „néptanítójának” számít6. Ez a darabja történelmi tényeken alapul

Documents
SEDAM ŽANROVA - IGRAMO I PLEŠEMO - Akademija · PDF fileMolijer: Učene žene Armanda (Gorica Regodić) i Anrijeta (Matea Milosavljević) Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva

SEDAM ŽANROVA - IGRAMO I PLEŠEMO - Akademija · PDF fileMolijer: Učene žene Armanda (Gorica Regodić) i Anrijeta (Matea Milosavljević) Jovan Sterija Popović: Pokondirena tikva

Documents
PREGLED IZVRŠENIH ISPLATA SA RAČUNA · PDF fileoŠ "jovan sterija popoviĆ" - vrŠac 8 08010668 06.01.2016 2.041.152,16 transferi u okviru drzavnih organa 9 pokrajinski sekretarijat

PREGLED IZVRŠENIH ISPLATA SA RAČUNA · PDF fileoŠ "jovan sterija popoviĆ" - vrŠac 8 08010668 06.01.2016 2.041.152,16 transferi u okviru drzavnih organa 9 pokrajinski sekretarijat

Documents
Jovan Sterija Popovic - Davorje

Jovan Sterija Popovic - Davorje

Documents
Jovan Sterija Popović POKONDIRENA TIKVA

Jovan Sterija Popović POKONDIRENA TIKVA

Documents
Jovan Sterija Popović~Simpatija i antipatija

Jovan Sterija Popović~Simpatija i antipatija

Documents