JOVANKA BROZ MOJ IVOT, MOJAISTINA

- OD ROENJA DO BOLNIKIH DANA -

2013.

Stojim iza svake rei napisane u ovoj knjizi.

AUTENTINA ISPOVEST JOVANKE BROZ

Ova knjiga je autentina ispovest Jovanke Broz o njenom ivotu, doslovce zabeleena njenaivotna pria od roenja do bolnikih dana u Urgentnom centru Srbije, napisana uz punu saradnju isaglasnost Jovanke Broz.

Tokom objavljivanja feljtona o njenom ivotu u dnevnom listu ,,Blic, dogovorili smo se da, pozavretku feljtona, radimo na dopunama koje e biti sadrane u knjizi o njenom ivotu. Te razgovoresmo nastavili da vodimo i oni su trajali do 14. avgusta 2013. godine.

Nekoliko dana kasnije otputovao sam van zemlje, a Jovanka Broz je 23. avgusta primljena uUrgentni centar u Beogradu, u tekom zdravstvenom stanju.

Odmah nakon povratka u Beograd, obiao sam je 31. avgusta. Od tada je poseujem u bolnici svakidan.

Poto se uspeno oporavlja, a i dalje je kristalno bistrog uma i jasnih seanja, nastavili smo naeprie, o kojima e, takoe, biti rei u ovoj knjizi.

Knjiga sadri:

Biografiju Jovanke Broz; ivotnu ispovest Jovanke Broz (sa uvodnim i zakljunim tekstom autora) koja je, u obliku feljtona ivim iz inata da bihispravila nepravdu, objavljena u dnevnim novinama ,,Blic od 22. juna do 24. jula 2013. godine; Poslednji intervju koji mi je Jovanka Broz dala, a koji je objavljen u tri nastavka u dnevnom listu ,,Blic 26,27. i 28. jula 2013.godine; Razgovore sa Jovankom Broz koji su voeni od zavretka objavljivanja feljtona do njenog odlaska u bolnicu, kojima jedopunjen prvobitni tekst feljtona; Razgovore sa Jovankom Broz u Urgentnom centru Srbije.

BIOGRAFIJA JOVANKE BROZ

Roena je 7. decembra 1924. godine u selu Peani, u Lici.U sedamnaestoj godini otila je u partizane. Nosilac je Partizanske spomenice, Ordena zasluga za

narod, kao i mnogih drugih odlikovanja.Dva puta je ranjavana, prebolela je i tifus.U dvadeset prvoj godini odlikovana je Ordenom za hrabrost.Iz rata je izala sa inom majora, a kasnije je postala i potpukovnik.Studirala je svetsku knjievnost na Filozofskom fakultetu u Beogradu, ali je zbog brojnih obaveza

na poslu bila prinuena da prekine studije.U dvadeset osmoj godini venala se sa Josipom Brozom Titom, koji je tada imao ezdeset godina.

U braku su ostali sve do njegove smrti.Bila je akter i svedok brojnih istorijskih dogaaja. Dala je veliki doprinos u mnogim vanim

pitanjima unutranje i spoljne politike, to su njeni protivnici osporavali i minimizovali.Nije se videla sa Titom poslednje tri godine njegovog ivota. Vidno potresena, pojavila se na

njegovoj sahrani 8. maja 1980. godine.Mesec dana nakon Titove smrti naoruani pripadnici tajne slube upali su u kuu u kojoj je ivela,

u Uikoj 15. Pod orujem, u spavaici, ak i bez najnunijih linih stvari, sprovedena je u vilu, naBulevaru mira 75, gde je stavljena u kuni pritvor.

Pune trideset tri godine drava ne dozvoljava ostavinsku raspravu kako bi se utvrdilo ta jojpripada nakon smrti njenog supruga.

Desetog aprila 2013. godine, u prisustvu vlasti, otvoren je Titov sef. Njegovi naslednici ili njihovipravni zastupnici nisu prisustvovali tom inu. Jo uvek javnost nije obavetena ta se u tom sefunalazi, to otvara prostor za mnoga pitanja i sumnje.

Jovanka Broz i danas ivi u nekoj vrsti kunog pritvora u istoj kui, koja je u stanju raspada.Dvadeset treeg avgusta 2013. godine primljena je u Urgentni centar Srbije u tekom

zdravstvenom stanju, gde se, u trenutku predaje ove knjige u tampu, i dalje nalazi.

JOVANKA BROZ, SIMBOL JEDNE EPOHE

itav jedan sistem, sa svim svojim mehanizmima moi urotio se protiv jedne bespomone ene. Bestidno bezakonje i nasilje kojem je izloena, ui e u anale beaa i srama jedne drave.

Skoro etiri decenije traje agonija Jovanke Broz - ene koja je bez krivice proglaena krivom,stavljena u kuni pritvor i liena svih graanskih prava.

Prva dama nekadanje Jugoslavije opinjavala je domau i svetsku javnost, plenei svojomraskonom lepotom i dostojanstvenim dranjem, oaravajuim osmehom i prepoznatljivom punom,uvek besprekorno doterana i elegantna.

Pred kraj Titovog ivota, nasilno je odvojena od njega, a posle njegove smrti postajenajproganjanija ena na prostorima bive Jugoslavije. O njenim zaslugama bilo je zabranjenogovoriti, dok su se o njoj perfidno plasirale najmonstruoznije lai - pa ak i to da je ili zapadni ilisovjetski pijun. A nije bila nita od toga. Zato esto ume da kae:

Bog mi je dao divan ivot pored Tita. Ali, koliko godina mi je bilo lepo - jo vie godina sam bilaprogonjena, muena i zlostavljana."

itav jedan sistem, sa svim svojim mehanizmima moi urotio se protiv jedne bespomone ene.Bestidno bezakonje i nasilje kojem je izloena, ui e u anale beaa i srama jedne drave.

Jovanka Broz je poslednja rtva jugoslovenskog reima i njegovih monika, a ta agonija senastavlja i u dravi Srbiji. I dan-danas, kada se, tokom telefonskog razgovora, veza iznenada prekine,ona se ponovo javi i kroz smeh konstatuje:

Prekinu se veza, neko nas registruje. Ali, ja sam na to navikla i nije me briga.Jedino to joj je ostalo je goli ivot, jer joj je sve drugo oteto, dok su je naoruani ljudi iz kue u

kojoj je decenijama ivela, obuenu samo u spavaicu, odvodili u nepoznatom pravcu. Tada jemislila da e je i ubiti. Ona je primer iivljavanja drave nad pojedincem i primitivne osionostimonih mukaraca prema nemonoj eni.

Mnogi su prieljkivali njenu smrt - a ona je, u inat takvima, ivela. Prkosna i svoja. eline volje iuzdignute glave preivela je i dalje preivljava najstranije psiholoke torture.

Bila je Titov glas razuma, brana protiv poltrona i kabadahija koji su hteli da manipuliu njime.Zato su je pojedinci iz rukovodstva proglaavali oholom i ludom.

Titu i danas pria s ljubavlju, uverena da je on uradio ono to je morao - samo da bi joj spasaoivot:

Tito je jednostavno bio primoran da se razdvoji od mene. I on je dobro znao kakvim zlikovcimaje okruen i da je to jedini nain da mi spase ivot, jer oni su bili spremni na sve. Toliko sam janjima smetala i Tito je to dobro znao. On je mene tako spasao od tih neljudi i tih zlotvora."

A ta su sve radili protiv nje, velikim delom saznala je nakon raspada drave, kada je njena roakana buvljaku kupila stenografske beleke sa sednica Predsednitava SFRJ i Centralnog komiteta, kojisu, pod oznakom strogo poverljivo, razmatrali Sluaj drugarice Jovanke Broz.

Na pragu devedesete, potpuno je bistrog uma i briljantne inteligencije. Ona je iva enciklopedijacele jedne epohe, dragoceni istorijski izvor, jedini ivi svedok mnogih dogaaja, koji su obeleiliistoriju Jugoslavije, ali i itavog sveta.

danas pleni svojom pojavom i prefinjenim manirima. Duhovita i armantna, zvonkog osmeha, idalje je ona nekadanja Jovanka koju pamtimo, ona koju su desetine miliona ljudi naprostooboavali. I nisu je zaboravili.

,,To me nekako dri i daje mi snagu da se borim, kae ova ilava Lianka.

Sa Jovankom Broz stupio sam u kontakt 2005. godine, sa eljom da joj pomognem. Imali smozajednike prijatelje, pa je moda to presudilo da ima poverenja u mene i da mi otvoreno i bezzazora ispria mnoge detalje iz svoga ivota.

Znao sam da ivi u stranim uslovima, ali pria koju sam uo od nje bila je jo drastinija. Bila jezatoena u kui koja prokinjava i nema grejanja, bez zdravstvene knjiice i linih dokumenata.Zamolio sam ministra Rasima Ljajia da joj pomogne i on je uinio prvi korak.

Nedavno, nakon poslednje provale u kuu u kojoj ivi (iz koje su, izmeu ostalog, ukradene i njenezabeleke i prepiska sa dravnim, partijskim i vojnim vrhom), rekao sam joj da bih objavio to oemu mi je svih ovih godina priala, jer smatram da je za istoriju izuzetno vano da se uje i njenapria, a ne samo pria njenih progonitelja. Vano je da se to uradi dok je ona iva, da bi se izbeglabilo kakva manipulacija. Pristala je, ali je naglasila:

,,Za mene je jako vano, ako biste neto pisali, da to bude ba onako kako sam rekla. Ako se netoiz jednog konteksta izvue, onda to izgubi znaenje

Zato sam svaku izgovorenu re Jovanke Broz doslovce preneo, jer ona zasluuje da se konanouje i njena re. Bez cenzure!

MOJ OTAC - BOGATI AMERIKANAC

Moja majka je umrla od upale plua kada samimala trinaest godina. Brata Maksima jeraznela granata 1943. godine, dan nakon njegovogdvadesetog roendana. Otac je stradao od tifusa1944. godine. Brata Petra su 1949. godine, u njegovojdvadeset treoj godini, pod nerazjanjenim okolnostima,ubili ostaci ustakih bandi. Sestre Nadu i Zoru samposle rata panino traila po svim sirotitima iromJugoslavije, da bih, posle ko zna koliko vremena,jednu nala u Vukovaru, a drugu u Otocu.

PORODICA BUDISAVLJEVI

Zovem se Jovanka Budisavljevi-Broz.Roena sam 7. decembra 1924. godine, u jednoj uglednoj porodici, u selu Peani u Lici, od oca

Mihaila - Mie Budisavljevia i majke Milice, roene Svilar, kao njihovo drugo dete.Meni su ime nadenuli po mojoj babi po majci, koja se zvala Jovanka, a pop mi je jednom prilikom

rekao da moje ime znai - blagodet od Boga. I meni je moje ime lepo, a volim i to je to ime odmajine majke.

Imala sam dva brata. Maksima i Petra. Ja sam bila izmeu njih dvojice. A od sestara imam Zoru iNadu.

Osnovnu kolu zavrila sam u Peanima i bila sam odlian ak. Volela sam kolu, volela darecitujem, da uestvujem u kolskim priredbama, a kasnije i na zborovima koji su se odravali uokolnim mestima. Majka se protivila tim mojim odlascima, jer se bojala za mene.

Volela sam da se sa braom igram nekakvih borbi i sa pitoljima, a baba bi nas gledala, krstila se ikomentarisala: Ne znam ta e ko od ove ece biti, ali ako neko treba da postane nekakav vojnik,onda e to sigurno biti Jovanka. Ona je udo.

Inae, moja porodica Budisavljevi je porodica koja ima svoju ponosnu istoriju i koja je, kroz tusvoju istoriju dala veliki broj svetenika i oficira.

OTAC MIO JE TRI PUTA PRELAZIO OKEAN

Moj otac Mihailo - Mio Budisavljevi roen je 13. oktobra 1892. godine od oca Maksima i majkeSofije Grude u Peanima. Bio je inteligentan, darovit, naitan i svi koji su ga poznavali tako su onjemu i govorili. Poznavao je nau literaturu, a naroito je voleo poeziju. Nastojao je kod nas dece darazvije ljubav prema knjizi. Za mog oca Miu je karakteristino da je i sam pisao pesme.

Moj otac Mio je bio jako sposoban i vredan ovek.U naem kraju mog oca su zvali bogati Amerikanac. Putovao je u Ameriku kod svojih strieva i

vraao se u selo. Tri puta je tako prelazio okean, tamo-vamo. I velike pare je u Americi zaradio.Kao mladi otiao je u Ameriku, ali se vratio 1920. godine i oenio se mojom majkom Milicom

Svilar. Kad je ponovo otiao u Ameriku, ostavio je nas troje dece i majku sa namerom da zaradinovac da bi otkupio celo porodino imanje. elja mu je bila da objedini imanje u Lici, koje su imalinjegovi strievi. Sve skupa proveo je 25 godina u Americi i Kanadi. Vrativi se sa sobom je doneo ideli tog nama dalekog i nepoznatog sveta. Kad je nekom seljaninu trebalo pisati molbu, albu ili

pismo, uvek je bio spreman da pomogne. Ljudi su ga cenili i sa njim rado razgovarali.Poto je puno putovao i radio u inostranstvu, nauio je i nekoliko jezika. Poznavao je dosta ljudi,

meu njima i Nikolu Teslu, sa kojim se sastajao u Americi, poto smo roaci. Bio je veiti optimista,uvek zabavan, vedar i duhovit.

Moj otac Mio mnogo je voleo nas decu. Kau da se posebno obradovao kada sam se ja rodila.Nakon prvog povratka iz Kanade, imala sam utisak da ga je pekla savest to nije bio vie sa nama.Doao je na ideju da za nas otvori malu kolicu u kojoj nas je uio sve: od toga kako se sedi zastolom, kako se jede, pa do istorije, geografije i knjievnosti. Naroito je voleo nau rodoljubivupoeziju i znao je stotine pesama napamet. Uio nas je i engleski. Priao nam je o brodovima nakojima je putovao, o mostovima koji su se u to vreme gradili u San Francisku, o ikagu, o crncima ibelcima u Americi, o naim ljudima, o Nikoli Tesli, o Nijagari i tamo njegovoj centrali, o zakonimau tim zemljama i o novinama. Nas troje dece mnogo je vie nauilo o svetu u njegovoj malojkolici, nego to smo nauili u pravoj koli.

Ljudi su voleli da budu u njegovom drutvu, jer je umeo jako lepo da pria. Moj otac je bio jakoobrazovan ovek, dosta je itao, a voleo je i da pie, da poneto zapisuje od onoga to mu sedeavalo, ili od tih svojih razmiljanja. On je kod mene razvio ljubav prema knjigama, prema itanjuuopte i meni je to ostalo.

Tako sam ja napamet znala ko zna koliko pesama Jovana Jovanovia Zmaja, Branka Radievia,pa onda i ure Jakia. Raznih naih pesnika. Jako sam volela i esto recitovala pesmu Ostajteovdje Volela sam tako da recitujem sve te pesme koje sam nauila, a znala sam i dosta naihnarodnih pesama, onih starih u desetercu, o naim velikim junacima i borbama protiv Turaka injihovih zuluma.

Sve do 1940. godine dobijao je amerike novine i asopise, te je pratio sve to se tamo dogaalo.Poto je proveo vie od 25 godina u Americi, bio je amerikanizovan. Seam se da u toku Drugogsvetskog rata, kada su Amerikanci i Kanaani poslali svoju prvu vojnu misiju i pomo prekoimprovizovanog aerodroma na Krbavskom polju, moj otac im je bio tuma.

Stojei na jednom brdacu gledao je kroz suze kako mu kua gori i deca odlaze u rat. Tuno jezavrio svoj ivot. Umro je od tifusa u prolee 1944. godine na zgaritu svoje kue, ispod nekog limakoji se sruio na zidine, svestan da iza sebe ostavlja troje dece.

MAJKA MILICA - ZELENOOKA LEPOTICA

Moja majka Milica Budisavljevi roena je 21. januara 1902. godine od oca Budislava i majkeJovanke, roene obot. Potie iz porodice Raia, koji su doli u Liku iz Hercegovine. Trgovali susvilom u okolini Dubrovnika, pa su po tome kasnije uzeli i svoje prezime Svilar.

Majka je bila visoka, tanka, lepa, imala je duguljasto lice, dugu crnu kosu i zelene oi. Bila je jakolepa, pravilnih crta lica.

Moja majka je bila dobra i plemenita ena, jako vredna i portvovana. Vei deo ivota provela jesama podiui i vaspitavajui nas troje dece, vodei pri tome rauna o velikom imanju. Bila je vedra,vesela, vredna i duhovita. Oko sebe je stalno okupljala neki pametan i interesantan svet. Volela je danam pria o svemu i svaemu, a najvie, dok smo sedeli uz vatru na ognjitu, da nam ita oeva dugapisma iz Amerike. Uila nas je da recitujemo pesme: Ostajte ovde od antia, Putnika odPreradovia, kao i druge rodoljubive pesme. Imala je puno strpljenja sa nama, a esto nam se znala iizjadati. Uivala je da nas lepo obue i da nas vodi svugde sa sobom: u posete roacima, u crkvu, nagroblje i slino.

Bila je jedna jako pravedna i dobra ena i ja sam od nje mnogo nauila. Sve nas je ona uila, presvega, da uvek budemo ljudi, da imamo to Ijudsko u sebi, da budemo poteni i da ne laemo.

Govorila je da ovek treba da bude skroman i ako ga kakvo bogatstvo u ivotu zadesi, mora znati daje sve to prolazno, da ga to bogatstvo sluajno ne ponese i ne promeni. I ja sam te njene rei dobrozapamtila.

Naalost, moja majka je rano umrla. Bilo je to 26. avgusta 1937. godine. Umrla je od zapaljenjaplua. Sa njenim odlaskom ceo na ivot se izmenio. Posle njene smrti o nama je brinula moja baka.

BRATA MAKSIMA JE RAZNELA GRANATA

Moj brat Maksim roen je 9. aprila 1923. godine i nosio je ime po svom dedi Maksimu. Bio jenajstariji sin svojih roditelja i otac ga je neizmerno voleo kao svog prvenca. Maksim je bio miran itih, pomalo povuen. Voleo je da ita i sanjari, posebno je voleo poeziju. Nije voleo mnogo da pria,ali kad bi se nakanio da neto kae, to bi uvek imalo svoju teinu. Bio je duhovit i rado vien udrutvu.

Maksim je bio visok, lepo graen mladi, lepog dranja. Imao je crnu kosu i zelene oi, na majku.Nije pripadao naprednom pokretu, nije bio u SKOJ-u, ali je ve 1941. godine otiao u partizane,uprkos oevom jakom protivljenju.

Poginuo je 10. aprila 1943. godine, dan nakon navrene dvadesete godine, u Gospiu, na Budakommostu. Raznela ga je granata. Telo su mu pokupili u nekakav injel i doneli mom ocu Mii. Bio je tojo jedan udarac za jadnog oca.

Istog dana kada je Maksim sahranjen, na mlai brat Petar, iako jo maloletan, pobegao je upartizane.

MISTERIOZNA SMRT BRATA PETRA

Moj brat Petar roen je 25. oktobra 1926. godine, kao tree dete svojih roditelja. Petar je odmalena bio iv i vragolast, uvek spreman na neki nestaluk, te je nama svima, a naroito majcizadavao dosta briga. Bio je dobar ak, iako nije troio mnogo vremena na uenje. Pesme ga nisuinteresovale. Voleo je da crta, posebno je lepo crtao karikature.

Petar je bio neobino hrabar i mogao je sve ono to nisu mogla druga deca njegovoga uzrasta. Znaoje da se zimi spusti kerepom sa oblinjeg brdaca i da se zaustavi na krovu nae kue. Uvek smo sebojali da se u igri ne potue sa nekim, jer nije trpeo da neko moe uraditi neto bolje od njega. Igraoje fudbal, gaao je pukom od zove, lovio pastrmke golim rukama u oblinjoj reici pored Ponora.

Po zavretku rata slubovao je u Unutranjim poslovima Hrvatske u mestu Staza kod Slunja.Ostalo je nerazjanjeno kako i gde je, 1949. godine, u svojoj dvadeset treoj godini, izgubio ivot.

Ubili su ga ostaci ustakih bandi.Sahranila sam ga u selu Donji Hrastovi, kod Dvora na Uni.

ODGAJILA SAM SVOJE SESTRE ZORU I NADU

Nagovarala sam majku da mi rodi sestru. Dugo se kolebala, jer joj je bilo dosta i nas troje, ali jeipak, posle deset godina rodila Zoru, a dve godine kasnije i Nadu. Igrom sudbine, samo one supreivele strahote rata, iako su ostale bez oca i bez majke.

Dugo posle rata tragala sam za njima, po svim dejim domovima i konano 1947. godine jednusam pronala u domu u Vukovaru, a drugu u Otocu. Uzela sam ih k sebi, odgajila i kolovala.

Zora je zavrila svetsku knjievnost, a Nada engleski jezik.Obe sada ive u Beogradu.

DETINJSTVO I MLADOST

Moji preci su, po nekakvom zakonu, koji im je jo ko zna kad dala Marija Terezija za neke njihovevojne zasluge koje su imali, dobili pravo da dre trgovinu i kafanu, tanije reeno nekakvu birtiju, imi smo to imali. Zato, iako smo iveli na selu, ivot u naoj kui nije liio na ivot koji su iveliljudi u tom mom kraju u Lici.

Uslovi u kojima smo mi iveli bili su znatno bolji od uslova u kojima su iveli ostali stanovnicinaeg sela. Zato je tu stalno bilo puno sveta koji je tu dolazio i ja sam tu svata mogla i uti i nauiti,informirati se o mnogo toga

to se tada zbivalo. Moja kua u kojoj sam ja odrasla, za mene je zaista bila jedna velika ivotnakola.

Moja porodica je imala veliko imanje, dosta je tu zemlje bilo, ali je problem bio to ta zemlja nijebila plodna, ali sve to je moglo mi smo umeli da iskoristimo.

Ja sam uvek bila jako radoznala, volela sam da istraujem sve okolo, da svugde zavirim i da vidimta ima.

Moje omiljeno mesto je bio tavan nae kue, na kome nema ega nije bilo. ak i nekih stvari kojenigde drugde nisu mogle da se vide, kao da je to bio nekakvi muzej, a ne obian tavan, ja sam to takodoivljavala.

Ali, posle je u ratu sve to zapaljeno, sve to je zauvek nestalo i mene je dua bolela zbog toga, jerimalo se tu tota videti i tota se tu moglo nauiti i sagledati. Meni je tu sve bilo zanimljivo, jer jeto meni govorilo dosta toga o prolosti moje porodice, sve to to se tu odvajkada sakupljalo.

MAKSIMOVA RUA

Mesto Peani se nalazi u podnoju planine Pljeevice, a izmeu varoice Udbine i Korenice. Ispodsela se protee Krbavsko polje.

Imanje mog dede po ocu, Maksima Budisavljevia, nalazilo se izmeu dve stare gradine:Maslikose i Joviia. Na mestu zvanom Buljbe bili su ostaci zidova grke crkve. Na tim zidinamanapravljena je prva kua mog dede Maksima Budisavljevia. Kada je potopljeno Krbavsko polje,voda je prodrla ak do sela, te se tada i ta kua sruila, pa su metani od kamena i materijalanapravili nasip (naspa) da bi zatitili selo od drugih poplava.

Iz temelja te kue rasla je i jedna bela rua, koju su zvali Maksimova rua. Imala je jak koren irasla je visoko kao stablo, a granala se na sve strane, kao rua penjaica. U prolee, kad bi poelooranje, vodili su moja dva brata i mene do stare kue i mi smo se tu igrali. Uvek smo tu netonalazili, ponekad i stare novie. Sedeli smo ispod te rue i slusali prie o dedi Maksimu, babi SofijiGrudi, o poplavama na Krbavskom polju, o likim regimentama koje su tu bile stacionirane, oLaudonu i njegovom gaju (koji jo i danas postoji), o naem Jovanu Pametaru koji jesvojevremeno poznavao Laudona i sa kojim je poela vojnika tradicija porodice Budisavljevi.

Dedu Maksima nisam zapamtila, niti imam njegovih fotografija, ali sam zapamtila neke prie onjemu.

Roen je 1859. godine u selu Peani, od oca Jovana i majke Jelene. Oenio se erkom SofijeSokolice, sa mojom babom Sofijom Grudom, koju je podizao i vaspitavao Jakov Vunjak iz DebelogBrda. Deda Maksim i baba Sofija Gruda imali su u braku sina Mihaila - Miu, mog oca.

Deda Maksim je roen u jednom ogranku porodice Budisavljevi, u velikoj porodinoj zajednicikoja je brojala 39 lanova. Naselili su se u Peane pre nepuna tri veka.

Nisam zapamtila moju babu Sofiju Grudu, a ni njenu majku, moju prababu Sofiju Sokolicu

Budisavljevi. Priali su mi da je moja prababa Sofija Sokolica bila udata u kuu Boania, te da seposle smrti mua Rade Boania udala za Jakova Vunjaka i sa sobom dovela moju babu SofijuGrudu. Seam se da je naa majka Milica vodila nas troje dece - Maksima, Petra i mene u posete i ukuu Boania i u kuu Vunjaka, kod rodbine. Vrlo esto je sa nama ila i tetka moga oca - StanaVunjak, polusestra moje babe Sofije Grude. Baba Stana Vunjak, udata Hini, mnogo je vremenaprovela u naoj kui, jer je nama deci zamenjivala babu Sofiju Grudu.

KRIVOKUA

Kada su Lika i Krbava ule u sastav Vojne Krajine (1712. godine) tada je u aktivnoj vojnoj slubi,sa inovima od kaplara do generala bilo iz nae kue 16 Budisavljevia. U to vreme Budisavljeviisu sagradili veliku kuu u obliku slova L i tu su kuu zvali krivokua. Ona je bila najstarija uPeanima, a zapaljena je u ratu 1942. godine. Za deda Maksima se prialo da je neko vreme bio saslubom u Zadru i da je odatle pisao svom bratu Budi vrlo interesantna pisma, u kojima je opisivaoivot srpskog ivlja u Zadru i njegovoj okolini.

MOJI PRECI SU BILI NA DVORU CARA DUANA

Ponosna sam na ugled svoje porodice. I sad je i to biloneto to je smetalo ovima oko Tita. Ne znam to.To mi je nekako uzeto kao minus. Nije mi to dodatokao plus nego kao minus.

O POREKLU

to se tie mog porekla, koje vodi od Nemanjia, to je legenda. Moji daleki preci bili su visokokotirani na dvoru cara Duana.

Moja porodica i moji preci su u mom kraju, u Lici, kroz vekove igrali znaajnu ulogu u istorijiHrvatske.

To je jedna porodica koja je uivala jedan ugled i ja sam ponosna na taj ugled koji su oni imalinekada.

Moji preci potiu sa Kosova. iveli su u selu Peani, kod Prizrena.Moj predak je bio svetenik na Kosovu i odatle je otiao jo pre nego to je bila Kosovska bitka,

pre arnojevia. Moji su 1482. godine doli u Liku, preko Crne Gore i Hercegovine, a dugo su sezadrali i u Dalmaciji.

Predanja govore da su se najpre naselili u Likom Novom, pored Gospia, da bi posle izvesnogvremena doli na Krbavsko polje i osnovali selo Peani. Moje selo u kojem sam se rodila. I tom selusu dali ime po svom kosovskom zaviaju, po seanju na svoj stari kraj.

Sa Kosova, iz Metohije na sever su krenula tri brata. Tako su nam priali, to se tako znalo u naemplemenu. To su bili Juria, Filip i Budia. Od njih su nastali Juriii, Filipovii i moji Budisavljevii.

Moji preci su imali jednu brvnaru u planini i jednom je mene ed tamo odveo, da ja vidim gde suiveli nai stari. I on je na tom mestu iskopao jednu dasku na kojoj je pisalo: ,,Tu e danas Arbanasisude, tu je nekad Srbin carovao, i Budia svijeta ugledao.

Proitao mi je to i rekao da je to zapis zbog koga se i glava moe izgubiti, ali je eleo da ja toznam, da se i preko mene i ostale ece to prenosi i dalje, na neka budua pokoljenja. A ja mislim daje on voleo i da se inati, da uinat uradi ono to drugi ne bi smeli.

A kad je bila Kosovska bitka, Turci su poterali onaj ivalj sa Kosova i gonili su ih kao roblje, daopskrbljuju tursku vojsku. I doveli su ih tako kao roblje na granicu dananje Austrije.

I onda je tu bio i jedan od mojih predaka, oficir je ve tada bio. Jer kad su doli u te krajevestvarali su vojniku karijeru. Bio je oficir visokog ranga i onda je on primao te jadne nae ljude ipomagao im. Neke koji su bili malo otresitiji postajali su vojnici, podoficiri i oficiri, postajali sugraniari uz austrijsku granicu.

I tako moji belee vojniku karijeru jo od hiljadu sedamsto i neke. Opisano je to ta su radili i gdesu bili. Nai su se uvek takmiili sa jednom veoma uglednom hrvatskom porodicom, Rukavina su seprezivali, koja e od te dve porodice dati vie oficira. Eto, takva su to vremena bila.

A mi smo u naoj porodici taj na rodoslov morali znati kao Oena. O tome se u naoj porodicijako vodilo rauna, da se zna ko smo i odakle smo doli, ko su nai stari i kakve su njihove zasluge.A pre svega to je bilo njihovo zalaganje i njihova borba da ouvaju svoju pravoslavnu veru, tonimalo nije bilo lako.

Borili su se da preive na posnoj i krevitoj zemlji, da prehrane decu i da ih na pravi put izvedu.

USTAE SU ZAPALILE MOJE RODNO SELO

Peani su selo u kojem sam se ja rodila.To selo osnovali su moji preci i nadenuli mu ime Peani da ih elja mine na Peane koje su

ostavili na Kosovu. Tako da su onda oni to i opevali:

,,Tu stadoe i oruje poveaeo rastove grane,

svom ognjitu temelj uinie,Peani mu ime nadedoe.

I sad to ti je pria, dugaka...Oni su osnovali selo i nadenuli mu ime Peani, kao seanje na pretke i prolost na Kosovu. To selo

i danas postoji, iako su ga ustae zapalile 1941. godine. Tada je u selu bilo preko 150 domainstava,a danas ih ima samo nekoliko.

I sad, ta moja porodica imala je nekoliko vrlo znaajnih linosti u istoriji Hrvatske. Nekoliko vrlopoznatih generala. Jedan je od njih bio osvaja utvrde Petrovaradin. Zvao se Budislav Budisavljevi.Kad su se borili Austrijanci i Maari za Petrovaradin, pod njegovom komandom pala je ta utvrda ion je zarobio ne znam koliko vojske, koliko topova i koliko oruja. Bio je to jedan jako, jakosposoban vojnik i general.

MOJ ROAK NIKOLA TESLA

Mom pretku, inae Teslinom pradedi Tomi Budisavljeviu,koji je bio i major i prota - lino je Napoleon 1811. godineokaio na grudi francuski Orden asti. On je bio veomaznaajan po tome to se borio protiv pokrtavanja pravoslavacai objanjavao im zato ne treba da se odriu svoje vere.

PORODICA SVETENIKA I VOJNIKA

Tako je nekako ispalo da su moji preci bili vojnici i svetenici.To je porodica koja je, do moga oca, kroz generacije imala oko 70 svetenika.Poznat je u mom kraju moj predak Toma Budisavljevi, koji je bio pravoslavni svetenik. On je,

takoe i pradeda Nikole Tesle, po Teslinoj majci uki. Tako smo Tesla i ja roaci.Toma Budisavljevi je bio ne samo veoma cenjen kao prota, ve nadaleko uven i kao major, koji

je uvao granicu. On je do podne sluio svetu liturgiju u crkvi, a po podne je sa svojim borcimauvao granicu od upada Turaka.

Njega je za te zasluge Napoleon odlikovao francuskim Ordenom asti. Lino mu je Napoleonokaio na grudi to odlikovanje. Desilo se to 1811. godine, jer su tada Liani ratovali za Napoleona.

Inae, taj moj predak, prota Toma Budisavljevi je bio veoma znaajan i po tome to se borioprotiv pokrtavanja pravoslavaca i objanjavao im zato ne treba da se odriu svoje vere. Po meni jeto njegova najvea zasluga i najvei doprinos svom srpskom rodu.

TESLINA BABA JE ROENA U MOJOJ KUI

Tesla je po njegovoj babi po majci moj roak.Baba Teslina zvala se Sofija Budisavljevi. Ona je srodnica oca moga. Ona je roena u kui gde

sam se ja rodila, u selu Peanima, u Lici. Ona se udala za protu Mandia. To je deda Teslin, a ona jenjegova baba.

Rodila je Teslinu majku koja se zvala uka. I po toj Teslinoj majci i babi, Tesla je moj srodnik.Moja porodica je odravala stalno te veze rodbinske sa Teslinim ocem, Milutinom Teslom. On je biosvetenik u selu Smiljanu u Lici, kod Gospia.

Moj otac je jo kao mladi otiao u Ameriku. Nije ga beda oterala, nego su njegovi strievi bilitamo. Moj otac se u Americi esto viao sa Teslom i o tome nam je priao.

HRVATI SADA GOVORE DA JE TESLA NJIHOV

A interesantno je da Hrvati sada, to mi ree jedan moj roak, govore da je Milutin Tesla, otacTeslin - Hrvat. Meutim, nije. Pa, ne bi mogao biti pravoslavni svetenik da je Hrvat. Tako da se onisada otimaju za njega i ni od ega ne prezaju.

Imam jednog roaka ovde, profesor je bio, pa je sad u penziji, kae mi da su nedavno doli ovde uBeograd, da kopiraju Teslin spomenik ispred Elektrotehnikog fakulteta. A dva puta su podmetalibombe da ga razrue, jer je bio jedan spomenik u Smiljanu takav.

etres prve godine su ustae ruile Teslino u Smiljanu i sada u ovom ratu su ga ponovo razruili. Isad su doli da ga kopiraju ovde. A ja kaem - ja im ne bih dala kad bi mene pitali. Eto vidite kako tosad izgleda.

A kako su krenuli, jo e rei da sam i ja Hrvatica. Oko mene e svata biti i svata e izmiljati,ali neka im bude na ast, jer kaem - niija nije gorela do zore. ta da radim.

ODLAZAK U PARTIZANE

Postala sam lan SKOJ-a 1941. godine.U rat sam otila sa 17 godina. Primili su me da budem borac Prve enske partizanske ete, koju su

u Lici zvali enska vojska. Izabrali su nas osamdesetak, meu vie od 600 onih koje su se prijavile.One koje nisu primljene plakale su i kukale na sav glas.

To je bilo udo nevieno u to vreme, a na narod je odmah ispevao i pesmu s tim u vezi, koja jeovako glasila:

Oj drugovi, ko bi znao lani, da e cure biti partizani?

A mi smo pevale:

Majko moja, ima me jedinu, ja ti odoh nosit karabinu

I tako smo mi primljene u tu Prvu ensku partizansku etu.Na komandant je bio jedan jako sposoban i estit ovek, uro Radovanac, koji je inae pre toga

bio kraljevski oficir, oficir Kraljevine Jugoslavije. On je o nama brinuo kao o sopstvenoj deci.Nas su onda poslali na kurs, da se obuimo vojnikim vetinama: da otvorimo vatru, uhvatimo

zaklon, pomognemo ranjenom borcu. Pa onda, morale smo da nauimo i da brzo iskopamo rov... Ijo mnogo toga.

A na asovima gaanja, od svih osamdeset devojaka bila sam najbolja, zajedno sa drugaricom izete Milicom Bjelobabom. Eto, tako se nekako ispostavilo da smo nas dve bile najpreciznije.

Tu smo na tom kursu ostale par meseci i moram priznati da nije bilo lako, ali smo mi imale jakuelju da damo svoj doprinos borbi protiv faizma.

POMIRILA SAM ETNIKE I PARTIZANE

Prvo su doli etnici, a onda i partizani. A ja sam bila jedino ensko meu svima njima, a puno ih je bilo. I sad desilo se tako da je voa partizana pitao vou etnika: Dobro, a ta ja imam s tobom da razgovaram, ti si se zakleo kralju i otadbini?A ovaj se podie sa stolice i kae: ,,Ne! Ja se nisam zakleo kralju i otadbini,ja sam se zakleo svome narodu i mi imamo o emu da razgovaramo.

SASTANAK U MOJOJ KUI

U kraju mome u Lici, gde sam se ja rodila, kad se 1941. godine raspala stara Jugoslavija, bilo jedosta podoficira i oficira koji su doli svojim kuama, jer se i kraljevska vojska raspala.

I kod nas, u naem kraju formirali su se partizani i etnici.I sada, sve se to dogodilo u mom selu gde sam se ja rodila, u Peanima. U mom selu su se

formirali partizani, a u susednom selu - etnici.Voa partizana jednoga dana kae meni da voa etnika trai sastanak s njime i da mene zaduuje

da ja obezbedim prostor da bi se oni sastali u naoj kui, poto smo mi imali veliku kuu i punoprostora u njoj.

Prvo su doli etnici, a onda i partizani. A ja sam bila jedino ensko meu svima njima, a puno ihje bilo.

I sad desilo se tako da je voa partizana pitao vou etnika: Dobro, a ta ja imam s tobom darazgovaram, ti si se zakleo kralju i otadbini? A ovaj se podie sa stolice i kae: ,,Ne! Ja se nisamzakleo kralju i otadbini, ja sam se zakleo svome narodu i mi imamo o emu da razgovaramo".

I oni su se dogovorili. Voa partizana bio je Miun aki, general i na rodni heroj, a voa etnikabio je Stojan Mati, major bive jugoslovenske vojske.

Oni su se tada pomirili, a voa etnika je pristao da bude sa partizanima i u tome kraju vie nijebilo nikada nikakve podele na etnike i partizane. Jedino su se etnici zadrali oko Knina - ujievavojska.

Sad je moda neko uo za to, za tu moju ulogu u svemu tome, pa je to obrnuo na Tita i Drau, pa setako svata pie kao da sam ja organizovala susret Tita i Drae. A nisam. Tu ima jedna druga pria otom susretu. Jer, Draa nije prelazio u te krajeve, u Liku gde sam ja bila tada. A sad i moe svata dase pie, da se lae, da se oveku nakalemi. Iza zvunog naslova u novinama piu se velike lai.

BORAC ESTE LIKE DIVIZIJE

U avgustu 1942. godine otila sam u Trnavu pored Plitvikih jezera u Prvu liku omladinsku etu isvoje prvo ratno vatreno krtenje doivela na Kordunu. Moja prva ratna borba odigrala se naKordunu. Zajedno sa estom likom divizijom sukobili smo se sa Italijanima, sa njihovim pukomAleksandrija i ja se te borbe odlino seam.

Bili su brojniji od nas i mnogo bolje naoruani. Imali su i tenkove i konjicu.Pratalo je na sve strane, gorelo je kao u paklu, i nebo i zemlja. I u meni neto grune i ja tu krenem

u juri na tenk.

A Italijani, kad su videli nas ene da juriamo na njih - odmah su pobegli. To je bila naa velikapobeda. Znaila je puno za na moral, a i zarobili smo veliku koliinu razliitog oruja i municije.

Nakon toga bila sam u uvenoj estoj likoj diviziji, pod komandom narodnog heroja, generalaoke Jovania.

Bila sam prva ena koja je u estoj likoj bila primljena u partiju, ve 1942. godine.Sve do 1943. godine bila sam u bataljonu Mio Radakovi. Tada smo uli u sastav Prvog

korpusa, u Bosni i ja sam posle u Drvaru vodila jednu ratnu bolnicu.

TITA SAM PRVI PUT VIDELA SAMO KROZ PROZOR

Tita sam prvi put videla u Bihau 1942. godine, kada se odravalo Prvo zasedanje AVNOJ-a.Ja sam bila u jednoj grupi omladinaca, tu pored, za svaku eventualnost, ako treba neto da se uradi,

da se naemo pri ruci.I mi smo tako bili u jednoj zgradi, a Tito je sa pratnjom prolazio pored te zgrade. I ja sam Tita tada

prvi put videla. Kroz prozor. I nikada neu zaboraviti taj prizor i taj oseaj.A upoznala sam se sa njim tek kasnije, kada sam bila komesar bolnice Prvog korpusa. Bilo je to u

ipovljanima, pored same peine u Drvaru.

SPASLA SAM RANJENIKE U DRVARU

Krajem 1943. i poetkom 1944. godine, esta lika je ula u sastav Prvog proleterskog korpusa.Dola sam u Drvar i u inu porunika bila postavljena za komesara u bolnici. Zadatak mi je bio da usluaju napada iz vazduha zajedno sa Oficirskom kolom izvuemo ranjenike.

Za vreme desanta na Drvar 1944. godine, ja sam sa bolnicom bila u ipovljanima, na mestu gde senalazila Oficirska kola.

Taj desant je bio veliko iznenaenje za sve nas, iako se u to vreme govorilo da Nemci pripremajudesant. Meutim, mi nekako nismo bili oprezni i nije se to dovojno ozbiljno shvatilo, pa je zatousledilo to iznenaenje. Ali i Nemci su na samom poetku delovali nekako uplaeno i zbunjeno, pase moda i zbog toga sve tako zavrilo kako se zavrilo. Na nau sreu.

Ja sam, zajedno sa drugima, pre nego to je dolo do napada bila u bioskopu, u kojem se prikazivaofilm Zoja Kosmodemajanskaja. I kad se film zavrio, mi smo sklonili klupe i stolice i u toj sali jepoela igranka. Seam se da je trajala do tri sata posle ponoi, a onda taman to smo zaspali, uo sestraan zvuk aviona, koji nas je probudio. Na satu sam videla da je bilo oko pet asova.

Najpre sam pomislila da su to saveznici, da je to saveznika avijacija, a onda je jedna nemakajedrilica pala pravo pred kuu u kojoj sam bila. I u njoj je bilo osam Nemaca.

Znala sam detaljan plan evakuacije ranjenika u sluaju opasnosti i to mi je puno pomoglo.Iskoila sam kroz prozor, a odstupnicu nam je titio jedan na mitraljezac. On je bio iz Oficirske

kole.Prilikom izvlaenja ranjenika, naoj bolnici su se prikljuili i delovi engleske vojne misije.Sreom, uspela sam da sve ranjenike ive izvuem i dobila sam silne pohvale Mijalka Todorovia.Eto, tako je to bilo.

DVA PUTA SAM RANJAVANA

Prvi put sam bila ranjena 1942. godine, na Mokrom Polju u Dalmaciji, u borbi sa ujievimetnicima i Italijanima. Bila sam ranjena u nogu.

Drugo ranjavanje je bilo na Limu, kod Priboja. Isto u nogu. U borbi sa Nemcima. I ja nemam reida to opiem. Ta voda, ta guva, buka, ti konji, Ijudi... joj... Ja nemam rei za to. I tako ranjena - jasam preplivala reku Lim. Ja sam samo gledala da li u iva izii. Kakva rana, kakva muka! Ranu jevoda prekrila, a krv pliva za mnom. Samo sam gledala da ivu glavu izvuem.

Ja nosim jedan orden za hrabrost, a za drugi ne znam da li su mi dali. Nisam sigurna. A imam iOrden zasluga za narod prvoga reda, imam tog ordenja koliko god hoe, samo penziju nemam.

KAKO SAM ZAVITLAVALA TITA

Molim vas, ja sam se uvek interesirala, pa kako to da nije dolo do tog sporazuma izmeu Tita i Drae. I ja sam Tita pitala. Kaem: Dobro, reci ti meni, ta je razlog da se vi niste sporazumeli?

OD SREMSKOG FRONTA DO BELOG DVORA

Posle desanta i evakuacije dela naih ranjenika u Italiju, krenula sam u sastavu Vrhovnog taba zaSrbiju. Uestvovala sam u borbama na Zlatiboru, a nakon toga sam u Valjevu preuzela jednu bolnicu.Preko Valjeva sam stigla do Beograda. Kada je osloboen Beograd, ja sam tu opet dobila darukovodim jednom bolnicom, a kasnije sam bila upuena i na Sremski front. Nakon toga bila amprekomandovana u Generaltab.

Kad se rat zavrio, bila sam kapetan prve klase. Nakon osloboenja, iz Nia sam bila prebaena uBeograd i odreena da budem upravnica kue u kojoj je tada iveo Tito. Bio je to Beli dvor. Tito nijeeleo da ivi u Dvoru i preselio se u Uiku 15. Dobila sam zadatak da preuzmem arhivu i da poredMitra Bakia i Gustava Vlahova budem njegova sekretarica, a u isto vreme da organizujem malodomainstvo, angaujem ljude koji e tu raditi i vodim nadzor nad njima.

Zavrila sam uz rad malu i veliku maturu, uila engleski i ruski, zavrila neke strune kurseve,upisala svetsku knjievnost na Filozofskom fakultetu. Zbog prezauzetosti poslom i estimputovanjima nisam mogla da pratim predavanja, pa sam odustala od daljih studija. Demobilisanasam 1953. godine u inu majora, ali poto sam prethodno bila poloila ispit za in potpukovnika,prevedena sam u taj in. Nosilac sam Partizanske spomenice, vie domaih i stranih ratnih imirnodopskih odlikovanja.

O SUSRETIMA TITA I DRAE

I ovo sam jo htela malo da vam prepriam u vezi sa susretima Drao - Tito.Inae ja znam o tim susretima Draa - Tito, koji se uopte nisu pojavljivali u javnosti, i to je tako

ostalo.Molim vas, ja sam se uvek interesirala, pa kako to da nije dolo do tog sporazuma izmeu Tita i

Drae. I ja sam Tita pitala. Kaem: Dobro, reci ti meni, ta je razlog da se vi niste sporazumeli?Tito je meni rekao da su sa Draom imali dva sastanka. U selu Bajiima najpre. Prvi put je bila

jedna delegacija sa Titom i oni su doli da razgovaraju o tome da je okupirana zemlja i da se trebazajedno boriti protiv Nemaca

Italijana. I tu je bio postignut jedan sporazum.Drugi put dola je brojnija delegacija koja je trebalo da u detalje razradi to to su oni dogovorili

prvi put, da se zajedniki ide na borbu protiv okupatora.Meutim, ostali su tada, Tito mi je rekao, ceo dan i no sa Draom i njegovom ekipom, njegovim

tabom, i noili su tu. I kae da je to bilo u nekoj velikoj sobi, na slami su leali.Tito mi je rekao da je on leao pored naeg poznatog predratnog pisca, koji je bio u Drainom

tabu - Dragie Vasia. I onda je on rekao meni: ,,Pa zna, celo vreme me je on zapitkivao, mislio jeda sam Rus.a I onda je Tito njemu objanjavao da nije.

A onda se njemu Dragia Vasi potuio kako su u tabu kod Drae osiromaili, kako nemaju pare,kako ne moe ak ni kupiti koulju da se promeni.

A Roko olakovi, Rodoljub olakovi je do Drae spavao.Zapravo nisu oni ni spavali nego su tako motrili jedni na druge i priali. Neki su dremali, neki

nisu.Ujutru su poli iz te kue, pored koje je bio jedan potoi i jedan drveni most. I sad kada se ta

delegacija sa Titom na elu vraala, pod taj most je bio podmetnut eksploziv. Oni su sluajno proli,da nije poginuo niko od delegata, ali je poginuo neki kurir i konj. Prilikom eksplozije na tom mostu.

Onda je Tito rekao: ,,E onda smo mi odluili da vie ne razgovaramo". Jer, oni su tako shvatili daje Drao jednostavno znao za to i da je to bio maltene atentat na Tita. Oni su to tako razumeli. I ondaje posle prestao svaki kontakt sa Draom i ni do kakvih dogovora posle nije dolo.

Ja nisam nigde primetila da je negde ta informacija takva u naoj tampi objavljivana. A ovo sudetalji o razlozima zato je dolo do toga da nije bilo sporazuma i da nisu ili dalje u dogovoru. Etoto je bio taj most i meni je ostalo u seanju da mi je Tito to ba tako ispriao.

PROVERAVALA SAM TITOVU PRIU

A onda jo jedan detalj. Proveravala sam, da vam kaem iskreno, da li je to bilo tako.Kad je dolo do Rezolucije Informbiroa, u to vreme reeno je, Tito je bio informiran da se

bosansko rukovodstvo, na elu sa Rodoljubom olakoviem, malo kolebalo, u odnosu na Tita i naStaljina.

I Tito je, bili smo na Brdu kod Kranja, pozvao Rodoljuba olakovia da bude njegov gost. I potoje on imao dosta posla, Tito je primao neke ljude, onda je meni rekao: Doi e Rodoljub olakovi,bie na gost tu dva dana i ti mu pravi drutvo. Tako sam ja sa olakoviem ila etati oko tihjezera na Brdu i priala.

Onda sam ja njega pitala u vezi sa tim susretom sa Draom i on je meni ponovio isto to je i Titorekao. Tako da je to istina. A u toj delegaciji je valjda bio i Mini i olakovi i ujovi i ne znam kosve jo. Sad, to su neki, da kaem, detalji, koji su, po mome dosta vani da se znaju. Da se zna zatoje dolo do tog raskola i zato nije dolo do sporazuma.

Mene je to interesiralo oko susreta Tita i Drae, pa ono to sam vam ispriala da su se u mojoj kuisporazumeli partizani i etnici, onda sam ja Tita znala pomalo zavitlavati. Kaem: Vidi, bogati, jasam uspela, a ti nita. Ja pomirila partizane i etnike, a ti nisi mogao da se sporazume sa Draom.Nisi uspeo nita da se dogovori.

Tako sam ja njega ponekad zavitlavala. I to je tako ispalo da je to tano.A ja nita tu nisam bila bitna, u tom izmirenju etnika i partizana u Lici. Ja sam samo bila

organizator tog prostora, sedela sa njima i videla taj dogaaj. Nita nisam ja tu uradila posebno,nikakvu drugu zaslugu ja tu nisam imala. Oni su se sporazumevali, a ja sam posmatrala. Ali meni jeto bilo zgodno da Tita zavitlavam na tu temu.

JA ZNAM KO JE BIO TITO

Ako neko zna ko je bio Tito - ja znam.Jednom smo bili u Zagorju kod Titove sestre od tetke.Bila je tu i Lidija entjurc. I ja kaem: Zato ne bineko po Titovom seanju i po liku te sestreod tetke napravio portret Titove majke?

DOLAZAK U TITOVU SLUBU

Mnogi sada pokuavaju da naprave nekakvu misteriju oko tog mog dolaska u Titovu slubu. Tedoveo je ovaj, te doveo je onaj. A u tome nema ni trunke istine. Samo lai. Samo se lae i izmilja.

A ovako je to bilo i sve se to deavalo krajem 1945. godine. Ja sam u to vreme u Niu bila naslubi u tabu Prve armije. To je meni bilo u rasporedu vojnome.

I tamo u Niu, kao oficir, ja sam odreena da idem na slubu u Beograd, da vodim Beli dvor. Dabudem upravnica Dvora, kue u kojoj je Tito iveo. Tako su mi rekli. I da se tamo javim MitruBakiu, koji je bio generalni sekretar kod Tita. I mene je tu, iskrena da budem, uhvatila panika,kakav u ja to upravnik biti kada o tome poslu ja nita znala nisam. Ali, to je meni sada bilo vojnonareenje i ja sam to morala potovati i tu druge nije bilo.

I tako ja sam dola tamo po nareenju, ali Mitra Bakia nije bilo tu, bio je na bolovanju, na nekomleenju i ja sam ga ekala. Ni sama ne znam koliko dugo. I kada je on doao, onda je pozvao mene narazgovor da mi kae koji je to moj posao koji bi ja trebalo da obavljam.

Onda je tu odjednom Tito uao i rekao je: ,,Ja ne elim iveti u dvorovima, ja u iveti u Uikoj15. Otvorio je jednu kasu i dao mi je da preuzmem arhivu partijsku, silnu nekakvu dokumentaciju irekao je da je to velika odgovornost. Pokazao mi je sve to i moju kancelariju koja mi je odreena, aja sam se tu, bogami, silno uplaila, srce mi je moglo stati,

bojei se da li u ja to sve uspeti da uradim kako valja. I uz to, Tito je rekao da bi ja trebalo i damu malo sredim domainstvo tu, u Uikoj 15.

I tako je to poelo. Imala sam posla preko glave, nisam znala ta u pre da uradim, kako bi sve tobesprekorno funkcionisalo, jer ja sam i gimnaziju zavravala uporedo sa svim tim obavezama kojesam imala, a sama sam uzimala i asove stenodaktilografije kako bih ja sve to to je meni poverenoto bolje radila.

I tako je to bilo, ali eto, sad svata izmiljaju. Te doveo je onaj, te doveo je ovaj, te doveo je StevoKrajai. A nije. Pa ja sam Stevu Krajaia upoznala tek kasnije i to me je Tito sa njim upoznao,kada je Stevo jednom doao kod nas na ruak. A onda izmiljaju kako je Stevo mogao da ulazi u tekue Titove, kad god je hteo, maltene da je nogom otvarao vrata, ali to nita nije tano. Sve samelai.

A sem toga, ja sam tada, u to vreme, imala jednu veliku svoj privatnu muku. Moja najvea briga uto vreme posle rata bila je da pronaem moje sestre, Nadu i Zoru, o kojima ja nita nisam tada znala,jer su one ostale u Lici kada sam ja otila u partizane. Prevrnula sam i nebo i zemlju da ih pronaem,sve domove za ratnu siroad, ne bi li ih nekako pronala. I hvala bogu da sam uspela. Obe sampronala, jednu u Vukovaru, a drugu na Otocu i posle sam brinula o njima.

Pa ja, moliu lepo, drugog cilja od toga tada nisam imala, kao da sam se bavila drugim stvarima inekakvim tajnim planovima, kojih nikada nije ni bilo. Ali, eto izmilja se svata, prave se svakakvemisterije, i oko mene i oko Tita. A kad god nisu smeli njemu nita, udarali su na mene.

I tako pletu se te lai i te misterije se prave ni od ega. Pa, tako se ve godinama svata pie i o

tome ko je bio Tito.

TITOVA DOKUMENTA BILA SU U MOJIM RUKAMA

Ako neko zna ko je bio Tito - ja znam.Jednom smo bili u Zagorju kod Titove sestre od tetke. Bila je tu i Lidija entjurc.I ja kaem: Zato ne bi neko po Titovom seanju i po liku te sestre od tetke napravio portret Titove

majke? A ona kae: Vidi, bogati, pa to bi se dalo.Inae, Tito je o porodici svoje majke znao dosta, ali ne i o ocu. Tito nije znao ni svoga dedu po

ocu, a ja znam deseto koleno mojih predaka. Mi smo imali opisano porodino stablo, grbove, ta svenismo imali. A on je, eto, nekako vie poznavao tu majinu stranu, a oevu nikako.

Zato, kad se na istureno mesto stavlja ovek, jako je bitno da se zna njegova prolost, da se tu neostavi nikakav prostor za nekakva nagaanja i manipulacije. A toga ima koliko god hoete.

Ja sam sluajno 45. i 46. dobila sve pasoe s kojima se Tito sluio, upoznala sam njegove roakei Dedijeru pomagala sa tim dokumentima da dobije neke podatke o njegovim roacima.

I na osnovu svega onoga to ja znam i to sam ja videla - ja uopte ne sumnjam da je Tito ono tokae njegova biografija.

A jednog dana, dok sam sreivala tu dokumentaciju njegovu, te pasoe, lina dokumenta, ono toje bilo vezano za taj njegov predratni period, za to doba ilegalnog rada - on je mene tada praktino izaprosio. Dok sam se tim poslom bavila.

TITO JE BIO UPORAN - ALI SE NISAM LAKO PREDALA

Eto tako... Bog mi je dao da ivimsreno u tom braku dugo godina,

a da posle toga jo due trpimzulum, nepravdu i progon.

PROSIDBA KOD RADNOG STOLA

Vremenom se desilo to pribliavanje izmeu mene i Tita.Prvo neko, da tako kaem, vee pribliavanje desilo se 1947. godine, kada je operisan od bruha, pa

je tu posle dolo do znaajnih komplikacija i situacija je bila dosta ozbiljna.Ja sam tu bila uz njega i nastojala sam da mu to vie olakam te bolesnike dane koliko god sam

umela i znala. I onda je krenuo taj oporavak, kad mu je ve bilo bolje, pa sam mu ja da bih nekakoispunila to vreme, njemu recitovala razne pesme naih uvenih pesnika, a ja sam dosta tih pesamaznala napamet. I antia i Branka Radievia, te razne njihove stihove i stihove drugih pesnika, alibogami esto i one nae junake, srpske epske pesme u desetercu, kojih sam ja znala ni sama neznam koliko, jer ja sam tako vaspitavana, na tim pesmama. A on nije imao puno veze sa svim timniti je neto puno znao o tome, i njemu se to jako dopadalo. I uivao je u tome, nema sumnje.

Posle mu se desila i ta druga operacija, 1951. godine, kada je operisao u, i ja sam opet bila tu uznjega i u toj situaciji.

A cela ta atmosfera koja je tada vladala dovela je do toga da se to posle zavri brakom. Bila je totakva atmosfera, da kaem, jako teka. Teke su bile te okolnosti u kojima je Tito tada iveo i radio.Vrlo muno i naporno je sve to bilo, sa dosta raznih trzavica i problema.

I to se onda ovako odigralo. Ja sam sreivala neku njegovu privatnu dokumentaciju iz periodanjegovog predratnog, ilegalnog rada i Tito je uao i zapodenuo neku priu o svom ivotu i svim timtekim okolnostima koje su ga pratile, od linih nekih svojih gubitaka, do kojekakvih drugih nedaakoje je imao i koje su mu se deavale. Ali sve nekako uvijeno, i ja tu nita nisam razumela, tenjegove nekakve aluzije, pa sam ga pitala o emu se tu zapravo radi. A on mi je, na tom malomprostoru kod mog radnog stola, rekao da osea kako bi sa mnom mogao osigurati spokojan i sreanivot.

Iskreno, ja sam se nala u udu. Ja to nisam uopte oekivala niti sam se tome ikada nadala, nisamak ni naslutila da tako neto moe da se desi, ali eto desilo se tako da se mi posle i venamo.

Samo, dugo je trajalo dok ja nisam pristala, jer meni je tada, iskrena da budem, smetala ta razlikau godinama izmeu nas, kao i njegovi nesreeni porodini odnosi. Takoe, bila sam iz jednepatrijarhalne sredine, i to je meni sve bilo nepojmljivo. A bila sam i mlada, dopadala sam semomcima i imala sam dosta udvaraa.

I on je bio uporan, ali ja se nisam lako predala svemu tome. Dugo je to sve trajalo dok ja nisampristala.

Posle nekog vremena zbliili smo se i zavoleli, zapoela je ta veza i na brak. I moram da kaemda i pored toga to je tu postojala tolika razlika u godinama, ja tu razliku nisam oseala, jer je Titobio pun energije.

VENANJE U LOVAKOJ KUI

Mi smo se venali u aprilu 1952. godine u Iloku, u jednoj lovakoj kui, a sluajnost je htela da

sam ja za vreme Sremskog fronta vodila bolnicu ba u tom mestu.Kumovi su nam bili Rankovi i Gonjak, a bilo je tu i jo nekoliko Titovih najbliih saradnika. I to

se nije odmah saoptilo javnosti, nego tek nekoliko meseci kasnije, uoi dolaska britanskog ministraspoljnih poslova - Idna. Tada je sve to saopteno, prvi put je objavljeno da sam Titova supruga. Jasam se tada prvi put u javnosti i pojavila kao njegova supruga na prijemu koji je tada organizovan zaIdna u ast te njegove posete.

Narednih dvadeset pet godina, sve do pred njegovu smrt, ila sam sa njim na njegova putovanja,doekivala, ugoavala i ispraala strane dravnike, diplomate, poslovne ljude, umetnike i sve onemnogobrojne goste koji su tih godina dolazili u posetu naoj zemlji. Tih poseta bilo je mnogo. Aonda se u na brak umeala politika, umeali su se neki ambiciozni, prepotentni politikanti koji suzagorali Titu poslednje godine ivota, a sa njegovim i moje.

Eto tako... Bog mi je dao da ivim sreno u tom braku dugo godina, a da posle toga jo due trpimzulum, nepravdu i progon.

ak sam se i od Titove familije udaljila, od njih samo aoke dolaze, a Joka Broz kako zine - takoslae.

Iako su me gonili da se tuim sa Titovom decom - ja nisam htela, jer meni njegova deca nisu nitaotela, nego mi je sve otela drava. to bih se ja s njima sudila?

MOJ UTICAJ NA TITA

Progonili su me jer imam uticaj na Tita.Zajedno smo iveli toliko godina. I niko nikad nije ocenio da li je taj uticaj bio pozitivan ili

negativan. Jedina sam mu ja iskreno govorila, ostali su mu poltronisali. Nije mu poltronisao samoKoa Popovi i jo poneko.

Ja sam dnevno dobijala ne znam koliko pisama od ljudi iz svih krajeva Jugoslavije, i ja sam puls tedrave i naroda dobro oseala. To to su mu ovi oko njega frizirali svata pod izgovorom zatitenjegovog zdravlja, to nita nije bilo tano i bila je to iskrivljena slika onoga to se deavalo. I tadanastaju problemi.

A onda kad treba da se gasi poar - onda su njega zvali. A to nije poteno.

NESVRSTANI SU MOJA IDEJA

I onda sam ja u Bandungu, u Nehruovom prisustvu, rekla Titu: Pa ta samo kukate zbog ta dva bloka?to neto sami ne napravite? Hajde da mi neto formiramo,neto tree, to e biti tampon izmeu te dve sile.

POLTRONI SU OKRUIVALI TITA

Ti poltroni su stalno Titu prikazivali stanje u zemlji onako kako nije nego onako kako njimaodgovara da bi i dalje sedeli na svojim stolicama.

A ja nisam bila takva. Ako bih zapazila da neto ne valja, ja sam morala da kaem o tome ono tomislim, to mislim da je dobro - jer radi se o narodu, a ne o pojedincima. Da kaem istinu. To jepoteno.

A njima je to jako smetalo, jer ja sam bila jako informisana. Masa ljudi se meni obraala, kretalasam se vie nego Tito meu narodom i gledala sam, to kau, i iza kulisa kako se stvari odvijaju.Moda sam ak i vie videla nego onaj to je na sceni.

Onda je to smetalo naoj bezbednosti, pa su se oni pitali: otkud ona sve to zna?Onda su mislili da imam organizovanu neku svoju pijunsku slubu. Pitaj boga ta su sve raili.

Ali tu je bilo svakakvoga sveta, ja bih rekla ak i nezreloga u tom okruenju.Bilo je tu i nekih ljudi koji nisu mogli ni shvatiti neke stvari.

NISAM PODNOSILA LA I TITO JE TO CENIO

Najvie u ivotu nisam podnosila lai.Ja sam puno puta dolazila u neke sukobe sa rukovodiocima koji su bili oko Tita. Kad oni sede sa

mnom na ruku i tako produe sednicu, ja sam njima mnogo puta odbrusila poneto.Posle kad su me progonili, oni su mi to uzeli za zlo, kao zareze su mi to beleili.Tito se u sutini slagao s onim to sam govorila. On je cenio tu moju iskrenost i otvorenost.Bila sam jedina iskrena i prema njemu i prema problemima koji su se u zemlji dogaali i prema

ovim poltronima oko njega. A i danas ima poltrona koliko hoete. Sila je to jaka.

PREDRATNE SVAE KOMUNISTA

Jako puno je tu toga ostatka iz tog predratnog vremena kad su ti ljudi rukovodioci u vreme Tita bilina robiji, u Rusiji, tamo-ovamo, pa su imali tih problema meusobnih. To se vuklo sve do Titovesmrti, te osvete, ti njihovi obrauni. Svega je tu bilo, i to tek treba da se istrai ta se tu sve deavalo.

Na primer sluaj Vlado Popovi. Interesantan sluaj. Slagali su da ga je Jovanka otpustila, a to jeopet jedna pria za sebe. Tako da svi ti sluajevi imaju runu pozadinu.

Ja nemam nikakvoga razloga da bih govorila neto to nije istina koju sam ja videla. Ali sada tuistinu moju teko je potvrditi, jer malo je ivih ljudi koji su mene poznavali koji bi to moglipotvrditi. Toga nema.

Ali ljudi ipak mogu da procene da li ja laem ili priam ono to sam ja doivela.

IDEJNI TVORAC NESVRSTANIH

Mene su stavili van zakona i mene niko ni za ta ne zarezuje. Sve to sam ja uradila sve ove godinese nipodatava i ne priznaje.

Na primer - nesvrstani. Nesvrstani su bili moja ideja. Ta ideja nastala je kad smo bili u Indoneziji,na konferenciji u Bandungu.

Bila su formirana dva bloka, istoni i zapadni. Doli su do takve situacije da se prosto svaki asoekivalo hoe li buknuti varnica, hoe li se zaratiti. I Tito i Nehru su stalno o tome priali, stalno suse alili zbog takve jedne situacije koja je vladala u tim svetskim razmerama.

I onda sam ja u Bandungu, u Nehruovom prisustvu, rekia Titu: Pa ta samo kukate zbog ta dvabloka? to neto sami ne napravite? Hajde da mi neto formiramo, neto tree, to e biti tamponizmeu te dve sile. to mi to ne bismo uradili kad se ve nalazimo u jednoj takvoj situaciji?

I Nehru je to uo i on je to pozdravio, rekao je da sam u pravu.Posle je to ilo u tom smeru i napravljen je Pokret nesvrstanih.

NEHRUOV POKLON

Posle toga, kad god smo bili skupa sa Nehruom, on nikada nije hteo da se slika sam sa Titom bezmene. On je mene stalno vukao da se slikamo i govorio: ,,Ne moe bez vas, nesvrstani su vaa ideja.Ne moe bez vas. A ja beala jer mislim, ta u - ja sam to rekla i ta sad.

Posle kada je Nehru dolazio na Brione, u Belu vilu, on je meni ponovo estitao na toj mojoj idejiza nesvrstane i tada mi je poklonio jednu palicu od slonove kosti, dugaku oko pola metra. A jagledam u udu i pitam ga: A to u ja s tim raditi? A on mi odgovara: ,,Da tuete ovog vaeg ako vasne slua. On i ne zna kakav biser ima pored sebe.

Eto, Nehru, a i ne samo on, nego i mnogi drugi strani dravnici, znali su da cene taj nekakav mojdoprinos, to ovde niko ni za ivu glavu nije hteo da mi prizna. Nego naprotiv, to je meni ovde svebeleeno kao minus i kao moja greka. A oni, ti koji su se skupili oko Tita, oni bi najvie voleli damene nije ni bilo, jer bi tako lake Titu lai servirali.

A tu priu o ideji za nesvrstane znala je i Indira Gandi, koja je bila Nehruova erka. I ona me jejako cenila zbog toga, ali i zbog nekih drugih stvari. Bile smo jako dobre prijateljice i ona je posle zamene uinila jednu veliku stvar. Ali doi emo i do toga.

Eto... Ja sam se trudila stvarno na tome da uvek puno pomognem i kad god sam mogla, pomagalasam.

VRATILA SAM KARAORA U DVOR

I ujednom trenutku Kardelj pita mene da li je istinada sam ja stavila u Dvor stari portret Karaora.A ja se, sva ponosna, okrenem i kaem: ,,Da. Istina je. A koga biste vi stavili?

BRIONI

Puno sam toga uradila na Brionima, ali ko te pita. Mislim da oni tamo nita to ne priznaju. Bilasam pokreta mnogih stvari tamo, mnogo se tamo odigralo znaajnih dogaaja kojima sam ja bilasvedok, ali i uestvovala u pripremanju svega toga. Ali dodue, ni ovde mi u Srbiji nita ne priznaju,pa to bi i tamo oni u Hrvatskoj? A nisu mi ni komunisti nita priznali, tako da su po tom pitanjumeni svi isti.

A sad ujem i da su u Kumrovcu stavili ahovnicu u dvorite Titove kue, pa da su je ak izvezli ina jastuk koji stoji na krevetu. E, vala, svata - udom ovek da se udi. Pa, Tito nije ni znao ta je toahovnica.

KARDELJ JE ZANEMEO PRED KARAOREM

Jednog dana doao je Kardelj kod nas da ruamo zajedno.I u jednom trenutku Kardelj pita mene da li je istina da sam ja stavila u Dvor stari portret

Karaora. A ja se, sva ponosna, okrenem i kaem: ,,Da. Istina je. A koga biste vi stavili?On je mislio da bih ja sad moda Tita stavila Ui ne znam koga drugog, a ne srpskog voda

Karaora. Jer ja sam tu sliku Karaorevu iz muzeja uzela i lepo je okaila da svi vide.Onda ja gledam njega i vidim ja da on i nema ba nekako puno pojma o Karaoru, o tome ko je

on i zato je znaajan. I onda ja udarim s onim naim uvenim stihovima ... o heroju besmrtnome,Karaoru velikome, die narod, krsti zemlju.... Znate ve te stihove...

I Kardelj ostade bez teksta, nita me vie pitao nije. Ko da je umro, eto tako se on u udu naao.E, tako sam ja vratila Karaora u dvor, svialo se to kome ili ne.

POSETA PRINCA ALEKSANDRA KARAOREVIA

A onda kada je princ Aleksandar Karaorevi meni dolazio ovde da me poseti, mislila sam da gapitam da l jo uvek stoji u Dvoru taj Karaore koga sam ja stavila.

Inae, princ Aleksandar Karaorevi je bio kod mene. Pre nego to je doao, pitao je da li bih janjega primila i ja sam rekla da bih. Zato da ne?

Doao je sa princezom i sa jednim svojim sinom. I ba smo dosta dugo razgovarali. Jer ja samdosta dobro poznavala kako su oni proli u toj emigraciji i ta im se sve izdeavalo i nalazim da ontu nita kriv nije. On se nije ni rodio kad se sve to dogaalo, to to je uzrokovalo takvu jednusituaciju.

HRVATSKI TRIO - BAKARI, KRLEA I KRAJAI

Moja gledanja na neke dogaaje jako je potovao Bakari. A onda i Krlea.Njih prikazuju kao velike hrvatske nacionaliste. Oni jesu to bili, ali ipak ne takvi kako se to sad

prikazuje.Ja sam otvoreno govorila Bakariu za neke stvari: kako ste mogli da postavite za ministra

unutranjih poslova jednog brata, a drugog za bezbednost u armiji? Ako dva brata dre silu urukama, tu se moe dogaati svata. On mi odgovara: Pa nisam to ja uradio, Jovanka. Ja se s vamaslaem.

A to se tie Steve Krajaia, namerno i perfidno su putane takve lai kako je mene StevoKrajai, toboe, doveo kod Tita. I kako je on nekakvi moj mentor koji je mene iz nekakvih razlogaubacio kod Tita. Ma, to nema veze.

Pa, moliu lepo, niti je Stevo mene tada poznavao niti ja Stevu. Mene je Tito upoznao sa njim iTito je mene njemu predstavio, a ve smo Tito i ja tada dugo vremena bili zajedno. Do tada se uopteStevo i ja nismo poznavali. I to je jedina istina. Druge nema. Sve ostalo su veto smiljene lai ispletke koje su imale za cilj da tu sad nekakvu teoriju zavere naprave. A to nema veze niti samozgom niti sa istinom.

ta ete - bilo je svakakvih ljudi u to vreme.I jo neto da vam ispriam... Meni je, na primer, bilo interesantno da vidim kako se ko preziva u

naem rukovodstvu, jer prezimena govore jako puno o ljudima. Tako smo mi imali Bijedia na eluvlade, Tepavca kao ministra spoljnih poslova, a Sirotkovia kao ministra finansija. Eto, umela samja tako da zapaam i neke stvari koje drugi nisu posmatrali na takav jedan nain.

ESTOKO SAM ATAKOVALA NA MASPOKOVCE

Za vreme Maspoka u Hrvatskoj, kada su se svakakve opasne stvari tamo deavale, ja sam estokoatakovala na njih i rekla im ono to im je sleovalo. Bez pardona. Onda su mi to primili kao minus.

Zatim su mi hteli dati orden, Bakari je to predloio, ja sam njima rekla: Fala vam lepo. Javnopriznanje i psiholoko muenje ne idu zajedno. Ja to neu da prihvatim. A onda sam dodala i to daja ni za kakvo ordenje niti sam radila niti radim, niti mene to interesuje.

I nisam prihvatila ni po koju cenu. Ja to licemerje i takvu jednu perfidnost niti sam mogla, niti samhtela prihvatiti niti sam htela nasesti na tu njihovu manipulaciju koju su pokuali da naprave samnom - a zarad svojih interesa i stolica na kojima su sedeli. Oni su na jednoj strani tajno unutarrukovodstva hukali protiv mene, a javno mi nudili orden. I onda ja ovakva kakva sam rogata - janjima sve to prigovorim i sa mnom nema vie prie.

A stoji i to da su oni onda procenili da bih ja u tom njihovom rukovodstvu u Hrvatskoj imala nekomesto i neku ulogu. U vrhu tog rukovodstva. Iz dva razloga. Iz razloga toga to sam Srpkinja iz Like,a drugo, oni su svi bili svesni koliko ja Titu pomaem. I oni su na tome nastojali. Meutim, mene tonije interesovalo, ma koliko me neki optuivali da se borim za vlast.

A umela sam ja i da ih dobro opauim oko tog njihovog hrvatskog prolea. Ja sam njima otvoreno,na jednom skupu, pred svima koliko ih je bilo iz hrvatskog rukovodstva, rekla: ,,A ta je ovo? Ovovae hrvatsko prolee? U ta je to uvod? U ta je to uvod, pitam ja vas? Dugo sam ja govorila inema ta im nisam rekla.

I posle toga - tajac. Oni svi ute. Svi do jednog. Niko nita nije rekao.A onda je ustao Tito i rekao: ,,Ja se potpuno slaem sa ocenom Jovankinom. Potpuno je u pravu.A ja sam dosta znala ta se deava sa tim narodom tamo u Hrvatskoj, ta se deava u vezi s tim

njihovim hrvatskim proleem. Meni su ljudi stalno slali pisma. To je narod moga kraja. Narod kojije iveo sa mojim precima, koji ceni to to su oni radili. A i mene su cenili. Zato su mi i pisali ijadali mi se. A ja sam se tukla sa njima u ratu. S tim mojim narodu. Zajedno smo se borili. ekajte,pa neu ja pljuvati po njima i slagati se s onim to je hrvatsko rukovodstvo brljalo. Nego u se tui idalje protiv svega onoga to ne valja. Tako sam ja njima skresala sve to.

A bilo je tu i nekih drugih ljudi posle u tom hrvatskom rukovodstvu. Eee, Josip Vrhovec je pria zasebe. S tim to bih ja imala dijalog sa njim i rekla mu to to mu sleduje. Nije bio dobar.

A Milka Planinc... Ja sam znala za Milku Planinc kad su priali da je ona bila komesarica tamo naKoevskom Rogu kad su one ljude pobili. I iskreno da vam kaem, nisam je cenila uopte. A nisamje cenila ni zbog toga kako je kasnije postupila prema meni.

SRPSKl LIBERALl - BEZ KRIVICE KRIVl

Hrvatsko prolee i uopte cela ta situacija bila je takva da sve to se deavalo tamo u Hrvatskojmoralo je da dovede do toga da se i u Srbiji neto desi. Bez obzira na to da li su neto bili krivi ilinisu, morali su da stradaju i ovi u Srbiji.

Nikezi i njegova druina - ma nisu ba krivi nita bili. Bili su krivi zato to su doli na elopartije u Srbiji. I to su bili novi ljudi sa novim idejama. Ma, stvar je u tome bila to je morala da senapravi ravnotea sa Hrvatskom. I kada su smenjivani ti iz Maspoka, onda su morali radi teravnotee biti smenjeni i ovi u Srbiji, iako nita nisu bili krivi. Nita! Samo su imali nove ideje.

Inae, srpsko rukovodstvo je uvek organizovano nastupalo. Njima su uvek smetali ovi iz pokrajinai tu se stalno podvaljivalo. Stalno su im podvaljivali ovi iz pokrajina.

A posle su doli u to rukovodstvo i neki drugi ljudi.Ma Pero Stamboli je bio jedan, kako da vam kaem... Nit je Peri ko bio naklonjen nit je Pero

kome bio naklonjen. Pero je bio, to kau, ve iscrpljen i od njega nije bilo nikakve koristi. A DraaMarkovi je druga pria. On je bio drukiji po karakteru. I da je Draa ranije doao, ja mislim da bise stvari drugaije odvijale.

VELIANSTVENI DOEK DOBRICE OSIA

Inae, ja sam imala jako lep utisak o Dobrici kada smo doli jednom Tito i ja u Vrnjaku Banju.Tito je imao problem sa ui, reagovao je burno na tu vodu i bilo mu je teko.A Dobrica nas je tako lepo doekao i tako je velianstveno organizovao da ga nikad zaboraviti

neu. On je pronaao neke stvari kojih tada nije bilo u Srbiji, a bogami ni u celoj Jugoslaviji, neznam kako je to uspeo, da bi nam priredio taj velianstveni doek. A posle nisam ja sa njim imalanikakav kontakt.

MAKEDONCI

Znate ta... Kiro Gligorov je jedan vrlo korektan ovek to se mene tie. On je vrlo korektan bio inikad se nije izjanjavao protiv mene.

Meutim, Lazar Koievski je bio u jednoj delegaciji koja je sa nama ila po Africi. I u protokolu jegreka bila. Njemu nije bilo objanjeno da je po protokolu Tito pozvan i da je iza njega njegovasupruga. On je to shvatio potpuno drukije. Da je on tu ispred CK i da je on glavna linost. I tu jenastala neka zabuna.

On se neto uvredio to meni toliku poast ukazuju, a ne njemu. I onda sam ja ula kako je onpoeo da pria kako sam ja nezajaljiva, kako samo gledam zlato. Ali ja mislim da on to moda nijeni rekao. Da je to bila neka spletka, intriga, jer toga je u to vreme bilo koliko god hoete.

JASENOVAC I GOLI OTOK

Tito nije osporavao Jasenovac. Ali je celokupno rukovodstvo to nekako sklonilo u stranu posle rata da im to nije problem - jer trebalo je tada druge stvari reavati, meu kojima i neka urgentna ivotna pitanja. I onda se preko toga olako prelo.

NEKE STVARI TREBA RAISTITI

Za budua pokolenja, ne za mene, neke stvari trebalo bi raiavati dok smo neki od nas jo ivi.Pa da onaj koji nije kriv ni za ta ne ispata sve to.

Sad viu: hajmo mi skloniti Oluju zarad sloge samo da bi i oni i u Hrvatskoj i u Beogradu ostali nasvojim stolicama. Kao to su 45. godine sklonili Jasenovac. Paveli je radio to i to, ali da preemopreko toga. Vidite to se desilo nakon pedeset godina. Riknuo je ko vulkan taj nacionalizam. Zato?

O tome se prialo nije.

PREKO JASENOVCA SE OLAKO PRELO

Tito nije osporavao Jasenovac. Ali je celokupno rukovodstvo to nekako sklonilo u stranu poslerata, da im to nije problem - jer trebalo je tada druge stvari reavati, meu kojima i neka urgentnaivotna pitanja. I onda se preko toga olako prelo. Meutim, mi smo oevici toga ta se posle togadesilo. Niko nije gledao koliko je zatrpano toga otpora, nevolje i nezadovoljstva,

onda je to jednom puklo. Sva ta nagomilana nepravda je riknula poput nekog vulkana. Jer tolikojada se nataloilo u dui jednog naroda, koji zarad mira u dravi i bratstva i jedinstva o tome nitanije smeo da kae.

I sadanja situacija me podsea na to.I ova Oluja ako se ne bude raistila i ovo najnovije to se deavalo, onda e to budue generacije

morati raiavati. A to treba da se reava sada dok jo uvek postoje ivi svedoci. Koji znaju ipamte.

Jer u tim dogaanjima tokom Oluje ima mnogo toga slinog s onim to se deavalo 1941. Tipogromi i stradanje ljudi, sve to jako lii na ono to su ustae radile s istim ciljem da se taj ivaljistrebi i protera sa svojih ognjita.

A meni se nekako ini da sada samo radi toga to bi neki da sede u foteljama, da nas teraju da sepree preko toga, da ne talasamo. Isto kao i u mom sluaju.

GOLI OTOK

Da li je Tito znao ta se deava na Golom otoku? Pa kako da nije znao. Pa znali su svi urukovodstvu. Svi koji su to tamo organizovali znali su.

Ja mislim da je pola ljudi tamo lealo bez ikakvog razloga. A ta sam ja tu mogla da uradim? Oviiz rukovodstva su tu bili zadrti do boga zla. A tu, na Goli otok je otilo jako puno ljudi ni za ta. Ovajoteo ovom devojku, ovaj se ovom zbog neeg zamerio. Bilo je tu i podmetaina i zavisti, svega.

Prvi je Dobrica osi zapazio ta se to tamo radi, kako se prema tim ljudima tamo ponaa iskrenuo je panju na to.

SRPSKO RUKOVODSTVO I JA

Srpski rukovodioci nisu lepo gledali na mene.Jedino je bilo drugaije kad je doao Marko Nikezi. To nikada nikome nisam ispriala.Jednom smo ili za Mladenovac i zaustavimo se na nekoj livadi tamo. Odmarali se vozai i mi sa

njima na nekom proplanku. I ja onako izila malo dalje, udaljila se, kad odjednom ide Marko premameni. A sedeli smo zajedno u naim kolima Tito, on i ja.

I onda on meni prie i kae da bi on hteo sa mnom da pria o nekim problemima. Ja se okrenem kanjemu i kaem: ,,E, Marko, nali ste crkvu gde ete bogu da se molite. Ovde ja vama ne mogu punopomoi, ali mogu da vam organizujem moda neki ruak ili veeru, neto, pa da vi onda sarukovodstvom doete, pa da to Tito uje. Ovo to je on imao da kae. Jer sam ja procenila da su toproblemi vrlo teki. Znala sam te probleme. A sada je i srpskom rukovodstvu dolo iz pete u malimozak.

Ali nesrea je u tome to nije bilo tog ruka. A da je bilo tog ruka, ala bih ja to dohvatila, znatekako bih dohvatila celu tu situaciju. Jer ja se nisam bojala nikoga, makar mi odsekli glavu. Mene toboli, mene je uvek dua bolela kad nekog dohvate, a nita nije kriv, da niko ne vidi ni ta je taj nekoradio ni da li tako treba.

E, Nikezi je jedini osetio i vidio da bih ja tu mogla neto i da pomognem. A ranije PeroStambolija - ne. I ostali drugi - ne. Oni su mene gledali onako: ta je ona? Nije ona niko i nita.

A Ljubii, samo da je mogao, on bi mene i ivu sahranio. On kao da se takmiio sa Dolancom koe mene vie da optuuje i maltretira. Ljubii s pozicije vojske, a Dolanc sa pozicije partije. Po tompitanju, po tom odnosu prema meni oni su delovali kao jedan, iako su se meu sobom borili, oi dapovade, i svaki je grabio to vie vlasti za sebe, prokleta im bila.

RANKOVI I KRCUN

Rankovi i Krcun su prema meni bili korektni. Krcuna sam cenila jer je bio jako duhovit. Bio jejedan od najpametnijih u tom vremenu i jedan od tih boraca za prava Srbije. I on to nije krio.

Jednom smo ili brodom, putovali za otok Vis, a Krcun zapeva pesmu ,,Oj, vojvodo Sineliu isedne blizu Tita. A svi uglas viknue: ,,Ne sme se ta pesma pevati. A on je i dalje pevao. Nije gabilo briga to ovi viu. On je imao smelosti da kae tota to niko drugi smeo nije.

Rankovi je vie bio povuen, a Krcun je bio borac.A treba se rei i to da je i taj sluaj Rankovi - sluaj koji je i dalje ostao neraien. Zato treba

dobro proakati papire koje je radila komisija koja se tada bavila tim sluajem. Ako to nekopoteno uradi - tota e se videti i svata e tu na povrinu isplivati. Al to je opet pod velom tajni inekome je to i dalje u interesu.

KOSOVO JE TREBALO DRUGAIJE REAVATI

Rankovi i Krcun su doveli 300.000,a moda i vie mladih Albanaca iz Albanijena Kosovo da bi to bio neki embrion za politikukoju su hteli da sprovedu, pa je to posle propalo.

SA STAMBOLIEM NA KOSOVU

Sa Perom Stamboliem jedanput otili smo na Kosovo.I ja sam ponela sve neke moje stare karte austrijske s mestima gde su nekad moji preci iveli, pa i

neka dokumenta koja sam ja imala, i jo neto to je moje bilo. Moj predak je bio svetenik u tomkraju na Kosovu i otili su jo pre Kosovske bitke u like krajeve, u carevinu.

I ja sam tada uzela tu dokumentaciju koju sam ja imala. Tu su bili ti kosovski rukovodioci i PeroStamboli. I razgrnem ja tako te karte i kaem: Ja bih elela da me odvedete tamo gde su iveli mojipreci. A Fadilj Hoda kae: Nema tu vie nikoga, oni su sve to raskopali, sad tu nema nita.

I ja ou da zapodenem razgovor o tom Kosovu i problemima tamo. Pobee Pera Stamboli, nee daudari u problem. Sa onim pokvarenim Fadiljom Hodom nee da ue u diskusiju.

A ja sam mislila ovaj problem treba otvarati dok je Tito iv.

KUKAVIKI ODNOS SRPSKOG RUKOVODSTVA PREMA KOSOVU

Kukaviki su se srpski rukovodioci odnosili prema tome problemu. Nije niko hteo raditi i videtita se tamo zaista deava.

Tito je video taj problem, meutim pritisak na Tita bio je veliki od Slovenije. Oni su bili mutivodevelike. U tome je problem bio to Tito tada nije otvorio to pitanje.

Oni su bili glavni na Kosovu, organizovali trajkove, oni su tamo rovarili, i to i danas rade. A toniko ne vidi. I kakve je to imalo posledice, takoe niko ne vidi.

A srpski rukovodioci u to vreme, verujte, vrlo su malo ili skoro nita nisu radili po tom pitanjuKosova.

Za muslimane ne znam kako su se drali oko Kosova. Hrvate su pokrivali Slovenci i oni su toaminovali.

to se Kosova tie, ja sam odrasla na pesmama kosovskog ciklusa. Ja sam tako vaspitana. Meni jeKosovo u srcu i dui. Ja bolujem za ovim sluajem. Ja znam da se tota moglo da se htelo. Bolje nesamo za Srbe nego i za te Albance tamo.

Ali tu je bilo nekih stvari o kojima niko nije hteo da pria.

ALBANCE SU DOSELJAVALI RANKOVI I KRCUN

U vreme posle rata kada se hteo sporazum sa Albanijom i Enverom Hodom - dolo je do tognekog sporazuma izmeu Jugoslavije i Albanije, ali je to osujetio Staljin.

U to vreme, posle toga sporazuma, Rankovi i Krcun su doveli 300.000, a moda i vie mladihAlbanaca iz Albanije na Kosovo da bi to bio neki embrion za politiku koju su hteli da sprovedu, pa jeto posle propalo. Dali su im i plate i zaposlenje i stanove i sve. Oni su se razmnoili i ostali tu.

O tome niko nije hteo da govori. A to su ljudi koji nisu imali pravo da ostanu tu. Niko im nijerekao da idu nazad. Otud otkud ste doli - idite tamo. A za to su krivi oni koji su ih doveli. A nije

njih niko drugi tu doveo - nego Srbi. Ali niko nije smeo da ulazi u to. O tome se priati nije smelo.To niko i ne zna.

Ja sam drala te depee u svojim rukama, u arhivi. Celokupan taj materijal. I onda Srbi treba dapriznaju neke stvari ako hoemo da budemo poteni.

PLEMENSKE STAREINE

Kosovo je trebalo drukije reavati, a ne silom, jer sila obino raa otpor. A moglo se reavati,samo niko nije hteo to da reava na pravi nain. Trebalo je tamo raditi, tamo biti i reavati teprobleme, a ne kukati o tome. I trebalo je dobro poznavati injenice.

Na primer, ja sam se sukobila sa Vidom Tomi. Ona je ila na to da planira porodicu, to je bilonjeno zaduenje, a ja joj kaem: Sluajte vi, Vido, lako je vama planirati u Sloveniji. U Sloveniji jelako planirati porodicu. Vi imate dvoje dece i ve ste je planirali. Ajde ti planiraj porodicu naKosovu, gde je prosek desetoro dece. Tamo se ti istakni u tom planiranju. Ona je zastala i teksta nijeimala da mi odgovori. Ponimo od toga, pa onda da vidimo ta sve tu jo ima.

Moglo se tada kada je bilo govora o pitanju imovine, moglo se izai sa naim najboljimstrunjacima, advokatima, pravnicima - na lice mesta, na Kosovo, pa svako domainstvo analizirati:kako je, na primer, dola ta srpska kua pod albansku vlast, u njihove ruke? Ajmo da vidimo da nisuuopte nikada plaali ni struju, ni stanove ni nita drugo. Ajde to da reimo. Ili stotine drugih stvarikoje su se tamo samo gomilale.

Politika treba da se vodi s glavarima tog Kosova, s plemenskim stareinama. Oni su plemena. Onisu bili to po mome jednom praukunu, jer moji su s Kosova doli. On je opisao doseljavanje tognaroda. Oni su se sputali sa brda, divlja plemena su ih zvali. I oni puno dre do svojih poglavara, doglave plemena.

Ovi nai da su bili pametni s glavama plemena trebalo je da rade i reavaju probleme. itav nizproblema koji su se mogli reiti da ne doe do krvoprolia. A oni su se drali njihovih politiara, i utome je posle ispala sva tragedija.

DOLANC JE BIO NEMAKI PIJUN

Zato i dan-danas te velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer njima to ne ide u prilog i zato mene i dan-danas maltretiraju. Jer ja znam istinu o svemu tome.

DOLANC I LJUBII - DVA VELIKA GADA

Dolanc i Ljubii su bila dva gada velika. I o ta dva gada niko ne pie, na primer koliko zla su oninama doneli. Jugoslavija se raspala zbog njihovih podvala. Dolanc je jedan od tih koji je najvie krivza raspad drave.

Preko mojih lea mnogi su se obraunavali s Titom, a pogotovo njih dvojica. Nema za ta me nisuoptuivali, ak i da kujem nekakvu zaveru protiv Tita sa generalom okom Jovaniem i nekakvomgrupom likih generala. A ja to nisam radila, niti mi je to na pamet padalo.

Jedino sam Titu otvarala oi i govorila istinu o tim gadovima koji su bili poltroni, a zapravo su muo glavi radili.

I oni su uspeli u namerama da razdvoje mene i Tita da bi s njim manipulisali onako kako to njimaodgovara. Da bi oni radili ta su hteli i da bi svakojake zloine pravili. Razdvojili su nas i izolovali,njega su kidnapovali i odvojili od mene, a mene stavili u neku vrstu izgnanstva, odvojili me od svetai od ljudi.

Onda su Dolanc, Ljubii i ostala bratija radili ta su hteli. I Tita i mene su stavili u kuni pritvorda bi na miru mogli da razbijaju Jugoslaviju. To je bio smisao i cilj svega to se deavalo tada.

A iza svega toga stajale su velike sile, koje su krenule da razbijaj Jugoslaviju nekoliko godina preTitove smrti. A ovi koji su mene stavili u izolaciju, moji najgori muitelji i progonitelji, bili sunjihove marionete, izvrioci naredbi tih velikih sila.

Zato i dan-danas te velike sile i njihovi agenti ne daju da se objavi istina, jer njima to ne ide uprilog i zato mene i dan-danas maltretiraju. Jer ja znam istinu o svemu tome.

Neki bi i danas hteli da se to zabauri, sakrije, da se istina nikada ne dozna. Da se ne sazna njihovauloga u razbijanju drave. Da se sva krivica svali na Jovanku. A ja to neu da dopustim, jer to nijeistina.

Sad bi neki da prave slogu izmeu Srbije i Hrvatske, ali i Slovenije, koji su tu moda i najviemeetarili. Ali ja smatram da se te neke stvari pre toga moraju raistiti ako uopte hoemo daimamo dobre odnose izmeu Srbije i Hrvatske. Nee se ti dobri odnosi napraviti na laima i naklevetama protiv mene.

VIDELA SAM DOKAZE ZA DOLANCA

Nije se raspadala Jugoslavija u vreme Miloevia. Ona se poela raspadati ranije. Tome je najviedoprineo Dolanc, on je ta nesrea. Takvi ljudi nisu podvrgnuti analizi i nisu igosani kao krivci zadogaaje koje je ovaj narod pretrpeo. Oni nisu sami. Oni su izvrioci, a velike sile su nalogodavci.

esto kada smo bili na putovanjima po zemlji, Titu su davali razna dokumenta, razne papire. I onbi ih uzeo i uvek ih davao meni da mu ponesem. To je njemu bio obiaj da mi dokumente strpa utorbu kad je neto tako bitno, da kaem delikatno. Jer ja sam njemu sve uvala i sve skupljala zanjim da se neto vano ne izgubi.

Jednom prilikom, pre nekog ruka za neke strance, dobio je Tito neki strogo poverljivi materijal o

nekom Slovencu koji je bio u Hitler-jugendu i koji je priao protiv armije. Na nekom skupu uMariboru, na sastanku s oficirima, govorio je da svako treba da slui vojsku u svojoj republici, a da uSloveniji komanda treba da bude na slovenakom.

Tito ga je nazvao onaj tamo neki. I rekao mi je: Evo, tamo neki Dolanc ne da hoe da razbijesamo vojsku nego hoe i zemlju da razbije!" I dao mi je taj papir da ja to stavim u svoju tanu i da gaponesem. A Tito tada uopte nije poznavao tog oveka niti je znao ko je on.

A ja sam mu zapamtila ime: Stane Dolanc.O onom tamo nekom nikad se niko nije pozabavio.Mnogo godina kasnije kad je postao funkcioner u Sloveniji, ja sam Tita podsetila da je upravo

Dolanc - onaj tamo nekr. I to mi Dolanc nikad nije oprostio.Ili smo blizu Maribora u neki lov na puhove i tu nam je ruak priredio Miha Marinko. Bilo je tu

slovenako rukovodstvo, rukovodstvo Maribora, ko sve ne. I sve se deavalo oko neke velike vatrekoju su oni naloili, tu su svi doli da se sa nama pozdrave.

I Miha Marinko nama predstavlja te ljude, pa meu njima predstavi i oveka po imenu StaneDolanc. A ja zapamtila da je to onaj tamo neki i ja upozorim Tita na to ko je on - da je to onajtamo neki koji hoe da rasturi ne samo vojsku nego i dravu. A on kae: ,,Ma nije mogue, koji? Aja mu kaem: ovaj to sedi preko.

I Tito nikada nije voleo da uje za njega. Titovo miljenje je bilo da on ne moe da doe ni na kojerukovodee mesto.

Ali nisu njega poslali Slovenci u Beograd da bude fimkcioner. Njega su Nemci poslali, jer je bionjihov pijun.

I njegova biografija je neto uasno.Bio je u Hitler-jugend omladini. Imao je i fotografiju u toj uniformi.Teritorija gde se on rodio bila je okupirana, ali molim lepo - on je bio uesnik toga. A kad se

dokopao Beograda, ta je tu radio - to je pravo pitanje.

NISAM BILA NIIJI PIJUN

Sluajte me, molim vas - kol'ko ja znam, Rusi su uvek vodili rauna o svojim pijunima. Da sam ja ruska pijunka, oni mene sigurno ne bi pustili da ivim ovako kako ivim. Oni bi mi pomogli. Ozbiljno vam govorim.

ODBILA SAM VII IN U VOJSCI

Ja sam u Drvaru za vreme desanta imala in porunika, a posle sam dobila i in kapetana da bih podolasku u Beograd bila unapreena u majora.

Tako sam ja iz rata izala sa inom majora i 1953. godine sam demobilisana. Posle sam, kako su topravila nalagala, polagala ispit za potpukovnika i poloila sam taj ispit i dobila in potpukovnika.

Onda se jedne godine, tamo sedamdesetih, napravi neka ujdurma sa dodelom inova, poeli su dase dele i akom i kapom, pa i mimo zasluga, ak i onima koji rata nisu ni videli.

I meni kau da e doi nekakva delegacija da mi saopti da sam unapreena i da mi dodele vii in.I ja to nisam prihvatila. Kakva delegacija, kakvi bakrai, pa to se ne radi tako. Pa kako da meunaprede ako nisam polagala ispit za unapreenje u vii vojni in? To su oni sebi hteli da napraveneku promociju preko mojega imena, i ja na to nisam nasela, ja to nisam htela prihvatiti.

I lepo sam im rekla: Nema tu ta zakulisno da se radi. Zna se kakav je zakon, ne dodeljujuunapreenje delegacije. in ne dodeljuje delegacija. Ako je po zakonu, onda se to slubeno objavi, ito je to bez ikakve pompe.

Tako da ja i danas ne znam niti koji su meni to in tada namenili niti da li su mi ga dodelili. Onoto je sigurno jeste da imam in potpukovnika, a da li imam neki vii in od toga, ja ne znam.

TA VAM RADI MARAL AKO VAM JA SMENJUJEM GENERALE?

Optuivali su me da se borim za vlast, a to mi na pamet nije padalo. Nisam bila optereena time.Moja ambicija je bila samo da pomognem tom oveku da mu olakam svakodnevne poslove, brige iobaveze i da ga rasteretim u tome maksimalno. I meni je to uzeto za zlo.

Nikad nisam ni pomislila da bih ja na tu vlast mogla doi. Pa kako, po kom osnovu bih ja tomogla? U ime koga bih ja do te vlasti dola, za boga miloga, pa valjda postoje neka pravila i nekizakoni? A sem toga, znala sam kako se na vlast dolazi teko i kako se vlast teko zadrava, to samjo bolje sagledala. Verujte mi, meni je bilo toliko gadno da gledam ta je to vlast. Meni je vlastibilo preko glave, kao i svega onoga to se oko te vlasti deavalo, a to sam ja bila u prilici da vidim iprocenim. Ja nikada nisam bila optereena vlau, a da sam htela to, ja bih se odavno poela boriti zavlast i izborila bih se. Ali ja to nisam htela i to su bile lane optube protiv mene, jer su oni nastojalida me na svaki nain odvoje od Tita. I u tome je sutina svega.

Optuivali su me da postavljam i smenjujem generale. A ja im kaem: ,,A ta vam radi maral akovam ja postavljam i smenjujem generale?

A ja da sam postavljala generale, ja polovinu njih ne bih postavila. Pa pogledajte koliko su se njihu poslednjem ratu pokazali kao najvee kukavice.

I jo neto da vam ispriam. Mi smo se esto takmiili u nianjenju glinenih golubova. I Tito jesve pogaao, bio je dobar strelac. A nai generali - sve bi ispromaivali. A ja onda pomislim - pa kadste vi to generali i pucali? I onda ja uzmem puku i sve poobaram, a njih skroz posramim. Pa kako

posle toga da me i vole?A Hrvati su ili ak dotle da su me optuili da pravim zaveru sa likim generalima okom

Jovaniem i drugima. oko Jovani je u grob otiao oblaen, a bio je legenda i u svojoj jedinici i uLici. To je velika nepravda, jer ta kleveta veze s mozgom nije imala. Plasirana je tako samo da bi semeni naudilo i da me sklone od Tita. To je dumanima jedini cilj bio.

TAJNE SLUBE PROTIV MENE

Meni najvie u Srbiji zameraju to to sam bila Titova ena. U Hrvatskoj sam Srpkinja i ruskapijunka. Niti sam ruska niti sam zapadna. Niti sam bila, niti sam sada niti u biti.

Prilepili su mi to i preganjali se na tome. Dve tajne slube su se preganjale, hrvatska i srpska, adosoljavali su i Slovenci. A kad nekoga ponu opanjkavati, tu nema kraja, nema mere, nemakriterijuma nikakvoga. Evo, meni su smislili da sam ruska pijunka.

Sluajte me, molim vas - kolko ja znam, Rusi su uvek vodili rauna svojim pijunima. Da sam ja ruska pijunka, oni mene sigurno ne bi pustili da ivim ovako kako

ivim. Oni bi mi pomogli. Ozbiljno vam govorim.Oni nikad nisu naputali svoje ljude koje su angaovali. To ja znam iz nekih sluajeva koje sam

posmatrala.I onda, kaem, da sam ja to bila - onda bi oni meni ve pomogli. Meutim, nije mi niko nikad nita

pomogao.Tako da nisam bila ni zapadni, nisam bila ni istoni pijun. Nisam bila.

LA JE DA SAM OTPUTALA LJUDE

Ima toliko sluajeva koji mi se pripisuju, kao ja otpustila sedamdeset ljudi - a nema niko da kaeili dokae - ni koga, ni kada ni zato sam ja otpustila.

Samo se tako paualno ja napadam i stvaraju se prie kao da sam bila nekakav monstrum i da samgazila preko ljudi. A nisam.

Jedino sam zahtevala da u Titovom okruenju bude sve besprekorno, to je jedini moj greh koji bi mi neko mogao pripisati. A to i nije greh, nego neto potpuno

normalno to bi radila svaka supruga koja brine za dobrobit svoga mua. Pogotovo u takvoj jednojsituaciji kada je on radio tolike odgovorne poslove, ja sam nastojala da mu sve to olakam i velikiteret sam preuzimala na svoja plea da bi njemu sve bilo potaman.

A sad sva ta izmiljanja, lai, spletke - to je strava, sve skupa.

SLUAJ JOE SMOLEA

Evo, na primer, jedan detalj. Joe Smole bio je sekretar kod Tita i sad kau: oterala Jovanka JouSmolea.

A nisam.On je, to kau, napredovao u svom razvitku. On je bio najpre kod Tita sekretar. Vrlo smo se dobro

slagali. Bio je jedan izuzetno vredan i sposoban ovek, i ja sam njega tako i doivljavala i tako se iophodila prema njemu.

Onda je sa mesta Titovog linog sekretara otiao na mesto generalnog sekretara. A onda je, nakonnekog vremena, otiao na mesto ambasadora u Sovjetski Savez. To je, inae, bio uslov Slovenaca dadaju Smolea Titu za sekretara da posle ide u Moskvu za ambasadora i taj uslov je na njihov zahtev i

ispunjen, i Smole je poslat tamo za ambasadora.A iz Moskve su ga oterali poto je malo voleo da popije.I taj sluaj prilepili su meni, a nema ba nikakve veze sa mnom. Ko da sam mu ja kriva za to to je

on voleo da popije. Niti sam ga ja tamo poslala niti ja otpustila, ali eto, meni se i to nakalemilo. Ikad god je neko smenjivan, nije se govorilo ko ga je i zato smenjivao, nego su se plele lai da je toradila Jovanka iz svoje oholosti - a nisam. Nisam to radila ja nego su se drugi krili iza tih podlih laikoje su servirali o meni.

TITU SU POTURALI MASERKE

Proturaju priu i o nekim sestrama maserkama i Titovom odnosu prema njima.Kad ne moemo drugaije savladati Tita, onda emo ga kompromitovati takvim enama koje su

neki iz Titove okoline njemu poturali u njegovoj dubokoj starosti. Eto, to je bio plan.Pa ja znam da Tito nije njima nita mogao. ta je mogao? Eventualno da ih pljesne po zadnjici. To

je maksimalno to je mogao da uradi u tim poznim godinama.Ali mene je to vrealo i poniavalo kao enu. Takav jedan odnos. Te podmetaine, pa ako hoete, i

to jedno sramno podvoenje.Hteli su od mene da naprave ludu i histerinu enu, a ja sam reagovala kao to bi svaka druga

normalna ena reagovala. Nisam dala da me niko poniava i da me zlostavlja. Nisam dala da udarajuna moje dostojanstvo, i to je sasvim normalno. Pa ko bi se, molim vas lepo, i zato mirio sapsihikom torturom kojoj je izloen?

OBMANJIVANJE VRHA DRAVE

Sa ljudima iz Titovog okruenjima ja sam vrlo esto dolazila u nekakve udne odnose, za njih suto uvek bila nekakva iznenaenja.

Ja sam uvek iznosila ono to sam