NASILJE I OBLICI DISKRIMINACIJE PREMA ŽENAMA

DANAS

-Žarko Aćimović 12/947, Pravni fakultet-

Veoma često se mogu čuti komentari kako je loš položaj žena samo deo prošlosti i kako su se žene IPAK izborile za ravnopravan položaj u odnosu na muškarce.

Društveno-moralne norme su se godinama menjale, kao i norme samog pojedinca, ali njihov razvoj, odnosno promena, ne negira postojanje diskriminacije.

Diskriminacija nije prošlost!

Zbog toga je potrebno naglasiti da niko ne može sa preciznošću odrediti kada su žene imale povoljniji položaj. Može se desiti da su žene u određenom segmentu života imala više prava pre nego sada, ali i obrnuto.

Pored toga što su neki oblici diskriminacije zaista deo prošlosti, imamo i obrnutu situaciju – kada su i dalje prisutni stari oblici diskriminacije ili kada imamo pojavu težeg oblika već postojećih diskriminacija, kao i oblika koji su paradoksalno nastali razvojem civilizacije.

NEKI OD OBLIKA DISKRIMINACIJE INASILJA NAD ŽENAMA DANAS

1. Žensko genitalno sakaćenje2. “Kultura silovanja” u Indiji

3. Prinudni brak4. Razni oblici diskriminacije žena u

poslovnom svetu

ŽENSKO GENITALNO SAKAĆENJE Sakaćenje ženskih genitalija, odnosno žensko obrezivanje je naziv za sve procedure

koje obuhvataju delimično ili potpuno uklanjanje eksternih ženskih genitalija ili bilo kakvo povređivanje ženskih polnih organa bilo iz kulturnih, religijskih ili nekih drugih neterapeutskih razloga.

Učestalost ženskog obrezivanja u svetu (2011. godina)Nikada

Retko ili ograničeno u određenim manjinskim grupama

11-25 %

26-50%

Više od 50%

Obrezivanje devojčica se ne može porediti sa obrezivanjem dečaka, s obzirom na to da se obrezivanjem devojčica odstranjuje jedan deo polnog organa, što kasnije u nemalom broju slučajeva ima dugoročne posledice po zdravlje.

Za celokupan poduhvat koriste se najrazličiti instrumenti kao što su žileti, noževi, makaze, komadi stakla... Sve se uglavnom vrši bez anestezije i dezinfekcionih sredstava.

Sakaćenje vrše babice ili starije žene, a ređe sveštenici muškog pola ili berberi. Starost devojčica nad kojima se sprovodi ovaj poduhvat je, po pravilo, između 4 i 8 godina.

Razlozi koji se navode kao opravdanje ovog čina:

Posledice po zdravlje žrtve:

Sakaćenje genitalija je religiozna zapovest

Ženski polni organ je ružan i nečist

Sakaćenje čini devojčice u potpunosti ženama jer im se odseca “muški deo”

Sakaćenje povećava plodnost i šanse za udaju

Veliki gubitak krvi

Izloženost infekcijama usled korišćenja primitivnih alata

Stanje šoka

Trovanje krvi

Oštećenje bubrega

Sterilitet

Jaki bolovi tokom mentrualnog ciklusa

Jaki bolovi za vreme polnog opštenja

BORBA PROTIV ŽENSKOG SAKAĆENJA

U mnogim zemljama donešeni su zakoni protiv osakaćivanja genitalija.

U Egiptu je ministar zdravlja preporučio da delimično odstranjivanje vrše lekari umesto da se vrši ektremnim poduhvatima. U Sudanu, i u Keniji takođe postoji zakonska zabrana. Ipak, donešeni zakoni su najpre prouzrokovali porast osakaćivanja genitalija u ilegali.

Neretko se dešava da devojčica iskrvari nakon urađenog zahvata, jer se učinioci zbog zabrane nisu smeli obratiti lekaru.

“KULTURA SILOVANJA” U INDIJI Bez obzira na ubrzan proces globalozacije kroz

koju Indija prolazi poslednjih 20 godina, ona je ipak najvećim svojim delom – ruralna.

Kada su u pitanju silovanja, Indija se izdvaja kao zemlja sa najvećim brojem zločina ove vrste.

Indijska vojska i policija svojevremeno je koristila silovanje kao oružje protiv žena.

Silovanje žena u Indiji takođe je sredstvo dominacije viših klasa u odnosu na niže.

Specifična vrsta silovanja jeste grupno silovanje, koje je karakteristično za žene koje su, da bi se prehranile, morale otići od svojih kuća.

Neretko se čin silovanja vrši na raznim javnim mestima poput autobusa, parkova, pa čak i na ulici.

Prema godišnjem izveštaju “National Crime Records Bureau” iz 2013. godine registrovano je

24.923 silovanja u prethodnoj godini. Od toga, 24. 470 – 98% silovanja je učininjeno od strane osobe koju je žrtva poznavala. Od početka devedesetih do danas broj silovanja u Indiji se povećao za 240% pri

čemu neke

od statistika govore da u toj zemlji svakih 18 minuta bude silovana jedna žena. Međutim, u poslednje dve godine beleži se porast svesti o silovanju kao društvenom problemu koji treba iskoreniti čiju zaslugu mogu uzeti

učestalost zločina, učestalost zločina nad maloletnicama, razne organizacije, kao i silovanje poznate indijske fotoreporterke, žrtve grupnog silovanja, koja je kasnije pokrenula brojne proteste.

Javlja se sve veći broj organizacija i grupa žena koje se bore protiv ovog strašnog čina s parolama “Dosta je bilo” “Protestujem danas, a silovanje traje danima”.

Zbog učestalosti protesta, u Indiji se isti neretko

zabranjuju.

PRINUDNI BRAK Prinudni brak predstavlja oblik trgovine ljudima.

Srbija se nalazi na evropskom vrhu kada je prinudni brak u pitanju.

U Srbiji, ovakvi brakovi su najčešće među pripadnicima romske zajednice i ubrajaju se u “ugovorene brakove” što podrazumeva da porodica devojke dobija neku vrstu materijalne nadoknade od budućeg mladoženje.

Veliki problem je način na koji društvo posmatra ovaj vid kršenja ljudskih prava, pogotovo kada je u pitanju romska zajednica.

Često se radi o devojčicama od dvanaest, trinaest godina koje se prodaju onima koji mogu da stvore izvesnu materijalnu korist kod samog “prodavca”.

U Evropi žrtve prinudnih brakova u najvećem broju slučajeva potiču iz emigrantskih

porodica, mahom je reč o mladim muslimankama starosti između 17 i 21 godine, koje na prinudni brak primorava porodica, često koristeći različite vidove nasilja, uključujući i pretnje smrću.

Prema podacima Unicef-a u prinudnom braku živi četvrtina žena. Među 700 miliona žena žrtava prinudnog braka, više od trećine (250 miliona) je to doživelo dok još nije imalo ni 15 godina.

U Nemačkoj je 2011. godine prisiljavanje osobe na brak krivično delo za koje je propisana kazna zatvora do 5 godina.

U Srbiji se žrtve prinudnih brakova mogu pozvati na porodični zakon koji navodi da se “brak može sklopiti samo na osnovu slobodnog pristanka budućih supružnika.“

DISKRIMINACIJA ŽENA UPOSLOVNOM SVETUDiskriminacija žena na poslu, koja je ukorenjena u patrijarhalnom socio-kulturnom šablonu, je još uvek okrutna realnost većine žena u svetu, pa i u Srbiji.

Što se tiče samog zapošljavanja, žene se konstantno susreću sa raznim predrasudama i neodobravanjem pri ulasku u takozvane tradicionalne muške profesije.

Na žene vatrogasce, policajce, hirurge i žene sa liderskim pozicijama, društvo u Srbiji i dalje gleda sa podsmehom i neodobravanjem.

Čak i u onim profesijama u kojima uspeh nije uslovljen fizičkom snagom – žene i dalje trpe oštru diskriminaciju.

Trudnice, samohrane majke i mlade žene koje su udate imaju najmanju mogućnost da budu zaposlene jer se pretpostavlja da će njihov posao trpeti zbog “ obaveza kod kuće.”

Pitanje kao što je “Da li planirate da osnujete porodicu” je samo jedan od mnogobrojnih primera institucionalizovane diskriminacije prema ženama.

I pored svega, Republički zavod za statistiku, u okviru svog projekta “Žene i muškarci u Srbiji” su 2008. godine utvrdili da u Srbiji na svakih 100 muškaraca diplomira čak 166 žena.

Međutim zbog tradicionalnog razumevanja muško ženskih uloga, žene češće diplomiraju na fakultetima za uslužne delatnosti kao što su obrazovanje, zdravstvo i socijalna zaštita, gde su i zaposlene u većem broju nego muškarci.

World Economic Forum (WEF), koji se bavio utvrđivanjem razlika među polovima u svetu poslovanja u različitim zemljama, u ovoj analizi je uzimao u obzir i razlike u zaradama, nivou obrazovanja, mogućnost napredovanja na radnom mesto, prava na socijalnu i zdravstvenu zaštitu, ali i učešće žena u političkom životu njihovih zemalja.

Na osnovu ovih kriterijuma došlo se do zaključka da su razlike između polova u poslovnom svetu najveće u Egiptu. Nasuprot tome, najmanje su u Švedskoj, za kojom slede Norveška, Island, Danska i Finska.

Zanimljivo je da se Švajcarska nalazi čak na 37. mestu što je izazvalo velike reakcije. Iako ova zemlja ima odličnu socijalnu i zdravstvenu zaštitu žena, još uvek su izražene velike razlike u zaradama među polovima i mogućnostima napredovanja na poslu. Ova dva kriterijuma i jesu doprinela da se ona nađe nisko na lestvici.

Među zemljama EU, na poslednjem mestu su Italija i Grčka.

Random facts about women's “rights” U Srbiji nedeljno bude ubijena jedna žena.

Večinu žrtava trgovine ljudima u Srbiji čine žene i devojčice (87, 5% prema podacima ASTRE) izložene seksualnoj ekploataciji

U Saudijskoj Arabiji žrtve silovana često budu optužene za zločin zbog izlaska iz kuće bez pratnje muškarca ili zbog trudnoće (prourokovane silovanjem)

U Saudijskoj Arabiji žene nemaju pravo na izdavanje vozačke dozvole uprskos raznim protestima organizaija za civilna prava

U Jemenu žena se smatra samo polovinom svedoka i ne može svedočiti u slučaju preljube ili krađe

U Mičigenu se žena ne sme ošišati bez muževljeve dozvole

Hvala na pažnji.