Embed Size (px)
Citation preview
.Ii . "-wr.-.:-.-... ,,,""_,~~,,",,,,,,,4''''''''I'H!H'''III.I,III.'..'lIItInmt;I!ii,:i!.!!!ff!!!!I:.i:i~ii:i:!'::::IiI"::I:j':;lilllll,iitllilllil:ttftllll:i;.!I:1t
LektorANTON RAle
Tehni,čki uredni,k�OR�E GRUJIĆ
Naslovni fotosInž. �OR�E BURGIJASEV
.1,Sva prava zadržana
Stampa:Stamparija »Rrosveta« Sornbor, 21. oktobra hr. 27
Neposredni povod kojim sam se rukovodio pri pisanjuove knjige bio je nedostatak stručne literature iz ove
oblasti li nas, a posebno je slabo obra�ena oblast domaćih rasagolubova. Stoga je veći deo istorijata i standarda jugosloven-skih ras.::>.golubova sada prvi put objavI jen. Imati pred sobomstandard rase koju odgajamo najvažniji je preduslov za pra-vilnu selekciju grla, a odgajati golub ove bez standarda ,isto jesto i lEtati po mraku.
U ranoj mladosti vrsio sam selekciju u odgoju jedne rasegolubova na taj način sto sam odbacivao primerke sa crvenimočnim okvirima, smatrajući da su beli okviri lepsi. Kada mi iekasnije dosao u ruke standard za tu rasu, video sam, na moiezaprepasćenje, da je bas crveni okvir propisan!
Valja istaći da standard otklanja subjektivne ukuse i oce-ne, a i velika je pomoć ocenjivačima na izložbama, jer elimi-nise mnoge dileme. Nadam se da će ova knjiga pomoći mno-gim nasim odgajivačima da osim pravca odgoja rase z~ kojusu se opredelili, sagleda ju i istorijski aspekt nastanka nas ihrasa, svakako u granicama mogućnosti istraživanja odre�enihčinjenica. I pored toga izvesno je da je ostalo dosta nerasvet-ljenih detalja u vezi sa nastankom pojedinih rasa. Jer ni jedanstandard nije statičan, niti je do kraja dorečen. On je tolikodinamičan, koliko i razvoj svake pojedine rase golubova. Zna-či, standard ili opis rase treba da sc dopunjava ili menia, pa
5
Allll.""...I"I\.Wt LlllHItt1Im!~ilm:19:iII1I!iillilil~i!:iili:iilil:1!1i1 il,I,liIlliil!llUllldnh!lli!I.::,!Ii.'
"-"\\ii '."'1\,!\\imIIIIIMIIt
bi i svaki konstruktivan predlog ili kritika u tom smeru bilipoželjni radiiznalazenja novih momenata u vezi sa istoriiatomnastankC1. i opisom svake rase posebno.
Fosebno mi je zadovoljstvo što mogu na ovom me3tu dazahvalim svim odgajivačima koji su mi stavili na raspolaganiesvoje znanje, dokumentaciiu i fotografiie iz ove oblasti, a me-�u njima:
�or�e Antić, Sombor; Franjo Bašić, Subotica; MilivojePantić, Niš; Miodrag Brbaklić, Sombor; Rudolf Cirkli, Som-bor; Petar tulina, Zagreb; Milan Milin, Zrenianin; Milivoi Ne-nadov, Sombor; Vinko Pavlović, Zagreb; Karlo Veber, BaćkaTopola i Dušan Vukobratović, Stapar.
Ako ovaj rad doprinese bržem razvoiu golubarstva, ondaje ispunio svoj cilj.
STRUČNI IZRAZI U GOLUBARSTVU
BELOBRAD: Golub sa bel o CRNO REP: Golub ćija je os-obojenim delom vrata is- novna boja bela, a l'eppod kljuna u obliku tro- cm.ugla ili brade. ĆUBA: Kapa na zatiljku koja
se završava u obliku š'ilj-ka, sa2'Jdanog od perja.
tARAPAST: Cevanica noge, aponekad i prsti, obmslisitnim perj,em.
Sombor, oktobar 1975. Autor-
~:c§.~'~'~O""
,"",,~-./
~ ,
,
""~
..
'~~'~
.
? ~
.
'
.
'
,
?.
--l
.
.
.
.
.
-s
..:,f; ::~~{(,', I . \-,,-10"f
\\
:'!-\ °,-
\l'
",<~,\
,:,',' lli' .1\" ' ,\ "'\,
I' "\', \( \ t ,\
'\'~ .."
BELOG LAV: Obojeni golubsa belom glavom.
BELOREP: Obojeni golub sabelim repom.
BISERNO OKO: Svetao, štoble�i iris oka, dok je ze-nica sto man}a i mna, na-roćito kod letaća.
BUTINAST: Pera na butina-ma obojena bojom kojune propisuje standard.
()
DA�ILJE: Golubovi s klju-nom sred:n}e dužine koji ot-hranjuju tu�e mJa:de. Rase
7
""'f""hll_'III~'!IIId!l1llI!!fllIP,AI'I.~!","!I"f1f'!!f!!!iltlMl,"IhfMIIIMIIIffI,"",I~ il, lin i' li 'IHI! :;:.1::' Ii li!:' 'I.:
I'I.:: Iii :iii .i/IH: ,I:lid lud !ittr!!: :j.:' .:i.1I .~~#.
DEKORATIVNI GOLUB: Ka-rakterišu ga ukrasi od per-ja, boje, ili naglašeni očniokviri, nozdrve i sl. Odga-ja se radi ukrasa.
DROPER: GoliUbmamac, obi-čno bele boje i ženka. Ko-risti se pri!1liiko<Hl trenira-nja visokO'letača. Videvšidropera, golubovi slećuznajući da ih oče'kuje hra-na.
DVOJNO PERO: Vidi viI opero.
EKSTERIJERNE OSOBINE:Spoljni, vizu el ni izgled go-luba.
FAKO: Vidi pruga Sit.
GA ĆA ST: Cevanica i prstiobloženi dugim perjem.
GALEBIĆ: Naziv za golubaiz grupe kratkokljuni'h go-lUlbova koje najčešće ka-rakterišu ob oj eni štitovikrila, pa stoga podsećajuna galeba.
8
GOLUB-SLOBODNJAK: Ziviu slobodi, prebiva na tr-govima, visokim zgradamaili saJlašima.
GRIVICA: Perje na zadnjem,gornjem delu vrata, for-mirano u 'Obliku grive k'O-ja se proteže do kape.
IZLETISTE: Otvor na golu-barnikm, sa manjim ili ve-ćim platoom, sa kojeg go-lubovi izleću ili slecu.
KAPA: Podignuta pera na za-tiljku i garnjem delu vra-ta koja se naslanjaju i Di-ne širu ili užu ,kapu ili ću-bu, što je ukras pajedinihrasa. .
r!
)IIII
)
)I
KLIKER GLAVA: Mala i ok-rugla glava.
KORELACIJA BOJE: Uza-jamna povezanost boje'kljuna i osnovne boje per-ja ili boje kljuna i bojeno~tiju.
KOVAN: Tamne mrlje - za-kivci, na svetloj pavršiniosnovne baje, najčešće naštitu krilla. Plavo-kovani
j
imaju na plavoj površini NEOPERJANA NOGA: Ceva-crne mrlje. Postaje i crve- nica i prsti bez perja.no, žuta i srebllllo-kovani.
KUDELJASTO OKO: Okotamno-sive boje, pod:sećana zrno konoplje-kudeljc.
LABUDAST VRAT: Gornjideo vrat,a zabačen premarepu, povremeno podrhta-va.
LEPEZAST REP:rep.
LETAČ: Golub čija je glavnaodlika let.
LETNA PERA: Velika polet-na pera u krilu.
LISA: Obojena traka na be-loj osnovi na čelu goluba,iIi bela tra'ka na obojenojosnovi.
Raširen
NERAVNOMERNA BOJA:Svetliji i tamniji tonovi je-dne iste boje perja.
NEVIDLJIVOST: Let u gu-bitku, odnosno na takvojviisni na kojaj se golimokom golubovi ne vide nipo vedrom vremenu.
NOZDRVE: Voštana koža nagornJem delu kljuna kojapokriva nosne otvore, višeili manje razvijena, običnonapuderisano belo.
OBRAZAST: Obojena pera sastrane glave, što se smat-ra greš,kom.
OBRV AST: Obojena pera iz-METALNI SJAJ: Zelenkasto- nad oka, tako�e se smat-
crveni pmlivi boja perja ra greškom.na vraJtu.
MITARENJE: Zamena perja.NEINTENZIVNA BOJA: Ble-
da, nezasićena boja perja.
OČNI OKVIR: Mesnati prs-ten oko oka koji može bitijednostruk ili višestruk.Zavisno od rase, boje je oel
9
"~~;I!~~!n!f!lItll'l"W~. _!.",~IIt!11llll!l!WllllIIllfl8RII!IIi!tlli!ll!!!!li!ll1li!illl'.' .!!! 'I'.! ilil '1:1,,1111'11 :111!III«!III'\IIII.;' .!I.~
bele do crvene ili tamne.
'i\
.\
\
OGRLICAST: Golub bele bo-je, prs:kan crv,enom ili dru-gom bojom po vratu u ob-liku široke ogrlice.
PARTIKLA: Bela obojena,ovaIna površina ispod kllju-na na vratu.
PATKAST: Golub niskog te-la i kratkih nogu ukolikostandard predvi�a suprot-no.
PEGA: Okrugla, obojena nabelaj osnovi glave.
PIPA: Lojna žleZlda na trtici.
PODGUSNJAK: Nategnuta'koža izme�u don}eg dela
lO
kljuna i gornjeg delad vra-ta predstavlja grešku kodvećine rasa, a kog galebićai još neikih rasa to je ras-na osobina.
PODREPAST: Bela pera nadonjoj strani repa koji jeobojen, što predstavlijagrešku.,
POLITIRAN KLJUN: Vrhkljuna obojen istom bojomkakva je i osnovna bojaperja, dok je ostali deokljuna svetIe boje.
POVEZAN: Srcast golub kodkojeg se osnovna boja navratu završava pravom li-nijom prema kljunu.
~~
..
PREViRTAC: Golub koji se uletu prevrće, golub-akroba-ta.
PRSKAN: Na pojedinim de-lov,ima tda tačkasto obo-jen, kao da je uprskan.
PRUGAST: IZibledela bojanastala od crv'ene, žute iliplave, pa prema tome pos-toji crveno-prugast, zuto-prugast i srebrno-prugast.Ove boje su najčešće sapoprečnim prugama na kri-lima, a mcgu se naći i beznjih.
RUZAN: Golub sa perjanimuk'rasom na grudima u ob-liku ruže.
RUZA: Ukras od perja nagrudima, glavi, ili sa obestrane kape.
ROZETA: Perjani cvet kojise nalazi na oba krajaško1j'kaste kape ili na čelupojedinih rasa.
SAĆURASTA KAPA: Siroka ibujna kapa.
SEDLAST: 1. Kljun i ćelo ule-gnuti, umesto da grade pra-vu liniju, 2. Le�a ulegnutakod rasa sa podignutim re-pom.
SRCAST: Crtež, odnosno ta-kva kombinacija dve bojeda se na ledima i krilimafOI1mira obojena šara u ob-liku srca na belaj osnovi.
STANDARD: Reć je engles-kog porekla, a znači pra-vilo, merodovan, ili uzora u golubarstvu: opils ras-nih osobina goluba.
SVODNI REP: Sadrži više od12 pera koja su složena uobliku izvrnut og lev'ka, aprema kraju se širi.sa vrlo kr,atkim kljunomzahtevaju dadilje.
11
",~~It'J.~1!h."...mI",t!I,J:i>I..IJ ~ ",,!,11I!I\1I"!Ti:~lm!1l!llllllll!lllllll_w:lm::'j!:!»i!'!Ii:!IIII'''I' ,'!il :'iii::.!,,;!:",,:!:!!!!!"':"'I"'!: ::.~
SARA:boje.
SESIRASTA KAPA: Vdika ibujna kapa.
SKOLJKASTA KAPA:kapa formirana ušikoljke.
SPICAST: Obojen golub sabelim letnim perima.
VISECA KRILA: KrHa kojagolub dr~ipored ili ispodrepa.Granica dodira dve TAMNO KOVAN: Tamno pla-
vo-kovana boja. Na plavojosnovi krila gusto postav-ljene crne mrlje.
Sir~ka TIGRAST: Nalizmenicna po-oblIku java belih i obojenih pera
po čitavom telu.
STITAST: Beo golub sa obo-jenom celom površinomkriI.a, izuz,ev prvih 8 - 9letnih pera, ili obojeni go-.Iub sa belim štitom kdla.
STIT KRILA: Pokrovna perakrila koja cine ovaInu ce-linu u obliku štita.
E~12
TRUPA:letu.
Jato golubova u
vma PERO: ,Breno pero,račvastog oblika, javlja sc
visinama. a cesto je i ne-vidljiv za golo oko.
VOLIJERA: Prostor poredgoluba:rnika ogra�en ple-tenom žicom, u kojem segolubovi zadržavaju prekodana.
VRAPCAST: Srebno.ikovanaboja, na svetlo-sme�oj os-novi, tamnije mrlje na šti-tu krila.
VUGA: cokoladna boja per-ja.
ZATUBAST: Tupokljun, za-obljen, aneoštar vrh klju-na.VISOKOLETAC: Golub koji -se u letu podiže i zadrža- ZABLJE OKO:
va duže vreme na velikim krupno oko.
,Ju sredini repa koji imaviše od 12 pera.
Izbuljeno i
13
."'Hj.m"~in~11n!1tIIIIIIIII "'''~.~"!!I'''_lIl1!tIIIII1tIIIIlldtBrtR''iil;''IIII\lIi,,I'''
~!:8I"'"'''<L~H~,HI'.-1;;;~jjL~
111111!11!!'11!"!!"!!!"'~l!IIIn~it!:;:;';I,:ii!;::,!,;~,I" ,
1':,H'wl':'!'!::';" :~
nara su južna Evropa, severna Afrika i centralna i južna Az1.ija.On i danas slobodno živi u prirodnim uslovima priobalnog ka-menjara dalmatinske obale, a možemo da ga na�emo i kod ne-kolicine odgajivača koji ovog goluba drže kao raritet u voli-]erama.
Nastajanje i opstanak novih rasa golubova bilo je vezano ize>,prirodne pogodnosti, kao što je, na primer, zrnasta hrana.Stega nije slučajno što je najveći broj naših rasa nastao baš uVojvodini. Današnji razvoj komunikacija i raspoloživa savre-mena tehnologija odgoja golubova izjednačava, pak, odgajiva-ča iz Vojvodine sa odgajivačem iz Crne Gore ili Dalmacije.
O odgoju golubova u našim krajevima postoje zapisi iz1666. godine, a začeci golubarstva u nas svakako datiraju jošmnop,;o ranije. Manji broj današnjih jugoslovenskih rasa golu-bova nastao je u XVIII veku, a veći broj je formiran u XIX iXX veku.
I golub je podložan evoluciji tokom vremena kao i ostalaživa bića. Ni jedna rasa golubova ne izgleda danas onako kakoje izgledala pre više decenija, niti će u budućnosti izgledati basovako kako izgleda danas. I u nas su pojedine rase golubovau fazi stvaranja. Taj posao nije ni malo jednostavan i zahtevastručan i dug rad na selekciji. Na tom polju naši odgajivaciimaju široke mogućnosti, jer je još uvek broj domaćih rasamali prema broju odgajivača. Ako uzmemo u obzir da od po-stojećih rasa tri četvrtine predstavljaju letaći, preporučio bihbudućim selektorima stvaranje više ukrasnih rasa golubova.
- dugokljuni- srednjekljuni- kratkokljuni
U prvu grupu golubova u boji spada dalmatinski golubzbog izuzetnog intenziteta boja perja.
Grupu džinovskih golu,bova sačinjavaju dve naše najkrup-nije rase: domaći gaćan i slovenački beloglavi golub. Njih ka-rakteriše, osim krupnoće tela, i bogata perjana odeća.
Makedonski ružan je iz porodice galebića koja je dostabrojna i omiljena u svetu. Karakteristika ove grupe su kratakkljun, omanje telo i, najčešće, obojeni štitovi krila kao kodgaleba, čije ime i nosi ova skupina.
Grupa letača obuhvata 14 rasa koje su prema dužini klju-na podeljene u tri podgrupe. U podgrupu dugokljunih letačaspada somborski letač sa izuzetno dugim kljunom. Srednje-kljunih letača imamo 9, a to su: bački prevrtač, bačkotopolskivisokoletač, makedonski prevrtač, niški visokoletač, somborskiplavosrcasti letač, srpski visokoletač, subotički drhtav.i golub,zagrebački prevrtač i zrenjaninski prugasti visokoletač. Zajed-nička karakteristika im je normalan kljun srednje dužine, kaoLI goluba - slobodnjaka, zatim let sa svim specifičnostima, za-visno od toga da li se odvija u srednjem visu, let visokoletačai let prevrtača. Podgrupa kratkokljunih golubova obuhvata 4rase, a to su: novosadskijednobojni golub, staparski letač,subotički visokoletač i vršački prevrtač.
I
I
:'III:
IIIIii".,1liI'Ii
PODELA DOMAĆIH RASA PRSTENOVANJE GOLUBOVA
Rase golubova obično se dele na 10 grupa. Pripadnost po-jedinoj grupi odre�uje se, najčešće, prema eksterijernim oso-binama rase, Bart (Barth) i Engman (Engmann), izvršili supodelu na 9 grupa, a Site (Schiitte), čak, na 17!
S obzirom na to da u Jugoslaviji, trenutno imamo samo 18i'ormiranih domaćih rasa golubova, možemo da ih svrstamo ličetiri grupe:
I - Golubovi u bojiII - Džinovski golubov;iIII - Galebići iIV - Letači;
16
U cdom svetu odgajiva6i obeležavaju golubove prstenom.Postoji viSe razloga za to. Prsten je, li prvom redu, znak da jegolub izležen pod okriljem čoveka, bez obzira da li je reč o vi-soko kvalitetnom ili nekva1itetnom grlu, a omogućava i vo�enjeneophodne evidencije o svakom golubu. ZalutaLi golub se moževratiti vlasniku na osnovu oznaka na prstenu. Svaki golub, pa ionaj najbolji, biće diskvalifikovan na izložbi, ili kao letač,.akonema prsten koji standard propisuje.
Postoji me�unarodni standard o izgledu prstena koji ,suprihvatile sve zemlje, pa i naša. Izra�en je od tankog alumuni-juma, na oba ruba je zadebl jan da ne povredi nogu goluba,
17
:;- .; ,;.;t~~.~':'~j'., 'HMtII!!I!IIi!1,ml'l'lt :.
6 mm je visok, a unutrašnji prečnik mora biti prilago�en noziodraslog goluba, s tim da ne bude suviše priljubljen uz nogu,ali ni toliko labav da može spasti. U zavisnosti od deblj:ne
hvatanja, prstenovi se izra�uju u sedam različitih boja koje se~,menjujE svake godine po sledećem redosledu:
1975.1976,1977.1978.1979.1980.1981.
crvenazelenasrebrnaljubičastasme�ažutaplava
1!:iili
ii!
Iii
III
Navlačenje prstena
Prsten prati i karton vlasništva koji sadrži naziv saveza iiste podatke kao i prsten, a ima istu boju kao prsten. Savezvodi evidenciju o izdatim prstenov:ima društvima, a društvapojedincima, te nije teško pronaći vlasnika goluba koji jezalutao.
Prsten se golubu navlači na nogu u drugoj nedel ii života,na taj način što se prvo provuku prednja tri prsta, a zatimzadnji koji je povijen unazad. Čim golub ojača, prsten mu jenemoguće skinuti ili staviti na nogu. OdgajivaCi letača, osimsaveznog prstena, stavljaju ponekad na drugu nogu prsten spunom adresom, očekujući da će na taj način još brže doći donoge i od toga da li je noga operjana ili ne, prstenovi se izra-
�uju l' sedam različitih veličina, računajući unutrašnji preč-nik i to:
Velicina 00Veličina OVeličina IVeličina IlVel:ičina IlaVelicina IIIVeličina IV
- 12,5 mm 0- 11 mm 0
10 mm 0= 9 mm 0= 8,5 mm 0=8 mm0- 7 mm 0
Ovakve prstene nazivamo saveznim prstenom, jer pravona izradu i distribuciju imaju samo golubarski savez u svakojzemlji. Oznake su šifrovane, što znači d,a savezni prstcn ne srneda ima ime odgajivača, jer bi takav podatak mogao da uticena subjektivne ocene na izložbi. Oznake su reljefne, a utiskujuse sa unutrašnje strane. Osim rimskog broja koj,i označava ve-ličinu, utisnuta je oznaka YU, godina leženja i redni broj prste-na za svaku veličinu, počevši od broja jedan u svakoj godini.Da bi se već na prvi pogled mogla utvrditi starost goluba bel
18
Savezni i plastični prsten ovi
izgubljenog goluba. U velikim jatima s više pari isvobojnih go-lubova teško je pratiti razvitak svakog mladunca zbog njihovesličnosti. U ovakvim prilikama koriste se plastični prstenoviza markiranje koji se izra�uju u mnogo boja i u obliku spi-rale. Vrlo lako se stavljaju i odraslim golubovima. Mladi noseistu boju prstena kao i roditelji.
19
t .':;!m:,\!nm~hfft!1nUJI.~rm\!hlJ!I!'~;jrr.f1"'!;:n!imm!tttfItItIft!M1lm1""~:!:;:
OCENJIVANJE GOLUBOVA
zima se od mogućih 100 poena i tako nastaju ocene kojedele u sledeće grupe: se
Da bismo mogli proveriti rezultate u odgoju i eksterijer-noj selekciji, na izložbe i smotre golubova iznosimo najboljeprimerke iz jata, jer tamo kvalifikovane sudije detaljno oce-:njuju svako grlo, prema standardu rase i utvr�enom sistemuocenj'i vanj a.
Ocenjivanje obavljaju sudije-ocenjivači kao pojedinci,re�e u komisijama, a zvanje »šampiona« dodeljuje centralnaocenjivačka komisija. Pre samog ocenjivanja sudija proveravada li golub pI'ipada rasi u koju je prijavljen, da li je zdrav ida li poseduje propisan savezni prston. Ako utvrdi da, even-tualno, neki od ovih elementarnih us lova nije ispunjen, vršidiskvalifikaciju grla.
Ocene se upisuju u ocenj'ivački karton koji sadrzi nazivrase, pol, eksterijerne pozicije za ocenjivanje poenima i opis-nom ocenom, kao i ostale detalje. U Evropi se li praksi kc>ristinekoliko sistem2. ocenjivanja, a svaki s odre�enim prednosti-ma i nedostacima. Prikazaću tri najinteresantnija sistema oce-njivania.
odLičan ovrlo dobar vddobar dzadovoljava znezadovoljava nprazan kavez p
Prednost ovog sistema je u tome što omogućava preciznorangiranje golubova unutar jedne rase, a negativna strana je~tc jedna grupa ocena obuhvata suviše široku skalu poena, pa,nZ'. primer, golub sa 78 poena dobija ocenu - dobar, a golubS2. 93 poena ocenu - vrlo dobar. Znači, samo jednu ocenu vi-se, o. razlika izme�u njih je čak 15 poena! U praksi se pokazaloda H'.ali procenat golubova na našim izložbama dobija ocenudobar, o. ocena zadovoljava se, tako reći, i ne primenjuje, štosigurno nije odraz stvarnog kvaliteta izloženih golubova.
100 - 9493 - .8685 -. 7877 - 7069
Sistem 100 poena dosta je rasprostranjen, a trenutno scprimenjuje i na našim izložbama. U ovom sistemu polazi se odpretpostavke da idealan golub, koji ispunjava SVe z'lhtevestandarda ,može da dobije ocnu od 100 poena. Pošte:> znamoda idealnog goluba nema ni u jednoj rasi, znači da i najkvalitctniji primerci imaju po neku sitnu manu, što je i razumljivo.Stoga se u praksi ne dodeljuju ocene veće od 96 poena, iako jena nekim našim izložbama dodeljeno čak i svih 100 poena! Toje, svakako, za osudu, jer takva ocena dovodi vlasnika golubau zabludu da je u odgoju postigao maksimalno mogući domet,pa posle ovakve ocene ne mora dalje da radi na usavršavanjusvojih golubova.
Ocenjivački karton ovog sistema sadrži deset eksterijernihpozicija i po svakoj se vrši provera stvarnih odlika goluba pre-ma standardu. Eventualne greške izražavaju se u negativnimpoenima, uz kratko obrazloženje. Zbir negativnih poena odu-
Opi;;ni sistem, umesto ocena u poenima, koristi samoopisne ocene koje se unose u tom pogledu prilago�en ocenji-vački karton. On se sastoji iz četiri dela. Prvi, u koji se u:noseizražene pozitivne osobine goluba, drugi sa željenim osobina-ma, treći sa greškama i četvrti sa opi snom ocenom: izvanre-dan, odličan, vrlo dobar, dobar, zadovoljava ili nezadovoljava.
Prednost ovog sistema prema prethodnom jeste u bržemradu ocenjivača, a negativna strana je u nemogućnosti rangi-ranj8. golubova u okviru jedne grupe ocena.
Selektivni sistem ocenjivanja koristi se poenima, kao iprvi, ali je skala u ovom slučaju uzana, pa je kod dve najvišeocene izražena jednom brojkom poena. Raspored poena i oce-na je sledeći:
20
96 izvanredan IZ95 odličan o94 - 92 vrlo dobar vd91 - 88 dobar d87 - 83 zadovoljava z82 neza:doV'oljava n
Sto je najvažnije, ovaj s~stem od 100 mogućih poena doz-voljava dodelj,ivanje maksimalno 96 poena i to izuzetno kvali-
~
21
~. ",,,","!m!!J';!IIII1It1I11I!111!11DIJ1I111!"',",I1I'!;1"'~"'''''..":,''rn''!lIffItI1II!!M1ml.!!!f11''''
tetnim grlima, eventualnim šampionima izložbe. Golubovi s 95i 94 poena mogu da se proglase šampionima u okviru svoje
Kavez br.
OCENJIV ACKI KARTON
Rasa:Poena: Pol:
R.br.l
1
OCENJIVANJEI
N e,gati':,niI
Obrazloženjepoen!
Kljun ,i nozdrve
Glava, D0J, okJvir oka2
3--
Boja i sjaj perja
Struktura perja4
5
--~~:~cil;;:-i~;--INoge i dcrzanje
1--6
7----
8
9
Figura, telo i giUša-- ----
IzloZJbena kondici~a i nega-1- --
10 Qpšti uti'sak
UkUlpno negativni'h poena:
OCENJIVAC:OCENE:
9S I:z;vanredan95 OdLičan9<1-92 VrLo dobar91-88 Doba,r87-83 ZadovoLjava
i?:o
vddz
~
Datum: --------O~cnjjvački karton
rase. Ovaj sistem obavlja strogu selekciju kvaliteta i do sadaje pretrpeo najmanje kritIike, pa ga zato preporučujem i nanašim izložbama.
22
I
i
(
It
I GOLUBOVI U BOJI
1!"MIff't'Im~L'1"fflT
1rt1
i
){
DALMATINSKI GOLUB
,
Veoma stara rasa golubova koja potiče iz Dalmacije. OVOggoluba su odgajali još stari lliri, pa se još koristi i naziv ilir-ski golub. Ni jedna rasa u svetu nije postigla tako visok stepenv. evoluciji obojenosti kao dalmavinski golub, sa izvanrednointenzivnim bojama perja koje su osnovna karakteristika rase.Zbog toga je veoma popularan širom sveta, a posebno u SRNemačkoj, SAD i Engleskoj.
Poznati slovenački odgajivač Milan Grmek piše da su iošstari iHrski odgajivači nastojali da sjajne boje na vratu i gru-dima produže do krila, u čemu su i uspeli.
"
J
Dalmatinski golubovigravura iz 1920. g.
-" =,'-'---=----- _._----
"ql"""",,~
Nemački autor Curt (Zurth), obra�ujući samo istoriiatepoznatih svetskih rasa golubova, navodi da je Paktorović ujednom putopisu iz 1737. godine, opisujući život u luci Kotor,osim ostaloga napisao: »Pored utovara vina i ul ja, vrš:i se isto-val' žita iz jedrenjaka, gde se spuštaju sme�e-crveni golubovi
25
! ""Im'!!!!':~:!. .1~iT
sa crno-svetlucavim perjem na krilima i repu, tumarajući poobali i kljucajući zrnevlje sa zemlje«. 06igledno je da je reč ostarom ilirskom golubu.
F~'ic (Prutz) 1884. piše da je ova rasa prvi put stigla liJužnu. Nemačku. 1824. godine iz Dalmacije preko Austrije, azatim se širi u ostale zemlje Evrope. Tegetmajer (Tegetmeier)1868. navodi da je nekoliko primeraka ovih golubova prvi putuvezeno u Englesku 1839. godine iz Genta, u Belgiji.
bno u formiranju novih boja, dali su engleski inemački odga-jivači. Danas se gaji u 6 osnovnih boja i 24 varijeteta. Uglav-nom se odgaja kao ukrasni golub, mada je njegova konstruk-cij::>.tela i kril::>,tipična za goluba-letača, što ni je čudno, jer jcu prošlosti lctco u polja J;adi prikupljanja hrane.
STANDARD
i
II
!II
il
Dalmatinski golub.beiokrili
POSTOJBINA: Rasa je nastala u Dalmaciji, verovatno krajemXVII ili početkom XVIIIveka.
OPSTI IZGLED: LiCi, prema gra�i tela, na goluba-slobodnjaka,s tim što je vitkijeg stasa. Spada u grupu ukrasnih, obo-jenih golubova. Osnovna odlika rase su izrazito jarke bo-je perja.
GLA VA: Dugačka i uska, blago zasvo�ena, čelo nenaglašeno.Gaji se sa ćubom i bez nje, što je re�i slučaj. cuba nadvi-suje teme, a od poti1jka. u pravoj liniji sa vratom, obra-zuje oštru grivicu.
0(:1: Dost::>.velike i živahne, du žica narandžaste boje. Očni ok-viri uzani i crvenkasto obojeni.
KLJUN: Srazmerno dugačak, na vrhu lagano povijen. Boiakljun2. kod crnokri1ih je svetla, do tamno-ružičaste. kodbelokrilih jc boje mesa, kod plavokrilih je tamnorožasta,a kod zlatnog soja je svetla.
U raznim zemljama nosi i razliCita imena. Bungarc (Bun-gartz) ga (1885.) naziva -lirski golub (Columbia Illyrica). Nem-ci ga kasnije nazivaju »Gimpl«, Francuzi »Bouvreui1«, a Ma�ari»Pirok«. Sve su to nazivi za pticu-zimovku kojoj je sličan,kako po boji perja, tako i po ši1jastoj ćubi na glavi.
Engleski naziv za ovog goluba je »Archangel«, što u pre-vodl' znaci arhan�eo ili nadan�eo. Gudal (Goodall) 1936. sma-tre. da je engleski naziv nastao od francuske reči »Arc-en-ciel«koj Cl.u prevodu znaCi -' duga. Nemački autori tvrde da mu jeime »Archangc1« dato zbog njegovog sjajnog perja, a neke au-tore je navelo da veruju kako potiče iz ruskog grada Arhan-gelska.
Svi ovi nazivi asociraju na izvanredne boje perja koje imadalmatinski golub. Veliki doprinos u odgoju ove rase, a pose-
26
VRAT: Prilično dugačak i srazmerno tanak, podvratnik je do-bro zaokrugljen.
GRUDI: Umereno široke i malo ispupčene.
LE�A: Nagnuta. prema repu.
KRILA: Dosta dugačka, čvrsto sklopI jena i leže na repu.
REP: Kompaktno složen, malo duži od krila.
NOGE: Srednje dužine i neoperjane, a nokti u skladu sa bo-jom kljuna.
PERJE: Tvrdo, čvrsto pripaja uz telo.
27
.:':.:m!l,ftW~1::::~'f'1i'!'
BOJE I SARE:
A) BAKARNI SOJ
GRESKE: Sitno tela, ćuba nepravilnog oblika, kod bakarnihzeleni ili žuti tonovi, slab sjaj, razlićit intenzitet boje, širo-ke i nepravilne pruge, sivkasta le�a. Kod zlatnih crnokrilihbrašnjavc, ili crvenkasta boja, zelenkast vrat, crne butine,pbvičast rep, nedovoljan sjaj krila i le�a. Kod zlatnih be-lokrilih siva glava, bele butine, siva le�a, nečista krila. Kod~Jatnih plavokrilih bela le�a, neintenzivne pruge, plave bu-tine, zućkasta krila, siva glava.
VELIčINA PRSTENA: IV
1) CRNOKRILI: Glava, vrat, grudi i butine su bakarno-bron-zane boje sa vatreno-crvenim sjajem koji treba da je štointenzivniji. Krila, le�a i rep su intenzivno crne boje sc<zelenim sjajem sličnim zelenoj boji na paunovom perju ilizelenoj bubi lišćaru.
2) BELOKRILI: Osnovna je bakarna boja, kao kod crnokrilih,ali je nešto tamnija i' sme�e-crvenkasta sa slabi jim metal-nim sjajem. Krila, le�a pera i rep su boje slonove kosti.Kod grla, sa prugama na krilima, moraju unutrašnje zas-tavice letnih pera i donja strana repnih pera, da budu~nabdevene obojenim pegama koje se mogu videti samo uraširenom stanju perja krila i repa. Pruge na krilimC1 suuzane i mrko-crvene boje. Belokrili bez pruga, mogu, a nemoraju da imaju pege.
B) ZLATNI SOJ
Dalmatinski golub,crnokrili
3) PLAVOKRILI: Raspored bakarne boje je isti kao kod pret-hodnih, s tim što treba da sadrži crvenkastu glazuru. Kri-la, le�a i rep su čisto plavi, s tim štoj e dozvol jeD svet li ji itamniji ton. Gaji se bez pruga i s crnim prugama. Vrhoviletnih pera su gotovo crni, kakva je i poprečna pruga nakraju repa. Postoje plavo-kovani, kao i crno krili i plavo-krili sa belim letnim perima i to sa svake strane 6 ela 8pera.
1) CRNOKRILI: Glava, vrat, grudi i butine su zlatno-žute bojekoja može biti i svetlija i tamnija. Boja mora biti svudaistog intenziteta. Crna boja krila, le�a i repa veoma je in-tenzivna sa zelenim prelivima.
2) BELOKRILI: Zlatna boja u belokrilih mora biti intenzivnijanego kod crnokrilih i plavokrilih. Bela boja tela je ista kaoi kod bakarnih. Pruge na krilima su zlatne boje.
3) PLAVOKRILI: Plava boja treba da je što intenzivnija, asadrži neupadljiv žuti ton. Osim crnih pruga na krilimajavljaju se i bele. Ostali detalji su kao i kod bakarnih.
292H
'J:wt~l'~i ~"'!1
.. 'f\
~
II DIINOVSKI GOLUBOVI
, rq:
DOMAĆI GAĆAN
Ovo je najkrupnija rasa domaćih golubova. To je ukrasa}}golub, jer ukrašava mnoga seoska domaćinstva i salaše gde ienašao svoj dom. Masovno se odgajao, u velikim jatima, u rav,ničarskim krajevima naše zemlje još početkom ovog veka.
Prvi opis ovog goluba, pod naslovom »Veliki domaći ga-ćasti golub«, objavio je Kalman Konkoli, trgovac iz Zrenjani-na, 1954. godine u časopisu »Odgajivač«. I sam Konkolj bio ie
Domaći gacanšaren
veliki odgajivač domaćih gaćana. Godine 1940. počeo ie sa se-lekcionim radom, putujući i prikupljajući po Vojvodini nai-bolje nrimerke radi formiranja matičnog jata.
33
Jednom prilikom je saznao da u Senti postoji jedan vrlokvalitetan gaćan. Njega nije uspeo da nabavi, ali je dobio nie-gova dva para mladih koje je ubacio u odgoj. Posle devet go-dina rada dobio je primerke sa velikim gaćama i kapom čiji sumladi težili i do 800 grama po komadu. Godine 1954. imao jejato od oko 400 kvalitetnih gaćana!
STANDARD
POSTOJBINA: Nastao je u Vojvodini krajem XIX veka.
OPSTI IZGLED: Tela mu je krupno, stas vilsok, perje gusto,bogato i šaroliko, temperamentan i pokretan golub.
GLAVA: Krupna, okl1Ugla, čelo široko. Postoje primerci bezkape, sa ćubom, i sa širokom kapom koja ide od uha douha i bogata je perjem.
OCI: Bele ili crvene, a kod belih primeraka tamne. Očni okviribledo-žute do plavkaste boje.
KLJUN: Srednje dužine, jak, boja kljuna te u korelaciji sa bo-jom perja. Nozdrve normalne i bela naprašene.
VRAT: Dug, širok i jak.
PRSA: Vrlo široka, masivna i zaobljena.
LE�A: Siroka i duga.
KRILA: Duga, široka, leže na repu.
Ovaj golub se i danas odgaja u seoskim domaćinstvima,cesto sa ostalim golubovima, u slobodnom ispustu. Tako ie idobio naziv »domaći«. Možemo ga naći i u gradov,ima, aH se
REP: Dug, dosta širok, u istoj linij.i sa hilima.
NOGE: Jake, srednje dužine, zajedno sa prstima pokrivene ve-likim gaćama.
Domaci gacan, plavi
PERJE: Veliko, čvrsto i gusto.
BOJE I SARE: Postoje jednobojni crni, beli, crveni, žuti, plavi,plavo-kovani, i prugasti. Najčešći su šareni primerci kodkojih se bela boja pojavljuje u kombinaciji sa ostalim bo-jama. Bela boja je negde više, a negde manje zastuplienai retki su tigrasti primerci.
nigde ne drži zatvoren u volijerama, već slobodno leti, pa mo-žemo da ga vidimo i po ulicama dok kupi zrnevlje.
Najčešće se odgaja zbog kvalitetnog i ukusnog mesa, a iukras je u kući, s obzirom na to da ima bogatu perianu odećui izražen kolorit boja. Ne zahteva mnogo nege, niti posebansmeštaj i ishranu, a leže se odlično.
:34
GRESKE: Sitno i kratko tela, uzane grudi, mala ili četvrt as taglava, jednostrana kapa, žute oči, crveni ili tamni očniokviri, kratka ili viseća krila, kratak i uzan rep, duge no-ge, kratko i nekompaktno perje, kmtke gaće.
VELICINA PRSTENA: 00
35"
golubovi su bili u golubarniku. Iznena�enje je bilo veliko kadasam se popeo i ugledao u ure�enom golubarniku do tada meninepoznatu rasu golubova. To .je bilo veliko jato krupnih i de-korativnih golubova u raznim bojama.
Sojer je sa oduševljenjem pokazivao svoj zapat, a ja sams~. velikim zadovoljstvom gledao graciozne figure golubova sabogatom perjanom odećom i belom glavom. Odmah zatim izprve ruke, čuo sam priču o ovoj rasi.
SLOVENACKI BELOGLAVI GOLUB
S!Qvenački. beloglavigulub crveni
Do skora je ova lepa rasa golubova bila nepoznata vanSlovenije, mada je njeno poreklo dosta staro. Prilikom bora-vka u Ljubljani, 1970. godine, posetio sam poznatog golubaraTone Sebenika kojli je u razgovoru pomenuo da se u Ljubljanii okolini više godina gaji golub »beloglavček«. Taj podatak me
Slovenački beloglavigolub crveno-prugast
Odgoj ovih golubova u porodici Sojer duga je tradicija.Poznati odgajivači beloglavaca bili su otac Alojz i stric Anton.Ljubav prema ovom golubu braća su nasledila od oca, a ovajod svog oca, itd. Ovaj golub je i kod drugih odgaiivača bioomiljen.
Na osnovu predanja, beloglavac se gajio i pre sto godina uviSe mesta Slovenije. U toku niza godina, izgled rase se izme-nio. Nekadašnji primerci bili su manjeg rasta, kraći i, uglav-nom, golih nogu, a imali su naziv »češljari« zbog vrlo razvije-ne kape u obliku češlja.
je zainteresovao, pa sam zamolio Sebenika da pogledamo je-dno takvo jato.
Tako smo krenuli u Brezovicu, kraj Ljubljane, kod najču-venijeg odgajivača slovenačkih beloglavaca Alojza Sojera. Po-sle srdačnog prijema, Sojer nas je poveo prema veNkom senikuna čijem se tavanu nalazi golubarnik. Pošto je već bio suton,
36
Danas je to krupan ukrasni golub, mesnat, temperamen-tan, dobro se leže i othranjuje mlade. Relativno dobro i leti, paodlazi u polje radi hrane, a oko kuće se stalno poigrava u letu,uz bučno udaranje krila.
37
STANDARD
POSTOJBINA: Slovenija, u kojoj je nastao pre više od stogodina.
OPSTI IZGLED: Krupan, jak, dugačak, razvijenih grudi, po-kriven gustim i krupnim perjem. Osnovna karakteristikarase je glava bele boje, po kojoj je i dobio ime, ukrašenavelikom kapom.
GLAVA: Krupna, okrugla, čelo uzdignuto. Glava je oivičenakapom u obliku perjanice koja se spušta na vrat u vidugrive.
OCI: Velike, tamne boje, a oeni kolutovi tanki, bledo-žute boje.
KLJUN: Dosta dug i jak, svede je boje sa nenaglašenim noz-drvarna.
VRAT: Srednje dužine, širok i jak.
PRSA: Siroka i dobro zaobljena.
LE�A: Siroka, duga u istoj liniji sa repom.
KRILA: Duga, jaka, leže na repu.
REP: Sirok i dug, pera su dobro složena.
NOGE: Kraće, jake. Noge i pI1sti su obloženi perjem. Nokti susvede boje.
PERJE: Bogato zastupljeno, čvrsto, dobro prileže.
BOJE I SARE: Bele boje su glava, unutrašnji deo kape, parti-kla koja se širi i na bočne strane vrata, a u dubi,nu od 5-6cm, zatim letna pera (najmanje po 7 sa svake strane), rep,trbuh, butine i gaće. Obojeni su spoljni deo kape, vrat,grudi, štit krila i le�a. Boje su crna, crvena, žuta, plava scrnim prugama preko krila, a odgaja se i u me�ubojama.
GRESKE: Uzano, kratko telo, mala glava, tanak kljun, kl1untamne boje, slabo razvijena kapa, crvene ili bele oči, crveniooni okviri, tanak vrat, neoperjane noge, nokti tamne boje,primese drugih boja na beljom polju, obojen stomak ilirep, ne intenzivna boja.
VELIClNA PRSTENA: O
38
,
III GALEBICI
t,,,/I,t
MAKEDOl\l§KI RUzAN
Dobio je naziv prema perjanoj ruži koja mu ukrašava gru-di. Koristi se i naziv - �ulijan, prema turskoj reći »�ul« -ruža, na Kosovu »maserka«, što na albanskom znaći - kratakkljun, a v. Timoćkoj Krajini »masur«, na vlaškom - mali svet.
Makedonski ružancrveno-stitast
To je stara rasa golubova, nastala u Makedoniji, a vodiporeklo iz Azije. Spada u ukrasne golubove, u porodicu gale-bića. Najviše se gaji u Makedoniji, Kosovu,južnoj i istoćnoj
41
Srbiji. Valja napomenuti da se 'Odgaja u slobodnom ispustu,pa ima i odre�ene, mada skromne, letačke sposabnosti. Leti ukrugovima nad golubarnikom, ima 'Oštar let, kao divlji golub,pa nije prijatan za oko.
Makedanski. ružan,crveno-štitast
U Makedaniji se koristi kao golub mamac (draper) prili-kom leta makedonskih prevrtača, s obzirom na to da mu jeosnovna boja bela ,pa je markantan za letače.
Makedonski rutan je vrlo zahvalan za 'Odgoj, živahan je,dobro othranjuje mlade i, pored kratkog kljuna, privržen jegolubarniku. Rasne odlike ove rase ustaljene su u jednam tipu,ste. dokazuje njenu starost. Posebna karakteristika ovog golu-baje da, kada se uhvati u ruku, grize ištipa.
STANDARD
POSTOJBINA: Makedonija, a potiče od orijentalnih golubovaiz Azije.
OPSTI IZGLED: Elegantan i tempenamentan galub, na donjojgranici srednjeg stasa, skladnog oblika tela, male glave ikljuna i svetlih boja.
GLAVA: Okrugla, tzv. »kliker« glava, prilično mala, sa manjomcubom ili bez nje.
42
OČI: Tamne baje, krupne, ačni kolutovi su beli ili bledo-žuti,,širine oko 2 mm.
KLJUN: Vrlo kratak, širok, nastavlja liniju čela, svetle je boje,a primerei s obojenom pegom na glavi imaju obojen i vrhkljuna.
..
VRAT: Kratak, širok i jak. Ispad brade, ad korena kljuna, jav-lja se mali padgušnjak u vidu zategnute kožice, što sesmatra rasnam čistocom. Na prednjoj strani vrata, pone-kad vec od podgušnjaka, pruža se ruža kaja ide po srediniguše, sve do početka grudi. Perje ruže deli se u vidu raz-deljka.
PRSA: Siroka i blago zaobljena.
LE�A: Dobro pokrivena, u istaj liniji sa repam.
REP: Kratak, uzan, dobro složen, duži je od krila i u blagomje padu.
NOGE: Kratke, snažne, crvene su boje, gole ili aperjane. Noktisu svetle boje.
.
PERJE: Cvrsto, kratko, pri1eže uz telo.
BOJE I SARE: Gaje se jednobajni beli, crni ivugasti. Dvobojniprimerci imaju belo tel o s obojenim štitovima krila kojimogu biti: crni, crveni, žuti, plavi, vuga, krem kao i u dru-gim nijansama. Osim obojenih kri1nih tabli, šare u ovimbojama se javljaju u 'Obliku pruga na krilima, repu, sa pe-gom na glavi i 'Ostalim delovima tela. Cuveni su crno repiružani ili kako ih jos nazivaju - »karakuru«. Ostali deotela bele je boje. Plavo-štitasti sa crnim prugama na kri-lima nazivaju se »mališin«.
GRESKE: Uglas ta glava, krupna glava, dugo telo, dugi kljun,nerazvijena ruža, dvabojne oči, crveni očni okviri, dug, ta-nak vrat, nedostatak podgusnjaka, crni kljun i nakti, vise-co. krila, duge noge, nepravilnost šara i neravnomerneboje.
VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjaneIII za aperjane
43
IV LETACI
DUGOKLJUNI LETAČI
SOMBORSKI LETAČ
Ovo je jedna od najstarijih jugoslovenskih rasa golubova,gaji se u više zemalja Evrope i Am~ke, a pominje se u mno-gim poznatim delima o golubarstvu. Somborski golub je pio-nir našeg golubarstva u svetu. U pojedinim zemljama ga nazi-vaju i »bački letač«, što nije adekvatan i precizan naziv, jer jeu Bačkoj nastalo više tasa letača koje sve uopšteno nazivamo
- bačkim letačima.
Ruski golub. crtež iz1955. godine
Golubovi su se u Sombol'U gaji1i još od njegovog postan-ka, u X veku. Turci zauzimaju Sombor 1541. godine i, osim
47
ostalog, donose i svoje golub ove - letače koji se brzo privika-vaju na panonsku ravnicu.
Evlija Celebi.ia, turski putopisac, koH je boravio u Som-bo;ru 1666. godine, opisuje grad sledećim rečima: »Sombor iebogata varoš, puna zelenila, lepih bašta po kojima guguču ma-le, lepe i šarene ptice - golubovi, a efendi je, ležeći na le�ima,uz tutun i crnu kavu, posmatraju njihove akrobaciie i penia-nje u sve veću visinu, dok nepostanu samo crne tačkice . . .«
Turci se povlače iz grada 1687. godine, ostavI iai ući za so-bom svoje golubove. So.rnboroi ih prihvataiu i vremenom imgolubarenje postaje velika strast. Već tada su nastoiali dasvoje golubove ukrštaiu s turskim letačima.
Poznato je da su i njihovi očevi i dedovi odgaiali sombor-skog goluba »dugokljunaša« ili »hercla«, kako su ih popularnonazivali, a to su ljudi koji su živeli krajem XVIII veka i koiisu učestvovali u stvaranju ove rase.
Potomci ovih golubara i danas žive u Somboru, a naičešćesu tako�e golubari, pa vekovna tradiciia niie prekinuta. Danasu Somboru ima oko stotinu odgajivača ovog divnog goluba sapreko 3000 primeraka.
U arhivi Sportskog dI1Uštva odgaiivača golubova, ptica, ži-vine, kuni ća i ribica »Sombor 1871«, čuva se i originalni pri-merak standarda za ovu rasu koii ie sačinien 17. decembra1936. godine, a koji je potpisalo 13 eminentnih odgaiivača. Uto vreme .ie sombmski letač izlagan i na većim izložbama go-lubova u. inostranstvu.
Naš poznati književnik Veljko Petrović, opisao ie godine1925. u priči »Golubica sa crnim srcem« somborske golubaretoga doba. S mnogo interesantnih detalia opisao ie somborskesrcaste letače, način njihovog leta, život golubara i liubav pre-ma golubu.
Interesantno je pomenuti j knjigu ,štampanu 1927. godinev. Budimpešti pod naslovom »Golubarski džepni kalendar1928.« u kojoj, osim ostalog, piše: »Kao što se iz imena vidi,
Somborski letač,crno-srcast
Jato somborskih letača
Godine 1749. Sombor je proglašen slobodnim kraljevskimgradom, što je omogućilo i brže razvi ian je golubarstva. U tovreme trgovci donose ruske srcaste letače sa kapom koii seukršta.iu sa postojećim golubovima bez kape. Tako počinieosnovna selekcija stvaranja somborskog letača. Tada dobiieneosnovne karakteristike rase sačuvane su do današniih dana.
Zahvaljujući Dor�u Antiću, apotekaru, inače poznatom od-gaji'vaču somborskih jednobojnih letača, koji je sačuvao arhi-vu. Bačkog poljoprivrednog udruženja, osnovanog 1871. godineu Somboru, a koje je imalo i golubarsku sekciiu, i danas sunam poznata imena više od 60 čuvenih odgaiivača ove rase izsredine prošlog veka. Me�u najpoznatije ubraiaiu se: AlaiošRa.izner, Toša Kapidži1a, Dušan 8ešević, Voiislav Teofanović,Dula Lukić, Perica Koniov,ić, Isa Stojačić-Drusa, Stipan Mra-čina, Franc Holcer-Sitaš, Alajoš Jakob i dr.
48
golubari grada Sombora, Bačko-Bodroške županije, odgoiili suga i oplemenili do današnjeg oblika u privlačnu i Ijupku rasugolubova« .
U svom istorijatu od preko dva veka postoianja ova rasaje trpela i odre�ene izmene, kako u izgledu, tako i u načinu
49
8()mburski letačiu letu
efektima na pasmatrača. Ni jedan golub se ne srne udaljavatiiz jata, šta se smatra najvećam greškam,ier izgara ad želje daleti. Davaljna ih .ie sama pagledati, pa da se iUznemire i da} nadati znak ruke prhnu u vazduh svi u isti mah, svam silinam,zbijeni u klupče, uzdižući se sve više i više, a stalna u kruguiznad palazne tačke.
.
U svak am .iatu pastajijedan kaji prvi uzleće i vadi trupu,praveći krugave, pradirući kroz vazduh, daiući tempo. i ritami kaji po.slednji sleće. Sto. je silniji taj prvi, tim je teže aspo-sabiti brainiiu ekipu. Dešava se da dabro izvežbana trupa na-pravi luping 11 letu.
Let jata traje 2 da 4 sata, a često. i duže. Nisu bili retkislučajevi da trupa pale ti ujutro i leti sve da večeri, a dešava1ase da jato. paleti kasno. popadne i sleti narednag jutra. Jedna-bo.jni primerci su balji letači ad srcastih, jer su lakši.
Panekad se dešava, istina retka, da se pajedini letači pre-vrću u letu. Ta je astatak nasle�a ad turskih galubava i ta asa-
adgaja. Sve da palavine XIX veka pretežno. su se gajili jedna-bajni primerci, a na dalje, sve da danas, preovla�uju srcasti.
Da prvag svetskag rata adgajaa se takazvani »stari« tipkaji je imao. više ili manje naglažena čela i kraći kljun. Izme�udVe. rata stvara se »navi« tip kaji ima takazvanu »punu« glavu.Te je go.lub bez čela, s vrlo. dugim i debelim kljunam, a glava i
kljun se slivaju u jednu celinu. Najveća po.enta u adgaju bacase na kanstrukciju glave i kljuna. Ta su, u stvari, i asnavneeksterijerne karakteristike rase. Velikam greškam smatra senepapunjen ili sedlast prelaz izme�u glave i kl juna.
Do. asamdesetih gadina prašlag veka adgajali su sc isklju-čivo letači, pa je letea svaki galub, bez abzira na eksterijernulepatu. Tada se desio. preakret u dugoj tradiciji, a inicirao. gaje čiča-Taša Kapidžija. :leleći da sačuva naj1cpše primerke dane adlete, uskratio. im je slabadu leta, zatvarivš.i ih na tavan.Ostali galubari su asudili avaj pastupak čiča-Toše, neki su gačak i bajkatavali, ali ništa nije pamagla. Mala pa mala Ciča-Taša je pačea da dabija sve više pristalica i pasle izvesnagvremena svaki poznatiji golubar je farmiraa dva jata, letače imatično jato., bez slabade leta, kaje je bila zatvarena na ta-vanu. ili u valijeri.
Vo.lijerski adgaj se vremenam sve više širio., pa danas pre-težan braj adgajivača vrši sama eksterijernu selekciju. Ovaarijentacija u adgaju dala je izvanredne rezultate u stvaranjui izgledu navag tipa. Gadine 1965. Stevan Dadai iz Navag Sadaubacio. je u adgaj galicijske letače, sto. je delavala asvežava-juće za rasu kaja, tako. reći, od nastanka ni je asvežena.
I letačke asabine sambarskag galuba sačuvane su da da-nas. Leti u. velikamiatu, da 150 komada, u abliku klupčeta,praveći brze i hitre krugave u svim pravcima s izvanrednim
50
Somborski letač.plavi
binD. se smatra greškam. Panekad se jave primerci sa aperja-nim nagama, šta je, taka�e, bila asabina dalekih predaka.
Od srcastih letača se traži da budu pravilnih crta, da suim le�a čista bela i da im se u letu acrtava srce i beli prstenako. trupa prilikam brzih zaakreta. Posebna su bili cenienisrcasti letač i sa jednim ili dva abajena letna pera, šta ih jemarkiralo. me�u astalim letačima, a pastaiala su i čitava jatasa avim aznakama.
51
STANDARD
POSTOJBINA: Sombor, u kojem je nastao oko 1750. godine,ukrštanjem domaćih, turskih i ruskih golubova.
OPSTI IZGLED: Veličine je do~aćeg goluba-slobodnjaka, sred-njeg i vitkog stasa, usplahirenog izgleda. Karakteriše ga iz-dužena glava sa dugim i punim kljunom. Jednobojni su neš-to manjeg rasta od srcastih, a naročito ih karakteriše stas,bele oči i intenzivne boje.
GLAVA: Dugačka, uzana, prema kljunu se sužava i u njega sebez prelaza sliva, od zatiljka do vrha kljuna prava, s bla-gim lukom zaobljena, s prednje strane i s profila gledanobez ulegnuća. Kapa puna ali ne saćurasta, nešto niže po-stavljena, sa obe strane se završava u vidu rozeta. Kodjednobojnih je glava manje izrazita nego kod srcastih kadje reč o dužini luka idebljini.
OČI: Bele sa što manje obojenih žilica kod srcastih, a kod jed-nobojnih što belje. Okviri dupli i izbočeni, plavičasto-beledo bledo-žute boje.
KLJUN: Dugačak, prav i debeo, a zatubast, čini produžetak li-nije glave, bez ikakvih prelaza i udubljenja (sedlast). Du-žina kljuna je od 26 mm, pa na dalje. Boje bledo-žute, ilina vrhu politiran, prema boji perja. Nozdrve su nena-glašene.
VRAT: Srednje visine, vitak, ~ornji deo vrata sa donjim delomkljuna čini blagi luk, a na le�ima se završava s lepimlukom.
PRSA: Obla i pravilno razvijena.LE�A: U blagom padu, sa repom čine pravu lini ju.
KRILA: Uz telo blago priljubI jena, na repu ležeća, ali se kra-jevi ne ukrštaju i ne prelaze dužinu repa.
REP: Kratak i dosta zbijen, prema zemlji nagnut, ali zemljune dodiruje. Sadrži 12 pera.
NOGE: Srednje visine, crvene boje, bez perja. Boja noktijuodgovara boji kljuna.
PERJE: Cvrsto i dobro pr.ileže.DOJE I SARE: Boje što intenzivnije i ravnomerne, na vratu sa
metalnim sjajem. Kod srcastih je osnovna boja bela, doksu kapa, uŠii, vrat, prsa, rep i gornji delovi krila, koji susastavni deo srca, obojeni. Ispod kljuna se može protezati
bela šara u sirini do 5 mm i čini pravu, što vodoravnijuliniju, prema stavu glave (povezan). Le�a i trbuh, sa buti-nama, čine oko trupa oštru me�u belog prstena koje deliprednji deo trupa od repa. Sirina ovog priStena je ograni-čena i ne srne da prelazi granicu repa, kon turu srca sagornje strane, apolovinu kloake, kao i početak kobilice sadonje strane. Srcasti se gaje u sledećim bojama: crna,crvena, žuta, plava, srebrno-plava, vuga, vrapčasta, plavo-kovana, srebrna, crveno.,srebrna, žuta-srebrna i plavo-crnoprskana (poćkaš). Jednobojni se gaje u sledećim bojama:crna, crvena, žuta, bela, plava sa crnim prugama na krili-ma i repu, srebJ:1no-plava, vuga, vrapčasta, plavo-Iwvana,srebrna, kao i crveno i crno~ogrličasta, s tim da je osnovnaboja bela, dok su delovi glave, vrata i, delimično gJ:1Udi,prskani.
GRESKE: Patkast, glava klikerasta, široka, četvrtasta, kra-tak, orlovski i ugnut kljun, krupno telo, suviše niska i ne-pravilna kapa, crne oči, crveni okviri, kratak i debeo vrat,čarapast, kratke noge, neintenzivne boje, nepravilan crtež(tufnast, brkast, obrazast, obrvast, otvoren, uši nepokri-vene, srce nepravilno, srce duže ili kraće, puna, obojenale�a, obojena krilo, obojena letna pera, butinast, podre-past) , krila viseća, šiI10ki lepezast rep sa više od 12 pera,vilo pero u repu.
VELIČINA PRSTENA: IV
53
Somborski letač,zuto-srcast
52
SREDNJEKLJUNI LETA(;I
BACKIPREVRTAC
Ova rasa golubova formirala se u ju~noj Bačkoj krajemprošlog veka, ukrštanjem erdeljskog prevrtača sa segedinskimvisokoletačem.
Backi prevrtac,crveni
"~..
Glavna odlika rase je prevrtanje u letu, u nazad, i to veo-ma brzo. Bački prevrtač je solo letač ili leti u manjim skupi-nama od 2 do 5 letača. Diže se na veće visine, a zatim se pre-\'rće 5 do 6 puta bez zastoja. Pojedini primerei počinju prevr-tanje odmah po poletanju, pa je zbog male visine broj prevr-
54
, taja mali i svodi se na 2-3 koluta. Ovakve prevrtače treba od-straniti izjata.
Backi prevrtac,beli
Ponekad se dogodi da se golub u zanosu prevrtanja nezaustavi blagovremeno, i udara u krov ili zemlju. . .
STANDARD
POSTOJBINA: Južna Bačka, rasa nastaje krajem XIX veka.
OPSTI IZGLED: Malog je rasta, kratkog i elegantnog tela ivitkog vrata.
GLAVA: Okrugla, omanja, čelo olwmito pada prema kljunu.Postoje dva varijeteta, bez kape i sa okruglom kapom.
0(;1: Bele boje, dok su kod belih primeraka tamne. Očni okvi-ri su beli i širi.
KLJUN: Kratak, š,irok, gledajući od gore, ima oblik ravno-stranog trougla. Vrh mu je malo povijen na dole. Bojakljuna je svet1o-rožnata.
55
VRAT: Srednje dužine, vitak, gornji deo je malo povijen una-pred.
PRSA: OhIa, šira i diskretno isturena.
LE�A: Ravna i dobro pokrivena.
KRILA: Srednje dužine, dobro složena, nosi ih na repu bezukrštanja.
REP: Uzan, kraći, pera dobro složena, u istoj ravni sa le�imačini blagi nagib, pera dobro složena.
NOGE: Kratke, jake i gole. Nokti su sve tle boje.
PERJE: Sjajno, čvrsto i dobro složeno.BOJE I SARE: Odgaja se u sledećim bojama: crnoj, crvenoj,
žutoj, beloj, plavoj, srebrno-plavoj, vuga i sivoj. Postoje idvobojni primerci kod kojJh se bela boja perja javlja uobliku šara, sa belim letnim perima, delovima krila, par-tiHom i glavom. Pretežno beli primerci imaju šare u dru-goj boji. Sve boje treba da su Jntenzivne i ravnomerne.
GRESKE: Mali broj obrtanja u letu, nedovoljna visina leta,nasedanje na rep, krupno i dugačko telo, krupna glava,obojene oči, crveni 000i okviri, tanak i dug kljun, kljuntamne boje, neintenzivna boja perja, nepravilna kapa, la-bavo viseća krila, sirok rep, duge noge, tamni nokti.
VELIČINA PRSTENA: IV
Bački prevrtač,crveni
56
!\
IJ
BACKOTOPOLSKI VlSOKOLETAC
Nosi i skraćeni naziv topols-ki visokoletač ili topoljan.Preci ovog goluba su ma�arski letači. Formiranje rase počinjeoko 1900. godine u Bačkoj TopoLi.
Nastanak ovog goluba vezan je za ime doktora Janoša Ha-džija (1851-1903.) iz Bačke Topole, inače čuvenog hirurga oka
Bačkotopolskivisokoletač, plavi
i velikog ljubitelja životinja. Medicinu je studirao u Pešti(1869-74.) i, kao student, jednom pDilikom je boravio u Se-gedinu, gde se upoznao s jednim studentom prava iz gornjeMa�arske, inače st rasnim golubarom. Vrlo brzo su se sprija-teljili. Kada bi student prava odlazio kući na odmor, uvek je
57
Period izme�u dva svetska rata poznat je po mnogim poz-natim odgajivačima topolskih golubova. Svaki od njih bio jespecijalist;:), za odre�enu boju koju je usavršavao, pa su takopojedina jata i dobila nazive po imenu poznatih odgajivača.(;uveni su bili »(;anjijevi plavi«, po Sandoru (;anjiju, obućar-skom majstom, koji je odgajao izvanredne jednobojne plavesa crnim prugama preko krila.
Pod nazivom »Maćaševi fakovi« bili su poznati crveno-prugasti letači koje je odgajivao poznati odgajivač Maćaš. Podnazivom »Peleovi sivi« bili su čuveni jednobojni, srebrno-plaviletači. (;uveni odgajivač Ferenc Bama, stolar, bio je poznat posrcastim golubovima u crnoj i crvenoj boji. Veliki golubar Ja-nos Kerekeš, odgajivač više rasa golubova, gaji topolske plave,koji su poznati pod imenom »Kerekešovi plavi«.
Bačkotopolski visokoletači se gaje u dva soja i to: krup-niji, tzv. ukrasni tip, koji se zovu »logoši« i sitniji koji se na-zivaju jednostavno - letači. Logoši treba da su što krupniji,opuštenih krila ispod repa, rep im je uzdignut, širok, svodnogoblika, pri hodu se pomera levo-desno, sadrži 14 do 18 pera.Glava im je krupnija, a noge kraće. Letači su manjeg rasta,manje glave, krila drže do repa, a rep sadrži 12 do 14 pera ikraći je. Izdržljiviji su letači od logoša.
odnosio sa sobom segedinske golubove. Godine 1879. Segedinje doživeo veliku poplavu u kojoj su stradali mnogi golubovi.
Dr Hadži je došao kao lekar u Bačku Topolu 1878. godine.Jednog dana stiže mu aviza o prispe6u sanduka sa golubovima.
On odbija ovizu, pretpostavljajući daje reč o grešci, ali u po-slednjem momentu zapita avizera za pošiljaoca. Kada je čuoda golubove šalje njegov prijatelj sa studija, on ih preuzima.
Backotopolskivisokoletac,plavo-srcast
Backotopolskivi.sokoletac, srebrno--plavi
U sanduku su bili golubovi koje je njegov drug odnosio iz Se-gedina još pre poplave. Mada dr Hadži nije bio izraziti volu-bar, on ih je smestio na tavan, gde ih je hranila kućna pomoć-nica. Ovde su se golubovi razmnožavali ali bez slobodnog leta.
Posle smrti dr Hadžija, devojka nastavI ja sa negom golu-bova i ubrzo se upozna je sa mladićem, strastvenim golubarom.On nagovori devojku da pusti golub ove koji se vremenom ra-zilaze po mestu i još više razmnožavaju kod ostalih golubara.
Trgovci krupnom stokom su još ranije donosili u BačkuTopolu. visokoletače, pa i prevrtače, koji se ukrštaju sa Hadži-jevim golubovima. Tako selekcijom i daljim ukrštanjem na-staje bačkotopolski visokoletač. S obzirom na to da su u for-miranju. rase učestvovali i prevrtači, još uvek se pojavljujuprimerci koji se prevrću u letu, što nije karakteristično zaovu rasu.
58
To je golub koji leti u velikim jatima. mirnim i kružnimletom, ili lebdenjem, a podiže se i u nevidljivost. Postiže pro-sečnu dužinu od 3 do 5 časova leta, od čega pola do 2 časaprovodi li nevidljivosti. Nije retko da golubov,i lete u jatu ipreko 10 časova, od čega 3 do 4 časa unevidljivosti.
Pre drugog svetskog rata gajeni su isključivo zbog svojihletačkih osobina, a kasnije se javlja i voEjerski odgoj, iako idanas postoje jata koja postižu izvanredne rezultate u letu.
59
,....
STANDARD bela i pokniva glavu, unutrašnji deo kape, partiklu, krila,le�a i trbuh, a šara se proteže od kape, preko vrata, grudi,gornjih delova krila u obliku srca, do repa. Jednobojniplavi treba da imaju što svet1iju boju. Zenke su neštotamnije, a tako�e i mladi, do prvog mitarenja. Krilne tra-ke kod jednobojnih treba da su što uže.
GRESKE: Mala glava, nisko i uzano čelo, nepravilna kapa,crvenkaste oči, crveni očni okviri, uzane grudi, duge noge,krila dodiruju zemlju, uzan i oboren rep kod logoša, la-bava konstrukcija perja, tamne boje perja kod jednoboj-nih, široke pruge na krilima, nepravilna šara kod srcastih.
POSTOJBINA: Nastao je u Bačkoj Topoli oko 1900. godine,ukrštanjem ma�arskih letača.
OPSTI IZGLED: Srednjeg je rasta, me�u visokoletačima kru-pan, krupne glave sa razvijenom kapom, izbočenih grudi,izbočenog čela, dugih krila, naglašenog repa i kratkih nogu.
GLAVA: Velika, okrugla, čelo visoko i široko, teme ravno. Kapavisoka, puna perja, kružna od uha do uha.
OČI: Izrazito bele boje kod jednobojnih, a kod srcastih tamneili žute. Očni okviri su dupli, ali tanld, pergamentno beleboje, a do prvog mitarenja su sivi. VELIČINA PRSTENA: IV
KLJUN: Srednje dužine, jak, malo povijen na dole, kod plavihje plavo-crne boje, a kod ostalih boja je svetlo-J1ožast. Noz-drve su nenaglašene, belo napuderisane.
VRAT: Uspravan i š,irok.
PRSA: Siroka, malo izbačena.
LE�A: Zaobljena, a kod logoša sedlasta.
KRILA: Duga i široka, kraća od repa, kod letača leže do repa,a kod logoša ispod repa, ali se ne vuku po zemlji.
REP: Sirok, sadrži 12 do 14 pera kod letača iu pravoj je linijisa le�ima, a kod logoša sadrži 14 do 18 pera, svodnog jeobLika, premalin:ijile�apodignutjenagore.prilikom ho-danja rep se izrazito njiše levo-desno.
NOGE: Kod ukrasnog soja kraće, a kod letača srednje, bojanoktiju u korelaciji sa bojom kljuna.
PERJE: Gusto, priljubljeno i čvrsto.
BOJE I SARE: Jednobojni plavi sa tankim crnim prugama nakrilima i srebrno-plavi sa sme�im, tanjlim prugama, a na-zivaju ih i sivi. Le�a su im bela. Srcasti se odgajaju uplavoj, srebl'llo-plaV'oj i crnoj boji. Osnovna boja im je
60 61
""
To je rasa koja ima izvanredna akrobatska svojstva pre-vrtanja u letu, koja su jedj,nstvena u svetu, jer nisu zabeleženani kod jedne druge rase golubova. Veoma su disciplinovani imirni golubovi, drže ih zatvorene u golubamiku, a odgajivač
MAKEDONSKIPREVRTAC
M3kedonski prevrtač,p!avo-kovan
Tako reći svaki golubar u Makedoniji ima ovog goluba.Potiče još iz vremena Turaka, pa se još i danas koristi stariturski naziv za ovu rasu - »dunek«. Preci ovog goluba potičusa Bliskog istoka, a makedonski odgajivači su selekcijom stvo-rili goluba sa specifičnim letačkim osobinama. Samom izgledurase nije posvećena posebna pažnja, što je i razumljivo s obzi-rom na to da je veHk trud u treniranju leta, pa u mnogomepodseća na goluba - slobodnjaka.
Makedonski prevrtai),palvo-kovan
je u čestom kontaktu sa svojim ljubimcima. Vlasnik svakomgolubu daje odre�eno ime na koje se ovaj odaziva.
U toku dana leti više puta i to u grupama od 2-5 komada,a ponekad ih ima do 20 komada istovremeno. Cesto se puštajui solo lctači da zadive posmatrače svojim virtuoznim letom.Makedonski prevl'tači lete leti i zimi, ali isključivo po lepomvremenu. Golubovi lete nenahranjeni.
Dresura se ogleda u sledecem. Odgajivač ulazi u g01ubar-nik, ostavlja otvorena vrata, izgovara imena letača odabranihza let i usto ih dodiruje tankim štapićem. Prozvani golubovizatim izleću kroz vrata i staju na krov, dok ostali poslušno mi-ruju na svom mestu. Na zvižduk ili pljesak ruku golubovi po-leću sa krova i počinje penjanje u visine u spimlama, uz igruII letu. Kada se popnu na takvu visinu da izgledaju kao tačke,odgajivač izbacuje belu golubicu, kao mamac, na plato ispredgolubamika i uz prodoran zvižduk, što je znak za letače, kojisve te detalje budno prate iz visine, da počinje spuštanje.
Reakcija je vrlo brza. Samo za trenutak let se nastavlja, aonda munjevito počinje obrušavanje. Golubovi padaju, skup-
63
Osim masovnog odgoja u Makedoniji, popularan je i ujužnoj Srbiji, Kosmetu i Banatu, a 1973. godine je izvezen i uSR Nemačku.
62
ljenih krila, kao lopte, ali ne direktno, u pravoj liniji, već kot-ljajući se spiralno, kao tanjiri, postrance.
Zadovoljstvo je gledati ove izvanredne akrobate kako iz-vode svoju tačku leta. Gledajući sve to, posmatrač ima utisakda će se letači usled tolike brzine razbiti o zemlju. Ali, nekoli-ko metara iznad tla ili krova, golub raširi krila i rep i blagosleće. Dešava se, istina, ponekad da se golub ne zaustavi i uda-ra o tlo.
Nakon spuštanja svih letača, baca im se malo hrane i za-tim ulaze poslušno u g01ubarnik. Odgajivač zatim poziva ne-koliko narednih letača i procedura p06nje ispočetka. Ako sugolubovi u letu, a mamac (draper) im se ne pokazuje, let možeda traje prilično dugo, pa se dešava, kao kod visokoletača dase jato i izgubi.
Makedonski prevrtač je po prirodi miran golub, nije kav-gadžija, zadovoljan je sa malo životnog prostora, odlično seleže i to u brzim turnusima.
PERJE: Kompaktno, veoma čvrsto i jako, igra važnu uloguu letu.
BOJE I SARE: Gaje se jednobojni crni, crveni, žuti, beli, plavii plavo-kovani. Najčešći su šareni primerci, a postoje iprskani. Sare se javljaju kod svih osnovnih boja u kom-binaciji sa belom. Najčešće je belo obojena glava, gorniideo vrata, trbuh, letna pera, rep i gaće.
GRESKE: Neodgovarajući let, sitno i kratko telo, meko i nekompaktno perje, crvene oči i očni okviri, crn kljun, dugvrat, uza na prsa, krila uzana i viseća, kratak i uzan rep,nesimetrične šare i velike gaće.
VELIČINA PRSTENA: IV za neoperjane j III za operjane.
STANDARD
POSTOJBINA: Makedonija, a preci potiču sa Bliskog istoka.
OPSTI IZGLED: Dugog i jakog tela, robusnog izgleda i živah-nih očiju.
GLAVA: Okrugla i duža.
OCI: Bele ili žute boje, a kod belih primeraka tamne. Očni ok-viri tanki bledo-:hute boje.
KLJUN: Srednje dužine, jak, svetle je boje, a na vrhu politi-ran prema osnovnoj boji perja. Nozdrve nerazvijene.
VRAT: Kratak, širok i jak.
PRSA: Siroka i blago zaobljena.
LE�A: Malo ulegnuta, u blagom padu prema repu.
KRILA: Duga, široka i jaka. Letna pera veoma čvrsta iod repa za 2-3 cm.
REP: Dug, širok, svodnog oblika, sadrži 14-16 iakih pera.
NOGE: Srednje dužine, jake,čarapaste ili gole.
kraća
64 (i5
NISKI VISOKOLETAC
Niš je grad s veama dugom galubarskam tradicijam. štaje i razumljiva s abzirom na geagrafski palažaj. Ovaj grad vc-
~.
Niški visokoletačplavi
kavima predstavlja raskrsnicu za mnage narode, vajske i tr-gavce, a samim tim je pazornica i za istorijske daga�aje.
TakO', na primer,jaš su se stari Vizantijci, akasnije i v'tezovi krstaši, bavili posebnim sp artomkaji je u uskaj vezi sa goluborstvam. Naime, galubavi su na-ročita abučavani da se brzo vinu u velike visine gde su bivali
66
I meta i ulav, taka�e dresiranih sakalava. Na taj način, već utim davnašnjim vremnima, stvaraO' se domaći golub-visakole-~č.
Osim ukrasnih ptica, i galubovi su držani kaO' ukras nadvoravima i u turskim h~remima, šta je bio začetak odgojaukrasnih galubava.
Niški visokoletač,belorepi
OslO'bO'�enlem Niša ad Turaka, nIški gO'lubari su se prihva-tili posla da stvare rasu visokaletača kaja će O'dgavarati nii-havam ukusu. Njima se nije svidea let turskih galubava kaji suse česta prevrtali u letu, pa samim tim let nije trajaO' dugo igO'lubovi nisl! išli u velike visine, a preci niških galubova ni-su imali ni intenzivne baje.
Rasa je nastala akO' 1800. gadine, a preci su jaj damaćigalubavi. Oko 1890. godine niški adgajivači ukrštaju svajegalubove sa letačima iz Grčke i severne Afrike i takO' pO'baljša-vaju kanstmkciju gO'luba i pastižu duži let. Ali, let jaš uveknije biO' zadavljavajući kad je reč O' radu krila, jer su galu-bavi leteli brzo i oštra. Daljnjam selekcijam otklonjena su iove neželjene osobine.
Početkom ovag veka adgaj se vrši u dva pravca: naj pre dase dabije galub kaji će leteti visoko i duga, le't.ećimirnim, kru-žnim letam, bez pretvrtanja, a zatim golub sa intenzivnim ba-jama, lepim kljunom i ačima. Kasnije se ava dva pravca sta-paju u jedan kaji zahteva galuba-visokalet!ča s lepim ek-sterijernim asabinama, što nije bila laka postići.
Najpre su pastignuti zadavoljavajući rezultati u letu u
67
traj anj u od 4-6 sa ti, pa i više, atek 1920. godine odgo jeni suprvi primerei s intenzivnim bojama i ostalim današnjim rasnimodlikama niškog goluba. Prvi opis rase objavI jen je 1954. go-dine.
Niški visokoletač,crni
Osnovna karakteristika današnjeg niškog visokoletačajegrupni, kružni, miran i visok let, dužine 5-7 časova i više, kaoidoterane eksterijerne osobine s izvanrednom finocom glave,očiju, kljuna i bogatstvom intenzivnih boja. Značajna osobinamu je da se, i posle najdužeg leta, vraca u svoj golubarnik, paniški golubari imaju običaj da ka~u: »On je moj i na zemlji iu vazduhu!«
STANDARD
POSTOJBINA: Niš, u kojem nastaje oko 1800. godine.
OPSTI IZGLED: Srednjeg je stasa, dobro razvijen, elegantnihlinija, izraženih refleksa, dobro operjan, gaji se u dva va-rijeteta, jedan je sa šiljatom cubom, a dru~i ie s bogatomkapom koiu imaju belorepi primerei.
GLAVA: Okrugla, duguljasta sa sirokim i blago ispupčenim če-lom. Gledajući s gornje strane, s kljunom i Dubom izgle-da u obliku romba. cuba je uzana i šiljata, a može biti
68
\,
f
f
malo šira, tzv. nokat-ouba, koj aje u obliku nokta na pal-cu. Belorepi imaju kapu od uha do uha, ukrašenu s dvacveta sa strane.
0(;1: Biserne boje, krupne, kod beloglavih i belorepih ta-mne boje. Očni okviri dvostruki i glatki, bele boje, akadtamnokljunih primeraka tamniji.
KLJUN: Srednje dužine, deblji i širi, s gornje strane blagopovij en ka vrhu, bele je boje ili obojen prema osnovnojboji perja. Kod belobradih je donji deo kljuna beo, a gor-nji taman. Nozdrve su ši:wke, otvor primetno slobodan,bela napuderisane.
VRAT: Srednje dužine, iz diže se vertikalno iznad prstiju, pre-ma glavi se blago sužava i u luku prelazi u podbradak.
PRSA: Siroka, malo ispupčena i zaobljena.
LE�A: Siroka, blago zaobljena, prema repu malo nagnuta.
KRILA: Prilično duga, jaka, dobro složena, leže na repu, a odrepa su kraca
REP: Dugačak sa 12-16 širokih pera koja se u letu šire u le-pezu.
NOGE: Srednje dužine, snažne, neoperjane, crvene boje. Bojanoktiju je u korelaciji sa bojom kljuna.
PERJE: Sjajno, čvrsto, dobl1O prileže.
BOJE I SARE: Kod jednobojnih su zastupljene s'ledece bOje:crna (arap), crvena (bakarija), plava (mavija, ~gutan),plavo-kovana (tekir), žuta (kana1ija), bela (belan), kao imešavine ovih boja li raznim nijansama. Postoje sitno pr-skani(pirilija) i tJigrasti (karabaš), kod kojih se uvek javljabela u kombinaciji sa ostalim bojama. Gaje se beloglavi,belogradi i belošpici primerei u kombinaciji sa svim bo-jama, kao i beli sa srcastom mrljom na prednjem delule�a (amelija), zatim srcasti (peštanac) sa belom glavom,partiklom i krilima, a na glavi se može pojavliti i pega. Be-lorepci se gaje u svim bojama dok su im bele boje: glava,prednji deo kape, partikla, letnapera, prednji i zadnji deole�a, rep, a ponekad i butine. Boje su intenzivne sa metal-nim prelivima na vratu i grudima.
,
69
f
GRESKE: Niska ili linijsko letenje, izlaženje iz vidljivag ra-di.iusa leta, prevrtanje, nasedanie ili pikiranje iz visa i iz-dvajanje iz jata, nedovaljna dužina leta. Neksladna figuratela, glava prevelika, ravna i .iakO' izdužena, ulegnuta čela,nepravilna ili priljubljena ćuba, adnasna kapa, žute ilicrvene ači, akviri uzani, nabarani i crveni, kliun tanak idug ili suviše kratak i debeO', zatim šaren, dug i tanakvrat, uzane i viseće grudi, mlitava i viseća krila, rep rastre-še~, lepezast, s dvajnim peram, nage visake, raznabojni na-ktl, neintenzivne boje i nepravilne šare.
VELIČINA PRSTENA: IV
Niški visokoletač,sivi
70
r
"I
I 1
SOMBORSKIPLAVOSRCASTILETAC
FarmiTanje ave rase pačinje 1925. gadine u Samiboru;ad baCkatopolskith visakalet,a!ča u plavasrcastaj boji i kasni-jim 'U'kI1Stavanjem sa smbrnO'srcasltim staparskim letačima.
Jednom prilikom poznatam sambarskom golubaru Ste-vanu Selu, trgavcu pa 'zanimanju, kačijaš pa imenu Lajhar,rodam iz Baoke Tapole, pričaO' je da lU B. Tapali ima galu-bava kaji vrlO' lepa i istrajno lete u velikim jatima. Sela jeta zainteresovala i dagovar,e se ani da mu Lajiher danese ne-kalika pari aVlih golubava. TakO' je Stevan SeI uz pamać Laj-hara i još nekih paznanika 1928. godine dašaa u pased 20
f
(
f Somborski plavosrcastiletač~
fJ 71
komada topolskih visokoletaoa. Jato je zatim izručio da letJi.Ubrzo se pohvalio Peri Seševiću, pekarskom majstoru,
da ima trupu odličnih ali u Somboru nepoznatih letača. 5e-šević je odmah došao da vidi golubnve u letu i pošto se uve-rio u sve to,kupio je celo jato.
Jato somborskih plavosrcastih letač~
Novodošle golrubove je smestio u ure�en golubarnik natavanu, i, pos'le godinu-dve selekcije, raspolagao je sa 40 gr-la. U početku nije bio zadovoljan njihovim letenje:m, a je-dno vreme se, cak, i dvoumio o tome da li da jato likvidirail:i ne. Jednog dana je povijao jato i, podigavši ga, ugodnose iznenadio, jer su golubovi bili u jednoj grupi, zbijeni uvrlo lepom letu. Ovo ga je ohrabrilo i :i:Zldvojio je neikolikopari koji su najbolje leteli i bili najizdržiljivij:i. Za njih jeizgradio u dvorištu poseban golubarnik. Tako .je formiraomatično jato. Umešnim odgojem i ukrštanjem dobio je ve-liki broj mladih, a stručnim tren'ingom je post:igao impo-zantan broj od 120 letača u jednom jatm! Ovom uspehu suse diviti mnogi golub ari.
Jednom prilikom, kada je trupa bila nad glavnom uli-ccm l' Somboru, primetili su je Svetozar Lugumerski i f:ri-zer Kumerkramer. .Jedan od niih recc da u tnmi sigurnDima 90 golubova. Drugi s tim nije bio saglasan. Reč po reči pade opklada, a zatim poslaše šegrta sa ceduljicom do Pe-
72
;I."
]~"
1,
\
I'
~
I
(1
t
J
re 5eševića da im odgovori koliko golubova ima u trupi nadSomhorom. Odgovor je bio 119 golubova, jer jedna ženka ni-je poletela.
To nije jedina priča o Sdevićevim plavosrcastim leta-čima. Jednog jutra poseti;o ga je izvesni aber u želj:i da kupidva para golubova, s tim da prethodno vid\i kako lete. Peramu odgovori da je kasno da ih povija, jer ne zna da li bi sedo uveče vratili. Idući put je Ober došao ranije i Pera po-tera golubove. Oboje su uzivali u letu, kad ~e odjednom je-dan golub i:l!dvoji iz jata. Da li zato što je imao mlade, ilizato što se uplašio od kopca koji se ustremio na jato sa ob-ližnjeg orkvenog tornja, tek kobac uhvati goluba. U pet satipopodne kupac je morao da ode ne dočekavši da golubovislete!
Somborskiplavosrcasti
letači sleću
Pera Sešević se nije zadovoljio samo time da odgaJa iz-vanredne letače, već je želeo da dobiJe i novi Hp letača sanovim rasnim odh:kama. U ovome je i uspeo, svakako zahva-ljujući i tome, što su novu selekciju prihvatili mnogi som-borski golubari. Tako je nastao somborski plavosrcasti letač.
To je izrazito grupni letač, leti u velikim jatima, u nis-kom i srednjem visu, praveći hitre krugove. Let najčešćetraJe 1 do 2 časa, a može hi,ti i duži. To nije vohjerski go-lub, jer od JIutira do mraka ima slobodu leta, veseo je i stal-no u pokretu. Svojom lepotom vrlo brzo pleni mnolge odga-
73
jivače, a pasebna je interesantna njegava karakterističnasvetla-plava baja. Impozantna je gledati jata ad 200 i višekamad2. u jednaj rasi i jednaj baji.
Danas se an gaji širam Jugaslavije, a izvezen je i u mna-ge evropske zemlje gde je našaO' nave ljubitelje.
STANDARD
zatim krila, danji dea tela i le�a. Plava boja obuhvatakapu, pakr'iva uši i vrat koji su neštO' tamniji od srca igrudi i, najzad, rep kaji je, tako�e, tamnniji. Rub repazavršava tamna-plava pruga, a krajnja pe,ra u repu subela sa spaljne strane.
GRESKE: Glava četvrtasta, čela uzana, kljun dug ili kratak,5ve1:11ebaje, nazdrve orven:kaste, ači crne ili bele, akviricrveni, rehrasti ili ovalni, kapa kdva, šiljasta, niska pri-jubljena, jednostruka, vrait tanak i dugačak, prsa uzana,krila viseća, ncge duge, čarapast, nakfi beli i:li šareni,plava pera na glavi, u partikli, na krilima i butinama,uš'i nepokrivene, srce nepravilno, bela pera u repu, tam-ne pruge na krilima, tamna-plava baja perja, širak i dugrep, više od 12 pera u repu, vila pera u repu.
VELIČINA PRSTENA: IV
~OSTOJBINA: Sombar, u kojem nastaje 1928. gadine, ukrš-tanjem bačkotapoIskag viso:kaletača, plavasrcaistog i sta-arspkog letača, srebrnasrcastag.
OPSTI IZGLED: Srednje je veličine, lepag stasa, razvijenihgrudi, a adgaja se sama u jednaj - plavasrcastaj boji.
GLAVA: Siireg je čela, prema kljunu se sužava u blagom lu-ku. Glava je obmbljena lepam, kmžnam kapam, ad jed-nog da drUjgag uha, u abliku škalj'rke kaja mala adstajina zatiljku.
OČI: Zutc"narandžaste boje, abrubljene s razvijenim bela-plavičastim kalutom.
KLJUN: Od 24 da 26 mm dug. meren ad otvara žvala da vrh~klljuna. BojakljUina je plava-crna, nazdrve nenaglašene,bela napuderi'sane.
VRAT: Deblji, srednje dužine, pagnut napred.
PRSA: Siroka, obla i razvijena.
LE�A: Ravna i u istaj liniji s repam.
KRILA: Priljubljena uz tela, leže na repu bez ukrštanja, a odrepa su kraća.
REP: Uzan, srednje dužine, u blagam je padu, ali zemlju nedodiruje, sadrži 12 pera.
NOGE: Srednje dužine, neoperjene, nakti su plava-crne baje.
PERJE: Cvrsta, dobra prileže.
BOJA I SARA: Odgaja se sama u plavosrcastaj baji kaja tre-ba da je šta svetlija. Bele baje je glava, partikla ispadkljuna u dužin'i od 40 - 45m:m i širini ad 22 - 25mm,
Somborski plavo3rca3tiletac
74 75
~~~
vača golubova u Beogradu. Ono je obavilo pionirski zadataku okupljanju najnaiprednijih odgajivača srpskog vi'sokoletačai udarilo temelje organizovanom održavanju takmičenja uletu.
Izme�u dva svetska rata postojala su pravila na osnovukojih su se organizovala takmičenja u letu, ali standard zaovu rasu još nije postojao, pa se nije mogla ni prikazivati nai:zlo~bama golubova kako bi se popubr'isala. O potrebi do-nošenja standaI1da i prikaiivanju na izložbama u zemlji iinostlranstvu bilo ;.e reči u jednom napisu iz 1953. godine. Ume�uvremenu, formiran je veliki broj društava koja su okup-ljab odgajivače samo ove rase.
SRPSKI VISOKOLETAC
Srpski visokoleta~.crni
Ubraja se me�u najstarije domaće rase golubova, a isto-vremeno se tretLra i kao najbolji visokoletač u nas. Preci sumu pozr.ati turs'ki letači koje srps~i odgajivači prihva!tajuposle povlačenja Tura:ka iz Srbije i ukrštaju sa postojećimgolubovima.
Osnovni cilj selekcije bio je stvoriti goluba koji će imativisok. du~ i kružni let. Postoje podaci da je rasa nastala oko1800. godine, a njen nastanak je vezan za Beograd, Zemun,Kraljevo, Pančevo, Obrenovac, i druga mesta uže Srbije. Me-�u čuvene odgajivače srpskog viso'koletača ubrajaju se: Mi-lan Tiš'!ier, Slavko Vasiljević, Joca Naumović. Spasa Petro-vić, KosIta Panajotović, Ruvarac. »Muta« i ostali.
U toku odgoja i evolucije rase odstraniivane su prevr-tačke osobine kod ovih golubova koje su štetile visokom i du-gom letu. Ev1dentnoje da su, radi poboli-šanja letačkih od-li'ka, korišćeni leta~i doneti iz Grčke i Ma�arske.
Prema tome, sve aktivnosti odgajivača bille su usmere-ne na let gol'uha, dok su eksterij-erne odlike zaiPostavljene.Zbog toga se formiraju razHči1!i tipovi letača iiste rase, aovog goluba nazivaju razHčitim imenima, kao što su: be'o-gradski, srbij an s'k'i, srpski i sl. Odgajivači se nisu trudiH dau širem krugu ljubitelja ovog sporta prkažu izvanredne kva-litete svojih letača, već su ih lju!bomorno čuvali samo za se-be, kao svoje lokalne mezimce. Sve je to uticalo da ova našarasa, i pored dug,e t~adidj-e odgoja i velikog broja ljubitelja,ipak dugo vremena ne ii,za�,e iz lo:kal'nih okvira.
Godine 1910. osnovano je Prvo srpsko društvo odgaji-
76
Godine 1963. osniva se Save zodgajivača golubova Beo-grada koji olmplja 9 heogradskih društava. Dve godine kas-nije osniva se Savez sportskih društava odgajivača golubo-va visokoletača SrbIije sa sedištem u BeograJdu. U trernutkuosnivanja Savez je imao 13 društava, a sada ih ima 127 ši-rom Srbije, sa oko 7.0'00 odgajivača. To je vdiki broj orga-nizovanih odgajivača koji su ogroman potencijal za razvoji napredak ove rase. Nužno je istaći da odgaji'vaci ni jednedruge jugoslovens'ke rCtise golubova nisu toliko masovni, niticrganizovani u specijalizovanu organizaciju.
Savez je formiran s di,ljem da objedini sve postojeće od-gajivače SJ:1pskog visokoletača, da omasovi odgoj, da usavršiletalčke osobine ovog goluba i da sa,čini standard. Radi t,ogaje 1970. godine formkana struona komisija od deset članova
77
čiji je predsednik bio dr Srećka Samardžić. Posle dužeg rada,na predlog komisije, 1972. ~odine se usvaja prvi standardsrpskog vi'S'okaletaća koj'i z,atim veri.fi:lmje Savez odgajivačagalubova, živine, ptica i kun!ića Jugoslavije, a ubrzo se ob-javljuje i u inostranstvu.
Standard sadrzli dva o'snovna dela, s tim da se u prvompropiisuje let, a u drugom se govori o ek:sterijernim odlika-ma rase. Posle se usvaja pravilnik o takmičenju koji do u
ma statičkoj. Baš ove dinamićke rasne osobine čuvaju ~a,kao vrsnog letača, ad pojma - ukrasnog goluba.
Prvo zvanično i~laganj,e i ocenjiivanje 200 komada naj-bOllj'ih letača Savez je organi'zovao 1973. god[ne na Me�una-rodnom sajlmu peradastva u Somboru.
Dugogodišnje studiozno izučavanje leta dalo je masu ko.risnih i intelresantnih podataka. Obučavanje letača vrši se posledećem redosledu: priwikavanje na iz,letište - grupni i kruž-ni let - visok i dug let. Na osnovu rada krila, letaći se deleu dve grupe i to: sa mekim, sporim letom, i oštrim, brzim le.tom. Sva,kaka da oštI1iji letači daju i bolje rezultate.
S obzirom na to podnehlje odgoja i povoljne tempera-ture za let kreću od 18 - 22°C i od 25 - 30°C, a najpavolj-nija te.rnperatu:ra je izme�u 22 i 25OC. Povo!ljan veta'r za vre.me leta je južni i jugoistočni a najpovoljnij~. je severozapad-ni do 1m/sec. Vlažnost vazduha je od manjeg značaja za let.
Pri povoljnim uslovima, dobro jato poleće dosta žw,tro,li krugovima poluprečnika od 50 do 200 metara ii u tenden-ciji neprekidnog dizanja. Najmanje mora da leti 5 ili više le-tača. Posle 30 minuta treba da su u propisanom visu, tj, daim se ne vidi rad krila. Jato se podiže grupno. Prilikom po-dizanja uočavaju se letači koji lete ispod ili pored jata i us-paravaju njegovo podizanje, pa se ovakva grla odstranjuju.
Srpski visokoletač,plavo-kovani
79
detalja raZ1ra�uje pravila ta'kmičenja, kao i ocenski kartonk.oji je specifičan i omogućava ocenu na osnovu overenogleta do 80 bodovC1 i ocenu eksterijera do 20 bodova od ukup-no 100 mogućih. Na ovaj način naglašena je letačka vrednostgoluba prema eksterijeru ili njegove dinamičkeosobine pre-
78
Srpski visokoletači, pobedničko jato na izložbi
Uočljivi su i letači koji često lete iznad jata, jer oni vode i>~bušenebo«. To Sili najbalji letači na koje treba posebno ob-ratiti pa~nju u .odgoju.
-~~-
Jato mora da let,i najmanje 4 časa a prosečan let iznosi5 - 7 časova. Nisu retki slučajevi da se postiže let od 10 i14 časova. Mladi letači još iste godine postižu dužinu leta od3 - 6 časova. Najbolje rezul.tate postižu u četvrtoj i petojsezoni leta, odnosno u trećoj i četvrtoj godini zivota.
ST~NDARD
POSTOJBINA: Uža Srbija, aporeklo vodi od domaćih golu-bova i tiuTs:kih lelača. Rasa se počela formirati oko 1'800.godine.
OPSTE OSOBINE: Osnovna odlika rase je visok, dug kružnii grupni let. Telo mu je jaiko, ,dini krupno ni sitno,odaje utisak »zauzdanog konja«.
GLAVA: Srednje veličine, zaobiljena, čelo dosta i:zJbačeno i ši-roko. Ka,pa bogata. može biti šliroka, loptasta i šiljasta(ćuba).
OCI: Biserne boje, a kod belih i šarenih sa belom glavom,tamne. Očni okviri su dupli, bledo~žute boje, do siv,01Jla-vičaste, u zavisnosti od boje perja.
KLJUN: Snažan, srednje dužine, malo povijen u korelaciji sa. bojalE perja. Preporučljiva je svetb boia kliuna i kod
tamnih boja perja. Nozdrve su nenaglašene, belo napu-derisane.
Srp3ki visokoleiač,belobradi ibelošpic
VRAT: Srednje dužine i snažan.
PRSA: Skoka, snažna i zaolbl.iena.
KRILA: Duga, široka, snažna, prijuibljena uz tdo, leže narepu.
REP: Dugačak, duži od klri'la do 2 cm, kompaktno nošen ublagom padu, sadrži od 12 do 16 pera.
NOGE: Srednje dužine, snažne, neoperjane, ružiičalste boje.BoJa noktiju odgovara boJi kljuna.
LE�A: Zaobljena i u istoj ravni sa repom.
PERJE: Cvrsto, sjajno i glatko, dobro prileže uz telo.
BOJE I SARE: Javljaju se jednobojni pr,imerci u svim bo-jama, kao i u mnoštvu lwmibinacija boja i ša'ra. Uobi-čajeni su specifični nazivi boJa i kombinacija boja, kojipotiču još iz turskog doba.
Osnovne boje su sledeće:
ARAP - crna,TEKIR - plavo-kovana, svetla od tamne,
Pri dobrim vremenskim prilikama visina ,leta se krećeizme�u 800 i 1500 metara. Na tim visinama golubovi se gu-be iz vida, lete u »;gubitm« ili postižu »nevidljivost«. Da bise i dalje mogao pmtiti njihov let, koristi se dvogled. Ovak-vo letenje u nevidl.iivosti traje 2,5 do 5 časova. Posle toganastaje osipanje iH »padanje« jata koje silazi li ce1ini, u ma-njim skupinama ili pojedim\'čno. Najčeće je pojedina,čnospuštanje ili u manjim skupinama. Silazak može biti nagli,postepeni, ili u obno'vljenom padanju, a traje od 15 minutado 2,5 časa. Obnovljeno padanje je menjanje visine u 2 - 3navrata pre konaČinog spustanja.
Ponekad se u jatu pojave i prevrtati. Ako ~e p"c'evrćunad jat01m i u krugu letenja, onda je to cenjena osohiname-�u odgajivačima. To su najčešće grla koja na svoje potomkeprenose vanwdne' letačke sposobnosti i to najčdće bez pre-vrtanja. Golub ari ih naz,ivaju »tockasli jake krvi«. Primerkekoji se često prevrću i vuku jMo na niže treba izbaciti izjata.
8081
~.~-~
MAVIJAN - plava sa crnim prugama,DARCIN - crvena,BAKARLIJA - bakarna-crvena, svetla i tamna,KULAN - žuta, svetla i tamna,BEJAZ - bela,BQZ- siva, pepel}asta, siva-mrka,NAtJDIJAN -. tamna-siva.
Da bi se naglasila d.J je go1ub iednobojan, uz iedan odpomenutihnaziva za baju, dodaje se izraz »duz«, rec en-gleis~kag paretkla, od »dars« - na le�ima (abojen), a uširem znacenju .iednabojan.Kad dvobajnih primeraka, u zm/1insosti ad kambinacije.i. ?,:astupilJenosti pajedinih baja, postaje i specifi,čni na-
Izi vi za.J;}kve. galuibave. NaJcešće,se pajavljuje bela bajau kambnaciji sa astalim bajama. Na primer, crni golubsa belim letnim perima nazliva se »arap špicast«, sa be-lim repam»arap bel()rep«, sabelam partiklam ili bra-dom ispad krljuna »arap belaibradJi« sa belim perima ukrilima »arap šarenokriili«, zatim»... šarenagalavi«,» . . . šarenar.epi« i sl.Kada je tekri:r šarenoglav, naziva se i »karudijan«, kadaje darčin i bakaIilija šarenoglav naziva se »krzal«, a:rapje u tom slučaju »čapar«, a baz »krzal baz«. Ako, golubima peJg)Una glavi iH sa strane glave, dodaje mu se jošnaziv»lisast«. Kada u kambinaciji crne i bele boje, belazauzima SO i više procenata, naziva se »kapIan« Ondakad galub ima sama panegde drugu baju naziva se »te-leban«. Bela baja prskana sa cp7Cl1.om ili drugom ba-jam naziva se »šeš«. Kada se dve baje naizmeni6na sme-njujil ad pera da pera, kori'Slt1i se naziv »barak«. Naziv»šićirlija« označava srebrnO-plavu boju, »tekir bakarasti«je crna asnava, a adazga crvena, »baz masti1jaiVi« je si-va asnava prskana sa indig.o-plav.offi bajom i sl.
GRESKE: Nepostajanje visakog leta i neispunjavanje mini-malnog vremena leta (4 časa). Suviše krupna ili sitna
- tela, mala glava, uzana cela, plitka i duboka usa�ena ka-[pa, žute ili crvene ači, crveni ocni okviri, dug i tanakkljun, taman kljun, dug i tanak vrart, uzana prsa, vi-seća krHa, kratalk i neikomp.aktan rep, aperj'ane nage,meka, labava perje, neadre�ene b0je i neravnamernešare.
SUBOTIČKI DRHTAVI GOLUB
Jas u XVII veiku u oblasti danasnje Backe dolazili suturski trgavci - torbari kaji su u specijalnim korpama, naledima, kao, i pred sabam, nosili raZlliU robu i prodavali jetadašnjem stanovništvu. Ovi trgovci su na ,le�ima cesta na-sili manje kaveze, ispletene od pruća, s golubovima koje sutako�e prodavili.
VElJICFNA PR:STENA: IV
Orijentalni trgovacs golubovima
82 83
...---
Prema predanju neki od tih golubova su bili veličine da-našnjih d1rl1tavih golubova, a boja perja im je bila svetlo.pla-va. U isto vreme u ove krajeve su dolaizili i poljski trgovci
jednom zapisu o ovom golU!bu još iz 1906. godine pominjuse dva praV1ca odgoja i to: segedin:ski, koji poklanja pa~njulepšim crtama, i subotieki, koji daje primat stasu.
Subotički drhtavigolub, crni
Subotički drhtavigolub, crni
koj'i su donosilli crno-srcaste golubove. SU!boti,ckigolubari suukrštali ove dve rase, pa je posle duge selecije dobijen predakdanašnjeg subotičkog drhatavog goluba.
Najčešće su se gajHi tamno-plavi primerci sa ornim ru-bom na repu, kao i tamno"siv'i sa belom glavom i donjim ae-lovima krila. Ovi tamnoJsiv'i su se nazivali »re:kirke«, a u Su-botici i okolini biH su veoma cenjeni sve do drugog svet-skog ra:ta. Tada se počinje sa ukršltanjem sa subotičkim vi-sokoletačem u crnoj, a kasnije i ostaili mbojama, pa je pola-ko nestajala tamno"siva boja, a usta:lila se crna i ostaile boje.
Posebna karakteristika ovog gdluba je specifično guka-nje, pri cemu je naglašen glals »e«, a izostav'ljen glas >~r«ito prilikom oteguntog i dugog gulkanja.
U ovoj rasi postoje dva soja; jedan nosi naziv »iseČlkaš«,a drugi »fogaš«. Prvi soj je 'sta,riji, a dobio je naziv po ime-nu pozmatog suJbotitčkOlg odgajivača MihaIja Sečkaša. Seč-kaši imaju labudast vrat koji dosta retka zadr'hti, ali je kodnjih gukan'j.e veoma naigIa,šeno i završava se sa »aaeee«.
Fogaši se karakterišu s laibudastim vratom koji drhti,kao kod lepeza;na, i ima veoma irooč.ene i šimrke grudi. U
84
Ne:kada je ovaj golub bio grupni letač sa više časovaneprekidnog leta ujatu, a sada se najčešće gaii kao ukrasnigol,ub i, ako se trenira za let, du~ina leta se kreće od 1 do2 časa.
STANDARD
POSTOJBINA: Subatica ,nastao je od turskih i poljskih go-lubova.
OPSTI IZGLED: K,arakterističnog je stasa zbog povijenog idrhtavog vrata, irspupčenih grudi, niskog stasa, kratkihnogu.
GLAVA: Kockasta i mala, 'kapa nisko postaV'ljena i »zalep-ljena« za g)lavu.
OCI: Bele boje, očni kolutovi bledo-žute boje.
85
:KLJUN: Kraći, svetle baje, a vrh garnjeg de<la kljuna abajenprema aSnaV'IlOj baji perja. Nazdrve male, bela napude-risane.
VRAT: Dugačak i tanak, pavijen u obliJku slava S, tzv. »!la:bu-dast«, stalna Hi pavremena drhti prema asi tela, tj. nap-red - nazad.
PRSA: Veoma širaka, zaobljena i ispiUpčena, šta se pasebneizražava za vreme drhitanja.
LE�A: Kratka, šilraka i zaabljena.
KRILA: Leže na tranama repa, kraća su ad repa.
REP: Sirak, lučnog oblika, u istaj ravni je sa le�ima, sadržiad 12 da 16 pera.
NOGE: KratIke, neaperjane, baja naktiju je u sMadu sa ba-jom kljuna.
PERJE: Dasta meka, svilenkasta, dabra prileze.
BOJE I SARE: Svi prirmerci su dvO'bO'jni. Glava je bela, amaže biti sa p.egom, lisam ili prs:kana. Danji delavi kri-la i letna pera su beh. Osnavna baja se prateže ad kape,vrata, grudi, trbuha, da repa, a na le�ima i krilima ab-razuje se veće ih ffi<lJnje srce, s tim šta asnavna bajafidc da pokrije i cea štit krila. Gaje se sled:cce boie:crna, crvena, žuta, plava (modra) i tamna-plava sa crnimrubom na kraju repa. Postaje polumadri, tj. crni sa pla-vim repom, a posebna se cene crveni primerci sa belimrepom - belarepi. Baje su vrlO' intenzivne.
GRESKE: Neskl<lJdan, visak stas, debeO' i kratak vrat, akO' sene javlja drhtanje, krupna glava, ači crne, kF:m dug,uzana i ravna prsa, vis ake nage, obična gUlkz.nje, slabintenzitet baje, nepravi.'l.ne šare.
VELIČINA PR!&TENA: IV
M
I
I
ZAGREBACKIPREVRTAC
RErsa .ie nasta:la 1920. gadine u Zagrebu, ukrštanjem ka-pucinera, bečkag kmtkokljunag goluba i arijentalnag pre-
. vrtača. Prvobitan oblik tag gah.uba biO' je s duguljastom gla-vam i velik am kapom kaja je billa prilegnuta uz patiljak gla-ve. Zagrepčani ga nazivaju i »purcler«.
.
Jaš 1915. godinepaznati zagrrebacki galubar Jasip Miš-kec odgajaO' je prevrta,Ce, čak i bez kape, sa ,istim kara:ktera-st~kama ka}e imaju i današnji primeri. .Gaveni odgajivači za-grebačkag prevrtača ilzme�u dva rata bili su: Srećka Bana-
87
vac, koji odJgajla srcaste u svim bojama, zatim Ferdo Vozap iDrago Voher.
Kasnije dola~;i do stagnacije u razvoju ovog golulba, a na-ročito u vreme drugog svet'skog rata kada su mnoga jata
Zagrebacki prevrtac,crni
uništena. Posle rata ulažu se naipori, naročito od mlaidih za-grebačkih golubara, da se ova rasa obnovi i da joj se vrateprvobitne rasne odlike. U tom pogledu postignuti su značaj-ni uspesi pos'ledn'j'ih godina.
Prvi standard je nastao 1920. godine, 31 drugi 1973. Tre-nutno je u Dr.uštvu za uzgoj peradi i golubova u Zagrebu re-gistru\;ano 56 odgajivača ovog goluba. Odgaja se i u drugimmestima.
Pirevrtanje je primarna karakteristika rase i iz:vodi sesahom unazad. Let traje od 1-2 časa, u malim koncentrič-nim krugovima, u srvakom krugu golub se pirevrne 2-3 pu-ta, 31 izme�u prevrtanja ponovo se diže u jato. Prevr'tanje seizvodi, najčešće, u jedrnom iH dva navrata, pri čemu golubne sme da guJbi visinu leta. Pojedina grla se prevrnu 4-5puta gube vilsinu , ali odmah nakon prevrtanja USipraVino po-leću u vis i vraćaju se u jato. Bitna je karakteriis1:Jika ovoggoluba da on teži da se pirevrne u sVaJkoj situadji. Vrlo če-sto se prevrće preIetanjem sa k:rorva na krov Hi slećući s kro-va. Ima prevrtača kojli u prevlrtanju udaraju u krov ili zem-lju, jer ne mogru da se zaustarve od zanosa.
Posltoje letači koji se ne prevrću, već u letu padajiU narep po 5-10 metara, zatim primerci koji dobro i visoko Ile-te do tri Čaisa bez prevrtanja. U načelu, sclekciju treba vršiti
88
11
I
;J~
~-
tako da se ilz jata odstranjuju svi oni golubovi koji nisu pre-vrtači, a ostaviti vitailne golubove, sklone letu i va,~dušnimakrobaoijama. Najcenjenij'j su oni letači koji se prevrnu 2-3 puta sa što većom brzinom i sigurnošću.
Ovaj sportski golulb zahteva trening kako bi zadržao kon-tinuitet kondicije i svojstvo prevrtanja u letu. Pogodan ;e zadl'žanje s ostailim pr.evrtačima, ali ne srne da leti ISa nepre-vrtaćima.
Zagrebacki prevrtacbeli
SaVIremena urbanizacija poti'skuje sportski način odgojagolubova, pa se jedan deo jata zagrebacki'h prevrtača drži uvolijers!kom odgoju, bez slobode leta. Ovakav način odgoja jedao zapažene rezultate na unapre�enjueksterijernih odlikarase.
ST AN-DARD
POSTOJBINA: Nalstao je u Zagrebu 1920. godine, ukrš'tanjemkapudnera, bečkog kratikokljunog goluba i orijenta1nogprevrtača.
OPSTI IZGLBD: To .je mali golub, nizak, skiladnih proporcija,veoma živahan, sa 6V1:'stoprilju!bljenim perjem uz telo.
GLAVA: Mala, okrugla, sa visokim i širokim čelom. Kapa seproteže od uha ido uha, odvojena je od ,glave, pa je gla-
89
va, nai:Zigjled ubačena u krug kape, viša je od glave, aline i previsoka. Krajevi kape se nadovezuiu u rozetc dužine 10-15 mm koje se spuštaju po vratu prema rame-nima. Gledadno od napred, rozete podsećaju na eešalj,a nazad ,kapa iZlg!leda kao da je sa6njena od dva cveta.
OčI: Velike, bele iH biserne boje, a kod belih tamne, oČiniokviri su bledo~žuti i naglašeni.
Retki SlU srcaisti primeJ:1ci koji su se odgajruli u s,ledećimbojama: crna, crvena, žuta, plava i vuga. Boje su inten-zivne i Iravnomerne.
KLJUN: U kOf1enu širok, kratak i tup, usa�en u glavu, svedeje boje, a kod crnih i plavih može biti tamniji. lIo:::dTc,rcsu male, priljuihlj ene i napuderisane.
VRAT: Kra.tak, u osnovi zadebljan, a pri glavi tanji. U gor-njoj polovini je malo po'Vijen u nazad.
GRESKE: Ne~grapno telo, nezaobljena glava, dug k,ljun, kljuntamne boje, uzano i kos o čelo, nepravilna kapa, kapa bezrozeta, šarene ili žute oči, uzani i crveni oeni okviri, ta-nak i dug vrat, visoke usko postavljene noge, krla no-šena na r~pu ili se vuku po zemlji, uzana i horizoil1talnale�a, rep noš<en i'spod 40°, više od 18 pera u repu, raš-ljast rep, šareni nokti, earapaste noge, meko perje, nein-tenzivne i neravnomerne boje.
VELIČINA PRSTENA: IV.PRSA: Sklrudno i dobro razvijena, lepo zaob!ljena, nado'Vezuju
se no. okrugao trbuh. Golub nosi pn::a uzdignuto i vrlomalo strše van ramena.
LE�A: Siroka, što kraća i sedlasta.
KRILA: SraZimerna veličina tela, neznatno kraća od repa, no-šena ispod repa tako da v!rhovi krila skoro dodiruju pod.
REP: Silrok, plljosnat iH svodnog ob1i!ka, usmeren prema go-re pod uglom od 45-55° u odnosu na pod, sadrži od 1218 pera, od osnove prema kraju se širi.
NOGE: Kratke, izrazito crvene boje i gole, odaje utisak kaoda pOiskakuje. Boja noktiju je u kOifelaciji sa bojomkljuna.
PERJE: Gusto, evrsto i !sjajno.
BOJE I SARE: Jednobojni primerci se gaje u slede6im boja-ma: crma, crvena, žuta, bela, plava, srebrno~pbva, kova-na, vuga, Vlrapčasta, crveno i žuto-prugasta. U svim bo-jama se javljaju primerci s belim letnim perima, kao is belom glavom, zatim tigrasti, čija je osnovna boja be-la, raCV\nomerno prošairana sa jednom od gornjih boja.
!lO 91
Leti sporo, u većim jatima, čineći velike i plitke krugove.U letu je veomai:zdržl}iv. Dužina leta se kreće od 5 do 7 ča-
ZRENJANINSKI PRUGASTI VI:SOKOLETAČ Zrenjaninski prugastivisokoletac
Ubraja se u red najboljih jugosilovenskih letača. Nastaoje krajem XIX veka u Zrenjaninu, tada V'elikom Bečkereku,pa je i nosio naziv beokel'e:Člki vilsO'koletač. Ponekad se kori-sti još i naziv banatski letač.
.~ Rasa je na'stala ukrstanjem segedins.k,ih, gdanjskih i ni'š-'" kirh visokoletača. Cillj ukrš:tacnja je bio da se dobije golub sa
što boljim letom, a nisu zaJboravljeni ni estetski zahtevi. Ka-
sova, pa i viSe, ukoliko se pravilino trenira. Odgaja se širomJiugosbvije i to istključ'ivo kaco letač, a ne kao volijerski go-lub. Dosta se izvozi i u drul~ zemlje.
STANDARD
Zrenjaninski prugastivisokoletac
POSTOJiBINA: Rasa je nastala u Zrenjaninu kJrajem XIX v,eka.
OPSTI IZGLED: To je golub sa dosta dugačkim t.elom, užimgrudima i nizak. Odaije utisak da je uv,~k spreman dapoleti.
GLAVA: Srednje veH:činesa i~bočenim čdom koje se kosaspušita prema kljmu. Teme je ravno i blago se spuštaprema potiJljku. Kapa je široka, počinje od gornje polo-vine rozeta, a završ,ava se na zatiiljku. S oibe straille kapuupotpunjavaju dve ruže-rozete.
001: Biseme boje, očni oIkviri su bledo-zut,e do bledo~siveboje, u zaviSllosti od boje perja.
I(iUUN: Duži, vrh kllj;una je malo povij en. Dužina kljuna sekreće od 20 do 25 mm, a boja odgovara boji perja. Noz-drve su slabo faizvi}ene i pohmaprašene.
VRAT: Srednje dužine, postepeno se ši,ri ka ramenima.
faJkteriše ga i posebno gukamje; ma:lo i dosta tiho guče. Prili-čno je miran ,golub, skroman u i'shra:ni, dobro se leže i ot-hranjuje mlade.
92 93
co
PRSA: Dobro razvijena, dubo!ka, ali ne i siroka.
LE�A: Uža i u liniji sa repom.
K.R!ILA: Dos.ta duga6ka, nosi ih mallo ispod repa.
REP: Dugačak i širok, sadrži od 14 do 18 pera, a može imatii dvojno pero. Malo je lačnog oblika.
NOGE: Kratke, intelliziV1I1o crvene boje, sa jakim noktima či-ja je boja u korelaciji sa bojom kljuna.
PERJE: Čvrs.to i dobro složeno.
BOJE I SARE: Karakteristično je za ovu .rasu da se odgajau pruga'stim (fako) bojama, a to su: crvena, žuta, sre-brna i plava. Kod pruga:stih boja su izražene dve nijan-
se: svetla i tamna. Svetli)e je obojeno perje na gJavi, li-cu, na podbradnom delu, zatim unutrašnja st:rana kape,središte ruža,. donji deo grudi, krila i rep. Tamnije jeobojen spoljni deo kape, vrart:koji se presijava, gomjideo grudi, dve jasne pruge na krii!ima i popr.eena prugana kraju repa.
GRESKE: Mala glava, k:rMlko telo, pri,ljubljena kapa uz po-tHjak, obojene oči, tamni ili crveni °čni okviri, stalnonosena krila na repu, uzan i kratak rep,' visoke noge, za-mazana boja, nedovoljan kontrast boja, bela pera nale�ima, u repu i na tr-buhu.
V~LICINA PRSTENA: IV.
~
KRATKOKLJUNI LETAČI
NOVOSADSKIJEDNOBOJNIGOLUB
Stvaranje ov'e rase počelo je početkom šeZidesetih godi-na ovog veka u Novom Sadu, što znači da još nije prosilodvoljno vremena da se formiraju i ustale sve rasne odlike.koje priželjikuju od,gajivači ovog goluba. Evolucija je pose-
Novosadski jednobojnigolub, crni
hno vidljiva u izmeni izglleda gJave koja je poslednjih godi-na sve šira. Tako�e, plava i bela boja se još uvek ne vi�ajuha izložbama, mada se vrše napori i na ovom plamu.
lJ4' 95
Novosadski odigajivači su že<1eli da stvore galuba-letača,manjeg rasta, s kapom, adre�ene finaće i intenzivnih boja.NastaO' je UlkrMan}em poljskag k,ratkokljunog galluba, stapar-skag letača, segedinskog visakaletača, kenigsberškag či'sto-akag i nemačkarg j.ednabojnog gallebića.
STANDARD
Novosadski jednDbojnigolub, glava
POSTOJBINA: Navi Sad, gde je na'staa 1962. godine.
OPSTI IZGLED:, Malog je rasta, skladnih proporcija, i živah-nog temperamenta.'
GLAVA: Mala, kJratka, sa vi'sokim, šta širem i dobro svede-nim čelam. Potiljak glave je neštO' uži ad čela, ali pra-viiIna i blaga sveden. Kapa je potpuna priljuibljena uzglavu, pa širini se prostire od uha da uha, a pa visinida teme na.
OČI: Krupne, bele baje, a kod belih primeraka tamne. OkviriakO' očijiU su veliki i bledo-žućkaste su baje.
KLJUN: Veama kratak, širok i na dale obaren, takO' da s če-lom gradi jednu celinu. Dužina kljuna, merena od Vlrhada žvala, iznasi 6-10 mm, a širina je minimalna 6 mm.Baja kljuna je bela. Dozvaljava se mala obajena pegana vrhu kljuna, u skladu s bajam perja.
VRAT: Kratak, širok, srazmenna odgovara veličini galuba.
PRSA: Sldadna i dobra razvijena, lepa zaobljena.
LE�A: Dobra su zaobljena i bez grbe pri asnavi repa, pra-vilna se nastavljaju u produžetku krib.
KRILA: Kratka, pripoj.ena uz tela, od repa kraća za 1 da1,5 cm.
REP: Kratak, uzan, sadrži 12-14 pera.
NOGE: Kratke, neoperjane, crvene boje. Baja noktiju adgo-vara baji k<ljuna.
PERJE: PravHna slažena i sjajna.
BOJE: TrenutnO' se odgaja u crnaj, crvenaj, žutaj, vuga ibelaj baji. Baje treba da su istog intenziteta po cdamtelu i dabra zasićene.
Prva su nastali primerci u belaj boji, a ubrzo zatim i uostalim bajarna. Kasnije s'e poenta baca na crnu, crvenu ižutu baju, a primerci u belaj zaostaju u kvalitetu.
Navasadski golub je leta,č, mada se sve češće adgaja va-lijerski. Pašta ima veoma kratki krjun, nije. u stanju da pra-vilna od;gaja svaje mlade, pa se za adgoj koriste galubavli-~dadi1je. Zahtevaju kvalitetnu ishranu i dabre <us\lav\edržanja.
PJ:1vi standard za avu rasu objaviO' je dr. SIt{wan Sekiz1972. godine. U Novom Sadu postoji ~lUlb od:gaji:vaea novo-sadskih jednoibojniih golubova koji okuplja odgajivače overase i aktivna radi na unapre�enju njenog odgoja. Danas seovaj golub adgaja ši\mm zemlje, a prika\zan je i na mnogiminastranim il~loŽJbama.
GRESKE: Kirupha tela, veliika i nefarmasta glava, uz runo če-lo, nepravilna kapa, obojene oči, crveni ačni akviri, dug,tanak i usaq:eln kljun, kljun tamne boje, dug vrat, viso-ke i usko p(\1stavljene noge, noge tamne boje, neintenzi-vna boja perja.
VELIČINA PRSTENA: IV.
96 97
Kraicm prošlog veka njih dvojica su donosili komarom-ske, kećkemetske i segedinske letače i dugotrajnim ukršta-njem stvorena je nova rasa golubova. Posebne karCl1kteristi-ke ovog goluba su ma10 t.elo, vrlo intenzivne boje perja i gi-zdavo držanje.
STAPARSKI LETAČ
J.edna je od staJrijih rasa golubova, nastala 1878. godineu Staparu, mestu kraj Sombora. ~ut slave staparskih golu-bova utrli su �aoi iz Stapara koji su studirali i boravili ši-rom Austro-UgaJrske monaI4hije. U ovome su naj:zna'čajniji bihdr Dušan Momirović i pop MiHsav Popović koji su i tvorcistaparskog Ietača. 8taparski letač,
ogrličasti
Vrlo brzo je rastao broj odgajiva.ča i ljubitdja ove rase.Ovaj uspon je trajao sve do početka drugog svetskog rata,kada su se u svakoj trećoj kući mogli naći ovi golubovi. Zavreme rata goluibovi su desetkovani i samo petnaestak golu-bara je uspelo da sačuva deo svojih jata. Posle rata jata suse obnavljaila, aH nije bHo lako stvoriti ponovo toliki brojkvalitetnih grla.
Odgaja se u mnogim mestima širom JugosIlavije. Leti uvećim jatima i po nekoliko časova. Odgdaja se u tlri varijantei to kao: j ednoboj ni, ogrličasti i srcasti. Najčešće se susrećujednobojni, a dosta retko s,rcasti. Kvalitet ogrličastih i srca-stih primeraka zaostaje za jednobojnima, kako u pogledufinoće glave, tako i držanja tela.
8taparski letač.crveni
98 99
STANDARD BOJE I SARE: Jednobojni se gaje u crvenoj, žutoj, c:rnoj ivuga boji koje treba da su što intenzivnije, zatim tamnJ-~plavoj, sa blagim sme�im tonovima i crnim prugama nak1'ilima i robu repa. Gaje se ogrJičasti, s belom osnovom,a prskani plesnivo-crvenom bojom po glavi i vratu. DoprvQg mita;ranje su 'Cisto beli. Postoje srcasti u crnoj,tamno-plavoj, crvenoj, žutoj i srebrnoj baji, sa obavez.nom Hsom na gla'Vi i belom partiklom ispod kljuna.
GRESKE: Krupno i dugačko telo, glava velika i izdužena,mano čelo, nepravilna kapa, tanak, prav i dug kljun, ne-čiste oči, okvir crvene boje, vrat suviše kratak jlli dug,umne grudi, krila se vuku na zemlji ili stalno leže narepu, rep dug sa više od 12 pera, noge visoke, neintenZl-vna i neraVinomerna boja perja, suviše svetla plava bo-ja, poprskan veći deo tela kod ogrličastih, a greške ucrti kod srcastih.
VELIČINA PRJSTENA: IV.
BOSTOJBINA: Stapar, mesto kraj Sombora, gde je nastao1878. igOidine, ukrštanjem komamffiskih, kečkemetskilh isegedinskih letača.
OPSTI IZGLED: Malog tela, ali ponositog i elegentnog stasa,uzdignute glave, povijenog, tzv. labudastog vrata koji la-gano podrhtava. Temperamentan je i veseo golub vea-
ma intenzivnih boja.
GLAVA: Mala, čet'vrtasta, sa visokim, ali ne usprav:nirn i leposvedenim čelom. Kapa se prateže Old jednOlg da drugoguha, mala je, niže postavljena i priljubljena uz glavu aprodužena da polovine vrata u vidu grivice.'
0(;1: Bele, a kod plavih i srcastih tamne, adnasna »kudelja-ste«, sa normalnim ili iz:duženim zenicama. Oeni 'Okvirje dupli, bleda-žute boje.
P!RoSA: Lepo ra,zvijena, šira i izibočena.Staparski letač,crno~srcast
KUUN: Kraći, blaga pav:ijen u obliku luka, malo zatupast,svetle baje, a kod plavih crn. Vrh kiljuna može biti i obo-jen, pr,erna boji perja.
VRAT: Kiraći, prema ramenima se postepena širi, garnji deopovijen unapad i podrhtava.
LE�A: KratIka i u laganam padu.
KiR'ILA: Kraća od repa, nošena ispod repa, a vrhovi magudodirivati tlo.
REP: Kratak, sadrži 12 pera i pipu, nošen mala 'Okomi to pre-ma tlu, ali ga ne dodiruje. Nije u istoj liniji sa le�ima,a izme�u le�a i repa pripmetna 1'e manja zbočina. Perasu dobra složena.
NOGE: Kiratke, crvene baje, neoperjane. Boja noktiju odgo-vara boji klljuna.
PERJE: Kratko, čvrsto i sjajno.
100 101
SUBOTI CK I VISOKOLET AC
Ova rasa je nastala počedwm ovog veka u Subotici, ukr-stanjem letača iz Ma�arsoc,e i Polj'ske.
Razvitak rase je vezan ,i za poznatu golubarsku porodicuSebenji. Kalman Sebenji, čiji su i otac i deda bili čuveni go-lU!ba:ri, imao je 3.000 golU!bova! U,poznao sam ga u Subaticime�u njegavim galubovima koje je smestio u sve slobodne
Subotičkicrnivisokoletač,
prostorije svoje kuće. i,zme�u vi'se rasa galubova, Sebenjije najveću pažnju paklanjao bas su:botickim vi:sokoletačima.Pokazivao mi je sa velikm oduševljenjem dragocene primer-ke u crnoj baji s kmpnim belim očima i kratkim bdim klju-
102
, nam. Sećajući se mladih dana, s pO[losom je govorio: »Nu-diJi su nam svojevremeno svečane kar:uce, dva lepa konja,sve amove i kamdžiju za jedtadn par goIubova, ali moj otaci ja nismo hteli ni da ČlUjemo.. .«
Subotički visoko!etačbelorepi
Taj zivahan golub i danrus ima mnogo ljubitelja u Subo-tici i okolini. Temperamentan je i poznat Ikao dobar letač.Leti u jatu ad 3 do 5 časova. Ali, sve bolja finoća eksterijerauticala je na pojavu vo1ijeI'skog odgoja.
S TtA!N1DAR:D
POSTOJBINA: Nastao je oko 1900. godine u Subotici, ukršta-njem letača iz Ma�arske i PoJjiske.
OPS11I IZGLBD: Elegantnag stasa, omanjeg tela koje je do-sta dugačko.
GLAVA: C.etv,rtasta, mala, čelo siroko i za'Obljeno. Kapa jekruznog 'Oblika i nilsko postavljena.
OCI: Biserne boje, a kad plavih primeraka tamno-sme�e iizJbuljene, tzv. »zaiblje« oči. Oeni okviri su jako ral7.viil'ni i bledo-zute boje.
111:1
KLJUN: Kratak, široik, potpuno svede boje, izuzev kod pla-vih, kod kojih je taman. Nozdrve su bele.
VRAT: Dosta dudg, ali jak, gornji deo malo povijen unaz3Jd,a povr,emeno izadrhti.
PRSA: Siroka, zaobljena i malo iZJbočena.
LE�A: Bez ulegnuća i u blagom padu.
KiRILA: Duga i škoka, priljubljena uz telo, nosi ih na repu.
REP: Uzan, iste dužine s krilima, sadrži 12 pera.
NOGE: Kratke, jake i gol. Nokti svetli, a kod plavih tamni.
PERJE: Čvrsto, kompaktno i veoma sjajno.
BOJE I SARE: Odgajaju se jednobojni crni, crveni, žuti iplavi, kao i srcasti u istim bojama. Gaje se plavi s crve-nim prugama na krilima, zati,m belorepi, tzv. »makazari«,i šareni kod kojih je osnovna boja bela. Sv,e boje trebada su intenzivne i s metalnim prelivima na vratu. Kodplave boje se d02Jvoljava tamnocsiva nijansa.
GRESKE: Dug i tam2n kljun, uzano telo, uzana i duga gla-va, obojene oči, uzani °čni okvilri, okviri orvene ih tam-ne boje, nepravilna k3!pa, viseća krila, dug rep, duge no-ge, neintenzi\ue boje, r:.epravilne šare.
VELIČINA PRSTENA: IV.
Subotički visolmlelač,crni
104 1f,.1
, Jj.a~J;;~~!!"~!"". .
V11SAČKI PREVRTAČ
Nastao je početkom ovog veika, ukrštanjem raZJnovrsnihprevrtača poreklom iz Turske, Makedonije, Bugarske, Rusi-je, Persije i POlljiske. Mnoge od tih prevlftaca donosio .ie uVršac Ziva Miju, bogati v,rša'čki trgovac i poznati goluibar.
Vršački p~evrtač,žuti
Me�u tim golulbovima je bHo preVlrtača s kapom i bez kape,pa nije čudo što j.e posle prvih ukrštanja dobijen dosta neu-gledan prevrtač s ćubom, ali s jakim krihma i vrlo dobrimprevrtanjem u letIU.
Godine 1919. V,rščanin Jovan Dalja nabavlja ruske pre-vrtače turmane koje ubacuje u odgoj ove rase.
105
Pune tri decenije u V:ršcu i okolini odgaja se stari tipvrSačkog prevrtača koji nije imao tako izrazene rasne odli-ke kao danas. Tridesetih godina ovog veka ljubiteJji ove ra-se odlućili su da poboUšaju eksterijerne osobine, uz istovre-
STANDARD
Vršački prevrtač,beli
POSTOJBINA: Nastao je u Vršcu oka 1910. godine, ukršla-njem više rasa prevrtača.
OPSTI IZGLED: To je mali, kratak i i zdepast golUlb, niskagdržanja, stabilan, a 'uvek živahan. Na prvi pogled neodaje utisak prevrtača.
GLAVA: OkimgJa, u oiblliku oraha, sa karakterističnim istu-renim i širokim čelom. Kapa se proteže od uha da uha,odvajena je od glave, a s abe strane se završM1a s malimrozetama.
OCI: Bele, a kQld belih primera\ka tamne. Očni okvilri su odbele da ružičaste boje i dosta su razvijeni.
KLJUN: StO' manji, u obliku je zrna kukuruza, u osnovi štoširi, vrh malo pavijen, zatulbast. Boja kljuna je bela,nozdrve nena!glašene i glatike.
VRAT: Kratak i jak, svojom celinom se sliva u celinu tela.
PRSA: Sto šira, puna, niska i dohro zaablJena.
LE�A: Ravna, široka i u istoj Hniji s repom.
KRILA: Srednje dužine, bag ata perjem, leže na repu.
REP: Kratak, dabro s10žen, ma,lo duži od krih.
NOGE: Kratke, stabiJrne, izrazito crvene boje. Nokti su sve-tle baje.
PERJE: Gusta, kompaktna, dolbra složeno i sjajno.
BOJE I SARE: Odgajaju se jednobojni i s belim letnim pe-rima. Boje: bella, žuta, crvena, vuga, plava, p'lavo~kavana,prugasta i pepeljasta. Sve boje treba da su intenzivne i'ravnomerne.
mena negovarnje letačkih osobina. Kao rezultat ove akcije na-staju dva tipa golubova: ši'ljasti i zatubasti. Plrvi je imao iz-duženiji kljun, a drugi kraći i povij en.
Ubrzo vršački nastavnik Milan Joćić počinje se:lekcijusa za!tubaistrm tipom prevrta,ča i pOSile dvade~etogadi'šnje se-lekcije daje veliki doprinos u stvaranju današnjeg vršač\k,ogprevrtača.
Leti u jatu i u visini laste. Let traje najčešće jedan čas,pa i više. Treba da se prevrće što češće, ali da pri tome adr-žava poželjnu vi'sinu, ne praveći veliki pad, jer to vuče ce-lo jato na niže. :Arevrće se preko glave unazad. Mladi letaCili početku nasedaju na rep, a već za vreme trećeg Hi četvr-tog leta prevrtanje treba da je normalno. Sezona kvalitetnogleta, tj. prevrtanja, traje od praleća do jesenjeg mitarenja.Teraju se, po pravilu, ujutro Ni papodne, kada nije previšetoplo.
Moć orijentacije kod vršačkih prev:rtača je dobro rallvi-jena i kada se privilmu na gQllu:b,arni'k dešava se da se vra-ćaju kući i sa razdaljine Old 30 kilametara.
Ni'su retki primerei prevrtača~samoubica koji ne proce-njuju dobro raZJdaljinu i ubijaju se naletarnjem na krov.
106
GRESKE: Nedostatak prevrtanja, naglo propadanje za vremeprevrtanja. Dugačko i tromo tela. vr;11 dug i nasa�en, du-ge nQlge, glava uzana i dUjga, čelo oboreno i mana, dug,uzan i prav kljurn, obojene oči, izrazita crverni okviri, ka-pa uzana, zaJepl jena, nisko ili visoko postavlgiena, defar-misana, gmdi Uizane i rascepljene, le�a UlZana, krilla vi-seća, duga iH kratka, slalba aperjano'St, neravnomernaboja.
VELIČINA PRSTENA: III.
107
. .. j.ti.~IJO:8I8WI'~: ~!' ~
'
'~"'!.."i,,;jit.it_"IIi.i."'''' ~,--
IZ ZIVOTA GOLUBOVA
-~ ~...---
Dalmatinski golub,gore
Golub-slobodnjak,goro
-
)
t-
~.
Galebići
\
r
Orijentalni prevrtači
,I.
LITBRA TURA
Antić �or�e, Golubarenje u Somboru, Sombor, 1943.Barth/E.ngmann, Das Taubenbuch, Berhn, 1965.Bunga,rtz Jean, Taubenrassen, Leipzig, 1885.
Deutscher TaubenS'tandal"d, Reutliingen, 1970.DrilUjo~ki!Peurača, Golubarstvo, Beograd, 1969.
Fu1ton Robert, The mustrated Book of PigeoU's, London, 1876.Gahmlbtenyeszt6k s'lebnatara 1928, Budapest, 1927.
Hanžak J., Das grosse Bi.Ider1exikon der Vagel, Prag, Wien,1971.
Klein Erieh, Der jUI1Ige Tauben'luohter, Chemnitz, 1927.Kaltalog izlagača, Društvo za uzgoj peradi i golubova, Za-
greb, 1974.Moj maJli svet, Ljubljana, 1969-75.
The National Geographic Magazine, Washington, 1926.
Odgajivač, Organ Saveza od!gajivača rasne živine, kunića, go.lubova i ptica Jugosbvije, Zrenjanin, 1953-1955.
Peradarstvo, Casopis za probJematiku peradairske proizvod-. nje, Beograd, 1966-1975.
Petemi Dr. Istvan, A hazigalamb es tenye'Sztese, Bukarest, 1970.Petlrović Veiljko, Golubica sa crnim srcem, Sombor, 1925.Pravilnilk o takmičenju, Savez sportskih društava odgajivača
golubova visolwletača SR Srbije, Beograd, 1973.Sohtitte J oaohim, Hand!buch der Taubenrassen, Melsungen
1971., 1975.Vasarnapi uj'sag, Budapest, 1892.Zurth Edmund, Die Welt der Tauben, Reutlil1gen, 1963.
119
'1::i"!li'lbl:~lt~:ft'A.1",r."i''''''
..: ;;~;;J;;:;.;:::;a;:ml;.iI~:;,
SADRZAJ:
Strana
Predgovor - - - - - - - - - - - 5StI1učni izrazi u .golUlbarstvu - - - - - - - 7Nastanalk domaćih ralsa - - - - - - - - 15Podela domaćih rasa - - - - - - - - 16Prstenovanje golubova - - - - - - - - 17Ocenj'ivanje golubova - - - - - - - - 20
- Si'stem 100 poena - - - - - - - 20- OpiJsni sistem - - - - - - - - 21- Selekti'\iui sistem - - - - - - - 21
I GOLUBOVI U BOJI - - - - - - - - 23Dalmatinski go~U!b - - - - - - - - 25
II DZINOVSKI GOLUBOVI - - - - - - - 31Domaći gaćan - - - - - - - - - 33Slovenački beloglavi golub - - - - - - 36
III GALEBIĆI - - - - - - - - - - 39Makedonslki ru~an - - - - - - - - 41
IV LETAČI - - - - - - - - - - - t;.5Dugokljuni letači - - - - - - - - - 47
- Somb0l1slki leta'Č - - - - - - - - 47Srednjekljumi letači - - - - r- - - - - 54
- Bački prevrtač - - - - - - - - 54- Ba,čkotopolslki vi:sokoletač - -'- - - - 57- Makedonski prevrtač - - - - - - 62- Niski visokolet<l!č - - - - - - - 66- Somborski plavosrcasti letač - - - - - 71- Srpski visokoleta,č - - - - - - - 76- Subotički drhtavi golub - - - - - - 83- Zaigreba6ki prevrtač - - - - - - - 87- z,renjanimslki prugasti visokoletač - - - - 92
Kratkokljuni letači - - - - - - - - - 95- Novosadski jednobojni golub - - - - 95- Staparslki letač - - - - - - - - 98- Suboti6ki vi\sokoletač - - - - - - 102- ViI'šačkiprevrtač - - - - - - - 105
IZ ZIVOTA GOLUBOVA - - - - - - - 109LITERATURA - - - - - - - - - 119
120
