Julije Hajdenrajh

8/20/2019 Julije Hajdenrajh

1/18

С И М А М И Л У Т И Н О В И Ћ И Њ Е Г О Ш Е В А

„ЛУ ЧА МИК РО К О ЗМА"

Dr. Ало јз Ш маус у сво јо ј књизи „Његошева Луча

Мик рокозма" (Београд 1927) свестрано је осветлио иара-леле с „ ЈТучом Мик рокозма

" у светским књи жевностима

(Милтон, Д анте, Ламартин, Клопшток ) и добро пок азао

у чему ј е оригиналност песничке и филозофск е к онцеп-

ци ј е овога Његошева ремек -дела. Тачно је упозорио

(стр. 68) на велики знача ј песникове лектиреза тумачење

Л. М. и допустио могућност „да f ce доцни ја трагања

донети нова отк рића" у том правцу (стр. 69).

1

Сматрамо за сво ју ду ж ност да напоменемо да ј е

први Његошев учитељ и индиректан инспиратор JI. М.био Сима Милутиновић. Уосталом, то је Његош сам

признао у познатим стиховима песме „ Спровод прахуС. Милутиновића

" :

Ти м' у веде поглед први у зрачни јем просторима,

у к о ј им се зв' језде тиће н шета ју хоровима.

Ни је случа ј одлучио да Његош посвети „Лучу Ми-

к рокозма" Сими Милутиновићу и да баш с њим води

у величанствено ј уводно ј дедик аци ј и ди јалог о миси ји

ч о в е к а н а з е м љ и :

Д а, свагда ми драги наставниче,Српск и п

' ј евче небом оси јани,

Задатак је см' јешни људск а судба,

Људск и живот сновид јење страшно !

1 Срав. Ру ж а Мик ић ; Један

прилог проучавашу Њ егошеве

„ Луче Мик рокозма", Мисао 1928,

к њ. 26, стр. 8!) — 90. — Jos. Matl ,

Die ser b ok roa t i sche L i te ra tu rvvi s-

senschaft 1914 — 1929, Z eitschrift

f . Slav. Phil. XIV, 1937; примед-

бе на стр. 381 и д.


2/18

Сима Милутиновик и Њ егошева „Луча Мик рокозма" 123

Његош је имао очигледно дубљи разлог што је

поверио шт ампање и издавање свога велик ог спева Сими

Милутиновићу ; дозволио му је так ође да допуни непот-

пуни стих (280 у III певању).1

На везу између поези је Симе Милутиновића и Ње-гошеве било је већ, уосталом, нек олик о пута упозорено

(срав. нарочито : Св. Вуловић, П. Петровић Његош, пе-

сник српски, Год. Ник . Чупића, I. 315 и д.; Ђорђе С.

Ђорђевић, Сима Милутиновић Сара јли ј а, Београд 1893,стр. 52 и д.; Dr . Мил. Георги јевић, О п јесник у учитељуи п јесник у ученик у, Босанск а вила 1913, стр. 266 и д.).

„Утица ј Симина рада" у „Лучи Мик рок озма

" опазио је

нарочито Ђорђе С. Ђорђевић (нав. дело, стр. 53), али

га ни је бли же одредио. *

1) МИЛУТИНОВИЋЕВА СИТН А ЛИРИКА ИЗ „ПОВСЕДНЕВНИН АМ И Ш Л 1 А Н 1А У В И Д И Н У

"

Када је Сима Милутиновић постао на Цетињу учи-

тељ Раду Петровићу, обухватала је његова поези ја не-

к олико ситни јих али врло важних филозофск их к омпо-

зици ја к о је су, нема сумње, дубоко деловале на разум

и фантази ју његова младог ђак а. Биле су то нек е песме

из „Повседневнинамииш ашау Видину" 2 ипесма „Мазда

"

из „Зорице" (Будим 1827).Сачуване лирск е песме из Милутиновићеве младо

-

сти пру ж а ју врло занимл>иву слик у песникова душевног

разво ја. Неке од њих опева ју љубав и при јатељство;

друге су пригодне. На к ра ју збирк е је знача јна песма

„Будни сан: 1едне тихе ноћш у Видину" (Срб. Jl t T.

109, стр. 103 и д.). Песма је лепо сведочанство о томе

како је млади Милутиновић у сво јо ј идилично ј видин-

ск о ј самоћи радо посматрао звездано небо и како је

умео живо да драматизује козмичк е по јаве. Ноћу на небувлада месец и звезде веселим играма изражава ју радост

1 Срав. примедбу Милутино-

вићеву на стр. 144. Целок упна

дела П . П. Њ егоша, к њ. I, др ж .

изд., Београд 1926. Вид. тамо

и Решетарову примедбу испод

т ек ст а !

2 „ Продолжеше Tpehie повсе-

дневни намииш аша у Видину, Априла25 дан. 1817.

— Изт>днев-

ника Симе Милутиновића Сараи-

лје". — (Срб. Л£тописв, к њ. 108,стр. 39 и д.; к њ. 109, стр. 93 и д.).


3/18

12 4 П р и л о з и

због његове владе. Али чим се на исток у по јави Д аница

и за њом изиђе у сво ј сво јо ј слави јутарњо ј сунцегмесец — владар ноћи — беж и а цели свет буди се за

нов ж ивот. Милутиновић је у ову величанствену слик уп рирод е у мет н у о , по у глед у н а рац ио налист ичк у и пр о -

свећену поези ју XVIII века, и „моралну поук у" : 4yi бе-

зумје! теби припи јевам. — Как о месец од сунашца бе жи,

— Како л глупост пред мудрином божјом, — Так о и ти

безтрага ћ јеш поћш — ... Нема MiecTa постоЈанна ноћш„ — Пред свшетом пренебесне моћш.

" Чешк и песник Јан

Неруда, ко ј и је шездесет година после Симе испевао

читаву збирк у тематск и сличних песама, назвао је тусво ју збирк у „Песме козмичк е

" (1878). Суштина је ове

Милутиновићеве „песме козмичке" — као и Нерудинезбирке — у томе што песник преноси козмичке по јаве

у људск и живот и што их прибли жу је човек у. Милути-

новићев „ Будни сан једне тихе ноћи у Видину" спа ја

у себи књижевно-историски два аспект а

— романтични

поглед са земље на небо у духу раног романтизма и

позни од јек просвећеног морализовања. Песма је про-

тотип романтично наивног назора на козмичк а збивања.

Претставља наиван поглед земаљск ог човека са земље

у васиону. Са сличним темама срећемо се често не самоу поези ји Милутиновићево ј него и у цело ј тадашњо ј

—

и стари јо ј — књи ж евности.

Али Сима Милутиновић ни је се задовољио овим

наивним оптимизмом и вером да добро мора увек по-

бедити над злом као што побеђује сунце над месецом

и дан над ноћи. Напротив, његови песнички почеци све-

доче да је прож ивео у Видину дубок у к ризу истинитог

песимизма к ада је тражио смисао ж ивота и људске

судбине. Његов „ Разврат" (Срб. Ј1"ћт. 109, стр. 97) пун ј е оваквих оча јничких питања;

Ш та ie слава и 1унаштво,Ш та i e образ и поштеше,Ш т а ли спомен и пофала?Ш та л по смрти празно име?Власт и сила мало трају,Pai нам шт а ie, ђели Bie4HOCT?Сва ишчезну с нашим т1елом,Смрт и рака обште MiecTO.


4/18

СмЈиа Милутиновић и Њ егошева „Луча Мик рок озма" 125

Живи на свету к ако хоћеш и труди се што више

мо жеш, сва људск а знања не вреде ништа. „Кости упрах, прах у ништо, — Д уша пара, пара вјетар

— Гле

на чем ie надежда нам — Свег ж ивота основана" . Пе-

•сник не верује да би могло бити некакво „ блаженство

у ваздуху" или други свет изван ове земље. Зато са-

вету је да се у жива на овом свету, јер „ Неима фале по

заслуги, — Нит живота после овог !" Наш једини за-

датак је: јести, пити и волети догод живимо. Смрт за-

вршава све: „у гробу неЈма добра. — ...Свеј залуду,

к ад се умре."

Тешк о да је ик ада пре и после у српско ј поези ји

био изражен прегнантни ји и драстични ји животни песи-

мизам и неутешни ји нихилизам него у овим стиховимамладога проповедник а „разврата

". У пометњи младости

пуне заблуда налази Сима Милутиновић за тренутак ј е-

д ини излаз — у грубом матери јализму телесних у ж и-

вања јела, пића и љубавне страсти.

Али то ни је било дефинитивно решење филозоф-

ске и моралне к ризе. Нек ада песник , напротив, поста је

свестан да је све светск о узалудно. Земаљск и ра ј , наш

к рат к и ж ив от , неп оз нат и час с т раш не с мрт и, с ва при-

видна светска завођења разочара ју човека ако је „ по-

клоник " живота. Свак а срећа се мучно иск упљу је, и љу-

бав и млади снови су горак отров. Само племенито и

верно при јатељство доноси утеху (Пршат елк т во или

Д 1амант , Срб. ЈТћт. 109, стр. 94 и д.); Из овог уздизања

лри јатељства — „ди јаманта" живота — изнад свих оста-

лих вредности света проговорила је свак ако доста к њи-

жевна конвенци ја, као што је књижевне конвенци је било

и у начину глорифик аци је љубави ко ју је млади песник

у друго ј прилици опевао (Лјубав ie живот, Срб. Лћт.

108, стр. 457 и д.). Љубав се чинила двадесетшестого-

дишњем Сими Милутиновићу слађа него ж ивот и храна

небеск а: „ Младу бити а не лјубит, — БолЈе нам се не-

породит" . Али песник ту допушта да поред љубави ег-

зисту је после смрти вечни ж ивот.

У знача ј но ј по мисаоно ј страни песми „ Од добра

болЈе" (Срб. Лћт. 108, стр. 50) разви ја Милутиновић


5/18

12 6 П р и л о з и

сво ј разговор с вилом ко ја „поизбли жег Бога светост

сматра" . На песниково питање:

Ш та ie у

пр

ав на св п̂ету

добро ?

Ш тол ie 6o^ie од истога добра?

вила одговара радо, јер од времена Грка и Римљана

као да се људи мало занима ј у за овакве филозофске

проблеме. „ Сад Небесно заточено земним, — Сваког

уши св јетске хукке пуне — Heef c iee чути из далшнах

гласа." По вилином мишљењу „ свака смртна за ж ивота

к ратка" — „нека се стара проживети сво је добро у

уза јамном добру с осталим људима" .1 То је, по вили,

„добро обични јех душа

"

. Али је веће добро наћи утехуу себи самом. То су „ђела особитих душа,

— Величи-

ном пренебесним' равних, — Међ

' к о је се сподобља ју

на јзад". Овде долази песник до сасвим других прет-

с тава и д о п о т пу но д ру г о г а мисаоно г с в ет а н ег о ш т о

ј е био свет к о ји је исповедао његов „ Разврат". Смисао

ж ивота је људска за једница. Нипошто титанска гордост

и матери јалистичк и егоизам, него људска дру жевност.

А на јвише добро је „Саам у себи л нак нађено наћји" .

Човек к о ји нађе смисао ж ивота у дубини свога срцана јсрећни ји је и прибли жава се небесницима. То је

Коменск ог „ра ј срца", ко ји је млади српск и песник и

усамљени филозоф поставио као к онтраст „Лабиринтусвета" . У доба када су „сваког уши св јетск е хук е

пуне" и када је „ Небесно заточено земним

", Милути-

новићева вила траж и и саветује нешто сасвим обратно :

небо је више од земље; човек загњурен сам у себе и

у сво ј у душу из једначује се са „ пренебесним" .

Насупрот песимизму и ск ептично ј неповерљивости„ Разврата

" ставља Сима Милутиновић у већини песама

сво је младости жарк у веру у Бога. Видели смо да је

било тренутака када је песник одрицао уопште егзи-

стенци ју индивидуалног ж ивота изван ове земље и изван

овог земаљског света. У друго ј прилици опет увидео је

да је таште све земаљск о. Из овог дилематичког хаоса

1 По тумачењу Jb . Јованови- вића Сара јли ј е, Београд 1899

fca, Лирске песме С. Милутино- (изд. С. К. Задруге), стр. 28.


6/18

Сима Милутиновић и Њ егошева „ Луча Мик рокозма" 127

налази уточиште у Богу. Бога је прослављао с хри-

шћанском пок орношћу у уводним стиховима песме „ Не-

шт о о Фет исламу" (Срб. Jl

-f cT. 108, стр. 41 и д.) : „Мили

Бо же неумитна тебе — Истина ти вјернима свјетли, —

Правда твоЈа гордим землш суди, — Лјудске л теби не-ск ришесе мисли... — Нек небесно свјетло отцу пође,

—

Вшечни живот загрлјај му шири" .

Последњих десет песама његових „ Повседневни

намиит аша у Видину", међу ко јима песимистички „ Раз

-

врат" чини ефек тан изузетак , к ао контраст посвећено

је већином прослављању Бога и вечие душе. На челуове побож не лирике Милутиновићеве сто ји „ Одшев на

Д авидово: Господ возводиШ низвр ж ент а (Срб. Л1зт. 109,стр. 94). Ни је то само парафраза пет стихова 146 псалма,

к ако тврди Љ. Јовановић (в. цит. издање „Лирск их пе-

сама" , стр. 34). Милутиновићев „Одшев" постао је из

инспираци је Д авидовим псалмима уопште и претставља

лепо сведочанство о томе к олико је дубоко проникао

млади српски песник у на јврели ју поези ју библиске вере:

„ Колик ул ти Боже наш и Отче! — Сва небеса славу

јавлјају, — Млого већју само срце Moie, — Фалу теби

вазда подноси.... Бо ж 1у иск ру тад из себе iaBH, — Кад

но пјесном свлада невол ју" . Бога на јбоље позна ју они

ко ји су несрећни без личне к ривице. „ Уздишаи м срцапотајни, — НаЈбли ж и су с виииншм разговара

" . Обра-

тимо па жњу на Милутиновићеву „ бож ју иск ру" к о ј а

спа ја богоданог песника с Богом! Баш ова „ бож ја

иск ра" постаће доцни је знача јна веза између Бога и

човека у Његошево ј поези ји.

Песма „Препору ка ceiemy (Срб. Л ћт. 109, стр. 95)има у сачуваном Милутиновићеву садр жа ју „ повсе-

дневни намииш аша" поднаслов „Ду х Ису са Христ а

"

(Срб. Л-ћт. 108, стр. 40). Песник у њо ј прославља „оца

неба" , ко ји воли и чува људе „срцем добре" . Ко верује

у Бога срећан је у ж ивоту. Сви смо браћа заслугом

Сина Бо ж јег и морамо се уза јамно волети. Бог „ право-

вјерним ра јск у вјечност дарива." Песник се не пита ко

је и шта је Бог. Ко би хтео сломити силу онога „ пред

к им свјет, и Небеса трепећ ју" ? „ Пред ншм, комсе адске


7/18

12 8 П р и л о з и

.мук е к лан ја ју — Чи ли језик замршајма с' оправда

" ?

Као што се види, песник се у „ Препоруци св јету" пот-

пуно прибли ж ио догматичк о ј религи ј и. Пред његовим

очима лебди узвишена визи ја свемогућег Бога, створењес вета, пак лене мук е, иск упитељск о дело Христово и

вечна радост у ра ју за праведне.

2) „ РАЗСВИТ САМОЋ1Е"

Назнача јни ја и на јобимни ја из Милутиновићеве по-

бо жне поези је видинск е је моћна к омпозици ја ко ју је

с тавио на сам к ра ј „ повседневни намипш аша" — испред

завршне песме „ Будни сан ј едне тихе ноћи у Видину."

То је „На пит ам е, шт а све саам радим ? Одговор. Раз-свит самоћ1е Први

" и „Раздвит СамоШе Д ру ги" (Срб.

Л-ћт . 109, стр. 97 — 103). У „ Разсвиту самоћје" досегао

ј е песник на ј већи узлет фантази је и у том погледус „ Разсвитом

" се може мерити од доцни јих М илутино-

вићевих композици ја само „ Мазда" из „ Зорице.

" Подела

„ Разсвита самоћје" на два дела ни је случа јна. Одгова-

ра ју јо ј две песничк е визи је: у првом делу је похвала

самоћи и опис пута к о ј им песник ова ду ша лети у ва-

с иону к Богу. Језгро другог дела је прослављањевечне

душе — бо ж је иск ре — и њеног стваралачког рада на

с в ет у , к ао и вел ич ање из в анред но г п о с л ањ а пес н ик о в а.

„ Разсвит самоћје" је за питање инспираци је Његошеве

козмичке поези је так о важан да би било потребно ци-

т ирати, парафразирати и тумачити готово стих за стихом.

Како немамо на располо жењу много места, ограничићемо

с е само н а к р ат ак преглед .

Песник за време свог боравк а у Видину на ј више

воли самоћу, ј ер „ Од самоћћје ништа слађђе нејма, —

ВећЈих дуушах у шо јзи ie пићћЈа, —- У Hioi нађем шта

у вани неби." Поново и још изразити је песник износи

мисао ко ју је већ изрекао у „ Од добра болје" : М ир у

нут ри, и познанст во себе, — Задоволк т во л с к раш им

пот ребама; — Земна блага спроШу т ог су ништ а." Кадгод

ј е песник усамљен, удаљен од светск ог „ праск а", његова

душа узди же се на невидљивим к рилима и лети у небеса.

Облета ок о сунца, месеца, звезда, игра се с Влашићима


8/18

Сима Милутиновић и Њ егошева „Луча Мик рок озма" 129

и грли се са сунчевим зрацима. Затим се разлети небе-

сним пространством и спушт а се међу облаке да би

разгледала њихове та јне. У радосном и радозналом летуок упа се у роси облак а, зави је се бо јама дуге и на тре

-

нутак седне на облачић ради одмора. Убрзо опет полетии поздрави се са Д аницом, сво јом милом другарицом.

Али још не лети доле, него управља лет навише, к Богу.

Нађе га на небеск им њивама где се је семе људи. На

њивама — свих небеск их светова — Бог так ође жање

сво је плодове: чисто зрно оставља за себе, остало баца

на ђубриште. Кад душа приступи Богу, Господ је бла-

гонаклоно дочек у је: „ Како си ми Јиерце? — Једа ли си

одолјела земним, — Скоро ли f c iein у шедарце отцу" ?

Д уша од

радости зас

узи.

Јада се да

је земаљске ства

ри

доста муче, али се нада да ће их с помоћи Бо ж јом по-

бедити. Бог је ок репи напитком свога духа ко ј им ће се

о бновити њена првобитна слобода. Д а јо ј и ору ж је про-

тив страсти срца. Затим се с њом љубазно поздрави

уверава јући је у сво ју тра јну благонак лоност и помоћ

против свега земаљског. Бог душу отпусти с позивом

д а дође к њему кад је умори бо ј са светом, и врати се

своме послу. Гдегод падне његов поглед,с вуда се створе

нова небеса, многе нове земље и на њима чет вороног и

људи. Так вих четвороножаца има доста и међу нама — примећу је песник. Бог нам је дао и дуге уши, „ал и

волју збацити их моћји." — На ко ју год страну Господ

погледа, свуда је око њега слава. „ Намршти л се свее-

товисе тресу, — Све звшезде и сунашца стрепе, —

Анђели се под стопе му свиру." Муњама Бог бичу је

пак ао, громовима га мрви у прах. Мане ли рук ом, отворе

се бездани у к о је Бог „ на в јек и" баца сво је „ к ривце.

"

Пошто је так о пок азао сво ју „ Јарост", узима Господ

опет на себе сво је свето бо жанство. Његово ј милости

чуде се херувими и „сви небесни чиини" ; његову славуопева цела природа. „Тих чудесах нагледавсе душа,

—

Препунисе пренебесног знаша" и врати се с великим

даром песник у ко ји спава. Песник се тргне и у његово јглави пуно је надземаљских чудеса.

Прилози X V I I I 9


9/18

130 П р и л о з и

Намерно да ј емо садр жа ј овог величанственог „ ви-

ђења" Милутиновићева из првог дела „ Разсвита само-

ti ie" да бисмо га се лакше сетили к ада поменемо пу -

товање Његошеве ду

ше на небеса у

„ЈТучи мик

роко-

зма." Песник -ђак имао је ту доброг учитеља. А мож да

су и стихови игумана Стефана у „Горском ви јенцу" :

„ Све се чов јек брука са чов јеком, — Гледа ма јмун себе

у зрцало" добили прву инспираци ју у Милутиновићевим

људима „ на четири ноге" и са дугим ушима.

Други део „ Разсвита самоћје" садр ж и, како бисмо

рек ли, пре свега, похвалу души. Када се песникова душа

вратила са свога екстатичког пута к Богу, „ прво време,.

и садашше Miepetii — Бога волш Kpai и конац тра ж и"

.

Мало се одмори „ на постелји мозга" и заспи. Али „ Мало

прође, пак се од сна диже, — Превелик им засвшетли

ок ом, — Д вор ioi сине, кано од сунашца" . А срцу душа

прича „давна свог вшека ђела и смишлјеша" .

Ia сам, вели, шт о ми i e и от ац

Ш т о i e сазд о видна и невидна,

3eM̂ iy, мооре, и зви1езде светле,

Дрвлје, травк е, и niecKa Heđpoi,Мен лочетк а ка ни шему Hei Ma,Ни св

ршетк а нити

умалет а.

Душа извршава вољу Бо ж ју раду јући се његово ј бес-

к ра јно ј милости. Души су сви вољни слу ж ити, јер „ Нше

шала обштег Творца uckpa, — незамјерна, али млого

силна !" Душа је дик товала Мо јси ју књиге Светог Писма.

Она је „ образ на землшци бо ж ш", она нам да је ж ивот

и после смрти. Она је у давна времена певала уз харфук раља Д авида и мудрошћу обдарила Соломона. Она је

била у срцу Самсонову, у ж езлу Мо јси јеву, у сили Ахи-

лово ј , у лук авству и неустрашивости Одисе ја. „Мномie Hicvc синсе бо ж жи прозво — ia сам ти га с Богом

упознала, — Вишше Царство испросила у дар, — Moie

л шему постоЈанство дала, — Те ie ногам погазш землу, — У небесну подигосе Славу, — Поред мене и обог

нам Отца" . Д уша, ко ја се на ова ј начин из једначује са

самим Д ухом Светим као трећим лицем Свете Тро јице,.

сећа се даље славних дела Грка и Римљана ко ја су из-


10/18


11/18

33 2 П р и Ј в з и

Та се чуде заглушени к раи,Мук ом досад, одсада f c iy јавом.

Кад ми шк риппа гудала занеми

Свеета уши испуни-ћју шесном.

Милутиновићева збирка „ Повседневни намишл јанј а

у Видину" из 1817 г. садр жавала је, дакле, у извесним

песмама основне мисли с ко јима се срећемо и у верско ји филозофско ј поези ји Његошево ј .

3) МАЗД А

Исто то било је и у песми на ко ју ни је досад, чини

иам се, довољно упозорено. То је „ Мазда" у „ Зорици

"

( 1827 г.). Ђорђе С. Ђорђевић у сво јо ј књизи о Сими

Милутиновићу (Београд 1893) к аже о њо ј да је „мање

.занимљива а и к раћа; у њо ј се износи моћ бо жанства.

Ова је песма много слаби ја [од осталих песама у „ Зо-

рици"] , а и језик је у њо ј много рогобатни ји

" (стр. 135).

Ш то се тиче к арактеристике језика, аутор је био у праву.

Али ни је схватио знача ј ове „алегори јск е слике" .

По иде ј но ј к онцепци ји „ Мазда" спада у филозоф

-

с ко-побожну поези ју Милутиновићеву из видинск их го-

д инаи м

исл

имо д

а ј

е имала особито

вел

ики знача ј

за

инспираци ју „Луче Мик рокозма" . Нечист и „рогобатан

"

ј език , у ко јем се опажа ју утица ји туђе језичк е средине

(Милутиновић је дуго година ж ивео у Руси ј и и Немач-

к о ј) чини ову епск у к омпозици ју од 143 осмерца доста

не јасном. Милутиновић у њо ј „не износи" само „моћ

бо ж анства". Он да је у њо ј и дирљив поглед на вечнус удбину људи. То је фантастична визи ја инспирисана

библиск ом поези јом и романтизмом.

У шеснаест уводних стихова песник да је основни.-акорд целе композици је. Ту разлик ује две врсте људи

у односи према васиони. Смртни људи — „ смртна гледа

к ратковидни" — при погледу на беск ра јно звездано

н ебо губе се — ослепљени — у лепотама неизмерно

мудрог Бога. А они ко ји су здру жени с Богом и ко ји

су га досто јни, узносе се на лак им к рилима и могу по-

с мат рати п ро цес вечног ст варања : о ни вид е с вет о ве

^ рађавшесе сад' и свагда, јав

'ма ж ивот разстиравше

" .


12/18

Сима Милутиновић и Њ егошева „Луча Мик рок озма" 133

Затим долази сликање велик е сцене к о ја се оди-

грала на небесима — према песниково ј претстави —

после створења једнога од нових светова а пред уни-

штењем наше земље. На прославу довршења једнога

но в ос т вор еног с вет а слет ели с е с а с вих с т рана арх ан-

ђели „стоок ати млогок рилни" да би сво јом љубављу

прославили Владара небеса и да би се дивили Богу,беск ра јном у сво ј им милостима и неисцрпном у даро

-

вима. Анђеоски хорови овако пева ју Господу : „Ство-

ритељу, ко ји си створио сам себе и ко ји си сам вечанГ

Тво ј а милост пуни неиспуњиву бесконачност и озарава

пламеном наша лица да бисмо светлили у месецима и

гре јали сунцима, да бисмо се вечно радовали з бог тво-

ј их бо ж анск их изра ж а ја и хвалили Тебе, ко јега нико неможе достићи, као што те хвалимо од почетка првог

створења. Али, зашто си створио ова ј нови свет кад,

ти већ ништа ни је остало чиме би могао да умно жиш

и прославиш сво ју вечну битност ? Не питамо те из ра-

дозналости или љубоморе: те особине припада ју „ Аду".

Само зато што се смемо називати тво ј има, усуђу јемо

се да питамо да бисмо те могли ј ош више прослављати.

Та ти реч ју „ необшатни", боље видиш

^дубине нашега

срца него ми иако имамо много очи ју". Свемогући је

„ мак нуо веђом" и од једном „ свиети сложе хуке

" кадпоче Бог да говори: „ Позната је мо ја одлука да све увасиони осим мене мора имати „ к ра

'1 и конац

", сваш

створ и сви светови ко ј и мени „нутростЈу" не те же

и ко ји су само „ времена мост... вТечних" . Ја позна јем.

време и све што је мимо времена („ време к 'о заврем\

'е'%

Све ме то слуша и моли ми се од век ова. Управитељ-

чи јем сам старању поверио земљу измолио је од мене

дозволу

да опет у

ми ј

е земљино лице од р

азвр

ата. На:

земљи је све посрнуло у „ виек блатни" . Ни же се пасте

не може против мо је воље. Д а би могла опет уск рснути

нада на златни век („ надежда златна доба") и да би.

се земља обновила, потребно је пустити Ок еане да на-

пу не лед ом поло ве и да о с ве ж е површ ину земље з а

нове створове ко ји би вам били бли ж и" .


13/18

1 34 П р и л о з и

На то анђели одговара ју : „ О, наш Отче ! О свег

Творче! Нек а буде света воља тво ја овде и увек ! Али

погледа ј на нашу молбу пре последњега суда над зем-

љом и пре Страшнога суда над човечанством! Д озволид а преселимо на нову звезду изабране „ Герхардчиће

", да

б и се смели ближ е теби сачувати и проду ж ити „доброту

редкост смртних" и да би основали род „ чист анђелск и

у облиц'ма!"

Бо ж ја одлук а о заштити праведних и даљо ј суд-

бини људи на ново ј земљи овако је гласила:

„ HaMiep сте ми погодили,Буди вама што желите ;

Х истим срдам неспорочнимН о в с е ж и во т и но в с в иет

Мном уздиже, к ад' све чезне".

„ Али ја хоћу још више" — проду жава Господ. „Када

настане на земљи последње јутро, у зору, када смртни

на јбоље спава ју и к ада сања ју да су у ра ју, тада при-

с тупите „оцу малутака" . На главу му ставите „ гривном

с виен луч сунашца", а пред њега метните „гусле шевца

"

да на њима гуди путем к мени. Његово ј племенито ј и

ск ромно ј жени овенча јте чело звездама — Влашићима

да би јо ј светлили на путу у вечност, „ у спасиштел

' рода лТудск а

" . Затим, сви им се од једаред Ј авте" у

с вом пуном изгледу. Нек а се припреме за пут и нека

оставе све, јер „ Ништа'i' земно прам овдашнУем!

" Нека

с вак и од њих узме за рук у два детета а дво је веће деце

нек а иду пред њима и за вама! Па је све „собом ви


14/18

Си.иа М илутиновић и Њ егошева „Луча Мик рок озма" 135

Милут иновићева песничка фантази ја створила је уо во ј песми у српск о ј поези ји једну од оних величанстве

-

них слика как ве су д о чар авали с вет ск и песни ц и из ж ив е

инспираци је к њиге Генезе и Псалама и как ве су изми-

шљали за спевове широког замаха Милтон у „ Изгубље

-

ном ра ју" или Клопшток у „Меси јади

" . Немамо, опет,на жалост , места за подробни ју анализу ове јединствене

Милутиновићеве песме, у ко јо ј песничк а фантази ја далеко

надмашава способност адекватног израза речима. Али

и из наше слободне парафразе ко ја једновремено уне-

колико претставља интерпретаци ју садр жа ја мо же се

доста јасно уочити до к аквих се ту претстава песник

„ Разсвита самоћје" уздигао. У „ Мазди

" одваж ио се да

нацрта у к рупним потезима моћни призор из вечне драме

козмогони је и да пока же самога Бога на његову ства-ралачком послу. Ни је се ухватио само за традиционалне

претставе библи је и вере. Његов Бог ствара непрек идно

нове с вето ве к ао Б ог К лопш ток ов. Мотив о послед њем

суду спо јио је Милутиновић с библиск им предањем о

потопу света. Занимљиво је како је нацртао сцену са

заштитом дво је праведних и њихове породице. Симболи■„ луч сунашца

" и „гусле п јевца", ко јима Господ наређу је

да се ок ити праведни човек , потсећа ју нас на Милути-

новићеву нак лоност према романтичним рек визитима и

очигледно означава ју песничк а сво јства. Д ак ле, премаМилутиновићу, Бог је сачувао песника и његову поро

-

д ицу од опш те пропас т и земље, а за песник а и њего ве

на јближе створио је нов свет „у сходнием' за нш к ру жУу

(сфери)" .

Неће бити, мислим, спора о томе на кога је мислио

Сима Милутиновић оним: изабрани „ Герхардчићи" . Ње-

гове везе с Вилхелмом X. Л. Герхардом (1780 — 1858) уЛа јпцигу доста су познате.

1 Милутиновић бе јаше врло

чест гост к од Герхарда и помагаше му у превођењуВук а Караџића са српског. Герхард је дао и немачке

примере из Милутиновићеве поези је у сво јо ј збирци

„ Wila — Serbische Volkslieder und Heldenmarchen" (2 св.

1 Упор. Ђ. С. Ђорђевић у нав. делу стр. 33 и д.


15/18

136 П р и д о з и

1828) и упозорио Гетеа на Симину „Серби јанк у".1 За _

хвални српски песник хтео је, без сумње, да заблаго

дар

и своме немачк ом при јатељу, сарадник у и преводиоцу,и захвалност изразио је на заиста песнички начин. Са

сво јом обичном егзалтаци јом означио је Герхарда и

његову породицу к ао људе једино праведне, к о ј и заслу-

жују да их Бог заштити и награди, чак и у случа ју када

би требало да цела земља и цело човечанство на љо јпропадну прилик ом потопа или на последњем суду. Била

је то Бож ја и Милутиновићева „мазда" љубазноме ла јп-

цишком домаћину. О Герхардово ј породици знамо из

пред

говора Ка

рла Б

рауна д

ругом издањ

у „Виле"

(Ge-

sange der Serben. Leipzig 1877, стр. 4.). У доба к ада. је

Милутиновић посећивао Герхардову к ућу, био је песник

„Виле", по други пут, ож ењен Каролином, рођ. Рихтер

Њ ихов брак био је благословљен децом. На јстари јем

Герхардовом сину Вилхелму Волфгангу, рођеном 20 но-

вембра 1820, к умовао је сам Гете за једно са „на јлепшом

госпођом у Ла јпцигу", супругом банкара Ра јхенбаха

Сима Милутиновић је свак ак о заволео ове „ Герхард-

чиће

"

, „отца малутак а

"

, и „лТубу му отмТенш

у

" и „д јецу

дивну безлобием" . У њихову част написао је „ Мазду

"

пошто је већ пре тога у уводу „ Зорице" захвалио „Госпи

Талфи, врло ј и честито ј", сво јо ј на јмили јо ј при јатељици

из Ла јпцига. Сво ј песничк и и к аваљерски к омплименат

Герхарду и његово ј породици завио је Милутиновић у

„ алегориск у слик у", ко ју су, на ж алост, касни је читаоци

тешко разумели и у ко јо ј су видели само „ изношење

мо ћ и бож ан с т в а"

.

Нас данас — сто десет година од издања „ Зорице

" — не занима толик о биографск а мотиваци ја

„ Мазде", к олико с ја јна песничк а хипербола ко ју је Ми

лутиновић употребио да би изразио сво ју захвалност

У егзалтованом одушевљењу измислио је пуну ефек та

слик у из области поези је к акву је давно пре тога у ви

1 У пор. Vi lhelm Ger har d's Ge-

sange der Serben. 2. Auf l., hera-

usgegeben, eingeleit et und mit

Anmerkungen ver sehen von Kar

Br aun. — Leipzig 1877.


16/18

Сима Милутинови"ћ и Њ егошева „Луча Мик рок озма

" 137

динско ј самоћи стварао. Њ еговим првобитним песничк им

сновима из младости о узлету душе к Богу придру жили

су се сад и утица ји лектире, биће пре свега Клопштока.

4. З

АК

ЉУ

Ч А К : М ИЛ У Т И Н О В И Ћ И Њ Е ГО Ш

Упозорили смо читаоце на Милутиновићеве песме

ко је је завршио 1817 у Видину и 1927 у Ла јпцигу. Нема

сумње да је на Цетињу песник -учитељ упознао свога

ученик а са мислима ко је су му биле на јдраже и да је

Његош добро познавао Милутиновићеву поези ју. „Зо-

рица" је у то доба већ била штампана ; сигурно да Ње

-

гошу ни је остао непознат песнички израз „Повседневни

намииш аша у Видину" за време дугогодишњег и повер

-

љивог при ј атељства са Симом.

Било би могућно испитати подробно Милутинови-

ћево деловање на Његоша у области поези је из ко је

је никла „Луча Мик рокозма" . Али, чини нам се да би то

био већим делом механичк и посао, пошто смо на овом

месту изабрали и изнели на јва жни је Милутиновићеве

песме. За читаоце и познаваоце Његоша довољна ј е ова

примедба.

Д а сведемо : Сима Милутиновић к ао песник раног

романтизма у српскохрватск о ј књи жевности волео је

теме из козмичког света. И нспирисао се погледом нанебо, сунце и звезде („ Будни сан једне тихе ноћи у Ви

-

дину"). Његову наклоност према рефлексивно ј поези ји

к озмичко ј наследио је и продубео Његош (упор. на пр.

„Ода сунцу, сп јевата ноћу без м јесеца"). За време ду

-

шевних к риза младости сумњао је Милутиновић у егзи-

стенци ју индивидуалног ж ивота изван овога света и

упадао у матери јалистички нихилизам и песимизам („Раз-

врат") . К ада ј е увидео таштину свега земаљск ог , хвалио

је при јатељство и љубав као тра јне вредности („ При ја-

тељство" и „Љубав је живот "). Смисао ж ивота налазио

је у слу жби ближњем и у личном спок о јству („ Од добра

боље"). Али насупрот неверничко ј скепси стављао је

на јчешће веру у Бога, ко јега је прослављао у сво јо ј по-

божно ј лирици („ Отп јев на Д авидово .. .", „ Препорук а

св јету" и др.). Дубок песимизам захватио је и Његоша


17/18

138 П р И Л О 3 и

као што нам је познато из његове лирик е (на пр. „ Плач...

на смрт... синовца Павла...") и из филозофи је његових

велик их дела. Али и он је надвладао нихилизам и скепсутв

рдом ве

ром

утрансцендентно,

уБога. Већ „Пуст ињак

цетињск и" садр жи дирљиву оду „ Црногорац к свемо-

гућем Богу" .

Сима Милутиновић на јвише је волео самоћу, јер

ј е тада осећао да је његова душа саставни део Бога и

да песник има особиту миси ју у људско ј за једници

{ „Расвит самоће", „Опомен

"). Изванредну судбину песни-

к ову опевао је так ође сам Његош, „пустињак цетињски"

( „ Философ, астроном и поета"). Милутиновић је дошао

д о саз н ањ а д а с в а в ел ик а д ел а н а с вет у с т в ара с амо љу д-

ска душа, ко ја је „бо ж ја иск ра" , мисао. („ Расвит са-моће" II). Исто тако Његош („В јерни син ноћи п јева

похвалу мислима", „Доброд јетељ

", „ Мисао

" ; па и „ Про-

св јештени је" потсећа сво јим завршетком на Милутино-

вићев „ Будни сан").

Али, у Милутиновићево ј поези ји нашао је Његош

и први импулс за „Лучу Мик рок озма" . „ Расвит самоће

"

слик а лет душе у васиону, пут душе к Богу, моћ и

славу Бож ју на небесима. Д уша се у то ј песми и прет-

ставља као „ Бож ја иск ра" ко ја да је смртном човек убесмртност ; душа је делић вечнога Бога. У „Мазди

"

нашао је Његош слик ање величанствених сцена на небе-

с има. Господ тамо стално ствара нове светове. А нђеоск и

хорови прославља ју га и он говори с њима. Земљу ко ја

се успротивила његово ј вољи ка жњава уништењем. Пе-

сник у „ Мазди" црта земљу у далеком погледу, са

отсто јања к озмичк их простора и из перспек тиве Бож јег

нрестола. Праведним људима одредио је Бог судбину

на свету ко ји је за њих управо тада био створио. Напуту са старе земље на нов свет има особиту, изван-

редну улогу песник , ко ји је Бога на јбоље познавао и

у век поштовао његове законе. Човека посланог на нови

свет прате анђели да не би залутао и да не би могао

д а измери удаљеност небеск их простора.

Ни је потребно подробни је на примерима показивати

колико је Милутиновићевих мотива Његош употребио у


18/18

Сима Милутиновић и Њ егошева »Луча Мик рокозма" 139

сво јо ј к омпозици ји. Разуме се да их је самостално пре-

радио, допунио од јецима из остале лектире и да их је

продубео личним размишљањем и личном концепци јом.

Његова је „Луча Мик рокозма" — као и друге ситни је

филозофске композици је —

дело с к о јим се Милутино-

вићева поези ја ни издалек а не може поредити. Ту ј е ђак

у свак ом погледу престигао свога бившег учитеља. Али

ипак је јасно да се приликом тумачења Његошеве „Луче

мик рок озма" не сме заборављати Милутиновићева пое-

зи ја. Из ње је гени јални песник црпао прве импулсе и

прву инспираци ју.

Зато је Његош „Лучу Мик рок озма" посветио Сими

Милутиновићу и зато баш с њим у уводно ј дедикаци ј и

води дубок ди јалог о смислу људског живота — ди јалог

две ју романтичних генераци ја српск охрватске поези је.Сима Милутиновић, Његошев „ свагда драги наставник ,српски п јевац небом оси јани

" био је заиста први ко ји

је поглед свога ученик а увео „у зрачни јем просторима,

у ко јим се зв' језде тиће

". А Његош је на ј боље знао к о-

лико се гени јалности ск ривало у песничко ј души Симе

Милутиновића (упор. „Спровод праху С. Милутиновића",

ст. 1 — 28) .

Јули ј е Ха ј денра ј х , Праг.

Documents

Julije Hajdenrajh