7/31/2019 Jungova analitika teorija snova

1/4

Jungova analitika teorija snova

Da bismo imali potpuniju sliku o znaenju i metodu rada sa snovima, valjalo bi da se osvrnemo i nanaunike koji se nisu u potpunosti slagali s Frojdom. Isprva Frojdov miljenik, Karl Gustav Jung,naposletku je napustio Frojdovo shvatanje i napravio svoj terapijski metod, poznat pod nazivomAnalitika psihologija. Jung i Frojd se nisu slagali u mnogo taaka. Jedan segment njihovihneslaganja se oituje u razliitom razumevanju porekla i naina rada sa snovima.

Kako bismo razumeli Jungove postavke, valjalo bi da se osvrnemo na njegov ivot. Jungov otac jestudirao teologiju i on je izvrio najvei uticaj na mladog Junga, zainteresovanog za metafizika pitanja. Jung je u svojim delima ukazao na mnogobrojne slinosti i paralele izmeu drevnih mitovai snova. Njegovo objanjenje odnosa nesvesnog i svesnog dela linosti je sasvim originalno.Razmiljanje o nesvesnom ga je dovelo do postavljanja dobro poznate teze o kolektivnomnesvesnom. Jung je, zapravo, verovao da kroz razumevanje naina na koje se lino integrie skolektivnim nesvesnim, osoba kree ka individuaciji postizanju celovitosti sebe.

Poput Frojda, Jung je objasnio znaaj snova u terapiji. Najprepoznatljiviji, najjasniji inajuopeatljiviji je onaj san kojeg klijent sanja no pre odlaska na terapiju.

Poetni snovi

Tumaenje poetnih snova je od izuzetne vanosti, jer je mogue da se glavni konflikt prepozna nasamom poetku terapijskog rada. Jung je tvrdio da su snovi psihiki fenomeni ogledalo centralnogkonflikta klijenata. Svi snovi, u odreenim trenucima naih ivota, osvetljuju nau ivotnusituaciju, i to sve dok ozbiljno ne ponemo da se s njome suoavamotako dugo dok je ponovo nedoivimoili je ne razreimo.

Svi znamo da brige, problemi ili uzbuenja, mogu okupirati nae misli pre nego zaspimo. Oveinjenice se najbolje oslikavaju u dejim snovima. Na primer, zamislimo deaka koji sutra putuje. Njegovo uzbuenje povodom puta je jako i, pre odlaska na spavanje, razmilja samo o sutranjemdogaaju. Vrlo je verovatno da e, u tom sluaju, snovi deaka (pred buenje) sadrati elemente putovanja.

Jung je tvrdio da svi snovi izraavaju najvaniji unutranji proces snevaa, konflikt ili kompleks.ak i kada, naizgled, nema unutranje veze izmeu bitnih snova, svi snovi e ukazivati na konflikt kog e sneva, kroz analizu, postati svestan i, naposletku, ga ukloniti. Ovo, naravno, ne znai da

7/31/2019 Jungova analitika teorija snova

2/4

svaki san ukazuje na sukobljeno psihiko stanje, niti da ljudi koji ne pamte svoje snove, nemajuunutranje konflikte i probleme. No, Jung poseban akcenat stavlja na snove koji se ponavljaju.Takvi snovi se, po pravilu, suoavaju sa istim problemom, koji se ispoljava iz drugaijih perspektiva. Serije snova ukazuju na mnogo sloeniji problem (od prostih ili lako razumljivihsnova). Kako navodi Bras Snovi pokazuju da mi, u datoj situaciji oklevamo, ili da odreenu

situaciju ne moemo da izbegnemoti snovi uvek ukazuju na isti pravac, isto reenje..Slino Frojdu, Jung je bio miljenja da je zabeleeni san osnova i minimum za svakotumaenjesnova. Klijent, ukoliko eli da razume svoj san, ne sme ulepavati, izostavljati delove ili na bilo kojidrugi nain deformisati snovni materijal. Samo jasno reprodukovani materijal je stvarni zapisnesvesnog. Klijentov zadatak je da to jasnije ispria san, vodei se odreenim elementima koji eodgovarati na sledea pitanja: ta, ko, gde, kada, zato, kako.

Terapeutov zadatak bi bio da to paljivije zapie ove detalje koji pokazuju osnovni pravacsnovnog toka. Ako se klijent ne sea nekog dela sna, terapeut ga poziva da uopotrebi matu, ne bi li,naknadno, upotpunio san. Ideje, koje klijent tada iznosi, predstavljaju fantazije i dolaze direktno iznesvesnog dela linosti. Takve fantazije se neminovno kreu oko centralnog problema. No, ak ikada je san u potpunosti reprodukovan, analitiar ne moe znati njegovo znaenje. Za razumevanjesnova je potrebno osloniti se na klijentovu saradnju i razumeti klijentov ivot i uslove u kojimaobitava.

Kako se radi sa snovima?

Analitiar zapoinje rad obazirui se na lake i razumljivije delove sna. Uz pomo klijenta, zajednose kreu ka komplikovanijim delovima. Posebno je vano obratiti panju na sled snovnih dogaajau sluajevima u kojima su oni meuzavisni, povezani. Odnos meu tim delovima otkriva znaenjesna. Jung je taj nain rada predstavio putem metafore pozorita.

Veina snova je sainjena od etiri faze, to je Junga podsetilo na dramu. Voen tom idejom, onkae:

1. moramo da otkrijemo mesto, vreme i likove u snu

2. moramo primetiti esencijalnu promenu plan koji sadri neku novost (to san dovodi do treefaze)

3. u treoj fazi dolazimo do kulminacije gde se deavaju najkritinije stvari, koje san dovode do

zakljuka4. etvrta faza se odnosi na rasplet.

Jung je dodao neobinu odreenost kraju sna. Po njemu je zavretak sna veoma vaan, jer nemoemo svesno uticati na ishod sna. Iz tog razloga, kraj sna ukazuje pravu situaciju. Priroda jeesto nejasna, ali nije, kao ovek, obmanjiva. Zato moramo razumeti da je san samo ono to trebada bude nita vie ili manje. Ako neto pokazuje u runom svetlu, nema razloga da to smatramo pozitivnim.

Jung je razlikovao eljene od neeljenih snova. Ako preokrenemo dobro poznatu poslovicu,moemo rei da dobar kraj donosi dobar poetak. eljeni snovi su veoma znaajni jer nas upuujuna najpoeljnije puteve reenja problema. Neeljeni snovi sadre upozorenja signalizirajuznaenje negativnih promena. Jung naglaava da snovi mogu imati iproroku funkciju - mogu nas

http://psihoterapijsketeme.rs/2012/tumacenje-snova-2/http://psihoterapijsketeme.rs/2012/tumacenje-snova-2/http://psihoterapijsketeme.rs/2012/tumacenje-snova-2/http://psihoterapijsketeme.rs/2012/tumacenje-snova-2/

7/31/2019 Jungova analitika teorija snova

3/4

upozoravati o svetloj ili mranoj budunosti. Meutim, bilo da je zavretak sna povoljan ilinepovoljan, ne moemo ga uzeti kao jedinstveni i konani ishod tumaenja. Krajnja interpretacija jemogua samo nakon analize nekolicine povezanih snova.

Arhetipovi

Dejms A. Hol kae u Jungovskom tumaenju snova da su arhetipske predstave osnovni sadrajiobjektivne psihe, dok arhetip odreuje kao tenju da se predstave naeg iskustva strukturiraju naodreen nain (dok, pritom, sama predstava nije arhetip). Valjalo bi ovaj podatak ilustrovati primerom postoji sveopta tendencija stvaranja predstave majke, ali svaki pojedinac stvara svoju posebnu predstavu majke, na osnovu ovog univerzalnog arhetipa.

Jung se nije oslanjao samo na individualno nesvesno, kao to je to inio Frojd. Naprotiv, smatrao jeda su snovi, takoe, izraz opteg kolektivnog iskustva koje upuuje na osnovne ivotne problemei manifestuje se kroz oznake simbola i mitova misli i seanja koje delimo sa ostalim ljudima. Da bi adekvatno interpretirao san, analitiar mora biti upuen u mitove koje znamo, veru kojoj pripadamo, kultove, rituale i bajke koje smo kao deca slualiUpravo te mitoloke motive kojemoemo pronai u snovima, Jung je nazvaoarhetipovima.

Arhetipovi, ili prvobitne slike su specifine forme ili slikoviti odnosi koji ne samo da sekonzistentno pojavljuju u svim dobima i svim talasnim duinama, ve i u individualnim snovima,fantazijama, vizijama i idejama.

Pomenute Jungove ideje, navele su ga da postulira pojamkolektivnog nesvesnog . Kolektivnonesvesno je sabrano u svim iskustvima koje je ljudski rod proiveo u svom filogenetskom razvoju.Pristup kolektivnom nesvesnom je relativno lak kada osoba mora da napravi odluujui korak uivotu, krucijalan za njeno lino odrastanje. Osoba, u formi arhetipske situacije, dobija poruke izkolektivnog nesvesnog. Ukoliko se to dogodi u snu, onda takav san zovemo velikim snom. Velikisan je izraen jezikom univerzalnog ljudskog iskustva i obogaen ivim simbolima, venimdrevnim slikama. Jung naglaava da je potrebno mnogo znanja i razumevanja za tumaenjevelikog sna.

Vrednost snova u terapiji

I za Junga i za Frojda snovi predstavljaju pretkazivaki fenomen, to ukazuje na to da je tumaenjesnova veoma vaan izvor informacija za razumevanje analizanda.

Meutim, za Junga, snovi su i neto vie. Oni ne samo da ukazuju na najvaniji snevaev problem,ve i navode na mogua reenja za otklanjanje konflikata i proces oporavka. Snovi su, prema Jungu konfliktni psihiki proces. Snovi e ukazivati na potencijalni konflikt sve dok ga ne postanemosvesni, ne razreimo ga. Zadatak terapeuta je da odgonetne taj unutranji nadraaj, pomogneklijentu da ga osvesti i prepozna u svom ivotu.

Za razliku od Frojda, Jung nije tragao samo za uzrokom sna. Tvrdio je da san, kao i bilo koji drugi psihiki fenomen ima svoju nameru, zvanu lagodnost sagledavanja kraja. Ova orijentacija kakraju moe biti sagledana kao fundamentalno znaenje. Takvo psiholoko znaenje jekarakteristino i za svakodnevne reakcije. Fundamentalno znaenje besa, kada nas neko uvredi, jeodbrana. Ako na uvredu reagujemo tugom, mi izazivamo saaljenje to nije u funkciji odbrane,

niti je korisna, dakle fundamentalna reakcija. Jung je tvrdio da svaki san sadri fundamentalnoznaenje. Dakle, Jung se ne pita samo koja je svrha sna, ve naglaava da mi i kroz snove traimo

7/31/2019 Jungova analitika teorija snova

4/4

reenja za nae probleme. On kae Snovi nisu samo ispunjenje elje, ve, izvan svega, razumnosuoavanje s nama samima.