Udruţenje Nezavisnih Pisaca

PRIČE NAŠIH SNOVA Zbornik priĉa

Beograd

2017

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

2

Priĉe naših snova

3

Alfabetni spisak objavljenih autora u

zborniku „Priče naših snova“

01 – Aleksandra Filipović

02 – Blaţenka Jukić

03 – Damir D. Ocvirk

04 – Dragana Miljković

05 – Dušica V.Milentijević

06 – Dylan Horman

07 – Evica Kraljić

08 – Gabrijel Barišić

09 – Glorija Wolf

10 – Gordana Sarić

11 – Ifeta Hrnjić

12 – Ivan Gaćina

13 – Jasna Šemiga Pintarić

14 – Jelena Dilber

15 – Josip Matej Bilić

16 – Lidija Lazarević

17 – Marat M’saev Daan

18 – Marija Najthefer

Popov

19 – Marija Stojiljković

Marstoj

20 – Milan M. Rajović

21 – Milica Lesjak

22 – Miljan Paunović

23 – Miljana Vidosavljević

24 – Mugdim Galijašević

25 – Nebojša Amanović

26 – Nešo Popović

27 – Nikola Vušković

28 – Petra Rapaić

29 – Radica Matuški

30 – Radojka Mugoša

Petrić

31 – Radojka Rea Sartori

32 – Sanja Maksimović

33 – Slavica Klеin

34 – Slavica Turinski-Lazić

35 – Slobodan Mitrić

36 – Spomenka Denda

Hamović

37 – Strahinja Lakić

38 – Svetlana Ţivanović

39 – Tamara Tamkuz

Kuzmanovic

40 – Tanja Ajtić

41 – Vesna Andrejić

Mišković

42 – Vitomir Ćurĉin

43 – Zdenka Kirin

44 – Ţeljko Ţele Jovanović

45 – Zvjezdana Ĉagalj

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

4

Priĉe naših snova

5

Nebojša Amanović – Moleban sveštenika

Vremešni italijanski sveštenik ĉuĉnuo je u ćošak svoje ćelije

i pokrio se slamaricom.Napolju, snaţne artiljerijske granate

eksplodirale su po mekanoj afriĉkoj zemlji, a šarpneli su tukli

po kamenim zidovima njegovog zatvora. S vremena na vreme

granata bi se rasprsnula u vazduhu, a usijane metalne krhotine

probušile su zarĊali metalni krov.

Stari sveštenik se sklupĉao i privukao bliţe sebi jednu tanku

slamaricu. Eksplozije su naprasno prestale. Starac se opustio.

Doviknuo je svojim tamniĉarima na italijanskom: „Zašto nas

bombarduju? Ko radi ovo?“

Ali, nije dobio nikakav odgovor. Stariji Etiopljani, oni koji

su govorili italijanski, tokom godina su postepeno nestali, a on

je kroz kamene zidove ĉuo sve manje i manje svog maternjeg

jezika. Zapravo, shvatio je da već bezmalo pet godina nije ĉuo

ni reĉ italijanskog. Povikao je na ahmarskom, a zatim na tigrini:

„Šta je to? Šta se dešava?“ No, nije bilo odgovora. Nikad mu

nisu odgovarali. Za njih, on je bio mrtviji od tela koja su trulela

po dvorištu. Kada ĉetrdeset godina postavljaš pitanja a niko ti

ne odgovara, to moţe da znaĉi samo da si mrtav. No, znao je da

se ne usuĊuju da mu odgovore. Jedan mu je odgovorio, nekad

davno, kada je prvi put ušao u tu ćeliju. Da li je od tada prošlo

ĉetrdeset godina? Moţda manje. Godine je bilo teško pratiti.

Nije mogao ĉak ni da se seti ĉoveka koji mu je odgovorio,

izuzev lobanje. Tamniĉari su mu dali lobanju ĉoveka koji je

odgovorio.

Lobanja mu je sluţila kao ĉaša. Setio bi se tog ĉoveka i

njegove ljubaznosti svaki put kada bi pio. A tamniĉari su se

sećali kada bi mu punili ĉašu, setili bi se da ne smeju da

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

6

razgovaraju s njim. Ali on im je svejedno postavljao pitanja.

Opet je povikao: ,,Zašto se ratuje? Hoćete li da me oslobodite?“

Zagledao se u ţelezna vrata na udaljenom zidu. Zatvorila su

se za mladićem 1936. godine, kada je Etiopija bila italijanska

kolonija, i od tada se nijednom nisu otvorila. Koristio se samo

mali otvor u dnu ţeleznih vrata. Kroz taj mali portal, jedanput

dnevno, ulazila je njegova hrana a izlazio njegov izmet.

Prozorĉić, ne veći od velike knjige, zapravo samo nedostajući

kamen iznad nivoa oĉiju, propuštao je svetlost, zvukove i

vazduh. Njegov jedini imetak u ćeliji, ne raĉunajući njegovu

dronjavu shammu, behu lavor za pranje, tupe makaze koje je

koristio da seĉe kosu i nokte, i Biblija, koju su mu dopustili da

zadrţi kada su ga utamniĉili. Da mu nije bilo Biblije znao je da

bi odavno poludeo . Proĉitao je svetu knjigu moţda sto ili

dvesto puta, i premda mu je vid oslabio, napamet je znao svaku

reĉ. Stari i Novi zavet pruţali su mu utehu i bekstvo, ĉuvali

njegovu dušu, krepili je.

Starac je pomislio na mladića koji je 1936. prošao kroz

metalna vrata. Znao je svaki detalj mladićevog lica i svaki

pokret njegovog tela. Noću je priĉao s tim mladićem i pitao ga

mnoštvo stvari o njihovoj rodnoj Siciliji. Toliko dobro je

poznavao mladića, da je ĉak znao šta mu se motalo po glavi,

kako se osećao, gde je išao u školu, i selo iz koga je poticao, i

koliko mu je otac bio star. Taj mladić nikad nije ostario,

dabome, a priĉe su mu uvek bile iste.

No, njegovo lice bilo je jedino koje je starac znao dovoljno

dobro da ga se seća. Poslednji put je video to mlado lice u

ogledalu pre skoro ĉetrdeset godina i od tada nikad više, izuzev

u mašti. Zaplakao je.

Priĉe naših snova

7

Milica Lesjak – Oprosti oče

Tog prohladnog, maglovitog jutra, ustao je mrzovoljan,

dovukao stolicu do prozora i bez rijeĉi ostao zagledan u

polupraznu ulicu. Kao da smo sve razgovore završili, pravih

tema, barem njemu interesantnih, nije bilo. Trudila sam se iz

petnih ţila da mu izmamim smiješak na licu, ali nije išlo.

Ostao je zaĉahuren, skamenjen, odsutan…

Doveli smo ga prije nekih mjesec dana. Visoke godine, tijelo

onemoćalo, ali ono što ga je najviše ubijalo, bila je samoća.

Sam u oronuloj staroj kući, zima hladna, nikoga da pomogne,

ni rodbine, ni komšiluka, ni one koje sam uz plaćanje pokušala

naći.

“DoĊi tata kod nas, bit će ti lijepo, cijeli dan toplo, pa fine

juhice, a i kolaĉe ću peći.”, pokušavala sam ga pridobiti.

“Ma, djede, svaki dan imat ćeš dvije vrste kolaĉa, ja sam

pravi majstor za slatkiše.”, dodavala je Lea, znajući za djedovu

opsesiju za slasticama.

„A ja sam ti na telki pronašao kanal sa sevdalinkama, moţeš

ih slušati u svojoj sobi koliko hoćeš.“, dodavao je unuk Nino.

Uspjeli smo, uz obećanje da ćemo ga sa prvim danima

proljeća vratiti njegovoj kućici.

U poĉetku je izgledao zadovoljno. Svi smo oko njega

„plesali“. Volio je priĉati o svojoj mladosti, o nama djeci, o

neimaštini, ali i sreći u velikoj obitelji, punom sokaku ljudi,

punoj školi djece, mobama, sjedeljkama. Nikad ga nisam ĉula

da je poţelio takav ţivot promijeniti. Istina, neke dogodovštine

je ponavljao i po nekoliko puta, ali smo se pravili da ne

primjećujemo. Posebno su mu oĉi sijale na uporno djeĉje

zapitkivanje:

„Djede, koliko je cura bilo prije bake?“

A onda je zašutio. Znao je satima sjediti kraj prozora,

zaĉuĊen što je tako malo prolaznika.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

8

„Jesi li ti dijete u nekoj zavadi s komšilukom?“, ipak je

uspio jednom progovoriti.

„Nisam tata, saĉuvaj Boţe, zašto bih bila?“, pokušavala sam

ga razuvjeriti.

„Pa, nikoga nema, zar ti nitko ne dolazi ?“, nastavlja je dalje.

“Ma, doĊu tu i tamo, ali znaš, ovdje su ljudi malo drugaĉiji,

više zatvoreni u sebe, a kad ţele doći, obiĉno se najave.“

Ova „najava“ ga je potpuno zbunila. Znala sam da mu ne

mogu do kraja objasniti ono što je dugo probijalo i moj

mentalni sklop.

Drugi dan me je opet zatekao pitanjem:

„Vidim ovdje sve lijepe kuće, ali ove nove su nekako ĉudne.

Do ulice mali prozori kao na nekoj štali, a na drugoj strani,

prema dvorištu veliki, do krova, pa raskošne terase, cvjetne

bašte…“

„To ti je, tata, kako bi ljudi saĉuvali mir, da im ne viri svako

s ulice u šalicu i tanjur, a manje je buke i prašine.“

„A što bi smetalo i da te vide, pozdraviš ih, pozoveš na

kavu, piće i kolaĉe, ako imaš, pitaš za zdravlje. Za ljude uvijek

treba imati vremena.“

Nisam više ni pokušavala da mu objasnim što je to drugi

mentalitet.

Već za nekoliko dana tiho mi reĉe:

„Ja bih išao kući!“

„Zar ti nije lijepo tata? Samo se još malo strpi.“, pokušala

sam ga odgovoriti.

„Svi ste jako dobri, hvala vam, ali ja bih svojoj kući.“

Znala sam da je tu kraj. Za dva dana smo ga odveli natrag.

Doĉekao ga je samo njegov ljubimac, maĉak Garo. Dok je u

šporetu pucketala vatra, otac moj, s Garom na nogama, spavao

je kao dijete. Ĉak sam se poĉela plašiti. Nisam znala da li je

ovo spavanje spokoj u vlastitom krevetu ili je nešto više od

toga. I kad se na trenutke budio, gledao me je nekim tupim,

izgubljenim pogledom. Samo bi nešto promrmljao i okretao se

na drugu stranu.

Priĉe naših snova

9

Treći dan po dolasku, jurila sam na sve strane, traţeći

nekoga tko bi mu vatru zaloţio, nešto skuhao i malo društvo

pravio. Toliko je ţena bez posla, mislila sam, a ja za cijenu

nisam ni pitala. Vraćala sam se oĉajna, bez rezultata potrage.

Ipak ću ga morati smjestiti u neki Dom, ali kako mu to

objasniti, uvijek je bio protiv. Ništa nisam morala. Našla sam

ga već hladnog, s maĉkom pod nogama. Griţnja savjesti rezala

me je poput sjeĉiva. Zar sam ga baš u tim trenucima morala

ostaviti? Za kajanje je bilo prekasno. Leţao je mirno, rekla bih i

spokojno. Ili sam to ja samo tješila sebe. Oprosti oĉe!

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

10

Milica Lesjak – Sestre

Tog nedjeljnog popodneva, susjeda Mara, starica blizu

osamdesete, opet je nekud ţurila. Blago pognuta, s obaveznom

maramom oko glave, flanelskom suknjom i neminovnom

crnom pregaĉom, koraĉala je sitno, oštro i ţustro, nešto izmeĊu

obiĉnog koraka i trĉkanja. I uvijek tako, uvijek je ţurila kao da

je dolazak do cilja bilo pitanje ţivota.

“Našla sam tko će mi dopremiti „prnje“ iz Zagreba, dobaci

usput. Ponudio mi se jedan djeĉarac jutros u dućanu. Nemam

više što navući na sebe.!

Mara je ţivjela godinama sama. Vitalna, vrijedna, samo je

ĉekala poziv kako bi nekome nešto pomogla. I ne samo

susjedima. Poznavala je ĉitavo naselje, svaki dan bi ga je

propješaĉila uzduţ i poprijeko, a pješice je išla i do nešto

udaljenije trţnice i groblja. Susjedu Ivanu je bila glavna

pomagaĉica u sortiranju krumpira, brala je i bobice s divljeg

šipka na obliţnjem grmlju, ĉistila grašak, mahune, a o orasima

da se ne priĉa. Ĉitavu ulicu je oslobaĊala tog dosadnog posla.

Svi su se iznenadili kad je otišla za Zagreb. Došao njen

nećak Štefek i traţio pomoć:

“Majka Greta ne moţe više sama, netko se mora o njoj

brinuti. Još je u svom stanu, ali teško govori i hoda, on nema

vremena, a nije baš raspoloţen bilo koga pustiti u veliki

dvosoban stan. A i zašto bi? Teta Mara je još zdrava i vitalna.”

Greta je bila Marina mlaĊa sestra, ali ĉitavog ţivota

bolešljiva. Iz tog razloga je i Štefek kod tete proveo ne samo

rano djetinjstvo, već i završio osnovnu školu. Voljela ga je

Mara i kasnijih godina svima se hvalila kako je njen nećak „

glavni“ u nekoj javnoj ustanovi.

“Kako li će se snaći u velikom gradu ona, primitivna seoska

ţena, sa ĉetiri razreda osnovne, koja se nikad nije makla od

svog doma?“, komentirali su susjedi. “Vratit će se natrag brţe

nego što je otišla.”

Priĉe naših snova

11

Nastavljali su samouvjereno. Pogriješili su. Ostala je tri

godine; kuhala, ĉistila, njegovala sestru, priĉala po ĉitave dane,

ĉak i kad joj Greta nije mogla biti sugovornik. Dijalog je vodila

i u njeno ime.

Nedjeljom je odlazila u crkvu, a jednom su je prepoznali ĉak

na Velesajmu. Vjerovala je kako bi tu mogla sresti nekog iz

rodnog kraja.

Rasla su Štefekova djeca. Majĉin stan postao je primamljiv i

odluka je pala – tetku vratiti doma a mamu smjestiti u neki od

domova. I to ne u bilo koji dom. Tamo gdje joj ţivi sestra bilo

bi idealno, imao bi je tko posjećivati, bio je odluĉan Štefek u

svojoj nakani. Nitko ne zna kako je uspio tako na brzinu

ishoditi mjesto, kad se inaĉe na smještaj i godinama ĉekalo.

Tetku Maru strpao je na brzinu, jednog predveĉerja, nije mogao

ĉekati ni da se spakira. Sve će joj stvari već dostaviti, reĉe joj,

sada nema vremena. Nikada više nije došao.

Starica je i dalje opravdavala svog prezauzetog nećaka.

Gretu je posjetila prve i druge nedjelje, jedino nije one treće,

odluĉila je otići s lokalnim hodoĉasnicima u Mariju Bistricu.

Kad je sljedeći put došla, Grete nije bilo.

“Umrla je prije nekoliko dana.”, rekoše joj. “Došao je sin,

sigurno je već pokopana.”

Sestru Maru, nitko nije obavijestio. Nakon toga se

promijenila. Nije izlazila iz vlastitog dvorišta. Sjedila bi na

drvenom tronošcu i nijemo gledala ulicu. Prestala je i u crkvu

ići. Kao da se i s Bogom posvadila. Tu i tamo, kad bi joj netko

spomenuo Štefeka, blago bi se trgla, a donja usna bi joj

zadrhtala. Rijeĉi nije bilo. Bez rijeĉi je i ona nedavno otišla.

Štefeka nije bilo.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

12

Aleksandra Filipović – Devojčica iz skloništa

Juĉe su ubili Kenedija. Od onog dana u skloništu zgrade, u

samom srcu Beograda, prošlo je više od devetnaest godina.

Kosa mi je već ponegde seda, ali ne proĊe ni noć, da se obliven

znojem ne probudim. Onda iz kredenca kraj kreveta vadim

poţutelu Politiku i dugo gledam u sliku devojĉice koja me,

smešeći se, posmatra sa naslovne strane.

Napolju vrišti košava. Kroz prozor svog podstanarskog

potkrovlja bdijem nad mraĉnim vodama Dunava. Talasaju se

kao vreme. Noćas ću se prvi put usuditi da zapišem nekoliko

redova o onom danu. Poĉinjem tako što na vrhu lista papira

ispisujem današnji datum. Nadalje sve prepuštam drhtavoj ruci

sećanja.

Napisano 23. novembra 1963, u Beogradu.

Tegobna je bila tmina u skloništu. Tek u ponekom uglu

zatreperio bi plamen sveće. Grimizna svetlost obasjala bi od

strave izobliĉen ljudski lik. Vazduh je bio teţak od straha.

Mirisao je na urin. Ljudi su sipljivo disali. Staklastim oĉima

gledali su u nigdinu. Grĉevito su stezali decu, kao da će ih

telima sakriti od nadolazeće smrti. Leteće tvrĊave su ĉitav dan

urlikale tvoreći pustoš pod svojim ledenim senima. Sada se već

neko vreme nije ĉulo ništa.

Sedeo sam na rastoĉenom buretu u najmraĉnijem uglu

skloništa. Blizu mene nije bilo ljudi. Tako volim. Po zidovima

je gamizala vlaga. Mirisala je na zemlju iz sveţih grobova.

Negde sa tavanice, na leden kameni pod, kapala je voda. Bio je

Uskrs, ali mi se iskonska studen uvukla u kosti. Drhteći, stezao

sam sivi vuneni kaput prepun rupa. Tada sam već prestao da

osećam strah. Ţeleo sam da se sve već jednom završi. Da

konaĉno postanem prašina, pa da me u nevidin razveju divlji

severni vetrovi.

Najednom, nešto me je dotaklo po ramenu. Okrenuo sam se

i ugledao devojĉicu. Nije mogla imati više od šest godina. Na

Priĉe naših snova

13

sebi je imala belu haljinicu prošaranu sitnim ruţama. Ruţe su

se crvenile kao kapi krvi. Krupne smeĊe oĉi gledale su me

smešeći se.

„Jesi li se izgubila, malecka? Gde su ti roditelji?“,

progovorio sam lenjo.

„Ne znam“, prošaptala je. Nedostajala su joj dva gornja

sekutića.

„Hajde, naći ćemo ih.“

Dok sam ustajao, devojĉica je uperila prst ka neĉemu što se

mi se nalazilo iza leĊa. Okrenuo sam se. U dubokoj tmini

zlokobno se crnelo mnoštvo drvenih baĉvi. Do tog ĉasa ih

uopšte nisam primetio. Bile su nabacane uz jedan od zidova

skloništa. Tmina je polegla po njima i gotovo da se nisu ni

videle.

„Iza.“, procedila je.

Skoĉio sam kao da me je neko ošinuo korbaĉem. Poĉeo sam

da razgrćem baĉve. Bile su prazne, ali veoma teške. Oĉekivao

sam da ću iza njih svakoga trenutka pronaći zgnjeĉenu šaku

ţene, kaţiprsta ispruţenog kao da optuţuje. Ili da ću ugledati

obnaţeno koleno muškarca koje viri ispod poderanih krvavih

pantalona. Jek lupnjave razlegao se skloništem. Na leĊima sam

osetio desetine upitnih pogleda.

Devojĉica je pratila svaki moj pokret. Najednom, dok sam

sklanjao oveće bure koje se ispoĉetka nije ni videlo od ostalih,

iza njega mi se ukazala razjapljena ĉeljust laguma. Iz laguma

je, kao dugo sputavana bujica, pokuljao drevni mrak. Zakleo

bih se da sam ĉuo kako se mrak besno kotrlja, zaboravljen i

taloţen bog zna koliko vremena.

Pogledao sam u pravcu devojĉice, ali nje više nije bilo kraj

mene. Na mestu gde je stajala, našao sam samo nekakve

izguţvane novine. Strpao sam ih u dţep. Nikada se ne zna kada

mogu zatrebati. Papir je u ratu prava vrednost. Zakoraĉio sam u

lagum. Sa plafona su kroz kamen i zemlju, kao kvrgave kandţe,

prodirale ţile korenja. Mirisao je na truleţ. A onda me je, kroz

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

14

vazduh zgusnut od nagomilanog vremena, pomilovao jedva

osetni vetar.

Lagum vodi negde!

„Ljudi, ljudi… Ovamo je tunel.“, grcao sam. „Tu, u

blizini… Brzo, pobeći ćemo!“

Posrćući, otrĉao sam do sredine skloništa. Oĉi su mi caklele.

Pocupkivao sam i mlatarao rukama. Drhtao sam kao u groznici.

Odjednom je prisenak nade, ma koliko sićušan bio, oslobodio

sav zgureni potisnuti strah i usuĊujem se da priznam da tada

moţda i nisam u potpunosti vladao sobom.

Danas, kroz gustu koprenu zaborava, do mene nepromenjeni

dolaze poslednji pogledi ljudi iz skloništa. Saţaljivi, a ujedno

gadljivi. Ljudi koji se potom okreću od ludaka, ili u najmanju

ruku lakrdijaša, koji zahteva da ga prate kroz neki crni tunel

koji se svakog ĉasa moţe urušiti, lude koja će ih zavesti da

mraĉnim podzemnim lavirintima tumaraju kao krtice, dok ih

snaga ne izda i jedan po jedan ne postanu hrana pacovima i

avetima.

Niko se nije pomakao sa mesta. Pogledom sam potraţio

devojĉicu. Nisam je video. A onda su iznad naših glava ponovo

zagrmeli avioni. Negde u blizini pala je bomba. Kamena

tavanica skloništa poĉela je da se obrušava. Uleteo sam u

lagum. Vodio je nekud dublje pod zemlju. Za sobom sam

ostavio urlike i plaĉ. Bivali su sve tiši. Ne znam koliko sam

vremena tumarao po mraku. Saplitao sam se i usta su mi se

punila blatom. Kao slepac grabio sam neprobojnu tminu. U

ušima mi je bubnjalo. Zemlja se krunila svaki put kad bi bomba

pukla. Svet se rušio.

Lagum je posle nekog vremena prestao da ponire i pod

blagim nagibom, poĉeo je da vodi uzbrdo. Ĉinilo mi se da su

prošle godine do trenutka kada se lagum konaĉno proširio i

kada mi je zenice ošinula jarka dnevna svetlost. Tada sam ĉuo

pticu. Vrisak i tuga stapale su se u njenoj pesmi. Nikada pre i

nikada kasnije nisam ĉuo pticu ĉiji je poj tako zvuĉao. Na

kolenima sam ispuzao iz mraka. Prolećne livade zelenele su se

Priĉe naših snova

15

preda mnom. Nisam bio posve siguran jesam li ţiv ili mrtav.

Stropoštao sam se na zemlju. Mirisala je na jasmin. Iz dţepa

kaputa ispale su novine koje sam poneo iz skloništa. Zajecao

sam i izgubio svest.

Kada sam se osvestio, grĉevito sam stezao poţutele listove.

Politika, pisalo je na naslovnoj strani. Preko cele stranice,

velikim slovima bio je ispisan neki nerazumljiv naslov,

Devojĉica stradala u svom domu od NATO bombe. Ispod

naslova, sa slike, smešila mi se devojĉica koja mi je nedavno u

skrovištu pokazala lagum. Na vrhu lista bio je odštampan

datum, april 1999. godine.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

16

Ivan Gaćina – Zora zrmanja

Nekoć davno, u doba vila, vilenjaka i patuljaka, ţivjela je sa

starom majkom djevojka Zora, u selu pokraj rijeke Zrmanje.

Imala je dugu plavu kosu i zeleno plave oĉi, kao nitko u selu.

Bila je veoma lijepa, poštena, hrabra, ĉistog srca i dobre duše,

ali rastom vrlo niska, te su je zato u šali nazivali vilom.

Zora se ĉesto igrala na granici sna i jave, druţila se s vilama,

vilenjacima i patuljcima, a s vilama se ĉak nadmetala u

pjevanju i plesanju. Bila je veoma vrijedna i radišna te je svojoj

majci pomagala u raznim kućanskim i poljskim poslovima, a

kada vile nisu bile u blizini ponekad su im pomagale razne

šumske ţivotinje, tako da one nikada nisu bile usamljene.

Gotovo svakodnevno Zora je odlazila prati rublje na rijeku

Zrmanju, a govorilo se da ima poseban dar kakav nemaju ni

vile, zahvaljujući kojem je mogla priĉati s vjetrovima i s

rijekom Zrmanjom. Zbog njenih izvanrednih sposobnosti bile

su joj zavidne mnoge seoske djevojke, a s vremenom su postale

ljubomorne i neke vile.

Vrijeme je proletjelo veoma brzo, te je tako Zora postala

ozbiljna djevojka, spremna za udaju. MeĊutim, zbog malenog

rasta i zlonamjernih priĉa koje su o njoj širili zli jezici, Zoru

nije zaprosio niti jedan seoski momak, kao ni momak iz

susjednih sela.

Kad se napokon pojavio prvi prosac, vjetar Sjeverac, Zora

ga je odbila jer je već bila odluĉila provesti svoju mladost i

ostatak ţivota sa šumskim ţivotinjama i druţiti se sa svojim

prijateljima vilama, vilenjacima i patuljcima.

Nakon toga, razoĉarani i poniţeni Sjeverac veoma se

naljutio na Zoru, prijeteći da će joj se prvom prilikom osvetiti.

Kao dobra djevojka, Zora je zaboravila njegove prijetnje

smatrajući da će se on ubrzo smiriti i da će ostati dobri

prijatelji.

Priĉe naših snova

17

MeĊutim, nedugo nakon svega, cijelim krajem puhao je jak

hladan vjetar koji je ledio krv u ţilama i zbog kojeg su se

starijima tresle kosti. Nitko nije od straha izlazio vani, govorilo

se ĉak da je to prokletstvo, ali Zora se unatoĉ svemu iskrala iz

kuće i otišla prati rublje na rijeku Zrmanju. Nije se plašila

vjetrova jer je razumjela njihov jezik i priĉala s njima. Cijelo

vrijeme razmišljala je o svome ţivotu i o budućnosti. Sjetila se i

vjetra Sjeverca.

Taman je bila pokupila rublje i htjela se vratiti kući majci,

ali utom se zrakom prolomio glasni zlokobni smijeh vjetra

Sjeverca, od kojeg se zatresla cijela planina Velebit. Sjeverac je

zapuhao toliko silno da je nosio sve ispred sebe, a nemoćnu

Zoru je u trenutku otpuhao i strovalio u rijeku Zrmanju.

Zbog silnoga puhanja vjetra Sjeverca nesretnoj djevojci nije

mogao nitko pomoći, a kako nije znala plivati, ubrzo se utopila

u Zrmanji. Nije ju mogla spasiti niti sama Zrmanja koja je

prestala teći, niti prigušeno sunce koje joj je spustilo ljestve da

se pomoću njih popne na zemlju ili ĉak u njegovo carstvo.

Od tada je rijeka Zrmanja postala još plavlja i zelenija, a

nijanse svojih boja poprimila je od Zorinih lijepih oĉiju. Priĉa

se da je Zrmanja svoje ime takoĊer dobila upravo po Zori, a

ono se s godinama iskrivilo u Zrmanja. Ovu priĉu ĉuo sam od

svoga djeda, koji ju je ĉuo od svoga djeda, i ona se tako

prenosila generacijama, s koljena na koljeno. Tko mi ne vjeruje

neka ĉuje.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

18

Sanja Maksimović – Venčanica

Ni blistava plavet bremenita belim stadima oblaka, ni stasiti

planinski vrhovi nazubljeni kao medveĊi oĉnjaci, ni talasi

velike vode koji se propinju, pene i njište poput neukroćenih

pastuva, ništa što je do sada pod nebeskom kapom stvorio, nije

moglo po snazi i lepoti da se meri s prizorom niske kapljica

koje u krivudavim linijama klize niz meku, satensku, oblu

Aininu dojku. Pupoljak bradavice i jedna jedina bledo ruţiĉasta

latica oko njega drhte u smaragdnom Vainamojnenovom oku

dok, skriven od njenog pogleda, vreba iz gustiša trske . Dug,

beo pramen kose povremeno mu padne preko izboranog lica.

Nervozno ga prebaci nazad. To traje tek ĉasak – svejedno, srce

mu zastane od straha da će u sledećem trenu ĉarolije nestati, da

u jezeru više neće biti jedre i plahe Joukahajnenove sestre, koju

je opkladom dobio. Zna li ona za to već? Zna li, i raduje li se?

Svakako ne njegovoj staraĉkoj puti i reljefu bora po koţi, ali

slavi i moći njegovoj, raduje li se? Ĉezne li za zagrljajem onog

koji je pesmom ukorenio moćna stabla u do tada prazna njedra

zemlje i koji je njihove krošnje uzdigao u visine i naselio ih

pticama i vevericama?

Ni blistava krljušt riba posuta zlatnim i crvenim pegama, ni

poj slavuja u šipraţju, ni zaţaren poljubac sunca na obodima

brda, nisu mogli da razveju magluštinu teskobe kojom je

Ainino srce bilo bremenito. Poslali su je da se okupa za svog –

okrutne li igre reĉi – stogodišnjeg mladoţenju, da pred njega

izaĊe ĉista, nedirnuta. Došla je na jezero da se, u sveĉanoj

tišini, oprosti sa dosadašnjom sobom, s nevinošću, sa

slobodom. Starac joj nije dozvolio ni toliko mira. Slavuj je

naglo utihnuo u trsci, i znala je da je tu. Osećala je kako joj

proţdrljivim pogledom klizi niz vrat, niz kiĉmu, kako joj gmiţe

po bokovima i bedrima. Preplašenim, isprekidanim pokretima,

pustila je kosu da joj padne niz leĊa i prekrije golotinju, a zatim

dlanom jedne a nadlanicom druge ruke pokrila stid, zgurivši se.

Priĉe naših snova

19

Misli su je opsedale u rojevima, strašne misli, opasne misli; šta

ako protumaĉi ovaj ĉin kao odbijanje? Izleteće iz zaklona, a

onda…

Opet, da se nije postidela, i samu bi nagost njenu mogao kao

izazov da protumaĉi. Niĉim ga više ne sme isprovocirati, ni

pokretom, ni treptajem, ni dahom. I tako se Aino bori sama sa

sobom nastojeći da ne diše.

“Zna da sam ovde,”, misli Vainamojnen, “preplašio sam je,

grlicu. Ne boj se, grlice, kavezom te neću okivati. Na vetru

ćemo skupa jahati, svet ćeš sa mnom obleteti. Ne boj se, ĉudo

meĊu devojkama, ne boj se grlice Vajnamojnenova.”

Ni reĉ ne izgovara, ali ga nešto vuĉe da se kroz vitke

stabljike progura malo napred, bliţe lepoti.

“Tiho! Zabranjujem vam da šumorite!”

Misli, ali ne govori. Mršti se na neposlušnu trsku i brbljivu

vodu pod nogama.

Krenuo je ka njoj, odande, iz šipraţja. Najradije bi se

okamenila, ali dah popušta, teskoba se u njoj širi, napinje, a

zatim, kao biserna izmaglica, izlazi na usta i kroz nozdrve, tone

stopu–dve, a zatim ostaje da tromo visi nad vodom. Svakim

dahom, novi sloj neprozirnog vela odleluja povrh jezera.

Gomila se, raste, sakriva je od neţeljenih pogleda, gura se

meĊu stabljike trske i štipa starca za oĉi.

Prodoran krik odapinje iz šipraţja malo jato divljih pataka.

Vajnamojnen vrišti i kune zbog nenadanog slepila. Trga

izmaglicu naleglu na oĉnu jabuĉicu, ali ona se lepi nanovo, još

silnije.

“Majko!”, jeĉi starac. “Majko, pruţi prste, ukroti je, upredi

je!”

Vazduh zatreperi, i jagodice neviljivih prstiju Gospe od

Vazduha neţno odvajaju lepljive trake sa oĉiju PrvoroĊenog,

namotavajući ih u biserno klupko. S hiljadu prstiju grabi, s

hiljadu prstiju namotava, s hiljadu prstiju prede biserno belu

haljinu za Aino, plahu golubicu, snahu dobijenu opkladom.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

20

Eno ga. Visok i plećat. Moćan. Belokos. Izboran. Prastar.

Dolazi iz trske po nju kao po osvojenu nagradu.

Pegave šake poturio unapred, preko ruku prebaĉena ĉudesno

lepa biserna halja.

Aino ga gleda ne usuĊujući se da trepne.

Vajnamojnen joj prilazi kao da je sama od izmaglice

satkana, sasvim polako, odmeravajući korake kao otkucaje srca.

Na stopu od dragocenosti stane. Paţljivo bira reĉi u glavi.

“Ovako je svet ustrojen.” šapne. “Noć i dan. Nebo i zemlja.

Tišina i zvuk.”

Aino ne trepće. Ne mrda. Ne diše.

“Muško i ţensko.”

Vajnamojnen proguta knedlu pre nego što, sasvim tiho,

izgovori poslednje:

“Starost i mladost.”

Zraci jutarnjeg sunca skakuću po talasima riĊe Ainine kose

kao divokoze po vrletima severnih planina. Ramena su joj

sneţne padine, pupak joj je vrtlog radovanja. On trzne rukama,

i nabaci joj venĉanicu preko glave.

“Ţivot i smrt!” , prošapće Aino u suzama. “Poĉetak i kraj.”

Tkanina zašušti, zapeva, klizne preko nje, a zatim se, prazna,

razastre preko mirne površine jezera. Samo za ĉasak

Vajnamojnen u ĉudu širi oĉi, a zatim grabi haljinu krupnim,

tamnim šakama, i paniĉno ponavlja: “Ne, ne, ne, ne!”

Prebira po tkanini ali od Aino ni traga ni glasa. Tek, ispod

jednog kraja najednom izleti losos, beo, s bledo ruţiĉastim

pegama i riĊih peraja, i odmagli u neprozirne dubine jezera u

treptaju oka.

Vajnamojnen padne na kolena, u vodu, zajeca glasnije nego

onog dana kada ga je Gospa od Vazduha donela na svet koji je

tek trebalo da stvori, i diţući vlaţnu, praznu bisernu venĉanicu

iznad glave povika:

“Zašto, mati? Zašto?!”

Priĉe naših snova

21

Sanja Maksimović – Ţena na prozoru

Imala sam moţda nekih pet ili šest godina kada sam je

ugledala.

Desilo se usred noći. Probudila me neka nejasna,

neodreĊena strepnja. Jadna svetlost polumeseca jedva se

probijala u sobu i odmagala više nego što je pomagala, ĉineći

da se oblici stvari koje su mirovale na policama i po uglovima

sobe ĉudovišno i pomalo zastrašujuće izvijaju, oţivljavajući

ono dnevno, obiĉno i neţivo, u ţivu noćnu jezu. Ono što sam,

uţasnuta, mogla da vidim, bila je ţena na prozoru. Ne neko ko

se uspentrao uz tri metra zida ko zna kako pa se sad pridrţava

za sims odspolja i viri unutra lopovski ili razbojniĉki, ili ĉisto

radoznalo. Ne. Ova je ţena lebdela raširenih ruku, u crnoj,

lelujavoj haljini, duge tamne kose koja se vijorila za njom,

bledog lica, krupnih oĉiju, okomita u odnosu na prozor, licem

uperena ka njemu. Ka meni.

Strah me je paralizovao i onemeo. Oko mene se stvorio

oblak samrtne jeze, nevidljiv ali teţak, peckav, kao da su se u

njemu neprestano dešavala elektriĉna praţnjenja – to umem

sada tako da opišem, naravno, u ono vreme nisam imala

odgovarajuće reĉi. Zurila sam u ţenu na prozoru netremice, ne

trepćući, nemoćna da vrisnem ili da pobegnem. Kada je uprla

dlanovima o prozor i poĉela da govori reĉi koje se nisu ĉule,

srce je poĉelo divlje da beţi iz grudi, udarajući snaţno,

snaţno... Lebdela je, dodirivala prozor, a zatim bešumno vikala

sve dok mi uţas konaĉno nije naterao suze na oĉi. Onda se

okrenula i prosto nestala u noći.

Sledećih veĉeri nisam mogla da zaspim od straha – stalno

sam oĉekivala da se ponovo tamo pojavi, ta lepa ali uţasna

lebdeća mora.

Nije da se pre toga nisam plašila – prostor mojih snova i

maštarija već su odavno naselili krvoţedni vukovi iz Crvenkape

i Sedam jarića, zle maćehe i okrutni dţinovi, zmije koje govore

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

22

i nepoznati ljudi koji kradu nevaljalu decu. Ali ovo je bilo

posebno. Ovaj strah je snagom nadmašivao sve ostale. Prvih

nedelju dana sam znala da probdim do ponoći dok me konaĉno

ne savlada umor, a onda bi me ţena doĉekivala u snovima. Ne

znam koliko je taĉno prošlo do prvog odluĉnog prkosa – ali

desio se. Rešila sam da moram da se suprotstavim strahu. Ili ću

se suprotstaviti, ili me neće biti, jer upravo to sam osećala – taj

strah me je jeo, ĉinio je da nestajem, da se smanjujem u

plašljivu plaĉljivu mrvu, a to nisam htela da budem, to nisam

bila. I tako sam, jedne veĉeri koja je bila prvo veĉe prkosa,

sedela u krevetu odupirući se snu, ne plašeći se, nego ĉekajući.

Gledala sam u visoki prozor i u glavi veţbala reakciju: da, doći

će, i ne, neću se uplašiti, osim moţda malo, i da, ustaću hrabro i

pitaću “Šta hoćeš?”

Trajalo je danima, nedeljama, mesecima. Ţena se nije

pojavljivala. Ja sam svejedno povremeno ustajala i u prazan

prostor iza prozora govorila glasno “Šta hoćeš? Zašto si tu?”

Nije je bilo. Nikada više je nije bilo na prozoru, a ja sam,

vremenom, prestala da je oĉekujem.

No, nešto je ostalo tu, uz mene. Volja da se suprotstavim

strahu, da ne dozvolim da me umrtvi, paralizuje, da me pojede,

postala je nauk koji sam nosila u sebi kao drugo srce.

Zato mi kasnije nije bio problem da pitam, da istraţujem, da

dozvoljavam sebi da rastem.

Da dozvolim sebi da nauĉim, i da nauĉeno posle

preispitujem.

Da prihvatam izazive. Da ne jurim za novcem. Da ne

strepim od gubljenja krova nad glavom, povremenog.

Da dozvolim sebi da otputujem i da niko ne zna gde sam. Da

budem sama.

Da se izgubim u šumi, da se otisnem daleko na puĉinu.

Da dozvolim sebi da volim ne oĉekujući ništa.

Da dozvolim sebi da ne osećam pripadnost grupi. Da

dozvolim osećanje svega što postoji;

Priĉe naših snova

23

Da se ne plašim ni smeha ni plaĉa, ni velikih sreća ni velikih

tuga, ni snaţnih uzleta ni teških padova, ni neţnosti ni lomova;

Da ne beţim od odgovornosti, niti od nepoznatog.

I, evo me sada, na vrhu dvadesetospratnice u plamenu.

Spoljašnji zid na koji se oslanjam leĊima je još uvek hladan,

to je dobro. Kada postane vreo, biće rešeno.

Iznutra dopire grozna mešavina zvukova: huk plamenova,

cviljenje i lomljava zapaljenih stvari, vriska ljudi odnekud

dalje, iz hodnika, iz drugih stanova, sa niţih spratova.

Nisam sama na simsu, na otvorenom, s uţasom za leĊima.

Nekoliko ih je već, dole, niţe, skoĉilo s prozora ili sa terase

vrišteći. Vatrogasaca niotkud, za sada. Koliko im treba? Koliko

god, nama gorećima će delovati duţe. Nismo u istoj emotivno–

vremenskoj zoni.

Zid postaje topao, pa vreo.

Šteta da propadne ovako dobro vino. Popila sam gutljaj.

Polako, ne ţureći. Onda sam se glasno nasmejala: da, ima

drugih napolju, ali s ĉašom crnog u rukama?

Otpila sam još malo. U daljini, vatrometi. Srećna Nova

godina!

Podignem ĉašu i nazdravim.

– Lepo je bilo! – kaţem, i popijem poslednji gutljaj, pa

šibnem ĉašu kroz prozor desno, iz kojeg je dimilo kao iz

odţaka.

Vreme je da poletim. To još nisam probala. Padobranstvo

da, ali ovo će sad biti istinski slobodan pad.

Šanse za let su nemoguće, ali ima li boljeg vremena za veru

u nemoguće od samrtnog ĉasa?

Neću vrištati.

Leteću.

Raširila sam ruke i skoĉila.

Istina je ono što kaţu. Ako ne upropastiš stvar urlikanjem i

panikom, pred oĉima ti se zaista odmotava ceo ţivot. I srećna

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

24

sam što mogu da kaţem – bogo moj, baš sam zadovoljna time

što gledam.

Moja poslednja ĉaša vina, pa onda one ranije, sve do prve;

Poslednji poljubac, pa ranije, sve do prvog;

Poslednje plutanje na leĊima na puĉini, daleko od obale, pa

onda unazad, sve dok ne ugledam oca kako se izvaljuje na more

poleĊuške i objašnjava mi da se ne plašim, da neću potonuti;

Poslednje... pa sve do prvog...

Poslednje... pa sve do prvog...

Poslednje... pa sve do prvog...

A onda – tama. Topla i meka. Obavila me. Lebdim u njoj,

lako, poput leptira.

To je to. Sad bi valjda trebalo da se pojavi tunel, pa svetlost,

tako nešto...

I gle – tamo je, zaista, svetlo. Letim ka njemu ustreptale

duše.

Ţuto je. I kvadratno.

Ali ubrzo zgasne. Zašto?

Ustremljujem se naniţe, ka mestu na kojem je do malopre

bilo. Zastanem za trenutak, jer je mesto poznato.

Prozor babine i dedine kuće, one u kojoj sam provela veći

deo detinjstva.

Prilazim. Kroz prozor ugledam usnulu malu sebe. Koliko li

tad imam? Pet? Šest? Posmatram to nevino, milo lice naleglo

na jastuk. A onda se mala ja budi, ustaje, rašĉupana, tek

probuĊena neodreĊenom jezom, zbunjena. Ma, je li to...?

Gleda me uţasnuto, okamenjeno od strave.

Ne, ne, ne, nemoj se plašiti!

Prislonim dlanove na prozor i kaţem: “Ne plaši se. Ja sam

ti! Velika ti. Ne plaši se, sve će biti u redu.”

Mala unutra ne miĉe, ali ja vidim kako se strah razliva po

njoj, kako je obavija kao oblak, kako joj ne da da diše, da

vrisne.

Priĉe naših snova

25

“Nije me ĉula”, pomislim, pa poĉnem vikati: „Ne plaši se!

Ti si jaĉa od straha! Strah te nikada neće pobediti!”

Viĉem, ali odjednom glasa nema. Ne vredi, pomislim.

A onda se setim da grešim, da vredi, da je, bogme, i te kako

vredelo!

Nasmešim se maloj sebi i mahnem joj, iako znam da od

silne strave neće primetiti niti zapamtiti ta dva neţna gesta.

Zatim se pustim da u svojoj lepršavoj, crnoj, novogodišnjoj

haljini, odlebdim dalje u noć, ka svetlu neke udaljene zvezde

koja je, evo, zasjala baš sada.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

26

Milan M. Rajović – Radmila

Bila je druga polovina septembra. Sunce je bilo pri zalasku.

Viruckajući kroz grane velikih planinskih stabala, pokazivalo je

da će noć biti hladnija nego dolje u ravnici. Radmila je vozila

„Mercedes 190“, zelene boje, koja se uklapala sa prelijepom

prirodom crnogorskih polja i livada. Vijugavom cestom pela se

ka vrhu planine, ĉija je nadmorska visina bila oko 2000 metara.

Divila se netaknutoj prirodi, sa obije strane ceste vidjela su se

bukova stabla sa gustim krošnjama koje su pravile hladovinu,

koja mami ĉovjeka da ostane u njoj satima. U malim zelenim

lašĉišćima, bile su i letnje kolibe, tu se uoĉavalo poneko stado

ovaca. Primijetila je da jedno stado prati veliki sivi pas,

šarplaninac.

Na jednoj zaravni vodili su borbu dva ovna, imali su velike

usukane rogove i urasli u veliku gustu vunu. Gledajući u njih,

Radmila je vrsnula volanom i upala pravo u jarak. Vrisnula je

uplašeno. Imala je sreće, jer da je krenula u suprotnu stranu,

teţe bi prošla. Izašla je iz auta, koje je još radilo i vidjela da

nije mnogo oštećeno, što joj je donekle vratilo rspoloţenje.

Okrenula se oko sebe i vidjela da dva ovna i dalje, uzimajući

zalet po nekoliko metara, udaraju glavama. U samoj blizini

stajao je ĉovjek i gledao je u njenom pravcu. Mahnula mu je

rukom da doĊe ne bi li joj pomogao da se išĉupa iz kanala.

Boţidar je bio visok, širokih ramena, sa velikim gustim

brkovima i obrvama, koje su se sastavljale. Nos mu je bio

povijen kao planinskom orlu, ruke grube, sa velikim

ĉukljevima. Pogled mu je bio oštar i prodoran. Imao je oko 50

godina. Krenuo je na znak djevojke, koja je i dalje mahala

rukama da doĊe. Prišao joj je i dubokim glasom nazvao joj

Boga. Bila je uplašena, drhtala je, nešto od straha, nešto i od

hladnoće, jer planinski vazduh je bio oštar i hladan, a ona, kao

gradsko dijete, lako obuĉena i nenaviknuta na ovakve promjene

klime.

Priĉe naših snova

27

„Gledala sam ovnove kako se tuku i vidi šta mi se desilo?

Umalo da poginem. O, Boţe, što da radim? Ovo je planina,

nema nikog da mi pomogne, a uskoro će i noć. Kuda? Mislila

sam da vidim ovaj planinski predeo i da se vratim. Profesorica

sam istorije. Recite mi, šta da radim“!?

Boţidar je poĉeo da je tješi.

„Sve ćemo riješiti, djevojko nemoj se sjekirati, vaţno je da

ste vi ţivi i zdravi“.

Rekao joj je da uĊe u auto i da proba sa rikvercom da izaĊe,

a on će malo da pogura. Zakopao je noge za jedan kamen i

svom snagom upro u prednji dio kola, i poslije trećeg pokušaja

uspjeli su da izaĊu na cestu. Radmila je bil presrećna. Gledala

je u Boţidra i mislila: „Boţe, kako je jak ovaj ĉovjek, „Sinula

joj je ideja da ostane sa njim par minuta, jer bi mogla da

porazgovara o planini gdje se nalazi i o mnogim drugim

stvarima, koje je je interesuju kao istoriĉara, a bogami poţeljela

je i društvo takvog ĉovjeka. Ne skidajući pogled s njega

napokon je otvorila usta i zahvalila se:

„Recite mi, molim vas, kako se zovete i odakle ste se stvorili

u ovoj planini?“

Dok je ovo izgovarala zaboravila je na udes i malopreĊašnji

strah.

„Ţivim ovdje, imam jednu malu kućicu, drţim stado ovaca i

bijah krenuo da donesem malo drva da naloţim šporet, jer su

ovdje noći dosta hladne pa valja malo vatre.“

Radmila je bila uporna, nije mu dozvoljavala da ode tako i

ostavi je samu:

„Mogu li sa vama da obiĊem i vidim gdje i kako ţivite“?

Malo je poćutao i najzad klimnuo glavom, što je znaĉilo da

moţe. Auto su parkirali tu kraj puta, jer mu je i guma bila

izdušila. Neka, promijeniće je sjutra, pomislila je, Radmila.

Kad su bili uz livadu zamolila ga je da joj da ruku jer nije

mogla da ga stiţe. Za tili ĉas bili su pred kućom.

„Nemamo kad ulaziti unutra“, rekao je Boţidar. „Ovdje, ĉim

zaĊe sunce, odmah je mrak, moramo obezbijediti drva“.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

28

Uzeo je sjekiru, prebacio je preko ramena, a Radmilu za

ruku i pošao put šume. On, kao da je od brda odvaljen, sa

vunjenim ĉarapama i opancima, sigurno 46 broj, ţurio je da što

prije doĊe do šume i nasijeĉe drva, a ona pored njega izgledala

je kao neko derište iako je imala blizu 30–tak godina,

potrĉkivala je pored njega da bi ga sustizala. Kad su stigli u

šumu, on je prišao jednom stablu i sjekirom poĉeo da ga

sasijeca. Kad ga je oborio odsjekao je dva–tri metra duţine,

podigao, jedan kraj zametnuo na rame iako je bilo dosta teško i

pozivajući nju krenuo put kuće. Dok je to radio ona se divila

kako to sve radi, kako je jak da tako drvo digne na rame i nosi

kao da nema njemu više od 10–tak kila. Pred kućom je spustio

drvo, poĉeo da ga prekraćuje i sprema za šporet. Posle samo

10–tak minuta, bila je tu velika gomila drva. Rekao joj je, da

unese koje unutra i da podloţi vatru, što je i pokušala, ali nije

uspjela. Kad je on to uradio i vatra se razgorela, bilo je prijatno

sjedjeti u takvom ambijentu. Radmila je osjetila glad, ĉitav dan

nije jela ništa, a planinski vazduh i voda su još više doprinijeli

da joj crijeva poĉnu pjevati. Boţidar je upalio fenjer koji je

visio na zidu i sa toga istoga zida skinuo jednu okruglu sofru,

kako su je tu u selu zvali, na nju postavio malo veću ćasu sa

skorupom, usput je postavio veliku okruglu proju – kukuruzni

hleb koji je bio umotan u krpu. Kad ga je razmotao, izlomio ga

je ruĉerdama u nekoliko parĉadi. Tu je bila i glavica luka i

dobro parĉe slanine, bez imalo mesa kroz nju. Jedna velika

šerpa varenike zamjenjivala je vino i pivo. Sve je to Radmila

posmatrala i jedva ĉekala da je Boţidar ponudi i pozove na

veĉeru koja je bila postavljena na sofru bez ikakvog stolnjaka.

Porculanske tanjire, viljuške i noţeve, zamenjivalo je drveno i

dobro uraĊeno posuĊe.

Sve je to Radmila posmatrala i mislila da Boţidaru ide bolje

za rukom rušenje one bukve, prekraćivanje onih drva,

spremanje za šporet, guranje auta, maloprije iz jarka, i neki

drugi muški poslovi, ali i ovo je radio sa uţivanjem. Najzad je

prozborio:

Priĉe naših snova

29

„Izvolite na ovu veĉeru koju sam vam pripremio“.

Ustala je i poljubila ga u lice rekavši:

„Hvala Vam, baš sam dobro ogladnjela.“

To je jedva izgovorila, uzbuĊena, primakla se sofri, ali nije

smjela da ga pogleda, plašila se da ne primijeti da drhti. Najzad

je ispravila glavu i vidjela da je gleda. Taj pogled trajao je

vjeĉnost, prošao kroz vene i tijelo, digao do oblaka. Pokušala je

da se presabere i rukom dohvati parĉe slanine. Izgovorio je:

„Tople su ti usne, izgorela si me.“

Nije imala odgovor samo je pomislila: “Šta je sa mnom, je li

ovo stvarnost?“ Rukama je tumarala po sofri traţeći parĉe

slanine. Plamen iz fenjera i sa vrata od šporeta pravili su razne

figure, po zidovima i ostaloj prostoriji. Ponekad bi i osvetljavao

njeno lice. Dohvatio ju je za ruku i kao nekim magnetom

privukao k sebe. Drugom rukom podigao joj je bradu i poljubio

je. Poslije par sekundi spustio ju je na patos, a i on se našao

pored, skidajući i kidajući njenu odjeću koja je krila tijelo.

Ostali su dugo na patosu, zaboravljajući glad, slaninu, luk i

kukuruzni hleb na sofri....

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

30

Petra Rapaić – Duhovi izvana

Naslonjen na ogradu balkona prvog sprata ogromne

rezidencije ĉiji je ponosni naslednik bio, trljao je slepooĉnice,

grĉevito zatvorenih oĉiju. Kad bi samo balkon bio viši i što

dalje od nesnosne buke zabave koju su roditelji priredili njemu

u ĉast. Više ni muziku nije razaznavao od graje. Njegov brat je

bio muzikalan.

„Ova zabava je... idiotska!“, glas pored bio je odjek njegovih

misli. Da je imao snage, sloţio bi se. „Kao onda kad su

pokušali da oţene ujka Freda. Sve te cure okolo, i na kraju

ništa.“

Jedan od ĉuvenih psihologa iz još ĉuvenijeg sanatorijuma

dolazio je u posete nakon tragedije. Rekao je, mada ne baš tim

reĉima, da će neka vrsta šoka uslediti pre nego što mozak

prihvati situaciju. Na kraju krajeva, zajedno su ĉitav ţivot. Pa,

skoro. Doktor je bio uveren da je veza koju blizanci dele

posebnija od one koju imaju normalna braća.

„Je l' ti se sviĊa neka?“

Od kad je veĉe poĉelo, ţeleo je da urla svaki put kad ga

neko pita da li mu je dobro. Sada se samo nakrivo osmehnu.

„Šta ti misliš?“, pokušao je smisleno da razgovara sa

bestelesnim glasom. Još uvek nije imao snage da otvori oĉi i

razbije iluziju. Glas je delovao skoro kao Martinov.

„Nije ovo moja zabava“, polutiho gunĊanje. „Hvala Bogu.“

„Drago mi je da se bar neko zabavlja.“

Poricanje, dakle. Razgovara sam sa sobom, i tvrdi da nema

veze sam sa sobom. Bi mu drago što mu je majka poverovala

da mu prisustvo psihijatra nije neophodno.

„Znaš, nije problem kad razgovaraš sam sa sobom“, glas je

poprimio podrugljivu notu sarkazma, karakteristiĉnu za

Martina. „Mnogi brilijantni ljudi to rade, i nisu ništa gluplji

zbog toga. Problem nastaje kad pitaš sebe da ponoviš šta si

rekao jer nisi dobro ĉuo.“

Priĉe naših snova

31

„Šta?“

Okrenuo se, osetivši da je ĉitav svet stao na prizor mladića u

crnom fraku pored. Visok, mišićav, crne kose svezane u

pomodni repić, prilika se nonšalantno leĊima naslanjala na

ogradu, oštrim pogledom motreći zbivanja u sali.

„Eto, vidiš.“

„Divno“, oĉajan, ponovo je sklopio oĉi. „Haluciniram.“

„Stvarno?“, prilika njegovog brata ga pogleda. „Nisam znao

da imaš i takve talente.“

„Razvijaju se polako“, odgovorio je jednako sarkastiĉno.

Ovog puta je paţljivije motrio prikazu, pitajući se da li se

njegov um tako bori protiv nesvesnog straha da će jednog dana

zaboraviti kako mu je brat izgledao. Oĉi, neobiĉno zelene boje,

s nijansom podrugljivosti kad god bi ih usmerio u njegovom

pravcu. Ista opuštena poza kojom je govorio da ga se ništa ne

tiĉe niti ima veze sa njim. Frak je, doduše, bio crn. Majka bi mu

za ovakvu priliku, da je još ţiv da prisustvuje sopstvenoj

zabavi, verovatno izabrala tamno zeleni, da uskladi sa oĉima i

uĉini tamniji ten dopadljivijim. Rekli su mu da su ga u sliĉnoj

nijansi sahranili. Ĉitav dan je urlao na njih što nisu saĉekali, a

onda se smirio. Ne bi bilo realno ĉekati toliko dugo dok se on

oporavi samo da bi prisustvovao sahrani. Bila je tiha, privatna,

skromna ploĉa na porodiĉnom groblju.

„Kako ovo prestaje?“, upita.

„Koje?“, Martinova prikaza delovala je odsutno.

„Pretpostavljam da je sve ovo u mojoj glavi.“

„Ako ti tako kaţeš“, halucinacija ga zabrinuto pogleda.

„Koliko si popio do sad?“

Sleţe ramenima, uveren da ne mora da se pravda pred

samim sobom, kao i da to već zna.

Prisustvo drugih ljudi odjednom više nije bilo tako odbojno,

a i trebalo mu je drugo piće. Vino nije dovoljno. Moţda bi iz

oĉevog kabineta mogao da uzme nešto jaĉe.

„Probaj kod mene u sobi.“, posavetova halucinacija krenuvši

za njim. Odbio je da gleda, zamišljajući ga kao sablasnu savest

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

32

koja klizi kroz druge dok ga prati kroz guţvu. Naiskap popi

ĉašu vina namenjenu nekom drugom, a drugu je pokupio

starijoj gospoĊi ispred nosa, udaljivši se bez izvinjenja ili

pozdrava. GospoĊa je bila previše zapanjena da bi izrazila

protest na vreme, ĉak je zaboravila da uzme drugu ĉašu crnog

vina koju je sluga orbitirao na posluţavniku sve dok mu nije

dosadilo.

„Majko!“ Bi mu drago što je sreo nju a ne oca, jer mu ovaj

ne bi dozvolio da se povuĉe pre nego što izrazi ĉasne namere da

se oţeni jednom od bezglavih lepotica u nizu. Nelagodno se

osvrnu, ali halucinacija je nestala.

„Dţejmse“, ţena ga neţno poljubi u obraz, povukavši ga u

stranu. „Da li se dobro zabavljaš?“

Cenio je da ju je dovoljno zabrinjavao poslednjih nedelja i

da zasluţuje da ĉuje nešto veselije u odgovor na poslednji

oĉajniĉki pokušaj da ga izvuku iz depresije.

„I suviše, bojim se“, galantno je poljubi u nadlanicu,

prinevši je potom svom srcu. „Previše sam popio i mislim da je

najpametnije da odem u krevet.“ Blaţeno pijano se osmehnu,

kao da mu se zaista spava od toliko vina. „Gde je otac?“

„O, tu i tamo.“, ţena odmahnu rukom. „Ne brini za njega.“

To je obiĉno znaĉilo da će se pobrinuti da ga otac ostavi na

miru, makar do jutra. Odmah je isplanirao da preskoĉi doruĉak,

a onda neće imati prilike da vidi oca do veĉeri.

Uveren da je halucinacija samo prolazan simptom i ništa,

prema tome, ozbiljno, brzo se pope uz stepenice do svoje sobe

na najvišem spratu. S rukom već na kvaki, zastade kad mu se

uĉini da ĉuje neĉije korake u sobi pored, Martinovoj sobi.

Namah se razbesne, jer niko nije imao prava da ulazi unutra.

„Ah, tu si!“, njegova halucinacija ga spremno doĉeka.

Kleĉao je pored kreveta, i na Dţejmsovo neopisivo

zaprepašćenje, vadio flašu viskija ispod razlabavljene daske.

„Ko bi rekao, još je ovde. Pa, zatvori vrata, šta samo stojiš tu.“

Poslušao je, u širokom luku zaobišao prikazu i seo na stolicu

što dalje. Razmišljao je kako halucinacija, kao produkt

Priĉe naših snova

33

njegovog uma, moţe da zna samo ono što i on zna. A kako on

nije imao pojma o flaši viskija i tajnom skrovištu, morao je na

trenutak da se preispita.

Prikaza u meĊuvremenu nategnu gutljaj direktno iz flaše i

pruţi je njemu.

„Ĉini se da sam zaboravio da uskladištim ĉaše.“, nehajno

reĉe.

Nije dodirnuo njegove blede prste, samo je grĉevito stiskao

grlić boce, uţasnut.

„Deluješ bleĊe nego inaĉe“, konaĉno izusti. “Baš kao

sablast.”

„Misliš?“, Martinova prikaza sede na krevet preko puta

njega, netremice ga motreći. Delovao je kao da ţeli nešto da

kaţe, ali ĉeka da Dţejms sam shvati.

„Treba li da te povedem do tvog groba?“ “Hoćeš li onda

nestati?”

„Bio sam“, razgovorljivo će sablast. „Ne izgleda loše.“

„Pa, ovaj... majka je mislila da poruĉi veći spomenik. Otac

još nije odluĉio kakav dizajn ţeli.“

Martin sleţe ramenima, kao da dekoracija veĉnog

poĉivališta nije bitna. Njegov ţivi brat pogleda u noć preko

balkona i odluĉi da se napije.

„Gde su ostali?“

„U blizini, mislim. Doći će kad bude vreme.“

Klimnuo je u odgovor. Naravno da su blizu, ĉekaju njega.

Jedino on fali da bi porodica bila potpuna, pa da svi zajedno

preĊu u veĉna lovišta. Prisustvo Martinove sablasti iznenada je

dobilo prosvetljujući smisao. A tolike je dane proveo

pokušavajući da ga prizove, makar samo da proveri da li je

stvarno na boljem mestu, kako je sveštenik tvrdio.

Pad sa petog sprata ne bi trebalo da bude problem, ako krene

glavom nadole. Skonĉaće trenutno, i bolje nego vešanjem.

Zašto je uopšte mislio da moţe da nastavi sa ţivotom, kada je

ovako mnogo lakše?

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

34

„Skoro da mi je ţao što nam nisu rekli. Znaš, da smo

usvojeni. Pretpostavljam da sada nema smisla. Mada, moglo je

biti pomalo zabavno.“

„Pomalo.“, Martinova sablast se sloţi. Naizgled opušteno,

nagnuo se napred, ne odvajajući pogled sa brata. Ovaj je pio,

skupljajući hrabrost. Ĉitav ţivot uĉili su ih hrišćanskim

vrednostima i znao je koliko je samoubistvo pogrešno. Moţda

bi mogao da ostavi majci oproštajno pismo, ali ona ne bi mogla

da ga zataji od oca, i onda ne bi uspeli nikoga da ubede da se

nehotice pijan skliznuo. Ocu je bilo vrlo stalo do ugleda

porodice. Nehrišćanska sahrana bila bi najveća uvreda koju je

mogao da mu nanese.

„Dţejmse!“, sablast mu se obrati i on ustade. Vreme je.

Priĉe naših snova

35

Petra Rapaić – Ljubavne avanture prosečne

Ţenke

Ritual udvaranja za uvaliti se

MUŢJAK: nabildani zaposleni primerak vrste spreman za

udaju

ŢENKA: debeljuškasti primerak, dehidriran i uglavnom

iznenaĊen

MESTO: konzervativno, po izboru

MUŢJAK primećuje ŢENKU, aktivira kuĉeći pogled i

prilazi. ŢENKA trepće, ne zna šta je snašlo.

Muţjak: Izvini, mi smo se upoznali pre par dana, da li se

sećaš kako se zovem?

Ţenka: Zoran P.?

Muţjak: Ne, to je drugar koji je bio sa mnom.

Ţenka: Onda se ne sećam.

Muţjak: Nikola nešto.

Ţenka: Drago mi je.

Muţjak: Ja se tebe sećam. A kako se zoveš?

Ţenka: Kako se ne bi sećao, zezala sam vas za vunene

ĉarape. Govori mu svoje ime.

Muţjak: Drago mi je.

Rukuju se, kontakt traje malo duţe, Muţjak je za pola

koraka bliţe, ne trepće zaljubljenim pogledom.

Muţjak: Koje si godište?

Ţenka: Kakve to veze ima? Pogodi.

Muţjak: Pa, ne znam...

Kaţe dve pogrešne cifre, Ţenka se smeje i ispravlja ga.

Muţjak se ne okreće, znaĉi odgovara mu.

Ţenka: Koje si ti godište?

Muţjak kaţe neke dve cifre pribliţne prvoj.

Muţjak: A gde ţiviš?

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

36

Ţenka: ime nekog grada nebitnog za priĉu. A ti?

Muţjak: ime nekog drugog grada nebitnog za priĉu, ali

dovoljno blizu prvom da moţe da nastavi ritual. Imaš kuću ili

stan?

Ţenka potvrĊuje da ţivi u nekoj stambenoj jedinici.

Muţjak: Ţiviš sama ili s nekim?

Ţenka: S porodicom.

Muţjak: Je li to vaše ili iznajmljujete?

Ţenka: Naše, što?

Muţjak: Pitam samo. A ĉime se baviš?

Ţenka: Niĉim.

Muţjak: Kako niĉim? Je l' studiraš onda?

Ţenka: Aha.

Muţjak: Pa, kako u tim godinama?

Ţenku nervira kuĉeći pogled i ispitivanje: Pa fino, šta fali?

Muţjak: I plaćaš sve normalno?

Ţenka: Plaćam.

Muţjak: Aha. Odakle ti pare? Ko te izdrţava?

Ţenka ne moţe da veruje šta ĉuje. Ali Muţjak je dovoljno

zgodan i ne ţeli da ga otera.

Ţenka: Imam porodicu. Snalazimo se.

Muţjak se dokono klati u mestu, ne zna šta će dalje. Polako

gasi pogled, još samo da pronaĊe novu ţrtvu. Osvrće se.

Ţenka odluĉuje da ga iznenadi: Treniraš box?

Muţjak: Otkud znaš?!

Muţjak ponovo deluje zainteresovano, skoro da je ponovo

ukljuĉio izveţbani pogled.

Ţenka: Imaš takvu konstituciju. Ĉime se baviš?

Muţjak: Ja sam pomoćni trener, a radim tamo–negde.

Ţenka se oseća prijatno u razgovoru na poznatom terenu i

nastavlja priĉu o sportu. Muţjak nema pametnija posla, ali ipak

odluĉuje da potraţi neki bolje situirani primerak za udati se.

Primećuje neku novu ţenku, stariju od prve, ali deluje dovoljno

stabilno. Jedva kaţe ćao i trĉkara za novim primerkom,

Priĉe naših snova

37

mršavijim i obiĉnijim. I tako je previše vremena utrošio na prvu

Ţenku, i sad će morati da poţuri.

Ţenka je iznervirana i ljuta na sebe. Smatra da je ispala vrlo

glupa i naivna.

Udvaranje error

Ţenka odluĉuje da višak slobodnog vremena posveti sebi i

odlazi u obliţnje kultno sastajalište još nabildovanijih Muţjaka.

Lokacija: teretana iza ćoška (jer, budimo realni, ko još ide

na suprotni kraj grada da repetitivno diţe i spušta i diţe i spušta

šipke i tegove razliĉitog obima)

Ţenka: dobija program treninga koji je nekada pripadao

nekoj drugoj Ţenki i njeno ime je na papiru

Muţjak: zgodan, vedar, skladno graĊen i umereno tetoviran

Muţjak gleda u papir i sviĊa mu se ime: Valentina, izvini...

Ţenki se sviĊa njegov osmeh, ispravlja ga i tu se kao

upoznaju.

Muţjak: A koje si godište?

Ţenka već prepoznaje poĉetak rituala udvaranja, ali više

nema ţelju da se igra. Kaţe dve cifre.

Muţjak skuplja osmeh i povlaĉi se.

Udvaranje za uvaliti ga

Drugi Muţjak: sitan, ruţan i nizak, pomalo neurotiĉan

Drugi Muţjak pravi saĉekušu ispred teretane sa hlebom u

kesici.

Drugi Muţjak: E, ćao! Video sam te na treningu, ali mi se

ĉini da te znam i sa pijace.

Ţenka: Ne radim na pijaci.

Drugi Muţjak: Mogu da ti sredim da radiš. Ţeliš li?

Ţenka: Neka, hvala.

Drugi Muţjak: 'Ajmo nekad na kafu.

Ţenka se trudi da bude ljubazna i izriĉita: Ne pijem kafu.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

38

Drugi Muţjak: Nema veze, imam ja i sokić kući, hehe.

Ţenka shvata da ljubaznost i izriĉitost ne idu jedno s drugim.

Ţenka: Ne pijem sokić.

Drugi Muţjak: Naći ćemo nešto drugo, a ne moraš ništa ako

nećeš. Ja sam tu, u ovoj zgradi.

Ţenki svanjava da neće moći da ga se otrese ni milom ni

silom.

Drugi Muţjak: Aj mi daj broj mobilnog.

Ţenka: Ne dam.

Drugi Muţjak: Kako onda da te kontaktiram?

Ţenka prevrće oĉima: Nikako.

Drugi Muţjak: Aj mi reci kako se zoveš da te dodam na fejs.

Ţenka: Nemam fejs.

Drugi Muţjak deluje iskreno zabrinuto: Kako to?

Ţenka: Tako fino. Aj zdravo.

Drugi Muţjak: Ne, ja idem baš u tom pravcu.

Drugi Muţjak vuĉe svoj muĉeni hleb preko dve ulice i oko

bloka jer Ţenka pokušava da ga se otrese u krivini. Drugi

Muţjak uporno tvrdi da treba da ide baš tuda.

Ţenka je nekad trenirala nešto što joj omogućuje da malim

prstom leve ruke ubije dotiĉnog Drugog Muţjaka, ili bar da ga

za artifakte okaĉi na najbliţu banderu, te joj je svejedno kuda se

Drugi Muţjak zapravo kreće, sve dok god ćuti.

Drugi Muţjak se pravi da nije tu dok likuje kako će uskoro

otkriti gde predmet njegovih namera o uvaljivanju artifakta

stanuje.

Ţenka se pita za koji će mu to jer sa tom informacijom moţe

taj isti dodatak i da nategne.

Ţenka dolazi kući i odluĉuje da više ne ide na izlete u

teretanu. Oseća se još gluplje i nemoćnije.

Kraj igre?

Ţenka ima prijatelja koji joj je rekao Gledaj. I tako, hoda

ulicama i hvata sebe gde ĉuje njegov glas i Gleda.

Priĉe naših snova

39

Ţenka shvata da onaj procenat sala koji oscilira na granici

jednocifrenog i dvocifrenog broja i koji je ponekad nesnosno

muĉi nema nikakve veze sa pronalaţenjem ljubavi. Ili, da ne

preteruje, jednog normalnog kul momka. Nešto drugo je u

pitanju, Ţenka je samo previše glupa da shvati kako treba da se

ponaša. Da ţivi sama i ima vrhunski plaćen posao da bi mogla

da izdrţava kućnog ljubimca na dve noge? Ili da ima slobodan

duh i upušta se u avanture? S gaĊenjem se setila Drugog

Muţjaka – u njegovom sluĉaju bi trebalo da nema ni ovo malo

mozga. Ne, neće ići.

Šta nije u radu sa Ţenkom kad ne moţe da ima ono što imaju

oni parovi i ljudi koje Gleda?

Ţenka ulazi u prodavnicu, tovari u korpu malomasne

namirnice niskog procenta ugljenih hidrata. Na kasi iznenaĊeno

diţe pogled.

Druga Ţenka: kosa sprejem obojena u plavo, oĉi iste nijanse,

pirsing u nosu i desna ruka omotana plavo–crnom tetovaţom.

Ţenka i Druga Ţenka se gledaju.

Ţenka se zaljubila.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

40

Radojka Mugoša Petrić – Ina

Ustala je rano. Skuvala kafu i sjela za stoĉić ispod stare lipe,

koja je širila opojne mirise svojih cvjetova, koji su otvarali

svaku poru. Naspram njene kuće gradio se stambeni objekat

ĉetvorospratne zgrade i svaki dan su dolazili radnici i radili na

njoj. Bilo ih je mnogo. Ponekad su dolazili na ĉesmu da piju

vode. Sunce ju je svojim toplim zracima omamljivalo lakim

dremeţom. Trgnuo ju je blještavi odsjaj, koji je bio usmjeren ka

njenim oĉima. Pomislila je, da je još u krevetu i da je to odsjaj

od stakla na prozoru. Okrenula se na stranu, i sve se opet

ponovilo. Pomislila je, moţda je to odsjaj sunca kroz grane

drveta. Ustala je i pošla do kupatila da uzme veš iz mašine i

raširi na terasu. Taman doĊe do sredine ţice, kad isti odsjaj.

Pogleda, vidi mušku osobu, drţi dvogled, okrećući ga tako da

svjetlost obasja njene oĉi. Ništa joj jasno nije bilo, ĉemu sve

ovo i šta se skriva iza svega. Nelagodno joj, a obuzima je laki

strah. UĊe u kuću i sve ovo ispriĉa starijoj sestri, koja je poĉela

da joj se smije. I tako, kad god bi izašla da širi veš, sve bi se

isto ponavljalo. Prestala je i da misli o tome i da na to obraća

paţnju. Bila je zaposlena u jednoj banci u kojoj je mijenjala

ţenu do povratka sa trudniĉkog bolovanja. Tog dana radila je u

drugoj smjeni pa je pošla ranije da je ne bi autobus ostavio.

DoĊe na ĉekalište i taman, u tom trenutku, naišao je autobus.

UĊe i sjedne. Na sjedištu do nje sjeo je nepoznat muškarac, koji

ju je s vremena na vrijeme odmjeravao. Izvinjavajući se, upitao

je koliko je sati. Odgovorila je, a on je potom nastavio:

„Baš ste vrijedni.“

Pogledala ga je i upitala odakle on to sve zna. Smiješeći se,

odgovorio je da ju svaki dan sa susjedne zgrade dvogledom

posmatra, kad izaĊe na terasu. Ustala je sa stolice i ljutitim

tonom uzvratila:

„Odakle Vam pravo na to i što Vam to znaĉi“?

Odgovorio je:

Priĉe naših snova

41

„SviĊa te mi se, od samog poĉetka, kako je zgrada zapoĉeta,

ali nikako da Vam priĊem sem pomoću dvogleda i njegovog

odsjaja.“

Izašli su na istu stanicu. Pruţio joj je ruku i predstavio se:

„Ja sam Aleksa!“

„Pruţila je i ona svoju:

„Ina!“, rekla je kratko.

Ponudio je da odu do obliţnjeg restorana na kafu. Rekla je

da ţuri i da nema vremena, zakasniće na posao, i ubuduće da se

mane dvogleda i ogledala. Klimnuo je glavom, nasmijao se, a

onda ponovo upitao:

„Obećavate li da drugi dan idemo na kafu?“

Odgovorila je:

„Moţda.“, nasmijala se i nastavila svojim putem.

Razmišljala je: „Boţe, ĉega se sve ĉovjek sjeti?“

Narednih dana su skoro svaki dan zajedno ĉekali autobus,

bolje se upoznali, a i zaljubili se jedno u drugo. Ljubav je

poĉela baš da cvjeta, a i oni sa njom. Tog dana je radila do

kasno i morala je pješke kući, jer nije bilo prevoza. Taman kad

je krenula, došao je Aleksa, kao poruĉen. Išli su drţeći se za

ruke. Stigli su i do sredine mosta, gdje su zastali. Privukao ju je

ka sebi i poĉeo da je ljubi. To su bili prvi poljupci, baš tu, na

mostu, gdje se ljubav spaja... a nakon toga prstima napravio

slovo „V“, govoreći: „Ina, volim te.“ Bilo ju je stid i pocrvenila

je u lice. To je nešto što se prvi put doţivljava, nešto što se

vjeĉno pamti, a još ako je to ona prava, istinska ljubav, kao što i

jeste bila. Kako je vrijeme prolazilo njihova ljubav je iz dana u

dan cvjetala. Tih dana mnogima su dolazili vojni pozivi i

moralo se ići na odsluţenje vojnog roka, ali ni na kraj pameti

joj nije bilo da će i njenom Aleksi stići takav poziv. Kad je

došao kod nje na posao bio je tuţan, a ona nervozna, nešto ljuta

na svoje kući. Njemu kao da su se zamaglile oĉi, kao da će

svakog ĉasa da zaplaĉe, da vrisne. Potom joj se obratio:

„Ina, moram da ti kaţem, stigao mi je poziv za odsluţenje

vojnog roka. Pokušao sam da ga odloţim ali je nemoguće.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

42

Ispraćaj mi je za petnaest dana, a htio bih da se sa tobom

dogovorim nešto i da mi obećaš“.

Klimnula je glavom, a on je pruţio ruku prema svom dţepu

iz kojeg je izvadio kutijicu, a potom je otvorio. Bila je to zlatna

burma, na kojoj su bila ugravirana njihova poĉetna slova

imena. Stavio joj je na ruku i rekao:

„Ina, da me ĉekaš dok se vratim sa odsluţenja vojnog roka?“

Obećala je:

„Aleksa, ĉekam te!“

Bio je to ispraćaj za pamćenje. Kad su došli na ţeljezniĉku

stanicu bilo je puno naroda. Svako je ispraćao svog vojnika.

Aleksa i ona su bili zagrljeni, jedva su se rastavili, plakali su

oboje. Ušao je i promolio glavu kroz prozor voza, jedva joj je

pustio ruke kad su toĉkovi zacviljeli. Tuţnog li rastanka. Dani

su prolazili stiglo je i prvo pismo. Pisao joj je o svemu, da se

dobro uklopio, ranije ustaje nego što je ovdje, ali nije tako loše,

sem da mu nedostajemo njegovi i ja. Brzo je uzela olovku i

papir da mu odgovori, jer kaţu ništa vojniku nije milije nego

kad mu doĊe pismo, još od djevojke. Pisala mu je o svemu, da

je dobro i da jedva ĉeka da se vrati, a potom karminom

namazala usne i ostavila otisak na kraju reĉenice umjesto taĉke.

Stizala su pisma tamo i ovamo, sve uzbudljivija i vatrenija, a

onda jednog dana ugledala je na kapiji poznati ţenski lik,

njegovu sestru, ali nekako tuţnu, uĉinila joj se sa suzama u

oĉima. Pohitala joj je u susret predosjećajući nemili dogaĊaj ili

vijest o njemu što se i obistinilo.

Rekla joj je jedva ĉujnim glasom: „Nemamo ga više.“

Ĉvrsto su se zagrlile i plakale ne osjećajući i ne primjećujući

ništa oko sebe.

Njenog vojnika, njene ljubavi, njenog Alekse više nema,

sem u uspomenama na prvu ljubav iz mladosti.

Kad je izašla iz aviona, na aerodromu, doĉekala ju je

Aleksina porodica, ali ne u vjenĉanici, s nakonĉetom ili sitom i

pšenicom, već u suzama i jecajima, jer su trebali da ţene svog

sina vojnika, oĉekivali porod od njega, maštali o velikoj svadbi,

Priĉe naših snova

43

vjenĉanici i vjenĉanju. Samo jedan trenutak je radost pretvorio

u tugu. Ona, Aleksina mlada sa crnim velom preko glave, prati

svoju ljubav na vjeĉni poĉinak, gdje nema ni topline ni ljubavi.

Bilo je mnogo omladine i ljudi kada su ga ispratili na put

bez povratka.

Narednih dana bila je pod sedativima. Bilo je negdje oko

podne, kada je na njena vrata zakucao poštar. Otvorila ih je i

tutnuo joj je u ruke bijeli koverat i nestao.

Uoĉila je poznat i dragi rukopis i ispao joj je koverat iz ruke.

„Kako je to moguće?“ Gledala je u koverat, nijema i slijepa

nekoliko trenutaka, a onda joj se pogled zalijepio za peĉat i

datum.

Pismo je bilo poslato nekoliko dana prije njegove smrti i sa

zakašnjenjem došlo je njoj do ruku.

Nikad ga nije otvorila i proĉitala, a ono se tako zatvoreno još

uvijek nalazi meĊu njenim dragim uspomenama, sa burmom i

presovanom ruţom što zajedno kriju najljepšu i najtananiju

njenu mladalaĉku ljubav.

I sad istrĉi kada ĉuje vojniĉku ĉizmu i trubu.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

44

Gordana Sarić – Kosa

Jagoda je stajala na vrhu stoga sijena pokušavajući da ga

prekrije i uveţe prije nego što ga zahvati oluja koja se sa mrkog

i olovnog neba uveliko spremala. U jednom trenutku se

ispravila, a snaţni nalet vjetra joj je s glave strgao crnu maramu

i bacio pred Stevanove noge. Niz još uvijek vitka leĊa, rasula se

blistava sijeda kosa, koju je svih tih godina, danju i noću,

briţno pod maramom skrivala. Nemoćna pred silom vjetra,

gologlava, uzalud je pokušavala da skupi pramenove koji su joj

se po licu mrsili. I kao da je iznevjerila uspomenu na svoje

mrtve zbog kojih je ĉitav ţivot nosila crninu i bol u srcu,

neprebolan, osjetila se postiĊena i osramoćena da je zaplakala,

podigla ruke put olujnog neba traţeći spas i oproštaj. Videći po

prvi put njenu divnu kosu koja je, poput hiljada srebrnih niti

prkosno i slobodno viorila na vjetru, s rukama ispruţenim,

vitkim stasom, Stevanu se njegova ţena uĉinila tako nestvarna,

kao statua dostojna divjenja ili boginja sišla sa svog pijedestala.

Gledajući je otvorenih i blistavih oĉiju, koju teške i rušilaĉke

godine, ni njegova prijeka i surova narav, nisu uspjele da satru i

unište, kao u zanosu, opĉinjen tim upravo otkrivenim novim

likom, dohvatio je maramu i kleknuo na nju diveći se zreloj

ljepoti koju je danas, poslije 40 godina zajedniĉkog ţivota, prvi

put otkrio. I u tom trenutku proviĊenja, kada je zatoĉena ljubav

u silovitom naletu preplavila njegove grudi, došlo je iz dubine

svijesti kajanje za grijehe koje je prema njoj poĉinio. Zastideo

se što nikad nije ni pokušao da je zavoli, uputi joj toplu i njeţnu

rijeĉ, olakša bol i podijeli s njom tugu i teret ţivota. Svjestan

nepravdi i uvreda koje joj je nanio, kao da je preklinje,

izgovorio je rijeĉ ĉudesnu i divnu: “Oprosti!” A ta rijeĉ je

izletjela iz njegovog srca tako snaţna, jaka, da se poljana

prolomila nadjaĉavajući snagu i ţestinu vjetra. Jagoda je

spustila ruke prestravljena njegovim glasom, ne shvatajući

znaĉenje rijeĉi. “Oprosti!”, ponovio je smirenije, a ona je sišla

Priĉe naših snova

45

sa stoga i razrogaĉenih oĉiju ga gledala kako kleĉi i uzvikuje

rijeĉ koju nikada do tada nije od njega ĉula. Pomislila je da je

sišao s uma i od te pomisli silno se uplašila. “Jagoda, volim

te!”, prešlo mu je preko usana, “Pusti da ti dodirnem kosu!”

“Šta ti je Stevane, da nisi skrenuo, šta avetaš, dodaj mi maramu

i mani se gluposti!” Nenaviknuta na rijeĉi ljubavi, otupjela na

sve što je lijepo, nije shvatila govor njegove duše, samo je

grubo istrgla maramu i pohitala kući. U tom momentu ĉarolije

je nestalo, ali mu je u srcu ostala toplina, divno osjećanje

nenadane ljubavi i prelijepa slika kose u olujnoj noći. Znao je

da će to biti samo jedno lijepo sjećanje, jer Jagoda nikad neće

maramu skinuti ni pogaziti zakletvu koju je sebi dala onog

kobnog i strašnog dana kada su joj Njemci roditelje i osmoro

braće ubili i u kući zapalili. Sama i bespomoćna, bez svojih

najdraţih, lutala je od kuće do kuće, od roĊaka do roĊaka,

poniţavana, vrijeĊana, višak svuda, jedna usta više u gladnim

godinama. Rasla je kao cvijet, usamljeni i njeţni, radila danju i

noću, i to je ĉinilo ljepšom i ĉvršćom. Crnina koju je nosila još

joj je više isticala bjelinu tena i dubinu oĉiju. Kad ju je zaprosio

Stevan, za koga je znala da je prosio sve djevojke u njihovom

selu, i u okolnim, i ni jedna ga nije htjela, pristala je. Shvatila je

da je i on gubitnik kao i ona, i zato je pošla za njega.

Siromašan, bez imovine, sa bolesnom, godinama nepokretnom

majkom, nije bio prilika ni jednoj djevojci, ali nije imala kud i

došla je u malu zapuštenu kolibu da bi konaĉno i ona imala svoj

dom. Teške i preteške su to godine bile. Nadniĉenje za koru

hljeba, svekrva pakosna i zla, sinovi koji su se raĊali i umirali.

Bol do bola, ko planine ogromne i nijeme. I konaĉno, ĉetvrto

dijete se rodilo i ostalo, i peto, i šesto takoĊe. Tri djevojĉice,

prelijepe, rasle su u bijedi i siromaštvu i rano poĉele i same da

nadniĉe. Jagoda ih je podizala strepeći za njihovu sudbinu,

plašeći se bijede koja će ih kao i nju cijeli ţivot pratiti. Htjela je

da svojoj djeci pruţi više nego što je ona imala i zato je svu

svoju ljubav i paţnju njima posvećivala, jer to je jedino što im

je mogla nesebiĉno pruţiti. Stevan, nezadovoljan, bez muškog

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

46

poroda, osoran, drzak, vjeĉno namrgoĊen, na kćerke se nije

obazirao, ni Jagodi lijepu rijeĉ uputio, nikada joj lice zagledao,

samo je psovao i optuţivao da je njena blijeda krv kriva što

muška djeca nisu ostajala. Govorio je da je njena crnina, kao

zla kob, izazvala i dozvala smrt u njihovu kuću i tako joj još

jednu muku navalio na bola prepuno srce. I sama je poĉela da

vjeruje da je to istina, pa joj ni savjest mira davala nije. Ali

crninu nije mogla skinuti, ĉinilo joj se, ni nje tada bilo ne bi.

Konaĉno se sudbina i njima nasmiješila. Za kratko vrijeme sve

tri kćeri su se dobro i bogato udale, pomagale ih, te su konaĉno

i oni mogli odahnuti i pristojno ţivjeti. Ali previše se jada, tuge

i gorĉine bilo nakupilo u Jagodinim grudima da bi bila

spokojna i mirna. Ona, koja nikad nije spoznala ljubav ni

toplinu, ţivjela je po navici, u stalnoj vezi sa prošlošću i svim

svojim izgubljenima, negdje na stazama nebeskim. Zato je

Stevan znao da će mu njena kosa vioriti samo u sjećanju i bio je

srećan što je na kraju otkrio njenu ljepotu i saznao da postoji.

Jagoda je zamakla iza stoga sijena i u tom trenutku se sruĉila

oluja sa strašnom grmljavinom i munjama. Grom koji je silno

odjeknuo pogodio je Stevana pravo u srce. Pao je na zemlju sa

smiješkom, dok mu je pred oĉima viorila kosa ĉije su ga vlasi u

bljesku munje svjetlošću okupale, zlatom odjenule, pa blistave i

sjajne po njemu rasule, oĉi zaslijepile, vrat mu obavile, grĉevito

i neumoljivo stezale, dok mu se duša nije, poput ptice, iz tijela

istrgla i poletjela put nebeskih dolina, gdje su je meĊu

bokorima ruţa, raširenih ruĉica, sinovi radosno doĉekali, ta

mala i nemoćna bića koja su ga naizgled ĉinila grubim,

tvrdokornim i nepristupaĉnim, a u srcu ranjivim, bolnim i

muĉeniĉkim, koja je neprestano sanjao, za njima ĉeznuo i cijeli

ţivot im u susret hrlio.

Priĉe naših snova

47

Nešo Popović – Gej je O. K.?

Oduvek sam tvrdio da sam liberalan, otvoren prema ljudima

svih oblika, boja, psihiĉkog i fiziĉkog sklopa. Ţivi i pusti druge

da ţive, to je bio moj moto. Evo, na primer, homoseksualci ili

kako ih danas zovu gejevi, a u moje vreme su jednostavno bili

–pederi.

Ni oni mi nisu nešto posebno smetali. Dok sam bio mlaĊi,

mislio sam da što ima više pedera, to znaĉi da ima i više

devojaka za mene. Jasno vam je da uopšte nisam registrovao

postojanje lezbejki. Na moju ţalost, nisam primetio prelivanje

velikog (ili bilo kakvog primetnog) broja devojaka u moje

okrilje. Sad sam stariji, pa me devojke i tako ne dotiĉu, te je i

moje interesovanje za homoseksulace još i manje.

Bar sam tako mislio do skoro.

U poslednje vreme, broj honorarnih poslova mi se drastiĉno

smanjio. Nisu u pitanju moje godine, pošto i stariji od mene

rade punom parom. A da ne budem laţno skroman, ruţniji, a i

gluplji od mene imaju posla preko glave. Sve što dobijam su

kojekakve slabo plaćene budalaštine.

Šta meni fali, da nisam moţda gubav?

Situacija je već postala zabrinjavajuća, raĉuni se gomilaju, a

prihodi se smanjuju. Već sam pomišljao na najgore. Moraću da

postanem plaćeni politiĉki internet komentator – bot.

Baš tih dana, u vreme moje najveće ranjivosti, sreo sam

prijatelja koga nisam video jedno 13 godina. Uvek je bio

veoma uglaĊen, što se kaţe, drţao je do sebe. A koliko vidim to

se nije promenilo ni sada.

Uz piće smo pretresali razliĉite teme, te smo tako došli i do

situacije na poslu. Poţalio sam se na probleme sa kojima se

srećem u poslednje vreme. Nakon što me je paţljivo saslušao,

Vladica se nasmejao i nehajno odmahnuo rukom.

“Tvoj problem, dragi prijatelju, je što nisi homoseksualac.”

“Problem? Od kada je to problem?”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

48

“Heh, da li je moguće da imaš toliko godina, a da si i dalje

toliko naivan? Bar ti kao neko ko radi u medijima, moraš biti

svestan da moţeš da napreduješ jedino ako si homoseksualac,

ili bar da ljudi misle da si gej. Ne bi mi poverovao ko je sve od

javnih liĉnosti homoseksualac. Spisak bi bio kraći kada bih ti

rekao ko nije.”, dodao je uz osmeh videvši izraz na mom licu.

Prvo sam bio zapanjen, ali onda sam malo bolje razmislio i

shvatio da je bio u pravu. Svi oni koji dobijaju najbolje

honorarne poslove su – pederi. To saznanje me je pogodilo.

Tako dakle, biću osuĊen da pišem reklame za neku bednu radio

stanicu iz Pirota i da vodim izbor za mis kukurznog polja

Krušara.

Vladica me posmatrao i nakon nekoliko minuta mi rekao da

postoji rešenje za moj problem. Bio sam zapanjen, jer sam znao

na šta cilja.

“Molim? Pa ja nisam peder.”, zbunjeno sam odvratio.

“Vrlo dobro znam da nisi, jer ja jesam. A mi obiĉno znamo

ko jeste, a ko nije.”

Tek sam sada ostao zapanjen. Vladica peder? I dalje nisam

mogao da se saberem, sav sam se oduzeo. Nemoguće, zajedno

smo jurili devojke, sve dok on nije otišao preko grane.

“Sve devojke koje sam imao su zapravo bile maska i glavni

razlog zašto sam otišao je bio taj što više nisam mogao da

ţivim dvostrukim ţivotom. Ali o meni ćemo drugi put. Vaţnije

je to da mogu da ti pomognem.”

“A ne, neću da ti se podam. Ja sam srećno oţenjen.”,

skrušeno sam izustio.

“Ne slušaš me, dragi prijatelju. Nije bitno da li si

homoseksualac, bitno je da li ljudi veruju da jesi. A tu ja

stupam na scenu, biću tvoj Obi Van na tom putu boje duge.”

U poĉetku sam oštro negodovao, ali mi je napokon ušlo u

glavu, da ću biti potpuno bezbedan što se tiĉe moje seksualne

orijentacije. Samo ću glumiti pedera u javnosti, a ko me tome

moţe bolje nauĉiti, ako ne jedan pravi peša.

Priĉe naših snova

49

I tako je sve poĉelo. Već isto veĉe smo se zajedno pojavili

na zabavi gde me je Vladica predstavio kao svog bliskog

prijatelja. Nismo se drţali za ruke, niti je uopšte bilo fiziĉkog

kontakta izmeĊu nas, osim njegove ruke na mom ramenu, ali

sam primetio da me svi posmatraju drugim oĉima.

Sledećeg dana je pod njegovim voĊstvom poĉela promena

mog izgleda: garderoba, frizer, manikir, kozmetiĉar, teretana…

Moja supruga, pošto je savršeno puna razumevanja, shvatila

je da i ona mora da glumi. Zato me je, kao bajagi, izbacila iz

stana i u isti uselila veoma zgodnog momka, koji je bio nekih

5–10 godina mlaĊi od nje. Pitao sam da li je to neophodno.

Moramo biti uverljivi, to je za naše dobro, odgovorila je

ozbiljno, sa ĉim sam se naravno sloţio.

Što se tiĉe posla, ne mogu da se poţalim. Imam pozive sa

svih strana, prosto više ne znam gde ću. Nisam ni sanjao da ću

ikada u ţivotu odbijati tezge. Nije tako ni loše biti peder. Malo

mi smeta, što me mnogo ĉešće zovu kuco, maco, cico, ali

svakim danom se sve više navikam.

Novac mi više nije problem, pogotovo kada je supruga radi

uverljivosti, traţila da se razvedemo, i da moram da plaćam

alimentaciju. Tako je to kada joj je onaj mladić još uvek na

fakultetu.

Nego, druga me briga mori. Vladica mi kaţe da postoji

mogućnost da dobijem baš ozbiljnu tezgu, priĉamo o

desetinama hiljada evra. MeĊutim, ĉuo sam da kod tog

producenta niko nije dobio posao dok nije završio u njegovom

krevetu.

Sad se pitam da li da se drţim uloge do kraja, ma koliko mi

bilo gadno i da uţivam u blagostanju ili da prekinem šaradu i

vratim se pašteti u crevu? Ako imate neki savet, bio bih ga rad

saslušati.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

50

Nešo Popović – Jesam peder, nisam gej

Nisam peder. Dobro, moţda jesam. Zapravo sa jedne strane

– nisam, a sa druge – jesam. Odnosno, moţda i jesam peder, ali

nisam gej. Ili jesam, oba ili nisam nijedno, uh!.

Konfuzno, zar ne?

Više ni sam ne znam.

Cela zavrzlama je poĉela, kao što vam je već poznato, onda

kada sam uz pomoć starog druga Vladice, naveo ljude da

pomisle da sam peder, da ne kaţem – gej. U tom trenutku, se

ĉinilo kao dobra ideja.

Što se tiĉe karijere, pokazalo se da je moja varka uspela i da

mi na poslu nikad nije bilo bolje, što se pozitivno odrazilo i na

moje finansije.

Moja, sad već bivša supruga, i dalje odliĉno glumi u ovoj

našoj predstavi. Toliko se uţivela u ulogu da je ĉak i zatrudnela

sa onim njenim studentom. Takvu posvećenost ĉovek moţe

samo da ceni.

Prijatelji, tu i tamo, neki su uz mene, neki nisu. Voleo bih da

im kaţem da je sve samo gluma, ali procuriće priĉa i onda sam

tek ugasio.

Ono što mi najviše smeta je što se i kod jednih i kod drugih

promenio njihov odnos prema meni. Ne znam da li mi je gore

sa ovima koji me ne podnose, nazovimo ih mrštavcima ili

onima koji su puni podrške, nazovimo ih smeškavcima.

Ovi prvi, mrštavci, mi se sve reĊe javljaju. Obiĉno se

snebivaju u mom društvu, ne komentarišu dobre ribe, ne priĉaju

masne viceve i braĉne i vanbraĉne avanture. Ne ţele me ni u

jednoj sportskoj ekipi, a kaţu da ne znaju da igraju badminton.

Taman posla da zajedno odemo na bazen kao nekad. Neki su

ĉak prestali i da se rukuju sa mnom. Majku mu, ako sam peder,

nisam gubav.

Sa druge strane, imamo smeškavce. Njima je sve super i

neverovatno su puni razumevanja. Stalno me zivkaju, da mi se

Priĉe naših snova

51

naĊu u ovom mom periodu prilagoĊavanja. Te me zovu na

neke modne revije, te na neke alternativne pozorišne predstave.

Pa me kljukaju nekom ĉudnom hranom i nude iskljuĉivo

neobiĉna pića, kao što je alkohol dobijen od mleka jaka sa

Tibeta. A da ne priĉam da mi poklanjaju garderobu u pastelnim

bojama, ĉesto roze i crvenoj. Majku mu, pa ako sam peder, ne

znaĉi da ţelim da pratim baš svaku modnu budalaštinu.

A tek moje drugarice. One su većinom na strani smeškavaca.

Stalno me zovu da im pomognem u izboru garderobe, a ja ne

mogu da uparim ni dve ĉarape, a kamoli nešto drugo. Pa se

skidaju ispred mene, kao da sam nevidljiv. Stalno mi priĉaju o

svojim najintimnim dogaĊajima i problemima. Majku mu, ako

sam peder, to ne znaĉi da moram baš sve da slušam.

Uh, ubiše me predrasude. Mislim da je televizija kriva što

ljudi imaju ovakve stavove.

Najgore od svega je što me producent sa kojim saraĊujem

proganja mesecima. Uspevao sam da ga izbegnem, te vadi se na

prehladu, te na zubara, te ţurim da sahranim babu, ali polako

mi se iscrpljuju izgovori. A on se suprotno mojim

oĉekivanjima, napalio kao mladi majmun, jer misli da glumim

nezainteresovanost, ne bih li ga još više raspalio. Sa jedne

strane on je jedan od najvaţnijih ljudi u medijima i saradnja sa

njim mi je donela samo dobro, ali sa druge strane nisam siguran

do koje mere treba da se uţivim u lik.

Konsultovao sam se sa bivšom suprugom, i ona misli da

treba da idem do kraja. Uostalom, šta će mi faliti, od malo

seksa još niko nije umro? A neće trajati duţe od par minuta,

dobro ona zna kakav sam u krevetu. Mene malo više brine što

ne znam kakav je on u krevetu.

Teške muke su me pritisle. Sad se pitam da li da se drţim

uloge do kraja, ma koliko mi teško palo i da i dalje uţivam u

blagostanju ili da prekinem šaradu i vratim se pašteti u crevu?

Ako imate neki savet, bio bih ga rad saslušati.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

52

Tanja Ajtić – Barba Roko

Ne predstavljam se po pravom imenu i prezimenu na online

sajtu. Zovem se tamo Barba Roko. Milan mi je pravo ime.

Dopisujem se iskljuĉivo sa ţenama koje su usamljene kao i ja.

Razveden sam i brinem o svojoj ćerki koja je sada već student.

Bivša ţena radi kao prevodilac za francuski jezik. Ja sam u

Beogradu završio Arhitektonski fakultet a u Torontu radim kao

odrţavaĉ drţavne zgrade u centru grada za stanovanje. Ĉistim

zgradu, popravljam je i izbacujem Ċubre. Mason sam. Teško

me je otpustiti. Većinu vremena na poslu provodim u obliţnjem

kafiću gde pijem kafu i koristim laptop sa njihovom wi–fi

mreţom. Tada se dopisujem sa usamljenim ţenama, posebno

mladim i tamne koţe. Nisam napisao istinu kako se zovem i

nisam napisao istinu ĉime se bavim, kao što sam slagao za moje

godine. Napisao sam da sam biznismen. Danas treba da se

naĊem prvi put sa Dţuli. Imam pedeset godina a Dţuli misli da

imam ĉetrdeset. Našli smo se u malom pabu u centru grada.

Došao sam sam sa automobilom koji je sportski, iako sam

mogao da doĊem peške pošto se kafić nalazi blizu mog stana,

ali sam hteo da ostavim dobar utisak. Došla je na vreme. Crna,

mlada i zgodna. Iz Kolumbije je, tamo ima dosta ljudi crne

koţe. Naruĉujem nam kafu sa krofnom. Našli smo slobodan sto

u uglu paba. Gledam je suţenim oĉima kao što lovac gleda svoj

plen. Mislim da se to ţenama dopada. Imam bradu od tri dana

pa izgledam više kao neki umetnik. Nisam ćosav i to privlaĉi

ţene. Došao sam u Toronto sa ţenom i ćerkom. Jednog dana

rekao sam Svetlani da ţelim razvod jer ţelim da budem sa

drugim ţenama. To me straviĉno privlaĉilo. Ovisnik sam

postao od tamnoputih ţena. Svetlana je pristala na razvod,

ostali smo u dobrim odnosima. Jedno vreme, dok je ćerka išla u

osnovnu školu, bila je sa mnom. Bio sam dobar otac i ja sam se

sakrivao sa mojim tamnoputim prijateljicama. Kod kuće sam

bio dobar, neţan, debeljuškast otac. Sada moja ćerka ţeli da

Priĉe naših snova

53

ţivi sa majkom. Izlazi sa mladićima i majka je bolje u tome

razume nego ja. Razgovaram sa Dţuli. SviĊa joj se što sam beo.

Ne mogu samo nju da gledam. Zaiteresovan sam i za neke ţene

koje ulaze u pab. Profesionalna deformacija. Njoj se to nikako

ne sviĊa. Ima divne smeĊe oĉi i koţu koja se sjaji, crnu kosu

koju pegla, prekrivajući svoje lokne. Kaţe da je došla u

Toronto sa porodicom. Ne ţelim da joj kaţem ni da sam

razveden. Ona kaţe da je vrlo teško naći muškarca koji je

iskren i paţljiv i ne sviĊa joj se kako je ja gledam. Kao divlja

ţivotinja, kaţe. Ja mislim da je to seksi, kad streljaš pogledom

ţenu. Ne znam zašto joj se to ne sviĊa. Ona ustaje od stola i

odlazi iz paba sama. Mene je ostavila za stolom samog. Plaćam

pića i odlazim i ja. Dok prolazim pored stolova bacam jedan

moj neodoljivi pogled jednoj ţeni i izlazim na ulicu. Vetar

poĉinje da duva.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

54

Tanja Ajtić – Kupidova strela

On joj je ispunjavao sve ţelje. Ako je zaţelela jaje od ptice

sa Madagaskara nabavljao bi ga, samo ako je trebalo. Sve što je

poţelela. To se dešavalo stalno. Izmišljala je stvari i predmete

koje su joj potrebne, muĉeći ga. Nije se hteo predati.

Februara ĉetrnaestog, za Dan zaljubljenih, ona je sedela na

balkonu lenjo klackajući svoju papuĉu okaĉenu o jedan palac i

bila je napadnuta. PogoĊena je iz prvog hica Kupidove ljubavne

strele. On je preletao sluĉajno preko tog dela neba pod kojim je

ona sedela i videvši je takvu pomislio je: „Jadna ţena, to je tako

tuţno, a tako je lepa, niko je ne voli“, i odapeo strelu. One uvek

na taj dan imaju ĉarobnu moć. Prenula se istog trenutka. Papuĉa

je spala a ona je poĉela unezvereno gledati. Osećala je peckanje

na telu. Izvadila je mali trn iz noge. Bacila ga je i svrab je

nestao. Poĉešala se, praveći crvene tragove na koţi. Pogledala

je baštu. Nikada nije tako primećivala svoju okolinu kao tada.

Bila je divna. Pod krovom terase dolazile su ptice koje su divno

pevale. Veliko drvo je spuštalo grane cvetno i miomirisno. Nije

bilo zime. Sunce je zrakasto sijalo kroz veliko drvo na njeno

lice. Blaţeno se osmehivala i udisala vazduh ţeljno. Osećala ga

je prvi put. On je davno baštu zasadio za nju. Sve ju je

ispunjavalo blaţenstvom.

Došao je umoran od napornog posla dozivajući je. Prišla mu

je i poljubila ga neţno. Tako ga je i zagrlila i prošaputala mu:

“Bilo bi lepo kada bi mi kupio prah od crvenog leptira“. Nije je

ĉuo. Nezainteresovan, otišao je zamišljen na tuširanje. Kada se

vratio seo je za postavljeni sto da jede. Zagledao se u veliku

crvenu vazu sa zlatom kojom je prefarbana njena unutrašnjost.

Nije ni video crvene ruţe, ni osećao njihov miris, mada ih je

kupio prethodnog dana. Kada je završio sa jelom legao je na

trosed i zagledao se u TV umoran i pospan. Ona ga je gledala

zaljubljeno uzdišući. Tek tada je shvatila koliko ga voli.

Priĉe naših snova

55

Lidija Lazarević – Izgubljene rime

Moja je olovka poĉela da piše besmislene reĉi, a rime su mi

se rasule po zemlji jer je moja muza odluĉila da mi okrene leĊa

i prekrštenih ruku gleda u drugom pravcu. Ni reĉ da mi uputi

već prkosom seĉe prostor meĊu nama. Ostala sam sama pod

noćnim nebom, za sada još uvek hrabra, ali osećam da se u

senci mojih misli krije moj ljuti neprijatelj.

Izbegavam da gledam svoj odraz u zvezdama jer ogledalo

vara. Zavarava.

Da li je ovo potraga smisla u besmislenom ili besmislena

potraga za smislom?

Besmisleni san ili san o besmislu?

A, na kraju, na isto se svodi.

Lebdim izmeĊu jave i snova. Puno je magle.

Plašim se, progutaće me ovaj prostor.

Vreme kao da namerno usporava.

Zabrinuto se okrećem ka svojoj muzi.

“Zašto ovo radiš? Tvoju svojeglavost ja plaćam. Bez tebe

sam kao vojnik sa staklenim oruţjem, jedini savezniĉe!”

”Zašto se ne boriš malo sama?”, rekla je tiho.

Uvredila me njena ravnodušnost. Povredila izdaja. Osetih

kap vrele krvi na svom srcu.

“Zar je potrebno da ti govorim o tome? Pogledaj me.”,

osetih vrtlog tuge i besa u vazduhu, oni poĉeše da mi otimaju

tlo pod nogama, ali nastavih da govorim raspaljujući vatru u

svom srcu: ” Vrtim se u polutami poput balerine koja je

zaboravila plesne korake. Vetar se zainatio i postaje sve

snaţniji. Vrzmaju mi se oko nogu svakakve zveri. Ne vidim ih,

vešto se kriju, ali poznajem jezu koju bude svojom blizinom.

Rasteruju mi snove i posmatraju kako lutam po magli koju mi

one donose.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

56

Plašim se da će svakog trenutka njihov vrisak odjeknuti kroz

vazduh, porušiti gnezda ptica na drveću i mostove, mostove

preko kojih moram proći. Preko kojih ti i ja moramo proći.

Zar ne vidiš da mi postavljaju trnje i kamenje pod nogama.

Ĉekaju da poteĉe krv.

Kada si ti uz mene, ja drţim rime k´o bisere u ruci, i tada

nema niĉega što bi me moglo povrediti. Kraj tebe nema tame,

ni magle. Nema bola…

Osetih svu svoju slabost poput tereta koji me je mogao

srušiti svakog trenutka..

“A ti? I ti me ostavljaš samu…”, dodah.

Muza mi pruţi ruku i reĉe blagim glasom:

“Ono što vidiš sada su tvoji strahovi, ono što vidiš danju su

tvoje ţelje. Hodajući po svetlosti izabraćeš hod po ruţama, ali

zaboravićeš njihovu pravu prirodu upravo zato što moţeš da ih

vidiš, pa makar i samo površno. Ostavljam te u mraku, ali te ne

napuštam. Moţda ćeš i pasti , ali ću ti pruţiti ruku da ustaneš.

Ćutim i gledam u drugom pravcu da proverim da li mi to

pravim putem idemo. Lako je izgubiti se ovde. Razbistri um i

razbistrićeš nam vid. Vaţan je put pred nama. Vreme ne ĉeka.

A rime… Rime su ti u dţepu sve vreme.

Priĉe naših snova

57

Spomenka Denda Hamović – Ja lјubim te

U autobusu sedam pored ţene u crnini. Pred nama je dug put

i poĉinjemo razgovor. Putuje u rodni grad, ja na more.

Nestrpljiva sam, tek mi je osamnaest i prvi put letujem bez

roditelja, s deĉkom.

„Tvoje oĉi priĉaju.“, kaţe mi Marija, moja saputnica.

„ Ljubav je najslaĊe i najgorĉe voće.“, nastavlja prijatnim

glasom.

Gledam je u ĉudu.

„Objasniću ti, drago dete, mlada si, paţljivo slušaj, moţda će

ti zatrebati savet, da se setiš i primetiš na vreme. Ana nije.“,

lepo lice se smešilo.

Marija je zapoĉela istinitu priĉu o svojoj najboljoj

prijateljici.

„Upoznale smo se sluĉajno, a da li postoji sluĉajnost? Da li

su dogaĊaji samo poznate posledice naših zabluda?“, poĉela je

tiho.

Primetih joj sjaj u oku, da li suzu ili odsjaj sunca, nisam bila

sigurna, ali nešto u njenom drţanju me pretvori u paţljivog

slušaoca.

„Da li je naš susret sluĉajnost? Moţda mi je trebala ispriĉati

ovu priĉu.“, zamislih se.

***

Nedelja je, kasno posle podne. Ana je upravo došla s mora.

Ţarko ţeli da spere so sa kose i tela i da uţiva u talasanju

sećanja do sutrašnjeg dana. Zvoni telefon, Hana zove.

„Hajdemo u Albatros.“

„Umorna sam, draga Hana.“

Ali, Hana je uporna.

„Simpatija će mi veĉeras biti sam na igranci. Devojka mu je

na putu. Eto prilike da ga smotam.“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

58

Nije joj se dopao ton i razmišljanje, ali popušta. Na brzinu se

istuširala, splela svoju dugu crnu kosu, obukla mini haljinu,

crnu, sa šarenim ruţama. Mladost je pobedila umor jer

zaljubljena prijateljica zove.

Hotel Albatros ima prostranu šljunkovitu baštu i okrugli

podijum za ples. Muzika je ţiva a bašta prijatna i posećena.

Sretoše Sonju i Ţanu i njih ĉetiri uploviše lakim korakom

mladih srna kroz ulaz hotela u neţne tonove muzike i

oĉekivano uţivanje. Sele su za sto u centru bašte. Ana, ipak

malo umorna, luta pogledom i ţeli da se ovo veĉe što pre

završi. Hana, ugledavši svoju simpatiju, poskoĉi na stolici i

raspriĉa se. Sam je, jedina joj je ţelja da ga upozna.

„Eh, šta ti uĉini ljubav!“, drugarice joj se smeju.

Muzika za ples poĉinje. Momak lep, prijatan, dolazi po

Sonju, drug je sa fakulteta. Odlaze nasmejani do podijuma.

„Molim za ples!, Ana ĉuje glas iza leĊa.

Okreće se, plav, visok mladić, zelenih oĉiju, lepo graĊen, u

zelenoj košulji i svetlim zvonarama, gleda je s osmehom. Ne

voli plavce, ali ustaje iz pristojnosti. „Otplesaću jedan ples.“,

razmišlja. Ali uporan je i plesovi se niţu. Privlaĉi je sebi, ona

se odmiĉe, neiskusna, neţno se odmiĉe, to ga zabavlja, tiho

priĉa i smeška se. Protiĉe i istiĉe vreme i stiţe sat za polazak

kući.

„Da te otpratim?“, pita plavi.

„Ne hvala, imam društvo.“, odbija i odlazi srećna što se

završilo veĉe.

Zatiĉe prazan sto. „Kada su otišle? Zašto se nisu javile?“,

oseća neprijatnost, stoji sama usred bašte u noćnom satu.

„Da te ipak otpratim kući?“, šumi glas iza leĊa.

Pristaje i zapoĉinje svoju sudbinu.

Dopratio je kući i ţeleo poljubac, ali vragolanka je pobegla.

„Hvala dragom Bogu da se završilo veĉe.“, mislila je, ne sluteći

da je to veĉe bilo poĉetak njene ţivotne priĉe. Retko je izlazila.

Imala je dobre i stroge roditelje a još nije napunila osamnaest

godina. Dozvoljavali su joj izlaske sa starijim devojkama kao

Priĉe naših snova

59

što je bila Hana, a ona je ostavila samu u noćnim satima, kao i

Sonja i Ţana. Izgubile su se bez pozdrava. „Da li bi drugaĉiji

tok nešto promenio? Da li postoji sudbina?“, Ana se godinama

kasnije pitala.

Plavog je srela posle sedam dana kada je izašla na korzo.

Šetala je sa drugaricama i on se stvorio pred njom. Uporno je

molio za zajedniĉku šetnju i pristala je. Tek tad je saznala da se

zove Zoran. Rekao je da je ĉekao svako veĉe da se pojavi na

korzou. Mislila je prošetati samo jedan krug a zapoĉela je svoju

ţivotnu priĉu. Svaki njegov pogled, dodir, svaka reĉ su

pokazivali neţnost i ţelju. Prijatan, dobronameran, dareţljiv, sa

zaštitniĉkim stavom muškarca, prijao je Ani. Nije joj smetala

razlika u godinama. Strujale su slutnje i krv mladosti. Zoranova

neţnost i dodiri su slamali njen otpor i razlistavali neţni cvet

prve ljubavi.

„Moja si, poţeleo sam te istog ĉasa kad sam ugledao da

ulaziš u baštu.“, šaputao je srećan.

„Ja sam samo svoja!“, smejala se.

Voleo je njen smeh i priĉao šale da je nasmeje. Osećala je

njegovu iskrenost, toplinu ĉiste duše i to je osvajalo.

„ Ja imam samo tebe i moje knjige.“, zelene oĉi uranjaju u

tamne i nestaje i poslednji otpor.

Ljubav je planula. Sve Zoranove misli su bile upućene Ani.

Ni tren je nije ostavljao samu. Uţivala je u ĉarima prvog leta

osjećanja, mlada, neiskusna, zaljubljena i voljena, on joj se

celim bićem predavao. Meseĉnu stipendiju je potrošio da joj za

roĊendan kupi zlatne naušnice i bezbroj drugih poklona. Nije

volela nakit ali je probušila uši da moţe nositi njegov dar. Taj

mesec je danju naporno radio preko studentskog servisa da

obezbedi sebi egzistenciju. Uveĉe su izlazili na igranke, u kino

i duge šetnje.

Drugo leto njihove ljubavi. Provode nekoliko nezaboravnih

dana avgusta u malom primorskom mestu, skriveni od

radoznalih pogleda. Poklanja joj zlatni lanĉić sa priveskom na

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

60

kojem je ugravirano: „JA LJUBIM TE“. Sreća ispunjava dva

bića koja se vole i ljubav ih stapa u jedno.

Pevao joj je balade a posebno neţnim glasom i blagim

pogledom Arsenovu „Bićeš uvijek moja“. Sve reke njene

razigrane mlade duše su se ulivale u ta dva jezera, nije još znala

da sjajna površina ima svoju tamnu dubinu. Predala je svoje

srce u ţar iskrene ljubavi, ali i u kandţe poroka.

Bili su poznati par u malom gradu gde se sve zna.

Upozoravali su je ali nije verovala jer nije ništa primećivala.

Skrivao se vešto i ĉuvao njenu ljubav. „Da li je to bila prevara

iako me voleo?“, ĉesto se kasnije pitala.

Istina, ponekad bi malo posumnjala. „Ljubav je sila najjaĉa i

sve pobeĊuje.“, srcem je razmišljala i ćutala.

Poĉetkom treće godine njihove ljubavi Zoran je diplomirao.

Zaposlio se i odmah zaprosio Anu. Venĉali su se. UreĊivali su

svoje gnezdo i dosezali nebo. Vreme je teklo i postali su

roditelji blizanaca, deĉaka i devojĉice. Sreća im se smešila,

voleli su se i voleli su plodove svoje ljubavi.

Ali, neumoljivo su izranjali nemiri i prizemljivali ljubav,

cvet koji je neotporan na poroke, gubi latice polako i sigurno.

Ana je to iskusila. Zoran se menjao. Njegova ljubav nije, ali

porok je uzimao maha. Posle roĊenja dece prestao je i da se

skriva. Znala je gorku istinu. Sve ĉešće je ostajao posle posla s

društvom i nije znala kada i kakav će se vratiti.

„Zašto to radiš? Molim te, nemoj! Uništavaš nas!“, govorila

mu je i molila ga sklopljenih ruku i sa svom ljubavlju kojom

mu se predala.

Smiri se kratko, dirnut njenim bolom, pa opet u krug, veĉiti

krug molbi i obećanja, jaĉi je porok od njega, jaĉi je od njenih

suza, jaĉi od ljubavi. Kad je izgubljen zove Anu, samo Anu.

„Hoću moju ţenu, dovedite mi moju ţenu!“

Uvek je dolazila, pomagala mu. Tada je srećan, miran i

pokoran, pristajao na sve što je zahtevala, pa onda opet u krug.

Ana je izgubljena, prevarena, sama. Voli ga i nestaje je. Borba

traje bezuspešno. Posle nekoliko godina prestala je da moli,

Priĉe naših snova

61

povukla se u ćutanje. „Neka radi kako ţeli, ja ću da trpim,

ojaĉaću.“, odluĉila je. Ne moţe otići jer zna da je on izgubljen

ako ode. Da li je to bila istina ili zabluda nikada nije sa

sigurnošću spoznala.U zamci je njegove potpune ljubavi ali i

svoje osjećajnosti i dobrote. To su neţni cvetovi a zarobe kao

ĉelik. UgaĊala je Zoranu i ţivela za svoju djecu, bila su joj

radost i snaga. Pevala im je uspavanke koje je sama izmišljala.

Voleli su ih i kad su porasli. Pisala je dnevnik, samo je on znao

njen bol i bio štit od ţivota, reka koja bi je ugušila da nije

istekla. Ispisane stranice je cepala i bacala da ih neko ne naĊe.

Deca su odrasla i osamostalila se, a ona je i sa Zoranom

ostala sama. Volela je samoću, odmarala joj je misli, a ţelje su

odavno nestale. Utonula je u sebe, u svoje pisanje, u

svakodnevnicu.

Godine otiĉu, ponekad se smeju, ĉešće plaĉu. Na njenom

licu je veĉiti, zaleĊen osmeh pomirenja sa ţivotom, kakav god

bio do kraja.

Moja Ana je postala senka skrivena meĊu zvezdama, sa

osmehom sunca u oĉima, tihim plesom nespokoja u nedrima i

veĉitim pitanjem ţivotu: „Zašto?“

***

Marija je poslednje reĉenice izgovorila tiho i ućutala.

Gledala sam joj lice u polumraku autobusa, blistave oĉi i ruke

sklopljene kao za molitvu. Napokon se okrenula i majĉinski me

pogledala.

„Dete, i ako pogrešiš, budi zahvalna Bogu što ti je darovao

najlepši osećaj Ljubavi. To iskustvo vredi i patnje.“

„Gde je sada Ana?“, pitala sam dirnuta priĉom.

Nije odgovorila. Nisam ponovila pitanje.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

62

Spomenka Denda Hamović – Blesak

Aprilsko predveĉerje neţno ljubi pupoljke razbeharalih

grana trešanja i slika senkama na kamenim ploĉama deliće

murala. Tihim, zamišljenim korakom, idem na skrovito mesto

na obali, u moju oazu za snove i pisanje, u mir misli i odluka

koje mi noć, kamen i Neretva osvetle. Spuštam se niz kamenitu

nizbrdicu, koju su blage zime, juţni vetrovi i letnje vreline,

izvajale. Miris prvih ljubiĉica osvaja, izviruju iz parĉića trave

koja buja izmeĊu pukotina kamena. Paţljivo gazim da ne

povredim ljubiĉice. Radujem se samovanju u zagrljaju zvezda,

uz pesmu reke.

Na prilazu mom skrovitom mestu na obali, zastanem.

Nepoznati ĉovek sedi na kamenu, na mom kamenu. Gledam ga.

Koliko je trajao pogled, ne znam. Ustaje i prilazi mi, blag,

nasmešen, i ćuti. Sudariše nam se pogledi. Sudariše nam se

svetovi. Drhtim. Munja u moju tišinu blesnu, razbi mi

zamišljene misli. Grlo mi je suvo.

„Zdravo!“, tihim glasom uspeh reći blagom osmehu i

zvezdanim oĉima.

Stisak ruke, snaţan i topao, ne popušta. Ne beţim. Ne

bojim se.

„Sedite da razgovaramo, molim Vas!“, gleda me dugo,

toplo se osmehujući.

Iskre iz tamnih oĉiju pale mi grlo a ruke drhte. Misao je

zastala zbunjena. OmaĊijana sam! Behar miriše radosno.

Jugunasta Neretva ozeleni noć. Oĉi u oĉi ‒ na moje lice

zalutaše topli dlanovi. Bude mi nemire srca i puti. Tonem u

narandţastu dugu koja nebo i zemlju spaja. Blešti aprilska noć.

„Znam sve o tebi. Ĉekao sam te.“, tamne oĉi me piju.

„O meni ni ja ne znam sve.“, ispucalim glasom govorim

istinu koja mi zadrhta u srcu.

„Umiri se, umiri ruke, umiri nedra!!!“, vrišti glas u meni

dok ugljene oĉi traţe dubine moje a grabljive ruke miluju

Priĉe naših snova

63

nemire. U nepoznatim oĉima, u snaţnim rukama, moja tišina

diše. Prepuštam se bujici, neka me nosi!

„DoĊi!“, kuda, ne znam, ali idem.

Idem do kraja beskraja u sve ponore blistavih nemira. Idem

do sjaja zvezda, do veĉnog sećanja. U spletu naših dodira

spoznah sebe sklupĉanu u dnu duše.

Neretva u nama se meškolji i huĉi, blista u svim duginim

bojama. Teĉe i plavi nas drhtava reka dok laste ţelje lete na

istok, a ruke u jedro duše utiskuju veĉnu simfoniju sećanja.

Ljubav kao udar groma postoji, ţelim da ovo blaţenstvo

nikada ne prestane, a znam da ne sme trajati. Opĉinjena sam

zlatom u oĉima, suncem u osmehu, vrelinom juţnjaĉke krvi,

razgranalim rukama i mojom ţeljom; ja ledena ‒ kaţu! Nisam!

„Ostani sa mnom.“, tamne oĉi uranjaju u moje.

„Ne mogu. Oprosti. Naše vreme je zakasnilo.“, suza iz

tamnog oka prati moju suzu vekovima.

Spoznah da ljubav postoji. Upoznah je u procepu vremena.

Da li uvek boli?! Da li uvek boli?!

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

64

Zvjezdana Ĉagalj – Čeţnja

Dolazio je gotovo svakog poslijepodneva na ono mjesto u

sjeni gdje ju je prvi put uhvatio za ruku. Bila je tako sićušna,

nekako mekana i njeţna, bijela i drhtava na njegovom velikom

dlanu. Zaljubio se s prvim pogledom u njene zeleno–plave oĉi.

Svakim trenom miris njene duge zlaćane kose raspirivao je do

tada neslućenu strast. "Vodi me," rekla je tiho "vodi me do

drveta one trešnje koju je posadio još moj pradjed. Ţelim da

ona bude znak našeg trajanja. "

Dolazio je i na trogirsku rivu. Toĉno ondje gdje su te ljetne

veĉeri prepoznavali mirise gurajući se kroz rase, lica,

visine,obime. . . Sve je još tu, jednako kao i tada, jednako kao

da ona krade prolaznost. Sjetio se te lude veĉeri, veĉeri

zvukova koji svojom razliĉitošću, neskladom, nisu nikome

smetali, najmanje njima. Na rivi se ukotvila jahta, jedna od

onih kraj koje te strah proći da je tvoja jednostavnost ne ogrebe

po presjajnoj provi. „Vaaau, da je jedan Ċir!“, rekla je njeţno

dodirnuvši njegov dlan onom slobodnom rukom koja nije već

bila u njemu.

„Zapravo, uopće ne bih htjela posjedovati takvo nešto. Više

bi mi se sviĊalo da je neĉija tko bi mene ţelio provozati. Sve je

to samo jedna velika briga i obaveza!“.

Duša naivna. Je li znala da svi oni koji takvo nešto imaju,

imaju i one koji brinu o tome?!

Sjetio se onog iskriĉavog smijeha kojim je oborila s nogu

sve ozbiljnosti malog pitoresknog gradića kada je baš oko te

crne mambe–jahte, vidjela, ne baš uredno posloţene, parove

iskljuĉivo muških cipela. Zauzele su dobar dio rive, a

prolaznici su ih zaobilazili kao da su svetinje. Došlo joj je da ih

posakriva po gradu, oko Kamerlenga, sv. Marka, ha, ĉak bi

jedne skrila iza malenih putta u krstionici Katedrale. Zamišljala

je sve te muškarce kao beduine koji, onako ovijeni bijelim

maramama, crnih oĉiju, bradati, ozbiljni, izlaze jedan po jedan i

Priĉe naših snova

65

u šoku stoje na kamenim vrelim ploĉama rive traţeći cipele.

Nije joj bilo jasno kako su znali koje su ĉije, s obzirom da su

bile gotovo jednake, lakirane, uglancane, crne. Zaklela bi se da

su i brojevi bili isti. Ona bi trĉkarala naokolo i

uzvikivala:“Hladno. . . toplo. . . vruće. . . hladno. . . !“, a oni bi

bosonogi tapkali po kamenim kaletama i na vlastitoj koţi ćutili

zašto se to mjesto toliko voli. I, na kraju bi se smijali, znala je

ona to. Sigurno bi se smijali, iako moţda i ne bi pronašli svoj

par cipela.

Nasmiješio se. Ništa ga nije moglo tako nasmijati kao

povijest s njom.

Satima bi stajao na mostu i osjećao vibracije pod nogama.

I na to mu je skrenula pozornost.

Brodice su prolazile kao i tada. Skakutala je na mjestu

uzvikujući da je škaklju vrhovi jarbola po bosim tabanima.

Šašavica jedna.

Samo nikada, baš nikada nije odlazio na drveni most gdje

mu je te veĉeri naslonila glavu na rame, poklopila sićušnim

dlanom djeliĉak njegove šake i šapnula: „Još malo i ostat ćeš u

meni zauvijek!“

Ĉak se uvrijedio. Još malo? Pa zar nije već? Zar nisu jedno

nevjerojatno utjelovljenje sićušne nje u krupnom njemu?

Igrao se Kairosa, boga sretnog trenutka, baš onda kad nije

znao kako reći, a ne pokazati ljutnju. Nije znao, jednostavno

nije.

„Odakle kipari dolaze?“,pitao bi.

Ona je odgovarala, dok bi joj osmijeh kutrio u lijevom kutku

usana:

„Iz Sykiona!“

„Kako mu je ime?“

„Lysppos!“, uvijek bi poskoĉila kad bi izgovarala ovo.

On bi je uhvatio za bradu, podigao joj glavu i uronivši u

plavetnilo beskraja, šapnuo:

„A, tko si ti?“

„Kairos! Ja prebrodim sve!“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

66

Laţ joj se nije mogla išĉitati. Ni jednim trzajem nije

pokazala da zna.

„Zašto hodaš na prstima?“

„Uvijek ţurim!“, htjela je potrĉati, ali ju je uhvatio gotovo u

letu. I opet se smijala! Boţe, kako se ona znala smijati!

„Jesu li ti krila na nogama, Kairose?“

„Ja sam brţi od vjetra!“, podigla se na prste, poljubila ga u

bradu i dodala:“ Od svega sam brţi!“

„Zašto ti pramen kose pada na ĉelo?“, njeţno joj je otklonio

pramen koji se doista spustio preko oka, kao da sve to nije

legenda, nego stvarnost.

„Svatko tko mi doĊe ispred to bi razumio.“

Podigao joj je majicu, pomilovao glatku koţu na leĊima i

nastavio igru–legendu:

„Zašto nemate dlaka na leĊima?“

Povukla bi majicu natrag kao da je stid svijeta koji prolazi i

odgovorila „kairovski“:

„Tko me preleti nikada me ne moţe opet uhvatiti, bez obzira

koliko ţudi za tim. “

„Zašto vas je stvorio umjetnik?“

„Da podsjetim ljude, strance da sam moral svakome u ovoj

prostoriji. “

Leteći Kairos je bio uvijek u ţurbi i ovako ga je opisao

stihovima pjesnik Posidippos tri stoljeća prije Krista.

Igra je trajala sve njihovo vrijeme, a onda je odjednom,

jednako trajući, poĉela gubiti ushit, bilo je nekako zamorno,

teško, i sve manje se smijala ĉudesnim reĉenicama nekog

davno tjelesno išĉezlog gospodina ĉiji je duh toliko zaokupio

njihove veĉeri.

Saznao je kad se nije pojavila. . . jednom, drugi put. . .

nikada više. . .

Na sva zajedniĉka mjesta odnio je plavu ruţu. Nije ih

voljela. Govorila bi da to nije prirodna boja tog cvijeta. A on

nije volio njezin odlazak. Ni on nije bio prirodan. Bio je ljut na

ţivot, boga, sebe. . . nju. . . na nju, jer mu nije rekla. Moţda bi

Priĉe naših snova

67

joj mogao pomoći sobom, svojom ljubavlju. . . moţda joj je

mogao drţati maleni dlan zauvijek. . . moţda. . .

Trajali su tek jednu jesen, jednu zimu, i pola proljeća. Njeno

tijelo mirilo se sa zadnjim trzajem nakon kratke i teške bolesti,

a njen duh i sada lebdi baš u krošnji stare trešnje. Sjedio bi.

Ĉekao. Dugo, beskrajno dugo. Sjetio se Godota, sjetio se da

nije sam i da ĉekanje, ma koliko dugo bilo, nije tako bolno

teško. Na trogirskom drvenom mostu još jedna jesen ljubila je

viziju dvoje tek zapoĉetih ljubavnika u tihom odlasku prastare

trešnje. U kori debla urezanim imenima dodao je i Godotovo,

tek zbog podsjetnika o ĉekanju.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

68

Zvjezdana Ĉagalj – U likara

On od niki' stodevedes'tipet, nosi ditešce od niki petšest

godin. Malemu ne pari da je ništo, al' cijuĉe ka miš.

“Šta više ciĉiš, neba t', nisi umuka od doma!”

“Ma boliii!!! Boliiii...”

“Reka san ti da će te sad viţitat i jes' razumija šta ćeš ĉinit

ka' te bude likar pipa?”

Mali klima glavon i sve ţešće zavija. U dosadi ĉekanja

pomislin kako ću mirit decibele po odjeku u mojon utrobi di su

damari odzvanjali.

Zovu nas skupa. Unutra leţu judi ka na pribilon odru, blidi

ka kreĉ i sa idolopoklonstvon gledadu likare u bilin mantijan.

Ne bi da se sam bog otac prikaza i samo oće njizi izliĉit.

“Ajmo, lezite to dite na drugi leţaj!”, glas je zvuĉa tupo i ka

po traci.

Visoki poloţi svoje blago na bili lancun sa plavon crton koji

je oĉito nepoderiv jerbo traje već sto godin' i jopet kaţe

malemu da se ponaša kako mu je reka.

Stojin i gledan kako se navlaĉe bile zavise. Likar govori ćaći

da skine malomu maju i gaće.

“Boli li te ovo?” , nagaĊan da mu pritiska drob.

“Muuuuu!!!”, nevirujen svojin ušiman, ali mali tako

odgovori.

Ne vidin likarovu facu, ali ĉujen ćaću kako fali sina i kaţe

mu da bravo, tako san ti reka.

Tišina. Jopet mali:

“Beeee, beeee...”

A bogati, šta je ovo, od ĉuda se ni smijat ne mogu.

Likar je već poludija:

“Aj mali, ne zafrkaji, nego reci boli li?”

I bit će jopet pritiska, a mali se oglasi sa “meeee, meeee...”

“Šta je ovo šjor, a? Je li on ovo mene zajebaje? A i vi s njin

skupa?”

Priĉe naših snova

69

“Bravo, sine, bravo, tako triba! Nego kolega, ja san veterinar

(ĉuj, da kolega?!) i svi moji pacijenti se ovako ţale, a ja moran

sam pronać di i' boli. Tako i ti lipo naĊi sam!”

Tako ti mlika u prahu, samo da nije doveja dite, nego da je

on završija na hitnu, pa muka i bleja do besvisti!

Bila se zavisa za treći stol otvorila i polegoše mene na isti

lancun. Došlo mi je da i ja muĉen i blejin, ma, moj stari nije

bija kolega veterinar nego elektriĉar. A da negdi napravin

kratki spoj, pa da likar za me po vrcanju iskri pogodi di me

boli!

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

70

Dragana Miljković – SuĎenik

Jednom davno u dalekom kraljevstvu, vile suĊenice poĉeše

tajno noću da ispunjavaju svoj zadatak i obilaze mlade devojke

da im dele suĊenike. Podeliše svakoj po zasluzi. Umorne i

iscrpljene od silnog posla, pri kraju, jednoj dobroj i ĉestitoj

devojci promašiše i dodeliše mladića rĊave naravi. Kad to

uvideše beše kasno i ta greška ne mogaše se ispraviti. Saţalivši

se zbog te greške dosudiše da se ona uda u kasnijim godinama

kako bi kraj njega što manje patila zbog njegove loše naravi.

Prolaziše dani, meseci i godine, devojke stasaše za udaju. I

sve devojke iz susedstva se poudaše i nastaviše ţivot putem

svoje sudbine. Samo ne i Dušica. Bila je jako tuţna. Znala je da

je nešto pogrešno. U svojim mislima i srcu maštala je o mladiću

izuzetne lepote i dobre duše, ţeljno išĉekujući susret sa njim.

Kako njega nije bilo ni na vidiku ona je stalno išla u crkvu i

Boga molila da joj pošalje njenog suĊenika. Suze se iz oĉiju

spuštaše niz njene obraze, ali odgovora nije bilo. "Oh, kakva

šteta!", reĉe Bog. "Ova devojka, draga i mila, moli se da joj što

pre doĊe mladić koji joj sprema patnju, umesto ljubavi. Neka

priĉeka.”

Nije to razumelo devojaĉko srce ţeljno ljubavi. Zato je bila

sve upornija i iskreno molila i plakala sve više.

Tako da se i sam Bog saţali i odluĉi da stvar popravi.

"Neka svaka njena suza, koja zbog njega padne na pod, bude

njegova kazna. Neka mu donese po jednu nevolju u ţivotu koja

će ga nauĉiti vrlini, sve dok ona svojim molitvama i suzama ne

napravi od njega mladića dostojnog njene vrline i lepote.” Ni

mladić ni devojka to nisu znali, koji su zadatak imali, al svako

koraĉaše svojim putem. Mladić je postajao sve bolji i bolji,

društvo krenu da ga ismejava zbog njegove dobrote i promene.

Dok je on duboko u sebi znao da postoji jedna devojka, vredna

njegovog srca, i da zbog nje ţeli biti najbolji na svetu, ona je

Priĉe naših snova

71

osećala da postoji mladić vredan njenih suza, i nije ih štedela ni

ţalila.

Jednog dana kucnuo je i taj ĉas, ĉas njihovog susreta. Sve je

bilo kao u snu. Vladimir ugleda Dušicu na jednom vašaru i

ostade njenom lepotom zateĉen. Ona se toplo nasmeši i ţeleše

da produţi dalje. Ali mladić je stajao ispred nje. "Molim vas,

sklonite se da proĊem!" reĉe ona, ali mladić ne ţelivši da je

izgubi, neţno je uhvati za ruku i prinese svojim usnama, pa je

poljubi. "Izvinite, mlada damo, ne mogu da se sklonim, tako

sam ţeljan vaše lepote, tako mi vaša blizina prija, da bih dao i

trista dukata da pristanete da prošetate sa mnom!" Ona se

veselo nasmeši. "Oh, kako ste vi divni i lepo vaspitani, i meni

vaša paţnja prija, ne ţelim dukate, prošetaću sa vama iz

zadovoljstva.” Usput su priĉali o svom ţivotu, snovima i

ţeljama. Ugledavši lepe ruţe kupi jednu za Dušicu. Milina joj

ispuni srce. "Ruţe su moje omiljeno cveće.", sa osmehom

prošaputa ona. Zato on odluĉi da joj svakog susreta poklanja

najlepše crvene ruţe. Neke devojke postadoše ljubomorne pa

poĉeše da joj podmeću traĉeve i neistine, druge ţeleše da joj ga

otmu tako što će ga zavesti. Al ništa im ne uspe. Jer

velikodušnost ovog mladića i njegove vrline saĉuvaše njihovu

ljubav. Nema toga što on njoj ne bi oprostio i nema devojke

koja bi ga zavela. Dušica i njihova sreća bili su mu je vaţniji od

svake ţrtve i odricanja. Zato ţiveše dugo i srećno, u ljubavi i

slozi, do kraja ţivota.

Da, prava ljubav postoji, al neretko suzama se plaća, pa zato

samo hrabri ne odustaju. I naravno, samo je takvi i zasluţuju.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

72

Tamara Tamkuz Kuzmanovic – Moţe li ona

biti laka ţenska?

Dugaĉkim štapom poĉešala je oteĉena stopala. Telefon je

zazvonio i ispao na pod, sa kreveta, od vibracija koje su tom

prilikom nastale. Lejla je pogledala ovlaš u pod, da se uredjaj

nije raspao, i nije ni pokušala da ga dohvati. Na dugu i upornu

zvonjavu telefona nije odgovorila.

„Kako smrdi ovde!“, uzviknula je sredoveĉna crnokosa

Marija sa svojim španskim akcentom, ulazeći u malenu i

skromno nameštenu studentsku sobu sa jednim krevetom,

stolom i ormarom.

„Opet si zakasnila, zato i bazdi !“, odbrusila je ljutito Lejla,

pokušavajući da nadglasa muziku sa TV–a.

Marija je prebacila jednu Lejlinu nogu sa dušeka na pod,

povukla drugu i stavila u sedeći poloţaj podebelu

dvadesetogodišnju devojku. Zatim je iz jednog poteza dovukla

invalidska kolica iz hodnika.

„Prvo da odemo u toalet.“, rekla je Peruanka Marija.

„Pa, sad kad si zakasnila, nema ni potrebe, osim da se

okupam.“, zasiktala je devojka uhvativši se za nos i dodala da

će se ţaliti socijalnoj sluţbi na njen rad.

Peruanku je zanimalo šta će danas Lejla raditi, pošto bude

oĉistila njen krevet od mokraće, i naravno, posle njenog

kupanja. Na to pitanje Lejli su se zacaklile oĉi i umesto da

odgovori da će uĉiti, jer je boravila u Ţenevi kao studentkinja

prava iz Alţira, morala je da prizna da ima druge planove.

„Danas mi dolazi Ahmed,“, umalo je vrisnula Lejla. „ko zna

kakve će mi poklone doneti !“

Mariju nije ni zanimalo koja je osoba u pitanju, pa ništa nije

upitala, samo je tiho, više za sebe, promrsila : „Pretprošle

nedelje Said, prošle nedelje Aziz, a ove nedelje neko novi…“

Priĉe naših snova

73

Polako je odvezla hendikepiranu devojku u kolicima do sobe

s internet vezom i kompjuterima, gde je Lejla mesecima,

svakodnevno, provodila vreme na forumima za upoznavanje.

Radnicu socijalne sluţbe je zanimalo kada Lejla planira da

saopšti novom udvaraĉu, Ahmedu iz Francuske, da je u stvari

invalid.

„Neka se sam uveri u to kad dodje.“, iskustvo je nauĉilo

Lejlu da je tako najbolje.

„Menjaš muškarce jednom nedeljno u tvojoj spavaćoj sobi. Da

nisi hendikepirana, neko bi pomislio da si kurva.“

„A, ne! To ne!“, pomislila je alţirska studentkinja u Ţenevi.

„Kurva je zaista plaćena, ja nisam.“, rekla je ovaj put glasno, da

bude ĉak i njoj samoj jasno.

Nešto kasnije, na vratima Lejline sobe se pojavio

tridesetogodišnji muškarac, oĉito Ahmed sa internet foruma, jer

ga nije lako prepoznala. Svako tamo stavlja neku najbolju

fotografiju koja ne odgovara stvarnosti.

„Nisi mi rekla da si tako slatko punaĉka. Ja baš volim

debele. Debela znaĉi – bogata!“, pljesnuo je rukama Ahmed

videvši je kako sedi na krevetu. Osmeh na njegovom, malo

tamnijem licu, ostao je da stoji i kad je nekoliko sekundi

kasnije ugledao invalidska kolica pored kreveta.

Hteo je da je pita da ustane da vidi koliko je visoka, hteo je

da je zagrli tom prilikom a da ne nasrne na nju na krevetu, sa

ulaza sobe, hteo je da mu ona kaţe da su to kolica nekog

drugog, hteo je da joj predloţi da prvo veĉeraju u nekom

obliţnjem restoranu, ali…ali… Оsmeh na njegovom licu je

poĉeo polako da se krivi u izraz ĉuĊenja i zapanjenosti. Ĉak je

boja njegovog lica postala pomalo crvenija nego pre nekoliko

sekundi.

„Iznenadjenje!“, kriknula je Lejla otkopĉavši dţemper ispod

kojeg se nazirao samo crveni brushalter, sa sve golim nogama i

toplim soknama, u crnoj mini suknji. Pogledala je u invalidska

kolica, u koja je piljio Ahmed, i tiho mu objasnila: „Pravim

muškarcima ništa ne smeta.“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

74

Mladić se srušio na pod, prvo doduše na kolena, zatim se

okrenuo na ledja i široko raširio ruke. Ostao je nem, nijedan

izraz na nјеgovom licu nije bio postojan , piljio je ĉas u Lejlu,

ĉas u vrata, ĉas u nekog pauka u uglu sobe, ĉas u ukljuĉen

televizor, ali reĉi nisu izlazile iz njega.

„Mislim da je sve malo prebrzo. Brushalter je baš seksi, ako

si na to mislila, i rekao bih, da… Рekao bih da imaš i velike

grudi, baš onako kako volim.“, prozborio je posle ĉitavih pet

minuta ćutnje. „Da nam donesem nešto za klopu?“, ustao je

brzo. Lejla je bila oduševljena.

„Rekao si mi da ćeš mi biti deĉko? To još vaţi? Zar ne?

Rekao si mi preko Interneta da smo stvoreni jedno za drugo, da

ti se svidja moja fotografija i moji stavovi o braku. Nisi

oţenjen, zar ne?“, sve su to bila pitanja kojima je studentkinja

iz Alţira zasula prestravljenog Francuza poreklom iz Maroka.

Ahmed nije znao šta da joj odgovori, osim da dolazi za 15

minuta sa hranom, i zaista se ubrzo vratio sa arapskom hranom

(falafelom i kus–kusom). Već više pribranom, široki osmeh se

ponovo vratio na lice mladića i zubima je škrgutao dok joj

donosio hranu i pribor za jelo u krevet.

„Sise su ti, sa tim ĉipkastim crvenim brusom, baš sjajne! A

ako te prevrnem na stomak, mislim da će mi se i tvoje poveće

dupe baš dopasti i da ćemo ove noći uţivati. Mmmmm! Ja

ujutru imam voz za Lion, jer sutra posle podne radim u kebabu,

ali ova noć će nam baš biti sjajna za provod.“ Lejla je

halapljivo jela i namignula mu sloţivši se sa njim.

Nekako su voleli cele noći. Ne onako kako je Ahmed

navikao, ali svakako da je Lejla verovala da je to njen budući

deĉko kako je obećao. Mladić se izvukao iz kreveta dovoljno

rano, pre nego što se Marija probudila.

„Lejla, ove nedelje vidim debelu zlatnu ogrlicu na tebi.

Mora da je mladić mnogo religiozan ĉim ti je ostavio tako

skupocen poklon za razliku od onih prethodnih.“, suvoparno i

već naviknuto na ovakve situacije, prokomentarisala je ujutru

radnica socijalne sluţbe, ulazeći u prostoriju.

Priĉe naših snova

75

„Ne budi pakosna, Ahmed je moj budući muţ.“

„Ne bih rekla, na stolu stoji cedulja da je već oţenjen.“,

proĉitala je Marija ipak saosećajno.

„Laţeš, rekao mi je da ćemo se veriti. Ne mogu da verujem.

Ostavio mi je ovako debelu zlatnu kajlu oko vrata i vratio se

odmah svojoj ţeni?! Ne mogu da verujem !“, zajecala je Lejla.

„Ţena mu je u Maroku. Draga, a da ti malo uĉiš ta prava, da

te bar ne izbace iz Studentskog doma? I ranije se sliĉno

dešavalo.“

Lejla je znala da je Peruanka u pravu ali je i posle odlaska u

toalet opet zaspala ĉvrstim snom. Sutra će prekopirati

seminarske radove od koleginice i traţiti novog momka. Bar to

nije teško. Ima toliko potencijalnih kandidata na tom forumu na

internetu, a i svaki je vikend zanimljiv.

„Pa, i ovog si brzo prebolela!“, zakljuĉila je Marija. Arapska

studentkinja u Švajcarskoj joj je odgovorila odseĉno: „Gubi

se!“, pomislivši uz smešak da je ipak i bogatija za jednu

predivnu zlatnu ogrlicu od nekog poboţnog Ahmeda iz

Francuske.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

76

Tamara Tamkuz Kuzmanovic – Ja bih da se

ubijem

Ţivela je u prizemlju zgrade, u Ţenevi, a ţarko je ţelela da

skoĉi u smrt sa nekog višeg sprata. Ţivot iznad samog trotoara

predstavljao je veliki problem. Svaki put kada bi Ljiljana

pomislila da je njeno samoubistvo neminovno, pogledala bi

tupo u prozor i shvatila da su dno i asfalt samo tri metra niţe.

Nije imala kljuĉeve krova zgrade, a nije ni poznavala nekog sa

gornjih nivoa.

„Ţili, odakle si skoĉila? Baš me interesuje !“, upitala je

Ljiljana drugaricu Švajcarkinju koja je preţivela pad sa petog

sprata i ostala hendikepirana.

„Sa te javne terase zgrade sa pogledom na reku?!“, bila je

zaĉuĊena odgovorom Srpkinja, pitajući se pri tom kako joj nije

pala na pamet ta ideja. „Vidiš, ta zgrada je stvarno idealna za

skok, ali da sam se setila toga u najteţim trenucima sad ne bih

bila ovde, pored tebe, u bolnici. Posle tvog iskustva, stvarno

nemam više ţelju da se ubijem.“

Uprkos teškom stanju i nedaćama, Ţili je bilo drago što je

nekome moţda spasila ţivot i uzviknula je preplašeno: „Nemoj,

nikako !“

Ljiljanina vršnjakinja, tridesetpetogodišnja Ţili, nije bila baš

srećnica što je preţivela pad sa te visine. Skoĉila je na noge, što

joj je nekim ĉudom spasilo glavu. Nije bila paralizovana ali su

joj nervi na završetku kiĉme bili pokidani. Nosila je pelene

zbog nemogućnosti dalje samokontrole nekih organa. Mogla je

da hoda, ali zbog višestrukih preloma nogu, samo uz pomoć

štaka.

„Šta sam uradila, jao, šta sam uradila ?! Baš bih volela da mi

je ţivot kao pre ! Kako sam samo sve upropastila !“, jaukala je

Ţili svojim prijateljima, Ljiljani i Patriku, upitavši iznenada tog

Priĉe naših snova

77

proćelavog i krupnog mladog muškarca da li bi hteo da se oţeni

njom.

Istina je da je Patrik ranije bio ludo zaljubljen u tu

manekenski zgodnu plavušu sa oblinama, pre sumanutog ĉina.

Kao detetu stranaca, koje se teško uklapalo u društvo, lekari su

mu u ranoj mladosti zalepili psihijatrijsku dijagnozu i nije bio

previše šokiran Ţilinim pitanjem. Promrmljao je da će o tome

razmisliti, pogledavši Ljiljanu kao da od nje oĉekuje da mu

šapne odgovor.

„Nema veze Patriĉe ! Pitaću mog bivšeg deĉka za brak i

venĉanje.“, brzo i ozbiljno je razmišljala Ţili. Njeni prijatelji su

smireno opravdali tu ţelju, mada je on nju odavno ostavio, ne

znajuci ni sami šta bi to taĉno trebalo da kaţu i kako da se nose

sa talasima njene postraumatiĉne psihe.

Dugo i postepeno se razvijala i Ljiljanina ţelja da se ubije.

Kad pogleda, godinama unazad, od samog dolaska u

Švajcarsku, slušala je priĉe o samoubistvima. Proĉitala je u

novinama statistiĉke podatke da se ĉak ĉetiri osobe dnevno

ubiju, u toj prebogatoj i prelepoj, a ne tako velikoj zemlji, sa

niskom stopom kriminala i ubistava. “Paradoksalno!”,

zakljuĉila je. “Manje je zlo ubiti sebe nego drugog meĊu

Alpima.”

„Ne znam taĉno kad sam poĉela da drţim u sebi svu svoju

radost, ali i bes, što je odlika Ţenevljana. Kad sam se preselila

iz Beograda u ovaj gradić ultra bogatih bankara, šarmirala sam

i plenila izraţavanjem svojih emocija. Kako su godine

prolazile, sve više sam prećutno klimala glavom, veštaĉki se

osmehivala i zahvaljivala ĉak i kasirki, otrcanom, uĉtivom

frazom da je vrlo paţljivo s njene strane što mi je vratila kusur.

Kao da joj to nije posao!”, priznala je Ljiljana svojoj komšinici,

starijoj profesorki engleskog jezika, Suzan.

„Usamljena si. I moj mlaĊi sin, Matju, mada Švajcarac,

nema prijatelja. Kad hoda ulicom samo zuri u svoje cipele.

Kaţem mu – naĊi devojku, ali on ţene i ne gleda. Stalno se ţali

da su njegovi drugovi protiv njega, da su ĉak i zlobni. Kaţe da

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

78

bolje od njih nema i da je bolje imati i takve prijatelje nego

nikoga.“, objašnjavala je Suzan, na teĉnom ameriĉkom

engleskom, nauĉenom tokom studiranja na kalifornijskom

prestiţnom Univerzitetu Berkli.

Jednog dana, dok je posmatrala plesaĉe na probi, u

kulturnom centru, njihov zajedniĉki prijatelj Moris, ameriĉka

zvezda šoubiznisa i muzike u Italiji, uzviknuo je primivši

telefonski poziv: „Matju se ubio!“ Ljiljana je otrĉala do Suzan

da joj pomogne i od nje je saznala detalje o smrti

dvadesetpetogodišnjaka.

„Matju se preselio nedavno u Friburg jer je udaljen samo sat

vremena vozom od Ţeneve. Toliko je ţeleo da naĊe nove

prijatelje. Pre neki dan smo se vratili sa Kube gde je uţivao u

odmoru. Popio je sve psihijatrijske lekove koje je imao

odjednom. Nije se javljao dva dana, pa smo razvalili vrata. Nije

mu bilo pomoći.“, bila je skrhana Suzan dok je objašnjavala.

U telefonskom razgovoru sa svojom majkom u Beogradu,

Ljiljana je potom zaĉuĊeno primetila: „Da sam ja imala novca i

mogućnosti da posetim Kubu, ne bi mi palo napamet da se

ubijem. Stvarno ne razumem !“

Sahrana je bila oliĉenje tragedije, što se i oĉekivalo. Suzan

je ostarila sigurno još dvadesetak godina za jedan dan. Njeno

lice je uobiĉajeno bilo izuzetno izborano, a sad je odavala

utisak starice koja nije u stanju da se kreće i koju moraju da

pridrţavaju. Mada je bila izuzetno mršava i pre toga, izgledalo

je da će se krhko Suzanino telo slomiti svakog trenutka. U

kapeli, pre samog polaganja u grob, puštene su omiljene

Matjuove pesme, i muzika, jer je umro mlad. Svi su mnogo

plakali. Ali zar niko od toliko ljudi nije umeo da mu pruţi

toliko išĉekivanu ljubav i razumevanje tokom ţivota?

„Pa, mislim da stvarno nije fer prema mojim roditeljima da

se ubijem !“, još jednom je bila spašena Ljiljana dok je

razgovarala sa svojim lekarom u Domu zdravlja.

„Kako biste to uĉinili?“

Priĉe naših snova

79

„Mnogo volim smaragdno zelenu reku Ronu. Ovde u Ţenevi

ona je još uvek uska i ne tako brza. Uţivam da plivam u reci

tokom leta. Ponekad mi padne na pamet da joj se prepustim i

završim sa tim.”

„Zašto, Ljiljana? Razumem da ste došli iz ratnog podruĉja i

da vam je porodica daleko...”, pristupio je oprezno lekar.

„Ovde me svi mrze zato što sam Srpkinja. Ne mogu lako da

naĊem dobar posao. Ako se vratim u Beograd izgledaće da

nisam uspela da se snaĊem. Još sam i bez novca. A toliko Srba

tvrdi da je uspelo u inostranstvu.”

Lekar je napisao na izveštaju : „Oprez! Pacijentkinja ima

plan za samoubistvo. “

„Doktore, nemojte, molim Vas! Nije to neki plan. Davljenje

u reci je vrlo muĉno. Ja to, samo onako!“, ubedila je

medicinsko osoblje, ali i samu sebe, Ljiljana.

„Kako se dogodilo da imam sliĉne probleme kao ovi bogati

Švajcarci? Kako se dogodilo da sam poĉela da razumem

njihovu potrebu, da ćutim, sve zatvaram u sebe, da mi ni to što

kelnerskim poslom mogu da platim raĉune, jedem francuske

specijalitete i sireve, ţivim u jeftinom, a ipak pristojnom stanu

u centru grada, i imam šta moderno da obuĉem iz “C & A” i “H

& M”, nije dovoljno da budem srećna? Gde smo se to, graĊani

idiliĉne švajcarske selendre i ja, preklopili?”, zapisala je

Ljiljana u svom dnevniku.

U zemlji u kojoj je asistirano samoubistvo dozvoljeno,

dovoljno je samo otići na psihološke pripreme za taj korak i po

smrtonosni otrov u udruţenja neverovatno ironiĉnih naziva

„Exit” i „Dignitas”. Novine u Švajcarskoj su danima pisale da

se stanovništvo Ciriha zgraţava nad sahranama, ponekad

višestrukim u jednom danu, u jednoj iznajmljenoj kući, da

graĊani iz Nemaĉke i drugih evropskih drţava dolaze

specijalno u Švajcarsku da umru, kao i da su spremni da svoja

bogatstva daju pomenutim asocijacijama.

Ljiljana je, već poluispranog mozga o savršenom i

korektnom uzdrţanom ponašanju, razmišljala da li je to Bog

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

80

moţda spašava jer su švajcarske vlasti odbile da produţe još

jednu dozvolu boravka, uz obrazloţenje da nema posao? U

teškoj depresiji rešila je da se vrati u Beograd, gde su svi ţitelji

Srbi i gde se skoro svi prezivaju na „ić”. Treba li opisati da je

toplo i radosno doĉekana u rodnom gradu?

Priĉe naših snova

81

Jelena Dilber – AranĎelovdanski sumrak

Suton se prikrada visokoj planini, onaj sivi, hladni, kada se

dan već krati a gole grane poĉinje da steţe rani mraz. Gleda ga

kroz mali prozor sa svoje tvrde slamarice i ĉeka da se promole

zvezde, bar neka, da zna da ga sa neba gledaju oni koje nije

stigao još jednom da vidi.

U sivoj spavaonici radnog logora, na planini Kukavici, ima

ih mnogo, ali on je u svakom sumraku sam, u mislima sa onima

koje je ostavio tamo dole, pokraj Morave, na milost i nemilost

zlim ljudima i teškim vremenima.

Noćas mu se ţivot razvija pred oĉima, kao cvet kad okreće

svoju ĉašicu ka suncu, tako se i njemu otvaraju slike.

Od detinjstva, kada je kao najstariji sin podizan i uĉen da će,

kad odraste, naslediti oĉevu trgovinu, kada je vaspitavan da

brine o mlaĊoj braći i sestrama jer će jednoga dana biti glava

cele porodice, kada ga je majka od sve dece najradije ljubila i

grlila dok bi mu obraz milovala svila njenog libadeta i nosila

miris bosiljka koji je uvek lebdeo za njom... Pa, preko onih

davnih dana kada je kao mlad trgovac prvi put stao za staru

kasu u radnji dok mu je ocu krišom poigravao brk, što od

ponosa, što od tihe sete, sećajući se svoje mladosti... Pa, do

onih kada se na slici zaljubio u najlepšu devojku malog grada,

podno visoke planine, i poslao staru provodadţiku da je pita da

li bi htela da poĊe za njega, i one treperave nervoze dok nije

stigao potvrdan odgovor, preispitujući se da li će moći da ţivi u

palanci kraj Morave i u punoj kući u kojoj je imalo mnogo da

se radi, a da se ipak sa njim raduje zajedniĉkom ţivotu.

Seća se u ovom sivom predveĉerju i trgovaĉkih balova na

kojima je ona bila najlepša u dugim haljinama od voala, a on

ponosno hodao kraj nje, ne samo zbog njene lepote nego i zbog

dva deteta koja mu je donela na svet. I nije tada primećivao

poglede ispod oka zanatlijskih ţena i njihovih muţeva, uvek

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

82

pomalo kivnih što za njih nije bilo mesta na velikim

proslavama palanaĉkog društva, u sali hotela Evropa.

A onda je došao rat. I teške godine, pune neizvesnosti i

potmulih strahova. Oĉi cele porodice bile su uprte u njega. Ali,

znao je on to. Pa, od detinjstva je pripreman da bude glava

familije, baš kao i njegov otac, preminuo u osvit rata, taman da

se spase teskobnih godina.

I radio je kako je mislio da treba. Dolazili su mnogi, i od

ovih i od onih, i okupatori i domaći, i oni kojima je iz svoje

radnje davao rado i oni koji nisu pitali ništa, samo uzimali.

Ţeljan davnih, mirnih dana, samo je ţeleo da se nikome ne

zamera. A oni neka nose, mislio je, samo da ga ne diraju, zarad

ona dva nejaka deteta u kući, pa tek onda cele porodice, koja je

i dalje svoje prestrašene oĉi upirala u njega.

Kada su preturili godine okupacije, pozdravili su slobodu,

nadajući se olakšanju. Ali ono je ostalo nedostiţno. Sve što je

nekada bilo, srušilo se. Onaj stari svet, protkan tihim

gospodstvom i uljuljkan mirom, sada se valjao u kaljuzi patnje.

Došla su nova vremena i novi ljudi. Sve se okrenulo naopako,

ĉinilo mu se. I opet je cela porodica gledala u njega, ovaj put

još većim oĉima, izgladnelih lica od godina strepnje i bola, ali

ovaj put on nije mogao ništa.

Ništa nije rekao kada su mu oduzeli trgovinu, ni kad su uzeli

dve kuće i smestili ih u najmanju, u kojoj su nekada ţiveli

šegrti i u kojoj nije bilo dovoljno mesta za sve. Ali kad su se

neki strani ljudi uselili u njihovo dvorište, prvi put je zaplakao

pred svojom ţenom u tami jedne zimske noći. Ona ga je samo

pogledala skamenjenog lica, ustala, sklonila sve svoje veĉernje

haljine duboko u staru škrinju i rekla da je vreme da se oproste

od starih dana i da će i ove nove preţiveti.

Lice joj je ostalo kao kamen i onog jutra kad su ga odvodili.

Deca su plakala, uznemirena i iznenada probuĊena, majka je

klela, a on je ćutao i hodao za svojim novim dţelatima dok mu

je srce snaţno tuklo u grudima. I nije dugo ĉekao. MeĊu onima

koji su mu sudili video je mnoga poznata lica; nekadašnje

Priĉe naših snova

83

zanatlije, iste one koje su ispod oka gledale njihove trgovaĉke

balove, sada su bile bog i batina. U svojstvu sudije, presudu mu

je proĉitao nekadašnji lonĉar. Glasila je: “Kriv zbog ratnog

bogaćenja i saradnje sa okupatorom”.

Tada su došli njegovi zatvorski dani. U prugastim odelima,

daleko od porodica i svog zauvek nestalog sveta, odvedeni su

nekada viĊeniji ljudi na planinu Kukavicu, u radni logor, da

tamo okaju svoje grehe, i on meĊu njima.

Ustajali su zorom, ne pitajući ni koji je dan, ni koji mesec, i

odlazili u guste šume u kojima su obarali stoletna stabla

bukava. I niko ih nije pitao mogu li, a oni su ćutali i tiho,

zadubljeni u vrtloge svojih misli, trpeli poniţenja i novi ţivot u

kome se brigama nije videlo kraja.

Uz prvo pismo od kuće plakao je pod svetlošću meseĉine. U

njemu je stajalo da mu je majka preminula onoga dana kada mu

je proĉitana presuda. Ali ono što ga je još više zabolelo stajalo

je u dnu pisma. Da je ubrzo potom umrlo i dete, njegov jedini

sin, od groznice koja je kosila nejaĉ te rane jeseni.

Bio je sam, zatrpan mukama koje su se pretvarale u

otupelost pod surovim seĉivom ţivota, pronalazeći samo u dnu

svoje duše titravi plamiĉak nade da mu je bar drugo dete ţivo,

mala crnpurasta devojĉica, njegov lik u ţenskom obliĉju.

A onda, jednog dana, kada se proĉulo da će se dozvoliti

poseta zatvorenicima, osetio je kako mu udara srce, ne onako

potmulo, kao onog jutra kada su ga odvodili, nego razigrano,

puno nadanja, kako već dugo nije.

Preko ograde od dva odvojena debla, dok je stajao okruţen

sa straţarom sa svake strane, kao i ostali zatvorenici, ugledao je

najlepšu devojku onog malog grada podno velike planine, ali

sada potpuno bele kose, koja je kao bolan spomen svedoĉila o

strahotnim danima bez njega, i do nje crnpurasto lice svoje

ćerke sa viticama koje su padale na mala ramena. Oĉi su se

napunile suzama na prizor koji je noćima snevao i blagi osmeh

njegove ţene koji se iskradao pod maskom okamenjenog

pogleda.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

84

Dete se, odjednom, iznenada provuklo izmeĊu dva

razdvojena debla i poletelo ocu u zagrljaj. Plakalo je guţvajući

mu prugasto zatvorsko odelo. Straţari su okrenuli glavu. On je

stiskao uz sebe to malo omršavelo telo i ţeleo da da sve što na

ovom svetu postoji ne bi li zaustavio njene suze, ali nije mogao,

i njegove su tekle.

Spustio je dete koje mu se obisnulo o nogu, a onda se, samo

na ĉasak se premišljajući, izmeĊu dva debla provukla i ţena i

zagrlila ga ĉvrsto, zagnjurena u njegov vrat, ispucan i ogrubeo

od mnogih planinskih vetrova i kiša. Straţar je viknuo, a ona

mu se, mislio je posle sa ponosom, okrenula ledenim

pogledom:

“Pa, pusti me, ĉoveĉe, da muţu ĉestitam slavu. Danas je

AranĊelovdan!”

Straţar se zbunio, ali ipak strogo pogledao i na ĉasak

okrenuo glavu. Samo za taj tren spustila mu je cedulju u dţep

prugaste bluze. Zatraţili su da odu. Uzalud je devojĉica plakala,

majka je odluĉno vodila za ruku, sa ramenima opet

uspravljenim, onako kako se sećao.

Gleda sad u mesec i misli na cedulju koju krije pod tvrdom

slamaricom na kojoj spava. Na njoj piše da je uspela da naĊe

ljude koji će ga osloboditi, da ide za Beograd da mu to uredi, da

se strpi samo još malo, pa će opet biti zajedno i ţiveti dalje

kako se mora, i preţiveti, i da ga voli, naravno, sad još i više

nego pre.

Skliznula mu je jedna suza na svetlosti meseĉine. “Neću više

da plaĉem.”, pomislio je. “I ovo će proći!” , iako je znao da će

sećanje na taj AranĊelovdan nositi urezano do smrti.

Priĉe naših snova

85

Jelena Dilber – Pod malim mostom u

predgraĎu

U predgraĊu jednog grada, nad kojim visoke planine gore

kad ujutru izlazi sunce, nalazi se mali most. I nije on ni po

ĉemu neobiĉan, nekad beo, a sad potamneo od mnogobrojnih

snegova, kiša i vetrova, ispod koga protiĉe reka koja se u svom

ţuboru ljeska pod sunĉevim zracima.

Ono što ga ĉini drugaĉijim je tajna koju niko ne ume da

odgonetne; šta je poslednje godine, svakog jutra, ispod njega

radila starica koju su svi ceo ţivot poznavali, i zašto je baš

ispod njega umrla na poĉetku leta, kada je cvet lipe najviše

mirisao?

Još kao mlada devojka osećala je da joj ţivot neće biti lak.

Ali, za bolje nije ni znala. Jedinica u oca i majke, morala je

rano da poĉne da zaraĊuje i pomaţe ih jer ih je beda oduvek

pritiskala.

Kada se u blizini njene male kuće, na obali reke, otvorila

prva fabrika u gradu, poĉela je u njoj da radi. Ustajala bi ujutru

u cik zore, ponekad i pre samog svanuća, i tiho niz prugu išla

do sive zgrade u kojoj je sve huĉalo od velikih mašina. I uprkos

mladosti koja joj se u grudima otimala, nije se nadala nekom

srećnom ţivotu, moţda samo da brige nestanu.

Na poĉetku jednog proleća, kad je lipa u bašti njene kuće

poĉela da lista, na obalu su došli neki nepoznati ljudi. Priĉalo se

da će se baš na tom mestu zidati most i spajati obale grada koji

se polako širio i rastao. Za njima, došli su i graditelji, i svi oni

koji su bili potrebni da nad rekom izraste veliki luk.

Na poĉetku leta, taman kad je lipa procvetala, na kapiji

njene bašte pojavio se mladi radnik. Njenom ocu se rekao da je

za njega odreĊena mala soba, u dnu njihovog dvorišta, da u njoj

boravi dogod je tu. I otac se sloţio, i onako nije imao izbora.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

86

Za to vreme, ona je sedela u toplo predveĉerje, odmarajući

se od napornog rada, udišući miris lipe i ruţa koje su se u

bokorima rasipale po zemlji, i sklopljenih oĉiju puštala da je

miluju sunĉevi zraci na zalasku. Ĉula ga je i videla, i zapamtila

da nosi isto ime kao i njen otac.

Mladi graditelj nije uneo mnogo ţivosti u njihovu kuću.

Malo je govorio, retko sedeo sa njima, iako su ga otac i majka

pozivali da im se pridruţi. Njoj je bio tako tajanstven i dalek, i

mirisao je na neke daljine iz kojih je došao i kojima, znala je,

pohitaće ĉim doĊe jesen.

U jednom sutonu, kad je bila potpuno sama u kući, sedela je

i gledala u nebo, odmarajući oĉi i snevajući o daljinama iz kojih

je došao njihov mladi sustanar i koje bi tako rado i sama ţelela

da vidi. I onda je zaĉula njegov glas. Prvi put joj se obratio i

seo kad ga je ponudila.

Te veĉeri je i prvi put priĉao o svom ţivotu, i o mostu koji

gradi, i o onima koji ga tek ĉekaju. Ona ga je slušala i prijao joj

je njegov glas, osećajući kao da joj ţivot boji svetlim bojama. I

sama je stidljivo odgovarala na pitanja i priĉala pomalo o sebi,

mada ništa mnogo nije ni bilo da se kaţe. Ali to veĉe lipa joj je

mirisala slaĊe nego ikada.

Svako veĉe kad bi bila sama on bi izlazio iz svoje sobe i

priĉao joj o dalekim svetovima koje hoće da vidi. I ona ga je

slušala i osećala kako se opušta na svojoj maloj stolici meĊu

bokorima ruţa koje su već poĉele da ispuštaju svoje latice po

kamenoj baštenskoj stazi.

I odjednom je ceo ţivot bio drugaĉiji. Budila se u svitanje

osećajući kako joj zraci sunca prodiru pravo u dušu, lakih nogu

ţurila u svoju fabriku, a ni pruga više nije bila tako siva, ĉak je

primetila kako iz belog šljunka proviruje par cvetova crvenih

kao krv. Kao da je ţivot u svoj svojoj lepoti konaĉno dodirnuo i

nju.

Jedne vrele veĉeri dok su sami sedeli u bašti, zadobovale su

krupne kapi kiše. Pozvao je u svoju malu sobu, u dnu dvorišta,

dok se ona smejala trĉeći za njim. Uĉinilo joj se tada da bi

Priĉe naših snova

87

pošla gde god da joj kaţe. Dok je napolju kiša pljuštala i

povijala grane lipe i uzdrhtale cvetove ruţa, on je prvi put

poljubio. I odmah potom postala je samo njegova.

Jutrima se nakon te noći budila sa tajnom koja je ispunjavala

celo njeno telo. Osećala je da je ţena i da se rastvara kao cvet

ruţe koji gori tamnocrvenim sjajem boje usirene krvi, i nadala

se da bi ţivot i za nju mogao biti lep, i strepela na dnu srca od

dana njegovog odlaska.

Od te veĉeri dolazila bi mu u sobu svaki put kad bi bila

sama. I nije joj smetalo što su tople letnje veĉeri zamenili za

vrelinu njegove male sobe. Gledala bi njegovom od sunca i

vetrova potamelo lice, sa malim borama oko oĉiju i snaţnim

rukama koje su je tako vešto vodile kroz sve ĉarolije ovog

sveta. I opet je malo govorio, samo: „Tiše, tiše!“, kad bi ona u

svom zanosu zaboravljala da se skrivaju. I ništa nije mislila, i

nije verovala da ţivot ne moţe da bude lep.

A on je sve više ćutao i ona je poĉinjala da strepi, verujući

da tuguje zbog svog odlaska. I nije sebi htela da prizna, ali mala

nada u najskrivenijem kutku njenog srca sve više je pokušavala

da se osili i prišapne joj da bi mogao da je pita da poĊe sa njim

u svetove koji samo njih dvoje ĉekaju.

I jedne jesenje veĉeri, kada je i sama videla da je most u

blizini njene kuće završen, a lipa prosipala svoje lišće po

kamenoj stazi dvorišta u laganom umiranju, rekao joj je da

odlazi, posle zagrljaja u kojima je osećala da već nije tu nego

negde daleko.

Iako je znala da će taj dan doći, tiho i dok je osećala kako joj

se potmula tuga kotrlja telom, smogla je hrabrost da zapita:

„Hoću li te ikada više videti?“

„Naravno, vratiću se po tebe, samo da se snaĊem.“,

odgovorio joj je uz osmeh.

I više ništa nije bilo vaţno. Te njegove reĉi znaĉile su sve,

novi ţivot, novu sreću, daleko od njenog grada, fabrike, pruge,

strepnje i bola. I znala je da je spremna da ĉeka koliko god

treba.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

88

Sledeće jutro otišao je u svitanje. Oprostila se s njim na

pruzi i gledala kako u mutnu zoru odlazi korakom koji bi

prepoznala meĊu hiljadama ljudi.

Dani su prolazili i zima je zakucala na vrata, a od njega nije

bilo ni reĉi. Tešila se da će doći, obećao je, rekao je, niĉim ga

nije na to naterala. Tugu koja je poput stene pritisla njeno srce

blaţila je sećanjima na one trenutke u maloj vreloj sobi u dnu

dvorišta i osećala kako vene kao da samo nju proleće preskaĉe.

Dani su prolazili i sve više je gubila nadu. A kad je

procvetala lipa i zamirisala na dane sa njim, mislila je da taj bol

koji joj je proţimao telo neće uspeti da izdrţi. I od novog mosta

je okretala glavu. Sve kao da je bilo tu da bi nju podsećalo na

prošlo leto i ljubav koju je i dalje kao najveću tajnu ĉuvala na

dnu svog srca.

Godine su prolazile, a od njega ni reĉi. Momci su je prosili,

a ona je sve odbijala, ĉekajući da moţda doĊe i povede je u

svetove o kojima je maštala zajedno sa njim.

A onda je posle mnogo vremena i sama izgubila nadu i

pristala da je roditelji udaju za udovca koji je ţiveo u kući

pored njihove. Više joj ništa nije bilo vaţno. Traţila je samo da

jedinom sinu koga je rodila daju ime po njenom ocu. Ţelja joj

je bila ispunjena. Samo je ona znala da dete nosi ime po nekom

drugom.

Kako je starila, postajala je sve ćutljivija. Muţa je sahranila,

sina podigla i pustila u taj daleki, njoj nikad dostignut svet. A

ona je ostala sama.

Poĉela je svako jutro da odlazi do mosta i sedi na jednoj

klupi pod njim dok sviće. Nadala se da će u jedno rano jutro

onaj koji ga je jednom davno gradio moţda poţeleti da vidi

svojih ruku delo. Ali niko nije dolazio.

Jednog svanuća, kad je lipa tako procvetala da joj se ĉinilo

da će je njen miris ugušiti, otišla je da sedi na klupi ispod

mosta. U praskozorju ugledala je korak koji bi prepoznala

meĊu hiljadama. Sa licem potamnelim od vetrova i sunca,

osmehnut kao nekada kada bi je vodio do praga svoje male

Priĉe naših snova

89

sobe, pruţao je ruke ka njoj. I ona je ustala i pošla, ka onim

svetovima koje je sa njim oduvek htela da otkrije.

Kada je grad poĉeo da se budi i most ispunio ljudima, našli

su je kako leţi ispod kao da spava. I svi su se ĉudili i pitali šta

je tu radila svako jutro, ali niko nije znao da im kaţe razlog.

Znala je samo ona, a njega je u dnu svog raspuklog srca ponela

zajedno sa sobom.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

90

Miljan Paunović – Povratak

Sedeo je sam za stolom u kafiću prepunom ljudi, dima i

buke. Predosećao je da je napravio grešku koja bi mogla skupo

da ga košta. Imao je još sat vremena do susreta nakon koga su

postojale dve mogućnosti: ostaće tu gde jeste ili ga vraćaju

nazad. Osetio je kako ga obliva hladan znoj samo pri pomisli na

drugu opciju. Naruĉio je još jedan viski i zapalio cigaretu.

***

Trĉao je koliko su ga noge nosile iako su bile sve teţe. Nije

ni video ljude, a ni oni njega, moţda su mislili da dţogira u

odelu, to u velikim metropolama nije bilo ĉudno. Uleteo je u

prvi kafić, jedva je našao prazno mesto. Brzo je naruĉio piće,

izvadio mobilni telefon iz torbe i pozvao jedan broj.

"Uradio sam sve kako ste rekli. Kada ću moći da je vidim?",

glas mu je drhtao.

"Nakon provere ćemo Vam se javiti. Za sat vremena."

Veza se prekinula. Popio je piće u jednom cugu.

Vreme kao da je stalo. Uĉinilo mu se da ga neko zove. “O,

ne!”, pomislio je, samo mu je ona falila.

“Ĉoveĉe, pa gde si ti? Otkud ti ovde? Nisam znala da zalaziš

u ovaj kafić.”, bila je znatiţeljna njegova koleginica s posla.

Bez pardona je sela za njegov sto.

“Evo, tu sam! Ĉekam jednog prijatelja. Nisam za neki

razgovor.” Otpio je gutljaj pića.

“Da nije bilo nekih problema sa Centralom?”, gorela je od

znatiţelje.

Raširile su mu se zenice. “Ne, ne, sve je u redu, znaš da sve

radim prema instrukcijama!”, pokušao je da deluje uverljivo.

Priĉe naših snova

91

“Dobro onda, ako je tako, ne sumnjam ja u tebe. Samo,

ĉuvaj se, njima ne treba puno pa da donesu neku odluku koja ti

ne bi išla u korist. Ĉula sam da je došlo do neke greške u

sistemu, te da smo preosetljivi. Praviće se neka reorganizacija.

Budi oprezan. Moram da krenem.” Naglo je ustala i nestala.

Nije mu se dopalo to što je ĉuo od nje ali se nadao da će ljudi

koji imaju toliko poverenja u njega imati sluha i milosti.

***

U Centrali je baš bilo uţurbano, stalno su dolazili novi

klijenti i trebalo je u roku od 24 sata pronaći smeštaj,

rasporediti ih, a neke vratiti odakle su došli. Većina ljudi se

bojala Centrale, ali kada bi jednom dobili poziv i ako bi bilo

odluĉeno da ostanu, taj strah je nestajao.

“On je u kafiću, ĉeka odluku?”

“Da šefe! Napravio je grešku. Morao je da kontroliše

emocije, to je jedan od naših najvaţnijih principa i duţnosti.”

“U redu onda, postupite prema protokolu, obavestite i nju.”

“Biće sve rešeno u najbrţem roku. Hvala, šefe!”

***

Ostao je sam u kafiću. Nije mu bilo jasno kako se to desilo,

gde su nestali svi ti ljudi, osećao se kao da ima dve glave pune

pitanja bez odgovora. Pogledao je u sat, isticao je poslednji

minut datog roka. Zario je glavu u šake, nekontrolisano poĉeo

da plaĉe. Trgla ga je jaka svetlost, mislio je da će oslepeti.

Došla je, vratili su je! Smejao se i plakao istovremeno. Nije

bilo srećnijeg ĉoveka od njega. Grlili su se jako dugo, plakala

je i ona. Nakon par minuta sreće, neverice i radosti, sela je

preko puta njega.

“Znao sam da će mi dozvoliti da te vidim. Uh, dobro je, tu

si!”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

92

“Jesam, ali ne znam još koliko ću biti tu.”, rekla je veoma

tiho i zamišljeno.

“Kako ne znaš, nije valjda da…”, zenice su mu se raširile.

“Treba da odluĉiš kako ćemo dalje, postaje napeto, mnogo

smo se opustili. Moţda je najbolje da jedno vreme prekinemo,

pod velikim smo pritiskom. Napravio si grešku.”, nesigurno je

to izgovorila.

“I ti znaš za grešku?! Dobro onda, najbolje je da se

raziĊemo. Mesec dana će nam biti dovoljno?”

“Hoće, da saĉekamo da se sve smiri. Onda ćemo biti zajedno

zauvek.”, u njenom glasu se osećala nesigurnost i strah. Zagrlio

je jako. Sve dok nije otišla nisu progovorili ni reĉ, samo su se

grlili i ljubili.

Te veĉeri nije mogao odmah da zaspi. Ustao je usred noći da

popije ĉašu vode. Svetlost iz unutrašnjosti friţidera bila je

dovoljna da primeti ĉudnu senku na zidu koja se brzo izgubila.

Nije bio sam u stanu. Zatvorio je vrata friţidera i poĉeo paniĉno

da se smeje. “Senka” se izvila iznad njega i osetio je tup udarac

u potiljak. Usledio je totalni mrak.

***

Sledeće ĉega se seća je velika bela prostorija, jako svetlo i

on u kapsuli, poput one za hibernaciju u svemirskim

brodovima. Znao je da je gotovo. Urlao je da ga puste i da mu

dozvole da kaţe šta ima, jer je pretpostavljao da će dobiti neku

vrstu sankcije, ali “povratku” se nije nadao. Voleo je Zemlju

još od prvog dana kada je sleteo na nju, a to je bilo pre 10

godina. Voleo je formu i inteligenciju koju su mu dali, voleo je

da bude ĉovek. Voleo je i nju i sada je bilo sigurno da je nikada

više neće videti. Ostalo je samo nekoliko trenutaka do

lansiranja i puta bez povratka. “Bolje da su mi oduzeli ţivot, to

bi mi bila najveća kazna. Ovako ću biti million svetlosnih

godina od nje, na matiĉnoj planeti prekrivenoj crvenim peskom,

beskonaĉnim dinama i prašinom.” Nikada sebi nije oprostio što

Priĉe naših snova

93

je napravio grešku i iskoristio svoju moć da pogledom usmrti

ĉoveka (za koga je u medijima reĉeno da je doţiveo infarkt).

OsuĊen je na veĉni ţivot. Kapsula je katapultirana. U tom

trenutku ljudi sa Zemlje videli su nešto nalik raketi koja je

popriliĉno brzo letela nebom ne ostavljajući trag. On se više

niĉega nije sećao, postao je tako majušan, jedva vidljiv

ljudskom oku.

***

Ona je sedela u kafiću na istom mestu gde je pre mesec dana

sedeo on. Saznanje da su ga vratili budilo je u njoj sve one

najgore emocije. Ipak, odolela je pritisku, izvukla je ono

najjaĉe iz sebe jer je znala da je ţivot na Zemlji neprocenjiv i

da ne postoji lepše mesto, kao i da se velike greške skupo

plaćaju. Ustala je od stola, podigla ponosno glavu, danas je

veliki dan za nju, stiţu novi “regruti”. Oĉi su joj na trenutak

skroz pozelenele.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

94

Zdenka Kirin – Dogodilo se meni

Bilo je jutro. Jedno od mnogih jutara s crvenkastim odsjajem

na prozoru. Sunce se raĊalo mirišući u preljevima mojih misli.

Zastala sam prisutna razgovoru svjetla i ptica. Bilo mi je prisno

meĊu zracima rasprslim u melodiji unutarnjeg sluha. Osjećala

sam nešto veliĉanstveno razlito po srcu dok su oĉi blještale

širinom vidika. I nije me bilo u tom trenu nego u besteţinskom

letu sanja. Cijelo vrijeme bila sam upletena u valove svilnog

ritma u bilu i disala bistrinom nestvarnog trenutka. Ne znam

kako da nazovem to neobjašnjivo osjećanje sebe u sebi, pred

ogledalom, u prizmi jasnosti koja rastvara pogled u svijet iza

trenutne slike tuge iscrtane na licu. Bila sam u nekom

ĉudnovatom stanju izmeĊu jave i sna. Nedoreĉenost u toĉki

neizrecivog osjećaja što šumi svjetlucavim prstima. Bila sam

raspršeno postajanje, kao let za uzlet prema svjetlosti svoje

ţelje i snage, koja nadvisuje vrijeme i nema objašnjenja. Bilo

mi je ugodno u tom svitanju dvojnosti koja me obavila

ljubavlju. Jednostavno sam vidjela tu nestvarnu prisutnost

utkanu u osjetilno ĉulo opipa kojeg sam postala dio bez nekog

racionalnog razmišljanja. Stvarnost nestvarnosti proţela se u

doţivljaj za bajku koja nosi epitet ĉuda i ĉudesnosti mada se

dogaĊa u ţivotu mnogih, kao trenutak kad dotakneš svod

Boţanskog milosrĊa po ljubavi koja je neprotumaĉiva snaga

duha i moć srca. Bila sam pred prizorom koji ispunjava i drhti u

ĉitavoj zjeni.

Bio je to dodir, moj treptaj u beskraju, uron u bezglasnu

Rijeĉ koja prodre u srce i nastani se kao poticaj i nada u

ostvarivanje. Bilo je to probuĊenje u izvoru stvarne ljepote uz

mene, u meni kao njeţan cvijet, djevojaĉko mjesto zanosa koji

se smije proţimanjem boja u zjeni. Bio je to korak pruţen iz

sveg srca, muzika poziva za iskorak. Bilo je to jutro koje je

ostvarilo moju ĉeţnju i nagradilo sav trud uloţen da bih stala na

vlastite noge. Bio je to ĉas kad sam dotakla visinu milosti.

Priĉe naših snova

95

Pokret neba, u divnom, modrom ogrtaĉu, obavio me ljubavlju

prepoznavanja šanse da me otrgne iz dubokog oĉajanja koje je

zarezalo bolom svaku misao Nade u nemoćnom tijelu. Bilo je

to jutro u trenucima posebnosti, kad se prvi smiješak na mom

licu razlio i napojio mi biće vremenskim horizontom svjetlosti.

Bila je to Nada kad sam povjerovala u utjehu mogućeg

ozdravljenja. Nada, moja Nada, spojila je tada u meni svjetove

ljubavi, nebeske i zemaljske. Bila sam na vrhu planine, a samo

sam se ljuljala sekundu na vlastitim, još nejakim, stopama. Ali

danas znam da me je taj trenutak obdario milostivim ţarom

snage i volje s pomoću kojih sam ustrajavala ţivjeti hod, bolan

hod preko razrovane ceste svagdana, i nositi se u osobi s

invaliditetom sa mnoštvom problema i tegoba. Ne volim puno

priĉati o njima jer smisao energije koja teĉe radost je stvaranja.

Primanje i davanje stvara umjetnost koja je lijek za dušu i tijelo

i oplemenjuje svijet širenjem sjaja. Ljekovitost je dar

posvećenosti radu izrastanja u boljeg i prisnijeg ĉovjeka.

Danas iz mene progovara ĉitav jedan proţivljen ţivot.

Iskustvo vlastite koţe nosi to tragiĉno sebedarje kroz trpljenje,

fiziĉko i psihiĉko, dok me istovremeno pridrţava pjev ljubavi i

ljepote u duši. Vjerujem da je Boţja ruka s onog ĉarobnog jutra

još uvijek moj vodiĉ ili šaptaĉ teksta za ulogu koju odţivljavam

kroz dane boravka ovdje na zemlji. Naravno, s anĊelom bdjenja

na ramenu. Hodam i istraţujem onu pauĉinastu, meku i

draguljnu oazu osjećaja, gdje sam bila prisutnost kao radost i

vizija neopipljivog spajanja koji nema objašnjenja. I nije od

ovog svijeta ta milostiva snaga koja mi pomiĉe korak preko

bola. Onog davnog jutra dogodila se prekretnica u meni. Ja sam

se suoĉila s istinom i nesvjesno prihvatila pruţenu mi šansu za

povratak u ţivot kao osoba s invaliditetom. Nada me povela za

ruku, a ja sam bez nekog dubljeg razmišljanja povjerovala u to

naziranje budućeg rasta. Nešto nerazrušivo i neugaslo struji

prostorom zemlje. U svakom je ĉovjeku utkana ta ţarna nit

vjere i entuzijazma kao energija daha ţivota. A uz mene su bili

doktori, roditelji, braća, prijatelji, nastavnici, rodbina, susjedi.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

96

Svi oni, kao snaţna i blaga ruka pomoći i ohrabrenja, ogrnuli su

me opipljivom paţnjom i iskrenom ljubavlju. Bili su pljeskaĉi

mojih malih uspjeha i pomaka u svladavanju nepokreta, govora

i pisanja. Vjerovala sam u nemoguće, a mnogo toga je postajalo

moguće. Još i danas ne odustajem od misli koja nosi tu iskru u

ţelji pobjeĊivanja i dokazivanja u vrijednosti. Ne odustajem od

uĉenja i stjecanja novih vještina. Zapravo, ja osmišljavam svoju

patnju stvaranjem jer, po meni, sreća je unutarnji polet

darivanja drugome. Nema granice izmeĊu neĉega i niĉega. Sve

je tu kao tok proţimanja. Stvarnost je ovaj trenutak dogaĊanja.

"Iskoristi trenutak!", šapuće mi pero svaki dan dok diţem glas

zapisom osjećaja. Ţivot je vrijedan po ljepoti koju gledaš, koju

stvaraš i poklanjaš u baštinu ĉovjeĉanstva. Tko ima pravo

pozvati ljude na ples ljubavi nego srce s krajolikom ljepote u

duši? Otvaram se ljudima, a potvrĊujem sebi u djelima.

U krošnji mog stabla šušti liĉće stvarnosti i mašte, ĉeţnje i

ljubavi. Ima u njoj i poljubaca i šamara, nedoumica i spoznaja,

tuge i sreće, sumnje i povjerenja. Budućnost je neizvjesna, zato

ne propuštam trenutak izreći upustvo nama ljudima:

"Poduprimo osmijeh drugoga, da bismo ga i mi sami mogli

imati na svom licu, jer on je pletilja Boţanske tajne blagoslova

prisutnog u molitvi i radu okrenutom stvaranju, ovdje i sada, u

susretu meĊusobnom. Svi mi samo smo prolazni gosti na

svjetovnoj obali vremena." Bilo bi dobro ĉešće se podsjetiti na

to pa prionuti na pljevljenje srca i uma od bedastoća da smo

razliĉiti. Molitva je srce koje ljubi. Ljubav nas spaja. Ljubimo

se meĊusobno da bi dobro i dugo uţivali zemaljsko

gostoprimstvo.

Priĉe naših snova

97

Marat M’saev Daan – Danas sam ţena

U krilu su mi bila sva ta pisma koja sam davno napisala

svojim bivšim ljubavnicima a nikada ih nisam poslala. Ma

koliko da je papir trpeo moje misli, većina mi je i dalje bila na

duši jer ih nisam njima rekla u lice. Imala sam osećaj da će ovaj

put biti drugaĉije, da ću konaĉno da se osetim svojom,

slobodnom.

Prva koverta na vrhu bila je namenjena „Dambu“. Slatko

sam se smejala gledajući u tu reĉ. Otvorila sam kovertu i poĉela

da ĉitam.

„Dragi moj Dambo,“

Nisam mogla da se suzdrţim nego prasnuh u histeriĉan

smeh. Moţda će ovo moje putešestvije da ima taj sarkastiĉno–

komiĉan ton.

„sećam se mnogih stvari iz našeg detinjstva kao juĉe da je

bilo. Sve te igre po kućama, dvorištima, parku. Ĉesto za sebe

kaţem da sam imala detinjstvo za koje se legitimno pitam da li

će moja deca jednog dana imati, da li će se bezbriţno igrati sa

svojim vršnjacima, bez da se izgube u svetu tehnologije kao što

je to sluĉaj sa današnjom decom.“

Zastala sam na trenutak i dobro se zamislila. Da, svet je

otišao u kurac i zaista su mi ove misli donosile najveće

strahove u kosti.

„Kao i svaki roditelj, dala bih svoj maksimum da svoju decu

zaštitim od negativnih uticaja ovog društva. Dobro, probala bih

da to uĉinim. Svesna sam da mnoge stvari moraju sami da

iskuse, na svojoj koţi, da bi mogli da stvore imunost na stvari

koje će da ih prate kroz ţivot.

Jedne stvari se iskreno bojim, da neću moći svog sina ili

ćerku da zaštitim od stvari koje su se nama desile, da neću

moći da ih zaštitim od dece kao što si ti!“

Trenutak tišine i moje zamišljenosti. Opet sam pokušavala,

po ko zna koji put, da se prisetim te neke svoje, veoma daleke

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

98

prošlosti. Kao i po obiĉaju, to je bio samo još jedan moj

pokušaj bez konkretnih rezultata. Ta ĉinjenica ne samo da me

je nervirala nego me je i bolela.

„Da li se sećaš kako smo pravili tvrĊave od spojenih fotelja

i ćebića? Sećaš li se šta se tu dešavalo i šta nam je sve to

donelo? Sećaš li se kako smo se igrali deĉka i devojke iako to

nikada nismo bili?

Naţalost, ja se toga sećam. Na još veću ţalost, ne sećam se

ko je to zapoĉeo, ne sećam se kako je do toga uopšte i došlo.

Kroz veliku maglu se sećam da si ti kao bio uspavan, da nisi

hteo da se probudiš. Morala sam da uradim nešto da bi se ti

kao probudio iz sna. Drmusala sam te, udarala, mazila. Jedino

si hteo da otvoriš oĉi ako bih te poljubila, što sam na kraju

uradila. Ne sećam se šta se dešavalo pre toga. Mnogih stvari

nakon toga se ne sećam, tj. kako su se stvari taĉno odvijale i

koji je bio tok dogaĊaja.“

Opet sam sedela zamišljena, gledajući u daleku taĉku ćoška

sobe u kojoj sam bila. Davala sam svoj maksimum da se

prisetim. Uzalud.

„Pitanje je koliko je dana prošlo pre nego je to otišlo korak

dalje, pre nego što smo prestali da se igramo deĉka i devojke a

poĉeli da se igramo mame i tate. Slagala bih ako bih rekla da

ne ţalim bar malo za sve što je usledilo.

Nemoguće je setiti se svih tih susreta, bilo ih je i previše

tokom te ĉetiri godine, koliko je naša priĉa trajala. Ti i ja

nismo birali mesto. Jebali smo se na tavanu, u podrumu, u sobi,

ĉak i napolju. Tada je bilo samo bitno da se jebemo.

Eh, Dambo, kako samo ţalim što mi se to desilo sa tobom u

našoj desetoj godini ţivota. Koliko puta mi se samo desilo da

priĉam sa svojim drugaricama o našim prvim seksualnim

iskustvima i svaki put bih rekla te tri pretuţne reĉi – „ne sećam

se“. To je jedna od tuţnih istina i još tuţnijih tajni mog ţivota.

Sećam se svih tih tuţnih pogleda upućenih meni. Ona vrsta

pogleda, sa dozom ţaljenja, ali svaki put bih nekako uspela da

to okrenem na smeh, da to što je reĉeno dobije neki drugaĉiji

Priĉe naših snova

99

ton u vazduhu koji me okruţuje. Nije nikada bilo lako to

uraditi.“

Da, previše puta mi se desilo da priĉam sa svojim

drugaricama na tu temu. Iskreno, nikada mi nije bilo toliko

vaţno šta će one o meni misliti jer sam svoje prvo seksualno

iskustvo imala tako mlada, kao dete, i što je to trajalo ĉetiri

godine. Uvek sam imala problem sama sa sobom, jer se ja

mnogih stvari ne sećam kako su se odigrale. Bila sam besna na

sebe jer sam tako nešto zaboravila. Nije da sam htela ali zaista

je previše vremena od tada prošlo i mnogo se nekih drugih

stvari desilo u mom ţivotu. Nove informacije nastanjuju naše

mozgove, stare išĉezavaju.

Ne bi bilo ništa drugaĉije da sam uspela da se setim, to bi

samo bila jedna informacija više u mojoj glavi. Sve i da se

setim tako neĉega, i dalje ne bih mogla da zaštitim svoju decu

od toga. To su sve neki ĉudni izbori koje mi veoma nezreli

naĉinimo.

„Sećam se samo koliko puta si me pravio ljubomornom tako

što si jurio druge devojĉice na moje oĉi. Klinaĉke fore,

primerene uzrastu u kojem smo bili. Na kraju sam i ja poĉela

da jurim tvoje drugare. Što da ne?! Ako si mogao ti, mogla sam

i ja. Nije to bila neka moja osveta, ĉinjeniĉno stanje je da su

bili daleko lepši i zgodniji od tebe. To, što se nama desilo, je

moţda bila sudbina, ali šta sada, bilo je pa prošlo.“

Opet sam se zamislila. Da, sve ovo nije bio razlog zašto sam

napisala ovo pismo.

„Moji glavni problemi sa tobom su usledili daleko kasnije.

Zbog toga je ovo pismo napisano kada je napisan, kada sam

imala više godina, kada je vreme prošlo a ja imala bar jedan

gram mozga više da vidim šta se sve dešavalo.

Putevi su nam se raspleli. Ja sam otišla u Beograd, da

završavam srednju školu, ti si ostao kod kuće u Ĉaĉku. Nekako

je bilo neminovno da izgubimo kontakt, ali sam skoro uvek

znala šta se sa tobom dešavalo. Znala sam kako si nosio

vatreno oruţje u školu, kako si se slupao kolima u banderu,

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

100

neposredno nakon što si ih dobio. Znala sam i za sva sranja

koja su ti se dešavala u porodici, kako je tvoj debeli otac

razjebao celu tvoju familiju. Iskreno, boli me piĉka za tvoju

familiju, ali to što ste ti i on udarili na moju, to nikada neću da

oprostim! To što ste mnoge ĉlanove moje porodice tuţili zbog

vaših nekih idiotizama i hirov, i naravno– ispušili na sudu! Te

neke stvari ti nikada neću oprostiti.“

Uh, kako je u meni kuljao bes! Da je sada pored mene mogla

bih, zbog tih nekih stvari, grkljan zubima da mu išĉupam!

Nikada me nije bilo briga šta će ko o meni da misli, ali moju

porodicu nikada nisam dozvoljavala da diraju. Za njih sam bila

spremna da bukvalno ubijem nekoga.

„Sećaš li se kako ti je ćale oterao majku i oţenio se

devojkom koja je naše godište? Kako si se tada osećao? Reci

mi, kakav je osećaj kada razmišljaš o tome da neki debeli

starac, koji ti je otac, jebe neku glupaĉicu? Kakav je osećaj što

imaš polubrata sa kojim ćeš da deliš sve ono što nemaš, sa

kojim ćeš da deliš sve one dugove i govna koje je vaš zajedniĉki

otac vama natovario na vrat? Pokušavao je da se igra boga i

izgubio je u toj igri.

Nikada mi neće biti jasno kako moţe takva osoba da ti bude

uzor, a da majku nazivaš kurvom i da sa njom priĉaš samo

kada ti treba šaĉica novca.

Znam da si se oţenio i da imaš ćerkicu. Znaš, Dambo, krv

nije voda. Da li ćeš i ti u nekoj dalekoj budućnosti da budeš

tako „diiivan primer“ svojoj ćerkici, kada je šutneš sa njenom

majkom, i kreneš da karaš klinkne koje su njeno godište?“

Osmeh mi se razvukao preko lica. Kako sam samo srećna

bila dok sam sve ovo ĉitala.

„Eeeh, Dambo, Dambo! Ĉak i sa našom prošlošću, koju smo

delili, presrećna sam iz ove perspektive što si postojao u mom

ţivotu, jer si divan primer jedne ljudske gnjide koju svi treba

samo da zgaze. Daleko više sam srećna što nam se ništa

ozbiljnije nije desilo iz svih tih naših jebavanja. Pre bih se

Priĉe naših snova

101

ubila no da moje dete u sebi ima tvoje krvi. To je nešto što sebi

nikada ne bih mogla da oprostim.

Dambo, bio si divna lekcija koju sam daleko kasnije nauĉila,

kada sam bila sposobna da trezveno razmotrim sve te dogaĊaje

koje smo mahom zajedno stvarali.

Ne, ne mrzim te! Prema tebi nemam apsolutno nikakvih

emocija. Za mene si neko ko je davno bio lekcija, neko ko sada

više ne postoji ni kao vazduh.

Zbogom, Dambo! Bez obzira na sve, ipak se nadam da ćeš

uspeti da izbegneš moć genetike, i nadam se da ćeš platiti za

sve grehe koje si do sada naĉinio. Zapamti, karma je uvek

gospodar a ti si njena kuĉka!“

Oblizala sam donju usnu još uvek drţeći prvo otvoreno

pismo u rukama. Sedela sam tako još neko vreme praznih misli.

Na kraju sam ustala i otišla do kuhinje. Uzela sam upaljaĉ i

zapalila papir. Gledala sam ga u sudoperi kako se pretvara u

pepeo. Gledala sam kako jedan deo moje prošlosti zauvek

nestaje u ništavilu.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

102

Marat M’saev Daan – Kiša i suze

Njihova naga tela su se njihala kao granje drveća oko kolibe.

Oluja se pribliţavala, kako van kolibe tako i unutar iste. Uzdasi

su bivali sve teţi i uĉestaliji, a dodiri hladnog vetra po njihovoj

koţi– afrodizijak pred još jedan zalazak sunca. Drvena okna

jako bi se zalupila u okvir prozora i ponovo otvorila pod

pritiskom promaje. Unutra se moglo ĉuti identiĉno lupanje, ali

ne udarci drveta o drvo, već tela o telo.

Koliba je bila relativno nove gradnje, skroz sagraĊena od

drveta. Nije bila velika, imala je svega jednu prostoriju i malo

kupatio. Imala je jedan trosed na razvlaĉenje, dve komode sa

obe strane kreveta, mali trpezarijski sto sa dve stolice, i jedan

mali trokrilni ormar. Od tehnike je imala samo mali friţider i

šporetić u kuhinjskom delu vikendice. U završnim radovima,

mnogo se više vodilo raĉuna na urezbarene arabeske po

drvenim površinama i da sve ima taj starinski izgled, pre nego

da sve bude ureĊeno prema standardima gradskog komfora.

„Mmm, volim kada mi liţeš bradavice dok me jebeš!“, ĉuo

se blago ţenstveni glas. „To me tako, aaaah, palii!“

„Znam da to voliš.“, reĉe muški glas. Po intonaciji izreĉenog

bi se moglo reći da je to rekao uz osmeh na licu, izmeĊu dva

dugaĉka i duboka „ah!“.

„Molim te,“, reĉe ţenstveni glas. „gurni mi ga do kraja!

Ţelim te celog u sebi!“ Kako to reĉe, još jaĉi talas hladnog

vetra udari Kobona po golom dupetu, nateravši ga na munjeviti,

nagli pokret, kukovima napred.

„Tooo!“, ţenstveni glas jauknu u naletu katarze.

Kobonovi pokreti kukova bivali su sve ţustriji, jaĉi i

uĉestaliji. Ne tako tihi, udarci njegovih velikih nabreklih jaja, o

telo njegovog partnera, su ga dodatno palili.

„Ţelim da svršiš u meni!“, zaĉu se ţenstveni glas.

„Samo zanovetaš kao neka ţenturaĉa! Martone, ćuti i primaj

ga kad to najbolje umeš da radiš! Da sam hteo da jebem neku

Priĉe naših snova

103

ribu sad, to bih i radio!“ odgovori mu Kobon i nastavi da ga

jebe još odseĉnije no pre, i dalje mu ispunjavajući njegovu

preĊašnju ţelju.

Kazaljke su se polako pomerale bez namere da vreme

zatvore u Pandorinu kutiju makar na trenutak. Uţitak koji se

polako pretvarao u kapi kiše koje su dodirivale mlado prolećno

lišće... Martonu su navirale misli istine i njegova nemogućnost

da se odbrani od istih. Voleo je Kobona ĉak i više no sopstveni

ţivot. Pitao se, zašto se po ko zna koji put poniţava da se naĊe

sa njim, da dobije i tu šaĉicu paţnje. Postoji toliko drugih

momaka koji bi bili presrećni pored njega ali on ih jednostavno

nije primećivao. Smatrao je to prokletstvom ljubavi koju nosi u

sebi za svog trenutnog jebaĉa. Emocije su se mešale u Martonu,

razirale mu dušu na deliće, dok su se budile raznorazne misli

koje mu nisu davale mira.

„Stani!“, reĉe Kobonu. Samo zvuk vetra, kiše i udaranja tela

o telo. Bez odgovora. „Rekao sam ti da staneš!“, vrisnuo je i

odgurnuo Kobona.

„Šta ti je sad?!“ Kobon ga je gledao u ĉuĊenju. „Nisi li me

pre deset minuta molio da svršim u tebi?“

„Samo ţelim da idem kući.“, prošapta Marton. „Ovo ne

treba ovako da bude. Znaš da te volim najviše na svetu, ali ne

osećam se ĉisto kao jedna od tvojih igraĉaka za praţnjenje

jaja.“ Pogledao je na stranu i dozvolio da mu se usamljena suza

slije niz desni obraz.

„Da li ćeš sada da mi prodaješ svoj laţni moral u sred seksa?

Ti si mene zvao da se jebemo, ne ja tebe!“

Kobonov glas je bio leden ali dovoljno drhtav da pokaţe

njegovu nervozu.

„Jesam te zvao, jer sam se nadao da se moţda nešto kod tebe

promenilo. Opet sam ispao budala.“

Suze na Martonovom licu su postajale uĉestalije.

„Pokušavaš li to da izazoveš suzama neku griţu savesti kod

mene, budalo?“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

104

Kobonova facijalna ekspresija je pratila izreĉene reĉi.

„Okreći se da ti ispunim preĊašnju ţelju tako što ću da te

napunim, pa ćemo da se vratimo nazad u grad.“ Uhvatio je

Martona za struk i poĉeo da ga okreće na kolena. Kobon je

oduvek bio poznat kao neko ko voli da ispunjava ţelje,

pogotovo ako su one seksualne prirode.

„Pusti me! Rekao sam ti da neću da se više jebem sa

tobom!“, otimao se Marton. Taĉnije, pokušavao je, pošto je bio

daleko slabiji od Kobona. Pored njega je izgledao kao malo

maĉe naspram lava u sezoni parenja. Pokušavao je da mu se

izmakne na sve naĉine. Što je više pokušavao, to je Kobon bio

napaljeniji.

„Pusti me! Hoću da idem kući!“, molio je Marton kroz

histeriĉan plaĉ.

„Rekao sam ti da nigde ne idemo dok se seks ne završi!

Moţeš vikati koliko god hoćeš, i onako znaš da nema ko da te

ĉuje u ovoj nedoĊiji!“ Osmeh na Kobonovom licu je potvrĊivao

iskrenost izreĉenog.

Marton je bio svestan bezizlazne situacije u kojoj se našao,

ali je ţeleo da proba jedinu stvar koju inaĉe ni u ludilu ne bi

uradio. Pokušavajući da se odupre Kobonu ĉekao je pravu

sekundu da uradi što je naumio. Nakon pola minuta, kada se

Kobon okrenuo na levi bok da bi ga okrenuo ka sebi i konaĉno

ga namestio u ţeljenu pozu, zamahnuo je levim kolenom i iz

sve snage udario Kobona u njegova jaja. Urlik bola, i ptica koja

se krila od kiše pod tremom odlete da naĊe drugo sklonište.

Kobon se uhvatio rukama za jaja i savio pod naletom bola. Nije

mu ništa drugo preostalo već da dograbi što je više garderobe

moguće i istrĉi na kišu.

„Platićeš mi za ovo, pederĉino!“, jaukao je Kobon u

bolovima, pokušavajući da ustane i pojuri za Martonom van

kolibe.

Trĉao je najbrţe što je mogao, dalje od mesta gde je do pre

petnaestak minuta uţivao. Nije imao vremena da se okrene za

sobom da vidi da li ga Kobon prati. Mozak mu je pulsirao kao

Priĉe naših snova

105

srce. Toliko misli koje su mu prolazile kroz glavu... Sve o ĉemu

je razmišljao je bilo da izaĊe iz ove šume i dograbi se glavnog

puta. Svestan je da je zapalio inicijalnu kapislu rata koji je

veoma dugo dremao u odlaganju.

Nakon nekoliko minuta savijanja u bolovima, Kobon je

uspeo da ustane i izašao je napolje za Martonom. Znao je da je

jedini pravac u kojem bi trebalo da ga traţi upravo onaj prema

glavnom putu i gradu. Nije smatrao Martona za dovoljno

inteligentnu osobu da ode u suprotnom smeru dok on ne

prestane sa potragom i vrati se u grad. Uostalom, pada kiša, a u

ovoj nedoĊiji je blatnjavo i bez nje. Sve što je trebalo da uradi

je da prati otiske stopala u blatu. Nakon nekih dvesta metara na

Martonovom tragu je video jedan poveći trag u blatu i granu

koja stoji pored. Verovatno se sapleo i pao dok je trĉao.

Nastavio je potragu. Ne! Ne potragu, poteru! Ne zadugo, trag

se završavao i nestajao negde u šumi, van puta koji je vodio do

kolibe. Kobonu nije bilo jasno zašto. Srce mu je bilo u grlu, a

bes veći no pre. Samo zvuci kiše i glasno lupanje srca. Na

trenutak mu se uĉinilo kao da je ĉuo grane kako se pomeraju i

šljapkanje blata. Okrenuo se i na nekoliko metara od sebe

ugledao Martona sa jednom debelom granom kako trĉi prema

njemu i zamahuje da ga udari. Imao je tek toliko vremena da se

nedovoljno dobro izmakne. Udario ga je granom u desno rame i

skoro oborio u blato. Krv je polako poĉela da curi iz tek

zadobijene ogrebotine. Marton zamahnu ponovo granom ka

Kobonu. Ovaj put Kobon nije pokušavao da se izmakne već je

uhvatio oruĊe do malopre svog ljubavnika i snaţno ga gurnuo

ka njemu nateravši ga da padne. Uhvatio je granu i bacio na

stranu. Marton ga je samo nemo gledao sa mrţnjom u oĉima.

Naslućivao je šta sledi. Kockao se i izgubio u igri.

„Stigla te ja naplata, tetko!“, ponosno je stajao nad

Martonom. „Nisi ni svestan šta si uradio.“

„Ti ćeš nešto da mi priĉaš? Ti, koji ne znaš šta znaĉi re. . .“

Kobonova pesnica ga je prekinula da završi zapoĉetu reĉenicu.

Nije imao vremena da ispljune krv iz usta pre nego da ga

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

106

ponovo udari. Vreme kao veĉnost a udarci nisu jenjavali.

Šutirao ga je u rebra, udarao pesnicama gde je stigao. Nije imao

obzira prema njemu. Video ga je kao kera koji je ujeo svog

gospodara i sada mu sledi dresura. Nije imao nameru da

prestane. Sve i da je ţeleo, nije mogao zbog koliĉine spida

kojim se našmrkao kad su stigli u vikendicu. Uvek je voleo sex

da kombinuje sa raznim narkoticima, pogotovo sa spidom.

„Sad ću da završim zapoĉeti posao.“, rekao mu je i postavio

ga na kolena dok mu je glava bila izmedju ruku u blatu. „Sad

ću da te napumpam kao niko do sada!“ Nije ţeleo da bude

paţljiv kao što bi inaĉe bio. Gurnuo mu je svojih devetnaest

centimetara u dupe najbolnije što je mogao. Jebao ga je

odseĉno i brzo. Ukoliko bi Marton probao da podigne glavu ili

da se nekako izmigolji, Kobon bi ga udario pesnicom u potiljak

da ga podseti da se ne mrda i da ništa ne pokušava. Kiša je sve

jaĉe i jaĉe padala davajući Martonu osećaj kao da plaĉe zbog

njega. Osetio je nešto toplo da mu se sliva niz unutrašnjost

butina. Kiša je hladna, proĊe mu kroz misli. Pokušao je da

okrene glavu da pogleda, i Kobon ga je udario još jednom, uz

reĉi: „Ne mrdaj se, inaĉe ću da te ubijem!“ Jedna lisica je

prolazila pored njih, na trenutak zastala, pogledala ih i nastavila

dalje da traţi sklonište od kiše. Da ima moć misli, verovatno bi

pomislila da scena koju je ugledala ne postoji ĉak ni kod nje, u

ţivotinjskom svetu.

Kobon svrši u Martonu, ustade, šutnu ga još jednom u rebra

i krete ka kolibi. Za njim je ĉuo neko Martonovo mumlanje

koje ga nije interesovalo. Dok se tuširao i spirao svo blato i krv

sa sebe, pitao se zašto ga nije ubio. Martonova sreća, pa su

Kobonove misli otišle u planove predstojećeg vikenda. Otići u

klub ili karati onu plavušu, kako li joj beše ime? Nasmejao se.

Po završetku tuširanja, brzo se obrisao, obukao i napustio

kolibu. Već je kasnio na posao.

Priĉe naših snova

107

Ţeljko Ţele Jovanović – Moja baba

Nemilosrdno je tukla motikom po travi koja je pretila da

uguši njenu baštu. Ponovo se zaboravila. U baštu bi ulazila

iscrpljena, drţeći se jednom rukom za bok a u drugoj ruci bi

nosila motiku. Izborano lice i stalna grimasa bola na njemu.

Kroĉila bi u baštu poput glumice koja upravo stupa na

pozornicu. Ista uloga, ista predstava, hiljadito izvoĊenje. Baba

je znala da bi se potencijalna publika mogla pojaviti u bilo kom

trenutku, i ona je svoju ulogu jadne, bolne i izmuĉene ţene,

igrala krajnje profesionalno. Ali, godine su uzimale danak pa je

postepeno postajala senilna. Zaboravila je da je na svojoj

omiljenoj pozornici i lupala je ţivahno o zemlju kao da joj je

trideset. To bi trajalo sve do trenutka kada bi je zamišljanost

napustila, onda bi se vratila svojoj ulozi. Moja baba, ţena od

sedamdeset i šest godina, veteran glumišta, veĉita ţrtva, ţena

na umoru od kada je pamtim.

Prošao sam ubrzanim korakom pored bašte. Njena gluma

pokretala je moju glumu. Pravio sam se da je ne primećujem, a

to je i ona uradila, iako sam znao da me je primetila, kao što je i

ona znala da sam ja video nju. Budući da ju je moje prisustvo

vratilo u ulogu, smanjila je intezitet kopanja i zvuk udaranja

motike ĉuo se sve reĊe, a u periodu izmeĊu dva udaranja ĉuo bi

se njen tihi uzdah. Jak uzdah usledio bi onda kada bi ispravila

kiĉmu i kada bi krajem marame obrisala graške znoja sa svog

ĉela. Zamišljeno sam je par minuta kasnije posmatrao kroz

prozor svoje sobe koja je imala pogled na njenu baštu.

Posmatrao sam je kao iz svoje loţe. Jednostavna predstava sa

jeftinim rekvizitima i koreografijom. Par reda luka, paprike,

koĉevi sa podvezanim paradajzom.

Kako ljudi bivaju stariji tako im postepeno sve slabi. Vid,

sluh, srce slabije i tiše kuca, a i sama osećanja su slabija.

Sećam se parastosa roĊenog brata moje babe. Bio je letnji

dan, gušila je nesnosna ţega praćenja vrelim vetrom koji se

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

108

uvlaĉio u tihi ţamor oţalošćenih, u vence i u korpe sa hranom.

Izveo sam babu iz mojih kola. Nesumnjivo, volela je i ţalila je

za svojim bratom. Sa druge strane, verujem da je više ţalila

kada ga je kao mladića ispraćala u vojsku nego sada, kada je

došla na njegov grob.

Teškim korakom pridrţavao sam babu dok smo se

pribliţavali mestu na kojem je njen brat bio sahranjen. Koliko

smo stupili pred grob, baba je zakukala i naricala, tako da je

svakom prisutnom sa mekšim srcem bilo jezivo i muĉno što je

svedok tom trenutku. Optuţivala je Boga što joj je oduzeo brata

bez ikakvog reda, plakala je bez suza a onda je uzela komad

pite sa sirom. Mljackala je pitu svojim starim nepcima i

provlaĉila ju je kroz veštaĉke zube, a onda je jedan

neprijateljski pogled uputila braĉnom paru koji joj se još od

davnina zamerio iz nekog razloga. Repertirani pogled pun leda

bio je uperen par sekudni a onda se vratio piti dok su usta

mrmljala neke negodujuće reĉi upućena prisutnom braĉnom

paru. I sve se to dešavalo dok je sedela u blizini bratovljevog

groba kojeg je do pre par minuta oplakivala. Bez suza, doduše.

Volela je svog brata ali toliko je glumela u svom ţivotu da je

gluma više nije ni napuštala. Prostor oko nje je uvek bivao

ispunjen njenom ulogom, bilo da je to bašta, groblje, bolniĉka

ĉekaonica.

Baba se rodila za vreme rata. Tokom ţivota je prošla kroz

muĉne ţivotne trenutke. Proklinje dan kada je roĊena, proklinje

ĉitav svoj ţivot u svojim javnim nastupima. Proklinje i ĉeka.

Ĉeka svoj sudnji dan. Ĉekajući glumi. Baba je vernik. Ali,

takoĊe veruje da će svojom glumom uspeti da odobrovolji

Gospoda. Njena gluma se srodila sa njom.

Priĉe naših snova

109

Ţeljko Ţele Jovanović – Lavor

Podgrejao je vodu u loncu na šporetu i sipao je u beli,

plastiĉni lavor. Zadigao je do kolena svoje maslinasto zelene,

dugaĉke gaće, koje nije razduţio u vojsci, i poĉeo je da pere

svoje umorne noge sa izraţenim venama. Posebnu paţnju je

posvetio delu izmeĊu prstiju. Ĉitav ritual bi pratio pogled koji

se gubio negde u beskrajnu daljinu, kroz suturen, kroz zidove

štala, kuća, kroz sokake i njive. Teško je izneti pretpostavku

gde se nalazio kraj tog pogleda. A u sedoj glavi su se rojile

misli o nekim davnim, srećnim vremenima. Ta davna vremena

su uvek bila srećna, osim za njegovog pašu, koji je tvrdio da

nikada nije valjalo ali da je sada najgore. Prao je svoje noge u

lavoru u to neko vreme koje je, verujem, bolje od ovog

današnjeg.

U šporetu je tada pucketala cerovina, u lavoru se mutila

voda, a misli su slobodno lebdele iznad spokoja. Mladost.

Danas je sve manje šporeta u kojima nestaje cerovina, sve je

manje lavora i nerazduţenih vojniĉkih gaća. A davna, srećna

vremena... Ona nikada ne nestaju.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

110

Glorija Wolf – Memorijski kod

Tvoj lik je memorijskim kodom urezan u moje sećanje.

Tu si, sa,mnom i kada nisi, tu si sa mnom u duploj dozi i

kada jesi. Toliko te ima u meni, u mom krvotoku, sva si u meni.

Ja sam sav tvoj: i dušom, i telom, i mislima, i prošlošću, i

sadašnjošću, i budućnošću. Moj ţivot, moje biće, JA, na tvojim

sam dlanovima, sanjar neostvarenog sna.

Ti si moja veĉna inspiracija, moja "Tokata i fuga", moja

"Ĉetiti godišnja doba", moj "Bolero", veĉni nedodir u ovom

kosmosu, ĉestica što sija u onom odsjaju zvezde na nebu, spoj

muzike i boje, umetnost koju samo oni sa trećim okom osete,

obiĉnim smrtnicima to je samo lepota u oku i zvuku.

Kada o tebi, sam sa sobom, tišinom priĉam, bez daha

ostajem.

Slaţem sva osećanja u sloţenu reĉenicu, jer me je nešto

strah da mi se reĉi ne izgube posle nekog prekida u onoj pauzi

od stavljene taĉke.

Zagrebi ispod koţe, do kosti, kroz sve mišiće moga tela

prostruji kao fluid. Kristalna rešetka smo ti i ja, oni atomi su

povezani lancima ljubavi, veza je neraskidiva.

Videćeš u mojim oĉima svoj lik, lik device, lik svetice, lik

anĊela sa neba, na mojim usnama leptiri ispisuju ime tvoje

prahom dodira krila.

Ti si moja, a nikada moja bila nisi. Moţda su nam se duše

srele u nekom prethodnom ţivotu, kao reinkarnacije sada

ţivimo, ja kao Jednorog, ti kao slavuj iz Raja.

Moja duša izlazi iz mene dva puta, i svaki put, u svakom

ţivotu, ima te kraj mene. Osećam te kako dišeš.

Ja, beli jednorog, jurišam kroz pustinju, uzdiţe mi se duša ka

vratima Raja, ka tebi, ka tvojoj pesmi umirućeg slavuja. Pitam

se, zašto je Svevišnji dao tu moć samo tebi, slavuju, da samo

ptice umiru pevajući, a ti si pojac u Raju, koja doĉekuje duše

onih bezgrešnih.

Priĉe naših snova

111

Ti si nosilac ove planete, bez tebe ne bi svet postojao, ni

livada, ni njiva, ni kuća na kraju ulice, ni klupa u parku.

Onim tankim nitima svilene bube, sve su zvezde sa Mleĉnog

puta na nebu povezane i kao venĉić su sletele na tvoju kosu.

Mirišeš na lavandu, na polja crvenih makova, kamilicu, vlat

ţita zrelog, mirisi u tvojoj kosi rasutoj, mirisi po tvom telu

mirišu opojno, na ljubav.

Neću ti reći da te volim, jer su reĉi toliko beznaĉajne.

Reći ću ti delima, onako kako to najbolje znam.

Svaku noć, do jutra, izgovaraću molitve Bogu, sreću tebi da

podari.

Svaki dan ću kistom po nevinosti zategnutog platna milovati

tvoj lik, oslikavati tebe i mene u prošlim i sadašnjim ţivotima.

Ţiveću za dan i noć, za noć i dan, za molitvu i sliku, za tebe,

ljubavi moja jedina.

Evo...

Jutro se iz zagrljaja noći otima. Moje misli listaju

memorijski kod tvoga lika. Ovo jutro nastaje, 8649, tvoja slika,

za svaki dan od kada nisi sa mnom.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

112

Glorija Wolf – Noćni menadţer

Još jedna noć deţurstva. Biti menadţer poznate picerije u

gradu je ĉast i odgovornost, ili odgovornost i ĉast, zavisi ko me

kako vidi. Ulazim u svoju kancelariju, gde neonska svetlost

daje osećaj da nije 21:50. Dajem sebi deset minuta vremena da

popijem kafu i zapalim cigaretu na terasi. Avgustovska noć,

puna zvezda, zrikavci najavljuju uskoro kišu. Mislim da mi je

neki šišmiš uleteo u kadar, dok sam posmatrala neki zaljubljeni

par kako nešto šapuću ispod gradskog fenjera, onog velikog,

crnog, što ima neku magiĉnu ţutu svetlost. Evo, proĊe i tih

deset minuta, taman da se vratim u stvarnost.

Zazvonio mi je mobilni. “Dobro veĉe, da li je to gospoĊa

Klara?”, ĉula sam ţenski glas kako me oslovljava.

“Dobro veĉe, da ja sam Klara, sa kime razgovaram?”

“Izvinite što Vas zovem, ja sam raznosaĉ pizza, Višnja.

Imam problem, ne mojom krivicom. Jedan mamlaz mi je udario

kola. Ĉekam uviĊaj policije, molim Vas, organizujte se, ja sam

ispala iz igre.”

“Da li si povreĊena, da li je velika šteta?”

“Imam posekotine, udarena je prednja leva strana, nije

poštovao pravo prvenstva kretanja. Evo policajac piše zapisnik,

moram da prekinem razgovor, javim se posle.”

E, sada brzo razmišljaj, govorim sebi, skoncentriši se na

trenutnu situaciju. Razmišljam... Dva vozaĉa su na godišnjem,

da ih zovem da ulete u smenu, pa nema smisla i ja bih otkaĉila

da me neko zove. Troje su na bolovanju, njih ne mogu zvati,

virus je uzeo svoje ţrtve. Ĉetvoro su već na poslu, raznose

porudţbinu po gradu. Nema drugog rešenja osim ja da budem

sama sebi kec iz rukava. Srećom sam sva dokumenta odradila

juĉe, samo da izvršim porudţbinu pa ću obući uniformu pizza

dostavljaĉa, iako sa svojih 34 godine, zahvaljujući vitkom telu,

bebećem licu i tim nestašnim oĉima, izgledam kao da imam 26

godina. Lepo mi stoji mladalaĉka uniforma i podseća na one

Priĉe naših snova

113

poĉetke moga rada u ovoj piceriji. Zaprimila sam porudţbinu,

ponela pizzu i već vozim kroz noć kao Niki Lauda, jer u ovom

gradu moraš biti hrabar i lud vozaĉ. Trebalo mi je 18 minuta da

stignem na datu adresu. Sam naziv Bulevar cveća, sve vam

moţe reći o mestu gde su bile sve kuće kao jedna. Razliĉitost

su ĉinili cvetni aranţmani koji su mi oduzimali dah. Mirisi su

toliko bili jaki, da su opijali, a boje cveća kao rajski vrt da je

oslikan. Prilazim kući sa brojem 23.Teškim zvekirom

najavljujem svoj dolazak na masivnim, izrezbarenim vratima.

Oĉekujem ţenu u trenerci da mi otvori vrata i preuzme

porudţbinu, ali iza vrata se prikazuje muška silueta veoma

zgodnog muškarca. Ono što mi je odmah upalo u oĉi su

njegove tamne oĉi, širok osmeh, dubok glas pun vibracija,

rašĉupana kosa, široka ramena, ma šta da vam kaţem... Apolon

u boksericama. Video je moj bezobrazni pogled, naslonio se

podlakticom na vrata, iskoraĉio i uz osmeh koji osvaja, pozvao

me da uĊem.

“UĊi u trpezariju, ostavi na sto pizzu i...Molim te, ostani

pola sata još da podelimo ovu pizzu. Sam jesti ovu lepotu ne

priĉinjava mi zadovoljstvo.”

Gledala sam ga iznenaĊeno. Zar dostavljaĉ treba da bude i

društvo u samoći? Sela sam na barsku stolicu za šankom,

izmeĊu trpezarije i kuhinje. Moram priznati da manju a

funkcionalniju kuhinju nisam videla. Moj domaćin dolazi u

beloj, do pola otkopĉanoj košulji, i traţi od mene da i ja skinem

bermude i ostanem samo u ljubiĉastoj košulji. Kao hipnotisana,

dok mi pogled otkopĉava sva ona zakopĉana dugmad na

njegovoj košulji, osećam njegove ruke ispod moje košulje, na

grudima. Vrelina njegovih usana ostavljala je toplotu daha na

mom vratu. U jednom potezu, pokidao je sve one poslovne

okove koje sam sama sebi na dušu stavila. Poĉela sam da ga

dodirujem, ljubim, grebem po leĊima, glasno davajući potvrdu

svoje velike ţelje da ga osetim u sebi. Bio je pravi umetnik u

ljubavnoj igri. Ono što sam ţelela da mi radi, kroz jecaj

zadovoljstva sam ga molila, a mislim da su ga moje reĉi još

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

114

više palile i uzbuĊivale. Neću vam priĉati sve u detalje. Daću

vam mogućnost da pustite mašti na volju. Samo ću toliko reći,

da je bio od Majke prirode veoma obdaren, pravi "devojaĉki

san" koji sam ja u stvarnosti dobila. Tek posle dobra dva sata u

kojima smo oboje izgubili pojam o vremenu, otišli smo da se

istuširamo i osveţimo tela, koja su još uvek titrala od

doţivljenog zadovoljstva. Nisam odolela pomisli na seks u tuš

kabini, nasapunjanog tela, dok ruke klize tamo–amo. Voda nam

se slivala niz opet uzavrela tela. Pio je vodu sa mojih grudi,

spuštajući usne ka ĉašici pupka i još niţe. Te noći sam dala

sebe neznancu i uţivala kao nikada pre. Nisam ni primetila da

mi je mobilni zvonio. Puno propuštenih poziva, poruka, a ja

lebdim od zadovoljstva. Ona moja košulja više nije bila

upotrebljiva. Sva dugmad je nedostajala, kao i levi rukav.

Obukla sam njegovu košulju. Mirisala je na njegov parfem i na

njega. Odlazim u noć, odlazim u svoju kancelariju, u stvarnost.

Ništa se ne dešava sluĉajno. Ko zna da li bi se sve ovo desilo da

se Višnji nije desila ona saobraćajka.

Priĉe naših snova

115

Slobodan Mitrić – Milkina kuća na kraju

U Martincima, tipiĉnom sremskom selu blizu Mitrovice,

nalazila se mala sremaĉka kuća ozidana ĉerpićem. U njoj je

ţivela Milka. RoĊena poĉetkom septembra davne godine bila je

omiljeno ĉedo oca i majke. Odmah po njenom roĊenju divanili

su roĊaci i komšije kako je bila neobiĉnog tena, kao da je

satkana od tanjušnih vlakana koji samo što ne puknu. Kanda da

je bila penušava i neţnija od ostale dece. Zato su je i nazvali

Milka.

Dva Milkina crna oka sijala su poput sunca noćom kad bi svi

ukućani spavali. Majku bi probudio njen sjaj. Puno puta stajala

bi kraj Milkinog kreveca a dva oka su prodorno gledila u nju.

Ĉudila se kako Milka ne spava i ne plaĉe. Najednom, kad bi

svetlost iz njenih oĉiju postajala jaĉa, majka bi se uplašila ali

nikom o tom nije kazivala. Jedne noći je majka ustala i došla do

kolevke. Napolju je duvao vetar i nije bilo prijatno u kući od

ĉerpića. Instiktivno je pomislila da je Milki hladno i pošla da je

dodatno pokrije ćebadima. Prišla je krevecu i videla budnu

Milku. Otkrivenu. Sjajile su joj se oĉi u mrklini. Majka je

pomilkila ćerku, poljubila i pokrila. Milka pruţi ruĉicu i

pomazi majĉino naborano lice gugutajući nerazumne reĉi.

Otad proĊe vreme.

Milka je porasla u pravu lepoticu. Sremaĉki derani su je

zapazili još odavno i ĉekali da poraste. Ali Milka je i dalje bila

dete. Nestašna i razdragana jurcala bi po avliji. Sa svojih

petnaest godina uveliko je znala sve kuhinjske tajne, pomagala

je majci u šinglerajskim poslovima. Išla bi sa ocem na pazar u

Mitovicu.... Išla sa dedom u njivu... Išla sa bratom, koji je

roĊen dve godine posle nje, u druga sremaĉka sela kod roĊaka

na sveĉare. A najviše je volela kad se popne na ĉardak da kruni

kuruz. I još uvek bi ponekad na trenutak noćom izlazio sjaj iz

Milkine sobe.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

116

Ipak, najviše u svemu Milka je volela Boţićne praznike.

Nekako najviše bi se radovala ĉekajući taj dan. Bivala je i

lepša. Njene oĉi bile bi još lepše kad bi naslonila glavu na

mrazom prošarane prozore gledajući u mrak Martinovaĉkog

šora. Volela je na Badnje veĉe da gleda kroz prozor. Kao da je

išĉekivala dragog gosta. Pred samu ponoć iz njenih oĉiju probio

bi se kroz prozor zrak svetlosti na šorić.

I tako... ProĊe vreme i Milka se uozbilji. Jedne jeseni udade

se ostavljajući uplakane; oca, majku i brata. Otišla je u

Mitrovicu za momka kog je samo jedared videla i znala da je

on taj koga ona ĉeka. Dovoljan je bio samo jedan pogled.

Iako je samo jedared ili dvared godišnje dolazila kod svojih

u Martince, njena majka je znala da je Milka i dalje sa njom.

Ustajala bi ponekad noćom i izlazila na šor u gluvo doba.

Okrenula bi se ka kući, a na trenutak, iz Milkine sobe, prosuo

bi se nebeski sjaj koji bi osvetlio majku i uspavane Martince.

Priĉe naših snova

117

Marija Stojiljković Marstoj – Sneţna kraljica

Sneg je bio prekrio sve. Mrak se brzo spustio. Teška je bila

tama. Pahulje su lepršale na vetru, tek toliko, da sam morala

prekriti lice vunenim šalom. Ubrzala sam korak od hladnoće.

Mraz me svuda ledio. ZaleĊena sam bila.

Nisam znala gde su bile ptice. Nisu se ĉule. Nisam znala gde

su bili ljudi. Nisu se ni oni ĉuli. Tek po neki otisak stopala, pod

naletima vetra, odlazio je u nepovrat.

Drveće je bilo ukoĉeno. Smrznuto. Stabla su škripala.

Ledenice su se jedva drţale. Neke otkinute, padale su na haubu

parkiranih automobila.

Drugi zvuk nije se ĉuo, osim šibe vetra i mene. Nisam se

brinula da će me neko videti da na ulici sama priĉam sa sobom.

Ko li je to iza mene bio? PriviĊenje jednog sneţnog kralja.

PriviĊenje mnogih briga. Ili tek, smrznuta staklena suza.

Jurnula je iznenada maĉka. Jurnuo je na nju pas. Sve je

zaţivelo, kao buĊenje iz ruţnog sna.

Moţda je i mene neko jurio, pomislila sam tad. Ovo je grad

gde je opasnost vrebala na svakom koraku.

Osvrnula sam se. Košava kao da je donosila nekog

nepoznatog muškarca, koji samo što me nije bio napao.

Potrĉala sam, osećajući muške ruke na sebi kako me

zaustavljaju. Ali, nikog nije bilo, tek bezrazloţni strah. Zimski

strah.

Na ulazu u zgradu, gde sam ţivela, sve je bilo tiho, mirno,

tamno, avetinjski. Pokušala sam upaliti svetlo, ali nije radilo.

Jedva sam otkljuĉala ulazna vrata od zgrade, napipala zidove i

vrata lifta, oĉiju izoštrenih, ruku spremnih da odbijem napadaĉa

koji je iz mrklog mraka hteo da skoĉi.

Lift se sporo vukao. Ţivela sam na poslednjem spratu stare

zgrade. Uĉinilo mi se da i dalje se ĉulo šištanje vetra, da i dalje

su pahulje ulazile u nozdrve, da i dalje je jeza drmala telo.

Uvukla se to bila hladnoća. Kijalo mi se strašno.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

118

Otvorila sam vrata lifta. Napipala u mraku ulaz u stan.

Tašnu sam grĉevito drţala uza sebe.

Otkljuĉala sam stan, upalila drhtavom rukom svetlo. Htela

sam da udarim onog muškarca koji me sve vreme pratio, tog

napasnika, drznika, bednika. Ali, nikoga iza mene nije bilo.

Samo mrtva zgrada sa usnulim stanarima.

Bilo je kasno. Zakljuĉala sam vrata i odahnula bleda u licu.

Sela sam na stolicu, pogleda umornog, ruku drhtavih, usana

poluotvorenih. Jedva sam disala. Dosta je bilo usamljeniĉkog

ţivota. Dosta je bilo propalih ljubavi.

Hladnoća na mome kaputu isparavala je. Kapljice vode

padale su po parketu. Pretvorila sam se bila u baru, u plaĉljivo

biće, koje je vikalo sebi: “Dosta mi je nesigurnosti! Dosta mi je

usamljenosti! Dosta mi je da budem sneţna kraljica!”

Sve je to bilo zbog hladne, opasne zime. Sva ta strašna

priviĊenja u naletu vetra. Sve te kazne na ulazu u zgradu.

Nisam bila kao pre, naviknuta na led, na sneg, na pahulje. Moje

je telo vapilo za toplinom i zagrljajima normalnog muškarca.

Znala sam, spolja, topila sam se, ali šta sam mogla uĉiniti sa

ledom u meni. Pretvorena sam bila u jednu debelu kocku koja

škripi, kao pred pucanje u sitne deliće kristala. Osećala sam se

kao Sneţna kraljica. A i bila sam to.

Priĉe naših snova

119

Svetlana Ţivanović – Senke

Pre nego što sam zaspala razgovarala sam sa svojim

ţeljama. SvaĊale su se i nadvikivale, glava me od njih zabolela.

I dok mi je bol mozak cepao, bezobraznica se osili pa stade da

me ubeĊuje da lek protiv glavobolje popijem. Protivnica njena,

ona što za bilo kakve tabletice neće da ĉuje, pozva me da kroz

prozor glavu pomolim, pesmu slavuja da ĉujem. Ne htedoh

nijednu da poslušam. A one druge, ĉija svaĊa je sada već na

sevanje ukrštenih maĉeva liĉila, potrĉaše da se na jednu od dve

suprotstavljene strane stave. Nastade tad hor piskavih i

nerazumljivih glasova koji koţu s mog umornog tela odvojiše.

Da je bar u komadu ostaviše, nego je u paramparĉad iseckaše.

Razleteše se komadi širom sveta, pa otuda svaki mi svoju muku

u svest sipaše. U vatrama goreći, vriscima su mi kosti lomili, u

mulju daveći se, krv su mi u led pretvorili. Baciše me u san koji

od njih ništa bolji bio nije. I vatre i leda, zmija i aţdaja raznih,

svakakvih ĉudovišta što prema meni keziše krvave zube.

Rasparĉavaše me i nosiše, u mraku straha drţaše me sve dok

telefon me iz noći ne istrţe.

Da pruţim ruku, rekoh, koliko je sati da pogledam. Da znoj

sa sebe sperem, izmuĉeno lice puderom da sakrijem, pojaseve

oko sebe da stegnem, štikle da navuĉem, pa otrĉim, posao ĉeka.

Reklamu novu, valjalo bi uraditi. I ne bi mi ţao, što ću ljude

lagati, jer ne stvaram im ja najboljeg prijatelja koji će im uvek

istinu govoriti. Novi preparat za skidanje kilograma treba

prodati, pa šta ako im kaţem da mogu celu tortu pojesti i iz

udobne fotelje se ne pomeriti, a da će se telo samo uz tabletu

dnevno u atletsko izvajati. Moţe biti i dobro što ja tako dobro

laţem, jer moţda će napokon tupoglavi svet da razmišlja

nauĉiti. Navukla sam ih već bila i poverova mi taj tuţni, neuki

svet, da moţe bez rada zaraditi. Prodade agencija tad na

milione letaka sa uputsvima. Rekoh vam već da htedoh u sat da

pogledam, ali ni ruku, ni glavu, ni oĉi moje pronicljive ne

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

120

mogadoh da pomerim. Ni mojih lepih lokni, ni bujnih grudi, ni

vitkog struka ne bi. Samo je senka od mene ostala. Kad me nije

videla, toliko se jadna rasplakala da sva moja veština

ubeĊivanja nije pomogla i da je na kraju sama sebe utešila. A

sve je muĉena kroz jecaje govorila koliko je srećna bila dok je

mene pratila. Sećala se susreta s jednim pesnikom u kojeg sam

ja bila mnogo zaljubljena i o kojem sam takve lepote

razmaštavala da sam od njega religiju stvorila. Sećala se kako

je moja duša pevala dok sam preko trave bosa trĉala. Sećala se

kako sam kapiju preskakala i na trešnju se pela, kako sam s

vrha drugare dozivala i najlepše polodove na njih bacala.

Sećala sa kako mi je srce od sreće zaigralo kad su moje ruţe

procvetale, s kakvom neţnošću sam im listove dodirivala.

Tešila se mislima o keru koji me je godinama u stopu pratio.

Sećala se sreće koju sam sa staricama, što venĉiće od ĊurĊvka

prodaju, delila. Setila se blaţenstva kad me je majka ĉije sam

dete iz poţara izvukla zagrlila.

Kad napolje izaĊosmo ni jednog ĉoveka ne primetismo,

samo su senke po zidovima i ulicama klizile. Toliko su jedna na

drugu liĉile da nismo ĉak ni vlasnika reklamne agencije

prepoznale. A on, kad zakljuĉi da su od svih nas samo senke

ostale i da svi ţelimo svoja tela da vratimo, reĉe da postoji

šansa da zajedniĉku ţelju ostvarimo. Ispriĉa nam da mu se

jutros krojaĉ sudbine obratio i jasna uputstva dao. Mi senke,

treba da se dogovorimo kakav ţivot na ovom svetu hoćemo.

Krojaĉ sudbine će sutra doći i ispuniti nam ţelju. Silno smo se

obradovale kad uputstva ĉusmo. Dogovorićemo se, to je bar

lako, rekosmo uglas. Neko vreme srećne poskakivasmo i jedna

drugu ohrabrivasmo. Još je bilo do podneva kad poĉesmo o

problemu da govorimo. Nastade tada pometnja. GospoĊica iz

personalnog prva se suprodstavi mom predlogu da od krojaĉa

zahtevamo slobodu. Lepo sam objasnila koliko će biti lepo kad

svaki ĉovek sam bude odluĉivao gde i s kim će ţiveti, s koliko

novca, kojim poslom će se baviti... Sloboda duha, sloboda tela,

sloboda svuda, sloboda u svakom trenutku. Sve sam ja to

Priĉe naših snova

121

slikovito opisala. A ona, gospoĊica iz personalnog, kaţe da

moţe biti slobodan samo ĉovek koji ne voli nikog. Dobro, rekla

sam tad, reci ti šta krojaĉu da kaţemo. Predloţila je da svet na

dva dela podelimo, pa u jednom delu da ţive dobri, a u drugom

loši ljudi. Sloţili smo se, nije joj loša ideja, a onda se opet

posvaĊasmo, jer svi su mislili da su dobri. Neka senka, ne

sećam se ĉija je, reĉe da bi bilo mudro da svet podelimo na

srećne i nesrećne, ali i tu smo se posvaĊale. Bilo je predloga,

portir je ĉini mi se predloţio, da za svakog ĉoveka razmerimo

jednaku površinu tla na kojem moţe nezavisno od drugih ljudi

ţiveti. Nije nam se dopalo. Da vratimo vreme za sto, za hiljadu

godina, pa da se s ovom pameću i iskustvom u to doba

preselimo, predloţila je šefica odeljenja za odnose s javnošću.

Meni se njen predlog dopao, ali mnoge se usprotiviše govoreći

da nije pametno kroz sve istorijske uţase ponovo prolaziti i da

na taj naĉin poniţavamo sve dobre ljude koji su svoj ţivot

potrošili da bi nama, budućim generacijama, bivstvovanje na

Zemlji olakšali. SvaĊale smo se do kasno u noć kao da smo

ljudi. Nismo se dogovorili.

Sa strepnjom ĉekali smo zoru. Stigao je krojaĉ sudbine.

Tuţne senke malih ljudi, rekao je dok nas je skupljao u balon

od sapunice, lutajte i traţite svoja tela, a kad ih naĊete opet

budite ljudi, mali, tuţni, glupi, šaĉica peska u Svemiru. Bacio

nas je, mi smo se rasule. Traţimo se.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

122

Svetlana Ţivanović – Spasi mi ljubav

Sinoć me je pozvala Lela. Pitala je da li sam sama i imam li

vremena da je saslušam. Rekoh joj: “Priĉaj!”

Reĉe mi ona da već godinama muţa vara. Prijateljice smo

još od srednje škole, tek da se zna! Ljubavnik joj je, objasni

ona, biznismen s kojim odavno poslovno saraĊujemo i kojem

smo se ĉesto podsmevale. Prvo, zato što se uvek saplete kad

ulazi u našu kancelariju i drugo, zato što uvek ispipka fotelju

pre nego što na nju sedne. Rekoh crnoj mojoj Leli da je luda,

jer je njen muţ Sreta sto puta zgodniji muškarac, mada sam ga

svega dva ili tri puta videla. Ućutka me Lela. Ispriĉa da se sa

biznismenom smuvala samo zbog love. Kupuje joj, kaţe,

najskupocenije poklone, izvodi je u luksuzne restorane, s njim

je svet obišla. A mene je lagala da sa nekom roĊakom po svetu

putuje i da joj ta roĊaka poklanja garderobu. Još mi ispriĉa da

je sve vreme, dok se ljubakala sa biznismenom, Sreti i

njegovim roditeljima, s kojima je ţivela u skromnoj kući,

govorila da skupe poklone dobija od mene i da sa mnom putuje

po svetu. Ali to nije najveći problem. Pre nepun sat strašno se

posvaĊala sa Sretom. On je nešto posumnjao. Pitao je gde je

provela prethodnu noć, a ona je rekla da je spavala kod mene.

Reĉe mi, moja crna Lela, da će sada, samo što nije, Sreta

pozvati, da proveri, a ja treba da kaţem da Lela jeste kod mene

prespavala. Tu ona prekide vezu. Došlo mi bilo da

eksplodiram!

Taman što prozor otvorih, vazduha sveţeg da udahnem,

telefon zazvoni. Javila sam se. Ĉula sam tihi glas sa druge

strane. Sreta se stidljivo predstavio i izvinio što me uznemirava.

Ne sećam se šta sam mu rekla. Moţda sam pomenula vetar što

danima duva. Moţda sam pokušala da kaţem nešto duhovito,

tek ĉoveka da opustim. Ćutao je neko vreme. Ĉula sam kako

uzdiše. Teško je izgovorio: “Da li je Lela kod tebe prošle noći

Priĉe naših snova

123

spavala?” Rekla sam: “Jeste.” Prekinuo je vezu. Bilo me je

mnogo sramota.

Otišla sam u kupatilo slatko da se isplaĉem, kad opet ĉujem

telefon. Javim se. Lela. Pita da li je Sreta zvao i da li sam je

spasila. Rekoh joj: “Jeste. Jesam.” Vrisnu ona od sreće, nazva

me svojom spasiteljkom i još mi ispriĉa da Sretini roditelji

ĉesto za mene pitaju i mnogo razmišljaju kako da mi se oduţe,

jer ja navodno Leli dosta poklanjam a ona poklone u kuću

donosi. Rešili su, reĉe Lela, da me na ruĉak pozovu. Sutra im je

pedesetogodišnjica braka i ţele da me ugoste. Osim mene,

drugih gostiju neće imati. Ja ih nikad u ţivotu nisam videla, a

opet, duša me zabolela. Lelu sam izvreĊala! Šta joj sve nisam

rekla. I da je matora sponzoruša i da je lopuţa i da je ubica i sve

najgore što mi je na pamet palo. Nije se naljutila. Poćutala je

par sekundi, pa me upitala da li hoću ljubav da joj uĉinim. Da li

ţelim brak da joj spasim? Još je dodala da ona Sretu i njegove

roditelje mnogo voli i da bez svog muţa ne moţe da ţivi. Rekla

je da ja ništa ne treba da brinem. Ona je pripremila garderobu u

kojoj ću njihovoj kući doći, jer ako bih obukla ono što inaĉe

oblaĉim ljudi bi posumnjali da ja nemam novca za

razbacivanje. I poklone je već zapakovala, a ja samo treba da ih

starim roditeljima predam.

Ne pitajte me kako sam noć preţivela. Kidala sam se što je

Sreta onako ponizno govorio i što mi je poverovao. Kidala sam

se što je moja najdraţa prijateljica laţljivica i što svoje voljene

obmanjuje. Na trenutke sam je mrzela zato što me je uvukla u

svoje laţi i što se zbog nje sama pred sobom stidim. Divila sam

joj se što je uspela tolike godine da sve nas zavarava. Ţalila

sam je što ne zna mirnije da ţivi. Ţalila sam i sebe što ne umem

da joj okrenem leĊa. Crna moja Lela, i mene će izdati ako joj se

samo ukaţe prilika. Pred zoru sam zaspala, a kad oĉi otvorih

ugledah osunĉan deo neba. Plavetnilo me toliko razneţi, te se

zapitah ko sam ja da jedan vedar dan Leli i njenim voljenima u

pakao pretvorim.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

124

Danas sam bila u Lelinoj kući. Sretini roditelji su se

obradovali kad su me videli, toplim zagrljajima su me doĉekali,

izneli su na sto najukusnija jela, potkrepljivali su razgovor kada

bih se ja zamislila. Sreta je izbegavao moj pogled. Lela je za

Oskara glumila. Kad sam sa Sretinom majkom u dvorište

izašla, cveće da mi pokaţe, ona me pomilova po ruci i tiho

reĉe: “Znam da je Lela neverna, a znam i koliko je Sreti

potrebna.” Oĉi su joj se ispunile suzama, ali nije im dozvolila

da kliznu niz obraz. Sreta nas je pozvao da se u sobu vratimo. S

velikom radošću je isekao tortu koju je Lela napravila.

Priĉe naših snova

125

Gabrijel Barišić – Kad hipsteri pišu pravila

Lucija je odmah s vrata gostionice ugledala Davorova leĊa

za šankom. Dvoje novinarskih kolega nije se puno druţilo

izvan posla, što ne znaĉi da su tajili osobne zanimacije. Davor

je radio kao fotoreporter, ali nije tome nalazio neku romantiĉnu

stranu. Obiĉno je susjedova trava zelenija – ţelio se okušati kao

pisac.

“Jesu li ti odgovorili s onog sajta?”, upita Lucija uz skok na

barski stolac, plasirajući pozdrav ispod radara. Bilo je to pravo

pravcato muško prijateljstvo. Davor kimne, pritisne par puta po

tabletu i okrene joj ekran.

„Razrada priĉe je utemeljena na zericu previše pravedniĉkog

moraliziranja za naš ukus. Sama po sebi, priĉa i ne bi bila loša,

samo da se ne pokušava toliko svidjeti ĉitatelju. Ljeviĉarskom,

hipsterskom, knjiţevnocrvnom, beskrvnom ĉitatelju. TakoĊer,

nije nas se dojmilo upadanje u klopku zrcalnog dualizma...“

“Pa, nije ti to ništa novo, znaš. To ti je filter. Oni su ti koji su

zapravo hipsteri jer si dopuštaju takve stvari. Misle da kroje ne

ukus nego kvalitetu. Baš ono što sam rekla, filter.”

“OK, mislim da ću razmisliti o tome, a moţda i uzeti u

obzir.”, bljesak zuba kroz hipstersku bradu. “Moţda i jesam

hipster!“

Zazvoni jedan od njegovih mnogih mobitela koje je, kao i

pozivatelje, raspoznavao prema pjesmama kojima su zvonili.

Götterdämmerung nekog heavy metal banda.

“Bok, Dragutine!... Ok, onda mogu slobodno navratiti?... Do

kada ti moram vratiti detektor?... Dobro, dobro... Ma, nadam se

da ću rješiti prije. Vjerojatno se još vidimo do tada... Vaţi! Ajd,

bok!”, vješto ubaci telefon u dţep patentiranom fintom koja je

samo pokazivala koliko ih ĉesto koristi poput Šejna i njegova

revolvera.

“Unaprijed se ispriĉavam!”, Lucija pomakne dlan na šanku

prema njemu, zavjerniĉki spuštajući glavu.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

126

“Misliš, detektor? Ma, ne bih ti lagao, he, he! Detektor za

metal u fušu... heh, traţim blago u šljiviku svojih starih.”

“Kakvo blago?”, sad ju je zatekao.

On digne obrve za jedan moment.

“Znaš Luce, moţda ti jednom i kaţem.”

Ona se zastidi. On joj, silazeći sa stolca, snaţno stavi ruku

na rame, pokazujući time da je sve u redu.

“A za koju firmu radi taj Dragutin?”, upita ona, opet

pretjerujući s novinarskim njuškanjem.

“Hej, mala!”, Davor pokuša biti ozbiljan s tim podignutim

prstom dok je prilazio da joj kaţe tiše. “Papageno, Luce,

Papageno!”

Okrene se i izaĊe. Sjeo je u auto i ovezao se do Dragutinove

kuće.

“Došao si.”, reĉe AnĊelka, supruga Dragutinova, mlaĊa

petnaest godina od Dragutina. Da nije toliko mlaĊa, eh, da nije

toliko mlaĊa, Dragutinu moţda ne bi smetalo... Da zna.

“Boris je u udruzi.”, Dragutinov sin s intelektualnim

izazovima iz njegova prethodnog braka. “Uĉe ih pisati na

raĉunalu.”

“Je li detektor tu negdje?”, Davor se nervozno osvrtao.

“DoĊi...”, njezine kobaltnoplave oĉi. Njezin kobaltnoplavi

vrat.

Boris je ranije ostavljao bicikl pod prozorom.

“Borise!”, kriknula je.

Boris je otrĉao.

....

Big Love Fleetwood Maca – Lucija.

“Hej hipsteru! “, bila je dobro raspoloţena, kao u većini

sluĉajeva. “Radim reportaţu o muljaţi u firmi o kojoj si mi

priĉao. Što kaţeš da me spojiš sa svojim ĉovjekom,

Dragutinom?”

“Nešto se ne ĉujem s njim ovih dana, ali mogu ti reći gdje

sada rade.”

Priĉe naših snova

127

“Ma daj! Što se dogaĊa? Zadnji put si sve dijelio!”

“Kaţem ti, imam nekih problema...”, trudio se kontrolirati.

“Proslijedim ti e–mail od uredništva knjiţevnog ĉasopisa.”

„Opusti se malo. Daj si oduška. Pusti ulicu na papir. Dozvoli

likovima da budu od krvi i mesa. Pisanje je ispušni ventil, ne

tuba bez zacurivanja.“

Davor i Lucija sjedili su svatko kod svoje kuće, pred svojim

raĉunalom, misleći:“Gadovi!“

...

Götterdämmerung

“Kvragu!”, ruka mu je zadrhtala prije nego što je po ekranu

kliznuo u zeleno. “Halo, Dragutine!”

“Moţeš zadrţati detektor.”, reĉe Dragutin zagrobnim

glasom.

“Hej, dolazi ti jedna mala iz redakcije...”

Dragutin je spustio.

“Sranje!”

...

Lucija vozi kroz polja tamnoplavi PRESS, sluţbeni

automobil s logom kuće. Dolazi do zapreka na cesti.

“Razminiranje u tijeku!“, koje ĉuvaju dva ĉovjeka u

fluorescentnim prslucima. Dalje su divlji šumarci i šikara.

“Dobar dan! Gospodin Dragutin?”, upita ona kroz spušteni

prozor.

“E, morat ćete ĉekati gospoĊo! Drago je u tijeku...”

...

Već je prestar za ovo. Teško diše pod debelim vizirom i

slojevima kevlara i keramike. Sam je ovdje, potpuno sam. Sam

je i u ţivotu, ali ne moţe plakati. Volio bi da moţe. A–ha, evo

je! Pronašao je ţicu i prati je do mine. Klik! Prokleta PROM

mina bila je osigurana „paštetama“.

Sam. Potpuno sam.

“Mama!”, iako je imao već podosta godina. “Pusti me

natrag, mama!”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

128

Eksplozija i kiša gelera.

...

Eksplozija, kiša gelera i dim iz šumarka. Lucijin vrisak.

Pirotehniĉar koji ju zaustavlja.

“Nemojte, gospoĊo! Nemojte!”

Ona plaĉe i naziva Davora.

...

Davor sjedi na travi u šljiviku. Kiša se slijeva po njemu.

Pokraj njega je detektor za metal. Do njega dolazi AnĊelka.

Sjeda mu iza leĊa i stavlja mu ruku u njedra. Tada pronalazi

srebrnu burmu uz detektor i stavlja mu je na prst. Poslije sjede

u birtiji. Razbistreni.

“Ima li dana da ne pomisliš na njega?”

“Uzeli smo se pred rat. Bila sam skroz mlada, a firme su

tada radile. Rat je sve sj.... Prestala sam ga voljeti, ako sam i

mislila da ga volim. Jedini naĉin da imamo love bilo je – to...

Ne, ne mislim na njega tako kako si pretpostavio. Tupa sam.”

„Boţe moj, volio sam tog ĉovjeka više od njegove ţene!“,

pomislio je.

“A ti? Radiš li štogod u ţivotu osim posla?”, upita ga.

“Pokušavam isplivati izvan hipsterskog miljea... “, više mu

pobjeţe sadrţaj uma nego što je bilo stvarno upućeno njoj.

“Što... što je to?”

“Hipsteri?”, ponovi svoj ritual s tabletom, ali na vrijeme

shvati da ona ne razumije engleski. “Dakle, slušaju muziku za

koju nitko nije ĉuo, jedu hranu za koju nitko nije ĉuo i

fotografiraju je, puštaju brkove i bradu i personaliziraju ih, nose

odjeću napravljenu od prirodnih i recikliranih materijala ili iz

drugog svjetskog rata, kupljenu u second hand shopu, bez

obzira što im karirane gumene ĉizme ne idu sa ţutim hlaĉama i

cvjetnim sakoom od samta ili lana, nose šal i zimsku kapu u

kolovozu i nemoguće ih je u javnosti vidjeti bez debelih

naoĉala i šešira dok guraju bicikl od pradjeda.”

“I uspijevaš li? Izgledaš malo prestaro za to.”

“Pa, kako me optuţuju...”

Priĉe naših snova

129

“Tko?”

“Izvjesni urednici...”

“Reći ću ti što mi je Drago jednom rekao. Budilica je

zazvonila u zoru i on reĉe: Jedino što ĉovjek treba je ĉiniti svoj

posao dobro. Ja znam jer radim takav posao. Kada ga radim, ne

mislim na druge, već jedino da ga moram uraditi, ako te ţelim

ponovo vidjeti, draga. Jer jednoga dana, ako ga ne uĉinim

dobro...“, ona zaplaĉe i Davor joj, kao po diktatu, pokupi suze

usnama.

To je bilo to! A njega su optuţivali da podilazi nekom

ciljanom ĉitatelju, a radio je, ne samo ono što zna, već i jedino

zbog sebe. Prokleti laţljivci i mutikaše!

...

Lucija odlazi vlakom traţiti stan u Splitu, novom radnom

mjestu. Davor je ušao da je konaĉno isprati. Ugledala je srebrni

prsten na njegovom prstu.

“Što, tajno si se zaruĉio u meĊuvremenu?”

On ga skine. Sada bi ga najradije bio bacio.

“Ma ne, to sam traţio detektorom. To si je moja mama

kupila za utjehu nakon razvoda.”

“Nemoj da moraš opet ţicati detektor.”, reĉe ona pokušavši

izvući situaciju. Davor je dovoljno uĉinio da to bude nesigurno.

“Ostao mi je detektor. Sad je moj.”, on primi njenu ruku vrlo

ĉvrsto s obje ruke.

“Ne brini, još ćemo se vidjeti!” , reĉe ona.

“Ne vjerujem!”, odgovori on, okrene se i brzo napusti glavni

zagrebaĉki kolodvor.

...

„Poštovano Uredništvo,

Pišući priĉu, uopće nisam imao na umu da se kome svidim.

Jasno mi je da kao pisac moram otrpjeti odreĊenu dozu kritika,

ali naĉinom svojeg odgovora vrijeĊate i mene i ĉitatelja, a ako

je itko ovdje hipster onda ste to vi. Samo sam pisao tako da

obavim svoj posao dobro.“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

130

Priĉe naših snova

131

Gabrijel Barišić – MMA fajterica

Bio sam tamo i vidio dio jedne priĉe u kojoj su sudjelovale

te neiskvarene duše. Dvojbeno je, meĊutim, smatrati Ferkhada

neiskvarenim, budući da je ipak bio mudţahedin za vrijeme rata

izmeĊu Rusa i Afganistana. Kako mnoge navade nas

zapadnjaka vrijeĊaju osjećaje nekoga iz neke „tvrde“ islamske

drţave, reći ću: da! Ferkhad je bio neiskvaren. Jednom mi je

jedan prijatelj rekao da je ljudima poput Ferkhada slikanje s

oskudno odjevenom plavušom kao tebi slikanje s glavom u

lavljim raljama. Ja sam Ferkhada volio smatrati nekom vrstom

Salomona jer će ga ljubav prema ţenama doći glave. Prema

strankinjama, kao i Salomona, jer Ferkhad je ovdje, u

Beogradu, konaĉno dobio azil i prije ove najezde izbjeglica iz

arapskoga svijeta. A kako je imao smeĊi pojas u karateu,

pronašao se u pomaganju pri pripremi MMA boraca.

...

Marinu i Draganu probudi telefon. Dragana se okrene, a

Marina se ode javiti.

“Ĉuj, Marina!”, reĉe joj Ferkhad preko telefona. “Moţda

imamo angaţman.”

“Šta?”, trljala je oĉi i zijevala. “Za mene?”

“Neka mala je odustala od borbe u Zagrebu.”

“Ajde, daj mi da razmislim. Moţe docnije na kafici?”

“Šta tu imaš da razmišljaš? Treba odmah da iskoristiš svaku

šansu. Bilo koja moţe da ti bude kljuĉna u ţivotu.”

“Ma, ne znam, ipak je to Zagreb...”

“Ĉekaj, da li si ti Hrvatica?”

“Jesam, jesam. Naravno da jesam, ali i Srbijanka! Vasceli

ţivot sam ovde.”

“Pa? Sada je mir. A jeste vi Srbi i Hrvati razmaţeni! I ĉega

se ti bojiš?”, ovo zadnje bilo je retoriĉko. “Ajde u pola dvanaest

u Prosenjaku?”

“Moţe. Verovatno ću da povuĉem Draganu.”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

132

Ferkhad uzdahne. Vjerojatno je odmahivao glavom. Lijepe

ţene. Lezbijke. Srbi i Hrvati. Bljah!

...

Vozile su se busom, prolazeći kraj prihvatilišta za izbjeglice.

Pokvarena Europa ih nije više ţeljela primati. I ti Hrvati, i ti

Slovenci... Za pola sata svi troje su sjedili na hladnoj terasi za

pušenje kafića Prosenjak.

“U svim pogledima, svi od toga imamo koristi.”, reĉe

Ferkhad.

“Dušo, samo ti treba da odluĉiš, neću da te na nešto

prisiljavam, ali kad već treniraš, zašto da ne probaš za

ozbiljno?”, reĉe Dragana. “Draga, moţda se spasimo!”

I sada, kada su odluĉili upustiti se u to, nakon odustajanja

MaĊarice, Marinu je ĉekala puno iskusnija Slovenka.

...

U hotelu u Zagrebu, Marina se teško nosila s tremom,

išĉekujući svoj veliki javni nastup u borilaĉkom sportu. Bio je

upaljen televizor.

„Srbistika“, upadne joj rijeĉ u uho.

„Iako postoji ogroman interes za otvaranje studija srbistike i

dalje se teţi objedinjenom studiju juţnoslavenske knjiţevnosti

koji je zaĉudo ĉvršće kohezivno vezan nego analogne i

aktualne politiĉke tvorevine. Pored toga javlja se problem gdje

bismo zaposlili te ljude koji diplomiraju takav predmet...“,

govorio je profesor na televiziji. To je od nje bilo daleko kao

doktorat od beskućnika. Moţda bi zanimalo Draganu, ali ovo je

druga drţava. Nervozno je prebacila na neki drugi program.

...

Dragana je bila u hotelskom stakleniku kada je ugledala

grupicu nervozne i ushodane djece. Izašla je van. Ispod drvene

klupe u snijegu je u krvi leţao psić slomljene noge i drhtao.

Djeca su doslovno vukla prolaznike za rukave ne bi li mu

pomogli. Red je došao na Draganu i ona se maši svog paklenog

mobitela.

Priĉe naših snova

133

“Priĉat ću ti poslije.”, reĉe na kraju Marini, odlazeći s

veterinarom. Kasnije će ustvrditi da je to najbolje potrošenih

sto pedeset eura. Samo što psa nije mogla ponijeti sa sobom,

već je završio u prihvatilištu. Ipak, tko će uzeti psa u gipsu?

...

Došao je i taj trenutak. Nominalno, jedna nevaţna borba, ali

gledatelji vole gledati ţene kako se šutaju. Po mogućnosti do

krvi. Slovenka ima skor 50:50, ali je deset godina starija od

Marine i ima dvadeset šest borbi. Ušle su u ring i Marina je

ţeljela da sve bude fer u toj silnoj anksioznosti. Dodirnule su

rukavice i borba je krenula. Tukle su se bespoštedno i bez

kalkuliranja. Ovdje nije do izraţaja dolazila vještina nego

hrabrost, ĉega im nije nedostajalo, i samopouzdanje. Izgledalo

je da će potrajati sve tri runde iako su se bez pardona mlatile.

Slovenki su usta otekla poput zrelog nara, a zatim je Marina

zadobila puknuće arkade. Krvi je bilo posvuda. Obje su bile

nevješte u borbi na podu pa se borba svela na udarce u stojećem

poloţaju, ali na kraju, dok je Marina bila pritisnuta uz konopce,

sjevne Slovenkino koljeno i Marina se samo opruţi na podu.

Anksioznost je nestala. Izgubila je svoju prvu profesionalnu

borbu. Taj nokaut sada je bio nevaţan, jedino je bio bitan kraj

te anksioznosti. Tako da je ĉak i taj poraz bio razlog za

zadovoljstvo – samo zato jer je bilo gotovo.

...

Drugo jutro opušteno su sjedili u najbliţem kafiću s

kladionicom. Moţda je to bio pogrešan potez.

Marina je nosila sunĉane naoĉale. Najviše zbog toga da

podljevi manje dolaze do izraţaja. Ali ljudi su gledali. Ljudi su

slušali. Ljudi koji su pili i nosili tikete. Jedan stane pred njihov

stol i reĉe Ferkhadu: “Ti si mi nešto sumnjiv.”

Zavlada muk na cijeloj terasi.

“Mogu to shvatiti, deĉko, ali nemoj...”, reĉe Ferkhad na

svojem srpskom s neeuropskim naglaskom.

“Šta nemoj?”, mladić zgrabi naslon stolca tako da su mu

zglobovi šaka pobijelili.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

134

“Ono što ne moţeš dovršiti...”, dovrši reĉenicu Ferkhad, ne

gledajući ga u oĉi.

“Šta je Arapiću? Ţene moţeš tući! Misliš da te se mi

bojimo?”

Podignu se njegovi prijatelji da ga zadrţe.

“Rekao sam ti da se ne igraš!”, Ferkhad dolije ulje na vatru i

svi se otkinu osim Dragane, koja ostade sjediti. Verzirani u

borbi, Ferkhad i Marina lako prebiju ĉetvoricu. Ubrzo se stvori

i policija i sve ih odvede u pritvor.

...

“Nisam znao da su MMA borci! Pustite nas da se

ispriĉamo!”, vikao je napadaĉ iz ćelije, trijezneći se.

Nakon nagodbe izlazili su sa svojim zastupnicima po

sluţbenoj duţnosti.

“Ej! Aj na piće!”, viknuo je taj, zvani Kizo. “Ĉujem da si

Hrvatica! Dobro te je sjebala Slovenka!”

“Imam dve otadţbine.”, reĉe nesmotreno Marina.

“Dosta tog sranja!”, javi se drugi. “Jebem i tebe i otadţbinu!

I tvoje Srbe i teroriste!”

Tako su se skoro opet potukli.

“Neka te pamćenje dobro sluţi! Još ćemo se vidjeti!”, vikao

je Kizo za njima.

Kako god bilo, Marina i ekipa otišli su kući s nekoliko

tisućica eura u plusu.

...

Nekoliko dana zajedniĉkog buĊenja koje vida sve rane...

“Nisam do sada zahtevala, ali daj mi sad opet, natenane

ispripovedaj gde si se dela ono jutro na dan moje borbe?”, upita

Marina za doruĉkom. Dragana se prisjeti tuţnog dogaĊaja za

koji se nadala da je imao sretan završetak pa se nasmije.

“Ĉuvala sam to za poseban ĉasak.”, te joj ispriĉa cijeli

doţivljaj spašavanja štenca. “I sada... Sećaš se što je onaj Kizo

rekao?”

“Znam.”, Marina stavi prst na usta. “Mislim da znam što

hoćeš da kaţeš. DoĊi...”

Priĉe naših snova

135

“Znam i ja, ako ćeš uvek da se povinuješ, nikada nećeš da

znadeš koliko daleko moţeš da doĊeš.”, reĉe Dragana.

Marina pronaĊe stranicu na internetu.

“Ne znam hoću li ikada više da se borim, ali ovo...”

Na raĉunalu je bio studij srbistike u Zagrebu, a zatim i

Draganine velike oĉi.

“Idemo?”

“Idemo!”, reĉe Marina. “Moţda te i tvoj pas još ĉeka.”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

136

Miljana Vidosavljević – Doći ću ti u snovima

Snovi u kojima se volimo poĉeli su pre prvog poljupca. U

prvom, leţali smo na palubi broda i smeškali se jedno drugom.

Java koju sam provodila sa drugim kontrolisala je san – ostali

smo na pogledima.

Iako smo na razliĉitim mestima svaki put, snovi se

nadovezuju jedan na drugi. Nebitno je što mi u jednom

pomaţeš da ispred trafike zapalim cigaretu, a u narednom

ispijamo votku u pustinji, znam da ćeš me uvek gledati onako

toplo kako samo ti znaš, ĉak i kad si za stolom sa

konkurencijom, ili se samo srećemo u hodniku, noseći uloge u

kojima smo se upoznali. Znam i da ću se jeţiti od tvojih

poljubaca, ako budu reţirani za ovaj susret.

U jednom snu, nisi imao nogu. Od kolena do stopala.

Priţeljkivala sam san u kome ćeš ceo biti od drveta, da te mogu

tu ostaviti, bez bojazni da ćeš vaskrsnuti u nekoj narednoj noći.

Uzalud. Par meseci kasnije, upao si na neku zabavu i uhvatio

me za ruku pred svima. Uspaniĉeno sam izvukla dlan iz tvog,

nadajući se da nisi osetio kako sam zavarniĉila od tvog dodira.

Nacerio si se dok si gledao kako odlazim. Naravno da jesi.

Noćas sam gledala na instagramu kako šetaš sa nekada

zajedniĉkim prijateljicama. Poţelela sam da otrĉim na Savski

kej, u nadi da ću te sresti. Ostala sam u svojoj fotelji. Sada,

kada ni tih devojaka više nema na mojoj javi, ne moram da

ţivim u neprestanom strahu da te neko ne spomene i ţelji da to

ipak uradi. Samo moram da ĉekam naredni san.

Priĉe naših snova

137

Miljana Vidosavljević – Više te ne puštam

Beliĉasta haljina za Ĉarlston mi klizi niz telo. Lupkam

potpeticama svojih plesnih cipela dok prolazim kroz

polupraznu dvoranu. Što su masivna vrata bliţe, više ubrzavam

korak.

MeĊu malobrojnim ljudima koji stoje po ćoškovima je i on.

Drug mu nešto priĉa, ali ostaje bez odgovora; on nemarno šara

pogledom po sali. Nastavljam ka izlazu, nadajući se da me nije

video. Ipak, osećam da jeste.

Još samo par koraka. Da hodam brţe, pod bi poĉele da

ukrašavaju rupice koje ostaju iza mene. Ĉujem kako zaustavlja

druga na pola priĉe, izvinjava se ljudima koje odguruje sa puta,

poĉinje da trĉi.

Ĉim preĊem prag, osetim njegove ruke oko sebe. Stigao me

je, stegao me je i uspeo da me zaustavi. Pokušavam da se

otmem, ali mi ne da. Odustajem. Par trenutaka hvatam dah, a

onda se okrećem ka njemu.

Gledam ga. Ĉitam mu “više te ne puštam” u oĉima; staklo

njegovih naoĉari samo uvećava taj izraz. Gleda me. Ni ne sluti

moj naredni potez.

Podignem se na prste kako bih dohvatila njegove usne.

Korakne unazad, ali me zadrţi u zagrljaju. Koraknem ka njemu,

da saĉuvam ravnoteţu.

“Ĉekaj!”, kaţe. “Pokvarićemo ono što imamo.” Znam na šta

misli, jedan poljubac i gotovo je sa prijateljstvom. Više nema

povratka, ništa neće biti isto.

“Šta da pokvarimo?”, odgovaram. “Ne priĉamo dve godine,

neće biti prvi put.”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

138

Strahinja Lakić – Munja

U noći 22. na 23. avgust, oko 1 ĉas nakon ponoći ,

iznenadna ljetnja munja pogodila je staru oĉevu kolibu i

potpuno je spalila.

Usamljena, na blagom uzvišenju iznad malog ledniĉkog

jezera koji se nalazio na rubu našeg, što je nekad bio katun, a

danas odmarališta, stajala je davno sagradjena trošna baraka.

Iako na romantiĉnoj lokaciji ( po današnjim parametrima),

kolibica je bila sve, samo ne romantiĉna. Ĉetvrtasta,

jednostavna, dvoprostorijska gomila prikucanih dasaka, kao da

se trudila da skromnošću i funkcionalnošću ne da sebi ni

mrvicu šansi za ljepotom. "Kuća starog kova", s odglumljenim

ponosom su isticali rodjaci ljubomorni na njenu magiĉnu

lokaciju. Svesrdno su se trudili da umanje ljepotu i uopšte

znaĉaj naše kolibe, hvaleći je kao "oliĉenje tradicije i

skromnosti". Ĉesto sam, mnogo kasnije razmišljajući,

prebacivao sebi što nijesam bio dovoljno pametan da shvatim

znaĉenje tih slatkorjeĉivih okova. Mada, nije ih shvatao ni moj

dobri i naivni tata.

Za njega je ta kućica bila oliĉenje tradicije, istorije...

porodiĉna zaostavština koja podsjeća na davne uspjehe predaka

i obavezu napretka podmlatka. Bila je to riznica uspomena.

Preparirane pastrmke iznad prozora koje je otac, dok je još bio

mali upecao u jezeru, o klin okaĉen štap kojim je podvig

postignut i stara probušena hvataljka za ribe uz pakovanje

ruĉno pravljenih mušica, uvijek bi ga raznjeţile dok se sjećao

tih vaţnih trenutaka kada je iz djeĉaka iznicao momak. "Bitno

je da znaš sam da obezbijediš hranu porodici!", uvijek bi

isticao. Bilo je u kolibici i starih fotografija napravljenih uvjek

vjernim i provjerenim Nikonom (nema mašine bez japanca,

tvrdio je), starih boca pokvarenog vina koja je donosio sa

Priĉe naših snova

139

sluţbenih putovanja, par ugljenom crtanih slika i dva tuceta

uvijek prašnjavih knjiga koje otac nikad nije htio da ĉuva u

nekom paketu ili u nekoj polici, jer je vjerovao da pohranjene

knjige niĉemu ne sluţe; treba da su tu, na dohvatu ruke, kako bi

te mamile da iz njih, s vremena na vrijeme, u zavisnosti od

koliĉine slobodnog vremena, istoĉiš par ĉašica mudrosti. Bila je

tu i njegova prva gitara. Izlizani pragovi i ledja "ukrašena"

tragovima metalne kopĉe vojniĉkog kaiša, vjerno su

personifikovali volju i strast mladog i romantiĉnog

zanesenjaka, kakav je otac bio, a i ostao do kraja ţivota.

Svi smo voljeli tu kolibicu. Pod "svi" podrazumijevam nas

nekolika ĉlanova uţeg domaćinstva, jedini preostali od slavnih

predaka. Bila je ona simbol našeg ţivota. Niko nije htio da je

mijenja (strahopoštovanje i nostalgija su malo opasna

kombinacija), pa je zadugo taj idiliĉni krajolik bio uskraćen za

ikakav napredak u materijalno kvalitativnom smislu. Nego,

kako to obiĉno i biva, kad mi to nećemo, ili pak ne moţemo

(uslijed privremene umne ograniĉenosti prouzrokovane

strahom) da nastavimo po Njegovom planu, On se umiješa.

Mora da Mu je bila goruća zelja da promijeni taj status kvo

kad je oĉeva kućica u pitanju, pa je u jednom potezu promijenio

sve.

Vatra je parala nebo. Divlji ples plamenova savršeno se

preslikavao na mirnom jezercetu stvarajući skoro pa

umjetniĉko djelo. Široka kotlina bila je obojena u narandţasto.

Najvisoĉiji vrh planine koji se nalazio zapadno od vatre uţivao

je u spektaklu. Njegova skoro pa 200 metara visoka, nikad

osvojena litica, reflektovala je svjetlost, pa je u jednom

trenutku taj ponosni gorostas zaliĉio na neki drevni i moćni

svetionik.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

140

Brzo se to proĉulo i saznalo. Došli smo na zgarište.

Nemajući je da smeta, pogled nikad nije bio ljepši. Tolike

uspomene... Svi smo bili zbunjeni. Rodjaci i prijatelji su

"sauĉestvovali" u našoj zbunjenosti. Nekima se nije dao sakriti

taj zbunjeni podsmijeh. Nije nas to doticalo.

Kad se razmakoše dušebriţnici, stajali smo oko zgarišta.

Priĉali smo o kućici, o trofejima, prepariranim ribama, o gitari,

o knjigama, o svemu. Sve te uspomene bile su tu. Mi smo ih

znali i kao da smo ih vidjeli. Ocu je to bilo dovoljno. Nije ţalio

ni trena. "To su bile naše stvari", rekao nam je."I niĉije više! Mi

znamo ko smo i što smo, što nam je ovo mjesto znaĉilo i ĉemu

nas je nauĉilo." Par suza radosnica i ponos u glasu dali su ovom

divnom momentu potrebnu dozu sveĉanosti. Zahvalio Mu se

otac na ovom poklonu. I svi smo. Ostali smo zdravi i srećni, a

ĉitav krajolik koji je nekad bio mjesto teške borbe za ţivot

naših predaka, postao je mjesto uţivanja i odmora. Napravio je

otac odmaralište, eko– katun, sad već regionalno poznat (da

vam ne priĉam ko je našim uspjehom bio "presrećan”).

Kasnije sam ĉesto razmišljao o tome kako jedno mjesto

moţe na dva naĉina da daje ţivot, i kako je jedan tren, jedna

iskra, jedan bljesak, dovoljno da se sve promijeni.

Sve je stvar momenta, samo ga treba uhvatiti i ne pustiti,

uţivati u munji.

Priĉe naših snova

141

Slavica Klеin – Naslednik

Ĉuli su se prvi petlovi. Rana zora je mirisala na mraz,

hladno je bilo, a i poneka sneţna pahulja je provejavala. Ta

davna 1968. je bila godina koja je uzdrmala svet... kaţu.

Studentske demonstracije u Varšavi, Charles de Gaulle

otvara devetnaeste zimske olimpijske igre u Grenoblu, Elvis

Presley dobija zlatnu ploĉu za "How Great Thou Art", desetina

hiljada ljudi u Zapadnom Berlinu demonstrira protiv

Vijetnamskog rata, Doug Engelbart prvi put pokazuje „miša“

za kompjuter, Hewlett–Packard proizvodi programabilni stolni

kalkulator, a izraĊena je i svetleća dioda, dok Šiptari na

Kosmetu prvi put demonstiraju za nezavisnost.

Slava je, Mitrovdan, zaštitnik mnogih pravoslavaca. Još

uvek spava Vratarnica, selo osam kilometara od Zajeĉara, u

istoĉnoj Srbiji, a u selu kuća od blata, okreĉena u belo, sa

pogledom na Timok. Ispred nje, vidi se pruga što se proteţe

preko njiva, kroz zasejana polja pšenice.

Crkveno dvorište se spajalo sa našim, a na sinoru su stajala

dva duda. Hladno jutro je valjda nateralo pse na laveţ koji je

odzvanjao i u sobi u kojoj je još uvek bilo hladno. Vatru majka

još nije podloţila. Gledala sam je kako nervozno šeta po kući sa

stomakom do zuba. Klecala je kolenima zbog bolova dok se

saginjala ka šporetu. U sanduku, onom crnom, plehanom, drva

je bilo tek za jedno naruĉje.

Otac je spavao. Sinoć je opet došao pijan i opet je grdio

majku. Ĉula sam kako joj je pretio, da će biti svašta ako mu ne

rodi sina.

Majka potpali vatru, te se zaputi u sobu u kojoj je spavao

otac. Pozva ga:

„Mile, ustani, treba isjeći drva, Ċeca se bude, hladno je, a ni

meni nije dobro!“, poţali se, te nastavi.

„Sinoć si priĉao koješta dok si tamanio rakiju, a sad ne znaš

gĊe ti je glava!“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

142

Promrmlja znatno tiše, a potom se uhvati za stomak.

„Mile, Mile!!!“, zavapi.

„Šta je bilo Stanka, što me budiš!?”, povika otac.

„Ma, idi isjeci drva, hladno je Ċeci!“, progovori tiho.

Umesto oca, iz druge sobe se pojavi deda Petko. Laganim i

pomalo drhtavim korakom ušeta u kuhinju. Verovatno je ĉuo

šta je priĉala njegova snajka a moja majka. Starac se dobrano

trudio da zaštiti svog sina, sina jedinca, iz loze Golubovića,

kojeg je odgajao potpuno sam, sve od sinovljeve ĉetvrte

godine. Znala sam da mu nije stalo do snajke koliko do sina,

štitio ga je da ne ustaje iz postelje, kako ne bi po hladnom

vremenu cepao drva kad je on, deda, već bio na nogama. Iako

mu je bilo osamdeset i kusur godina, još je bio vitalan, dobre i

plemenite duše, niskog rasta, suv ali ţilav.

Moj otac je priliĉno koristio njegovu ljubav, usuĊujem se

reći, lukavo.

„Mile, Mileeee!“, mati ponovo pozva oca.

„Psttt, snajće, nemoj ga budiš! Neka ga, neka spi, eve ja ĉu,

kaţi kvo trebe!?”, ljutito je siktao starac mojoj majci.

„Ali tata!“, sa negodovanjem reĉe majka.

„Ćuti i gledaj da ga usrećiš, loza Golubovića mora da se

nastavi, zatoj gledaj kvo ĉeš mu rodiš.“

Starac se okrete prema nama, ţenskoj deci te izusti:

„Voli vi deda, ali...!?“ , pomilova nas po glavi, okrene se i

ode napolje.

Ĉinilo mi se da se brţe vratio nego što je izašao. U jednoj

ruci je nosio drva, a drugom se oslanjao o štap.

„Eve snajće, eve drva!“

„Niste trebali!“ , reĉe majka persirajući mu. On bi joj uvek

prigovorio kako pored njega nema nikog drugog i da je sam,

oĉito ne razumevajući da mu majka kao svakom starijem

ĉoveku pridaje na vaţnosti.

„Jel, jeli neći ulezal iza mene?“, podrugljivo upita.

Majka je zaćutala. Znala je da nema kome da se poţali, već

da mora da trpi i ćuti. Inaĉe, majka je bila ţena iz drugog kraja

Priĉe naših snova

143

Jugoslavije, taĉnije iz Hrvatske, razliĉite vere, a i kulture. Nije

baš razumela ovaj kraj, ljude, obiĉaje, a koliko se sećam, ni oca

mnogo puta nije mogla razumeti.

Iz razmišljanja me prenuo njen glas.

„Sneţana, idi do baba Cvete, zovi je i kaţi joj da sam

spremna!“, mati je govorila u grĉu, otpuhujući.

„Zovi i dadu Slavicu, i Dušku, mora netko ĉuvat i vas

dvije!“, govorila je drţeći se za stomak.

Otrĉala sam bez prepirke tako brzo, da ĉak ni vrata nisam

zatvorila za sobom, a za mnom odmah istrĉa i sestra Radica.

Vrativši se, videla sam da je otac majku već smestio u

krevet. Bio je to onaj starinski, visoki krevet, sa dušekom u

kojem se nalazila slama. Sećam se, posteljina je bila ĉista,

karirana, na kockice. U majĉinim oĉima videle su se suze.

Imala sam osećaj da je jako zabrinuta i uplašena. Tuţna sam

bila zbog toga. Suznim oĉima je gledala u mene, pa prozbori:

„Još jedna gladna usta, još sirotinje, a ako ne bude muško bit

će još i svaĊe!“, govorila je, dok je otac izlazio iz kuće.

Kroz drveni prozor videla sam kako je otac otišao u birtiju

preko puta, „kod Pere“.

Jasno sam ĉula kako su izmeĊu sebe govorili:

„Eve ga Mika, eve koj ĉe da ĉasti, ne dobiva se svaći d'n

mušći naslednik i toj kude Golubovića!!!“

„Mika, ti trebe da ĉastiš!“, govorio je komšija Pera veselo

trljajući ruke na vratima birtije.

„A, ĉe bude ako Bog da, biće svega samo da me sl'nce

ogreje!“, govorio je otac glasno ispred birtije.

Otac je bio ĉovek srednjeg rasta, visokog ĉela, duguljastog

lica i velikog krivog nosa, baš kao u gavrana kljun. Bio je suv,

prgav i loše naravi.

„Ajde da popijemo!“ , reĉe otac i uĊe u birtiju, „Pijenje za

svu kavanu!!!“, orio se njegov glas.

Dok je otac još uvek bio pred birtijom, u kuću su došle

seoske „babice“, Vera i Cveta, inaĉe oĉeve roĊake. Mene su

poslale u drugu sobu. Tek što sam se ušuškala da mi ne bude

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

144

hladno, zaĉula sam deĉiji plaĉ. Znala sam da se majka porodila.

Kroz kljuĉaonicu sam gledala kako Cveta kupa bebu, a zatim je

uvija u krpe. Jasno sam videla kako su je poloţili na majĉine

grudi koja je od umora i bolova odmah zaspala, ne pitajući ni

da li je dete muško, ţensko, pa ĉak ni da li je zdravo.

„Cveto!?“ , progovori Vera, upitno je gledajući.“Videla li si

poubavo dete u selovo od ovoj Mikino?”

„Bogami nes'm, jeste ubavo dete, mi smo još poraĊale ţene

ali ovakvo dete ne vidosmo. PogleĊ toj ubavilo, ubave oĉi ima.

Nego, kvo ĉe na Miku da vrevimo kad dojde!?“, pogledale su

se zabrinuto.

„Neje Mika tak'v, znamo ga obe, malko ĉe zagomiga, pa ĉe

prejde preko toj.“, reĉe Cveta, te otvori vrata sobe gde sam bila

i uzme me u naruĉje. Još su se razgovarale šta i kako reći Miki,

kad se otac pojavio na vratima. Po oĉima sam mu videla da je

pijan.

„Iiiiii!?“, promuca toliko glasno da je probudio majku. U

njenim oĉima ponovo su se zacaklile suze. Ćutala je.

„Doš'l sam jer sam ĉul vikanje, još kude Peru!“, jedva

izgovori natucajući reĉi.

„Miko, sedi Miko, da znaš kvo bebe imaš! Najubavo u selo,

veruj Miko!!“, govorila je Cveta, pomalo drhtavim glasom.

“Da vidiiimmm!”, izvika se otac, te uze bebu i razmota je iz

krpa.

„Ţenskooooooo!!!“, galamio je po kući, a na licu mu se

ocrtavao bes. Bio je kao razjaren bik, kao bik starog Dušana

kad ide u borbe.

„Znao sam da sam nesposobnu ţenu oţenil, ne znaje da mi

rodi naslednika!!!“, galamio je, a zatim je podigao bebu u vis.

„Kvo s'g, kvo ĉu sas nju, s'g ĉu ju vrljim kroz prozor! A teb'

ĉu prebijem, piĉka ti materina! Uništila si me skroz, unazadila,

da nemam sina!“, lice mu je bilo kao u nekog ubice, zeleno od

besa, pa crveno.

Videla sam kako je majka pala na krevet. Mislila sam da je

umrla. Cveta je otrĉala do nje, a Vera je otimala bebu iz oĉevih

Priĉe naših snova

145

ruku. Plakale smo. Ocu to nije smetalo. Otvorio je prozor i

taman kad je zamahnuo da izbaci bebu, na prozoru se stvorio

beli golub. U kljunu je drţao crvenu, svilenu trakicu. Odnekud,

neoĉekivano, pored oca se pojavila i Cveta. Istrgla je ocu dete

iz ruku i pobegla je na ulicu. Boţjom voljom su se zaĉula

crkvena zvona. Celo dvorište je odekivalo od zvonjave. Gledala

sam u oca Miku. On je kao pokošen pao na kolena i molio za

boţju milost.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

146

Slavica Klеin – Jecala sam...

Kada smo se videli poslednji put, bio je sumoran, kišovit,

topao, letnji dan. Bila sam mokra, uprkos tome što sam imala

kišobran. Ugledao si me, zakoraĉao preko ulice i došao k'meni.

Zagrlio si me zaštitniĉki i rekao:

“Budi jaka, molim te! Udahni duboko i ţivi! Ne gubi vreme,

preuzmi odgovornost i ne beţi od promena koje moraju biti.

Fleksibilno ih prihvati u ovom mraku od ţivota.”

Kiša je padala, ćutala sam sa suzom u oku. Tihim glasom

nastavio je govoreći.

“Primeni strategije, postani mentalno jaĉa. Ne gubi energiju

na nebitne stvari, a to nebitno sam donekle i ja! Prestani ugaĊati

svima! Molim te, ne okreći se i ne razmišljaj o prošlosti! Ne

pravi iste greške nekoliko puta, udahni ţivot i ţivi ga i za

mene! Nemoj prestati, i nakon poĉetnih neuspeha ti moţeš,

hoćeš i moraš, da ţiviš i pišeš.

Poljupcem u kosu, uz topli zagrljaj, dao mi je svoju knjigu i

rekao:

“Oprosti! Znam da sam te povredio, ali i voleo. Ti si moja

zadnja ljubav koju nosim sa sobom.”

Otišao je laganim korakom preko ulice i nestao.

Stojeći, stiskala sam knjigu na grudi i naglas zaplakala.

Njegov dodir i zagrljaj će veĉno ostati u mom sećanju.

Sutradan je pisalo u nekim novinama da je pisac preminuo

od srĉanog udara, u svom stanu...

Ĉitam posvetu iz knjige koju mi je napisao:

“Ĉuvaj naša dva bela cveta, a ja ću ĉuvati tebe!”

Jecala sam…

Priĉe naših snova

147

Damir D. Ocvirk – Pačja juha

Jednog svibanjskog jutra natiskivao se narod Kotara S.

ispred goleme dvokatnice. Na proĉelju je blistala ploĉa s

natpisom: „Narodna knjiţnica i ĉitaonica“. Pri vrhu stubišta

vrpoljili su se drugovi iz mjesnog komiteta u oĉekivanju

visokih gostiju, koji bi trebali uveliĉati otvaranje nove

knjiţnice. Limena glazba ponavljala je treći put iste koraĉnice,

šarene zastave dojmljivo su lepršale na povjetarcu. Dolje, u

parku, vrtjelo se na raţnju sitno janje za Komitet i visoke goste,

te krupni odojci za narod. Uzduţ svjeţe pokošenih travnjaka

šetali su milicionari, pozorno motreći na okupljene i rumena

peĉenja na dogorjelim vatrama.

Vonj pregorjelog mesa nadmetao se s lepršavim mirisom

rascvjetanih jorgovana, dim je svima tjerao suze na oĉi, prazni

stolovi išĉekivali poĉetak zakašnjele gozbe…

Nestrpljivi Vlatko prikrao se kroz sporedni ulaz u knjiţnicu,

i nabasao na oca. On je, u potrazi za nekom knjigom, podizao

drugaricu knjiţniĉarku spram najviše police, ĉvrsto je obgrlivši

niţe struka. Ushićena njegovim dolaskom, ona je vrisnula,

poravnala suknju i nestala. Otac je pljucnuo u dlan, poravnao

par nevidljivih ĉuperaka na Vlatkovoj glavi, te ga izveo kroz

sporedni ulaz.

I dok su opušteno šetali parkom, poĉeo mu se otac

povjeravati o svojoj strasti prema ĉitanju. Dakle, nalickane

knjige na policama samo naivcima izgledaju nedostupne, a u

stvarnosti se one predaju prvom ĉitatelju u ruke. Potrebno se

samo malo protegnuti i dohvatiti onu koja te zanima. Ali, treba

biti vrlo oprezan, jer knjiga ima svakojakih. Ima ih velikih i

malih, debelih i tankih, teških i lakih, oĉuvanih i istrošenih, ima

onih koje šuškaju dok ih listaš i onih koje tiho klize pod

prstima, ima onih koje ĉitaš prije spavanja i onih za kratku

zabavu ne neuobiĉajenom mjestu, ima onih koje odmah shvatiš,

ali i posve nerazumljivih. Neke od njih su vesele, neke ţalosne,

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

148

neke pristojne, a neke ne; pa stoga ima onih koje posuĊuješ

svima i onih koje skrivaš.

“A, koju ste knjigu traţili vas dvoje?”, upitao je Vlatko.

“Kojih dvoje!?”, iznenadio se otac, pa brzo nastavio. “Znaš,

sine, knjiga ima i rabljenih, i zapostavljenih, jeftinih i skupih,

ima onih o kojima dugo maštaš a razoĉaraš se ĉim ti dospiju u

ruke, ima onih koje ti ostanu u lijepom sjećanju i onih koje

nastojiš zaboraviti, ima i onih koje se ĉitaju samo pipanjem, ali

i onih koje ne treba nikako ĉitati. Neki vole knjige s puno slika

i malo slova, neki pak obrnuto…

“Je'n, dva, tri!”, zagrmjelo je konaĉno iz zvuĉnika.

“Drugariceee… i drugovi!”

Otac je zanjihao brkovima, pripalio cigaretu i nastavio s

priĉom. Dakle, Vlatko nikada neće saznati kakva je neka,

ukoliko hrabro ne otvori korice i prodre u njezin sadrţaj do

kraja. Zatim je vrati na policu i prepusti uţitku drugog ĉitatelja,

a on se baci na novu. Ali, posebno drage knjige Vlatko mora

ĉuvati od nezvanih ruku, što znaĉi da vlastite knjige ne valja

posuĊivati; no, dobro je okoristiti se tuĊima, jer to je jeftinije i s

manje obaveza. Neke je pak dobro zamotati u šareni omot, jer

tada bolje izgledaju, dok su neke izazovnije bez omota...

“A, koju ste knjigu traţili vas dvoje?”, ponovio je Vlatko.

“Kojih dvoje!?”, upitao je otac, pa brzo nastavio. “Znaš sine,

da bi razumio sve što ti sada priĉam, moraš nauĉiti dobro ĉitati,

a ono se uĉi jedino ĉitanjem; prvo slikovnica, pa zahtjevnijih

knjiga. U mladosti se obiĉno puno ĉita, a moţe se ĉitati bez

naoĉala, i u mraku, ali se zato kasnije sve manje ĉita te se mora

sluţiti pomagalima; ĉak i pri dobroj rasvjeti. No, ne treba gubiti

nadu, jer ĉitati se moţe od rane mladosti, pa sve dok je ĉovjek

ţiv. U mladosti je bolje ĉitati starije i već provjerene knjige, a u

starosti novije, te uvijek paziti da se na njima ne ostavljaju

otisci prstiju ili zabilješke...”

“Ti i ona gospoĊa, knjiţniĉarka,”, rekao je Vlatko. “koja

nam bira školsku lektiru...”

Priĉe naših snova

149

“Ona je drugarica knjiţniĉarka!”, ispravio ga je otac. “Ako

je osloviš s gospoĊa, naljutit će se. A, školska lektira nije na

najvišim policama, jer…”

“Ali, koju?”

“Slušaj Vlatko! Svaka knjiga je novi i tajanstveni svijet, sve

dok je ne proĉitaš, a bitno je birati ih samostalno i na miru. Uz

to, treba imati na umu da na svakog ĉitatelja one ostavljaju

drugaĉiji dojam. To znaĉi kako svaki ĉitatelj misli da je samo

on proĉitao neku knjigu, a i one se tako ponašaju. Stoga moraš

uvijek vladati knjigama, a nikada dopustiti da one zavladaju s

tobom…”

“Drugovi radnici, seljaci…”, na vrhu stubišta knjiţnice

pojavio se neki visoki gost u pratnji drugarice knjiţniĉarke s

golemim škarama u ruci.

“Tko prvi knjizi, njegova knjiga!”, nasmijao se otac i rukom

pokazao prema stubama.

“…i pošteni intelektualciiii…”, grmjelo je iz zvuĉnika.

“Danas imam još nekih obaveza.”, rekao je otac i pustio

njegovu ruku. Zatim se stao probijati kroz okupljeni narod

Kotara S., a prema visokom gostu, koji je upravo presijecao

vrpcu na ulazu u dvokatnicu. Vlatko je odluĉio iskoristiti

nepaţnju milicionara i ponovo se prikrasti u mir još neotvorene

knjiţnice, u samostalnoj potrazi za tajanstvenim svjetovima.

Ušao je opet kroz sporedni ulaz i hrabro prišao krcatim

policama. Ali, tada je zamijetio Lidiju, predsjednicu Omladine

njegovog 8–og A razreda. Imala je crvenu vrpcu u kosi, bijelu

bluzu, kratku plavu suknju i bijele ĉarape. Bila je najbolja

uĉenica u školi i njemu je redovito ispravljala domaće uratke, a

on je nju nazivao Lidija Enciklopedija. Onako sitna, istezala se

prema najvišoj polici, podizala ruke, klizala ĉvrstim

mladalaĉkim grudima o šarene knjige.

Obgrlio je Lidiju niţe struka i pokušao podići prema ţeljenoj

knjizi. No, na pola puta koljena mu popustiše, a glava uletje

ispod njezine suknje. Ona je uplašeno stisnula noge i njegovu

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

150

glavu izmeĊu njih. Vlatko je zaĉuo one koraĉnice u ušima,

osjetio vrelinu bedara na obrazima…

Uhvatio se rukama za policu i pokušao uspraviti, s Lidijom

na ramenima. Ona je vrisnula, pa zašutjela, poĉela se smijati

glasno, pa sve tiše, pa ponovo vrisnula. Polica se zaljuljala i

knjige se obrušiše na njih. On je pao na pod, a Lidija na njega.

Nekako se uspio izvući, pa stao uzmicati ĉetveronoške. No, ona

ga je sada prepoznala, pa sustigla i uzjahala mu na leĊa. Vani je

limena glazba opet svirala iste koraĉnice, narod gromoglasno

pljeskao, a narodna knjiţnica Kotara S. bila je konaĉno

otvorena. Lidija je Vlatka stegnula bedrima još snaţnije,

dohvatila neku tvrdu knjigu i stala ga mlatiti po straţnjici,

glasno brojeći kroz smijeh “je'n, dva, tri…”

Nekako je uspio baciti Lidiju s leĊa, istrgnuo knjigu iz

njezinih ruku i pobjegao iz knjiţnice. Narod je u parku navalio

na gozbu, praznom knjiţnicom odjekivao je Lidijin smijeh.

S knjigom gurnutom duboko u njedra, pronašao je oca, koji

je iza ţbuna jorgovana nešto vaţno razgovarao s drugaricom

knjiţniĉarkom. Dok mu je srce udaralo poput poludjelog

bubnjara, Vlatko je pokazao svoju prvu samostalno izabranu

knjigu.

“Karl Marx…”, drugarica knjiţniĉarka je s divljenjem ĉitala

zlatna slova na koricama. “Kapital, svezak prvi!”

“Ima jako debele korice,“, rekao je Vlatko. “mora da je vrlo

pouĉna!”

“Itekako!”, sloţio se otac. “Jedina njezina mana je što je ona

zavladala ĉitateljima, a ne ĉitatelji njome. No, ĉim je proĉitaš,

zavoljet ćeš braću Marx!”

“Zar ih ima više?!”, upitala je drugarica knjiţniĉarka.

“Groucho, Chico, Harpo, Zeppo…”, smijao se njegov otac.

Vlatko je odluĉio odmah ponijeti knjigu kući i spremiti je

daleko do nezvanih ruku, sve dok je dobro ne proĉita.

Drugarica knjiţniĉarka je s odobravanjem kimnula glavom, pa

s Vlatkovim ocem otišla u tek otvorenu knjiţnicu, u potragu za

novom knjigom.

Priĉe naših snova

151

***

Poslije mnogo godina, Vlatko je opet je izvukao onu knjigu

s police. U gornjem desnom uglu još se nazirao okrugli ţig

knjiţnice s izblijedjelom zvijezdom u sredini. Na mah mu se

uĉinilo kako knjiga miriši po janjetini i peĉenim odojcima.

“U umirovljeniĉkim danima ĉitaš Marxa?!”, zaĉudila se

njegova supruga, koja je ušla u sobu.

“Marx je govorio kako će kapitalizam propasti zbog ljudske

pohlepe.”, rekao je Vlatko.

“Kao što je propao i socijalizam!”, odsutno je zatresla

sijedom kosom, povezanom crvenom vrpcom.

“Oboţavam braću Marx!”, nastavio je Vlatko.

“Zar ih ima više ?!”

“Groucho, Chico, Harpo, Zeppo….i Karl.”, nasmijao se

Vlatko i zanjihao brkovima. “Ţivjela Fridonija!”

“Ostavi se majmunskog posla i doĊi na ruĉak!”, njezine

plave oĉi bijahu tuţne. “Danas imamo samo instant juhu, jer

teška su vremena za umirovljenike!”

“Lidija, stavi knjigu na gornju policu,”, rekao je pomirljivo.

“podignut ću te.”

“Taj štos si mi već prodao,”, napokon se nasmiješila. “prije

pedesetak godina!”

“Danas je sve instant juha…paĉja juha...”, promrsio je

Vlatko. “Je'n, dva, tri…”

“Što si rekao?”

“Ništa.”, odgovorio je zagonetno i krenuo za Lidijom,

steţući tvrdo ukoriĉenog Marxa pod rukom.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

152

Blaţenka Jukić – Mario "Slatkica"

Lagano... Teškim koracima gazim putevima ţivota... Ĉekam

sunce da ih obasja.

Jutro je. Mraĉno, kišno. Kapi kiše, ostavljaju tragove na

staklu mog plavog prozora. Ĉuje se lagana muzika. Udišem

opojan miris crne kave.

Gutljaj po gutljaj doziva ţiva sjećanja... Metropola...

Zagreb....

Najvaţniji dogaĊaj veĉeri, sinoć, unatoĉ upornom

izbjegavanju mjesta na kojima bi ga srela, Vinko i ja naiĊemo

na momka Luku. Luka je bio moja bivša ljubav, od milja sam

ga zvala “momĉiću”. Ne patim za njim. Više ga i ne volim.

Moţda smo se navikli jedno na drugo kroz tih pet godina

zajedniĉkog ţivota. Još par mjeseci nakon prekida bili smo u

fazi adaptacije, na stanje “sam svoj majstor”. Prekid se dogodio

bezveze, iz neke glupe svaĊe, zbog nekih ljudi koji su se

umiješali u naš ţivot.

Ta mala pauzica, prešla je u prekid i... Goodbay! Ţivjeli smo

skupa oko dvije godine.

Nakon svaĊe i dobivene diplome, otišla sam k svojima na

more. On je ostao, angaţirao frendove, gajbe pića, našao novu

curu i eto. Nije štimalo već neko vrijeme i to smo oboje znali.

Ostali smo u prijateljskim odnosima, sa tendencijom– bez tona

i u nelagodi. Znam, da sam se malo potrudila, mogla sam ga

ponovo imati. Shvatila sam da ne ţelim.

Uglavnom, ja sam se pravila da ga ne vidim, dok se on nije

odvaţio da nam priĊe. Uputio mi je onaj ĉuveni pogled "Aha,

opet si s tim momkom Vinkom! Znao sam ja da će tu nešto

biti." Desetak minuta govorili smo gluposti, dok Vinku nije

postalo dosadno i osjetim bockanje u leĊa. Shvatila sam,

trebamo ići, pozdravili se i krenuli.

Priĉe naših snova

153

Osjećala sam Lukin pogled na leĊima i shvatila da je još

uvijek ljubomoran.

Nikada se nije mogao kontrolirati.

Popila sam pelin i osjetila se bolje. Vinko je kolutao oĉima i

rekao:

“Fakat ne mrem vjerovati, kaj si ti u toj budali ikad

vidjela?!" Kada ţeli biti uvjerljiv, pojaĉao bi svoj zagrebaĉki

naglasak. Tako samo postaje smiješan. Uspjela sam se suzdrţati

da ne prasnem u smijeh. Krenula sam u proces galebarenja

pogledom, ne bi li izvukla štogod iza brda zalizanih šminkera s

pićem u ruci već sat vremena

Nije prošlo ni par minuta i uberem, a koga drugog nego

"Slatkicu". Išao je u WC.

Slatkica ili Mario– utjeha protiv crnih misli nakon prekida s

Lukom, koje mi pomalo i nije mrsko. Zato ga pokušavam

izbjegavati, jer bi se moglo oteti kontroli, a onda sam opet u

"shitu". Jadni momak, dobio je nadimak od mene i Vinka, on i

ne zna za to i sad mu je gotovo. Bolje i to, nego da je neki

neugodan nadimak, kako znamo zvati neke prijatelje.

Tako smo se ja i "Slatkica" malo škicavali, smješkali i

namigivali.

On je bio sa svojim frendom i nekom curom u preuskoj

"špeksi" majici. Nikakva prijetnja za mene. Vinko je taman

poĉeo zašprehavati neku napirlitanu papigu što mu je sjedila s

desna. Ja sam napravila izlet do WC–a, a na izlazu pojavi se

"Slatkica". Te oĉi ne moţeš promašiti. Stvarno dobar alat za

razoruţavanje ljudi, koje on vrlo dobro koristi. Moram priznati

da su plave okice i jedna od mojih napadaĉkih tehnika. Tako bi

se našle dvije plavooke budale bahate, napravili bi par gluposti

zajedno, i to bi bilo to.

"Ako vas i ĉuju, ne znaĉi da će vas ozbiljno shvatiti."– G.

Bogghart.

Pozdravim Slatkicu. Zatreptao je okicama, nasmijao se i

uzvratio:

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

154

“Da, znam!” Bahato jedno stvorenje, poljubio me na prepad,

ono "za pravo" i pridruţi.

Dok sam popravljala šminku u wc–u i blesavo se cerila sama

sebi, stigla su mi dva sms–a.

Prvi: "Vidimo se ovaj tjedan na kavi?”, by Luka.

Drugi: "Ĉujemo se!”, by Zara.

Treći: “Pa gdje si više? OVA je gadna i za priĉu, kamoli za

nešto drugo, zove Vinko!”

Vinko je tu veĉer zapazio 28 ţena, koje su se njemu uĉinile

za obradu i doradu.

Ona njegova "papiga" odlepršala je u tko zna kojem smjeru.

Došlo mi je za zamisliti se nad vlastitom sudbinom, kad mi je

predloţio da ocijenim guzu jedne prolaznice. Odustala sam od

te psihoanalize u istom trenu. Mislim da mi se u zadnje vrijeme

razvio neki glupi muški djelić za percepciju ljudi. Strašno!

Morati ću se više druţiti s frendicama da bi bila romantiĉnija i

osjećajnija. Unatoĉ svemu, bilo nam je zabavno, priĉica, cuga,

susret sa frendovima i povratak u svoj topli krevet... Sama.

Probudila sam se kasno, kao i svaki dan od kada ne radim.

Imala sam malu nezgodu s rukom. Zvala me Lana da se

naĊemo na kavi. Lana je još na faksu, na ekonomiji, i ne ţuri

joj se diplomirati dok joj roditelji plaćaju studij. Ţivi u

vlastitom stanu koji joj je kupio tata, nema auto, jer je nedavno

jedno razbila. Svaka 2–3 mjeseca mijenja deĉka, ne nosi

dizajnersku odjeću, ima svoj stil, super je cura, uţiva u tome što

ima i to zna podijeliti s drugima. Ne osjećam se nelagodno u

njenom društvu što moram raditi da platim stan i hranu, i

nemam bogate roditelje kao ona. Upravo je prekinula s Franom,

jer je bio malo smotan i nosio je neke ruţne cipele, kao da je iz

dinastije izišao. Inaĉe je crn, visok, zgodan i uspješan. Eto,

ţena prekine s momkom zbog ruţnih cipela! Ali Lana je takva,

jer ako ima bolji i od najboljega, ona će ga pronaći, zavesti, za

sitnicu i ostaviti. Ne znam kako joj to uspijeva (vjeĉna tajna),

ali cura ima gard.

Priĉe naših snova

155

Za razliku od Lane, ja s nekim, tko mi se sviĊa, imam

potrebu o neĉem i razgovarati, pa mi je nešto teţe naći srodnu

dušu. Dok smo pile kavu najmanje dvadeset ljudi se Lani

javilo, ali ona ima samo nas dvije prave prijateljice, koje nismo

s njom zbog nekog interesa; mene i Saru. Sara radi u srednjoj

školi, uĉenici je vole i ona njih. Mora paziti kako se ponaša

vani da je neki uĉenik ne bi vidio u neprimjerenom ponašanju.

Zbog toga se ne moţe opustiti, kao nas dvije. Malo smo

prokomentirale naše problemĉiće i zakljuĉile da nam je, u

stvari, dobro. Krenule smo u šoping od tri sata i kupile po neku

sitnicu za svoju dušu.

Dane sam provela pregledavajući i šaljući mailove,

bauljajući po dućanima i šetajući Taru.

Zakljuĉila sam da me ona najviše voli i da mi se jedina

najviše veseli. Nakon dvije sekunde što sam je izvela vani,

ubrala je zgodnušastog Westiya i odlepršala za njim. Morala

sam je stići, vezati i povlaĉiti sve do kuće, dok je ona

demonstrativno šlajfala noţicama po travi. Došli smo ispred

vrata, ĉuĉnula je i popiškila se. Eto što su ti ţene! Taru sam

dobila od Luke za roĊendan. Tara je još jedino opipljivo što nas

veţe. Preko tjedna je kod mene, a vikendom je njegova.

Od Slatkice ništa, već tri dana.

Bila sam umorna i prezaposlena da bi o njemu brinula.

Popodne me Lana posjetila na poslu i donijela mi veliku vruću

kavu i spasila me od poslijepodnevnog kljucanja. Skoro sam

zaspala na masaţeru, dok me potencijalni kupac blijedo gledao

i bockao prstom u rebra, da vidi jesam li meĊu ţivima. Izvukla

sam se reĉenicom da tako naše fotelje dobro djeluju, kada

sjedneš u nju da odmah zaspeš. Priĉala sam i engleski sa

indijcem, koji je netremice buljio u moj dekolte i uvalio mi

vrećicu nekakvih sjemenki, koje sam gurnula tamo negdje, ĉim

je on okrenuo leĊa. Pokušavam prijeći na vegetarijanstvo, ali ne

ide. Ĉim ĉujem miris dalmatinskog pršuta, ĉajne kobasice,

pancete... Ne mogu odoljeti!

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

156

Izgleda da su ove masaţne fotelje zanimljive samo

penzićima, koji kad se uvale u nju ne znaju izaći. Usput se

naravno raspriĉaju o unucima, sinovima, snahama, penzijama,

vremenu, struji, vodi, plinu... Ja to sve moram slušati, smiješiti

se, klimati glavom. Tako oni dobiju besplatni psihoterapijski

tretman i masaţu.

Pozitivno je to, što mi se sada svi moji problemi ĉine manje

strašnima i vaţnima, i ne mislim na njih. A i svi oni frajeri su

išĉezli iz moje glave i zamijenili ih penzići i bakice.

"Ideš, Mincek!”

Poslije ovog prelazim u tjedan dana potpune izolacije i

odmora.

Primijetila sam da dosta ljudi ima problema sa zubima, pa

moja draga frendica Nina ima posla kao u priĉi. Nina je asistent

u zubnoj ordinaciji dr. Šorića, koji bi bio adekvatan i prigodan

ljudski suprotnospolni dodatak, za jednu masaţicu, mazalicu i

pokoju pusu. Za sve što bi slijedilo iza, ne bi bila sposobna, jer

bi već spavala kod maţenja. A opet bi tu trebalo biti neke

priĉice na verbalnoj razini, za što, fakat, ni trenutno nisam

sposobna. Tako je bolje meni i momku da se drţimo podalje

jedno od drugoga.

“Ţene su pametnije od muškaraca, jer znaju manje, a

razumiju više.”–J. Stephens

Grrrrrrrrrrr... Preplaši me zvono na vratima i vrati me u

stvarnost.

Kiša je prestala padati, sunce srameţljivo izviruje iza

oblaka, pojavi se duga, romantika...

"Tko je sada? Nisam nikoga oĉekivala."

Provirim kroz špijunku, kad ono– nemila susjeda!

Ne mogu je sada primiti, ovo malo slobodnog vremena

koristim za sebe. “Slatkica” je na poslu, djeca u školi, i trebam

odmor, ne mogu.... Ţao mi je....

Priĉe naših snova

157

Slavica Turinski–Lazić – Kralj proljeća

Sara promatra prijenos Eurovizijskoga natjecanja, niti ne

pomišlja da će doţivjeti takvo zaprepaštenje. „Blistavo

šarenilo, sjaj i prenemaganje, ni ova se veĉer neće razlikovati

od mnogih takvih do sada!“, pomisli i zavali se u naslonjaĉ. No,

odmah na poĉetku doţivi šok koji će njene nadolazeće dane

okrenuti u sasvim neoĉekivanu smjeru. Prvu pjesmu zaboravi

po svršetku posljednje note. Ni izvoĊaĉa, ni zemlje se ne sjeća.

Krene najava sljedeće zemlje. Rusija. Voljela je Rusiju kao

nešto bolno i lijepo unutar sebe same, jer od tamo, iz neke

daleke daljine Sibira, vuĉe po oĉevoj strani korijenje koje ju

doziva stoljećima, dugim, praiskonskim zovom neobjašnjive

snage, koji osjeća u svojim kostima i strukturi, u mentalnome

sklopu i sustavu svojih osjetila, što ju tjeraju da zaplaĉe kad

ugleda velika, bijela prostranstva, bez kraja. Rusija. Osjećala ju

je i kao dio izvan sebe koji vuĉe za sobom poput sjene. Znala je

zašto ju nazivaju majkom. Majka je jer te doziva k sebi, a ti se

odazivaš i ideš prema njoj, oĉekujući da te zagrli.

Sliĉice najave su nestale, izvoĊaĉi već na pozornici i prvi

zvuci odsvirani.

Uto se pojavi pjevaĉ u krupnome planu i zapjeva na

engleskom jeziku s prejakim ruskim akcentom. Bio je to mlad

muškarac, tridesetih godina, snaţne konstitucije, crne kose,

srednje visine, jednostavne odjeće tamnih boja, sa zagasitim

šalom oko vrata. Kamera zadrţi njegovo lice u krupnome

planu. Saru najprije zaprepaste obrve i njihovo pomicanje u

skladu s pjesmom, toliko rjeĉito da je i bez glazbe i rijeĉi znala

o ĉemu se govori u pjesmi, ovo je neka bolna i nesretna ljubav

što jedva graniĉi sa smiješnim. Potom ju zaprepaste oĉi. Nešto

duboko unutar njih… Ubrzo shvati:

„Ah! Nije li to ta ruska duša o kojoj sam toliko ĉitala u

klasiĉnoj ruskoj literaturi? Ove oĉi i izraz lica mogao bi imati

bilo koji od likova poznatih ruskih klasika; nekakav poruĉnik

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

158

na balu, ili plemić u Gogoljevim „Mrtvim dušama“, Tolstojev

Vronski, ili jedan od kozaka, a sjajni likovi Dostojevskog... Ah,

bilo koji od njih! Da, to je ta ruska duša o kojoj sam toliko

ĉitala i silno ju ţeljela upoznati, doţivjeti, shvatiti... A gledam

ju upravo sada, u ovim oĉima, i vidim Rusiju duboko unutar

njih, sa svojom ljepotom i boli, tajanstvenošću, okrutnošću,

beskrajnošću, strašću, oĉajem i tugom, s poviješću i ratovima,

blistavim kupolama, drvećem i vlakovima, kićenim zgradama,

daĉama, jurodivima, bundama, bogatstvom i krvlju, ljubavnom

bolju, glazbom, pijanstvom do smrti, s kockarima, dramama,

samovarima, beskućnicima, moćnim vladarima, revolucijama,

vjetrovima, studeni, snjegovima, s patnjom teškom i dubokom,

s patnjom bez kraja.“

U trenutku pred njom zablista sve što je ikada zamišljala da

Rusiju predstavlja. Bio je to udar. Šok! Odcjepljenje kostiju od

zglobova, mozga od ţivaca, misli od razuma!

„Ne! Ovomu se nisam nadala. Tko je taj ĉovjek?!“

U dva koraka– klik! klik! Firefox… Google… Otkuca

njegovo ime i poĉne pretraţivati; roĊeni moskovljanin,

balkanskih korijena po oĉevoj liniji…

I svijet više nije bio isti.

Ubrzo se dogodi.

Negdje u pozadini glave u trenu joj se stvori slika

moskovskih kupola s katedrale Sv. Vasilija Blaţenog,

zablistaše velika slova ZLATNE KUPOLE, potom ugleda

njegove oĉi s upornim pogledom što prodire duboko unutar nje,

vidi i zna što se tamo dogaĊa. Kupole se poĉeše spiralno

okretati i stopiše se s njegovim pogledom. Odjednom joj se sve

zavrti.

Trgne se.

„Što je ovo? Što se to sa mnom dogaĊa?“

***

Moje prezime potjeĉe od stare ruske plemićke obitelji koja je

Priĉe naših snova

159

pred nekoliko stotina godina vladala jednim podruĉjem Sibira.

Sjedište joj je bilo u istoimenome gradu. Nije poznato je li grad

dobio ime po obitelji ili je obitelj nosila ime grada. Sklona sam

vjerovati potonjem. No, dokaza nema. Poĉetak nastanka grada

je tisuću šeststota godina. U blizini se nalazi i rudnik istoga

imena. Nesumnjivo negdašnje vlasništvo obitelji. No, opet

dokaza nema. Jedini dokaz je ime. To ĉudno ime što se

provlaĉilo kroz nepredvidive tijekove povijesti, do današnjih

dana, ostavivši mi u nasljeĊe svoju tajnovitost i vjeĉno pitanje

koje me muĉi. Što se dogodilo s mojim neznanim precima u tim

davnim vremenima? I zašto su protjerani s podruĉja kojim su

vladali? Kakve su ih to sudbine zadesile na njihovom tri tisuće

kilometara i nekoliko stotina godina dugome putu, koji su prešli

da bi u moju strukturu ucrtali svoje gene i obiljeţili mi dušu

peĉatom tih dalekih daljina koje su, zamišljam, teška srca onda

davno napustili, a koje mene vuku natrag sebi kao ka svome

ishodištu? Hoću li ikada saznati? U potrazi za odgovorima

provedem cijelu zimu pretraţujući bilo kakve informacije

vezane uz to neobiĉno ime i naĊem popis prezimena koja su se

u tome gradu susretala od poĉetka tisuću osamstotih godina na

ovamo. No, niti uz jedno ime, niti uz jedan sluĉaj s popisa,

svoga prezimena ne naĊem. Dakle, protjerani su mnogo ranije.

Jedino što još znam jest da su moji tajnoviti preci u svojim

kretanjima od sibirskoga ishodišta prema ovamo, prije

dvjestotinjak godina, s ukrajinskih prostora stigli u krajeve

Slavonije, i da je crkva u kojoj su bili pohranjeni spisi, kao

dokaz njihova postojanja na podruĉju Sibira, izgorjela.

I… i… To bi bilo, otprilike… Da… To bi bilo, naţalost, sve!

„When I return from the valley of shadows, the spring in my

footsteps will colour the lands...“, pjevao je pjevaĉ, a ja

promatrala njegove oĉi i slušala pjesmu što dopire s njegovih

usana kao da dolazi iz nevidljivih svemirskih prostora za koje

jedva naslućujemo da postoje. Rijeĉi se stapaju s melodijom

kao voda sa zemljom. Pjesma se razlijeva. Razilazi. Teĉe.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

160

Natapa doline. Tjera travke na nicanje, pupoljke na napinjanje.

Govori o srebrnim rijekama, zelenim poljima i smaragdnim

livadama, o sreći sjedinjenih ljubavnika i radosti susreta

prijatelja. Potpiruje nadu. Tjera na plodnost. Raduje ptice.

Doziva sunce. U bjesomuĉnu trku nagoni jelene. Rasipa raskoš

zvukova, boja i mirisa. Uobliĉava u savršenstvo, u sklad.

Pretvara u sveĉanost, pozivajući na slavlje raĊanja novoga

ţivota. I budi ljubav, obećavajući kako će ona biti vjeĉna.

„Kad se vratim iz doline sjene, proljeće u mojim stopama

obojit će zemlje...“, Sara prevodi rijeĉi pjesme i muĉi se poput

mnogih prevoditelja traţeći prikladne izraze i rijeĉi.

Zatim je poĉelo. RaĊao se polako. Zemlja je natekla i poĉela

rasti poput breţuljka. Potom se raspukla. Tada se iz raspukline

lišća, treseta, komadića drveta i grumenja tla, poĉeo odizati i

pomaljati oblik ĉovjeĉjega lica u profilu. RaĊao se polako.

Izlazio iz zemlje, crne, tmaste, bogate, plodne. Bio je crn kao

zemlja iz koje se raĊa. S mukom je izranjao. OslobaĊao se

okova što drţahu ga nepomiĉnim, zaleĊenim, sputanim, i sna

što drţaše ga snenim, potpuno tihim... I snjegova što prekrivahu

ga dugo, strahovito dugo. Kidao je sjene što vukle su se za

njegovim stopama i oteţavale mu korak na beskrajno dugom,

vijugavom putu sumraĉne doline iz koje stiţe. Promatrala je

roĊenje širom otvorenih oĉiju. Izranjao je polako. Vidjela je

glavu i ramena. Trup. Bedra. Koljena. Muškarca izvanredne

ljepote. Zaprepašteno mu pogleda lice. Oĉi. Njegove oĉi

pogledaše njene. Ostane kao pogoĊena. Probodena. On izvuĉe

stopala iz zemlje i napravi prvi korak. Zatim krene, ne

osvrnuvši se. U tragovima njegovih stopa zapoĉne nicati

trava… Njoj tlo izmiĉe pod nogama i polako se oko nje poĉinje

vrtjeti.

Bilo je proljeće dvije tisuće i desete godine. Sara je stajala u

kupaonici. Sunce je jarko sjalo u unutrašnjost kroz otvoreni

prozor. Toplina se ugodno širila prostorijom. Pored nje, njezin

maleni sin odjednom reĉe:

„Mama, 'ajmo napisati pjesmu o proljeću!“

Priĉe naših snova

161

„'Ajmo!“, prihvati ona. „Kako ćemo je nazvati?“

„Zvat ćemo je… Kako? Kako?! Ne znam! Eh, znam!

KRALJ PROLJEĆA!“, uzvikne napokon.

„Moţe.“

„Moţe!“, oduševi se on. „Kako ćemo zapoĉeti? Moţda

ovako... Proljeće je... Proljećeee…“, zastane. „A, šta dalje?

Kako dalje?“

„Evo, ovako!“, zapoĉne ona. „Odesa u bojama jeseni.

Moskva u crvenoj haljini. Tamo negdje je kralj proljeća,

prosjaka i beskućnika, radost jednostavnih melodija…“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

162

Vitomir Ćurĉin – Sarajevska putovanja

snova

Tog prvog novogodišnjeg jutra, 2050. godine, probudio sam

se tek oko 10 sati. Zadovoljno sam se proteglio u krevetu

razmišljajući o protekloj noći. Pruţio sam ruku ka ţeninom

jastuku, ali ona nije bila u krevetu. Ustajući polako iz kreveta,

pogledao sam kroz prozor spavaće sobe. Oblaĉno i tmurno

nebo pritiskalo je Sarajevo, a snaţni udari ledenog vetra lagano

su pomerali zavesu na prozoru. Pogledao sam prema Marin

dvoru. GraĊevine uz Miljacku, koje su mi uvek impozantno

dominirale panoramom Sarajeva, sada su mi se nekako

smanjile. Ĉitav prizor je bio priliĉno deprimirajući, posle onog

veliĉanstvenog pogleda sa prozora hotelske sobe u Dubai–u i

noćašnjeg doţivljaja, koji je bio pravi praznik za oĉi i dušu.

Povratak u surovu realnost izazivao mi je priliĉnu

nelagodnost, pa sam potraţio ţenu kako bi zajedno razmenjali

utiske iz burne novogodišnje noći.

Uputio sam se ka kuhunji gde je ona već ukljuĉila program

za pripremu doruĉka. Prišao sam joj sa leĊa, poljubio je neţno

u vrat i prošaputao: “Srećna ti, dušo, Nova 2050. godina, opet!“

Ona mi je uzvratila dug poljubac, rekavši da je nameravala da

mi doruĉak donese u krevet i tako bar malo produţi onaj

diskretni šarm glamura od noćas.

Za doruĉkom smo oduševljeno prepriĉavali utiske za

zajedniĉkog doĉeka Nove 2050. godine. Otkada su priliĉno

pojeftinile specijalne naoĉari za virtualna putovanja, mogli smo

sebi da priuštimo jedan glamurozni doĉek u prestiţnom hotelu

sa 7 zvezdica u Dubai–u. Za manje novca doţiveli smo

nezaboravno iskustvo pravog putovanja, a da pritom nismo

morali da napuštamo naše fotelje i toplinu doma.

Naoĉari sam vrlo povoljno kupio od komšije Kineza, što je

eto, bila još jedna prednost našeg preseljenja u kinesku ĉetvrt

Priĉe naših snova

163

Sarajeva. Uz njih sam morao da kupim i neku pirotehniku, što

će posebno da obraduje unuke kad nam doĊu u posetu.

Do stana smo inaĉe jedva došli jer je potraţnja velika zbog

velikog priliva Kineza i sistematske akcije preseljenja seoskog

stanovništva u gradove. U Sarajevu sada ţivi oko 70% ukupnog

stanovništva.

Ţena i ja smo evocirali uspomene sa novogodišnjeg doĉeka,

upadajući jedno drugom u reĉ, prepuni utisaka i oduševljenja

zbog predivno provedene noći. Bili smo bukvalno frapirani

monumentalnim hotelskim holom u koji bi mogao da se smesti

Ajfelov toranj, nepojmiljivim luksuzom, raskošnim toaletama i

nestvarnom ponudom hrane i pića. Sve je bilo zaĉinjeno sa

toliko tehniĉkih inovacija i vizuelnih efekata da smo bili

naprosto zapanjeni. Od raskošne hotelske sobe od bar 150 m2, u

venecijanskom stilu, do ogromne sale za doĉek u obliku

rotirajuće kupole, prireĊena nam je romantiĉna voţnja u

gondoli. Lagano smo klizili kanalom i provlaĉili se ispod

venecijanskih mostova uz prekrasnu pesmu našeg šarmantnog

gondolijera.

Vrhunac spektakularnog doĉeka bio je trenutak kada je došla

ponoć. Neverovatna igra raznobojne svetlosti i zvuka zaigrala

je pred našim oĉima, osvetljavajući kao po danu nebo nad

Persijskim zalivom, i pruţajući prekrasnu panoramu

višemilionskog grada.

Dok smo se sa ushićenjem prisećali pojedinih detalja sa tog

glamuroznog ulaska u drugu polovinu 21. veka, raspoloţenje

nam je donekle kvario glas spikera sa kuhinjske video ploĉe.

Monotonim glasom govorio je o oĉekivanim dogaĊajima u

novoj godini:

„Završetak I faze pregovora o ulasku u EU, pad vlade zbog

nekoliko ministarskih afera sa zemljištem i estradnim

zvezdama, novi izbori,

imenovanje Karla Bilta III za novog visokog predstavnika

Evropske unije za Bosnu i Hercegovinu, inaĉe unuka prvog

visokog predstavnika EU za BiH iz 1995. godine, postizanje

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

164

sporazuma o implementaciji presude Sejdić–Finci, donošenje

izmene Ustava BiH, konaĉno usaglašavanje stava o karakteru

Sarajevskog atentata, drastiĉno smanjivanje penzija zbog

alarmantne ĉinjenice da na jednog zaposlenog dolazi 5

penzionera, smanjivanje indeksa korupcije koje će nas dovesti

na 117. mesto u svetu, privoĊenje kraju preseljenja, završetak

preseljenja seoskog stanovništva u gradove...“

„Dosta sa tim!“, nervozno je viknula ţena, posebno iritirana

najavom smanjivanja penzija. Odmah je prebacila na kanal koji

nas je diskretno uveo u Zlatnu salu beĉkog Muzikferajna i na

poĉetak tradicionalnog novogodišnjeg koncerta. Prošlo je više

od 100 godina od kada je u Beĉu odrţan prvi novogodišnji

koncert, a uskoro će se obeleţiti i stogodišnjica njegovog TV

prenosa širom sveta. Vizuelno smo se našli u najotmenijoj loţi

prekrasne sale i prepustili se raskošnim i opijajućim zvucima

Štrausovih valcera. Kompletnom ugoĊaju direktnog prisustva

koncertu doprineli su i zanosni mirisi prekrasnog cveća donetog

tog dana sa Azurne obale.

Kada je uz zvuke „Radetzky“ marša i ritmiĉki pljesak

probranog jet–seta iz ĉitavog sveta, gala koncert priveden kraju,

ţena i ja smo nastavili priĉu o povoljnom iskustvu sa virtuelnim

novogodišnjim putovanjem. Trudili smo se da potisnemo

razmišljanja o najavljenim neveselim dogaĊajima u ovoj

godini.

O pravim putovanjima mogli smo samo da maštamo jer para

nismo imali. Kad od malih penzija pomognemo malo decu i

unuke, jedva preţivljavamo. Razmišljali smo kako da sebi

priuštimo neko virtuelno putovanje, sliĉno onom glamuroznom

za Novu godinu u Dubai–u, kad već ne moţemo stvarno da

otputujemo. Ţelja nam je bila da bar za kratko pobegnemo od

sumorne stvarnosti. Bekstvo u snove nam je to pruţalo. Nekada

smo uspevali da odemo do Neuma ili ĉak do Dubrovnika, na

letnji odmor, a sada zimi ne moţemo da odemo ni do najbliţeg

skijališta.

Priĉe naših snova

165

Pre mnogo godina sam na dubrovaĉkoj Gradskoj plaţi i

upoznao moju sadašnju ţenu. Jednom smo tako zanoćili

zagrljeni na plaţi, licem prema tmini crnog mora što se valja

sve do Lokruma, dok je sa terase obliţnjeg hotela „Excelsior“

za nas dopirala prijatna muzika za igru. Sa leve strane, u daljini

su ţmirkali hoteli okrenuti moru, a sa desne strane se obala

spajala sa mistiĉnim zidinama Staroga grada. Mada smo viša

puta planirali da se ponovo prošetamo Stradunom, nije nam se

ostvarilo. Posle toliko godina, skupili smo samo malu

ušteĊevinu, uglavnom od pomaganja u radnji komšiji Kinezu,

pa smo rešili da svako sebi ipak kupi jedno virtualno

„putovanje snova“!

Ja sam izabrao odmor na prekrasnim plaţama Sejšelskih

ostrva, dok je ţena, mada priliĉno zimljiva, ipak izabrala

skijanje na švajcarskim Alpima, u mondenskom Sent Moritz–u.

Program virtuelnog putovanja, opciono, uz doplatu,

omogućavao je izbor saputnika po ţelji. Jeftinija varijanta je

bila braĉni partner kao saputnik, ali smo se kod kuće prećutno

sloţili da o tome odluĉimo kod kupovine, konsultujući

prodavca.

Sledeće veĉeri, po povratku iz prodavnice, ţeleli smo da

odmah isprobamo naoĉare, pogotovo što je garantni rok bio

priliĉno kratak. Udobno smo se smestili u naše fotelje i sa

nestrpljenjem i oduševljenjem prepustili ĉarima „putovanja iz

snova“.

Na nekoj usamljenoj, pešĉanoj plaţi Sejšelskih ostrva, ja

sam već leţao, mokar, dok su se oko mene njihale ogromne

palme i diskretno klizili konobari sa egzotiĉnim voćem i

koktelima. Plaţa je sa obe strane bila omeĊana visokim

kamenim liticama. Iz zeleno–plavog, mirnog i providnog mora,

kao kontrast belini peska, upravo je izlazila jedna zanosna

plavuša u bikinju. Bacila se pored mene i svoje prekrasne,

slankaste usne, pritisnule na moje...

Za to vreme, moja ţena se, u blještećem, srebrnom

skijaškom kombinezonu, spuštala divnim belim stazama

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

166

sunĉanog Sent Moritza. Oko nje je bila samo sneţna belina,

okruţena visokim stablima jela, ĉije su grane bile savijene pod

teretom snega. Pri dnu staze, onako zadihana, bacila se u

naruĉje korpulentnog, lepuškastog instruktora skijanja.

Pritisnula je svoje usne na njegove, dok joj je on neţno šaptao o

divnom provodu u planinskoj kući pored kamina...

Naime, simpatiĉni prodavac virtuelnih putovanja lako nas je

tog dana ubedio da putovanje, ako o njemu zaista sanjamo,

nikako ne podrazumeva kao saputnika braĉnog partnera!

Usput nam je u poverenju rekao da se uskoro oĉekuje

proizvodnja naoĉara za putovanje u bliţu prošlost, što nas je

priliĉno zainterersovalo. Priĉao nam je i o istraţivanju naoĉara

za putovanja u budućnost, ali nas to nekako nije privlaĉilo. Kao

da smo se na neki naĉin plašili te budućnosti.

Videvši našu zainteresovanost za putovanje u prošlost,

prodavac se ponudio da nam javi kad bude stigla roba. Upitao

nas je i u koje bi se godine vraćali u Sarajevo.

Ţena i ja smo se samo zagledali i bez mnogo razmišljanja

osetili da nam je u ovom sluĉaju ţelja zajedniĉka. Na osnovu

nostalgiĉnog priĉanja naših starih, za putovanje snova u

prošlost izabrali smo 1984. godinu. To bi bilo Sarajevo u vreme

odrţavanja Zimskih Olimpijskih igara...

Priĉe naših snova

167

Vitomir Ćurĉin – Slatko sanjarenje

Prolazeći jednog dana pored priliĉno oronulog ulaza u

nekadašnji velelepni Dom kulture, zaintrigirao me je plakat

nekog pokreta iz marginalizovane opozicije. Najavljivao je

veĉerašnju tribinu sa porukama koje su nekako odudarale od

uobiĉajenih na drugim plakatama. Na tom istom mestu sam se

inaĉe, proteklih godina, naslušao raznih obećanja, manje–više

istih prodavaca magle. Posle svega, osećao sam se priliĉno

izigran. Oĉigledno su vešto raĉunali na to da slabo pamtimo, a

još brţe zaboravljamo.

Rešio sam ipak da veĉeras „probam nešto novo“. Obukao

sam toplu garderobu, znajući da u ovim zimskim mesecima ona

peć, ma koliko bila velika, teško zagreje ogromnu salu Doma

kulture, pogotovo što u njoj u skorije vreme nije bilo nikakvih

dogaĊanja. Ne skidajući kaput, udobno sam se smestio blizu

peći, pozdravljajući se sa prisutnima koji su ubrzo popunili

ĉitavu salu.

Izlaganje je bilo vrlo interesantno. Vizija stvaranja jedne

normalne i ureĊene drţave poklapala se sa mojom ţeljom da

konaĉno ţivim u jednoj takvoj drţavi. Posebno mi se dopala

najavljena mera za ukidanje protivustavnog smanjenja penzija,

zatim donošenje Zakona o poreklu imovine, i konaĉno

zaustavljanje tog partijskog zapošljavanja. Znao sam da će mi

se ţena kod kuće obradovati kad ĉuje da se neko ozbiljno

zalaţe za vraćanje penzija i stvaranje uslova da nam mladi ne

odlaze. Naš sin, mada u godinama, pribavio je već maĊarski

pasoš, u nameri da se sa suprugom i decom lakše otisne u svet u

potrazi za poslom i boljim ţivotom.

Tribina je posebno dobila na ţivosti kada su usledila

mnogobrojna pitanja prisutnih. Burno pozdravljani od

prisutnih, gosti su se već pozdravljali sa domaćinima, dok sam

se ja, ušuškan uz razbuktalu peć, neosetno prepustio slatkom

sanjarenju.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

168

Sedeo sam tako na nekoj klupi u nacionalnom parku, dok mi

je jesenje popodnevno sunce grejalo obraze. Opalo lišće u svim

nijansama ţute boje pokrivalo je u debelom sloju parkovske

površine. Na klupi, preko puta mene, dvojica penzionera su bili

potpuno zadubljeni u šahovsku tablu izmeĊu njih.

Jedna grupa radnika revnosno je skupljala lišće psujući

usput ţutu boju. Priliĉno sam se iznenadio kada sam u ĉoveku

koji im je rukovodio prepoznao poznatog diplomca, inaĉe

iskusnog komunalnog radnika. Drţao je raširenu ogromnu

vreću u koju su, jedan bucko i neka ţena sa naoĉarima, ogrnuta

crnim plaštom, ubacivali sakupljeno lišće. Bucko je neprestano

izvaljivao neke nebuloze, dok je ţena, ne ispuštajući telefon,

bila zaokupljena svojim preporuĉivanjem strankama na vlasti.

Malo dalje, istim se poslom bavila jedna poveća grupa

jednoliĉno obuĉenih ljudi, pod nadzorom jednog policajca.

Najglasniji je meĊu njima bio omanji bivši urednik jednog

tabloida, koji se sa jednim doktorantom Megatrenda pored

sebe, ţestoko svaĊao oko ureĊivanja zatvorskog biltena.

Pored dvojice šahista, na klupi preko puta mene, iznenada se

smestio jedan visoki, ozbiljan ĉovek sa naoĉarima i crveno–

belim šalom oko vrata. Pokazivao je neku nadmenu

nezainteresovanost za sve oko sebe. Tek kad se zamišljeno

udubio u ĉitanje knjige „Protestantska etika i duh kapitalizma“

Maksa Vebera, kako sam uspeo da vidim naslov, shvatio sam

da koga imam ispred sebe! Nadmenu mirnoću uspeo je da mu

poremeti jedan veliki ţuti list, koji se uz lako lelujanje, smestio

baš izmeĊu korica otvorene knjige. Nervozno ga je izbacio i

nastavio da ĉita, povremeno bacajući pogled na šahovsku tablu

preko ramena jednog od zadubljenih igraĉa. Ne mogavši da

izdrţi, poĉeo je da nešto komentariše sa visine. Ljutiti i

nervozni pogledi igraĉa odmah su ga naterali da se uvreĊeno

vrati ĉitanju knjige.

Tog trenutka su se pored mene, na klupi, smestile dve

gospoĊe u vrlo ţivom razgovoru. Ţalile su se na naporno

proveden dan na poslu, posebno od kada je broj zaposlenih u

Priĉe naših snova

169

javnim sluţbama drastiĉno redukovan. Kako sam iz razgovora

mogao da razaberem, gospoĊa koja radi u nekom centru za

socijalni rad, naroĉito je isticala ogromni broj zahteva za

zbrinjavanje bivših partijskih uposlenika. Posebno je

rezignirano komentarisala zahteve armije partijskih botova, koji

su mahali nekim svojim lekarskim potvrdama da im je

danonoćno lupanje minusa i jednoliĉna ishrana potpuno

upropastilo zdravlje, posebno mentalno.

Na samom ulazu u park, sa obe strane glavne staze, smestila

su se dva štanda sa knjigama. Za jednim je, po bagatelnoj ceni,

dela iz zaostavštine JUL–a buĉno reklamirao njen nekadašnji

junoša, a kasnije ĉak i ministar. Za drugim štandom je krupni

debeljko, posle svog povratka iz Haga, glasno izvikivao

naslove svojih mnogobrojnih dela. Priliĉno popunjen i crven u

licu, više je nalikovao nekom roštiljdţiji na seoskom vašaru.

Idući od klupe do klupe, pokraj mene se našao i omaleni

bucko sa jednim koferom. Iz njega je nudio slike junaka iz

naših mnogobrojnih ratova, od kosovskih, preko slika Tita,

Draţe, do slika naših ratnika iz devedesetih. Tu su bile i razne

kape koje su pokrivale te ratniĉke glave, kao i gomila

kojekakve stranaĉke biţuterije. Sa zavereniĉkim osmehom na

licu, ponudio mi je preklopljen papir nalik ĉestitki, sa dve slike

na unutrašnjim stranicama. Na jednoj je bio iskeţen osmeh

Tonija Blera u zagrljaju sa bivšim premijerom, dok nam

prodaje londonsku maglu, a na drugoj njegova karikatura sa

NATO šlemom na glavi, u bombarderu, iznad Srbije. Uz osmeh

i oĉi koje su se caklile, davao mi je jednim okom mig ka klupi

preko puta, a drugim okom ka štandu, za kojim je debeljko sa

naoĉarima baš u tom trenutku gromoglasno nudio svoje

epohalno delo naše nove, angaţovane knjiţevnosti – „Engleski

pederski isprdak Toni Bler“.

Sedeći na klupi, dok je jesenje sunce sve manje grejalo moje

obraze, primetio sam da bivši premijer odlaţe knjigu, uzima iz

torbe šahovsku tablu i polako se upućuje ka mojoj klupi. Znao

sam da traţi saigraĉa i paniĉno sam pokušavao da ustanem i

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

170

udaljim se. Noge su me potpuno izdale, pa sam sedeo kao

ukopan, sve dok nisam osetio lupkanje po ramenu. To lupkanje

nasrtljivog lovca na ţrtvu, postajalo je sve jaĉe, dok u šoku

nisam iznad sebe ugledao lice domara Doma kulture.

Unezvereno sam se okretao oko sebe, videvši da je sala prazna,

peć ugašena, a stolice već uredno sloţene.

Još pod utiskom sna, polako sam krenuo kući. Ţena je već

bila zabrinuta što me nema, jer su se neke komšije već vratile

sa tribine. Na televizoru je upravo bio TV dnevnik, sa prilogom

o poseti mog nesuĊenog partnera u šahu nekom penzionerskom

klubu. Izabrani srećnici u svojim sveĉanim odelima nisu skidali

oĉi sa predmeta svog oboţavanja. On je samozadovoljno igrao

partiju šaha sa najsrećnijom meĊu njima, koja je pravo od

frizera sela za šahovski sto. Silne kamere su pomno beleţile te

istorijske trenutke.

Ruka mi je, već po navici, krenula ka daljinskom upravljaĉu,

da promenim kanal, kad sam se setio njegovih kasnijih muka da

pronaĊe saigraĉa. Ostavio sam ga da se još malo naslaĊuje,

ĉekajući da ĉujem vremensku prognozu.

Priĉe naših snova

171

Jasna Šemiga Pintarić – Veronika na moru

“Što će gospoĊica popiti?”, iz misli je prenu isuviše

ljubazan, lepršavi glasić, djeĉaka–pingvina, koji joj je prišao u

ţelji da što prije odradi svoju smjenu a opet da ostane strogo

profesionalan, kako to poslodavac od njega i oĉekuje.

Praktikant s morem u oĉima! Konobariti za siću i cijelo ljeto

imati more na dlanu! Ideja je divna i prihvatio ju je bez

razmišljanja, nesvjestan koliko ga rintanja ĉeka.

“Samo jednu malu kavu s mlijekom i ĉašu mineralne,

molim!”

Nestrpljivo je ĉekala da se pingvin odgega do šanka i preda

narudţbu. Kava! To je ono što joj treba!

"GospoĊica!”, kaţe konobarĉić.

Pih! Prije par dana ovakvo oslovljavanje sigurno bi joj

godilo i podiglo bi njene bore za stepenicu više. Danas? Posve

joj je svejedno. Vaţno da je sama! Tišina, šum mora i ona sama

sa sobom.

Teţak period je iza nje i ţeli se usmjeriti naprijed, iako

uopće ne zna kako će se situacija razvijati. Put u nepoznato.

Kofer pun ĉuda i njene bore, celulit i pomalo omlohavjele

grudi. Sve svoje sa sobom nosi. Godine ne moţeš zaustaviti, ali

dobrom fasadom moţeš sakriti ono što ne ţeliš da drugi vide.

Pomno našminkana, uspješno je sakrila podoĉnjake i tragove

suza. Lepršavom bluzicom prikrila je svoj zaobljeni trbušĉić, a

push up grudnjak podigao joj je grudi i napravio zanosan

dekolte. Lagana ljetna suknjica naslućivala je divne obline koje

se u hodu ljuljuškaju kao i ovo ranojutarnje uspavano more. Još

uvijek je znala mamiti uzdahe i momci bi se za njom okretali

kad je prolazila, samosvjesna i visoko uzdignute glave.

Savršeno je na krhkim ramenima nosila svoje rane ĉetrdesete.

Iza savršene maske porculanske lutke skrivala se slomljena

duša, razbijena u komadiće. Sad sjedi ovdje sama, cigareta joj

dogorjeva u prstima, pomalo je peckajući. More je blizu,

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

172

nadohvat ruke. Sunce joj se razlijeva po licu a jutarnji se

povjetarac zaigrao u bujnoj kosi. Poput meda, ljepljive misli

pretaĉe iz staklenke u staklenku. Ĉvrsto ih zatvoriti, pa spremiti

u najtamniji kutak svoje duše, ili ih pustiti da bole, izmiješane s

ovim idiliĉnim jutrom kasnog ljeta u malom primorskom

gradiću? Nije bila naĉisto. Najlakše je ţivjeti sada i tu,

prepustiti se nabujaloj rijeci da te nosi, povremeno zamahnuti

rukama s ciljem ostajanja na površini. Ali, nije to baš tako

jednostavno!

Gušio ju je gorak okus u ustima, iako joj je kava prijala.

Boţanska mudrica, miss savršenosti i kraljica staloţenosti,

tako su je zvali. Tako se je i predstavljala svijetu. Strogo

odmjerena, pravedna i realna. Bila je sve to i još puno više.

Sve dok se nije umiješala ljubav. Prokleta ljubav! Divna

ljubav! Gadura od ljubavi! Mrcina od koje ĉovjek povampiri!!!

Obezglavljena je lebdjela u njegovom naruĉju i zaboravljala

sve što je nauĉila do tada. Svaki mjesec, svaki dan, svaki sat i

svaku sekundu, bila je njegova. Smiješio joj se sa krovova

zgrada dok bi jurila na posao iz njegovog stana, u trku

zakopĉavajući cipelice. Gledao ju je, namigujući iz tek

propupalog proljeća. Tekao je paralelno s njom dok bi trĉala uz

nasip. Svuda je bio. Pronalazila ga je u poštanskom sanduĉiću i

u obrisima stabala. Pruţao joj je ruke iz šalice toplog,

umirujućeg ĉaja. Svuda ga je putem susretala i na tom putu

izgubila je sebe, zanesena, zaluĊena, zaljubljena. Dani

ispunjeni šetnjama i dugim razgovorima, noći prepune strasti...

Zapoĉeti roman leţao je odbaĉen po strani. On je pisao

rukama najljepšu priĉu na njenom tijelu, a stranice njene

buduće knjige ostajale su prazne. Udahnuo je novi ţivot u nju,

daleko od zdravog razuma. Ništa nije obećavao, baš kao ni svi

prije njega. Ali unatoĉ svemu, bio je savršen. Savršeno ju je

umio istrgnuti iz ralja svakodnevnih obaveza i odvući na

bicikliranje. Disala je punim plućima, kolumna je patila. Nije ju

bilo briga, ĉinilo se da je sretna!

Priĉe naših snova

173

Svaki teţak dan savršeno je znao uljepšati sitnim znacima

paţnje. Ništa nametljivo ni spektakularno... Već na samom

poĉetku njihove veze proĉitao ju je s lakoćom, i toĉno je znao

kako će, u svakom trenutku, prodrijeti do nje. Nije bila ţena

koja se osvaja poklonima i on je to odmah shvatio. Osvajao ju

je svakodnevno, sitnicama. I nije prestajao ni kad je već bio

siguran u svoj uspjeh. Otopio je njen ledeni plašt kojim se

obavijala pred nasrtljivim udvaraĉima i imao je pored sebe

divnu, toplu, zaljubljenu dušicu, koja mu je gugutala u naruĉju.

Je li on nju, u tim trenucima, uopće volio?

Tek kad san proĊe, ĉovjek si poĉne postavljati pitanja. Zašto

prije nije otvarala oĉi i gledala ga dok ju ljubi? Je li strepila da

se ne probudi iz sna? Predavala mu se, vjerujući kako je on Taj,

onaj s kojim će ostarjeti. Toĉka na i... Zadnja stanica na kraju

puta, zadnja stranica u njenom romanu, veliki, filmski, sretan

završetak.

Zaboravila je da ţivot nije film, nije bajka u koju se uţivjela.

Teţak je i ĉesto trnovit put kojim hodamo u potrazi za srećom.

Ponekad se ĉini tako jednostavno! Samo pruţiš ruku i dohvatiš

je, pa priviješ njeţno na grudi. Već u idućem trenutku rasprsne

se kao balonĉić od sapunice i netragom nestane.

Što je, uopće, sreća? Voljeti i biti voljen, ili osiguravati si

egzistenciju? Razum ili osjećaji?

Sjedila je zamišljena nad šalicom. Kava se odavna ohladila,

a mineralna ishlapjela pregrijana na jakom suncu. Jedan leptir

ljubio se sa racvjetalom ruţom pored njene glave. Jednostavan

ţivot. Danas se rodio, danas će umrijeti. U meĊuvremenu će

lepršavo uţivati u svom kratkom ţivotu. Prisjećala se kako je s

visoka pratila priĉe o glupaĉicama u srednjim godinama koje su

se dale nasamariti od zgodnih, šarmantnih frajera, koji su

nemilice grabili svoje prilike za kratkotrajnim avanturama. Njoj

se to nikad ne bi moglo dogoditi! Ta nije ona tek naivna

šiparica koju će oko prsta smotati neki šarmantni, nafurani,

nabildani, slatkorjeĉivi lik, u uskoj, pripijenoj majici, koja mu

otkriva raskošne ploĉice na trbuhu. Ugodan izvana, prazan

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

174

iznutra... Ĉim ga ugleda u mnoštvu, zna tko je. Dok druge

uzdišu za njim, ona okreće glavu u stranu. Posve nezanimljiva

materija!

I onda joj se dogodi On! Posve obiĉan muškarac, u obiĉnom

danu, na posve obiĉan naĉin. Jednostavno su im se pogledi sreli

na promociji najnovije knjige njene drage prijateljice. Rijeĉ po

rijeĉ, tema po tema, i doĉekali su jutro zajedno, jedno u nizu

ugodnih zajedniĉkih jutara. Sve ĉega se dotakao, pred njenim

se oĉima pretvaralo u zlato. Uţivala je s njim, zapostavljajući

prijatelje, obaveze i samu sebe. Potpuno se predavala idiliĉnom

ţivotu u kojeg ju je polako uvlaĉio, kao pauk kad mami svoj

plijen u bezizlaznu mreţu.

Ne postavljajući suvišna pitanja, prepustila se blagodatima

koje joj je svakodnevno pruţao. Opijena srećom koja je

napokon zakucala i na njena vrata, nije ni primijetila da se

zaljubljuje, iz dana u dan sve više. On je postao okvir u kojem

je stješnjeno sve njeno, kutija za snove i ljuljaĉka za stvarnost.

Uljuljkivao bi je svojim povremenim obećanjima i ulijevao

nadu, uvijek pozitivan, nasmiješen i radostan. U njegovu

društvu bilo joj je ugodno i sve što je ţeljela bilo je da ostane

uspavana ljepotica u ovoj bajci i da ju princ nikad ne probudi.

A probudio ju je! Naglo, posve neoĉekivano i bolno!

Spakirala je svoj kofer, prethodno zatraţivši nekoliko slobodnih

dana kako bi završila zapoĉeti roman. Na ruševinama svojeg

ţivota, u praškastoj hrpi ubijene ljubavi, na zgarištu ugasle

nade, sama i daleko od svih, završit će svoj roman. Bar nešto da

odradi kako treba u ovom turbulentnom razdoblju svojeg

ţivota.

Sjela je u taksi, na vlak, pa u autobus, do trajekta. Put je bio

naporan, ali nije primjećivala ništa oko sebe. Ţeljela je što prije

stići do udaljenog otoĉića, posvetiti se pisanju i sve zaboraviti.

More uvijek donosi spas! Ono će joj donijeti prijeko potrebnu

inspiraciju i odagnati ruţne uspomene koje su ostale u velikom

gradu, umiranjem velike ljubavi. Ne ţeli misliti o njemu! Neće

mu glasno spominjati ime, ne nosi njegovu sliku sa sobom! Tko

Priĉe naših snova

175

joj jednom izigra povjerenje, ona mu više ne ţeli pruţati drugu

šansu. Kod nje popravni ne postoji! Slomljenom srcu nitko ne

moţe skupiti komadiće i opet od njega stvoriti skladnu cjelinu.

A on ga je razbio, razlomio do neprepoznatljivosti! Razoĉarao

ju je, doveo u zabludu i iznevjerio. To se ne zaboravlja! Slijepo

je vjerovala u njegovu ljubav, jer on ju je poticao,

svakodnevno. Nikada, zaista nikada nije doveo u pitanje

ispravnost ovoga što ĉine. Vjerovala je u ljubav na prvi pogled,

vjerovala je u njega, u vjeĉnost.

Sve do onog dana kad se, budeći je iz sna u sigurnosti

njegovog zagrljaja, na vratima nije pojavila dugonoga, zanosna

plavuša– njegova supruga.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

176

Jasna Šemiga Pintarić – Marko

Sjećate li se Marka?

Ne, Marka se nitko više ne sjeća. Zaboravljen je. Davno.

Marko je bio još mali bucmasti djeĉarac kad su mu u

saobraćajnoj nesreći poginula oba roditelja. Braće i sestara nije

imao i ostao je ţivjeti u trošnoj kućici, sam sa svojom starom

bakom. Djeca ga nisu voljela jer je uvijek hodao ulicom

odjeven poput klošara, u zelenim hlaĉama na tregere, sa

velikom ţutom zakrpom na desnom koljenu. Sjećam se (a tko

bi ju zaboravio?) u njegovom je dvorištu rasla ogromna trešnja,

gizdala se poput stare gospoĊe sa ogromnom trajnom. Markova

je baka pekla najbolju pitu od bundeve. Taj okus i danas

osjećam u svojim ustima, nakon svih tih godina. Naprosto se

talila u dodiru s nepcem, simfonija proţimanja okusa i mirisa u

kojoj nisam ţeljela prestati uţivati. Bili smo djeca i igrali smo

se u ulici, poput mrava bismo izmiljeli iz naših dvorišta i

navalili na loptu. Marko je ostajao po strani, izoliran od ostalih,

imućnijih, samo zato što je bio siroĉe.

A bio je dobar prijatelj. Poklonio mi je dvije svoje najdraţe

pikule, album sa ţivotinjama i omotnicu neke strane ĉokolade,

jedino što mu je ostalo od pokojne majke. Pokušavala sam ga

uvjeriti da uzme nekoliko majica koje je prerastao moj brat, ali

nije htio ni ĉuti.

“Ne treba. Ti si mi draga prijateljica, ali milostinju ne

ţelim!”

I nikako ga nisam uspijevala uvjeriti da to nije milostinja, da

majice i onako stoje na dnu ormara a njemu bi koristile. Bio je

nepopustljiv!

Maleno ali moćno srce i stav odluĉnog muškarca.

Nikada mu nisam ponudila materijalnu pomoć iako smo

oboje znali da mu je neophodna. Znam da je ne bi prihvatio.

Baš kao što su druga djeca izbjegavala njega, isto tako je i

Marko bjeţao od njih i skrivao se na neka tajna, samo njemu

Priĉe naših snova

177

znana mjesta. Jedino je mene prihvaćao. Pomagala sam mu

rješavati naizgled nerješive matematiĉke zadatke.

“Vesna, ti si ĉudo! Kako ću ti se oduţiti?”

“Sitnica, Marko. Veseli me kad mogu pomoći.”

Ne ţeleći ipak ostaviti nenagraĊen moj trud, dolazio bi u

naše dvorište sa sjekirom na košĉatim, mršavim ramenima

(bucmasti je deĉkić u meĊuvremenu izrastao u košĉatog

mršavka).

“GospoĊo Sonja, Vesna mi je opet pomogla oko zadaće.

Dopustite mi da vam nacijepam drva.”

I tako, dok sam ja sjedila u svojoj sobi i po prvi puta se

poĉela doticati nekih velikih i vaţnih ţivotnih pitanja,

dvorištem je odjekivala skladna melodija vrijedne sjekire,

voĊena sigurnom Markovom rukom.

Prošli su dani lagodnog osnovnoškolskog ţivota. Negdje,

baš poĉetkom jeseni, umrla je Markova baka, i on nije mogao

nastaviti školovanje. Poĉeo se druţiti sa lošim mladićima, sve

ĉešće su ga viĊali kako noću sam tumara ulicama, s bocom u

ruci. Trešnja je iz godine u godinu ostajala neubrana, a iz

dimnjaka trošne kućice sve rjeĊe se vijorio veseo dim. Marko je

samo nestao. Nitko nije znao reći koliko dugo ga već nema, tek

odjednom su poĉele kruţiti priĉe. Ĉulo se da je otišao u

Njemaĉku. Neki su tvrdili da je završio u zatvoru zbog tuĉnjave

koja je izbila u susjednom selu, one noći u kojoj je bio

polomljen cijeli lokal. Oni smioniji su išli tako daleko da su

ispriĉali kako Marko ţivi kod neke bogate udovice, prehranjuje

se pomaţući joj u svakodnevnim poslovima.

Odjednom je Marko postao heroj ulice i ljudi su se

nadmetali tko će smisliti nevjerojatniju priĉu o njemu. A meni

je poĉeo sve više nedostajati. Već sam otišla studirati u veliki

grad, udaljila sam se od opojnog mirisa trešnjina cvijeta, od

drva koja hrpimice stoje u dvorištu i od bakine mirisne pite.

Otišla sam daleko, ţivjeti neki drugi ţivot, osjećajući probleme

ţivotne egzistencije koji su mi se nekada samo u obliku pitanja

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

178

vrzmali glavicom, dok je Marko fiziĉkim radom otplaćivao

svoj dug za pomoć u uĉenju.

Nekoliko dana pred Uskrs, odluĉila sam blagdan provesti u

krugu obitelji. Napustila sam veliki grad i vratila se u toplinu

seoskog dvorišta. Koraĉala sam dragim stazicama, a vjetar se

poigravao u mojoj raspletenoj kosi. Opet sam bila ona nestašna

djevojĉica koja se igra sa malim, musavim debeljkom.

“Vesna, doĊi na ruĉak! Tebe ĉekamo!”

“Mama, samo još malo! Baš nam je lijepo sad!”

Koliko je samo puta ruĉak ostao netaknut u ţaru igara

kojima smo se predavali! Sad ovdje nikoga više nema. Svatko

je otišao svojim putem.

Pribliţila sam se trošnoj kućici koja je tugovala, prazna i

pusta, razbijenih prozora. Iz dvorišta je vjetar donosio opojan

miris trešnje u cvatu i mrmljanje vrijednih pĉela koje neumorno

skupljaju slatki nektar. Pustoš. Samoća. Prašina. Pauĉina. Gdje

li je nestao djeĉarac košĉatih ramena, sa velikom ţutom

zakrpom na koljenu zelenih tregerica? Gdje je drago bakino

lice i miris pite koju mi kroz prozor pruţa sa punog tanjura?

Gdje je nestalo moje djetinjstvo?

Moj psić osjetio je da dolazim i dotrĉao je veselo. Stao mi se

mazno privijati uz noge i razdragano cvilkati. Veselo zalaja.

“Zdravo, Tuţna Faco! Što ima? Kako si?”

“Vau! Vau! Vau!”

Produţih dalje do mog dvorišta. Neki plaćeni radnik vješto

je lišavao ogromne koliĉine drva, velikom brzinom slagao ih je

u skladne redove, veselo pjevušeći i pušeći cigaretu sumnjive

kvalitete. Pozdravio me je, pogledao u ĉudu i nastavio dalje

mlatiti sjekirom. Krenula sam potraţiti majku. Obradovala se

mom dolasku, a na licu prošaranom borama pojavila se jedna

suza, dovoljno krupna da se ne moţe sakriti. Pale smo jedna

drugoj u zagrljaj, a nakon uobiĉajenih pitanja i objašnjenja da

otac radi i vraća se tek kasno uveĉe, progovorila je:

“Vesnić, imam za tebe pismo. Nepotpisano je, nema adrese

pošiljatelja. Znala sam da ćeš doći pa ga nisam otvarala. Ne

Priĉe naših snova

179

znam tko bi ti mogao pisati tu, na našu adresu ? Piše ti netko iz

inozemstva.”

“Mogu li ga vidjeti?”

“Najprije se presvuci, idi pod tuš i nakon ruĉka ću ti ga

pokazati.”

“Ali, maamaaa, znaš da je hrana uvijek mogla priĉekati.

Molim tee!”

Naravno da je popustila. Donijela mi je avionsku kovertu.

Juţna Amerika. Privukla me raskoš i šarenilo poštanskih

markica i nevještom rukom ispisana moja adresa, kod roditelja.

Drhtavom sam rukom, nestrpljivo i znatiţeljno, otvarala

omotnicu. Marko! Zahvaljuje mi za pomoć koju sam mu

nesebiĉno pruţala. U par redaka rekao je sve. On je dobro, radi

u Juţnoj Americi. Vjerojatno se nikada više neće vratiti... I

neka uberem poneku trešnju.

“Veesnaa, ruĉak se hladi!”

“Evo me, mama, dolazim!”

Sjećate li se vi Marka?

Toliko mistiĉnih priĉa bilo je vezano uz njegov tajanstveni

nestanak, a ovaj musavi djeĉarac sa zakrpom na koljenu, otišao

je bez rijeĉi, sve ostavivši, u bijeli svijet, trbuhom za kruhom,

kako kaţu ljudi.

Sjećate li se vi Marka? Ja ga nikada neću zaboraviti. I sada

još ĉuvam njegov album sa ţivotinjama, dvije najdraţe pikule i

omotnicu neke strane ĉokolade. Djeci priĉam kako u dalekoj

Juţnoj Americi imam dragog prijatelja, iako mi se nikada

kasnije nije javio. Djeĉica me paţljivo slušaju, svaku veĉer

prije odlaska na poĉinak.

“Mama, mama, a kad će se Marko vratiti? Hoće li nas

posjetiti kad se vrati? Ha, mama?”

“Ne znam, dragi moji. Samo on to zna. Spavajte sada i

imajte lijepe snove.”

Vjerojatno se nikada više neće vratiti. Ovdje ga se i onako

više nitko ne sjeća. Nikome ne nedostaje. Nitko ne pita za

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

180

njega. Centralno grijanje zamijenilo je peći na drva i ugljen.

Nema tu posla za njega. A moţda je u dalekom svijetu postao

poslovan ĉovjek? Ponovo se stvara plodno tlo za neobiĉne priĉe

vezane uz tog dragog djeĉaka koji je misteriozno nestao. Ja ću

ih priĉati svojoj djeci prije spavanja.

Sjećate li se vi Marka? Ja ga nikada neću zaboraviti, bio mi

je najbolji prijatelj.

Priĉe naših snova

181

Josip Matej Bilić – Carmen de occursu

U predvorje Kulturnog centra ulazi u crnom kaputu, vidno

zadovoljna i sretna; gledam ju, skriven u kutu. Na tren se

zaustavi vrijeme, jave se minuli psalmi; promatram lice ţene,

koje me zove i mâmi. Taj tren k'o vjeĉnost traje. I ne znam je l'

Muza, ili Poeta, no, pogledom svojim toliko daje, a nema ni

dvadeset ljeta. I srce joj poţelim dati, jer pogled me njezin

sludi. Toliko sam ţelio znati, tko je? Koga sanja i ljubi?

Ljepota njezinog lica, što se vedrinom zlati, maštu mi zagolica:

“Boţe, tko je? Moram to znati!”

UĊoh u Veliku dvoranu; krv protutnji kroz vene i osjetim

trnce po dlanu, kad ona sjede kraj mene. Ja se k'o santa topim,

u meni se raĊaju slike; Zlatomir rijeĉima toplim pozdravlja

uzvanike. Tada joj prozvaše ime; ona se popne na binu, proĉita

napisane rime i nestane u daljinu. I tada spoznajem gdje sam;

gubi se Svjetlo sred mraka. Nikada ju više vidio nisam poslije

tog “Garavog sokaka“.

I nisam saznao tko je, ni koga sanja, kog' ljubi; u meni se

pitanja roje, jer usnulo srce probudi. Sad budan doĉekujem

svitanja i noću zapoĉinjem dan, postavljam bezbroj pitanja,

ovako, zaljubljen i sâm. Zamišljen hodam Dolinom suza i ovo

srce još danas dvoji: “Je li ona Poeta il' Muza i je li, uopće, ona

postoji?”

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

182

Evica Kraljić – Perunike

“Jadna Mira!”, tiho je izustila moja susjeda, prateći

pogledom ţenu koja je prolazila pored nas dok smo stajale pred

kućom i kao po obiĉaju kad se naĊemo zajedno, priĉale o

svakodnevnim stvarima.

“Meni se ĉini da ne izgleda jadno, već nekako skrušeno i

potišteno.”, htjela sam ublaţiti tako oĉiti Mirin izgled, jer

suviše je bila porazna rijeĉ jadna za nekoga u današnjem

vremenu.

“Pa, to ti je skoro isto; jadna ili potištena! A da je skrušena i

poboţna, to je istina. Znaš, Eva, njeni su nekad bili jako bogati,

pravi gospodari u svom kraju. Mira je imala još mlaĊeg brata i

sestru. Brat se školovao, oţenio i otišao od kuće, a takoĊer i

njena mlaĊa sestra, udala se i otišla.”

“A Mira?”, htjela sam saznati kome je Mira poklonila svoje

srce, koga je darivala lijepim pogledima svojih krupnih oĉiju.

Iako već sada u poodmaklim godinama, bila je još uvijek vitka

ţena, malo oteţanog hoda zbog nogu koje su je boljele,

vjerojatno od godina.

“Mira je ostala stara cura, usidjelica...”

“Zašto?”, bila sam nestrpljiva, jer ipak bih Miri poţeljela

neko dobro muško srce da kuca uz njeno, da joj netko drag

skraćuje priĉom i njeţnošću duge zimske veĉeri. Pa djeĉicu...

Boţe moj!

Moje ţelje nisu bile nestvarne, bile su sasvim obiĉne,

ţivotne.

“Roditelji joj nisu dali da se uda. Onaj kome je Mira kao

mlada djevojka poklonila srce, nije im bio po volji.”

“Zašto?”

Opet moje – zašto?

Ne shvaćam i ne razumijem, jer u mom se ţivotu što se

ljubavi tiĉe i mog odabira ţivotnog pratioca, pitalo samo moje

Priĉe naših snova

183

srce. Roditelji su mogli samo dati svoj blagoslov za naš budući

zajedniĉki ţivot.

“O, Eva, ti zaista kao da ţiviš u nekom svom svijetu mašte,

gdje sve mora odisati ljepotom, istinom, razumijevanjem...

Jednostavno, nisu joj dali da se uda za njega, kao i za sve

kasnije prosce, a koliko znam bilo ih je nekoliko, jer ni jedan

od njih nije bio dovoljno bogat da im postane zet.”

“Ne razumijem! Pa, oni su bili bogati...”

“Spusti se na zemlju, molim te! Kao da ne znaš da bogatima

treba više!”

“Upropastili su Miru!”, cvililo je nešto tuţno u meni.

“Jesu, to i Mira sada zna i vjerojatno bi drukĉije postupila da

se mladost moţe ponovno vratiti.”

To isto poslijepodne Mira je, na moj poziv, sjedila kod mene

u kuhinji, za stolom, premda tridesetak godina starija od mene,

bila mi je ugodno društvo. Sutradan je došla opet plašljiva,

noseći nešto u vrećici.

“Donijela sam vam bijele perunike iz mog vrta!”

S ljubavlju sam ih odmah posadila. Perunike nisam imala u

svome vrtu.

“Ove su perunike smeĊe boje.”, drugi dan Mira mi je

pruţala vrećicu istodobno gledajući me u oĉi, kao da je moţda

oĉekivala moje odbijanje.

A ja sam perunike oboţavala. I bile su posaĊene.

“Ove perunike koje sam danas donijela, malo su posebne.

Šatirane su, tamnocrvene, a unutra tamnoţute.”

I za njih je bilo mjesta u mome vrtu. Mira je sretna otišla

kući.

Sutradan nije došla. Ni nekoliko dana kasnije. Bila sam ljuta

na sebe, jer moţda Mira nije više imala perunike za mene, pa

stoga nije ni dolazila. Trebala sam joj reći da je i bez perunika

uvijek dragi gost u mojem domu. Reći ću joj to prvom zgodom

kad je susretnem.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

184

Ljeto je već poĉelo, sunĉevim toplim zagrljajima. Miru

nisam vidjela više od mjesec dana. Tog nedjeljnog

poslijepodneva pošla sam da je potraţim.

Njena me je susjeda gledala znatiţeljno, pomalo ĉudnovato.

“Jadna Mira! Zar ne znate? Našli su je mrtvu na pragu kuće,

ima tome tri tjedna. Sirotica je ĉetiri dana leţala mrtva, a nitko

nije znao.

Znate, ţivjela je usamljeno i doista bijedno...”

Pokunjene glave vraćala sam se kući. U mislima mi je ostala

samozatajna i plašljiva Mira i njezina trošna kuća koju su

godine i vrijeme skoro potpuno uništile.

A u mome vrtu svake godine cvjetaju bijele, tamno smeĊe i

šatirane perunike. I sjećaju me na Miru. Tada ih njeţno ubirem

i odnesem na njezin grob, jer Mira ih je meni s ljubavlju

darivala.

Priĉe naših snova

185

Evica Kraljić – Ivanova Sava

Ţubori Sava, ponekad tiha, nestvarno mirna, ponekad

silovita, nabujalih grudi, lomljiva i pakosna. Teĉe Sava,

ĉuvarica tajni, ljubavnih uzdaha rasutih njenim rubovima,

zaboravljenih obećanja, neispunjenih ţelja i uzdrhtalih srca

koja su tu, uz Savu, ostavljala tragove bola, radosti i sreće.

Kao razigrani djeĉak, plavokosi Ivan, volio je sjediti uz nju i

nogama dodirivati njenu hladnu vodu koja je s proljeća

strmoglavo jurila mutna i prkosna, rastući iz zagrljaja bijelih

snjegova, negdje s planina, u naletu lavina na kojima bi sunce

tijekom dana zaplesalo i u svom toplom zagrljaju pretvorilo

ledeno srce hladnih snjegova u mutnu i brzu rijeku. Volio je,

Ivan, satima promatrati igru nemirnih valova s ponekom ribom,

koja bi izronila na površinu udišući snopove ĉistog,

nezagaĊenog zraka.

Srce mu je tada bilo ispunjeno prekrasnom ljepotom zelene

trave, koju samo u tako rano proljeće moţe slikar doĉarati na

bijelome platnu da bi ostala zauvijek zabiljeţena za neke druge

znatiţeljne i radoznale prolaznike, kojima je Sava bila

opuštajuća obala plešuće ĉarobnice. Svakako, na tom bi platnu

nadahnuti slikar vjerno naslikao razlistalo drveće, baš kao što je

danas izgledalo razbarušenih kosa, ponegdje sljubljenih s

rijekom u ĉijim se granama vjetar nestašno skrivao istjerujući

jata cvrkutavih ptica, koje bi se za ĉas vratile u zagrljaj

baršunastih grana zelenila, na kojima su se ljuljala iznova

obnovljena gnijezda za njihove buduće naraštaje.

Tako su mu prolazili dani djetinjstva, samo ga je školsko

zvono odvlaĉilo daleko od nje i uţitaka koje mu je njena divlja

ljepota uvijek iznova pruţala. Kao na pladnju bile su mu

ponuĊene prve visibabe proljeća, uz sam rub guste šume, koja

je ĉarobnom ramom uokvirila Savu i šumu u njegovim

djeĉaĉkim oĉima. A tek ţuti jaglaci koji su poput bisera bili

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

186

rasuti po travi, izvukli bi iz njega i one najskrivenije atome

djeĉaĉke razigranosti i znatiţelje.

Sjećajući se tih dana, za sebe moţe s iskrenošću reći da je

tada bio zaista sretno dijete, ispunjeno mnogobrojnim tajnama

koje je znala samo njegova prijateljica Sava, ĉvrsto ih

skrivajući u jecaju valova, na mreţastoj površini svojih voda u

kojima su se noću kupali mjesec i razbarušene zvijezde.

Ĉak i onda kada je znao satima sjediti uz brbljavu Savu,

kada mu je bistra Sava ţuborila svoje tajne, a on uţivao u

njenom ţuborećem pjevu, nije ni slutio da će mu jednoga dana,

mnogo godina kasnije, u dalekom svijetu, tako jako i tako

bolno nedostajati to prešutno prijateljstvo rijeke Save i njega.

Plavokosi djeĉak s nanizanih desetak godina više, poslije

osnovne škole otišao je u veliki grad na daljnje školovanje.

Uĉio je, gutao znanje, obogaćivao je sebe, ali uvijek negdje u

podsvijesti, u miru i tišini njegovog srca, ţuborila je Sava,

prijateljica iz djetinjstva; hrabrila je dane njegove klonulosti,

uzdizala ga iz tame nekih misli, vraćala ga na one svoje zelene

obale, nabujalih grudi, nudeći mu sebe kao na dlanu, samo da

ne bude izgubljen u ovom velikom gradu mogućih uspjeha i

padova za one koji su bili slaba duha. On je znao da se nikada

neće izgubiti niti slomiti jer je imao u njedrima svoju vjernu

rijeku koja će uvijek ĉekati njegov povratak. A kad osjećaš

kako te netko voli i ţeljno išĉekuje, tada nema zapreka, nema

zabrana, ne kolaju mislima nikakve ludosti.

Nakon uspješno završenoga školovanja, mladi inţenjer Ivan

vratio se kući, ostavio kovĉeg i neke stvarĉice, ovlaš poljubio

majku i oca i poletio u zagrljaj svojoj rijeci. Njegova Sava,

njegova vjerna prijateljica, bila je tu, na istom mjestu, moţda

malo bujnija i malo šira, a to nije nimalo smetalo Ivanu da se

baci u njezin zagrljaj, da uroni sebe u njene snaţne putujuće

ruke, da gutljajem njenih voda ovlaţi svoje suho grlo. Nije toga

trenutka znao niti mogao naslutiti da je ovo posljednji zagrljaj

njega i Save.

Priĉe naših snova

187

Sava je znala, slutila je da svoga djeĉaka Ivana neće nikada

više vidjeti; osjetila je po kiši koja se iz vedra neba rasula nad

njima, po hladnoći koja je u tren prostrujala njenim vodama, po

neizmjernoj ljubavi kojom ju je Ivan u naletu novih valova

zasipao.

Sutradan je otišao, onako iznenada kao što je i došao toga

ljeta. Nije se stigao ni oprostiti od rijeke, prijateljice, druţice,

nenapisane pjesme sjećanja.

Stric ga je odveo daleko, u „bolji“ svijet, jer tu za njega neće

biti posla. Godinama će u obliţnjem gradu obilaziti mjesta na

kojima se nudilo bilo kakvo zaposlenje, ali i ta – bilo kakva

zaposlenja – bit će popunjena prije nego ih Ivan stigne i

proĉitati.

“Uvijek se moţeš vratiti kući!”, rekao je stric.

Od tada je prošlo dvadesetak godina; u dalekom svijetu Ivan

je sagradio svoje gnijezdo. Povukao je i svoje roditelje k sebi.

Ţena mu je strankinja, dva sina, dvije suze sreće u njegovom

ţivotu. U prolaznosti dana i godina bio je sretan što su njegovi

roditelji bili uz njega, što mu djeca, zahvaljujući njima, teĉno

govore njegov maternji jezik.

Njegova lijepa kuća, kuća uspješnoga biznismena, sjala je na

brdašcu velikoga grada, a negdje daleko šumjela je rijeka.

“UĊi, moj Ivane! Prehladit ćeš se, veĉeri su ovdje

prohladne!”, njeţno ga je za ruku vukla njegova ţena.

“Još malo, draga!”, šapnuo je.

Ona rijeka ĉiji šum ĉuje…Moţda je Sava… Njegova

prijateljica… Slušat će još malo njezin pjev…Uroniti u tu

glazbu valova…

Tekla je negdje u daljini rijeka, ali nije to bila njegova Sava.

U toj rijeci nije bilo srca. Sava je imala golemo srce, Sava je u

njegovoj domaju tekla i dalje ista, prkosna, bujna…I ĉekala.

I danas Ivanova Sava ţubori njegovim venama. I uvijek će

tako biti.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

188

Nikola Vušković – Vizija

Svetlost. Prijatna svetlost kao da smiruje onog ko se naĊe u

njoj. Blaga svetlost je nalik na raĊanje zore, koja svakom danu

donosi one najlepše trenutke. Zato devojku oduševi mesto na

kojem se nalazi. Gledala je dolinu koja se naširoko prostire oko

nje, toliko da nije mogla svojim pogledom da dopre do njenih

krajeva. Svetlost koja je doĉeka u dolini, nastavi i dalje da

postoji, ulepšavajući pogled na predeo u kojem se nalazi.

Stojala je na stazi zelenoj od trave. Koliko god da se po njoj

gazilo to nije moglo da uništi zeleni tepih na njoj. Nije bilo

tragova ljudi koji su mogli to da urade. Postojala je samo

priroda koja odrţava zelenilo, bez mešanje ikoga sa strane.

Devojka krenu stazom kroz predeo koji se pruţao u daljinu.

Gledala je raznobojne cvetove koji su se otvorili po prostranoj

livadi. Bilo je meĊu njima dosta onih u pupoljku, što je

nagoveštaj da će za neko vreme, stidljivo da se razviju sliĉni

cvetovi. Osetila je prijatne mirise koje donosi lagani vetar koji

se spušta preko šuma u daljini i polja ispod njih. Bili su to

mirisi bujne netaknute prirode koje ona ranije nije mogla da

oseti. Ţivot je za nju poĉeo u košnici velikog grada, koji nije

mogao to da joj pruţi. Zato je htela da se naĊe usred širokih

polja, ograniĉenih samo šumama na jednom kraju ili

svetloplavim nebom sa kojim se spaja u daljini, na drugim

krajevima.

Mirisi su ispunili energijom njeno telo nenaviknuto na veće

kretanje. Ĉinilo joj se da je lagana poput vazduha, koji je

osetila uz svu sveţinu u svojim plućima. Njeni koraci bili su

lagani tako da ih nije osetila ni trava po kojoj hoda. Htela je

više da se nagleda lepote u kojoj se zatekla. Zato je krenula

stazom ka brdu nedaleko ispred nje i brzo je stigla u podnoţje.

Tu je doĉeka ţubor potoĉića koji je bio van njenog pogleda.

„Tu si se sakrio bistri lepotane, kao da se bojiš se da će od

pogleda mog, lepota tvoja da nestane.“

Priĉe naših snova

189

Pomisli kao da se nada da je i potok osetio njenu misao.

Gledala je bistru vodu kako poskakuje na nekom manjem ili

većem kamenu na koji bi naišla. Voda bi se zatim lagano

umirila u glatkom koritu, koje je prekriveno peskom i ponekom

travom koja se borila da opstane na maloj dubini. Potok je

tekao nedaleko od šume u ĉijoj senci izgleda kao da je našao

zaklon. Taj zaklon mu i nije trebao za drugo, osim da saĉuva

lepotu koju ima.

Tek ponegde je izlazio iz senke da bi pokazao svoju bistru

srebrnastu boju. Devojka odluĉi da to bude njena nova staza

kojom će se peti ka vrhu brda. Zagazila je u vodu bosa, a

sandale je skinula i nosila ih u ruci. Voda je osveţi i dade

podsticaj da se lakše penje ka vrhu. Dok je hodala prema vrhu

brda, razno drveće bacalo je preko nje svoju tamnu ali laganu

senku. Ponegde je senka bila prošarana titrajima svetlosti koje

leţerno poigravaju izmeĊu granja, dok se one pomeraju na

vetru. A vetar je zahvatao sve vrhove drveća u pokušaju da se

probije ispod onih najviših grana.

Ispod vrha potok je skrenuo svojim putem mimo visokog

drveća baš u trenu kada je izlazio iz njihove senke. Devojci je

bilo ţao što ne moţe senku da prati samo do vrha brda. Tu je i

šuma prestajala, kao da se sa potokom dogovorila da ostave

devojku samu baš na vrhu brda. Odatle će ona moći pogledom

da obuhvati više od onog što do tada nije mogla da vidi, a to je

bio grad u kojem ţivi. U mislima se nadala da nije onakav

kakav je bio u njenom sećanju, već da je lepši i bar malo nalik

na predeo kroz koji je prošla. To je bila jedina ţelja sa kojom je

htela da upotpuni svoju viziju.

Svetlost! Neprijatna svetlost, skoro bolna, zaslepi je kad je

napravila poslednje korake ka vrhu. Baš u trenu kad je mislila

da će videti ceo predeo kojem se nadala.

“Ustanite Tami! Vaše vreme je isteklo. Termin koji ste

zakupili za svoju viziju budućnosti je istekao. Nadam se da vas

nismo prekinuli u trenutku za kojim ćete ţaliti. Ako se to

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

190

desilo, posetite nas uskoro ponovo. Ţelimo vam prijatan

odlazak i povratak u stvarnost!”

Bio je to glas koji je Tami ĉula. Iako je izgledao prijatan, bio

je to glas koji je vratio u stvanost, nakon vizije koja je izgledala

mnogo lepša. Izašla je na ulicu iz zdanja zgrade u kojoj su uz

pomoć mašina prodavali snove. One snove za koje su ljudi hteli

da plate. Tami se našla u stvarnosti, na prljavim ulicama grada,

gde su pored zgrada neumorno stojali brojni kontejneri u koje

se baca otpad. Iz njih je tako otuţno zaudaralo, da ona zaţali za

mirisima koje je u skoro osetila tamo negde u prirodi. Nastavila

je brzo i ţurno odatle da se udaljava. Ţelela je što duţe u svome

sećanju da zadrţi viziju kojoj se nadala, a za koju veruje da je

njena mladost u stanju da je doĉeka i u stvarnosti proţivi.

Priĉe naših snova

191

Nikola Vušković – Potraga

Ĉovek je sa nestrpljenjem ĉekao da se pojavi prizor koji

odavno nije gledao. Sećao se kad je kao mlaĊi pilot izveo svoje

prve letove blizu Zemlje. Uvek kada je od nje odlazio ili se njoj

vraćao divio se prizoru koji je video iz svoje kabine. Posle više

decenija dugih lutanja, vraća se ka njoj i oĉekuje da ugleda ono

što je ostavilo neizbrisiv trag u njegovom obimnom sećanju.

Zašli su u senku i to je umanjilo snagu Sunca koje sakriva

Zemlju od pogleda. U trenu kad je pogled ispred njih bio jasniji

ĉovek poskoĉi sa mesta na kom je sedeo.

Zujanje pogonskog dela se utiša pa su ljudi mirno gledali u

plavi biser koji se ukaza ispred njih. Većina su bili zadivljeni

onim što posmatraju, svesni da u velikoj školjci mleĉnog puta

gledaju Zemlju, koja liĉi na tamnoplavi biser sav išaran

beliĉastim pramenovima.

Ponesen tim prizorom ĉovek progovori.

“Smatrali su da je Venera sestra bliznakinja Zemlji. No,

imao sam prilike da vidim planete koje joj mogu biti još veće ili

bliţe sestre. No, ipak meĊu svima, ona je jedina, ma koliko bilo

onih koje su joj sliĉne. Gledajte već se vidi ono što nema

nijedna planeta.”

Ljudi su tada poĉeli da naslućuju u plavetnilu koje vide

velike koliĉine vode, koje nigde nema u istom odnosu prema

kopnu. To je odrţavalo ţivot koji postoji na Zemlji, tako da

nigde drugo ne mogu da se naĊu takvi oblici ţivota, ĉak ni ako

postoje pokušaji da se naprave sliĉni veštaĉki uslovi.

“Sigurno neko ţeli da nasluti svet koji mu je blizak po

sećanju na mesto roĊenja. Ma gde da ste se rodili, ne moţe vam

odmoći moje mišljenje.”

“Spremni smo da ga ĉujemo, gospodine!”

“Da vam kaţem ono bitno, da to znate vi koji ste na poĉetku

većih putovanja. Posao me je odveo do drugih zvezda u potrazi

za sirovinama i energijom. Iako sam njih traţio i nalazio, video

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

192

sam ono što malo ko moţe da vidi. Video sam planete koje

okruţuju oblaci od isparenja sa njihovih površina. Oni su

jednako lepši po boji koju imaju kao i po oblicima koje naprave

razne struje koje ih nose. Neke boje su lepše pa ne mogu da se

uporede sa bojom oblaka na planeti Zemlji, ali... Ipak, svi oni

su bili bez ţivota u njima. Jedino ovde iz oblaka nastaje ţivot

koji buja u svim biljkama, da bi se iz njih preneo u ostali ţivi

svet.”

Stari pilot zastade kao da se priseća nekih detalja.

“Nisu samo oblaci oni koji daju ţivot, jer ima drugih

isparenja i gasova koji ĉine da nebo uvek ima neţno plavu boju.

Mada sam video nebo koje je imalo lepšu boju, kao

svetlocrveno nebo ili ljubiĉasto sa prelivima ka lila boji, ali

naţalost tamo odakle gledah to nebo, nisam mogao da

opstanem bez zaštitne opreme. Ţivot koji postoji u tim

uslovima, za nas je jednako otrovan kao i gasovi u tom

okruţenju. Pomenuh da sam mnogo puta traţio sirovine, no

nekada sam našao mnogo dragog kamenja. Ono je moglo da se

skuplja po površini kao obiĉno kamenje, ali njegova vrednost,

koju bi izneli na trţište, onda je mnogo i lako padala. U odnosu

na njih jedina vrednost koja nikada ne sme i ne moţe da

opadne, iako je moţda bila okrnjena slabom svesti ljudi, to je

vrednost koju ima Zemlja i ono što na njoj postoji. Na njoj je

dato sve ono što treba, da bi ţivot na njoj opstajao, kako nekada

tako i sada kada se širi van nje. U svemu što sam traţio i

nalazio bilo je mnogo vrednosti, mnogo razliĉitosti. Ipak od

svega najdraţe mi je ono za šta mi iskustvo kaţe da uvek treba

biti na poĉetku. U svemu što sam traţio najvrednije je, lepota

koju sada vidimo pred nama. To znam uz godine koje su me

tome nauĉile. U stvari svo vreme mojeg dugog lutanja, ja sam

bio u potrazi za takvom lepotom.”

“Molimo pilote na brodu „Dedal“ da nam daju podatke

poslednjeg boravka na Zemlji, kako bi vas pronašli u arhivi.

Nismo mogli da vas naĊemo dugi niz godina unazad. Auuh!

Evo, ovo je bilo baš davno, ĉak dvehiljadeos...”

Priĉe naših snova

193

Zaĉuo se glas iz kontrole leta, koja vrši rutinsku proveru.

Glas se utišao jer je mlaĊi pilot pritisnuo taster i preuzeo

obavezu da preda podatke o ljudima na brodu. Za to vreme stari

pilot je gledao kako tamnoplava lopta postaje sve veća i jasnije

se raspoznaje njena površina. Dok to gleda, mislio je na godine

koje su prošle, od kojih se osećao stariji. Zapita se, koliko će

još puta da pogleda Zemlju koja je još uvek u najboljim

godinama. Oţiljci koje su joj naneli ljudi, polako su se zaleĉili,

od vremena kada je sav otpad na njoj poĉeo da se razlaţe u ono

od ĉega je nastao. Otada više nije bilo zagaĊivanja, a njene

bolne rane su se zacelile. Energija se dobijala na bolji naĉin bez

štetnih materija koje dugo ostaju da kontaminiraju sredinu gde

se odloţe. Zemlja se vraćala u svoju najbolju mladost koju je

nekad imala. Ponesen mislima o lepšem izgledu koji ona ima,

stari pilot se tada oseti sveţim. Svojim sećanjem vraćao se u

dane mladosti koje je proveo na Zemlji, a to mu sada daje

osećaj snage koju je on tada imao.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

194

Dušica V.Milentijević – Iskrena ljubav

Zamišljeno je zurila u prozor po kojem su kišne kapi klizile

kao neprolivene suze iz njenih oĉiju.Toliko pitanja bez

odgovora, toliko promašaja za koje se gorko kaje. Sad je stajala

na raskrsnici svog ţivota potpuno slomljena i vraćala se u

mislima kroz svoj ţivot. Nikoga nije krivila sem sebe. Prošli su

davno dani kad je prebacivala krivicu na sudbinu ili druge oko

sebe. Sama je kriva za sve.Uvek je sama odluĉila i uvek

pogrešno. Ceo ţivot je maštala samo o ljubavi, deci, ĉoveku

koji će je voleti, porodici, kući punoj topline, smeha i ljubavi.

Koliko puta je zbog zaljubljenosti verovala u ljubav, koliko

puta su je povredili, prevarili, zgazili njeno srce? Kad je on

ušao u njen ţivot probudio joj je nadu i veru da nisu svi isti, da

zasluţuje biti voljena. Voleo je, mogla je to videti u njegovim

oĉima ali nije mogla verovati u njegovu ljubav, ne više nije

imala snage verovati. Bolelo je srce jer i ona ga je ludo zavolela

ali razum je stalno opominjao da ne sme verovati, ne više. Prvi

put je osetila da je nekome vaţna, da je stavlja ispred svega i

svih. Mnogo puta je dokazao svoju ljubav i nije je ubedjivao

koliko je voli kao drugi pre njega. Da li sme otvoriti srce još

samo ovaj put? Moţe li verovati da je neće slomiti, moţe li

verovati da će pokupiti njeno srce i sastaviti ga, zaleĉiti za sva

vremena, uĉiniti je srećnom i zadovoljnom, davati joj jednako

kao ona njemu. Bio je toliko drugaĉiji od svih do sada.

Staloţen, realan,iskren pre svega. Ništa nije krio od nje ni lepo

ni ruţno o sebi. Dok su joj oĉi pune suza pratile kišne kapi po

staklu srce joj je treperilo puno nade a razum je gušio srce i

njegove ţelje. Ĉekala ga je ceo ţivot, svoju srodnu dušu i sad

kad ga je pronašla plašila se pokušati još jednom iskreno voleti.

Ţeljela mu je dati svoju ljubav, poverenje, dušu i telo. Ali

previše strahova je ispunjavalo ranjenu dušu. Boţe volela ga je

ludo iako nije znala zašto i ţelela mu sve najbolje u ţivotu. Nije

zasluţio nju, polomljenu, uništenu. Mogao je lako zaleĉiti je i

Priĉe naših snova

195

uĉiniti da zaboravi sve, ruţnu prošlost,boli. Volela ga je toliko

jako da nije ţelela staviti taj teret na njegova ramena. Sa

suznim oĉima pokušavala je skupiti hrabrost i snagu da ga otera

od sebe, natera da je što pre zaboravi, da ne okrene njegov broj.

Koliko puta je samo uzimala u drhtave ruke telefon. Znala je da

nije fer do njega, do deteta ali nije ţelela vezati ga uz sebe

obavezom, zato je i otišla u drugu drţavu gde će poĉeti novi

ţivot sama, sa njegovim detetom pod slomljenim srcem.

Zauvek će imati deo njega, da ga voli i oboţava. Gospod joj je

podario što je najviše ţelela – dete. Nešto dobiješ, nešto

izgubiš. Voli ga dovoljno da neće dozvoliti da ga veţe uz sebe

obavezom jer je znala da je ĉastan ĉovek i da ne bi dozvolio da

sama podiţe njihovo dete i da sama brine o njemu. U jedno je

bila sigurna, ovde je nikad neće pronaći. Ispunio joj se deo sna,

imat će deo voljenog ĉoveka u svome detetu.Dani su prolazili

sumorni i prazni, svaki trenutak je mislila na njega. Njegova

slika titrala joj je stalno pred oĉima.Bolelo je i srce i duša,

strašno joj je nedostajao, njegov osmeh, najlepše oĉi pune

prikrivenih osećaja. Da li greši ? Da li će i taj greh nositi na

duši?

Redovne kontrole vraćale su sreću u njene tuţne oĉi. Beba je

dobro napredovala i bila jako aktivna. Bar to joj je skretalo

misli malo. Šetala je ĉesto, volela je mesec maj kad se priroda

budi, buja, otkriva sve lepote ispod sneţnog ogrtaĉa polako,

stidljivo. Nabrala je malo poljskog cveća. Krenula je ka stanu

razmišljajući šta joj je ostalo od obaveza za danas. Kad je izašla

iz lifta primetila je pred svojim vratima muškarca. Polako se

okrenuo a njoj je srce stalo, izgubila je dah, zatreperila je

trepavicama da zadrţi suze iz oĉiju. Izdahnula je i krenula

prema njemu. Fiksirao je pogledom,ljutitim, bolnim,

uvredjenim. Nije progovarao, ni ona nije mogla oblikovati

reĉenicu, reĉ a ni misao. Prišla je vratima i pokušala otkljuĉati

ali joj je kljuĉ ispao iz drhtavih ruku. Osećala ga je pored sebe

svakim ţivcem svoga tela. Bez reĉi pokupio je kljuĉ i otkljuĉao

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

196

vrata. Otvorio ih jh je i propustio je da prva udje. Nervozno je

prošla pored njega još uvek sva izgubljena, šokirana, uzdrmana.

“Dobar dan malena. Izvini nisam se najavio, ali kad mi je

Jelena rekla gde si krenuo sam iz istih stopa.“

“Stefane, ja...“, progutala je reći nesposobna bilo šta reći,

nije imala opravdanja za odlazak bez pozdrava ili objašnjenja.

Gledao je prodorno tim najljepšim zelenim oĉima. Zurila je i

ona u njega nesposobna odmaknuti pogled. Udahnula je

duboko i sabrala misli. Šta je tu je, nije znala koliko mu je

njena najbolja prijateljica izdala ali će saznati.

“Zašto?“, иzdahnuo je glasom protkanim bolom.

I dalje je zurila u njega kroz maglu suza koje je pokušala

zadrţati da ne krenu niz lice. Šta da mu kaţe? Zar bi ga mogla

gledati u oĉi i slagati? Odluĉno se okrenula od njega i izvadila

nalaze iz tašne. Pruţila mu je papire.

“Nisam te htela prisiliti na ništa... Еto, zato!“

“Na šta Sanja?“, i dalje je gledao u nju. “Kako misliš

prisiliti?„

“Pogledaj papire i sve će ti biti jasno.“

Otišla je u kuhinju i zaposlila se kuvanjem ĉaja. Stefan je

krenuo za njom i dalje drţeći papire u rukama. Podigao ih je i

probledeo, papiri su se rasuli po podu iz njegovih ruku.

Opsovao je sebi u bradu.

“Sanja?! Zbog ovoga beţiš bez reĉi?“

Beo poput zida krenuo je korak prema njoj. Uplašila se

njegovog besnog pogleda pa je ustuknula korak unazad.

“Idi Stefane, nemoj da me plašiš. Ovo nije tvoj problem, već

moj. Ja sam kriva što se desilo, ne ti. Idi molim te!“

Zastao je kad je primetio strah u njenim oĉima. Bolelo ga je

jer nije verovala u njega, jer je krila tako vaţnu stvar za njih

oboje, jer ga je brisala kao da nije deo svega ovoga. Okrenuo se

i seo za sto.

“Sedi jer imaš mnogo toga da mi ispriĉaš.“

Priĉe naših snova

197

“Nema se tu šta priĉati, trudna sam jer sam zaboravila popiti

pilule. Moja greška – moj problem. Slobodan si, moţeš se

vratiti kući i zaboraviti me.“

“Ja tebe, malena, volim iz dna duše i sveg srca. Kako si

samo mogla otići bez reĉi? Znaš li ti kroz šta sam prolazio ova

tri meseca? Pa, zar me ni malo nisi volela? Pokušao sam te

zaboraviti ali nisam mogao, zato sam sad tu i ne idem bez tebe

nigde.“

“Jaaaa..... Pa, jesam, zato sam i otišla.“

Poraţeno je spustila glavu.

„Kako ne moţe da razume?“

„Volim te i volim to malo ĉedo što ĉuvaš pod srcem. Moţeš

beţati al ja ću te uvek naći i neću nikad odustati od nas. Ti si

moja sreća, moja ljubav, moj smisao ţivota bez tebe ja sam

osudjen na pakao. Shvataš li ti da si ti sve što sam ikad ţeleo?

Zašto mi nisi rekla? Kriješ dete od mene, oduzimaš mi snove i

radost. Ne mogu da verujem da si to htela kriti od mene? Da li

bi detetu ikad rekla ko mu je otac?“

Njegove reĉi slamale su je, suze su tiho kapale na njene

ruke, jecaje je gušila da ne poĉne da rida na sav glas.

„Izvini, oprosti mi!“, јedva je izdavila kroz suze.

Ustao je i prišao joj, neţno je zagrlio i podigao u naruĉje.

Brisao joj je suze i smirivao je. A ona je plakala i ispirala svu

bol iz srca koje je godinama gušila, ubijala. Nije mogla da

veruje, ţeleo je nju, ţeleo je njihovu malu bebu. Šaputao joj je

da je to tek prvo i da ţeli bar još dvoje. Poĉela je da štuca, suze

su polako presušile.

„Stefane, nosim blizance.“

Osmeh radosti iz oĉiju razlio mu se po licu. Ponosno je

namignuo. Toplina joj se razlila oko srca i po utrobi.

„Sutra krećemo kući! Ja ću sve spakovati i organizovati a ti

ideš sad da odmoriš. Dosta je bilo suza.“

Prvi put sreća joj je ispunila grudi. Shvatila je da je on njena

sudbina, njena srodna duša, njena prava, jedina, iskrena ljubav.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

198

Snovi se ispunjavaju. Prava ljubav postoji, samo je treba

pronaći, prepoznati i zadrţati.

Priĉe naših snova

199

Vesna Andrejić Mišković – Duga u ormaru

Ne znam toĉno kad sam poĉela pisati ovu priĉu. Znam samo

da sam ju zagubila jedne noći kad sam ugledala dugu. Ostala

sam bez daha je jer izgledala zaista nestvarno. Doduše, malo je

bila zgrĉena, zbog sobe koja i nije baš velika. Protezala se od

mog uzglavlja do vrata ormara i zavirivala unutra, kao da traţi

što bi obukla.

Nikad nemam obiĉaj ormar zatvarati, tako da odjevni

predmeti ţivahno izviruju van i prkose mojoj takozvanoj

urednosti. Prateći dugine boje, koje (meĊu nama reĉeno)

previše bljeskaju ispred mojih oĉiju. Navikla sam na tamu i

moje mrzovoljno gunĊanje je gubilo snagu, tako da je sada

samo ostao tihi šapat. Otkotrljala sam se poput klupka s kreveta

ravno do ormara. Morala sam zaviriti kakva se ĉudesa tu

zbivaju.

I zaista , ostala sam bez rijeĉi. Kao prvo, shvatila sam da mi

je odjeća jednoliĉna i dosadna. Boja najĉešće tamno plava, crna

i siva. Duga ju je svojim prstima njeţno dodirivala, s njom je

plesala a odjeća je stidljivo spustila glavu i poĉela mijenjati

boju.

A ja? Samo sam stajala i nisam se mogla nagledati ovog ne

svakidašnjeg performansa. Sve je bilo nestvarno, pa sam

morala da se uštinem i da provjerim sanjam li. Nisam sanjala.

Bol koji sam osjetila bio je stvaran, zarila sam nokte u

nadlakticu, soĉno opsovavši sebi u brk jer sam postala ekspert u

samoozlijeĊivanju. Vratila se u krevet zijevajući kao deva i

bojeći se da dugu ne uplašim, naravno ako je zbilja tu. Nisam ja

nikad naĉisto sama sa sobom, jer stvarnost i snove ĉesto brkam

i nikad ne znam što se trenutno zbiva. Dakle, vratila sam se u

krpice, pokrila po glavi, jer je svjetlost duginih boja bila još

prejaka za moje osjetljive leće, i zaronila nazad u snove. Vrtjela

sam se, prebacivala jastuke, ĉas pod noge, ĉas pod leĊa, pa pod

glavu...

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

200

U toj borbi s jastucima, doĉekala sam i jutro. Lagano sam

otvorila lijevo oko, probala i desno, ali nije išlo. Zalijepilo se,

kao moment ljepilom. Zaškiljila sam po sobi. Duge nije bilo.

Odahnula sam.

Dobro je, ipak je to bila jedna od noći za koju sam samo

mislila da je stvarna a zapravo je bila najobiĉniji san.

Napravila sam zalet iz kreveta (zakotrljavši se), tako mi je

lakše ustati iz kreveta, nego da mi krckaju koljena dok polako

ustajem. Razmišljala sam kako je moguće da sam ormar

zatvorila kad to nikad ne ĉinim. Odškrinula sam vrata lagano i s

nevjericom gledala trljajući ovo otvoreno oko. Zabljesnula me

je šarena ĉarolija. Odjeća mi je i dalje bila nemarno nabacana i

štrĉala s vješalica, samo je jedna haljina bila drugaĉija. Boţe,

nekad je bila siva, a sada je šarena, poput slapa duginih boja!

Ovo je previše ĉak i za mene. Idem se umiti...

Priĉe naših snova

201

Vesna Andrejić Mišković – Elizabeta

Jedne kišne subote, dok su se svi sklanjali pod tende ili

otvarali svoje šarene kišobrane, ona mi je zapala za oko. Onako

sitna, ali ipak graciozna, lagano je hodala kao da joj ne smetaju

kišne kapi, koje su joj se slijevale niz lice i pravile tanke

kanaliće prema izazovnom dekolteu. Nijemo sam promatrao

njen osmjeh i tople smeĊe oĉi i poţelio da nestanem u njima.

Naravno da sam vidio kad je ušla u dvanaesticu i otišla

prema Maksimiru .

Od tog dana sam se vozio tramvajem bezbroj puta, od

Kvatrića do Jelaĉić placa, u nadi da ću ju opet sresti. I jesam.

Jednog jutra je sjedila u tramvaju kad sam ja ušao. Nije bila

sama, ţivahno je priĉala s punašnom prijateljicom bakreno–

naranĉaste kose. Progurao sam se do njih, toliko blizu da sam

mogao ĉuti svaku njihovu izgovorenu rijeĉ. Praveći se da

nezainteresirano gledam kroz prozor, zapravo sam gledao

njihov odraz u njemu i upijao svaku rijeĉ koju su izgovarale.

Doduše, ona i nije toliko puno priĉala kao njena prijateljica.

Zvonkim, skoro opernim glasom se hihotala i nadvisivala je sve

zvukove koji su dolazili izvana. Nije se nitko bunio, dapaĉe, svi

putnici su ih radoznalo promatrali. Samo sam se ja pretvarao

kao da me ne zanimaju. Saznao sam da se zove Elizabeta.

Boţe, koje aristokratsko ime! Kao kraljica Elizabeta! U sebi

sam je odmah nazvao Liza. Bilo mi je lakše u sebi ju tako zvati.

Postala je moja muza, moj smisao ţivljenja i pisanja.

Ubrzo sam puno toga saznao o njoj i njenom ţivotu. Imala je

dobrog muţa, sina i hrpu prijatelja. Nije me to sprijeĉilo da

maštam. U neposrednoj blizini njene kuće izdavao se mali

stanĉić u potkrovlju, a kako je gledao baš na Lizin vrt, bez

razmišljanja sam ga unajmio. Tu sam provodio sate i sate kraj

prozora, smijući se njenim nespretnim pokušajima da glumi

vrtlaricu. Nisam joj prilazio, samo sam ju neprimjetno slijedio i

maštao. Da, maštao...

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

202

Saznao sam puno o njenim neriješenim obiteljskim

problemima, koji su je jako tištili, i o svemu ostalom što ju je

izjedalo i muĉilo, pa i o sinovom seoskom imanju, i Jurinoj

kriţobolji, i o prijateljima, hobijima, pjevanju, planinarenju...

Ĉak sam kupio gojzerice i poĉeo se i sam pentrati po

domaćim brdima i gorama ne bi li ju stigao, iako sam znao da

nikad neću. Ona pripada drugom svijetu, a ja sam samo mali

umjetnik kojem je bila potrebna muza. I ništa više. I ništa više.

Eh, Lizo!

Priĉe naših snova

203

Mugdim Galijašević – Sada nemam ni kuće,

ni posla

Danas sam otišao do kafića – galerije Boris Smoje u

Radićevoj ulici. Godinama se tamo subotom odrţavaju

Sarajevska jutra poezije. Ja jedno vrijeme nisam išao. Danas

nisam vidio nikoga, vjerovatno su promijenili termine ili su na

drugom mjestu, a ja nisam znao.

“Eh, odoh ja onda do svoje Klupe, a i obećao sam da ću joj

ĉešće navraćati.”

Upeklo sunce, a ona nekako u hladovini.

“Znam da tebi sunce smeta i drago mi je da ima hlada. Kako

si?” “Nemaš pojma koliko si ti meni drag. Ne znam zašto, ali

prema tebi osjećam nešto posebno.”, obradovala se meni klupa.

“Volim i ja tebe, Klupo! Da nije tako, ne bih ja već

godinama dolazio.”

Uto, eto nekog ĉovjeka, moţda ima ĉetrdesetak godina.

Obuĉen normalno.

“Dobar dan!”

“Dobar dan!”, odgovorih.

“Imate li cigaretu?”, upita me ĉovjek koji mi se uĉinio

nekako sav rastresen.

“Nemam, ne pušim više od deset godina.”

“E, baš sam baksuz! Pored toliko pušaĉa, sjednem kod

nepušaĉa.”

“Radite li?”

“Ne, u penziji sam.”

“Blago Vama! Da znate šta znaĉi kada si godinama bez

posla...”

“Ja istina ne znam, ali zna moj sin.”

“Ja sam sada ni na nebu ni na zemlji i što je najgore ne znam

šta da uradim. Imam ja fakultet, ali to nema veze, ne mogu do

posla. Supruga je jedno vrijeme radila, i prodala se firma, i njoj

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

204

otkaz. Imamo dvoje djece, idu u srednju školu. Ma, što ja to

Vama priĉam kada Vi to ne razumijete?!”

NaiĊe neki mladić s djevojkom i ja ga zamolim cigaretu.

“Uzmite dvije, za poslije. Dajte da Vam pripalim.”, reĉe

momak.

Ne vjerujem da je pomislio da ţicam.

Dadoh cigare ĉovjeku do mene. Baš se obradovao.

“Ja sam ti sa Sedrenika. Imao sam posao, ali više nemam.

Uništena kompanija, a lešinari razvukli firmu i radnici ostali na

ulici. Srušili su tu fabriku i napravili hotel. Imao sam kuću, a

sada je nemam. Udari granata, ubi mi roditelje. Srećom da je

ţena s djecom bila kod njene majke. Eto, sve što sam imao,

nemam više. Imam brata u Minhenu. On je tamo otišao poslije

završetka rata. Radi u Audiju. Zna da sam u belaju pa mi je

rekao da doĊem, da proba da me negdje ubaci. Za poĉetak

bauštela mi ne gine. Srećom, u tehniĉkoj školi sam uĉio

njemaĉki jezik. Ali, prijatelju, ne znam šta da radim. Da idem

ili ne idem? Ĉak sam se kupio i autobusku kartu. I to za sutra,

ali u jednom pravcu. Moţda sam trebao kupiti povratnu. Šta Vi

mislite?”

“Ne znam.”

“Mislite li da ću dobiti posao?”

“Ne mogu reći, ne znam.”

“A šta mislite, hoće li ovdje biti brzo posla?”

“Ne znam Vam to kazati.”

“Vi ništa ne znate. Šta god Vas pitam Vi „ne znam“. Pa,

zamislite se malo. Pomozite mi da donesem odluku.”

“Ja bih Vam pomogao, ali zaista ne znam kako. Moţda se

ovdje poĉne nešto dešavati, pa da bude posla.”

“Ma, šta će se desiti? Samo grade hotele, trgovaĉke centre i

otvaraju kafiće.”

“Ujutro, u 8 sati, autobus za Minhen polazi sa stanice. Šta

mislite, hoću li otići?”

“Ne znam, to vi morate odluĉiti.”

Priĉe naših snova

205

“Pa, da ja znam odluĉiti, ne bih Vas pitao. Sa suprugom sam

razgovarao, i ona kao i Vi– odluĉi sam! Djeca se ne miješaju,

ali sam ih ĉuo kada su kazali da bi voljeli da odem i da poĉnem

zaraĊivati novac. Svega su Mirha i Mensur ţeljni. Šta da radim

prijatelju, da putujem ili ne putujem?”

“Ne znam.”

Ode, skoro ljut, naglas govoreći sam sa sobom. Ĉujem ga

kako kaţe: „Onaj ništa ne zna, samo govori– ne znam!“

“U posljednje vrijeme sam svjedok sve ĉešćih priĉa ljudi

koji nemaju posla, a neki nemaju ni snage da bi nešto radili.”,

veli mi Klupa. “Pritisla ih bolest, a neki su prije vremena

ostarjeli od teška ţivota. Ţao mi ih je. Slušam ja ĉesto kada se

dvoje dogovaraju, ići ili ne ići. Kaţu– ko zna šta ih ĉeka. Vele

da su u Njemaĉkoj poĉeli iseljavati svoje stanovništvo na

sjeveru zbog opasnosti od radijacije. Tamo ima mjesta za one

koji iz zemalja na Balkanu i sa drugih strana bjeţe od gladi.

Koga briga za radijaciju. A ti, pravo mi reci, kako si? Znaš da

sam ja kao zatvorena kutija. Ĉujem da pišeš punom parom.”

“Hvala ti, moja prijateljice! Ti znaš i kada nisam bio dobro.

Satima sam sjedio i priĉao s tobom. Ali, sada sam dobro,

nikada bolje. Imam i snage. I moj ljekar veli da se i sam

iznenadio kako su mi nalazi dobri. Ţao mi onog ĉovjeka od

maloprije.”

DoĊoh kući zaista pod utiskom onog razgovora. Prije

izvjesnog vremena jedan moj predratni prijatelj mi je obećao

pomoći da zaposlim Vanju.

Zazvonio je telefon. Prijatelj je na vezi.

“Vozdra, doĊi u ponedjeljak sa sinom.To ne mora ništa da

znaĉi a i moţe.”

Ali sam još jednom sam sebi kazao:

“Nije sve crno, ima još ljudi koji drţe rijeĉ.”

IzaĊoh na balkon. S Breke sam vidio divne rakete raznih

boja. Tako su navijaĉi Sarajeva proslavljali osvajanje prvog

mjesta u ligi. I onaj ne odrţa rijeĉ, Vanja– magistar

ţurnalistike, i dalje bez posla.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

206

Mugdim Galijašević – Samo da me još

jednom zagrliš

Ima jedna klupa koja mi stalno zapinje za oko. Blizu je

Pionirske doline, nedaleko od Medicinske škole, na Jezeru. U

svaka godišnja doba, nekako je drugaĉija od ostalih. Ĉitam na

njenim drvenim daskama: „Azra i Ismet“, „Dada i Dino se

vole“, „Ovo je srce tvoje ljubavi“... Toliko su duboko urezane

ove rijeĉi da ih ni vrijeme nije izbrisalo.

Pitam se, šta li je sada s ovim mladim ĉija su imena urezana?

Ima ih još: Edo, Mijo, Šole, Lejla, Tina... Sigurno više nisu

mladi kao kada su ovdje kao srednjoškolci sjedili.

“Ja ću ti ispriĉati. Jednom smo nas dvoje razgovarali. Priĉala

sam ti o dvoje zaljubljenih, Asharu i Amini. Aminu je ubio

pijani vozaĉ, a Ashar nastavio da dolazi i da priĉa s Aminom,

ovdje– na klupi. Zapamtila sam ja tebe. Ĉesto ovuda prolaziš i

zagledaš po klupama, baš kao da traţiš neko ime, tebi vaţno.”,

meni će potiho klupa.

Ĉuj klupa, pa priĉa. Ali tiho, samo je ja ĉujem.

“Ovaj Ismet je bio lijep, visok momak, znam da je bio

ĉetvrta godina medicine. Iznenada se razboli. Rak. I ode zaĉas.

Azra, njegova djevojka, bila je neki dan ovdje. Sjela i donijela

buket ruţa i ĉula sam kako razgovara s Ismetom.”

“Znam ja da si ti ljubavi na onom svijetu. Kada gledam u

nebo s puno zvijezda, onu najljepšu ja odaberem i kaţem, ono

je moj Ismet. I zaista mi je zaĉudo da se odrţala ova klupa naše

ljubavi. Mnoge su uništene, a nju kao da su zaobilazili. Evo,

vidim naša imena. Koliko smo se voljeli. Uvijek smo bili u

nekom snu. Išli smo u isti razred medicinske. Jedva smo ĉekali

da zazvoni zvono pa da i odmor provedemo zajedno. Znali su

nas i profesori zadirkivati, ali to je meni bilo simpatiĉno. Znam

kada su te jednom poslali direktorici. Ti si na svojoj klupi

Priĉe naših snova

207

urezao Azra, pa srce, i onda Ismet. To je vidjela razrednica i

naljutila se, kaţe–oštetio si klupu.”

“Jesam, direktorice, ja sam to urezao našu ljubav. I kazat ću

ja svom ocu da plati novu klupu. Ali, molim Vas, da ja sjedim u

njoj dok sam uĉenik ove škole.”, kazao je direktorici.

Direktorica, razumna ţena, shvatila je da je ljubav u pitanju,

a ne vandalizam i progledala je Ismetu kroz prste. I Ismet

nastavio sjediti u istoj klupi.

Azra je završila medicinu. Ljekar je.

“Moj Ismete, sjećaš li se kako smo se dogovarali da

studiramo oboje medicinu, pa jednom da zajedno odemo u

svijet i zaradimo para i vratimo se u naše Sarajevo? U našoj

mahali i kuće su nam jedna uz drugu. Nas ništa do smrti neće

rastaviti.”, govorila je Azra.

I sudbina je stavila taĉku na ove ţelje i planiranja dvoje

zaljubljenih.

“Znaš, dragi Ismete, ja ti ĉesto doĊem na mezar. U stvari, što

ti ja to govorim kada ti znaš? I onda, ponovimo sve ove naše

priĉe s klupe. S tobom sam uvijek u mislima, na mezarju i na

ovoj klupi. I dolaziću ja ovdje. Nekako, u mojoj ludoj glavi,

nekada se ukaţe tvoja slika. Kao– ti sjediš na klupi i ĉekaš me.

Ja, kao svako ţensko, duša zakasniti... Da sam znala kakva nas

sudbina ĉeka, ne bih. Jer svaki sekund s tobom proveden je

dragocjen bio onda, a danas bih za njega dala i ţivot, samo da

me jednom još zagrliš.”

Jesam li ja to ĉuo jecaje, ili sam ih ja zamislio? I ĉiji su?

Azrini, Ismetovi, ili klupe, svjedoka njihove ljubavi?

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

208

Ifeta Hrnjić – Sunčana strana duše

Svi redom gledaju oko sebe, samo ponekad im pogled

nestane u daljini ili se vrati na davno preĊene staze. Rijetki su

trenuci, kada se zagledamo u sebe, u dubinu svog bića, kada

duša zakljuĉana vrata otvori.

Obiĉno je to, kada nam se misli sapletu, na poledici,

stvorenoj niotkud, kada cijelo pukne na dvoje, razbijeno na

obiĉnoj besmislici, kada tišina u sred vreve postane tako glasna,

da popucaju stakla oĉnih prizora.

Zašto to rijetko ĉinimo?

Najviše od svega, sebe se bojimo!

Prije pogleda u ogledalo duše, nadamo se da raste na

ovozemaljskoj sunĉanoj strani, da je bašta mirisna, da sve

druge svojom ljepotom opija.

Blazirani osmjeh duše, ĉesto zavara, pa one manje uporne,

stalno zapljuskuje zabluda. Nije dovoljno pogledati samo s

vrata. Obiĉno je predvorje nadanja besprjekorno ĉisto. Treba

ući u njene odaje, zaviriti u skrivene dijelove, zaklonjene

sjenom.

Jednom sam se ohrabrila i kroĉila unutra, nešto dublje, i

zastala skamenjena od zaprepaštenja.

Smrknuta ljutnja, izronila je iz njenog mraĉnog dijela, lica

ukoĉenog, stisnutih usana, bezglasna. Gledale smo se dugo.

Pokušala sam vrhovima prstiju da joj izravnam bore, da

osmjehom, umijem njeno lice, obećanjem, da probijem tu

grobnu tišinu. Polako se opustila. Pruţila sam joj ruke

pomirenja, zagrlila je njeţno i prihvatila taj dio sebe, shvativši

da ona tu ponekad boravi i da ne zavisi uvijek samo od mene,

hoće li tu biti ĉešći ili rjeĊi gost.

Sagela sam se, da zavirim u jedan mraĉni kut. Pred oĉima mi

je zasjala, u svoj svojoj tamnini– tuga, prosjede duge kose,

sapletene u pletenice sjete. Milo me je gledala, kao nekog jako

bliskog, mjesto mi do sebe pravila, da joj priĊem uzdahom me

Priĉe naših snova

209

hrabrila. Sjela sam pored nje, shvativši po ulegnutom krevetu,

da tu ĉesto boravi. Rijeke bola, što kroz dušu protekoše,

ostaviše to tamno jezerce, da me ponekad umije svojom

mlakom slanoćom i podsjeti na raĊanje bola.

Razmišljam, da li da idem dalje, ali prirodna radoznalost,

bez pitanja pruţila je korake i krenula dalje.

Odjedanput sam se u mjestu ukopala, uzbuĊenjem uzdrhtala,

suznih oĉiju, gotovo zaplakala. Ispred mene pukla je

nepregledna sunĉana strana duše...

Zlatno klasje pšenice njiše ljetni povjetarac, otkrivajući

procvjetale crvene makove. Vesela djevojĉica, skaĉe s noge na

nogu, dok u korpu stavlja ubrane najljepše snove. Oĉiju, boje

gorskih jezera, lica sa širokim osmjehom, kojim bi i sunce

zasjenila, mašući me doziva, mojim imenom, kao da me zna...

Kao da sam to ja...

Konaĉno shvatim da sam je pronašla.

Moja sunĉana strana duše, u punom svjetlu, sa neizbrisanim

snovima, sa onim što sam nekad bila, dok u svijet nisam

kroĉila.

Potraţite je, ona sigurno postoji, ma kolika bila...

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

210

Ifeta Hrnjić – Kukuruzova svila

Pred kraj ljeta, kad svilaju kukuruzi, Zana i Enisa su se kao

obiĉno, igrale ţena, ko fol pospremale kuće, premještale

namještaj, kuhale, pile kafu i razgovarale, kao što to ĉine

njihove mame. Bile su skoro vršnjakinje. Enisa je bila samo

godinu starija od Zane. Enisa je sa roditeljima ţivjela u

ţeljezniĉkoj kući, koja se nalazila pored signala na pruzi, na

ulazu u ţeljezniĉku stanicu. Tu su se doselili iz Hercegovine.

Njen otac, bio je zaposlen na ţeljeznici, a majka joj je bila

domaćica. Imala je stariju sestru i mlaĊeg brata. Zana je ţivjela

sa svojim roditeljima i nenom, u staroj bosanskoj kući

(nekadašnji Han), koja se nalazila izmeĊu rijeke Bosne i ceste.

Imala je starijeg brata. Otac joj je bio ţeljezniĉar, a majka

domaćica.

Toga dana, igrajući se, pravile su odjeću svojim plastiĉnim

lutkama, ali falila im je kosa. Zana se dosjeti da je najljepša

kosa od svile sa kukuruza. Kako su se igrale u dvorištu Zanine

kuće, ugledale su preko ograde komšijine kukuruze, na kojim je

bilo još divne svile. Bez razmišljanja, provukle su se ispod

ograde i poĉele kidati kukuruze i skidati svilu. Kako se kod

nekih već bila osušila, to su te kukuruze bacale i kidale nove.

Kada su dovoljno skupile svile da mogu napraviti kosu lutkama

sa raznim frizurama, to su se opet provukle ispod ograde nazad

u Zanino dvorište. Bile su presretne, dok su pravile lutkama

nove frizure, stalno pokazujući jedna drugoj svoje umjeće.

Sutradan, Zana je ĉula neku galamu u komšijinom dvorištu.

Provirila je kroz prozor i skamenila se od straha. Komšija je

mašući rukama izvikivao razne psovke, zbog pokidanog

kukuruza. Ubrzo je pozvao njenog oca, pitajući ga da li je on

vidio ko je to uradio? Zanin otac bio je jako iznenaĊen, kada je

ugledao toliko pokidanog kukuruza.

Priĉe naših snova

211

Obraćajući se komšiji reĉe: „Smiri se komšija, nije to ništa

strašno. To je sepet kukuruza. Pitaću Zanu, zna li ona šta o

tome“.

Ĉuvši to Zani je srce skoĉilo u grlo, usta su joj zanijemila,

tresla se od straha kao jasikova liska. Ubrzo je ĉula oca kako je

doziva. Sišla je polako niz stepenice, nogama teţim od olova, a

lice joj je oblilo crvenilo srama. Kada je stala pred oca, nije mu

smjela pogledati u oĉi, svjesna poĉinjene greške. Otac ju je

pitao da li ona nešto zna o potrganim komšijinim kukuruzima.

Kako je ona ćutala, on joj reĉe:

„Reci mi, jesi li ih ti potrgala? Reci mi, neću ti ništa“.

Zana mu je tada priznala da su to uradile ona i Enisa, da su

pogriješile i da to neće nikada više uraditi. Njen otac, vidno

ljut, samo joj je rekao da uĊe u kuću.

Prišao je komšijinoj ogradi i viknuo:

„Komšija, moja Zana i njena drugarica Enisa su trgale i

bacale kukuruze, radi svile, od koje su pravile kose lutkama.

Znaš već kakva su djeca. Nemoj se ljutiti. Ja ću ti namiriti štetu.

Daću ti u jesen sepet zrelih kukuruza.“

Komšija je i dalje bio ljut, ali je na kraju prihvatio prijedlog

Zaninog oca. MeĊutim, to ga nije zadovoljilo, jer je bio ters i

prijek ĉovjek, pa je pozvao i Enisinog oca, da mu kaţe šta je

ona uradila. Saznavši za štetu, u ĉijem je nastajanju uĉestvovala

i njegova Enisa, otišao je kući kipteći od bijesa. Zana je

sutradan ĉula da je Enisa dobila batine i bila je zbog toga jako

tuţna. Enisinom ocu to nije bilo dovoljno, nego ju je nekoliko

dana dovodio pred komšijinu baštu. Iz pantalona bi tada

izvukao kaiš i tukao Enisu kaišem, govoreći joj:

„Hoćeš li to više ikada uĉiniti!?“

Prestravljena Enisa nije ispuštala glasa, bojeći se još većeg

oĉevog bijesa, a suze, koje nije mogla zadrţati, slivale su se niz

njeno lice, što od bola, što od stida. Neĉujno je odgovarala:

„Neću, neću nikad više!!!“

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

212

Zana to nije mogla da gleda i sluša, nego je silazila do rijeke

i šĉućurena, poluglasno, bespomoćno bi plakala, ţaleći svoju

drugaricu.

Mnogo godina kasnije, Zani je ĉesto padala na pamet ta

ruţna epizoda. Razmišljala je, šta moţe biti dobro u

kaţnjavanju? Ništa. Nametnute kazne ostaju duboko u sjećenju

urezane. Bolni su njihovi oţiljci, okom nevidljivi, a u duši

utisnuti kao otisci prijetećih prstiju, što mirišu na trulost

nezaborava.

Priĉe naših snova

213

Marija Najthefer Popov – Nagrada i kazna

U prepunoj sali,većini je bilo interesantnije pratiti njihov

susret posle dugog vremenskog perioda, od samog dogadjaja

zbog koga su svi i bili pozvani. Nije je udostojio niti jednog

pogleda. Opšte zaprepašćenje i zakljuĉak: "On je nju preboleo!"

Ona je osećala suprotno: "Nikada me nije ovoliko voleo!"

Bila je sigurna da bi ga susret oĉiju slomio i da bi izgubio

kontrolu nad svojim ponašanjem, potpuno. U deliću sekunde

odluĉila je da ga nagradi i kazni. Skinu sa sebe kao sneg beli

blejzer, nage se preko stola i zamoli ga da okaĉi blejzer na

vešalicu koja je bila tik iza njega. Ne pogledavši je u oĉi,

ispruţio je ruku, tako poznati joj prsti stegnuše ĉeţnjivo njen

blejzer, nesvesno ga privi na grudi, ovlaš kragnom predje preko

usana i ona uhvati trenutak širenja njegovih nozdrva i dubokog

udaha tako mu poznatog parfema, koji mu je bio potreban kao

vazduh koji mora udisati da bi ţiveo. Neţno, kao da odlaţe

neprocenjivu dragocenost, okaĉi blejzer, i ĉitave se noći ne

pomeri sa svog mesta, ĉak i u trenucima kada je bilo

neopravdano ne promeniti lokaciju. Znala je da se

samokaţnjava! Znala je da razgovara sam sa sobom. Udisao je

nju! Ĉuvao je radost koju mu je priuštila dozvolivši mu da

ponovo u svoja pluća udahne njen miris, pa makar i na ovakav

naĉin. Ona je osećala titraje njegovog srca, grĉenje svakog

mišića na njegovom tako joj poznatom telu.... Da ju je samo

jedan put pogledao u oĉi, ona bi znala da je preboleo.

Pred zoru, neko joj je prišao sa ledja, dţentlmenski joj

prebacio blejzer preko golih ramena, ponovo duboko udahnuo,

ovaj put i miris njene kose, i pre nego je uspela da se zahvali

videla je zgrĉene mišiće na njegovom vratu i ledjima kako

odlaze u noć.

Tada, tek tada joj se ote bolan uzdah iz grudi. Nije je njegov

bol uĉinio srećnom.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

214

Radica Matuški – Izgubljeni pioni

Posmatram nervozno moju i tvoju ruku, jedna kraj druge,

dodiruju se. Ali se ipak ne spajaju!

Zadrhtim, osećajući veliki poraz u grudima. Gubim se u

tvojim oĉima, postajem zenica, pogled... Postajem jedan

neprolazni trenutak slabosti. Okuju me neki osećaji i ne mogu

ih opisati. Gledam te kako sa osmehom priĉaš o obiĉnim

stvarima, sa vragolastim osmehom, o mojim strahovima, sa

nadanjem o padu... Uvek spreman da ustaneš, da se suoĉiš sa

vremenom, sa lavovima teskobe.

Podsećaš me na Herkula, na Simbada, na Atilu... A moţda

najviše liĉiš na Luja Kondea. Ipak, moţda ni na koga od njih ne

liĉiš. Jer nisu oni imali takav magnet u sebi, nisu tako zraĉili.

Gledam te i poţeleh da padnem, na tvojim rukama, u ovoj i

svim noćima kada se sretnemo kao dva obiĉna lika neke tek

smišljene partije šaha, nas dvoje, dva izgubljena piona! Poţelim

da budem latica koja pada snagom vetra, a ti da budeš toplo

osunĉano tlo koje me doĉeka, zadrţi, i u kojem ću pustiti neko

novo korenje.

Ali, nisam ni ja ruţa, ni ti toplo osunĉano tle, moj nestvarni,

magnetni junaĉe!

Priĉe naših snova

215

Dylan Horman – Kako se Dylan Horman

podelio na dva sebe

Odlazio sam mnogo puta. Odlazio, i u ratove, i u bolnice, i u

vojske, i na svadbe, i pomene, i u lovove, i u crkvu… I uvek sa

nekakvim osećajem da se više nikad neću vratiti tamo odakle

sam pošao. Prvo je poĉelo sa školom, prvi dan škole. Plakao

sam. Strašno je bilo da malom detetu prolazi kroz glavu da više

nikad neće videti svoju sobu, igraĉke, roditelje. Plakao sam, i

nisam znao put da se vratim kući. Onda su, kada bi me našli,

zvali moje roditelje da doĊu po mene. Prvo su me tukli, misleći

da ih sve od reda zajebavam, pa su ozbiljno priĉali sa mnom, pa

su me vodili kod lekara, i uvek tako. Onda se pojavio ON. Tih

prvih godina, ON je bio samo pogled, trag pogleda razmazan

preko onog što sam ja pogledavao. ON mi je rekao za štos kako

da više ne plaĉem i kako da uspavam strah i pobegnem od

njega za par koraka više. Rekao mi je, da kad god odlazim, da

se opraštam, kao da se više nikad neću vratiti, da to moram baš

dobro da odglumim, da to moram baš dobro da slaţem, i sebe, i

svoj strah, kao da to odistinski tako razmišljam. Tako je i bilo.

Uveţbao sam laganje samoga sebe. Kada bih odlazio u školu,

opraštao sam se sa svojima, sa svojom sobom, igraĉkama,

knjigama za sutradan, koje danas nisam nosio. Radio sam to

ceremonijalno, odistinski. Ostavljao sam uvek nešto svoje , da

me se sećaju. Prvo su to bile ĉarape, pa stripovi, istrošene

olovke... Moji roditelji su videli da to pomaţe, pa su me pustili.

Problem je bio u tome što nikad nisam više zatekao stvari koje

sam ostavljao za sobom , one za sećanje. ON je sada imao i oĉi,

i ruke, i noge. Imao je moj lik i jasno se mogao videti samo u

mraku, kada je meni san dolazio na oĉi, a strah se budio i sam

od sebe ţiveo u mojoj sobi. ON mi je rekao da je zadovoljan

kako glumim, da ĉak i njega nekad prevarim glumom....

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

216

Kada sam krenuo u vojsku, oprostio sam se od svojih kao da

se nikad neću više vratiti. Ostavio sam dedin ruĉni sat na sto i

rekao da ga ĉuvaju i da me se ponekad sete. RoĊaka nije bilo na

ruĉku, peĉeno prase još je bilo ţivo, otac je spavao, a majka je

kuvala kafu komšinici. ON je sedeo za stolom i aplaudirao.

Rekao mi je da sam prevazišao i njega samog.

Kada sam se vratio, predhodno se oprostivši od oficira i

puške, zatekao sam oca kako spava i majku kako pije kafu sa

komšinicom. Prase je još uvek bilo ţivo, samo veće i deblje, a

ON je leţao u mojoj sobi sa dedinim satom. Ustao je i zagrlio

me je. Prvi put sam osetio njegov dodir. Bio je ĉvršći od mog i

mirisao je kao ja.

Onda su krenuli ratovi i nova opraštanja, bio sam sve stariji,

prasad je bila sve veća, sve manje stvari sam imao za

ostavljanje, a ON je bio sve stvarniji.

Trebalo je sutra da krenem, u rano jutro. Leţao sam na podu,

na smrdljivom ćebetu. Bio sam go i nije mi bilo hladno. Ispod

glave mi je bio ruksak sa guţvavom vojnom uniformom.

Cokule su mi bile na nogama, a puška naslonjena na zid. ON je

leţao u mojoj bivšoj piţami, u ĉistoj posteljini, na mom bivšem

krevetu, kojeg sam ostavio za sećanje kada sam odlazio rodjaku

na sahranu. Tad mi se moj osećaj probudio i bio tako jak, da se

nikad sa te sahrane neću vratiti, da sam morao nešto veće

ostaviti na rastanku. Moj krevet. On je uţivao u svim mojim

stvarima.

“Nemam više šta ostaviti za sobom. Pozajmi mi nešto, pa ću

ti vratiti kada se vratim.”

“Ko mi garantuje da ćeš se vratiti?”, ON me nije gledao.

Gledao je u dedin sat na ruci. Otkucaji mehanizma su se tako

jako ĉuli u mrtvoj tišini da su se videli.

“Pa, uvek se vratim, zar ne?”

“Moţda ovaj put nećeš? Moţda ostaneš tamo, moţda usput

se oţeniš i više se nikad ne vidimo?”

“I ja se bojim da se neću vratiti.”, posle mnogo godina

laganja sam ponovo zaplakao.

Priĉe naših snova

217

“Aj, molim te, daj nešto na zajam! Od koga ću traţiti ako

neću od tebe. Ti mi doĊeš kao neki brat bliznjak. Isti smo.”

Uhvatio sam njegov smeh dok je sa mekog jastuka okretao

glavu ka meni.

“Znam šta ćemo. Nije po pravilu da ti zajmim stvari, ali

pomoći ću ti. Ostala ti je još jedna stvar koju moţeš ostaviti za

opraštanje i dugo sećanje na tebe.”

Motao sam u glavi šta je to meni još ostalo. Nije mi trebalo

dugo da shvatim da nemam baš ništa. Jedan obiĉan, kratki

sekund.

“Šta je meni ostalo? Ništa.”

“Ostala ti je ljubav. Jel tako? Voliš li roditelje, roĊake, svog

psa?”

“Volim.”

Nije mi bilo jasno šta pokušava.

“Kako bi nacrtao ljubav?”

“Kao crveno srce. Sećam se da smo ga tako crtali u školi

kada bi neko od deĉaka voleo neku devojĉicu.”

“Bravo! Srce. Ajde, nacrtaj ga i ofarbaj u crveno!”

Našao sam neki stari list papira ispod kreveta, koji više nije

bio moj. Ponoć je već odavno prošla. Majka i otac su spavali u

njihovoj sobi, a baba je spavala u gostinjskoj od kada je deda

umro. Nisam imao boje pa sam se setio da vrhom bajoneta sa

puške raseĉem malo prst i srce obojim krvlju. ON je bio

zadovoljan. Smejao se i, kao i uvek kad je bio zadovoljan,

udarao je dlanovima. Skoĉio je sa kreveta i uzeo mokro srce iz

mojih ruku, odnekle je izvukao teglu, praznu, u kojoj su majka i

baba ostavljale ajvara za zimu. Postavio je srce na pod i

poklopio ga teglom. Onda je digao kraj tegle, kao kada deca

vataju leptire i diţu teglu da smeste leptira u nju.

“Ajde sad, voli!”

“Kako, koga?”

“Voli sve one koje voliš.”

Jako sam se napregao i poĉeo sam da volim: i majku, i oca,

i babu, i dedu koji je umro, i psa, i komšinicu, i devojĉice iz

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

218

škole, i apotekarku, komšiju koji mi je popravljao biciklo, i

onog deĉka sa mora, iz Pule, i njegovu majku i oca, ĉak I

NJEGA…

“Skrati malo ljubav ĉoveĉe, nemamo vremena baš toliko!

Onda je iz mojih usta izleteo jedan plavi leptir. Bio je to

najlepši leptir kojeg sam video u ţivotu. Leteo je po sobi i

doleteo na srce od papira obojenog mojom krvlju. ON je

spustio teglu.

“Eto, to je to! Sad moţeš ići u taj rat.”

Legao je u moj bivši krevet, okrenuo se prema zidu i zaspao.

Obukao sam grubu uniformu, stavio ruksak na ledja i pušku

oko ramena, i krenuo.

Napolju se još osećao jak miris spaljene zemlje. Barut koji je

leteo nebom štipao je za oĉi. Ranjeni su kukali, a ja sam ćutao.

Kiša je prestala. Dimitrije Skurlić je išao sa mnom u školu.

Video sam njegovo lice kako se pojavljuje i zaklanja pola moga

neba. Spustio je dlan na moje oĉi i više nisam video ništa.

Odakle Dimitrije Skurlić sad tu? Odakle to Guguta plaĉe i

pominje moje ime?

ON se probudio i glasno nasmejao. Uzeo je leptira,

prelepog, plave boje, ispod tegle, i pojeo ga. Umesto srca na

papiru stajao je spaljeni papir. Danas je svadba, ON se ţeni.

Majka i otac su mu baš našli lepu ţenu. Otac je poklao sve

svinje iz obora…

Priĉe naših snova

219

Dylan Horman – DIA DE MUERTOS

Veĉe, kao i svako drugo, sem što danas nema Ĉedinog

ćaleta. Umro je sinoć. Bio sam celu noć kod Ĉede da se

upoznam sa ćaletom. Obiĉaj je da na dan smrti, uveĉe, svi idu

na gajbu pokojnika, na upoznavanje istog. Tad se u laganom

pijanstvu propovedaju ĉudesne anegdote i fascinantne priĉe gde

se mi u stvari upoznajemo sa pokojnikom, njegovim

ţivljenijem.

“Pokojnik je ovo, pokojnik je ono... Sećaš se kada je On...

Jeste bilo to... Moţeš li da veruješ da je on 68. godine za trijes

posto premašio normu u fabrici alata, glodalica mu pojela prst i

dobijo sat od firme…”

Rakija, alkoholizam, malo prospeš na tepih, kaţeš “Pokoj

mu duši!” i nastaviš.

Skupa je smrt. Više od pola koliĉine rakije što se ima ili

kupi, prospe se na tepih, soma eura spomenik i prateće

manifestacije, pop dve glave, grobno mesto... Mezetluk...

Sanduk, svilica, košulje, peškiri, ovo–ono... Dva soma. Smrt.

Treba napojiti i naraniti sve koji doĊu. Parking za jednu noć u

kapeli, cipele, viski. Smrt treba da je gala. Jebiga, ne umire isti

ĉovek svaki dan! Mene moja smrt plaši. Zbog mog potomstva

poţelim da nikada ne umrem, samo zbog kinte, treba mlade

poštedeti suvišnih troškova. Samo priĉa o meni uz alkohol će

sigurno koštati 4 soma evra. Recimo da riknem sutra, naprasno,

a svi ovi moji alkosi ostanu iza mene... Uţas!

Te, pokojnik je dobio sat od firme... Jebiga, ceo ţivot se

sklupĉa u mali mehaniĉki mehanizam. Sprcao se u chuku. Te,

pokojnik je ovo... Te, On je ono... E, neka mu je svaka ĉast i

laka zemlja...

Ĉeda gleda mrtvog ćaleta i prekida priĉu:

“Moj ćale je prcao Senku iz trafike!”

Opaaa! Sahrana, mir–nooo! Ćale prcao Senku iz trafike kod

parka!? Ne verujem! Ona je sada bomba u svojim pedesetim.

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

220

Ona je merilo, esencija poţude. Alo, klinci, da li vi znate da je

Senka car!? Senka je svima– prvi put. Bez Senke je svima–

Nikad.

“Bravo ćale!”

Svi gledaju u mene. Ja i Ĉedina keva cmizdrimo.

“Bravo tata!”, uzvikuje Ĉeda.

Keva još više kuka.

Odlazim.

Veĉe je, kao i svako drugo u kafani koju volim.Veĉe je, kao

i svako drugo, kada na svetu, sasvim lagano, u ovom trenutku,

oboli 100 000 ljudi od side i drugih boleština. Moje mesto je

rezervisano za mene. Kafana je puna.

“Umro je Ĉedin ćale.”, kaţem ekipi koja radi, oni klimaju

glavama.

“Ćale je trtio Senku.”

“Ma, nije valjda...”

“Ti si mi bio sa ţenom!”

“Jok ja!”

Pojavio se neki ludi kamiondţija, pre neki dan, i sve smara

po kafani da su mu bili sa ţenom. Pre neko veĉe, posle pola

sata ubeĊivanja mi je poslao piće. Nisam ga uzeo, iz principa.

Ja ne uzimam piće od tipova koji sumnjaju da sam im bio sa

ţenama. Sada sam uzeo viski i rekao barmenu da piše na

kamiondţiju. Barmen mi reĉe da je pre pola sata bio neki mladi

glumac, mladi lav, i da je uzeo autogram za devojku. Otvaram

,,Kulturni geto” i pronalazim moju kratku priĉu. Objavljena je.

Ispod je dobra kritika nekog anonimusa. Hvala mu! Pitam

barmena da li hoće da pokloni devojci moj autogram. On mi

odgovara da neće jer njegova devojka sluša narodnjake. Nema

šta! Svaka ĉast! Pretpostavljam da bi pokojnog Danila Kiša

pitala da li poznaje Kemiša. Mora u stihu...

Nasuprot kamiondţije, koji mrzi sve po kafani, sedi Rada

koja lista modni ĉasopis i koja pije tridesetu kafu danas. Ona je

samohrana majka dve ćerkice koje su obuĉene da prose i da

prodaju grobljansko cveće po klubovima i kafanama. Zovu je

Priĉe naših snova

221

,,Rada Folksbank” jer je puna kao brod. Jednom davno, kada je

Rada bila mala, i nju je majka ĉekala po kafanama da iz noći

donese pune dţepove siće. Kada je Rada stasala i shvatila da ne

mora majci više da prazni dţepove, ona ju je vezala za stolicu i

danima opijala, dok matora nije završila u ustanovi i kasnije u

rupi. No mercey! Plašim se smrti. Smrt je skupa stvar. Gledam

Radu kako stojiĉki nosi dušu svoje majke i dušu svoje dece,

ubirući porez noćnih senki, mladih glumaĉkih lavova, propalih

pisaca...

Umro je Ĉedin ćale, i ja prosipam par kapi na pod i otpijam

gutljalj. Priklanjam se mesecu smrti. Mesec je mrtvih.

Decembar je, praznik je Ĉedinog matorca, legende koja je

dobila sat od firme, kralja koji je ostao bez prsta, i šmekera koji

je Senku... Pitam barmena da li bi moţda autogram od Ĉedinog

matorca poklonio devojci , objašnjavajući mu vezu sa Senkom.

Usta mu se razvlaĉe u osmeh.

“Senku–kiosk?! Kod parka?! Kenjaš?!”

E, taj ćale sutra odlazi u rupu. Veĉni dom. Sutra se jede, i

pije, i kuka za bodove. A ja ĉitao kako se to radi na Tibetu.

Mali ćelavi tibetanac rikne i ondašnji sveštenici drmaju

zvonĉiće. Milioni malih zvonĉića. Udaraju u ogromne gongove.

Metalni zvuci odjekuju Tibetom. Ne, to nije Tibetanski Heavy

metal! Ĉuju se vrtoglavi stihovi svetih mantri koje prate malog

ćelavog na onaj svet. On se ne ukopava, već se polaţe na stene

gde će ga ptiĉurine razbucati. Tibetanski vrsni poznavaoci

anatomije pomaţu lešinarima tako što smrskaju kosti

pokojnika, i tako olakšaju razjebavanje tela. Ĉak i puste krv.

Lešinare treba namamiti. I koliko Tibetance izaĊe sahrana?

NULA, brate! Hoću da skonĉam na Tibetu. Ne ţelim

globalizovanu smrt. Hoću da se mrtav energetski razmenjujem

sa prirodom. Hoću da moj duh ţivi u ptiĉijoj kaki. I ne ţelim da

me se sete za noć veštica, jer ako ţelimo u Evropu i Ameriku,

moraćemo i to da slavimo. To je, u stvari, ismevanje svih

Ĉedinih ćaleta. Amerikanci su izmislili taj HALLOWEEN,

zamenili ga sa ALL HALLOW EVEN– veĉe svih svetih. To

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

222

znaĉi, kada udjemo u Ameriku, da ćemo se smejati sami sebi i

prositi po vratima za bombone. 31. listopad je dan kada se

Amerika, i Engleska, i Mi (ostale kraste), smejemo i liĉimo na

planetu ludaka. I to je trenutak kada prepoznaš marsovce medju

nama, koji pišaju iza kontejnera. Samo oni se ne smeju. Hoću

smrt na Tibetu, da me ptiĉurine pojedu. Bar sam to zasluţio, za

DŢ!

Priĉe naših snova

223

Radojka Rea Sartori – Zelena trava doma

jebenog

Spustim glavu kad krenem na livadu. Nisam raspoloţena da

gledam oko sebe. Buljim u stazu. Buljim u travu ispred sebe.

Ako i dignem pogled onda je to da vidim ptice i nebo. Nisam se

nikad osećala delom sveta. Što više krava i volova oko mene,

utoliko se ja osećam usamljenije. Nekako to funkcioniše sve

dok ne znaš da postoji negde neka volina koja ti se pod koţu

uvukla, koja ti je dušu dotakla, koja te je sjebala, skroz na

skroz. Ne mogu mene zajebati u ţivotu nikakvi lepi i fensi

volovi. Bole meneee! Uvek sam bila krava sa stavom, krava

koja gleda svoja posla i ne treba joj ništa. Mogla sam tako da

foliram ţivot do kraja. Mislila bih da sam savršeno srećna sve

dok foliraţa prolazi a mene ne dotiĉe. Jebeni Garonja je morao

da se pojavi. Kladim se da mi je to smestio onaj Bog kravlji.

Oduvek se razgovaramo i oduvek smo na ti. Imala sam neki

osećaj da će mi uvaliti nešto... I uvali mi! Uvali mi da osetim

tog vola svakim drhtajem svoje kravlje duše. Uvali mi da ga ne

moram ni videti a da me jebe uzduţ i popreko. Kravljeg mi

ţivota, svršavam kad na njega pomislim! Mogu da se opkladim

da me je dovatio više puta i od mene pekmez napravio. Znao je

da mi izdaleka pod bedra zadje, promeškolji se i ostavi me

nedojebanu. Znao je uz rep da mi se stvori i da me pojebe,

onako, na nevidjeno. Duše su nam kravlje povezane. Kadgod

mi dodje da ga na ove moje rogiće nabodem i da mu sve po

spisku... More, vole jedan matori, mene si našao da muĉiš!

Svaka moja misao što se u psovku ili pretnju pretvori samo je

moja nemoć da ga liznem, da ga bedrom gurnem, da se uz

njega privijem i zaspim. Kurĉevita volina me pocepa na koţu,

kost i dušu. Ne mogu da ga slušam kad mi pamet soli. A ume to

da radi, ume da mi svira onom medenicom kako sam ja

pobrkala livade. Kur moj! Nisam ja ništa pobrkala. Šta on brka,

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

224

to ja ne znam. Nek vidi sam sa sobom. Ja pobrkala nisam ništa.

Ja volinu volim. S tom bih volinom ostatak ţivota da se ćuškam

neţno po livadama, po zelenim travama doma jebenog.

Tuţan je ţivot ove krave. Niko ne razume koliko je ţivot

vaţan i koliko sam ja ozbiljna krava i sigurna u ono što znam i

osećam. Jebe se meni i za moju i za tudju livadu. Ja sanjam da

volim moju garavu volinu. Kraj. Boli me piĉka za sve na ovom

svetu! Šta ću ja da odnesem s ovih livada? Livadu neću. Neću

ništa. Samo ću da odnesem sa sobom tu veĉitu ĉeţnju. Neću

nikad da je se oslobodim. Pratiće me ko kakav usud i kad na

veĉne ispaše budem odlazila. Volina! Samo me je trebao voleti,

stvarno, istinski. Samo treba da me lizne i da mi miris svoj na

ovoj glupoj njušci ostavi. Gde da crkavam kad ću svugde

crkavati za njim? A zar je tako teško podariti kravi malo sreće?

Pazi vole, da nešto ne izgubiš! Ništa i nemaš, kapiš??? A

mogao bi imati. Mogao bi imati nezaborav, mogao bi dotaći sa

mnom nebo. Ko zna, moţda se nikad na glupu zemlju i travu ne

bi ni vratili. Moţda bi se voleli toliko jako i toliko dugo da bi

na kraju svet prestao da postoji.

Priĉe naših snova

225

Radojka Rea Sartori – Ra Muu i istina na

mesečini

Ĉudna sam ja krava. Nisu mi sve livade na broju. Preţivam

ţivot, ako ćemo pravo. Izvalim se kadgod ispod zvezdanog

neba i blenem u Mesec. Nekad mislim da Mesec sa mnom

priĉa. Nekad mislim da i one smotane zvezde trabunjaju nešto.

Prost je kravlji ţivot. U stvari, moţda je samo moj ţivot prost.

Ima neko divlje groţdje. Ne mogu da se setim kako se zove.

Jednom sam ĉula da ga zovu „kordunašica“. Posle sam opet

ĉula neki drugi naziv. Nije ni vaţno. To je crno groţnje,

priliĉno sitnog zrnevlja i tvrde koţice. Što to groţdje ima

fenomenalan ukus! To groţdje zna da se svojim vreţama veţe

za kakvo drvo i raste uz njega. Miriše ko duša. Ima ukus koji se

pamti ali se ne da opisati. Zamiriše livada kad se ono raspukne

medju zubima. Ispod tog drveta, koje je opasala vreţa

naĉiĉkana malim grozdovima, volim da dremam ponekad. Sve

miriše na ljubav i vino bogova. Poĉetkom jeseni ja se tu

uvuĉem i sanjam svog dragana. Blesavi Garonja mi ne izlazi iz

glave.

„Dobro bre, travo, šta se to sa mnom dešava?“

Trava spava.

„Dobro Meseĉe, što mi ti ne reĉe?“

Mesec se samo šeretski osmehuje. Zvezdice pucaju nebom

od prigušenog smeha. Ne vredi ih pitati. Ima tu neki krajputaš.

Piše da je tu sahranjen neki vojnik.

„Kaţi mi ti, vojniĉe mudri, šta se to meni dešava? Zašto ja

ne mogu da ţivim bez mog Bika Garonje? Eto, ĉekam ga celi

svoj kravlji vek i ĉekaću ga dovek. Znaš li ti što je to tako? Što

mene niko drugi ne zanima?“

Roza mi se smeje. Kaţe da sam budala. Svaka bi druga

krava odavno mahnula repom nekom drugom, zgodnom i

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

226

pristalom biku, samo ja slepa hodam livadama. Još mi i smeta

ako mi se koji primakne. Nadrndam se i frkćem ko besna krava.

Vojnik ćuti. Mislim da je poginuo a da ni sam nije nauĉio

zašto je to tako. Moţe biti da je i on nekog tako voleo ali je

poginuo pre nego što je odgovore na veĉna pitanja dobio.

Verujem da sad zna ali da ne sme da priĉa. Vasceli svet da

pitam, niko odgovor neće imati. Reći će samo:

„Budala si!“

Pa, dobro, nek sam! Ja sam tvrdoglava krava i ne smeta mi

nimalo što sam budala. Ne moţe jedna krava protiv svoje tvrde

glave i duše kravlje. Neće moja duša nikog. Samo njenog

Garonju. Vidim ja, odgovora mi nema. Nema mi ni drugog

rešenja. Ovo ludo kravlje srce ne mogu promeniti. Ono voli što

voli. Ono hoće što hoće ili ništa neće. Tvrdoglavo. I šta ja sad

da ĉinim kad ona moja lepa volina neće da mukne i da me

zovne na kakvu usamljenu livadicu da se malko poguramo

bedrima, ĉarnemo rogićima, liznemo jezicima, šta god lepo?

Nemam kud. Izvalim se ovako ispod vreţe što miriše, zobljem

ova mirisna zrnca, i sve sanjam njegovu garavu njušku. Koliko

mogu ovako? Luda sam krava. Mogu doveka. Što je još gore,

hoću doveka. Što bi mene bilo briga za nešto drugo? Mene

ništa drugo ne zanima. Sve mi je dosadno. Sve mi je nekako, ko

ova trava što spava, bezukusno. Jeste, luda sam krava! Luda ću

ja i krepati. Ne mogu ja nikog, ko mog Garonju voleti. Zato,

vozdra bre! Svet je takav kakav je. Njima se svašta moţe. Meni

se ne moţe. Meni se neće. Hoću samo ono za ĉim mi srce bije.

Ako nemam to, ćutaću ili mukaću ovako, zanavek.

Šta zna jedna obiĉna novozelandska krava? Ništa. Ne znam

ja puteve Gospodnje. Moje je da volim i verujem. Boţije da me

pomiluje ili kazni. Kako mu drago! Ja odoh i pred njega, tog

poremećnog kravljeg Boga, s ljubavlju u srcu, s mojim

Garonjom, jednim jedinim, u ovoj duši bolesnoj od ljubavi.

Moţe da se slika i sam Bog! Ja jesam krava, ali svoju dušu i

svoje srce neću prilagodjavati nikom. Takvo je kakvim ga je

Gospod stvorio. Sad nek s takvim izadje on na kraj!

Priĉe naših snova

227

Sadrţaj

Nebojša Amanović – Moleban sveštenika ................................. 1

Milica Lesjak – Oprosti oĉe ....................................................... 7

Milica Lesjak – Sestre ............................................................. 10

Aleksandra Filipović – Devojĉica iz skloništa ........................ 12

Ivan Gaćina – Zora zrmanja .................................................... 16

Sanja Maksimović – Venĉanica ............................................... 18

Sanja Maksimović – Ţena na prozoru ..................................... 21

Milan M. Rajović – Radmila ................................................... 26

Petra Rapaić – Duhovi izvana ................................................ 30

Petra Rapaić – Ljubavne avanture proseĉne Ţenke ................ 35

Radojka Mugoša Petrić – Ina .................................................. 40

Gordana Sarić – Kosa ............................................................. 44

Nešo Popović – Gej je O. K.? .................................................. 47

Nešo Popović – Jesam peder, nisam gej .................................. 50

Tanja Ajtić – Barba Roko ........................................................ 52

Tanja Ajtić – Kupidova strela .................................................. 54

Lidija Lazarević – Izgubljene rime ......................................... 55

Spomenka Denda Hamović – Ja lјubim te ............................... 57

Spomenka Denda Hamović – Blesak ....................................... 62

Zvjezdana Ĉagalj – Ĉeţnja ...................................................... 64

Zvjezdana Ĉagalj – U likara .................................................... 68

Dragana Miljković – SuĊenik ................................................. 70

Tamara Tamkuz Kuzmanovic – Moţe li ona biti laka ţenska? 72

Tamara Tamkuz Kuzmanovic – Ja bih da se ubijem ............... 76

Jelena Dilber – AranĊelovdanski sumrak ............................... 81

Jelena Dilber – Pod malim mostom u predgraĊu .................... 85

Miljan Paunović – Povratak .................................................... 90

Zdenka Kirin – Dogodilo se meni ........................................... 94

Marat M’saev Daan – Danas sam ţena ................................... 97

Marat M’saev Daan – Kiša i suze ......................................... 102

Ţeljko Ţele Jovanović – Moja baba ....................................... 107

Ţeljko Ţele Jovanović – Lavor .............................................. 109

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

228

Glorija Wolf – Memorijski kod ............................................. 110

Glorija Wolf – Noćni menadţer ............................................. 112

Slobodan Mitrić – Milkina kuća na kraju .............................. 115

Marija Stojiljković Marstoj – Sneţna kraljica ....................... 117

Svetlana Ţivanović – Senke ................................................... 119

Svetlana Ţivanović – Spasi mi ljubav .................................... 122

Gabrijel Barišić – Kad hipsteri pišu pravila .......................... 125

Gabrijel Barišić – MMA fajterica ......................................... 131

Miljana Vidosavljević – Doći ću ti u snovima ....................... 136

Miljana Vidosavljević – Više te ne puštam ............................ 137

Strahinja Lakić – Munja ........................................................ 138

Slavica Klеin – Naslednik ...................................................... 141

Slavica Klеin – Jecala sam... .................................................. 146

Damir D. Ocvirk – Paĉja juha ................................................ 147

Blaţenka Jukić – Mario "Slatkica" ........................................ 152

Slavica Turinski–Lazić – Kralj proljeća................................. 157

Vitomir Ćurĉin – Sarajevska putovanja snova ....................... 162

Vitomir Ćurĉin – Slatko sanjarenje ........................................ 167

Jasna Šemiga Pintarić – Veronika na moru .......................... 171

Jasna Šemiga Pintarić – Marko ............................................. 176

Josip Matej Bilić – Carmen de occursu ................................. 181

Evica Kraljić – Perunike ........................................................ 182

Evica Kraljić – Ivanova Sava ................................................ 185

Nikola Vušković – Vizija ........................................................ 188

Nikola Vušković – Potraga ..................................................... 191

Dušica V.Milentijević – Iskrena ljubav .................................. 194

Vesna Andrejić Mišković – Duga u ormaru ........................... 199

Vesna Andrejić Mišković – Elizabeta ..................................... 201

Mugdim Galijašević – Sada nemam ni kuće, ni posla ........... 203

Mugdim Galijašević – Samo da me još jednom zagrliš ......... 206

Ifeta Hrnjić – Sunĉana strana duše ........................................ 208

Ifeta Hrnjić – Kukuruzova svila ............................................ 210

Marija Najthefer Popov – Nagrada i kazna ........................... 213

Radica Matuški – Izgubljeni pioni ......................................... 214

Priĉe naših snova

229

Dylan Horman – Kako se Dylan Horman podelio na dva sebe

............................................................................................... 215

Dylan Horman – DIA DE MUERTOS ................................. 219

Radojka Rea Sartori – Zelena trava doma jebenog ............... 223

Radojka Rea Sartori – Ra Muu i istina na meseĉini ............. 225

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

230

Priĉe naših snova

231

Udruţenje Nezavisnih Pisaca

PRIČE NAŠIH SNOVA

Prvo izdanje

CreateSpace

Prvi put objavio CrateSpace u Sjedinjenim Ameriĉkim

Drţavama u 2017.

Copyright © 2017 Udruţenje Nezavisnih Pisaca

Odabir i sortiranje priĉa

Marat M’saev Daan

Tehniĉka priprema i obrada

Marat M’saev Daan

Korice

Marat M’saev Daan

ISBN-13: 978-1979329231

ISBN-10: 1979329230