Milan Suboti6Institut za filozofiju i dru5tvemr teorijuBeograd

UDK 930.1 : 329.39(= 8l)

Originalni naudni rad

K. N. LEONTJEV I RUSKA IDEJA*

Uprkos razlikama u pristupu i vrednovanju, mnogobrojniinterpretatori dela Konstantina Leontjeva slaZu se u oceni da je todelo osobena tvorevina u okviru ruske intelektualne tradicije. Poredima V. Rozanova, Leontjev u galeriji ruske misli ,,zantzima,moze se reii, poseban kabinet, cabinet noire, bez hodnika kojivodi njemu, bez izlaza iz njega" ( B. Po:anon , I 968, 146). U origi-nalnosti Leontjeva, u stavu da on nije imao prethodnike i nastavljaieu pravom smislu te redi, najde5ie se traLi obja5njenje za dinjenicuda je on ostao ,,neshva6eni fenomen" ruske filozofske i socijalnemisli. Tako, N. Berclajev, pisac prye monografije o Leontjevu, up-ravo u ovoj izdvojenosti Leondeva u odnosu na ,,glavnu magistraluruske druStvene misli" vidi osnovni razlog ravnoduinosti i nera-zumevanja na koje je njegovo delo nailazilo kod savremenika (H.Eepgaen, 1926,5).' U tom pogledu, Berdajev Leontjeva poredisa Caadajevim koji je ,,ceo Zivot proZiveo kao usamljeni stranac",tvrdeii da ,,kada se pronikne u lik Leontjeva i njegovu sudbinu,dini se da je on bio tako malo shvaien, tako malo ocenjen, takousamljen u domovini, zato Sto je u njemu bilo mnogo neruskihcrta, crta tudih ruskom oseianju Livota,ruskom karakteru, ruskompogledu na svet" (H. Bepgaea ,1926,7-8). Otuda, analogija sa Ni-deom koju Berdajev koristi u svojoj interpretaciji Leontjeva, pored

Studija je deo ve6e celine posveiene istraZivanju ruskog slovenofilst-va, a pisana je u okviru projekta ,,Jezik i racionalnost" Instituta za filozofiju idru5tvenu teoriju (podtema: ,,Kritika zapadne racionalnosti u ruskoj socijalnoj filo-zofiji").

I Sam Leontjev se Zalio, u pismu Rozanovu (8. 5. 1891), na 6utanje kojeokruZuje njegov rad u ruskoj obrazovanoj javnosti: ,,O meni su drugi malo pisa-li, malo sam hvaljen, malo kuden; malo su me napadali i malo njih je bilo blago-naklono; to jest, kritidkih osvrta je uopite bilo malo..." (prev. L. Subotin, Knjiiev-nost, No. 7-8: 1993. Tekst je objavljen pod pogre5nim naslovom ,,Neshva6eniRozanov")

'a)

N

J

l 3 l

=-F,qf,

o

-N

J

.O

trDq

zJF

teze o sadrZinskoj slidnosti nyihovih udenja (,,estetski amorali-zam")2,oslanja se i na dinjenicu da su oba mislioca bil i usamljeniciu okvirima misaonih tradicija kojima su pripadali. Ali, kao 5to seNideovo delo, u nastojanju da se shvati njegov trovtLnl , danas inter-pretira kao,,zavr5etak",,,prevladavanje" i l i ,,razgradnja" metafi-zidke tradicije zapadnog miSljenja, tako je i razumevanje Leontjevamoguie tek iz perspektive ruske misaone tradicije u odnosu nakoju njegovo delo dobija epitete ,,originalnosti" i ,,samosvojnosti".Ako, kako se to obidno tvrdi, pitanje o ,,ruskoj ideji" predstavljacentralnu nit te tradicije, onda interpretacija Leontjeva mora po6iod rekonstrukcije njegovog odgovora na to pitanje, da bi se, zatim,njegov odgovor mogao porediti sa drugim, srodnim il i suprotstav-l jen im, koncept ima , , ruske ideje" . Na ta j nadin. pr ib l iZ i l i b i seodgovoru na pitanje o mestu i ulozi K. Leontjeva u istori j i ruskesamosvesti, kao i razumevanju mogudih razloga njegove savremenerecepcije3.

Ali, pre nego Sto u ovoj studrji interpretiramo glavne motiveLeontj evlj eve m i sli, izloLilemo o snovne podatke nj ego ve b iograf ij e.Jedan od razloga za to je dirrjenica da je Leontjev u nas gotovonepoznat misl ilac." Drugi, v aZniji razlo g je znat aj,,egzi stencij alneperspektive" zarazumevanje teorijskih i publicistidkih radova Le-ontjeva, zna(aj na koji nas upozorava N. Berdajev tvrdnjom da

,,K. Leontjev pripada onim neobidnim ljudima kgd. kojih se kaopokretad ne javlja potreba delanja, sluZenja l judima il i objektivnimcil jevima, ve( potreba da se reii problem li ine suclbine" (H.Eepsren, 1926,9).

" Isticanje slidnosti Leontjeva sa Nideom nalazimo vei kod Vl. Solovjova(B. Co.rorrr,cn, 1966,509): .,U svom preziru prema iistoj etici i svom kultu samo-potvrdujuie snage i lepote, Leontjev je anticipirao mnoge Nideove misl i . . ." V.Rozanov je slidnost Leontjeva i Nidea poredio sa sludajenr raspada jedne kometedi ja dva dela padaju na razl idi ta mesta, u Nemadku iRusi ju. Nasuprot sadrZinskojsl idnosti nj ihovih udenja, Rozanov istrde razl ike u recepci j i ova dva misl ioca: oNideu je .,Zagorila Evropa", dok se o I-eontjevu iutalo i u njegovoj domovini! (B.Po3auos. 1968.156)

3 Zo t ku(u recepci ju Leontjeva u Rusi j i , karakterist idni su stavoviprireilivada (8. A,llpuanor, H. Ma,qr,,roncxuft), i savremenih autora diji su radoviStampani u Zborniku K. Jleoutuuea, Haut tolpe.ueHHrrr, Crr6. 1993.

a O Leontjevu je, pored radova Nikole Milo5evi6a, kod nas objavl jenajedino studija Du5ana Stojanoviia, daleke 1932. godine (Lr knjizi: Ruski probletni

filosffie reLigije XIX veka).

L

Konstantin N. Leontjev je roden I 3 . januara I 83 I . godine uselu Kudinovu (Kalu5ka gubernija), na porodidnom imanju svogaoca, provincijskog spahije osrednjeg imovnog stanja. Nakonzavr5ene gimnazije i l iceja, 1848. godine upisao je studije medicinena Moskovskom univerzitetu. Prirodnjadko obrazovanje, kao i usludaju N. Danilevskog, ostavilo je traga na njegov nadin miSljenja- naglaiavanje univerzalne vladavine prirodnih zakona predstavljapolaziSte njegove kasnije formulisane filozofije istorije. Rusko--turski rat (1853) prekida stud4e Leontjeva i on, kao vojni lekar,biva mobilisan i poslan na Krim. Dobivii otpust iz vojne sluZbe,1856. godine, Leondev se posveiuje knjiZevnom radu i piSe roma-ne sa autobiografskim sadrZajem (llodnmm4 B ceoe,u rcparc)kojeStampa u dasopisu Otueueuctueeuore 3aurrcm r (1861; 1864). Romanii pripovetke Leontjeva ne nailaze na pozitivan odjek kod kritike iIitaladke publike. Leontlevljeva egzaltacija .,lepotom", nauStrb,,do-brog" i ,,korisnog", odita u stavu glavnog lika romana B ceoeuKpcuo po kome je ,jedno stoletno, velidanstveno drvo dragocenijeod dve desetine bezlidnih ljudi ija ga neiu poseii da bi kupio mu-Licima lek protiv kolere", bila je. za rusku inteligenciju nadahnutuhumanistibkim i liberalno-demokratskim idejama, ..glas iz d-rugogsveta koj i ni je mogao bi t i pr ime6en" (Eepgxen, 1926,37) ' . Ra-zo(aran prijemom svojih knjiZevnih radova i suoden sa materi-jalnim telkodama, Leontjev, 1863. godine, zapodinje dinovnidkusluZbu u Ministarstvu inostranih poslova. Slede6ih deset godinaprovodi u diplomatskoj sluZbi u gradovima onda5nje .,evropske"Turske, dana5nje Grdke i Bugarske. Nastavljajuii knjiZevni rad.Leontjev je pod snaZnim utiskom Istoka: poznavaoci njegove belet-ristike vide u njoj romantidarsku opijenost istodnjadkom egzotikom.Za nas znaiajnija, kasnr.la politidka publicistika Leontjeva u kojojon Istok suprotstavlja malogradanskoj Evropi, jasno pokazuje uticaji zna(al njegovog boravka u Turskoj. Tokom diplomatske sluZbedva dogadaja odreduju kasniju sudbinu Leontjeva i bitno utidu naformiranje njegovih filozofskih i politidkih ideja. Prvi je dugo-godiSnji bugarsko-grdki crkveni spor oko formiranja autokefalne

s Svoj prvi knj iZevni rad, komediju , ,Xcxuu6a rro rrnr6rr l" (1851),Leontjev je nosio Turgenjevu koji mu je rekao: ,,Va5e delo je bolesno, ali veomadobro". (Cit. prema: <Du:rr.rrrrron, 8., 1965,4).

1321 3 3

=-F,qf,

o

-N

J

.O

trDq

zJF

teze o sadrZinskoj slidnosti nyihovih udenja (,,estetski amorali-zam")2,oslanja se i na dinjenicu da su oba mislioca bil i usamljeniciu okvirima misaonih tradicija kojima su pripadali. Ali, kao 5to seNideovo delo, u nastojanju da se shvati njegov trovtLnl , danas inter-pretira kao,,zavr5etak",,,prevladavanje" i l i ,,razgradnja" metafi-zidke tradicije zapadnog miSljenja, tako je i razumevanje Leontjevamoguie tek iz perspektive ruske misaone tradicije u odnosu nakoju njegovo delo dobija epitete ,,originalnosti" i ,,samosvojnosti".Ako, kako se to obidno tvrdi, pitanje o ,,ruskoj ideji" predstavljacentralnu nit te tradicije, onda interpretacija Leontjeva mora po6iod rekonstrukcije njegovog odgovora na to pitanje, da bi se, zatim,njegov odgovor mogao porediti sa drugim, srodnim il i suprotstav-l jen im, koncept ima , , ruske ideje" . Na ta j nadin. pr ib l iZ i l i b i seodgovoru na pitanje o mestu i ulozi K. Leontjeva u istori j i ruskesamosvesti, kao i razumevanju mogudih razloga njegove savremenerecepcije3.

Ali, pre nego Sto u ovoj studrji interpretiramo glavne motiveLeontj evlj eve m i sli, izloLilemo o snovne podatke nj ego ve b iograf ij e.Jedan od razloga za to je dirrjenica da je Leontjev u nas gotovonepoznat misl ilac." Drugi, v aZniji razlo g je znat aj,,egzi stencij alneperspektive" zarazumevanje teorijskih i publicistidkih radova Le-ontjeva, zna(aj na koji nas upozorava N. Berdajev tvrdnjom da

,,K. Leontjev pripada onim neobidnim ljudima kgd. kojih se kaopokretad ne javlja potreba delanja, sluZenja l judima il i objektivnimcil jevima, ve( potreba da se reii problem li ine suclbine" (H.Eepsren, 1926,9).

" Isticanje slidnosti Leontjeva sa Nideom nalazimo vei kod Vl. Solovjova(B. Co.rorrr,cn, 1966,509): .,U svom preziru prema iistoj etici i svom kultu samo-potvrdujuie snage i lepote, Leontjev je anticipirao mnoge Nideove misl i . . ." V.Rozanov je slidnost Leontjeva i Nidea poredio sa sludajenr raspada jedne kometedi ja dva dela padaju na razl idi ta mesta, u Nemadku iRusi ju. Nasuprot sadrZinskojsl idnosti nj ihovih udenja, Rozanov istrde razl ike u recepci j i ova dva misl ioca: oNideu je .,Zagorila Evropa", dok se o I-eontjevu iutalo i u njegovoj domovini! (B.Po3auos. 1968.156)

3 Zo t ku(u recepci ju Leontjeva u Rusi j i , karakterist idni su stavoviprireilivada (8. A,llpuanor, H. Ma,qr,,roncxuft), i savremenih autora diji su radoviStampani u Zborniku K. Jleoutuuea, Haut tolpe.ueHHrrr, Crr6. 1993.

a O Leontjevu je, pored radova Nikole Milo5evi6a, kod nas objavl jenajedino studija Du5ana Stojanoviia, daleke 1932. godine (Lr knjizi: Ruski probletni

filosffie reLigije XIX veka).

L

Konstantin N. Leontjev je roden I 3 . januara I 83 I . godine uselu Kudinovu (Kalu5ka gubernija), na porodidnom imanju svogaoca, provincijskog spahije osrednjeg imovnog stanja. Nakonzavr5ene gimnazije i l iceja, 1848. godine upisao je studije medicinena Moskovskom univerzitetu. Prirodnjadko obrazovanje, kao i usludaju N. Danilevskog, ostavilo je traga na njegov nadin miSljenja- naglaiavanje univerzalne vladavine prirodnih zakona predstavljapolaziSte njegove kasnije formulisane filozofije istorije. Rusko--turski rat (1853) prekida stud4e Leontjeva i on, kao vojni lekar,biva mobilisan i poslan na Krim. Dobivii otpust iz vojne sluZbe,1856. godine, Leondev se posveiuje knjiZevnom radu i piSe roma-ne sa autobiografskim sadrZajem (llodnmm4 B ceoe,u rcparc)kojeStampa u dasopisu Otueueuctueeuore 3aurrcm r (1861; 1864). Romanii pripovetke Leontjeva ne nailaze na pozitivan odjek kod kritike iIitaladke publike. Leontlevljeva egzaltacija .,lepotom", nauStrb,,do-brog" i ,,korisnog", odita u stavu glavnog lika romana B ceoeuKpcuo po kome je ,jedno stoletno, velidanstveno drvo dragocenijeod dve desetine bezlidnih ljudi ija ga neiu poseii da bi kupio mu-Licima lek protiv kolere", bila je. za rusku inteligenciju nadahnutuhumanistibkim i liberalno-demokratskim idejama, ..glas iz d-rugogsveta koj i ni je mogao bi t i pr ime6en" (Eepgxen, 1926,37) ' . Ra-zo(aran prijemom svojih knjiZevnih radova i suoden sa materi-jalnim telkodama, Leontjev, 1863. godine, zapodinje dinovnidkusluZbu u Ministarstvu inostranih poslova. Slede6ih deset godinaprovodi u diplomatskoj sluZbi u gradovima onda5nje .,evropske"Turske, dana5nje Grdke i Bugarske. Nastavljajuii knjiZevni rad.Leontjev je pod snaZnim utiskom Istoka: poznavaoci njegove belet-ristike vide u njoj romantidarsku opijenost istodnjadkom egzotikom.Za nas znaiajnija, kasnr.la politidka publicistika Leontjeva u kojojon Istok suprotstavlja malogradanskoj Evropi, jasno pokazuje uticaji zna(al njegovog boravka u Turskoj. Tokom diplomatske sluZbedva dogadaja odreduju kasniju sudbinu Leontjeva i bitno utidu naformiranje njegovih filozofskih i politidkih ideja. Prvi je dugo-godiSnji bugarsko-grdki crkveni spor oko formiranja autokefalne

s Svoj prvi knj iZevni rad, komediju , ,Xcxuu6a rro rrnr6rr l" (1851),Leontjev je nosio Turgenjevu koji mu je rekao: ,,Va5e delo je bolesno, ali veomadobro". (Cit. prema: <Du:rr.rrrrron, 8., 1965,4).

1321 3 3

=

.-F

'af

n

cNCJ!-

.U

D

Z

J

bugarske crkve. U ovom sporu ruska vlada je, videii u Bugarimaslgurne saveznike u buduiem re5avanju Istodnog pitanja, prekoIgnjateva, ruskog poslanika u Konstantinopolju, po,tiZuuuiu bugar_ske teZnje za crkvenom nezavisnosiu. Iako stuzueno podreden ign-jatevu,.Leontjev je imao je drugadije mi5ljenje, smatrajuii da"supredanje i crkveno pravo na strani Vaseljenskog patrijarha u Kon_stantinopolju koji je 1872. godine osudio formiranje nezavisnebugarske crkve. Pored toga, Leontjev je bio uveren da je-zabuduinostRusije opasno njeno oslanjanje na Bugare koji su pod snaZnimpolitidkim uticajem Evrope. prvi publicrstidki radovi Leontjeva6,kao r njegovo glavno delo Vizantiz,am i slovenstvo, nastaru kaoreakcija na ovaj spor i sadrZe poku3aj reorijskog utemeljenja njego_vog stava povodom tog spora. Drugi dogadaj koji je prekinuolagodni Zivot konzula Leontjevaje iznenadna Uoteitltolera;, oclkojeje oboleo 1871. godine u Solunu. SnaZan strah od telesnesmfii. oaajnidka molitva upuiena Bogorodici, zavetovanje na mo_nastvo i dudesno ozdravljenje koje je usledilo, preobratili su Le-ontjeva i on odlazt na Atos. posle ovog dogarlaji, Ljvot i uverenjaLeondeva su radikalno izmenjeni. pri kraju iiuota, on u pismuRozanovu (14. avgusta 1891) pi5e o svom preobrZaju i njegovimposledicama: ,,Fizidki strah je nestao, a duhovni ostio. I oct-onAa,ja vi5e ne mogu da se odreknem vere i straha Gospodnjeg, dak kadbih to i Leleo... Tih dvadeser godina, od 40-te ao oo-ie. proZiveosam drukdije, nego prvih dvacleset godina zrelostir.: Tokom ovihposlednjih dvadeser godina (posle Atosa) napisao sam sve najboljei najoriginalnije" (Leontje v , 1993 , 132) .

Nakon vi5emesednog boravka na AtosuT, Leontjev daieostavku na diplomatsku sluZbu i, nezamonalivsi se, vraiaie u Ru-slju 1974. godine sa rukopisom svog programskog spisa, Vizantizamislovenstvo. U Moskvi rukopis daje na ditanje J. pogodinu i I.Aksakovu, najstarijim i najuglednijim Zivim slovenofilima prvegeneracije, odekuju6i od njih podrSku i pomoi u publikovanju svojihradova. Ali, Aksakov izrl(.e niz kritidkih primedbi na Vizintizai islovenstvo , zakljudujuii da ,,tako ne treba pisati za Stampu,,(Ile_

" ,,llasc,tan':n', lr fpexll., i ,,fJauc:ranu:lrr, na A$oxc.,, objavljeni u:Jleou'r'r,ct, 'r.. I, 1885.

7 Svoje ut iske sa Atosa, Leont jev je publ ikovao lgg4. godine u formi

pisama, pod zajednidkim naslovom ,,Orurc;rr,Hu.rcc.l.rJo. r\roHacr.LrDl, u rrr,rnr,. l4xcyrr{Hoct 'b u B3ar{ i l rHar cul (gcl . l rpc r r r rcr \ ra ca Aeoua.y lgTi r , ,1u, : , sadlpreStampano u ' . Ha'rata ,2,1992.

ourbeB, 1965,69) . Leont jev shvata da n jega i Aksakova, kao ieelokupno sttrro slovenofilstvo, deli ,,provalija" poput one kojanastaje izmedu udenika i uditelja kada udenik razviie ideje uditeljau pravcu koji je ovome nerazumljiv i neprihvatljiv." Neprihvatanjenjegovih ideja od strane starih slovenofila, Leontjeva je uverilo unjihovo podleganje liberalnom duhu vremena i on se okrede M.Katkovu, konzervativnijem nacionalisti od koga odekuje da StampaVizantiz,um i slovenstvo u svom dasopisu Pyccxtui Bectuuttrc' ' .AIi, i Katkov odbija da Stampa rad Leontjeva, te on izlazi u malopoznatom i ditanom dasopisu lutemLn e tr4.uuepauropcrco.u O6uqec-anee trctuoptttt tt dpeeuocweti Poccttficrcux (I875). Slidne te5koiesa Stampanjem radova, nerazumevanje i slab odziv javnosti, pratiie

Leontjeva celog Zivota.Godine zrelosti Leontjev provodi razapet izmedu dve op-

redne teZnje: njegovu snaZno ispoljenu ambiciju da publicistidkimradom utide na javno mnjenje Rusije, smenjuju periodi rezignaci-jer0 i potrage za mirom u ti5ini manastira. Tako, 1879. godine,

boravak u jednom od manastira prekida zarad urednidkog mesta u

,,Var5avskom dnevniku" (BaputaecntiL dueeruw) u kome objavljujesvoje politidke ilanke i komentare. Nakon dvogodiSnje urednidko-

n U svo.io.j autobiograli.ji Lcontjcv .jc ovako komcntarisao svoi odnos

prcma Aksakovu i starim slovcnol'ilima: ..A na slovcnofilc .ia sam sc pouzdavao

kao na svo.jc, kao na odcvc, na starijc i blagorodnc rodakc, k<rji trcba da sc raduju

ito mladi dal.jc razvija.ju njihovo uicnic, dak i onda kada bi prirodni hod razvitka

dovco tc mladc do potpuno ncuickivanih zakljudaka, poput mog sopstvcnog...(J lcourr ,cn, 1965,63)

e M"*orn H. Kaxor , ( I 8l t3- I S87), publicista i politiiki radnik. U mla<losti

blizak ,.zapadnjacima" (Bjclinskom. Hcrccnu i Bakunjinu), kasniic umcrcni libcral

ko.ji, ptxl utiskom Poliskog ustanka ( I u63), posta.jc konzcrvativni nacionalista- Odno-

si Lcont jcva i Katkova su bi l i vcoma sloZcni : l inansi . iskc iposlovnc vczc, l i in i

sukobi i antipati ja, ukritale su sc sa politiikim sliinostima i idcinim razlikama. Po

rcdima Zcnjkovskog, Lcontjeva su .,njcgovc originalne idcjc odbacivalc na stranu

ruskih rcakcionarnih krugova (Katkov i dr.), ali bliskost sa njima sc iscrpl.jivala

samo u pol i t idk im pi tan. j ima. Po sui t in i rc l ig iozno-f i lozol 'skog poglcda na svct ,

Lcont jcv jc tim krugovima uvck bio tut1" (3cHr'ronc<uir, B., l94tt, 440).l0 Prc<i kra.j livota, Leonticv piie: ,,Proilo.ic vrcmc - pre <lcsct, pctnacst

godina - kada sam ia.joi maitao da du svo.jim ilancima udiniti nckakvu 'korist' ...

Ja sam lo5 naivno vcrovao tada da iu, onima koi ima ic to potrcbno, 'otvor i t i

oii'...Sada sam se odvikao da smatram sebc vcoma potrcbnim i korisnim: imam

dovoljno osnova da smatrllm svoju kn jrZcvnu delatnost, ako ne sasvim bcspltxinom,

trnda, u svakom sluia.ju, prevremenom, tc, zbog toga, ncmoinom da ncposrcdno

utidc na tok dogada.ja" (,.Har1noHarr,lrar rroJlu'urKa KaK opy/ltl!' Bccltlpurru lcBoJlkr-l1uu", u: I lcoH'rron, 1992, s. ,15 l ) .

1 3 51 3 4

=

.-F

'af

n

cNCJ!-

.U

D

Z

J

bugarske crkve. U ovom sporu ruska vlada je, videii u Bugarimaslgurne saveznike u buduiem re5avanju Istodnog pitanja, prekoIgnjateva, ruskog poslanika u Konstantinopolju, po,tiZuuuiu bugar_ske teZnje za crkvenom nezavisnosiu. Iako stuzueno podreden ign-jatevu,.Leontjev je imao je drugadije mi5ljenje, smatrajuii da"supredanje i crkveno pravo na strani Vaseljenskog patrijarha u Kon_stantinopolju koji je 1872. godine osudio formiranje nezavisnebugarske crkve. Pored toga, Leontjev je bio uveren da je-zabuduinostRusije opasno njeno oslanjanje na Bugare koji su pod snaZnimpolitidkim uticajem Evrope. prvi publicrstidki radovi Leontjeva6,kao r njegovo glavno delo Vizantiz,am i slovenstvo, nastaru kaoreakcija na ovaj spor i sadrZe poku3aj reorijskog utemeljenja njego_vog stava povodom tog spora. Drugi dogadaj koji je prekinuolagodni Zivot konzula Leontjevaje iznenadna Uoteitltolera;, oclkojeje oboleo 1871. godine u Solunu. SnaZan strah od telesnesmfii. oaajnidka molitva upuiena Bogorodici, zavetovanje na mo_nastvo i dudesno ozdravljenje koje je usledilo, preobratili su Le-ontjeva i on odlazt na Atos. posle ovog dogarlaji, Ljvot i uverenjaLeondeva su radikalno izmenjeni. pri kraju iiuota, on u pismuRozanovu (14. avgusta 1891) pi5e o svom preobrZaju i njegovimposledicama: ,,Fizidki strah je nestao, a duhovni ostio. I oct-onAa,ja vi5e ne mogu da se odreknem vere i straha Gospodnjeg, dak kadbih to i Leleo... Tih dvadeser godina, od 40-te ao oo-ie. proZiveosam drukdije, nego prvih dvacleset godina zrelostir.: Tokom ovihposlednjih dvadeser godina (posle Atosa) napisao sam sve najboljei najoriginalnije" (Leontje v , 1993 , 132) .

Nakon vi5emesednog boravka na AtosuT, Leontjev daieostavku na diplomatsku sluZbu i, nezamonalivsi se, vraiaie u Ru-slju 1974. godine sa rukopisom svog programskog spisa, Vizantizamislovenstvo. U Moskvi rukopis daje na ditanje J. pogodinu i I.Aksakovu, najstarijim i najuglednijim Zivim slovenofilima prvegeneracije, odekuju6i od njih podrSku i pomoi u publikovanju svojihradova. Ali, Aksakov izrl(.e niz kritidkih primedbi na Vizintizai islovenstvo , zakljudujuii da ,,tako ne treba pisati za Stampu,,(Ile_

" ,,llasc,tan':n', lr fpexll., i ,,fJauc:ranu:lrr, na A$oxc.,, objavljeni u:Jleou'r'r,ct, 'r.. I, 1885.

7 Svoje ut iske sa Atosa, Leont jev je publ ikovao lgg4. godine u formi

pisama, pod zajednidkim naslovom ,,Orurc;rr,Hu.rcc.l.rJo. r\roHacr.LrDl, u rrr,rnr,. l4xcyrr{Hoct 'b u B3ar{ i l rHar cul (gcl . l rpc r r r rcr \ ra ca Aeoua.y lgTi r , ,1u, : , sadlpreStampano u ' . Ha'rata ,2,1992.

ourbeB, 1965,69) . Leont jev shvata da n jega i Aksakova, kao ieelokupno sttrro slovenofilstvo, deli ,,provalija" poput one kojanastaje izmedu udenika i uditelja kada udenik razviie ideje uditeljau pravcu koji je ovome nerazumljiv i neprihvatljiv." Neprihvatanjenjegovih ideja od strane starih slovenofila, Leontjeva je uverilo unjihovo podleganje liberalnom duhu vremena i on se okrede M.Katkovu, konzervativnijem nacionalisti od koga odekuje da StampaVizantiz,um i slovenstvo u svom dasopisu Pyccxtui Bectuuttrc' ' .AIi, i Katkov odbija da Stampa rad Leontjeva, te on izlazi u malopoznatom i ditanom dasopisu lutemLn e tr4.uuepauropcrco.u O6uqec-anee trctuoptttt tt dpeeuocweti Poccttficrcux (I875). Slidne te5koiesa Stampanjem radova, nerazumevanje i slab odziv javnosti, pratiie

Leontjeva celog Zivota.Godine zrelosti Leontjev provodi razapet izmedu dve op-

redne teZnje: njegovu snaZno ispoljenu ambiciju da publicistidkimradom utide na javno mnjenje Rusije, smenjuju periodi rezignaci-jer0 i potrage za mirom u ti5ini manastira. Tako, 1879. godine,

boravak u jednom od manastira prekida zarad urednidkog mesta u

,,Var5avskom dnevniku" (BaputaecntiL dueeruw) u kome objavljujesvoje politidke ilanke i komentare. Nakon dvogodiSnje urednidko-

n U svo.io.j autobiograli.ji Lcontjcv .jc ovako komcntarisao svoi odnos

prcma Aksakovu i starim slovcnol'ilima: ..A na slovcnofilc .ia sam sc pouzdavao

kao na svo.jc, kao na odcvc, na starijc i blagorodnc rodakc, k<rji trcba da sc raduju

ito mladi dal.jc razvija.ju njihovo uicnic, dak i onda kada bi prirodni hod razvitka

dovco tc mladc do potpuno ncuickivanih zakljudaka, poput mog sopstvcnog...(J lcourr ,cn, 1965,63)

e M"*orn H. Kaxor , ( I 8l t3- I S87), publicista i politiiki radnik. U mla<losti

blizak ,.zapadnjacima" (Bjclinskom. Hcrccnu i Bakunjinu), kasniic umcrcni libcral

ko.ji, ptxl utiskom Poliskog ustanka ( I u63), posta.jc konzcrvativni nacionalista- Odno-

si Lcont jcva i Katkova su bi l i vcoma sloZcni : l inansi . iskc iposlovnc vczc, l i in i

sukobi i antipati ja, ukritale su sc sa politiikim sliinostima i idcinim razlikama. Po

rcdima Zcnjkovskog, Lcontjeva su .,njcgovc originalne idcjc odbacivalc na stranu

ruskih rcakcionarnih krugova (Katkov i dr.), ali bliskost sa njima sc iscrpl.jivala

samo u pol i t idk im pi tan. j ima. Po sui t in i rc l ig iozno-f i lozol 'skog poglcda na svct ,

Lcont jcv jc tim krugovima uvck bio tut1" (3cHr'ronc<uir, B., l94tt, 440).l0 Prc<i kra.j livota, Leonticv piie: ,,Proilo.ic vrcmc - pre <lcsct, pctnacst

godina - kada sam ia.joi maitao da du svo.jim ilancima udiniti nckakvu 'korist' ...

Ja sam lo5 naivno vcrovao tada da iu, onima koi ima ic to potrcbno, 'otvor i t i

oii'...Sada sam se odvikao da smatram sebc vcoma potrcbnim i korisnim: imam

dovoljno osnova da smatrllm svoju kn jrZcvnu delatnost, ako ne sasvim bcspltxinom,

trnda, u svakom sluia.ju, prevremenom, tc, zbog toga, ncmoinom da ncposrcdno

utidc na tok dogada.ja" (,.Har1noHarr,lrar rroJlu'urKa KaK opy/ltl!' Bccltlpurru lcBoJlkr-l1uu", u: I lcoH'rron, 1992, s. ,15 l ) .

1 3 51 3 4

.(.-)-h

)zJ

-publicistidke aktivnosti , Leontjev ponovo stupa u drZavnu sluZbui radi u Komitetu zacenzaru. Tokom osamdesetih godina on Stampazbornike svojih studrja, dlanaka i polemika: ,,Na5i novi hriSiani"(Haum Ho6ue xpr tcuunue - 1882), . ,Zapis i pust in jaka" (3arhtcrcuotuurcnuuurca - 1883) i dvotomni zbomik ,,Istok, Rusija i slovenswo"(Boctuorc, Pocum rt cttaaauctueo; 1885- l8tt6). Nezadovoljan svojimdru5tvenim poloZajem i publ ic is t idk im ut ica jem, Leonqev, 1887.godine, daje ostavku na s luZbu i povladi se iz Moskve u Opt inmanastir (Oiltuma ITl,cutarna)." Ostatak Livota, vodeii prepiskusa malobrojnim pnlatelj ima i po5tovaocima, Leontjev provodi ukrugu manast i ra. Nekol iko meseci pred smrt . 23. avgusta 1891.godine, Leontjev postaje monah i uzima ime Kliment. Nakon to_ea,seli se u Trojice-Sergejevsku lavru, gde I 2. novembra I t i9l . godineumire od zapaljenla pluia, bolesti koju je u Vizarttizmu i slovenstvukoristio kao i lustraciju svoga shvatanja procesa raspada i smrtisocrlalnih organizama.

V. Rozanov. koji se dopisivao sa Leontjevim tokom poslednjegodine njegovog Zivota, zapisa6e kasnrle: ,.Rusr1om je proSao velikidovek i legao u grob.Zanjegova Zivota ni glasa o njemu: graktanjemvrana je dodekan i ispraien. I legao je, i umro je u odajanju, saneobiintm talentima" (B. Poeauon, I96t1, I 58). Zakasnelo priznanjeovih talenata manifestovalo se 191 1 . godine objavljivanjem zbornikaradova lla.uatutt K. H. Ieouwueea, izdavanjem Sabranih clela udeset tomova (1913- 1914. godine Stampano je devet tomova, podetakrata je onemoguiio objavij ivanje desetog toma), te objavlj ivanjemniza radova o Leontjevu vodeiih ruskih misli laca, poput V. Solov-jova, P. Mi l jukova, S. Trubeckoja, S. Bulgakova. Interes za is-traZivanje mesta Leontjeva u istori j i ruske samosvesti bio je nagloprekinut Oktobarskom revolucijom - tokom sovjetske epohe Le-ontlev je bio predat zaboravu. Iztzetak je predstavljalo objavljivanjenjegovog autobiografskog teksta ,,Moa rrureparypuas cygt6a" uknjiZevno-istori jskom dasopisu "Uuuteparuypuoe Hacnedue (1935,r.22-24,s.421-496). U krugu ruske emigracije, pored vei pomenutemonografije N. Berdajeva, Leontjevu je dato zapaLeno mesto u

" Presudna dinjenica za izbor upravo ovog manastira je bi lo to Sto su unjemu Zivel i manastirski , ,starci", o. Klement i o. Ambrozi je koj i su uZivalr vel ikiugled i koje je Leontjev poznavao. Po predanju, osnivad ovog manastira je bioOpta, drumski razbojnik iz XIV veka, koji je doZiveo preobraZenje i zamonaiio se.Analogtja Optinog i Leontjevl jevog snaZnog preobraZaja koj i Zivot del i na dverazl idite cel ine, nameie se saml po sebi.

istori jama ruske rnisli V. Zenjkovskog i G. Florovskog. Od stranezapadnih ,,sovjetologa" Leontjev je, kao propovednik despotskih,

.,vizanti jskih" crta ruskog ,.narodnog karaktera" kqe su do kraja

ostvarene u bolj5evizmu, sn'latran ,, jednim od najdalekovidij ih i

na jkonzistentn i j ih poi i t idk ih rn is l i laca svoje epohe" (Hare, 1951 ,274) . Sa propa5du komunizma. u Rusi j i je , ,o tkr iven" Leont jev:povodom stogodi5nj ice n jegove smrt i (1991) napisani su bro jn i

radovi, obnovljen njegov grob koji je razru5en dvadesetih godina,

prvi put pripremljeni i izdani zbornici njegovih tekstova (Jleonruer.

1992 1993). Razlidit i su motivi teku6eg .,povratka Leontjevu" -

od fi lozofsko-istori jskih nastojanja da se rekonstrui5e i razumeproilost rr"rske misli, preko traganja za ,.prorodanskim" eletnentimaLeontjevljevog dela, do teZnje cla se izlazak iz dana5njeg stan1a

socr3ainog rasula iduhovne krize Rusije traZi u povratku na straZnudrZavnu icrkvenu v iast za koju se svojevremeno zalagao iK.

Leontjev.'t

2.

Kao polazna tatka za rekonstrukciju i tumadenja ideja K.

Leondeva moze nam posluZiti njegova fi lozofrla istori je. t j. njegovo

udenje o ,.trojedinom procesu" (rpnegunr,Irl rrpoqecc) koje je on

najsaZetije izloLio u svom glavnom delu,Vizcuttiztnu i sktvcttstvtt.

Uzimanje fi lozofi je istorrje za interpretativno polaziSte. ne znadi

tvrdnju da je za Leontjeva istoriosofski rnotiv od primame vaZnosti(pre svega, u odnosu na. ,estetsk i " i l i , , re l ig iozr- r i " . pa i , ,po l i t i -k i "notiv), nit ida on vremenski plethodi forrniranju njegovih estetskih,

religijskih i polit ibkih uvetenja.'- ' Time se, naprosto tvrdi cla je

l2 Na primer, E. Alplrauou. redaktor Zbornika K. '\eourut,ca, rnlu (olpe'

.uennn (l9L)3) u uvodnorn tekstu tvrdi da nant danas,.salno sistematsko i produbljeno

i i tanje Leont jeva, v i ie od svega. nroZe pomo6i u t reZr. i 'n ju naSe mis l i od l iberaln ih

i demokratskih sablazni koj ima smo se u ovoj i l i onoj mer i podal i i zapodinjanju

samostalnog t raZenja re lenja u okviru domovinske mis l i za probleme i p i tanja

v remena . " (C r16 . 1993 , s . 5 )l - t O",1. imam na umu upozorenje V. Zenjkovskog da se. .pr i izudavanju

ideja Leont jevu, veoma desto pravi ta gre5ka da se glavna i osnovna sul t ina t ih

ideja vidi u njegovim istoriosofskim stavovima, tj. u njegovorn udenju o 'trojedinom

procesu' . " Zenjkovski smatra da su . . is tor iosofski pogledi Leont jeva nastal i , pre

svega. dosta kasno, a najvaZni je - oni ne ne dine polaznu osnovu u nJegovlm

f,

lr

N

JL

1 3 6 t31

.(.-)-h

)zJ

-publicistidke aktivnosti , Leontjev ponovo stupa u drZavnu sluZbui radi u Komitetu zacenzaru. Tokom osamdesetih godina on Stampazbornike svojih studrja, dlanaka i polemika: ,,Na5i novi hriSiani"(Haum Ho6ue xpr tcuunue - 1882), . ,Zapis i pust in jaka" (3arhtcrcuotuurcnuuurca - 1883) i dvotomni zbomik ,,Istok, Rusija i slovenswo"(Boctuorc, Pocum rt cttaaauctueo; 1885- l8tt6). Nezadovoljan svojimdru5tvenim poloZajem i publ ic is t idk im ut ica jem, Leonqev, 1887.godine, daje ostavku na s luZbu i povladi se iz Moskve u Opt inmanastir (Oiltuma ITl,cutarna)." Ostatak Livota, vodeii prepiskusa malobrojnim pnlatelj ima i po5tovaocima, Leontjev provodi ukrugu manast i ra. Nekol iko meseci pred smrt . 23. avgusta 1891.godine, Leontjev postaje monah i uzima ime Kliment. Nakon to_ea,seli se u Trojice-Sergejevsku lavru, gde I 2. novembra I t i9l . godineumire od zapaljenla pluia, bolesti koju je u Vizarttizmu i slovenstvukoristio kao i lustraciju svoga shvatanja procesa raspada i smrtisocrlalnih organizama.

V. Rozanov. koji se dopisivao sa Leontjevim tokom poslednjegodine njegovog Zivota, zapisa6e kasnrle: ,.Rusr1om je proSao velikidovek i legao u grob.Zanjegova Zivota ni glasa o njemu: graktanjemvrana je dodekan i ispraien. I legao je, i umro je u odajanju, saneobiintm talentima" (B. Poeauon, I96t1, I 58). Zakasnelo priznanjeovih talenata manifestovalo se 191 1 . godine objavljivanjem zbornikaradova lla.uatutt K. H. Ieouwueea, izdavanjem Sabranih clela udeset tomova (1913- 1914. godine Stampano je devet tomova, podetakrata je onemoguiio objavij ivanje desetog toma), te objavlj ivanjemniza radova o Leontjevu vodeiih ruskih misli laca, poput V. Solov-jova, P. Mi l jukova, S. Trubeckoja, S. Bulgakova. Interes za is-traZivanje mesta Leontjeva u istori j i ruske samosvesti bio je nagloprekinut Oktobarskom revolucijom - tokom sovjetske epohe Le-ontlev je bio predat zaboravu. Iztzetak je predstavljalo objavljivanjenjegovog autobiografskog teksta ,,Moa rrureparypuas cygt6a" uknjiZevno-istori jskom dasopisu "Uuuteparuypuoe Hacnedue (1935,r.22-24,s.421-496). U krugu ruske emigracije, pored vei pomenutemonografije N. Berdajeva, Leontjevu je dato zapaLeno mesto u

" Presudna dinjenica za izbor upravo ovog manastira je bi lo to Sto su unjemu Zivel i manastirski , ,starci", o. Klement i o. Ambrozi je koj i su uZivalr vel ikiugled i koje je Leontjev poznavao. Po predanju, osnivad ovog manastira je bioOpta, drumski razbojnik iz XIV veka, koji je doZiveo preobraZenje i zamonaiio se.Analogtja Optinog i Leontjevl jevog snaZnog preobraZaja koj i Zivot del i na dverazl idite cel ine, nameie se saml po sebi.

istori jama ruske rnisli V. Zenjkovskog i G. Florovskog. Od stranezapadnih ,,sovjetologa" Leontjev je, kao propovednik despotskih,

.,vizanti jskih" crta ruskog ,.narodnog karaktera" kqe su do kraja

ostvarene u bolj5evizmu, sn'latran ,, jednim od najdalekovidij ih i

na jkonzistentn i j ih poi i t idk ih rn is l i laca svoje epohe" (Hare, 1951 ,274) . Sa propa5du komunizma. u Rusi j i je , ,o tkr iven" Leont jev:povodom stogodi5nj ice n jegove smrt i (1991) napisani su bro jn i

radovi, obnovljen njegov grob koji je razru5en dvadesetih godina,

prvi put pripremljeni i izdani zbornici njegovih tekstova (Jleonruer.

1992 1993). Razlidit i su motivi teku6eg .,povratka Leontjevu" -

od fi lozofsko-istori jskih nastojanja da se rekonstrui5e i razumeproilost rr"rske misli, preko traganja za ,.prorodanskim" eletnentimaLeontjevljevog dela, do teZnje cla se izlazak iz dana5njeg stan1a

socr3ainog rasula iduhovne krize Rusije traZi u povratku na straZnudrZavnu icrkvenu v iast za koju se svojevremeno zalagao iK.

Leontjev.'t

2.

Kao polazna tatka za rekonstrukciju i tumadenja ideja K.

Leondeva moze nam posluZiti njegova fi lozofrla istori je. t j. njegovo

udenje o ,.trojedinom procesu" (rpnegunr,Irl rrpoqecc) koje je on

najsaZetije izloLio u svom glavnom delu,Vizcuttiztnu i sktvcttstvtt.

Uzimanje fi lozofi je istorrje za interpretativno polaziSte. ne znadi

tvrdnju da je za Leontjeva istoriosofski rnotiv od primame vaZnosti(pre svega, u odnosu na. ,estetsk i " i l i , , re l ig iozr- r i " . pa i , ,po l i t i -k i "notiv), nit ida on vremenski plethodi forrniranju njegovih estetskih,

religijskih i polit ibkih uvetenja.'- ' Time se, naprosto tvrdi cla je

l2 Na primer, E. Alplrauou. redaktor Zbornika K. '\eourut,ca, rnlu (olpe'

.uennn (l9L)3) u uvodnorn tekstu tvrdi da nant danas,.salno sistematsko i produbljeno

i i tanje Leont jeva, v i ie od svega. nroZe pomo6i u t reZr. i 'n ju naSe mis l i od l iberaln ih

i demokratskih sablazni koj ima smo se u ovoj i l i onoj mer i podal i i zapodinjanju

samostalnog t raZenja re lenja u okviru domovinske mis l i za probleme i p i tanja

v remena . " (C r16 . 1993 , s . 5 )l - t O",1. imam na umu upozorenje V. Zenjkovskog da se. .pr i izudavanju

ideja Leont jevu, veoma desto pravi ta gre5ka da se glavna i osnovna sul t ina t ih

ideja vidi u njegovim istoriosofskim stavovima, tj. u njegovorn udenju o 'trojedinom

procesu' . " Zenjkovski smatra da su . . is tor iosofski pogledi Leont jeva nastal i , pre

svega. dosta kasno, a najvaZni je - oni ne ne dine polaznu osnovu u nJegovlm

f,

lr

N

JL

1 3 6 t31

.O

F

)q

zI

Leontjevljevo shvatanje istorgskog razvoja ona ,,dvorna ta(ka. izkoje je moguie razumeti i interpretirati druge motive njegove misli.Pored toga, ako se prihvari tvrdnja N. Berdajeva da pioblemi filo-zofije isto'je imaju ,,centralni zna(af za rusku miiao XIX veka(N. Berdajev , 1987 ,37), onda je istoriosofija Leontjeva odludujudaza razumevanje njegovog mesta u razvoju ruske samosvesti.

,,Ja sam se nalazio pod uticajem knjige Rusija i EvropaDanilevskog", zapisao je Leontjev u svojim autobiografskim be_lelkama povodom Vizantizma i slovenstva (Ileonrren, 1965, gl.).Ova njegova ocena je potpuno opravdana, ako se, ima u vidunaturalistidko polazi5te teonje kulturno-istorijskih tipova N. Dani-Ievskog. Naime, Leondev sa Danilevskim deli uuerenje da je istorijapodvrgnuta univerzalno vazecim prirodnim zakonima i lstoriisliproces shvata po analogiji sa bioloskim procesom radanja, starenjaismrti.'" Da nije rei o pukoj analogiji, vei univerzalno vaZeiemzakonu, svedodi sam Leondev: ,,Zelim samo da upozorim da ovdenije rei o poredenjima, vei o Lelji da se ukaZe ni dinjenicu da suzakoni razvoja i propadanja drLava, po svemu sudeii, u op5timcrtama isti ne samo sa zakonima organskog sveta, vei i uop5te sazakonima nastajanja, postojanja i nesrajanja (Entstehen,

-Daseitt

ury! Vergehen) svega postoje6eg Sto nam je dostupno., (Leontjev,1994, 7 4). Ovaj univerzalni zakon razv ojakoji,,vlada,. celokupnomstvarno5iu, Leontjev naziv a,,troj edinim procesom,,,( tupt rc dt ma niupo4ecc). Po njemu, sve Sto postoji, prolazi kroz tri-perioda kojismenjuju jedan drugog: (l) period prrrobitne jednostavnbsti (ueptiduepeouauartauoft upoctuomw); (2) period cvetajuie sloZenosti (tte-ptrcd tqeeruyuqeti c"tottcuoctur) i (3) period ponovne jednostavnostiil i stapaj uieg uproS 6 av a nja (il e p uo d e u- o p t tu u o i o c.u e c r nTt e n au o i oy np o uqeru t a). Delovanje,,trojedinog procesa., Leontjev naj de5ie il_ustruje primerima iz organskog sveta: svaki organizam je najpre ustanjujednostavnosti koja in potentio sadrZi svo bogatstvo kiinuefaze u kojoj se organizam usloZnjava, individualizuje u odnosu iaokolinu da bi, vremenom, uprobiavanjem unutra5nje strukture i

idejnim traganjima", vei se ta osnova, po Zenjkovskom, nalazi u ,,okviru njegovogreligioznog saznanja" ( 3eurxoncxufi . 8., 1948, 442).

ra ,,slidno Danilevskom i Leontjev je bio sklon da izmedu prirode i istorije

stavlja znak jednakosti, pa je rako i on zamisljao istoriju naroJa i drZava kaokruZni, ireverzibilni tok, potpuno nalik kuZnom, ireverzibilnom toku koii karakter.isepojedinadne organizme u prirodi, Sto prolaze krozfaze mladosti, zrelosti i starostida na kraju zavr5e neminovnoryr smr6u,, (Milo5evii, N. I 994. l7).

1 3 8

njenim raspadom, gubio svoj lik i pre5ao u neorgansku,,nirvanu".Zivot pojedinadnog doveka u kome se smenjuje jednostavnost mla-dosti sa bogatim periodom zrelog doba i staro5iu obeleZenom gu-bitkom snage i neizbeZnim krajem je, kao i Zivot ditavih civilizacija,naroda i drLava, podvrgnut zakonu trojedinog procesa. Istoriju umet-nosti i filozofije, takode moZemo tumaditi u ovim kategorijama,kao i sludaj razvitka neke pojedinadne biljke, organskog procesaili, dak, nebeskog tela. U svim tim sludajevima proces razvoja jekruZni tok radanja, zrelosti i smrti, tok dije razlidito vremenskotraj anj e zadrLav a i stovetnu unutra5nju strukturu tro stepenog proce saprvobitne jednostavnosti, cvetajuie sloZenosti i ponovnog ujed-nadavanja.

Pored vere u univerzalno vaZenje prirodnog zakona razvoja,Leontjev je delio i uverenje Danilevskog da je svetska istorija skuprazliditih kulturno-istorijskih tipova.'' Podvrgnut istom zakonu raz-vitka, svaki pojedinadni kulturno-istorijski tip je sadrZinski razll(,it,tj. osoben. Nasuprot progresivistidkoj shemi jedinstvene svetskeistorije koja razlidite narode i kulture niveliSe svodenjem na ap-straktni .,op5teljudski" zajednidki imeni telj, istorl sko saznanje trebada traga za onim posebnim konstitutivnim principima svakogkulturno-istorijskog tipa koji ga individualizuju i izdvajaju u odnosuna sve ostale. Otuda se tematizacija proSlosti, sada5njosti i buduino-sti Rusije, zaLeontjeva,kao t za Danilevskog, postavlja kao problemidentifikovanja kulturne i politidke originalnosti Rusije na osnovukoje ona predstavlja poseban kulturno-istorijski tip. Jer, .,samobit-nost" Rusije, njena razliditost od Evrope je zaLeontjeva samora-zumljiva pretpostavka koju, nakon ranih slovenofila i Danilevskog,vi5e ne treba dokazivati. Pored toga Sto Rusija nije Evropa,ona to,nasuprot nadama ,,zapadnjaka" , ne treba ni u budu6nosti da postane .Evropeizacija Rusije bi znaiila konadno odustajanje od ideala samo-svojnosti i originalnosti sopstvene kulture i podleganje fatalnomprocesu ,,stapajuieg upro5iavanja" koji dominira evropskim poli-tidkim i kultumim Zivotom. Evropa se, po mi5ljenju Leontjeva, odXVIII veka,,nesvesno potdinila kosmidkom zakonu propadanja" i,sa Francuskom revolucijom, podela je da ,,se upro5iuje samosves-no, racionalno i sistematidno" (Leontjev, 7994, 1 16;125).Nasuprotrenesansnom periodu ,,cvetaju6e sloZenosti" u kojem su se evrop-

' t , ,Danilevski daje jasnu naudnu hipotezu: istori ja je smena kulturnih

t ipova..." ( f lncuro I, I . 14. Oyserxl,6. VII 1888.), u: K. I lconrr,cn ,(1993.b,379)

-oF

rqD

N

J

r 39

.O

F

)q

zI

Leontjevljevo shvatanje istorgskog razvoja ona ,,dvorna ta(ka. izkoje je moguie razumeti i interpretirati druge motive njegove misli.Pored toga, ako se prihvari tvrdnja N. Berdajeva da pioblemi filo-zofije isto'je imaju ,,centralni zna(af za rusku miiao XIX veka(N. Berdajev , 1987 ,37), onda je istoriosofija Leontjeva odludujudaza razumevanje njegovog mesta u razvoju ruske samosvesti.

,,Ja sam se nalazio pod uticajem knjige Rusija i EvropaDanilevskog", zapisao je Leontjev u svojim autobiografskim be_lelkama povodom Vizantizma i slovenstva (Ileonrren, 1965, gl.).Ova njegova ocena je potpuno opravdana, ako se, ima u vidunaturalistidko polazi5te teonje kulturno-istorijskih tipova N. Dani-Ievskog. Naime, Leondev sa Danilevskim deli uuerenje da je istorijapodvrgnuta univerzalno vazecim prirodnim zakonima i lstoriisliproces shvata po analogiji sa bioloskim procesom radanja, starenjaismrti.'" Da nije rei o pukoj analogiji, vei univerzalno vaZeiemzakonu, svedodi sam Leondev: ,,Zelim samo da upozorim da ovdenije rei o poredenjima, vei o Lelji da se ukaZe ni dinjenicu da suzakoni razvoja i propadanja drLava, po svemu sudeii, u op5timcrtama isti ne samo sa zakonima organskog sveta, vei i uop5te sazakonima nastajanja, postojanja i nesrajanja (Entstehen,

-Daseitt

ury! Vergehen) svega postoje6eg Sto nam je dostupno., (Leontjev,1994, 7 4). Ovaj univerzalni zakon razv ojakoji,,vlada,. celokupnomstvarno5iu, Leontjev naziv a,,troj edinim procesom,,,( tupt rc dt ma niupo4ecc). Po njemu, sve Sto postoji, prolazi kroz tri-perioda kojismenjuju jedan drugog: (l) period prrrobitne jednostavnbsti (ueptiduepeouauartauoft upoctuomw); (2) period cvetajuie sloZenosti (tte-ptrcd tqeeruyuqeti c"tottcuoctur) i (3) period ponovne jednostavnostiil i stapaj uieg uproS 6 av a nja (il e p uo d e u- o p t tu u o i o c.u e c r nTt e n au o i oy np o uqeru t a). Delovanje,,trojedinog procesa., Leontjev naj de5ie il_ustruje primerima iz organskog sveta: svaki organizam je najpre ustanjujednostavnosti koja in potentio sadrZi svo bogatstvo kiinuefaze u kojoj se organizam usloZnjava, individualizuje u odnosu iaokolinu da bi, vremenom, uprobiavanjem unutra5nje strukture i

idejnim traganjima", vei se ta osnova, po Zenjkovskom, nalazi u ,,okviru njegovogreligioznog saznanja" ( 3eurxoncxufi . 8., 1948, 442).

ra ,,slidno Danilevskom i Leontjev je bio sklon da izmedu prirode i istorije

stavlja znak jednakosti, pa je rako i on zamisljao istoriju naroJa i drZava kaokruZni, ireverzibilni tok, potpuno nalik kuZnom, ireverzibilnom toku koii karakter.isepojedinadne organizme u prirodi, Sto prolaze krozfaze mladosti, zrelosti i starostida na kraju zavr5e neminovnoryr smr6u,, (Milo5evii, N. I 994. l7).

1 3 8

njenim raspadom, gubio svoj lik i pre5ao u neorgansku,,nirvanu".Zivot pojedinadnog doveka u kome se smenjuje jednostavnost mla-dosti sa bogatim periodom zrelog doba i staro5iu obeleZenom gu-bitkom snage i neizbeZnim krajem je, kao i Zivot ditavih civilizacija,naroda i drLava, podvrgnut zakonu trojedinog procesa. Istoriju umet-nosti i filozofije, takode moZemo tumaditi u ovim kategorijama,kao i sludaj razvitka neke pojedinadne biljke, organskog procesaili, dak, nebeskog tela. U svim tim sludajevima proces razvoja jekruZni tok radanja, zrelosti i smrti, tok dije razlidito vremenskotraj anj e zadrLav a i stovetnu unutra5nju strukturu tro stepenog proce saprvobitne jednostavnosti, cvetajuie sloZenosti i ponovnog ujed-nadavanja.

Pored vere u univerzalno vaZenje prirodnog zakona razvoja,Leontjev je delio i uverenje Danilevskog da je svetska istorija skuprazliditih kulturno-istorijskih tipova.'' Podvrgnut istom zakonu raz-vitka, svaki pojedinadni kulturno-istorijski tip je sadrZinski razll(,it,tj. osoben. Nasuprot progresivistidkoj shemi jedinstvene svetskeistorije koja razlidite narode i kulture niveliSe svodenjem na ap-straktni .,op5teljudski" zajednidki imeni telj, istorl sko saznanje trebada traga za onim posebnim konstitutivnim principima svakogkulturno-istorijskog tipa koji ga individualizuju i izdvajaju u odnosuna sve ostale. Otuda se tematizacija proSlosti, sada5njosti i buduino-sti Rusije, zaLeontjeva,kao t za Danilevskog, postavlja kao problemidentifikovanja kulturne i politidke originalnosti Rusije na osnovukoje ona predstavlja poseban kulturno-istorijski tip. Jer, .,samobit-nost" Rusije, njena razliditost od Evrope je zaLeontjeva samora-zumljiva pretpostavka koju, nakon ranih slovenofila i Danilevskog,vi5e ne treba dokazivati. Pored toga Sto Rusija nije Evropa,ona to,nasuprot nadama ,,zapadnjaka" , ne treba ni u budu6nosti da postane .Evropeizacija Rusije bi znaiila konadno odustajanje od ideala samo-svojnosti i originalnosti sopstvene kulture i podleganje fatalnomprocesu ,,stapajuieg upro5iavanja" koji dominira evropskim poli-tidkim i kultumim Zivotom. Evropa se, po mi5ljenju Leontjeva, odXVIII veka,,nesvesno potdinila kosmidkom zakonu propadanja" i,sa Francuskom revolucijom, podela je da ,,se upro5iuje samosves-no, racionalno i sistematidno" (Leontjev, 7994, 1 16;125).Nasuprotrenesansnom periodu ,,cvetaju6e sloZenosti" u kojem su se evrop-

' t , ,Danilevski daje jasnu naudnu hipotezu: istori ja je smena kulturnih

t ipova..." ( f lncuro I, I . 14. Oyserxl,6. VII 1888.), u: K. I lconrr,cn ,(1993.b,379)

-oF

rqD

N

J

r 39

'9-ofa

zJ

=

ske drZave raznoliko i neravnomerno razvijale, evropska druStvabilajasno hjerarhijski ustrojena, duhovni Zivot bio proZet srrasnomreligiozno5iu i bogatim stvaraladkim plodovima, savremena Ev-ropa sa verom u neogranideni progres, demokratiju, liberalne idejeslobode i jednakosti ide putem sveop5te jednoobraznosti'n, nive-lacrje i trivrjalnosti u kojoj je ,,cilj svega - prosedan iovek; burZujspokojan medu milionim isto tako proseinift, isto tako spokojnih"(Leondev, 1994, 105). Liberalno-egalitarna Evropaje carstvo ba-nalnosti (ilout,tocura) u kome je duhovna velidina, snaga i razno-vrsnost pro5lih vremena zamenjena malogradanskim idealom opS-te sreie, trgovadke koristi i jednoobraznog Zivota masa." To susimptomi ,,stapajuieg uproliavanja" koje ozna(ava poslednju fa-zu istorijskog razvitka evropskog sveta, predsmrtni period Zivotaevropskog kulturno-istorijskog tipa. TeZnja ka njegovoj univerza-lizaciji putem evropeizacije svih dru gih kulrumo- i storij ski h tipova,prihvatanje ,,prosednog evropejca" kao ideala kome tr.eba teZiti,vodi ,,sveop5tem uni5tenju."'t {J tom sludaju, na razvalinama ce-lokupne svetske istorije, iznad velidinstvenih primera herojstva iljudskog duha, uzdizao bi se u svom konadnom trijumfu malo-gradanin sa svojom ,,sre6om",,,op5tom kori56u" i ,.prozaidnim sivi-lom"."

16 Leontlev se na jeclnom mestu poziva na Tokvila koji .ge. u knjizi Srarireiim i reviolucija, ,,prvi podeo Zaliti na to Sto su Francuzi njegovog vremenanesravnj ivo v iSe s l idni medu sobom nego Sto su to b i l i n j ihovi o ievi i dedovi" .Takotle, on se poziva i na DZ. S. Mila, nalazedi u njegovoj knjizi O slctbocti tezu daje jednoobraznost vaspi tanja i drul tenog poloZaja pojedinaca kome kao idealustreni Evropa, propast kul ture. (Vid. : , ,Harprolra-rr , l rar r ro.r ru l 'uKa KaK opyl lncnccrrupuori pr:ro.lxlqlrrl ". u: Jlcou.r'r,cu , I 992, s. 45 I ). Aforistidk i saZeto: ,.lndividu-al izam ubi ja indiv idualnost l judi , oblast i i naci ja" (Leondev, 1994,38)

17 Tukuu Evropu Leont jev ntrz i : , ,O, kako mi mrzimo tebe, savremena

Evropo, jer s i u sebi samoj uni i t i la sve vel iko, otmeno i sveto i kod nas, nesrein ih.razaral svojim zarantim dahom toliko toga dragocenog". ,,O lccurlpNori lro6nlr"( l 880.) , u: J lcoulrcn, 1992,s. 443.

i8 Vid. , ,Cp"xuuir cup.rrcc l l KaK ru(oa. [ r { ( )py/urc Bcc*rHpHoro pa3-

pylrlcHl4t", u: K. Jleoutuuea, ilar!! (oape.ueHur (I993),s.l5-40.te

,,2u, n, bi bilo uZasno i uvredljivo misliti da je Mojsije izlazio naSinaj, da su stari Grci gradili svoj divni Akropolj, Rimljani vodili Punske raroye,...da su apostol i propovedal i , mudenic i s t ladal i , pesnic i peval i , s l ikar i s l ikal i i v i te-zovi blistali na turnirima, samo zato da bi flancuski. nemaiki ili r.uski burZuj usvojo j ruZnoj i sme5noj odei i , ' indiv idualno' i 'ko lekt ivno' , bezbr iZno Ziveo narazvalinama sve te proile uzvi5enosti? Sramota bi bilo za dovedanstvo ako bi tai

Svojom kritikom evropskog kulturno-istorijskog tipa, Le-ontjev razv lja tradi cionalnu slovenofi I sku temu,,tr ulj enj a Zapada" .Njegovo naturalistidko obrazloZenj ekrize i raspada organske celo-vitosti i snage evropske kulture oslanja se na udenje N. Danilevskog.Ali, kako je to vei istakao Berdajev. ,.Danilevski daje Leontievtrnaudni aparat kojim se on koristi za izgradnju sasvim originirl ' 'r

udenja, nastalog iz sasvim drugih motiva i interesa" (Eep11rerr.1926,85). U pozadini njegove kritike evropskog kulturno-isto-rijskog tipa je estetska odvratnost prelna prozaidnosti i sivilu savre-menog evropskog Zivota. BurZoaska civilizacija uniStava, po Le-ontJew. lepotu Livota: malogradanska prosednost je zamenila snaZnuindividualnost vite5kog doba, briga za korist je potisnula strast ipoeziju, a apsftaktna jednakost svih ogranidavaizuzett:,ost i poseb-nost vehkih duhova. Tamo gde vlada egaiitarizam nema lepote, jer

,,osnovni opsti zakon lepote je, kako je poznato, raznolikost ujedinstvu". Otuda, period ..cvetajuie sloZenosti" Livota, kako poje-dinadnog organizma. tako i kulturno-istorijskog tipa, istovremenopredstavlja i ,,estetski period" u kome trijumf\e raznolikost, snagai lepota. Na taj naiin, univerzalni ,,zakon trojedinog razvitka" molebiti izraLen u estetskim kategorijama: u prvom periodu .,prostejednostavnosti" sadrZana je klica buduie lepote i snage koja seotelotvoruje u idealu .,cvetajuie sloZenosti", nakon koje estetikaZivota uzmide pred procesom ujednadavanja i gubitkaraznovrsnosti.Time estetski kriterijum, za Leontjeva. dobija univerzalni karakter:

,,estetsko merilo je najdvr56e jer je ono.igdino op5te i primenjrvona sva dru5tva, sve rehgije i sve epohe."'" Stav Leontjeva premasavremenom stanju evropskog kulturno-istorijskog tipa je posledicaprimene upravo tog. estetskog merila. U svojoj estetski motivisanojoceni savremenog zapadno-evropskog dru5tva i kulture. Leontjevje bliZi Hercenu i njegovoj kritici malogradanskog Zapada, negosvojim slovenofilskim prethodnicima.'' Na Hercenovo emigrantsko

podli ideal sveoplte korist i , beznadajnog dela i sramotne svakidainj ice zauvektrijumfovao" (,,1-lncl,rta o Boc'l'o'!tHLtx llc.'rax", 1882-83; u: K. Jlct)H't'l'crl, 1992, s.286)

' t ' /r /r , . .28. Takocle: , ,Estet ika, kao kri teri jum je primenjiva na sve,podevSi od minerala, do doveka. Ona je zato primenjiva i na posebna druitva isocioloike i istori jske zadatke! '( , , f lnct,rto 14. 14. q)) ' / tcnru,6. VII 1888", u: K.JlcoH'r'r,cr, I993.b, 390)

2l ,,U pogledu na istorijsku i Zivotnu estetiku, oseiao sam se neuporedivo

bliZe Hercenu nego pravim slovenofilima. Razume se, je ne govorim o Hercenu izvremena 'Kolokola', takvog Hercena sam podetkom 60-tih mrzeo i dak prezirao,

r-)

F)

oN-JF.

t 4 0l 4 l

'9-ofa

zJ

=

ske drZave raznoliko i neravnomerno razvijale, evropska druStvabilajasno hjerarhijski ustrojena, duhovni Zivot bio proZet srrasnomreligiozno5iu i bogatim stvaraladkim plodovima, savremena Ev-ropa sa verom u neogranideni progres, demokratiju, liberalne idejeslobode i jednakosti ide putem sveop5te jednoobraznosti'n, nive-lacrje i trivrjalnosti u kojoj je ,,cilj svega - prosedan iovek; burZujspokojan medu milionim isto tako proseinift, isto tako spokojnih"(Leondev, 1994, 105). Liberalno-egalitarna Evropaje carstvo ba-nalnosti (ilout,tocura) u kome je duhovna velidina, snaga i razno-vrsnost pro5lih vremena zamenjena malogradanskim idealom opS-te sreie, trgovadke koristi i jednoobraznog Zivota masa." To susimptomi ,,stapajuieg uproliavanja" koje ozna(ava poslednju fa-zu istorijskog razvitka evropskog sveta, predsmrtni period Zivotaevropskog kulturno-istorijskog tipa. TeZnja ka njegovoj univerza-lizaciji putem evropeizacije svih dru gih kulrumo- i storij ski h tipova,prihvatanje ,,prosednog evropejca" kao ideala kome tr.eba teZiti,vodi ,,sveop5tem uni5tenju."'t {J tom sludaju, na razvalinama ce-lokupne svetske istorije, iznad velidinstvenih primera herojstva iljudskog duha, uzdizao bi se u svom konadnom trijumfu malo-gradanin sa svojom ,,sre6om",,,op5tom kori56u" i ,.prozaidnim sivi-lom"."

16 Leontlev se na jeclnom mestu poziva na Tokvila koji .ge. u knjizi Srarireiim i reviolucija, ,,prvi podeo Zaliti na to Sto su Francuzi njegovog vremenanesravnj ivo v iSe s l idni medu sobom nego Sto su to b i l i n j ihovi o ievi i dedovi" .Takotle, on se poziva i na DZ. S. Mila, nalazedi u njegovoj knjizi O slctbocti tezu daje jednoobraznost vaspi tanja i drul tenog poloZaja pojedinaca kome kao idealustreni Evropa, propast kul ture. (Vid. : , ,Harprolra-rr , l rar r ro.r ru l 'uKa KaK opyl lncnccrrupuori pr:ro.lxlqlrrl ". u: Jlcou.r'r,cu , I 992, s. 45 I ). Aforistidk i saZeto: ,.lndividu-al izam ubi ja indiv idualnost l judi , oblast i i naci ja" (Leondev, 1994,38)

17 Tukuu Evropu Leont jev ntrz i : , ,O, kako mi mrzimo tebe, savremena

Evropo, jer s i u sebi samoj uni i t i la sve vel iko, otmeno i sveto i kod nas, nesrein ih.razaral svojim zarantim dahom toliko toga dragocenog". ,,O lccurlpNori lro6nlr"( l 880.) , u: J lcoulrcn, 1992,s. 443.

i8 Vid. , ,Cp"xuuir cup.rrcc l l KaK ru(oa. [ r { ( )py/urc Bcc*rHpHoro pa3-

pylrlcHl4t", u: K. Jleoutuuea, ilar!! (oape.ueHur (I993),s.l5-40.te

,,2u, n, bi bilo uZasno i uvredljivo misliti da je Mojsije izlazio naSinaj, da su stari Grci gradili svoj divni Akropolj, Rimljani vodili Punske raroye,...da su apostol i propovedal i , mudenic i s t ladal i , pesnic i peval i , s l ikar i s l ikal i i v i te-zovi blistali na turnirima, samo zato da bi flancuski. nemaiki ili r.uski burZuj usvojo j ruZnoj i sme5noj odei i , ' indiv idualno' i 'ko lekt ivno' , bezbr iZno Ziveo narazvalinama sve te proile uzvi5enosti? Sramota bi bilo za dovedanstvo ako bi tai

Svojom kritikom evropskog kulturno-istorijskog tipa, Le-ontjev razv lja tradi cionalnu slovenofi I sku temu,,tr ulj enj a Zapada" .Njegovo naturalistidko obrazloZenj ekrize i raspada organske celo-vitosti i snage evropske kulture oslanja se na udenje N. Danilevskog.Ali, kako je to vei istakao Berdajev. ,.Danilevski daje Leontievtrnaudni aparat kojim se on koristi za izgradnju sasvim originirl ' 'r

udenja, nastalog iz sasvim drugih motiva i interesa" (Eep11rerr.1926,85). U pozadini njegove kritike evropskog kulturno-isto-rijskog tipa je estetska odvratnost prelna prozaidnosti i sivilu savre-menog evropskog Zivota. BurZoaska civilizacija uniStava, po Le-ontJew. lepotu Livota: malogradanska prosednost je zamenila snaZnuindividualnost vite5kog doba, briga za korist je potisnula strast ipoeziju, a apsftaktna jednakost svih ogranidavaizuzett:,ost i poseb-nost vehkih duhova. Tamo gde vlada egaiitarizam nema lepote, jer

,,osnovni opsti zakon lepote je, kako je poznato, raznolikost ujedinstvu". Otuda, period ..cvetajuie sloZenosti" Livota, kako poje-dinadnog organizma. tako i kulturno-istorijskog tipa, istovremenopredstavlja i ,,estetski period" u kome trijumf\e raznolikost, snagai lepota. Na taj naiin, univerzalni ,,zakon trojedinog razvitka" molebiti izraLen u estetskim kategorijama: u prvom periodu .,prostejednostavnosti" sadrZana je klica buduie lepote i snage koja seotelotvoruje u idealu .,cvetajuie sloZenosti", nakon koje estetikaZivota uzmide pred procesom ujednadavanja i gubitkaraznovrsnosti.Time estetski kriterijum, za Leontjeva. dobija univerzalni karakter:

,,estetsko merilo je najdvr56e jer je ono.igdino op5te i primenjrvona sva dru5tva, sve rehgije i sve epohe."'" Stav Leontjeva premasavremenom stanju evropskog kulturno-istorijskog tipa je posledicaprimene upravo tog. estetskog merila. U svojoj estetski motivisanojoceni savremenog zapadno-evropskog dru5tva i kulture. Leontjevje bliZi Hercenu i njegovoj kritici malogradanskog Zapada, negosvojim slovenofilskim prethodnicima.'' Na Hercenovo emigrantsko

podli ideal sveoplte korist i , beznadajnog dela i sramotne svakidainj ice zauvektrijumfovao" (,,1-lncl,rta o Boc'l'o'!tHLtx llc.'rax", 1882-83; u: K. Jlct)H't'l'crl, 1992, s.286)

' t ' /r /r , . .28. Takocle: , ,Estet ika, kao kri teri jum je primenjiva na sve,podevSi od minerala, do doveka. Ona je zato primenjiva i na posebna druitva isocioloike i istori jske zadatke! '( , , f lnct,rto 14. 14. q)) ' / tcnru,6. VII 1888", u: K.JlcoH'r'r,cr, I993.b, 390)

2l ,,U pogledu na istorijsku i Zivotnu estetiku, oseiao sam se neuporedivo

bliZe Hercenu nego pravim slovenofilima. Razume se, je ne govorim o Hercenu izvremena 'Kolokola', takvog Hercena sam podetkom 60-tih mrzeo i dak prezirao,

r-)

F)

oN-JF.

t 4 0l 4 l

F.,q

N

Jt-

.U?

D'q

z!

razoaarcnje malogradanskom Evropom, na taj plod bolnog ,,susretaruske duSe saZapadom" (B. 3eurroncxr.rri, 1955, I l5), Leontjevse pozivao potkrepljujuii sopstvenu estetsku odvratnost prema,,carstvu osrednjosti" i sveop5teg ujednadavanj a.,, Ali, za razliklod Hercena koji je bio okrenut buduinosti, Leontjev je svoj estetskiideal, (za njega, identidan socrj alnom i politidkom ), tr aLio u pro5lo-sti, u staroj, feudalnoj Evropi iz perioda ,,cvetaju6e sloZenosti...Njegovo odu5evljenje stale5kom organizacijom druitva, nasuprotvladavini savremenog egalitarno-demokratskog principa, njegbvapohvala nekada5nje dominacije Crkve i vere nad svetovnoSiu, na-suprot racionalistidkom materijalizmu trgovadke civilizacije, njegovzanos poetidnim likom,viteza", nasuprot prozaidnom,,burZuju,, _sve to potvrduje njegovu ljubav prema evropskoj pro5losti.x Uodnosu prema toj pro5losti, Leontjev se razrlazi sa svojim slo-venofi lskim uditelj ima. Pri hv ataj ui i nj ihovu dij agnozu,,trulj enj aZapada", Leondev uzroke tog procesa ne vidi, poput ranih slove-nofila, u feudalnom, hjerarhrjskom ustrojstvu zapadnih druStava,niti samo u racionalizmu katolidkog otpadni5tva od ,,prave vere,,.2,Naprotiv, upravo dvrsta svetovna i crkvena hijerarhrja srednjove-kovne Evrope su, za Leontjeva, conditio sine qua non velidine ilepote evropske pro5losti. Za njegaje .,liberalni egalitarizam., onafatalna bolest koja izaziva degradaciju i raspad evropskog kulturno-

vei o onom Hercenu koji se rugao burZujstvu i svakidalnjici sav-remene Evrope".(,,flrrcr,rra r B. C. Cololr,cBy", u: Jlcou'r.ren. 1993,382)

22 ,,Vi - pisao.ie Leontjev Fudelju - nikacla neiete na6i ni kod Kirejevskog,

ni kod Homjakova, ni kod Samarina, napad na skromnog burZuja, na prosednogevropejca... ZaHercena je taj 'prosedni evropejac' bio, nasuprot tome, glavni pred_met mrznje. I od socijalista se on odvojio i prestao da se odarava evropskim rad-nikom, upravo tada kada je, Zivevii u Evropi, jasno shvatio da socijalizam i po_sebno komunizam hoie da sve, na ovaj ili onaj nadin, dovede jednoobraznosii iprosednosti, te da se zapadni radnik bori na Zivot ili smft samo zato da bi postaoosrednji burZuj, isti takav kakav je onaj protiv koga se bori,,(K. JIcou.r.ror, 1993.b,380).

23 Umetnidko stvaralaStvo feudalne Evrope predstavlja za Leontjeva trajnuvrednost i vrhunac duha: ,,Evropsko naslede je vedno i toliko bogato i vredno damu u istoriji nema ravnog" (Leontjev, 1994,126).

2a ,, Slovenofili su uvek hteli nezavisnost od Zapada. po njma, Zapad

truli. slaiem se sa tim. Ali, zaito je neophodno mistiti da se ro rruljenje izraiavasamo bezboZjem i racionalizmom, a da je obogotvorenje i jednakost samih grailanskihprava nelto bezuslovno dobro? Truljenje se izraZava i u jednom i u drugom:bezverjem i bezboZjem u filozofskoj oblasti, a nestaleikim uredenjem i zbrkanoliudruitvenih kategorija u drZavnim stvarima." (K. JlcoHrreu ,1993,294)

-istorijskog tipa.25 Odbrana Rusije od te ,,bolesti" je nuZan uslovoduvanja njene samobitnosti i izgradnle originalnog ruskog kul-turno-istorijskog tiPa.

Tezu o razliditosti Rusije u odnosu na Evropu dele svi ruskimislioci: dok ,,zapadnjaci" u toj dinjenici vide istorijski hendikepRusije koji ubrzanim razvojem u buduinosti treba nadoknaditi,njihovi oponenti, neprecizno svrstani u ,,slovenofile", tragaju zaelementima razlike kojima pridaju pozitivno, nonnativno znadenje.Konsenzus o normativnom statusu ideala ruske samobitnosti biva,kod ove druge grupe mislilaca. zamenjen nesaglasnoS6u okoodredenja konstitutivnih principa koji utemeljuju tu samobitnost.Centralni problem za Leontjeva, kao i druge zagovornike posebnog'antievropskog identiteta Rusije, predstavlja identifikovanje onihduhovnih, druStvenih i politidkih principa koji istoriju, pa samimtim, i buduinost Rusije dine posebnom u odnosu na Evropu. Jer,kako je to primetio Solovjov, ako tvrdimo da Rusija ne pripadaevropskom, romansko-germanskom svetu koji propada, onda

,,moramo pokazati spasonosna i Zivotvorna nadela kojih je liSenZapad, a koja mi posedujemo" (Solovjov,l995, 72). Ova nadelaLeontjev, zarczliku,kako od ranih slovenofila, tako i od N. Dani-levskog, vidi u vizantiznut, tj. u skupu vizantijskih religioznih,drZavnih, moralnih, filozofskih i estetskih ideja koje su svojimuticajem odigrale presudnu, formativnu ulogu u stvaranju posebnogruskog kulturno-istorijskog tipa. Po Leontjevu, ,,vizantijski duh,vizantijska nadela i uticaji, kao sloZeno tkivo nervnog sistema, upotpunosti su proZeli ditav velikoruski druStveni organizam" (Le-

ontjev, 1994.32). Vizantijska kultura je oplodila slovensko tlo i,pre svega, svojim religijskim i politidkim idejama (pravoslavlje isamodrZavlje) omogu6ila stvaranje velike Rusije.,,Vizantizam nasje organizovao, sistem vizantijskih ideja stvorio je naSu velidinu'povezujudi se sa na5im patrijarhalnim, prostim nadelima, sa na5imdrevnim i, u podetku, sirovim slovenskim mater:ijalom" (Leontjev,1994,36). Visoko ocenjujudi ulogu vizantijske tradicije, ne samo u

25,,Svuda ist i , manje i l i vi5e demokratizovani ustavi. Svuda gennanski

racionalizam, pseudobritanska sloboda, francuska jednakost, italijanska raspuStenost

ili Spanski fanatizam, koji sluZi istoj raspuitenosti. Svuda gradanski blak, svudaprezir prema asketizmu, mrZnja prema staleikoj podeli i vlasti (ne svojoj vlasti, ve6

vlasti drugih), svuda slepo nadanje u zemaljsku src6u i potpunu zemaljsku jednakost!

... Svuda realna nauka i svuda nenauina vera u izjednadavajuii i humani progres

(Leontjev, 1994, 105).

t42 143

F.,q

N

Jt-

.U?

D'q

z!

razoaarcnje malogradanskom Evropom, na taj plod bolnog ,,susretaruske duSe saZapadom" (B. 3eurroncxr.rri, 1955, I l5), Leontjevse pozivao potkrepljujuii sopstvenu estetsku odvratnost prema,,carstvu osrednjosti" i sveop5teg ujednadavanj a.,, Ali, za razliklod Hercena koji je bio okrenut buduinosti, Leontjev je svoj estetskiideal, (za njega, identidan socrj alnom i politidkom ), tr aLio u pro5lo-sti, u staroj, feudalnoj Evropi iz perioda ,,cvetaju6e sloZenosti...Njegovo odu5evljenje stale5kom organizacijom druitva, nasuprotvladavini savremenog egalitarno-demokratskog principa, njegbvapohvala nekada5nje dominacije Crkve i vere nad svetovnoSiu, na-suprot racionalistidkom materijalizmu trgovadke civilizacije, njegovzanos poetidnim likom,viteza", nasuprot prozaidnom,,burZuju,, _sve to potvrduje njegovu ljubav prema evropskoj pro5losti.x Uodnosu prema toj pro5losti, Leontjev se razrlazi sa svojim slo-venofi lskim uditelj ima. Pri hv ataj ui i nj ihovu dij agnozu,,trulj enj aZapada", Leondev uzroke tog procesa ne vidi, poput ranih slove-nofila, u feudalnom, hjerarhrjskom ustrojstvu zapadnih druStava,niti samo u racionalizmu katolidkog otpadni5tva od ,,prave vere,,.2,Naprotiv, upravo dvrsta svetovna i crkvena hijerarhrja srednjove-kovne Evrope su, za Leontjeva, conditio sine qua non velidine ilepote evropske pro5losti. Za njegaje .,liberalni egalitarizam., onafatalna bolest koja izaziva degradaciju i raspad evropskog kulturno-

vei o onom Hercenu koji se rugao burZujstvu i svakidalnjici sav-remene Evrope".(,,flrrcr,rra r B. C. Cololr,cBy", u: Jlcou'r.ren. 1993,382)

22 ,,Vi - pisao.ie Leontjev Fudelju - nikacla neiete na6i ni kod Kirejevskog,

ni kod Homjakova, ni kod Samarina, napad na skromnog burZuja, na prosednogevropejca... ZaHercena je taj 'prosedni evropejac' bio, nasuprot tome, glavni pred_met mrznje. I od socijalista se on odvojio i prestao da se odarava evropskim rad-nikom, upravo tada kada je, Zivevii u Evropi, jasno shvatio da socijalizam i po_sebno komunizam hoie da sve, na ovaj ili onaj nadin, dovede jednoobraznosii iprosednosti, te da se zapadni radnik bori na Zivot ili smft samo zato da bi postaoosrednji burZuj, isti takav kakav je onaj protiv koga se bori,,(K. JIcou.r.ror, 1993.b,380).

23 Umetnidko stvaralaStvo feudalne Evrope predstavlja za Leontjeva trajnuvrednost i vrhunac duha: ,,Evropsko naslede je vedno i toliko bogato i vredno damu u istoriji nema ravnog" (Leontjev, 1994,126).

2a ,, Slovenofili su uvek hteli nezavisnost od Zapada. po njma, Zapad

truli. slaiem se sa tim. Ali, zaito je neophodno mistiti da se ro rruljenje izraiavasamo bezboZjem i racionalizmom, a da je obogotvorenje i jednakost samih grailanskihprava nelto bezuslovno dobro? Truljenje se izraZava i u jednom i u drugom:bezverjem i bezboZjem u filozofskoj oblasti, a nestaleikim uredenjem i zbrkanoliudruitvenih kategorija u drZavnim stvarima." (K. JlcoHrreu ,1993,294)

-istorijskog tipa.25 Odbrana Rusije od te ,,bolesti" je nuZan uslovoduvanja njene samobitnosti i izgradnle originalnog ruskog kul-turno-istorijskog tiPa.

Tezu o razliditosti Rusije u odnosu na Evropu dele svi ruskimislioci: dok ,,zapadnjaci" u toj dinjenici vide istorijski hendikepRusije koji ubrzanim razvojem u buduinosti treba nadoknaditi,njihovi oponenti, neprecizno svrstani u ,,slovenofile", tragaju zaelementima razlike kojima pridaju pozitivno, nonnativno znadenje.Konsenzus o normativnom statusu ideala ruske samobitnosti biva,kod ove druge grupe mislilaca. zamenjen nesaglasnoS6u okoodredenja konstitutivnih principa koji utemeljuju tu samobitnost.Centralni problem za Leontjeva, kao i druge zagovornike posebnog'antievropskog identiteta Rusije, predstavlja identifikovanje onihduhovnih, druStvenih i politidkih principa koji istoriju, pa samimtim, i buduinost Rusije dine posebnom u odnosu na Evropu. Jer,kako je to primetio Solovjov, ako tvrdimo da Rusija ne pripadaevropskom, romansko-germanskom svetu koji propada, onda

,,moramo pokazati spasonosna i Zivotvorna nadela kojih je liSenZapad, a koja mi posedujemo" (Solovjov,l995, 72). Ova nadelaLeontjev, zarczliku,kako od ranih slovenofila, tako i od N. Dani-levskog, vidi u vizantiznut, tj. u skupu vizantijskih religioznih,drZavnih, moralnih, filozofskih i estetskih ideja koje su svojimuticajem odigrale presudnu, formativnu ulogu u stvaranju posebnogruskog kulturno-istorijskog tipa. Po Leontjevu, ,,vizantijski duh,vizantijska nadela i uticaji, kao sloZeno tkivo nervnog sistema, upotpunosti su proZeli ditav velikoruski druStveni organizam" (Le-

ontjev, 1994.32). Vizantijska kultura je oplodila slovensko tlo i,pre svega, svojim religijskim i politidkim idejama (pravoslavlje isamodrZavlje) omogu6ila stvaranje velike Rusije.,,Vizantizam nasje organizovao, sistem vizantijskih ideja stvorio je naSu velidinu'povezujudi se sa na5im patrijarhalnim, prostim nadelima, sa na5imdrevnim i, u podetku, sirovim slovenskim mater:ijalom" (Leontjev,1994,36). Visoko ocenjujudi ulogu vizantijske tradicije, ne samo u

25,,Svuda ist i , manje i l i vi5e demokratizovani ustavi. Svuda gennanski

racionalizam, pseudobritanska sloboda, francuska jednakost, italijanska raspuStenost

ili Spanski fanatizam, koji sluZi istoj raspuitenosti. Svuda gradanski blak, svudaprezir prema asketizmu, mrZnja prema staleikoj podeli i vlasti (ne svojoj vlasti, ve6

vlasti drugih), svuda slepo nadanje u zemaljsku src6u i potpunu zemaljsku jednakost!

... Svuda realna nauka i svuda nenauina vera u izjednadavajuii i humani progres

(Leontjev, 1994, 105).

t42 143

.Q

-

Dq

zJ

stvaranju Rusije, vei i u duvanju antidkog nasleda bez koga jenezamisliv procvat Evrope, Leontjev ispravlja uobidajeno potce-njivanje Vizantije u evropocenfiidnoj istoriografiji po kojoj, ,,izme-du palog paganskog Rima i epohe evropskog Preporoda stoji mradnaprovalija varvarstva" (Leontjev, 1994,18). Ali, i ,,slovenofilska"istorijska nauka je nepravedna prema ulozi i zna(aju Vizantije:,,Cak je i sam Danilevski, nabrajajuii sve kulturne tipove, zaboravioVizantiju ... Po meni - pi5e Leontjev - jedanaestim kulturno-is-torijskim tipom treba smatrati Vizantiju" (Jleonrren, 1993,220-221). Ovu primedbu Leontjeva moZemo smatrati njegovom ,,dopu-nom" teorije kultumo-istorijskih tipova N. Danilevskog. Ali, njegovstav da je u osnovi ruske kulturne samobitnosti ,,vizantizam",tj.od strane Rusije preuzeti vizantrjski religijski, politidki, moralni iestetski principi, predstavlja dalekoseZnu ,,reviziju" udenja N. Da-nilevskog diji ,,treii zakon istorijskog razvitka" glasi: ,,Osnove civi-lizacije jednog kulturno-istorijskog tipa se ne predaju narodimadrugog tipa. Svaki tip svoje osnove izgracluje za sebe, pri veiem ilimanjem uticaju tudih civilizacija, onih koje su mu prethodile il isavremenih" (N. Danilevski,_ 1994, 106). Leontjevljevo shvatanjefvoraike uloge ,,vizantizma"'" u ruskoj istoriji, tj. njegovo isticanjevizantijskog porekla pravoslavlja'' i samodrZavlja, tih, od straneslovenofila, najbeSie isticanih konstitutivnih specifika .,slovens-tva", svedode o njegovoj sumnji u moguinost formulisanja ideje,,slavizma" kao pojma koji obuhvata op5te karakteristike zajednidkesvim Slovenima. Drugim redima, ako su, po Leontjevu, ,.sameosnove civilizacije" onoga Sto Danilevski naziva ,,slovenski kul-turno-istorijski trp", v izantij sko g porekla, onda,,s lav iztn a ne ma",vei postoji samo ,,vizantizam" koji, u veioj ili manjoj meri, proZi-ma,,slovenstvo", tj. skup razliditih slovenskih plemena (Leontje.,',1994, 39-41).,.Slavizam" predstavlja,,plemensku, etnografsku ap-strakciju" kojom se pogre5no oznadavaju oni kultumi principi kojesu Rusi , ali, ne i svi Sloveni , preuzeli od Vizantije. Otuda, opravda-

26 ,,Upotrebljavajuii rei 'vizantizam', ja sam se samo trudio da ukaZem

na religiozno-kullume korene nale snage i na5eg nacionalnog Zivota", obja5njavao .je, kasni je, Leontjev (v., , f Iucr,rra x B. C. Coltur,cDy", u: Jloon'rr,ou, 1993,388).Ali, upravo rei 'koreni' (koju je podvukao sam Leontjev), ima znadenje mnogo 5ireod,,ve6eg ili manjeg uticaja".

2T,,Pravoslavlje su oblikovali Vizantinci, a ne Rusi, ali ono je tako namausadeno, da mi, i kao nacija i kao drZava, bez njega ne moZemo Ziveti" (/sto, s.38 l ) .

nom zakljudku A. Valickog po kome Leontjev u etimolo5kom smi-slu redi nije slovenofil (Walicki , l9'75, 524), moLemo pridodatitez;r da je on vizantofil, u doslovnom smislu te redi. Po svom po-laziStu, njegova potraga za kulturnim identitetom koji Rusiju odvajaodZapadaje slovenofilska, ali, njegov zakljudak da je u osnovitog identiteta,,vizantizam", a ne ni5ta izvorno,,slovensko", pred-stavlja neoiekivan rezultat koji Leondeva dini ,,usamljenim mislio-cem" u odnosu na slovenofilsku misaonu i politibku tradiciju. Uve-ren da ,,u slovenofilstvu nisu toliko sami Sloveni vaZni, koliko ono5to je u njima posebno slovensko, 5to nas odvaja od Zapada," iotkriv5i da je ta posebnost ,,vizantizam", Leontjev je zakljudio daje ,,stvar u sopstvenoj kulturi, a uop5te ne u Slovenima" (Jleonrren ,1965 , 5l). Dalje razvij anje teze o ,,vizanlizmr-r" kao najbitnijemfaktoru ruskog identiteta vodilo je Leontjeva u kritiku panslavi-stidkog pokreta i u koncipiranje sopstvenog pogleda na politidkustvamost Rusije.

a

Osnovni postulat panslavistidkog pokreta je bilo uverenjeda ,,velika porodica slovenskih plemena" predstavlja poseban,,kulturno-istorijski tip" koji, u buduinosti, treba da stvori moinu,sveslovensku drZavu. U budu6em drZavnom jedinstvu svih Slovenaobjektivizirala bi se njihova kultuma i ,.plemenska" srodnost. Rusija,zbog svoje snage i velidine, treba da ima vodeiu ulogu u ostvarenjupanslovenskog politidkog projekta diji je prvi korak razvijanje svestio ,,slovenskoj uzajamnosti", te pomaganje oslobodiladkih pokreta,,slovenske braie" pod tudom (otomanskom i austrij- skom) vla5iu.Temelj tog prqekta je bila vera u ,,slavizam" kao skup karakteristika -zajednidkih svim slovenskim narodima, vera koju, kako smo videli, 5Leontjev nije delio sa svojim savremenicima. Po njemu, ,,slovenstvo :postoji, i po broju onih koji mu pripadaju ono je vrlo snaZno; '3

slavizma nema, il i je on joS vrlo slab i neodreden" (Leontjev, X1994, 57). Zato, po Leontjevu, panslavisti svoja politidka odekivanja ;mogu bazirati samo na ,,plemenskoj", ,,krvnoj" srodnosti Slovena, Ea ne na posebnim ,,slovenskim principima" koji u kulturnom smislu 5ujedinjuju slovenske narode formirane pod snaZnim uticajem tako drazliditih kultumih i politidkih tradicija kao Sto su vizantizam, ka-tolidanstvo, germanizam, islam, itd. Srodnost jezika i ,,krvna veza"

r 4 5t 4 4

.Q

-

Dq

zJ

stvaranju Rusije, vei i u duvanju antidkog nasleda bez koga jenezamisliv procvat Evrope, Leontjev ispravlja uobidajeno potce-njivanje Vizantije u evropocenfiidnoj istoriografiji po kojoj, ,,izme-du palog paganskog Rima i epohe evropskog Preporoda stoji mradnaprovalija varvarstva" (Leontjev, 1994,18). Ali, i ,,slovenofilska"istorijska nauka je nepravedna prema ulozi i zna(aju Vizantije:,,Cak je i sam Danilevski, nabrajajuii sve kulturne tipove, zaboravioVizantiju ... Po meni - pi5e Leontjev - jedanaestim kulturno-is-torijskim tipom treba smatrati Vizantiju" (Jleonrren, 1993,220-221). Ovu primedbu Leontjeva moZemo smatrati njegovom ,,dopu-nom" teorije kultumo-istorijskih tipova N. Danilevskog. Ali, njegovstav da je u osnovi ruske kulturne samobitnosti ,,vizantizam",tj.od strane Rusije preuzeti vizantrjski religijski, politidki, moralni iestetski principi, predstavlja dalekoseZnu ,,reviziju" udenja N. Da-nilevskog diji ,,treii zakon istorijskog razvitka" glasi: ,,Osnove civi-lizacije jednog kulturno-istorijskog tipa se ne predaju narodimadrugog tipa. Svaki tip svoje osnove izgracluje za sebe, pri veiem ilimanjem uticaju tudih civilizacija, onih koje su mu prethodile il isavremenih" (N. Danilevski,_ 1994, 106). Leontjevljevo shvatanjefvoraike uloge ,,vizantizma"'" u ruskoj istoriji, tj. njegovo isticanjevizantijskog porekla pravoslavlja'' i samodrZavlja, tih, od straneslovenofila, najbeSie isticanih konstitutivnih specifika .,slovens-tva", svedode o njegovoj sumnji u moguinost formulisanja ideje,,slavizma" kao pojma koji obuhvata op5te karakteristike zajednidkesvim Slovenima. Drugim redima, ako su, po Leontjevu, ,.sameosnove civilizacije" onoga Sto Danilevski naziva ,,slovenski kul-turno-istorijski trp", v izantij sko g porekla, onda,,s lav iztn a ne ma",vei postoji samo ,,vizantizam" koji, u veioj ili manjoj meri, proZi-ma,,slovenstvo", tj. skup razliditih slovenskih plemena (Leontje.,',1994, 39-41).,.Slavizam" predstavlja,,plemensku, etnografsku ap-strakciju" kojom se pogre5no oznadavaju oni kultumi principi kojesu Rusi , ali, ne i svi Sloveni , preuzeli od Vizantije. Otuda, opravda-

26 ,,Upotrebljavajuii rei 'vizantizam', ja sam se samo trudio da ukaZem

na religiozno-kullume korene nale snage i na5eg nacionalnog Zivota", obja5njavao .je, kasni je, Leontjev (v., , f Iucr,rra x B. C. Coltur,cDy", u: Jloon'rr,ou, 1993,388).Ali, upravo rei 'koreni' (koju je podvukao sam Leontjev), ima znadenje mnogo 5ireod,,ve6eg ili manjeg uticaja".

2T,,Pravoslavlje su oblikovali Vizantinci, a ne Rusi, ali ono je tako namausadeno, da mi, i kao nacija i kao drZava, bez njega ne moZemo Ziveti" (/sto, s.38 l ) .

nom zakljudku A. Valickog po kome Leontjev u etimolo5kom smi-slu redi nije slovenofil (Walicki , l9'75, 524), moLemo pridodatitez;r da je on vizantofil, u doslovnom smislu te redi. Po svom po-laziStu, njegova potraga za kulturnim identitetom koji Rusiju odvajaodZapadaje slovenofilska, ali, njegov zakljudak da je u osnovitog identiteta,,vizantizam", a ne ni5ta izvorno,,slovensko", pred-stavlja neoiekivan rezultat koji Leondeva dini ,,usamljenim mislio-cem" u odnosu na slovenofilsku misaonu i politibku tradiciju. Uve-ren da ,,u slovenofilstvu nisu toliko sami Sloveni vaZni, koliko ono5to je u njima posebno slovensko, 5to nas odvaja od Zapada," iotkriv5i da je ta posebnost ,,vizantizam", Leontjev je zakljudio daje ,,stvar u sopstvenoj kulturi, a uop5te ne u Slovenima" (Jleonrren ,1965 , 5l). Dalje razvij anje teze o ,,vizanlizmr-r" kao najbitnijemfaktoru ruskog identiteta vodilo je Leontjeva u kritiku panslavi-stidkog pokreta i u koncipiranje sopstvenog pogleda na politidkustvamost Rusije.

a

Osnovni postulat panslavistidkog pokreta je bilo uverenjeda ,,velika porodica slovenskih plemena" predstavlja poseban,,kulturno-istorijski tip" koji, u buduinosti, treba da stvori moinu,sveslovensku drZavu. U budu6em drZavnom jedinstvu svih Slovenaobjektivizirala bi se njihova kultuma i ,.plemenska" srodnost. Rusija,zbog svoje snage i velidine, treba da ima vodeiu ulogu u ostvarenjupanslovenskog politidkog projekta diji je prvi korak razvijanje svestio ,,slovenskoj uzajamnosti", te pomaganje oslobodiladkih pokreta,,slovenske braie" pod tudom (otomanskom i austrij- skom) vla5iu.Temelj tog prqekta je bila vera u ,,slavizam" kao skup karakteristika -zajednidkih svim slovenskim narodima, vera koju, kako smo videli, 5Leontjev nije delio sa svojim savremenicima. Po njemu, ,,slovenstvo :postoji, i po broju onih koji mu pripadaju ono je vrlo snaZno; '3

slavizma nema, il i je on joS vrlo slab i neodreden" (Leontjev, X1994, 57). Zato, po Leontjevu, panslavisti svoja politidka odekivanja ;mogu bazirati samo na ,,plemenskoj", ,,krvnoj" srodnosti Slovena, Ea ne na posebnim ,,slovenskim principima" koji u kulturnom smislu 5ujedinjuju slovenske narode formirane pod snaZnim uticajem tako drazliditih kultumih i politidkih tradicija kao Sto su vizantizam, ka-tolidanstvo, germanizam, islam, itd. Srodnost jezika i ,,krvna veza"

r 4 5t 4 4

=

F>al

c

roN

.U

D

zI

svih slovenskih naroda nije dovoljna pretpostavka kulturne samo-bitnosti. Naprotiv, sa stanoviSta oduvanja ruske kulturne original-rrosti, panslavistidka polit ika predstavlja veliku opasnost jer njenizagovornici u Rusrji ,,ne shvataju znadenje i pogubnost plodovaone plemenske polit ike koja se obidno naziva nacionalnonr" (JIe-orrrbeB ,1992,45 1). Nacionalizamje. za Leontjeva, sredstvo ost-varenja l iberalno-demokratske ideje koja, na unutra5njem planu,vodi ujednadavanju svih pripadnika nacge, a na spoljainjem, izjed-nadavanju i jednoobraznosti svih ,,nacionalnih drlaya."'n Nacio-nalni pokreti su, od Francuske revolucije, uvek vocleni idejom jed-nakosti pripadnika nacije (uiazak ,,tre6eg staleZa" na polit idku sce-nu) i, istovremeno, idejom prava rla sopstvenu drZavu u kojoj seostvaruje nacionalna samobitnost i posebnost. Ove dve ideje su. pomiSljenju Leontjeva, nespojive: uspe5no ostvarene nacionalne rev-olucrje paradoksalno dovode do gubitka samosvojnosti i original-nosti novih nacionalnih drZavajerje svaka od njih strukturisana naosnovu istog l iberalno-demokratskog principa. U prirodi I dinamicirazvoja nacionalnih pokleta Leontjev zapal.a asintetri ju podetnihcil jeva i konadnog rezultata: ,,U mnogih voda i udesnika tih pokretacil jevi su stvarno bil i nacionalni. osamostaljuju6i i. dak ponekad,kulturno-originalni. ali rezultatje do sada kod svih i svudajedan -

ku,mopol i tsk i "2e (J leonr t en, 1992, 452) . Udesnic i nacionaln ih

2' , .1,1" .1u naci je, u onom vidu u korne ju je uveo u pol i - r rku Napoleon l l l , unjenom sadainjem, modernom vidu, n i je n iSta drugo do onaj is t i l ibela ln i den.rokra-t izam koj i se ve6 odavno t rudi da uni i t i vel ike svetova zapadne kul ture." (Leont jev.

I 99'1, 38). Po Berdajevu, Leontjevu pripada zasluga radikalnog postavljanja problemanacional izma jer je otkr io da je . .nadelo nacionalnog sarnoopredel jenja. samo po

sebi demokratsko nadelo i . po svoj im posledicama, revolucionarno nadelo. t la kroznjega trijumfuje liberalno-egalitarni progres, potiruii svaku nacionalnu originalnost"(Bcpq rcu , 1926 , 185 ) .

29 Ovu asimetriju ciljeva i rezultata nacionalnih pokreta moZemo ilustrovati

savremenim zbivanj ima postkonrunist i i -ke t ransfbrmucr je is todnih drui tava. Ne takodavno, nacionalno inspir isana kr- i t ika komuniznraje formul isana sa stanovi i ta poseb-

nost i i samosvojnost i naci ja pod kornunist idkom. . , intern.rc ional is t idkom" domina-cijom. Nakon propasti komuniznra. istoino-evropske drZave su. zadrZavajuii nacio-nalnu retor iku i s imbol iku, usvoj i le jedinstven l iberalno-t rZiSni model pr ivrede,

univerzalne pravne standarde i zapadnu masovnu kul turu, t j . jedan opi t i rnodeldruitva koji njihovu podetno isticanu ..nacionalnu sanrobrtnost" svodi na etnografski

ukras. Naravno, u ovoj dinjenici moZemo videti vrhunac progresa i ,.kraj istorije"(kao Fukujama) ili, poput Leontjeva, znak sveopiteg stapanja i konadne plopasti izkoje izranja .,kosmopolitska drZava, prvo sveevropska. a zatim. moZe biti i svetska!"(Iloon'r'r,cr, 1992,460). Ovu drugu moguinost eksplicira 5. Alprrauru: ,,Ocenjujuii

pokreta,,traZe jedno, a stalno nalaze ne5to sasvim drugo", jer,,sluZeiiprincipu disto plemenske nacionalnosti, oni, a da sami toga nisusvesni i da to ne Zele, potpomazu kosmopolit izam" (Ileoursen,1886, t. II,65). Suprotstavljajuii se panslavistidkom raspoloZenjuruskog javnog mnjenja, Leontjev je poku5avao da dokaZe da jenacionalizam,,posebna varijanta kosmopolitske, ru5iladke ideje",te da bi ,,stvaranje jedne kompaktne i sveslovenske drZave bilopodetak propast i Ruskog carstva" (J leouruen, l t l86, t . I ,9) . Doovog zakljudka Leontjev dolazi analizom nacionalnih pokreta turskihi austrryskih Slovena i razmatranjem posledica koje bi za Rusijunastupile ostvarenjem panslovenskog politidkog programa.

PobevSi od dlanaka o Grdko-Bugarskom crkvenom sporu.Leondev najveii deo svoje publicistiike aktivnosti posveiuje analiziideologije slovenskih nacionalno-oslobodiladkih pokreta i uloziRusije u re5avanju ,,Istoinog pitanja".r" Nasuprot vizij i buduiegsveslovenskog drZavnog jedinstva pod .,kri l ima dvoglavog orla rus-kog" i l i projektu sveslovenske federacije N. Danilevskog, Leontjevupozorava rusko javno mnjenje na nuZnost opreznog, distanciranogodnosa prema .,slovenskoj braii": ..Sto su nam nacije bliZe po krvii jeziku, mi ih rnoramo vtie drZati na mudrom odstojanju, ne preki-dajuii vezu s njima" (Leontjev. 1994,67). Po njemu. bliskost po..krvi i jeziku" predstavlja temelj nacionalne polit ike koja. kakosmo videli, vodi sveopStem ujednadavanju i gubitku kulturne au-tentidnosti . Da se iza .,slavizma" kao .,plemenske etnografske ap-strakcije" kri je upravo ideologija ,,zajednidke krvi ' ' i ,,srodnih jezi-ka", a ne jednorodnih fbrmativnih kulturno-polit idkih principa. Le-ontjev dokazuje analizom strukture i ideologr.le nacionalnih pokretaturskih i austnlskih Slovena. Na delu tih pokreta nalazi se inteligen-crja proZeta evropskim idealima jednakosti i slobode u ime kojihodbacuje svako aristokratsko nadelo i, uopite, stale5ko uredenjedruStva.' ' Njihov polit idki ideal je ustavna, parlamentarna de-

leontjevskim odima savremenu 'paradu suvercniteta', moZemo sa sigurnoiiu predvi-deti da ie i ovde pobediti drugostepeni uzroci i da 6e, umesto renesanse narodnogZivota i nacionalne kul ture, s ledi t i dal ja n ivelaci ja i melanje, te da 6e, kao konadnirezultat, trijumfovati kosmopolitizam". (K Jleontuuea, natrr coape.uemtx,s.6)

l0 Pored Vizantizrna i slovenstvtt, ovim temama su posebno posve6eniradovi: .,Pvcc<nc. lpcrn H IOro-C:rarrrHc" (1878): ,,fhrcl,xa o'r'rrre-,rr,uuxa" (1879);

,,flopc11onr,rr c'r'all,r Bapurancxaro flHcnulrra 1880. rola"; ,,llucl,lra o rtoc'l'orrHr,rx

I r c rax " ( 1882 -1883 ) .l l

, ,Ju,urn shvat io da su svi Sloveni , juZni i zapadni , upravo u tom menitako dragom smislu kul turne or ig inalnost i . za nas Ruse. n i5ta drugo do neizbeZno

1 4 6| 4'7

=

F>al

c

roN

.U

D

zI

svih slovenskih naroda nije dovoljna pretpostavka kulturne samo-bitnosti. Naprotiv, sa stanoviSta oduvanja ruske kulturne original-rrosti, panslavistidka polit ika predstavlja veliku opasnost jer njenizagovornici u Rusrji ,,ne shvataju znadenje i pogubnost plodovaone plemenske polit ike koja se obidno naziva nacionalnonr" (JIe-orrrbeB ,1992,45 1). Nacionalizamje. za Leontjeva, sredstvo ost-varenja l iberalno-demokratske ideje koja, na unutra5njem planu,vodi ujednadavanju svih pripadnika nacge, a na spoljainjem, izjed-nadavanju i jednoobraznosti svih ,,nacionalnih drlaya."'n Nacio-nalni pokreti su, od Francuske revolucije, uvek vocleni idejom jed-nakosti pripadnika nacije (uiazak ,,tre6eg staleZa" na polit idku sce-nu) i, istovremeno, idejom prava rla sopstvenu drZavu u kojoj seostvaruje nacionalna samobitnost i posebnost. Ove dve ideje su. pomiSljenju Leontjeva, nespojive: uspe5no ostvarene nacionalne rev-olucrje paradoksalno dovode do gubitka samosvojnosti i original-nosti novih nacionalnih drZavajerje svaka od njih strukturisana naosnovu istog l iberalno-demokratskog principa. U prirodi I dinamicirazvoja nacionalnih pokleta Leontjev zapal.a asintetri ju podetnihcil jeva i konadnog rezultata: ,,U mnogih voda i udesnika tih pokretacil jevi su stvarno bil i nacionalni. osamostaljuju6i i. dak ponekad,kulturno-originalni. ali rezultatje do sada kod svih i svudajedan -

ku,mopol i tsk i "2e (J leonr t en, 1992, 452) . Udesnic i nacionaln ih

2' , .1,1" .1u naci je, u onom vidu u korne ju je uveo u pol i - r rku Napoleon l l l , unjenom sadainjem, modernom vidu, n i je n iSta drugo do onaj is t i l ibela ln i den.rokra-t izam koj i se ve6 odavno t rudi da uni i t i vel ike svetova zapadne kul ture." (Leont jev.

I 99'1, 38). Po Berdajevu, Leontjevu pripada zasluga radikalnog postavljanja problemanacional izma jer je otkr io da je . .nadelo nacionalnog sarnoopredel jenja. samo po

sebi demokratsko nadelo i . po svoj im posledicama, revolucionarno nadelo. t la kroznjega trijumfuje liberalno-egalitarni progres, potiruii svaku nacionalnu originalnost"(Bcpq rcu , 1926 , 185 ) .

29 Ovu asimetriju ciljeva i rezultata nacionalnih pokreta moZemo ilustrovati

savremenim zbivanj ima postkonrunist i i -ke t ransfbrmucr je is todnih drui tava. Ne takodavno, nacionalno inspir isana kr- i t ika komuniznraje formul isana sa stanovi i ta poseb-

nost i i samosvojnost i naci ja pod kornunist idkom. . , intern.rc ional is t idkom" domina-cijom. Nakon propasti komuniznra. istoino-evropske drZave su. zadrZavajuii nacio-nalnu retor iku i s imbol iku, usvoj i le jedinstven l iberalno-t rZiSni model pr ivrede,

univerzalne pravne standarde i zapadnu masovnu kul turu, t j . jedan opi t i rnodeldruitva koji njihovu podetno isticanu ..nacionalnu sanrobrtnost" svodi na etnografski

ukras. Naravno, u ovoj dinjenici moZemo videti vrhunac progresa i ,.kraj istorije"(kao Fukujama) ili, poput Leontjeva, znak sveopiteg stapanja i konadne plopasti izkoje izranja .,kosmopolitska drZava, prvo sveevropska. a zatim. moZe biti i svetska!"(Iloon'r'r,cr, 1992,460). Ovu drugu moguinost eksplicira 5. Alprrauru: ,,Ocenjujuii

pokreta,,traZe jedno, a stalno nalaze ne5to sasvim drugo", jer,,sluZeiiprincipu disto plemenske nacionalnosti, oni, a da sami toga nisusvesni i da to ne Zele, potpomazu kosmopolit izam" (Ileoursen,1886, t. II,65). Suprotstavljajuii se panslavistidkom raspoloZenjuruskog javnog mnjenja, Leontjev je poku5avao da dokaZe da jenacionalizam,,posebna varijanta kosmopolitske, ru5iladke ideje",te da bi ,,stvaranje jedne kompaktne i sveslovenske drZave bilopodetak propast i Ruskog carstva" (J leouruen, l t l86, t . I ,9) . Doovog zakljudka Leontjev dolazi analizom nacionalnih pokreta turskihi austrryskih Slovena i razmatranjem posledica koje bi za Rusijunastupile ostvarenjem panslovenskog politidkog programa.

PobevSi od dlanaka o Grdko-Bugarskom crkvenom sporu.Leondev najveii deo svoje publicistiike aktivnosti posveiuje analiziideologije slovenskih nacionalno-oslobodiladkih pokreta i uloziRusije u re5avanju ,,Istoinog pitanja".r" Nasuprot vizij i buduiegsveslovenskog drZavnog jedinstva pod .,kri l ima dvoglavog orla rus-kog" i l i projektu sveslovenske federacije N. Danilevskog, Leontjevupozorava rusko javno mnjenje na nuZnost opreznog, distanciranogodnosa prema .,slovenskoj braii": ..Sto su nam nacije bliZe po krvii jeziku, mi ih rnoramo vtie drZati na mudrom odstojanju, ne preki-dajuii vezu s njima" (Leontjev. 1994,67). Po njemu. bliskost po..krvi i jeziku" predstavlja temelj nacionalne polit ike koja. kakosmo videli, vodi sveopStem ujednadavanju i gubitku kulturne au-tentidnosti . Da se iza .,slavizma" kao .,plemenske etnografske ap-strakcije" kri je upravo ideologija ,,zajednidke krvi ' ' i ,,srodnih jezi-ka", a ne jednorodnih fbrmativnih kulturno-polit idkih principa. Le-ontjev dokazuje analizom strukture i ideologr.le nacionalnih pokretaturskih i austnlskih Slovena. Na delu tih pokreta nalazi se inteligen-crja proZeta evropskim idealima jednakosti i slobode u ime kojihodbacuje svako aristokratsko nadelo i, uopite, stale5ko uredenjedruStva.' ' Njihov polit idki ideal je ustavna, parlamentarna de-

leontjevskim odima savremenu 'paradu suvercniteta', moZemo sa sigurnoiiu predvi-deti da ie i ovde pobediti drugostepeni uzroci i da 6e, umesto renesanse narodnogZivota i nacionalne kul ture, s ledi t i dal ja n ivelaci ja i melanje, te da 6e, kao konadnirezultat, trijumfovati kosmopolitizam". (K Jleontuuea, natrr coape.uemtx,s.6)

l0 Pored Vizantizrna i slovenstvtt, ovim temama su posebno posve6eniradovi: .,Pvcc<nc. lpcrn H IOro-C:rarrrHc" (1878): ,,fhrcl,xa o'r'rrre-,rr,uuxa" (1879);

,,flopc11onr,rr c'r'all,r Bapurancxaro flHcnulrra 1880. rola"; ,,llucl,lra o rtoc'l'orrHr,rx

I r c rax " ( 1882 -1883 ) .l l

, ,Ju,urn shvat io da su svi Sloveni , juZni i zapadni , upravo u tom menitako dragom smislu kul turne or ig inalnost i . za nas Ruse. n i5ta drugo do neizbeZno

1 4 6| 4'7

'UF

)q

z

mokrati ja koja je nespojiva sa snaZnom monarhrjskom vla5iu. a

kamoii sa samodrZavljem. Pod uticajem te evropeizirane inteli-gencije nalaze se patri jarhalne seljadke merse koje. sledeii svojeubiteije, lekare i trgovce. ,,iz epske prostote prelaze pravo u bur-Zoasku pl'ostotu, evropejski radikalnu"'"(Jleonmee , 1886, i, 218).Zato, posledica pobede nacionalno-oslobodiladkih pokreta sloven-skih naroda moZe, za Leontjeva, bit i samo stvaranje ntza nez,a-visnih nacionalnih drLava ustrojenih po zapadno-evropskom mo-delu i medusobno sukobljenih oko teritori jalnih pretenzrja i uloge,,malih Pijemonta". Pomoi takvint pokretima od strane Rusije injeno ujedinjenje sa takvin slovenskim drZavama. bilo bj ..fatalnitrenutak raspada Rusije i njene drZavne propasti" (JleoHrr,en, 1886.I . 6 ) .

Ruskr panslavistidki pokret. osim toga Sto ne uvicla l iberalno--demokratsku prirodu nacionaln ih pokreta .,s loven ske brai e", _qre5iu tumadenju intencija ranog slovenofilstva. Naime. dok je polit idko

,.zbliLavanje sa Slovenima" zarane slovenofile bilo samo sreclstvoostvarenja vaZnijeg cilja - kulturne samobitnosti Rusije - panslavistiapsolutizuju to sredstvo. gubeii iz vida da ono. po svojim unutra5-njim karakteristikama, ugroZava postizatrje upravo tog ranije fbr-mul isanog i pr ihvaienog c i l ja . " Oiek ivanje ranih s lovenof i la daie bilska saradnja i jedinstvo Rusije sa slovenskim narodima pred-stavljati izvor ,.Live vode" koja 6e..sprati" nasla_qe evropske kulturesa lica poslepetrovske Rus4e. Leontjevu se, u svetl{i analize sloven-skih nacionalnih pokreta. pokazalo kao neopravdano. Upravo zato

pol i t idko z lo, jer t i narodi do danainjeg dana, u l rku svoje inte l igenci je svetu ne

{aju n iSta osim tr iv i ja lne i obidne savremene burZoazi je" ( , , !orro.r r rcrurc x 11uvrrgiaL' t , r { \ r o r rar{c-rarr3rrc" , 1 884. . u: J lcou l r , i ' l l l . l fJ86. I . s . 77).

- t2 Dobu, deo svoj ih stavova prenra s lovenskim nacionalno-oslobocl i ladkimpokret ima Leont jev zasniva na anal iz i , ,pol i t idkog mental i teta" Srba i na pr imer imaiz is tor i je KneZevine Srbi je. Po njernu, . ,Srbi su . . . sv i demokrat i ; kod nj ih epskapatr i jarhalnost prelazi na najbol j i nadin u najprost i ju burZoasku ut i l i tarnosl . . . Koci

Srba obig ledno ne nalazimo garancr je z i r jaku monarhr ju . . . Srbi n isu mogl i dapodnesudakn ionosamov la5 iesako j im je ,napa t r i j a rha lannad in . Ze leodan j rmaupravl ja n j ihov oslobodi lac i nacionalni jurrak. st r r i lV l i lo i " (Leont jev, 1994,63-64).Ove, kao i brojne druge opaske Leontjevl o Srbima predstavljaju posebnu temu okojoj se u nas joi nije pisalo.

t t -' '" ,.Za te ranije koLif'eje slovenofllstva, osloboclenje i politidko zbliZavanje

Slovena sa Rusi jom trebalo je da s luZi samo keo sredstvo. a n ikako kao c i l j . Ci l j je

bi la samosvojna c iv i l izaci ja. razl id i ta od zapadrre. kul tura koja je, po moguinost i ,nezavisna od toka evropske kul ture" (J loon'r ' lcr , I 886, l , 193).

5to su ,.braia" , Sloveni mogu biti opasni za Rusij u jer, ,,najopasnij ir,r l svih je rocleni, mladi, neza5tideni, kako narn se ditri, brat, ako se

on zarozi nedim Sto moZe i za nas, ako nismo oprezni, da bude

pogubno" (Leondev. 1994, l-14). Nacionalno-oslobodiladki pokreti

turskih i i i rstri jskih Slovena sLt ,,zaraZeri" evropskim liberalno-

demokratskim idejama (nmn.ia democratica progresiva), pa ,,poli-t idki panslavizam" ugroZava izvorni cil j slovenofilskog pokreta

koji deli i Leonqev - oduvanje i dalje jadanje samobitne ruske

kulture.'* Razodarav5i se u evropeizam Slovena, Leontjev zak-

ljuduje da su, nasuprot panslavistidkoj politici , za Rusiju plodotvorni-j i oni antievropski kulturni uticaji koji potidu od naroda sa kojima

Rusi nisu srodni nit i po .1eziku, nit i po kr' 'r i . Formuli5uii u razgovoru

sii i . Aksakovim alternativu po kojoj 6e Rusi, i l i stapanjem sa

Jugo-Siovenima neizbe'zno izgubiti kulturnu originalnclst koja ih

odvaja odZapada, i l i 6e savezom i meSarlem sa azijskim narodima

tu svoju originalnost osnaZiti , Leontjev bira ovu drugu mogudnost.

Ovakav izbor je . s inatra on, u sk ladu sa osnovnom intenci jom

ranog slovenofilstva, mada pansiavistima b-t2gohuino zvudi jer Turkepreferira u odnosu na,,slovensku braiu". ' 'Ali, u strahu od udinka

,.liberalne zaraze"r(' koj a je zahvatila S lovene, Leorltjev zaklj uduje

da je za Rusiju ,,stapanje i me5anje sa Azijatirna, i i i sa narodima

druge vere i roda, mnogo korisnije - ako ni zbog dega drugog, a

ono zbog toga 5to se oni jo i n isu proZel i duhotn evropeizma"(Leontjev, 1994, 61). Ovaj zakijudak koji Leontjeva dini potpuno

3J , ,On" i ko hoie kul turno s lovetrof i ls tvo, or ig inalnost i l i s lovenoor ig inal-

nost , ta j t reba da:e boj i pol i t idkog panslavizmajer je on suviSe bl izak egal i tarno-

republ ikanskom idealu, Zapadu koj i nas i bez toga odavno proZdire duhovno"

(,.rlcoH'u,cr, 1965 ,63-64) .

35 ,.Jr, ,o* desto razmiSljao cla ako bi Homjakova ili Kirejevskog ili brata

Vaieg (K.S. Aksakova -MS) di -st i iz groba i p i ta l i da odgovore po savest i ' i ta je

bolje: st:rpanje Rusa szi Jugo-Slovenima i pri tom. neizbe'zni gubitak poslednje

kultume originalnosti koja nas odvaja od Zapada, ili pak savez, zbliZavanje, melanje

Rusa dak sa Turcima, Tibetancima, Indusima, b i lo k im, samo da se stvor i ne5to

svoje osobeno, organsko, pod nj ihovim ut icajem, makar i posrednim - ipak bi

ranrji slovenofili preclpostavili te azijate Slovenima. Stvar je u svojoj kulturi, a

uopite ne u Slovenima" (IlooHrt'crr, 1965 , 57).

36 Gotovo vek posle Leont jeva, E. Sioran ie u , ,v i rusu s lobode" v idet i

najvedu opasnost za snagu i nacionalnu originalnost Rusije: ,,Da bi Rusija prihvatila

l iberaln i reZim, t rebalo bi da znatno oslabi , da jo j snaga veoma opadne, pa bi iak

trebalo i da izgubt svoju posebnost i ostane bez bi tn ih nacionalnih odl ika" (E.

S io ran . 1987 .28 ) .

=-F

>qf

NcJ

1 , 4 01 4 8

'UF

)q

z

mokrati ja koja je nespojiva sa snaZnom monarhrjskom vla5iu. a

kamoii sa samodrZavljem. Pod uticajem te evropeizirane inteli-gencije nalaze se patri jarhalne seljadke merse koje. sledeii svojeubiteije, lekare i trgovce. ,,iz epske prostote prelaze pravo u bur-Zoasku pl'ostotu, evropejski radikalnu"'"(Jleonmee , 1886, i, 218).Zato, posledica pobede nacionalno-oslobodiladkih pokreta sloven-skih naroda moZe, za Leontjeva, bit i samo stvaranje ntza nez,a-visnih nacionalnih drLava ustrojenih po zapadno-evropskom mo-delu i medusobno sukobljenih oko teritori jalnih pretenzrja i uloge,,malih Pijemonta". Pomoi takvint pokretima od strane Rusije injeno ujedinjenje sa takvin slovenskim drZavama. bilo bj ..fatalnitrenutak raspada Rusije i njene drZavne propasti" (JleoHrr,en, 1886.I . 6 ) .

Ruskr panslavistidki pokret. osim toga Sto ne uvicla l iberalno--demokratsku prirodu nacionaln ih pokreta .,s loven ske brai e", _qre5iu tumadenju intencija ranog slovenofilstva. Naime. dok je polit idko

,.zbliLavanje sa Slovenima" zarane slovenofile bilo samo sreclstvoostvarenja vaZnijeg cilja - kulturne samobitnosti Rusije - panslavistiapsolutizuju to sredstvo. gubeii iz vida da ono. po svojim unutra5-njim karakteristikama, ugroZava postizatrje upravo tog ranije fbr-mul isanog i pr ihvaienog c i l ja . " Oiek ivanje ranih s lovenof i la daie bilska saradnja i jedinstvo Rusije sa slovenskim narodima pred-stavljati izvor ,.Live vode" koja 6e..sprati" nasla_qe evropske kulturesa lica poslepetrovske Rus4e. Leontjevu se, u svetl{i analize sloven-skih nacionalnih pokreta. pokazalo kao neopravdano. Upravo zato

pol i t idko z lo, jer t i narodi do danainjeg dana, u l rku svoje inte l igenci je svetu ne

{aju n iSta osim tr iv i ja lne i obidne savremene burZoazi je" ( , , !orro.r r rcrurc x 11uvrrgiaL' t , r { \ r o r rar{c-rarr3rrc" , 1 884. . u: J lcou l r , i ' l l l . l fJ86. I . s . 77).

- t2 Dobu, deo svoj ih stavova prenra s lovenskim nacionalno-oslobocl i ladkimpokret ima Leont jev zasniva na anal iz i , ,pol i t idkog mental i teta" Srba i na pr imer imaiz is tor i je KneZevine Srbi je. Po njernu, . ,Srbi su . . . sv i demokrat i ; kod nj ih epskapatr i jarhalnost prelazi na najbol j i nadin u najprost i ju burZoasku ut i l i tarnosl . . . Koci

Srba obig ledno ne nalazimo garancr je z i r jaku monarhr ju . . . Srbi n isu mogl i dapodnesudakn ionosamov la5 iesako j im je ,napa t r i j a rha lannad in . Ze leodan j rmaupravl ja n j ihov oslobodi lac i nacionalni jurrak. st r r i lV l i lo i " (Leont jev, 1994,63-64).Ove, kao i brojne druge opaske Leontjevl o Srbima predstavljaju posebnu temu okojoj se u nas joi nije pisalo.

t t -' '" ,.Za te ranije koLif'eje slovenofllstva, osloboclenje i politidko zbliZavanje

Slovena sa Rusi jom trebalo je da s luZi samo keo sredstvo. a n ikako kao c i l j . Ci l j je

bi la samosvojna c iv i l izaci ja. razl id i ta od zapadrre. kul tura koja je, po moguinost i ,nezavisna od toka evropske kul ture" (J loon'r ' lcr , I 886, l , 193).

5to su ,.braia" , Sloveni mogu biti opasni za Rusij u jer, ,,najopasnij ir,r l svih je rocleni, mladi, neza5tideni, kako narn se ditri, brat, ako se

on zarozi nedim Sto moZe i za nas, ako nismo oprezni, da bude

pogubno" (Leondev. 1994, l-14). Nacionalno-oslobodiladki pokreti

turskih i i i rstri jskih Slovena sLt ,,zaraZeri" evropskim liberalno-

demokratskim idejama (nmn.ia democratica progresiva), pa ,,poli-t idki panslavizam" ugroZava izvorni cil j slovenofilskog pokreta

koji deli i Leonqev - oduvanje i dalje jadanje samobitne ruske

kulture.'* Razodarav5i se u evropeizam Slovena, Leontjev zak-

ljuduje da su, nasuprot panslavistidkoj politici , za Rusiju plodotvorni-j i oni antievropski kulturni uticaji koji potidu od naroda sa kojima

Rusi nisu srodni nit i po .1eziku, nit i po kr' 'r i . Formuli5uii u razgovoru

sii i . Aksakovim alternativu po kojoj 6e Rusi, i l i stapanjem sa

Jugo-Siovenima neizbe'zno izgubiti kulturnu originalnclst koja ih

odvaja odZapada, i l i 6e savezom i meSarlem sa azijskim narodima

tu svoju originalnost osnaZiti , Leontjev bira ovu drugu mogudnost.

Ovakav izbor je . s inatra on, u sk ladu sa osnovnom intenci jom

ranog slovenofilstva, mada pansiavistima b-t2gohuino zvudi jer Turkepreferira u odnosu na,,slovensku braiu". ' 'Ali, u strahu od udinka

,.liberalne zaraze"r(' koj a je zahvatila S lovene, Leorltjev zaklj uduje

da je za Rusiju ,,stapanje i me5anje sa Azijatirna, i i i sa narodima

druge vere i roda, mnogo korisnije - ako ni zbog dega drugog, a

ono zbog toga 5to se oni jo i n isu proZel i duhotn evropeizma"(Leontjev, 1994, 61). Ovaj zakijudak koji Leontjeva dini potpuno

3J , ,On" i ko hoie kul turno s lovetrof i ls tvo, or ig inalnost i l i s lovenoor ig inal-

nost , ta j t reba da:e boj i pol i t idkog panslavizmajer je on suviSe bl izak egal i tarno-

republ ikanskom idealu, Zapadu koj i nas i bez toga odavno proZdire duhovno"

(,.rlcoH'u,cr, 1965 ,63-64) .

35 ,.Jr, ,o* desto razmiSljao cla ako bi Homjakova ili Kirejevskog ili brata

Vaieg (K.S. Aksakova -MS) di -st i iz groba i p i ta l i da odgovore po savest i ' i ta je

bolje: st:rpanje Rusa szi Jugo-Slovenima i pri tom. neizbe'zni gubitak poslednje

kultume originalnosti koja nas odvaja od Zapada, ili pak savez, zbliZavanje, melanje

Rusa dak sa Turcima, Tibetancima, Indusima, b i lo k im, samo da se stvor i ne5to

svoje osobeno, organsko, pod nj ihovim ut icajem, makar i posrednim - ipak bi

ranrji slovenofili preclpostavili te azijate Slovenima. Stvar je u svojoj kulturi, a

uopite ne u Slovenima" (IlooHrt'crr, 1965 , 57).

36 Gotovo vek posle Leont jeva, E. Sioran ie u , ,v i rusu s lobode" v idet i

najvedu opasnost za snagu i nacionalnu originalnost Rusije: ,,Da bi Rusija prihvatila

l iberaln i reZim, t rebalo bi da znatno oslabi , da jo j snaga veoma opadne, pa bi iak

trebalo i da izgubt svoju posebnost i ostane bez bi tn ih nacionalnih odl ika" (E.

S io ran . 1987 .28 ) .

=-F

>qf

NcJ

1 , 4 01 4 8

usamljenim misliocem ruske XlX-vekovne intelektualne tradicije,posluZi6e kao jedna od polaznih tabaka izgradnje ,,evroazijskog"shvatanja ruskog identiteta, formq_lisanog u emigrantskim krugovi-ma dvadesetih godina ovog veka.-"

Ostvariti panslavistidki politidki projekat ujedinjenja Rusijesa evropeiziranim Slovenima znadilo bi, po Leontjevu, napustitivizantijsku politidku tradiciju koja je oblikovala dotada5nji politidkii dru5tveni Zivot Rusije. ,,SamodrZavlje" je politidka srZ ,,vizan-tizma"38 i ono je nespojivo sa evropskim idejama jednakosti, slobodei ustavnog ogranidenja vlasti, kojima st ,,zara\eni" slovenskinacionalno-oslobodiladki pokreti. Odre6i se,,samodrZavlja" znadi,za Rusiju, podleii evropskom ,,progresu" koji ,,nije ni5ta drugo doproces raspadanja, proces onog ponovnog upro56avanja celine imeSanja sastavnih delova... proces brisanja morfblo5kih oznaka,proces uniStavanja onih osobenosti koje su organski (tj. despotski)svoj stvene dru5tvenom telu" (Leond ev, 1 99 4, 82) . DrZav a je formau okviru koje se odvija socijalni Zivot, forma koja strukturi5e razlidi-te elemente drleii ih na okupu. Priroda te forme nije sludajna, onazavisi od unutra5nje ideje socijalnog organizma-" i ne moZe semenjati bez posledica po taj organizam: ,,Forma je despotizamunutra5nje ideje koji ne dozvoljava materiji da se raspadne"(Le-ontjev, 1994, 80). Ako je, kako je uveren Leondev, vizantizam,,unutraSnja ideja" Rusije, a samodrZavlje njena,,fg1ma", onda gu-bitak te forme znadi i raspad i i5beznuie same Rusije: Otuda. svakoublaZavanje samodrZavlja, svaka reforma usmerena na njegovo ogra-nidavanje, slabi ruski ,,socijalni organizam" menjaju6i mu ,,formu",tj. obezlidavajuii ga. Vernost drZavnoj formi i po cenu krvavih

-" O ,,evroazijstvu" videti u mom radu: ,,Socijalne i politidke ideje ruskogevroazijskog poketa", F ilo zofs ke s tud ij e, XXY ( 1 993), s.77- 1 06.

38 ,,Mi ,namo, na primer, da vizantizam u drZavi znadi samodrZavlje"

(Leontjev, 1994,9). Problem istorijske verodostojnosti Leontjevljevog shvatanja,,vizantizma", tj. njegove redukcije kompleksne vizantijske politidke iduhovne

- . tradicije se ovde ne postavlja, jer .,vtzantizam" u njegovom delu ima status ,,idealnog'E tipa" sa polemidkim i normativnim znadenjem, a nije plod istoriografske rekon-

P strukcije vodenje saznajnim interesom. Kako je tadno primetio Janov, ,,Leontjevt konstruiSe vizantizam kao Sto su slovenofili konstruisali svoju utopiju: kao idealnio2 plan, kao projekat preustrojstva Rusije, kao njenu svetlu buduinost" (fluon A. JI.,

3 1969,r04).= 39

,,Drlava je, s jedne strane, nesto kao drvo koje se razvija, cveta rdonosi plodove, povinujuii se nekom tajanstvenom, nezavisnom od nas, despotskomdiktatu unutra5nje ideje" (Leontjev, 1994, 83).

1 5 0

unutra5njih sukoba, predstavlja bolji i?bor od podleganja refotmskim

zahtevima koji tu formu derogiraju '*'Po uverenju K. Leontjeva' ,,svaka nacija, svako dru5tvo. ima

svoju drZavnu formu; ona je u osnovi nepromenjiva do kraja isto-

rUe, ali se menja, brZe ili sporije, slTo I pojedinostima' i to odjif",tu do krala'; (Leontjev, lgg4,86)' SamodrZavlje je' kao vi-

zantijska ,,apstiaktna juristidka ideja", palo na nerazvijeno' patri-

jarhaino siou"nsko tlo i razvilo se u drZavnu formu ruskog dru5tva'

U svojim istorijskim menama, samodrZavlje je podvrgnuto univer-

zalnom trojedinom zakonu - podinje periodom prvobitne prostote

(patrijarhalni monarhizam), prelazi u stadij',cvetajuie sloZenosti"'

A^a bi zatim, otpodeo proces opadanja' tj' ,,drugostepenog up-

rosiavanja,.. Gcle je meito ruske drlaye (samodrZavlja) Leontjev-

Ijevog u."*"nu u ovako shva6enom procesu razvitka? ZaLeontje-

va, odgovor na ovo pitanje je duboko uznemiravaju6i: od kraja

vladaiine Nikolaja I samodrZavlje, pred reformskim zahtevima i

pod uticajem evropskog liberalizma' opada.i slabi, d' ruska drZava

lubi svolu formul sve se vi5e utapa u bezlidni evropski (kosmo-

iolitski)"por edak.,,Zlatno cloba" Rusije, epoha njene- "cvetajuie,loz"noiti", snage i originalnosti je u pro5losti, a ne u budu6nosti'

Ono, suprotno uverenju ranih slovenofila, podinje sa vremenom

Petra Velikog: ,,Na5u epohu Preporoda, na5 XV vek' podetak na5eg

sloZenijeg i Jrganidnijeg procvata, na5e, da tako kaZemo' jedinstvo

u ,urnolikorti,treba tralrti rt XVII veku, u vreme Petra Velikog' a

njegove prve nagovebtaje moZda zaLivotanjegovog oca" (Leont-

iiv-, |q/g4,12). petrova despotska vladavina i raslojavanje, usloZ-

njavanje ruskog druStva njegovog vremena su dve strane lstog

,pu"tupe"g" ralzvitka: prvo je forma (element jedinstva) koja ne

,uto iu 6irsto , ,drZi na okuq9" soci jalnu raznol ikost ' vei je i

aktivno, stvaraladki umnoZava'4r Upravo ovo shvatanje stvaralabke

uloge (samo)drZavnog principa o5tro odvaja Leontjeva od ranih

{ ,,Ju 6, se dak, bez imalo kolebanja, usuditi da kaZem da nikakav poljski

u s t a n a k i n i k a k v a p u g a d o v 5 t i n a n e m o g u n a n e t i R u s i j i t o l i k u S t e t u k o l i k o b i t omogao jedan mirun,

"akonom donet' demokratski ustav" (Leontjev ' 1994 '33) '

al , ,saPetromiepodelodublje, iztazit i jeraslojavanjena5egdru5tva'pojavi la

se raznolikost, bez koje nema stva;ala5tva u narodu' Petar Veliki je' kao ito je

pornu,o,loS viSe udvrsiio kmetstvo."Despotizam Petra Velikogje bio progresivan i

ul.i.tokuoki,usmislunapredpomenutograslojavanjadruStva.LiberalizamKatarinej; ;." apsolutno isti kaiaktei. . . ona je pojadavala nejednakost' U tome je njena

zaluga" (Leontj ev, 199 4, 26 -27).

F

D

o

tl.

N

J

l 5 r

usamljenim misliocem ruske XlX-vekovne intelektualne tradicije,posluZi6e kao jedna od polaznih tabaka izgradnje ,,evroazijskog"shvatanja ruskog identiteta, formq_lisanog u emigrantskim krugovi-ma dvadesetih godina ovog veka.-"

Ostvariti panslavistidki politidki projekat ujedinjenja Rusijesa evropeiziranim Slovenima znadilo bi, po Leontjevu, napustitivizantijsku politidku tradiciju koja je oblikovala dotada5nji politidkii dru5tveni Zivot Rusije. ,,SamodrZavlje" je politidka srZ ,,vizan-tizma"38 i ono je nespojivo sa evropskim idejama jednakosti, slobodei ustavnog ogranidenja vlasti, kojima st ,,zara\eni" slovenskinacionalno-oslobodiladki pokreti. Odre6i se,,samodrZavlja" znadi,za Rusiju, podleii evropskom ,,progresu" koji ,,nije ni5ta drugo doproces raspadanja, proces onog ponovnog upro56avanja celine imeSanja sastavnih delova... proces brisanja morfblo5kih oznaka,proces uniStavanja onih osobenosti koje su organski (tj. despotski)svoj stvene dru5tvenom telu" (Leond ev, 1 99 4, 82) . DrZav a je formau okviru koje se odvija socijalni Zivot, forma koja strukturi5e razlidi-te elemente drleii ih na okupu. Priroda te forme nije sludajna, onazavisi od unutra5nje ideje socijalnog organizma-" i ne moZe semenjati bez posledica po taj organizam: ,,Forma je despotizamunutra5nje ideje koji ne dozvoljava materiji da se raspadne"(Le-ontjev, 1994, 80). Ako je, kako je uveren Leondev, vizantizam,,unutraSnja ideja" Rusije, a samodrZavlje njena,,fg1ma", onda gu-bitak te forme znadi i raspad i i5beznuie same Rusije: Otuda. svakoublaZavanje samodrZavlja, svaka reforma usmerena na njegovo ogra-nidavanje, slabi ruski ,,socijalni organizam" menjaju6i mu ,,formu",tj. obezlidavajuii ga. Vernost drZavnoj formi i po cenu krvavih

-" O ,,evroazijstvu" videti u mom radu: ,,Socijalne i politidke ideje ruskogevroazijskog poketa", F ilo zofs ke s tud ij e, XXY ( 1 993), s.77- 1 06.

38 ,,Mi ,namo, na primer, da vizantizam u drZavi znadi samodrZavlje"

(Leontjev, 1994,9). Problem istorijske verodostojnosti Leontjevljevog shvatanja,,vizantizma", tj. njegove redukcije kompleksne vizantijske politidke iduhovne

- . tradicije se ovde ne postavlja, jer .,vtzantizam" u njegovom delu ima status ,,idealnog'E tipa" sa polemidkim i normativnim znadenjem, a nije plod istoriografske rekon-

P strukcije vodenje saznajnim interesom. Kako je tadno primetio Janov, ,,Leontjevt konstruiSe vizantizam kao Sto su slovenofili konstruisali svoju utopiju: kao idealnio2 plan, kao projekat preustrojstva Rusije, kao njenu svetlu buduinost" (fluon A. JI.,

3 1969,r04).= 39

,,Drlava je, s jedne strane, nesto kao drvo koje se razvija, cveta rdonosi plodove, povinujuii se nekom tajanstvenom, nezavisnom od nas, despotskomdiktatu unutra5nje ideje" (Leontjev, 1994, 83).

1 5 0

unutra5njih sukoba, predstavlja bolji i?bor od podleganja refotmskim

zahtevima koji tu formu derogiraju '*'Po uverenju K. Leontjeva' ,,svaka nacija, svako dru5tvo. ima

svoju drZavnu formu; ona je u osnovi nepromenjiva do kraja isto-

rUe, ali se menja, brZe ili sporije, slTo I pojedinostima' i to odjif",tu do krala'; (Leontjev, lgg4,86)' SamodrZavlje je' kao vi-

zantijska ,,apstiaktna juristidka ideja", palo na nerazvijeno' patri-

jarhaino siou"nsko tlo i razvilo se u drZavnu formu ruskog dru5tva'

U svojim istorijskim menama, samodrZavlje je podvrgnuto univer-

zalnom trojedinom zakonu - podinje periodom prvobitne prostote

(patrijarhalni monarhizam), prelazi u stadij',cvetajuie sloZenosti"'

A^a bi zatim, otpodeo proces opadanja' tj' ,,drugostepenog up-

rosiavanja,.. Gcle je meito ruske drlaye (samodrZavlja) Leontjev-

Ijevog u."*"nu u ovako shva6enom procesu razvitka? ZaLeontje-

va, odgovor na ovo pitanje je duboko uznemiravaju6i: od kraja

vladaiine Nikolaja I samodrZavlje, pred reformskim zahtevima i

pod uticajem evropskog liberalizma' opada.i slabi, d' ruska drZava

lubi svolu formul sve se vi5e utapa u bezlidni evropski (kosmo-

iolitski)"por edak.,,Zlatno cloba" Rusije, epoha njene- "cvetajuie,loz"noiti", snage i originalnosti je u pro5losti, a ne u budu6nosti'

Ono, suprotno uverenju ranih slovenofila, podinje sa vremenom

Petra Velikog: ,,Na5u epohu Preporoda, na5 XV vek' podetak na5eg

sloZenijeg i Jrganidnijeg procvata, na5e, da tako kaZemo' jedinstvo

u ,urnolikorti,treba tralrti rt XVII veku, u vreme Petra Velikog' a

njegove prve nagovebtaje moZda zaLivotanjegovog oca" (Leont-

iiv-, |q/g4,12). petrova despotska vladavina i raslojavanje, usloZ-

njavanje ruskog druStva njegovog vremena su dve strane lstog

,pu"tupe"g" ralzvitka: prvo je forma (element jedinstva) koja ne

,uto iu 6irsto , ,drZi na okuq9" soci jalnu raznol ikost ' vei je i

aktivno, stvaraladki umnoZava'4r Upravo ovo shvatanje stvaralabke

uloge (samo)drZavnog principa o5tro odvaja Leontjeva od ranih

{ ,,Ju 6, se dak, bez imalo kolebanja, usuditi da kaZem da nikakav poljski

u s t a n a k i n i k a k v a p u g a d o v 5 t i n a n e m o g u n a n e t i R u s i j i t o l i k u S t e t u k o l i k o b i t omogao jedan mirun,

"akonom donet' demokratski ustav" (Leontjev ' 1994 '33) '

al , ,saPetromiepodelodublje, iztazit i jeraslojavanjena5egdru5tva'pojavi la

se raznolikost, bez koje nema stva;ala5tva u narodu' Petar Veliki je' kao ito je

pornu,o,loS viSe udvrsiio kmetstvo."Despotizam Petra Velikogje bio progresivan i

ul.i.tokuoki,usmislunapredpomenutograslojavanjadruStva.LiberalizamKatarinej; ;." apsolutno isti kaiaktei. . . ona je pojadavala nejednakost' U tome je njena

zaluga" (Leontj ev, 199 4, 26 -27).

F

D

o

tl.

N

J

l 5 r

.U-oDa

zJ

z

slovenofila koji su, nasuprot drLavt kao ,,nuZnom zlu", u ,,narodu"i ,,dru5tvu" videli izvor istonjskog stvarala5tva posebne slovenskecivllizacije. Po oceni Berdajeva,,,Leontjev je,zarazliku od slo-venofila, drlavni princip smatrao samobitnijim od dru5tveno_na_rodnog... On nije narodnjak, ne veruje u narod i narodnu stihrju, unarodna nadela" (Eepgxen ,1926,182). Razlog nepoverenJa u samo_bitna ,,narodna nadela", nezavisna od formativnog i discipiinujuiegudinka drLavne ideje, treba traLiti u njegovom uvidu dale ,,dbveknezasit , ako mu se da sloboda" (Leondev,1994,114). Naime, bezstroge stege ,,drZavne forme", narod prirodno teLi egalitarizmu isiobodi, Sto dovodi do raspada i smrti dru5tvenog organizma.Zatose Leontjev, nasuprot s lovenofil skom narocln i ast v u. zalaLe za snaLnodrLav,, za despotsku vlast i strogo hijerarhrlski ustrojeno drustvo.DrZavu on poredi sa ma5inom koju je dovek polusve.sno napravioda bi u njoj , formiran samo kao njen deo (, , todak,, , , ,poluga,. i,,zav rtanj" ), funkcioni sao.

Ako je doba ,,cvetajuie sloZenosti,, za rusku drZavu zapodelovladavinom Petra velikog, da bi vei sa vladavinom Nikolaii I bilona svome zalasku,o' onda se Rusija druge polovine XIk vekanalazina podetku stanja,,stapajuieg upro5davanja,., tj. u zavr5nojfazi organskograzvoja. Svest o tome da Evropa preanlafi , ouo*,.predsmrtnom ropcu" ne moZe umiriti Leondeva - ta dinjenicamoZe posluZiti samo kao argument protiv ,,zapadnjaka,, koji ubrza_vaju propast Rusije. Ali, ako ,,zakon trojedinog pr"ocesa,. ima uni_verzalno zna(en1e, onda bududnost Ruslje drji je ,,period cvetajuiesloZenosti" pro5ao, ne daje osnova za optimizam. Vei 1 g75 . goiin"Leontjev pi5e: ,,Ja priznajem da sam se poslednjih godina potprnorazo(,arao mojom otadZbinom i vidim, nasuprot (hvaliene mladostiRusije - MS) neku oronulost uma i srca ... ne toliko koi pojedinaca.koliko u tome 5to se zove Rusija" (Ileouruen ,1965,4gj. Simptomi,,stapaju6eg uproiiavanja" ruskog socijalnog organizma bi trebaloda kod Leontjeva, u skladu sa njegovom naturalistidkom filozofijomistorije, posluZe kao osnova za formulisanje kvrjetistidkog stavi pokome se neminovnom kraju ne vredi suprotstavijati. Ali , umeito

*'Otuda, Leontjev ceni konzervativizam Nikolaja I kao poku5aj zaustav_ljanja dekadencije koja se, po njemu, pogre5no naziva ,,p.og."rn.,l .,Sa carovanjemNikolaja I, okondava se u Rusiji period razvitka i progresa; usloZnjavaju6e cvetanjeje vei proZivljeno i podinje period stapajuieg upro56avanja, tj. raspadanja,,(EcpAr{cr,1 9 2 6 . 1 8 1 ) .

toga, Leontjev zauzimaaktivistidki stav:u.' proces raspada, ma koliko

bio neizbelan, moZe i mora brti usporen i odloZen. Konzervativna'

reakcionarna politikajejedini lek koji usporava proces raspada, pa

sledstveno tome, Leontjev zakljuduje da Rusiju ,,treba malo zaleditida ne bi poiela da truli " (Jleortrten, 1886, II, 86)! U skladu sa

potrebom ,,konzerviranja" Rusije, Leontjev se zalaLe za ja(anje

samodrZavlja*, za povezivanje Rusije sa pomenutim istodnim(neslovenskim) narodima, te za osvajanje zemalja koje ,,nose u

sebi zalog discipline". Na taj naiin bi se ojadao politidki .,vizanti-

zam" ,zarslavio proces ujednadavanja, gubitka orlginalnosti i evro-

peizacije Rusije, odloZio das tri jumfa ,,socijalne entropije". AIi,

ograniienosti donteta pomenutih sredstava svestan je i sam Le-

ondevo' - u s tavu, ,hero jskog pesimizma", on ie , sa sve56u o

razlicr ideala (vizantizma) i stvarnosti , pred kraj Zivota napisati:

,,Jednaje stvar verovari u ideal i nadati se njegovom ostvarenju. a

druga je taj sam ideal voleti. MoZe se voleti i bez,nadeZnobolesnamajka; moZe se. dak i veoma strasno Zele6i kulturno ozdravljenje

Rusije, na kraju, izgubiti vera u to ozdravljenje" .u"Gubitak vere u budu6nost Rusije. poslednjih godrna Leont-

jevljevog Zivota paradoksalno ie biti ublaZen uvidom u mogu6nosti

ostvarenja na ruskom tlu jedne politidke ideje koju je on sam dugo

smatrao vrhuncem evropske dekadencrSe. Red je o ideji socijalizma(komunizma) koja je, po Leontjevu, plod radikalnog i doslednog

razvirka liberalno-demokratskog ideaia jednakosti i sveopSteg bla-

gostarya, poslednja stepenica na putu potpunog ujednadavanja ljud-

skih druitavao'. Odbacivanje ideje koja ,,od svakog nadnidara i

a3 ,,Naturalistidku filozofiju istorije spojio je paradoksalno Leontjev i sa

jednom osobenom, akt iv is t i ikom pol i t idkom f i lozof i jom.. . " (Mi loSevi i , I994, I8) .a

,,Apsolutizam je jedino sredstvo za spasavanje na tlu koje je ve6 doZivelo

ponovno stapanje i poravnavanje" (Leontjev, 1994, I 19)o5

,,Sui konr..uativci i pristalice reakcije su u pravu - kadaje red o teoriji- onda kada zapoine proces ponovnog uproSiavajuieg stapanjajer oni Zele da lede

i oporave organizam. Nisu oni krivi Stoje njihova poheda kratkog veka, nisu krivi

ito nacija viSe ne ume da podnosi disciplinu apstraktne drZavne ideje. skrivene u

njenim nedrima!" (Leontjev, 1994, 90)f t Ci t . p.ema: Ecp[rcB, 1926,210. Na drugom mestu, Leont jev pi5e:

,,Biti samo konzervativac, u na5e vreme bi bilo uzaludnim trudom' MoZe se voleti

pro5lost, ali ne treba verovati iak ni u njeno pribliZno ponovno radanje" (Jk:ou'r'rcn,

1 9 9 J , 1 7 9 ) .47

,,Dunu. (u XIX veku) ovu predsmrtnu bolest mnogi Zele da proglase za

ideal bududeg zdravlja! Ideal raznih Prudona i Kabea - potpuna iednoobraTnost

F,ap

o

N

JE.

152 t 5 3

.U-oDa

zJ

z

slovenofila koji su, nasuprot drLavt kao ,,nuZnom zlu", u ,,narodu"i ,,dru5tvu" videli izvor istonjskog stvarala5tva posebne slovenskecivllizacije. Po oceni Berdajeva,,,Leontjev je,zarazliku od slo-venofila, drlavni princip smatrao samobitnijim od dru5tveno_na_rodnog... On nije narodnjak, ne veruje u narod i narodnu stihrju, unarodna nadela" (Eepgxen ,1926,182). Razlog nepoverenJa u samo_bitna ,,narodna nadela", nezavisna od formativnog i discipiinujuiegudinka drLavne ideje, treba traLiti u njegovom uvidu dale ,,dbveknezasit , ako mu se da sloboda" (Leondev,1994,114). Naime, bezstroge stege ,,drZavne forme", narod prirodno teLi egalitarizmu isiobodi, Sto dovodi do raspada i smrti dru5tvenog organizma.Zatose Leontjev, nasuprot s lovenofil skom narocln i ast v u. zalaLe za snaLnodrLav,, za despotsku vlast i strogo hijerarhrlski ustrojeno drustvo.DrZavu on poredi sa ma5inom koju je dovek polusve.sno napravioda bi u njoj , formiran samo kao njen deo (, , todak,, , , ,poluga,. i,,zav rtanj" ), funkcioni sao.

Ako je doba ,,cvetajuie sloZenosti,, za rusku drZavu zapodelovladavinom Petra velikog, da bi vei sa vladavinom Nikolaii I bilona svome zalasku,o' onda se Rusija druge polovine XIk vekanalazina podetku stanja,,stapajuieg upro5davanja,., tj. u zavr5nojfazi organskograzvoja. Svest o tome da Evropa preanlafi , ouo*,.predsmrtnom ropcu" ne moZe umiriti Leondeva - ta dinjenicamoZe posluZiti samo kao argument protiv ,,zapadnjaka,, koji ubrza_vaju propast Rusije. Ali, ako ,,zakon trojedinog pr"ocesa,. ima uni_verzalno zna(en1e, onda bududnost Ruslje drji je ,,period cvetajuiesloZenosti" pro5ao, ne daje osnova za optimizam. Vei 1 g75 . goiin"Leontjev pi5e: ,,Ja priznajem da sam se poslednjih godina potprnorazo(,arao mojom otadZbinom i vidim, nasuprot (hvaliene mladostiRusije - MS) neku oronulost uma i srca ... ne toliko koi pojedinaca.koliko u tome 5to se zove Rusija" (Ileouruen ,1965,4gj. Simptomi,,stapaju6eg uproiiavanja" ruskog socijalnog organizma bi trebaloda kod Leontjeva, u skladu sa njegovom naturalistidkom filozofijomistorije, posluZe kao osnova za formulisanje kvrjetistidkog stavi pokome se neminovnom kraju ne vredi suprotstavijati. Ali , umeito

*'Otuda, Leontjev ceni konzervativizam Nikolaja I kao poku5aj zaustav_ljanja dekadencije koja se, po njemu, pogre5no naziva ,,p.og."rn.,l .,Sa carovanjemNikolaja I, okondava se u Rusiji period razvitka i progresa; usloZnjavaju6e cvetanjeje vei proZivljeno i podinje period stapajuieg upro56avanja, tj. raspadanja,,(EcpAr{cr,1 9 2 6 . 1 8 1 ) .

toga, Leontjev zauzimaaktivistidki stav:u.' proces raspada, ma koliko

bio neizbelan, moZe i mora brti usporen i odloZen. Konzervativna'

reakcionarna politikajejedini lek koji usporava proces raspada, pa

sledstveno tome, Leontjev zakljuduje da Rusiju ,,treba malo zaleditida ne bi poiela da truli " (Jleortrten, 1886, II, 86)! U skladu sa

potrebom ,,konzerviranja" Rusije, Leontjev se zalaLe za ja(anje

samodrZavlja*, za povezivanje Rusije sa pomenutim istodnim(neslovenskim) narodima, te za osvajanje zemalja koje ,,nose u

sebi zalog discipline". Na taj naiin bi se ojadao politidki .,vizanti-

zam" ,zarslavio proces ujednadavanja, gubitka orlginalnosti i evro-

peizacije Rusije, odloZio das tri jumfa ,,socijalne entropije". AIi,

ograniienosti donteta pomenutih sredstava svestan je i sam Le-

ondevo' - u s tavu, ,hero jskog pesimizma", on ie , sa sve56u o

razlicr ideala (vizantizma) i stvarnosti , pred kraj Zivota napisati:

,,Jednaje stvar verovari u ideal i nadati se njegovom ostvarenju. a

druga je taj sam ideal voleti. MoZe se voleti i bez,nadeZnobolesnamajka; moZe se. dak i veoma strasno Zele6i kulturno ozdravljenje

Rusije, na kraju, izgubiti vera u to ozdravljenje" .u"Gubitak vere u budu6nost Rusije. poslednjih godrna Leont-

jevljevog Zivota paradoksalno ie biti ublaZen uvidom u mogu6nosti

ostvarenja na ruskom tlu jedne politidke ideje koju je on sam dugo

smatrao vrhuncem evropske dekadencrSe. Red je o ideji socijalizma(komunizma) koja je, po Leontjevu, plod radikalnog i doslednog

razvirka liberalno-demokratskog ideaia jednakosti i sveopSteg bla-

gostarya, poslednja stepenica na putu potpunog ujednadavanja ljud-

skih druitavao'. Odbacivanje ideje koja ,,od svakog nadnidara i

a3 ,,Naturalistidku filozofiju istorije spojio je paradoksalno Leontjev i sa

jednom osobenom, akt iv is t i ikom pol i t idkom f i lozof i jom.. . " (Mi loSevi i , I994, I8) .a

,,Apsolutizam je jedino sredstvo za spasavanje na tlu koje je ve6 doZivelo

ponovno stapanje i poravnavanje" (Leontjev, 1994, I 19)o5

,,Sui konr..uativci i pristalice reakcije su u pravu - kadaje red o teoriji- onda kada zapoine proces ponovnog uproSiavajuieg stapanjajer oni Zele da lede

i oporave organizam. Nisu oni krivi Stoje njihova poheda kratkog veka, nisu krivi

ito nacija viSe ne ume da podnosi disciplinu apstraktne drZavne ideje. skrivene u

njenim nedrima!" (Leontjev, 1994, 90)f t Ci t . p.ema: Ecp[rcB, 1926,210. Na drugom mestu, Leont jev pi5e:

,,Biti samo konzervativac, u na5e vreme bi bilo uzaludnim trudom' MoZe se voleti

pro5lost, ali ne treba verovati iak ni u njeno pribliZno ponovno radanje" (Jk:ou'r'rcn,

1 9 9 J , 1 7 9 ) .47

,,Dunu. (u XIX veku) ovu predsmrtnu bolest mnogi Zele da proglase za

ideal bududeg zdravlja! Ideal raznih Prudona i Kabea - potpuna iednoobraTnost

F,ap

o

N

JE.

152 t 5 3

F,q

r

NoJ

F

6

zJ

obuiara dini bi6e deformisano nervoznim oseianjem lidnog dosto-janstava", bila je logidna posledica Leontjevljeve kritike liberalno--demokratskog progresa. Ali, krajem osamdesetih godina Leontjevpokazuj e v i 5e intereso v anj a za r azll(ite s ocij ali s tidke proj ekte - odsvog prijatelja K. A. Gubastova, on traLi knjige F. Lasala u kojimase ,,popularizuju ideje telkog Karla Marksa" (koje su mu bile de-limiino poznate). da bi se,,upoznao sa'poslednjom redju' socijal-izma;'u Takode. on prati burne ruske diskusije o socijalizmu ukojima, osamdesetih godina, centralno mesto zauzima pitanje ulogesocijalizma u procesu izbegavanja evropskog, gradansko-kapita-listidkog razvitka Rusije. Prihvaraju6i predvidanje Lava Tihomi-rova,oo po kome 6e ostvarenje komunistidkog ideala dovesti dodespotske vladavine upravljadke elite i neegalitarno strukturisanogdru5tva, Leontjev je iz ovog stava izveo zakljudak u prilog, a neprotiv komunizma. Jer, ako je ovo predviclanje tadno, onda je komu-nizam altemativa, a ne radikalno ostvarenje liberalne ideje jednako-sti!50 Umesto da se bojimo komunizma, zakljudio je Le-ontjev ujednom razgovoru, treba da imamo na umu da ie on obnovitidisciplinu i zaustaviti proces dru5tvenog raspadanja (Tuxolaupon,1993, 310). Kao,,despotska organizacija buduinosri", komunizammoZe biti onaj spasiladki dinilac koji ie udvrstiti socijalnu hijerarhiju,obnoviti posluSnost i disciplinu, vezati pojedincazakolektiv i ogra-niditi mu ,,gladza slobodom". Postojanje kolektivnog vlasni5tva( o6rquna), samodrZavna politidka tradicij a i neukorenjenost liberal-nog individu alizma, predstav lj aju povoljne okolnosti za ostvarenjekomunistidkog projekta u Rusiji koji, u formi ,,novog ropstva" ili

ljudi po poloZaju, vaspitanju, itd. - Sta moZe biti prostije kao ideal?" (Leontjev,t994,4t)

48 nrn"nn,o r K. A. fy6ac.rony (5-?. VI 1889),u: K. Jleontutee, Haut co-tpe.uemlK (1993),s. 277.

4e tlun A. 'fuxorrupon (1859 * 1923),umladosti jedan od vocla i ideloganarodnjadkog pokreta, istaknuti blan organizacije Narodna volja kojaje zagovaralaterorizam u borbi protiv samodrZavlja, od 1888. kada je molio oproltaj od cara,monarhista i konzervativac. U memoarima, Tihomirov opisuje svoje kontakte saLeontjevim (uspostavljene nakon objavljivljanja broSure Tihomirova Co4tn.nunue.tvuparffit coepe.MeHHociltLr 1889.), u kojima centralno mesto zauzima razmatranjezna(a1a ideje socijalizma za Rusiju. JI A. Tr.rxouupou, .,TeHu rrporuroro. K. H.Jleon'r't cu",u: K. Jleonluuee, Hau colpe.ueHur (1993), s. 355-377

s0 ,,Pod takvim uslovima. Leontjev je bio dak spreman da na izvestan

nadin pozdravi socijalizam, odnosno komunizam, kao prihvatljivu alternativu liber-al izmu" (N. Miloievi6.1985. 164).

,,novog feudalizama"5l, treba da obnovi snagu i velidinu Rusije.Polaze1i od uverenja da Evropa ne6e mo6i podneti onu ,,hronidnuokrurtnost", ,,raslojavanje" i ,,mistiku duhovnog jedinstva" bez kojihse ,,niSta trajno ne moZe stvoriti od ljudskog materijala", Leontjev,u pismu Rozanovu ( 13 . VI I 891 .), predvida da je u Rusiji moZdamogui ,,savez socijalizma ('budu6e ropstvor. prema miSljenju lib-erala Spensera) sa ruskim samodrl,avljem" i ,,vatrenom mistikom(kojoj 6e filozffia sluiiti kao pas )". Svestan da 6e tada ,,mnogimabitijako stra5no", Leontjev u savezu socijalistidke ideje i samo-drZavlja vidi jedinu branu liberalno-egalitarnom progresu, mo-gudnost renesanse (nospoxgeune) Rusije i njenog vizantizma. Isto-rijsku analogiju ovom savezu on nalazi u Konstantinovom prihva-tanju hri5ianstva koje je obnovilo rimsku civilizaciju i dovelo donjenog novog procvata u Vizantiji: ,,Ponekad mislim da 6e nekiruski car stati na delo socijalistidkog pokreta i organizovati ga_, kaoSto je Konstantin potpomogao organizovanju hriSdanstva"l' Tone znadi da bi se, u sludaju ostvarenja ovog prorodanstva, ostvariosocijalistidki san o sveopStoj harmoniji interesa, jednakosti i sreii,jer svaka, pa i socijalistidka, ,,organizacija" znadi ,,prinudu" -,,oza-konjenje hronidnog, postojanog, veSto i mudro raspodeljenog nasiljanad libnom voljom gradana". Takav socijalizam bi bio ,.korpo-rativno-staleSka reakcija budu6nosti", despotizam koji bi obez-bedivao materijalne potrebe svojih podanika (zavisnih od raznihkorporacija i organizacija), grupisanih u razlidite staleZe koje ob-jedinjuje,,bezuslovna monarhijska vlast" (Jleouy'en, 1992, 302-303).

IzloLeni stavovi K. Leontjeva o mogudnosti komunistidkog,,zamrzavanja" Rusije udvrstili su njegov status ,,proroka" u okviruruske intelektualne tradicije. Rezultat ostvarenja komuni stidke i dejeu Rusiji je bio sli-niji Leondevljevim predvidanjima, nego odekiva-njima njenih zagovornika.Istina, nije car stao na delo socijalistidkogpokreta, ali je taj pokret stvorio novog samodr5ca. Paradoksalno,komunizam je produZio i osnaZio despotizam drZavne forme protiv

5l Alternativu liberalnom progresu koji vodi u sveop5tu katastrofu, Leondevovako skicira: ,,MoZda 6e se pojaviti svojevrsno ropstvo, ropstvo u novom obliku,verovatno u vidu okrutnijeg podiinjavanja pojedinaca malim i ve6im op5tinama, aopltina drZavi. Biie novi feudalizam - feudalizam opltina koje 6e biti stavljene uraznoliki i neravnopravni poloZaj, kako medusoborn, tako i prema drZavnoj vlasti"(Jleontrcu. 1993 , 179).

52 Cit. pt".u, Ecpgren , 1926,217 .

1 5 4 1 5 5

F,q

r

NoJ

F

6

zJ

obuiara dini bi6e deformisano nervoznim oseianjem lidnog dosto-janstava", bila je logidna posledica Leontjevljeve kritike liberalno--demokratskog progresa. Ali, krajem osamdesetih godina Leontjevpokazuj e v i 5e intereso v anj a za r azll(ite s ocij ali s tidke proj ekte - odsvog prijatelja K. A. Gubastova, on traLi knjige F. Lasala u kojimase ,,popularizuju ideje telkog Karla Marksa" (koje su mu bile de-limiino poznate). da bi se,,upoznao sa'poslednjom redju' socijal-izma;'u Takode. on prati burne ruske diskusije o socijalizmu ukojima, osamdesetih godina, centralno mesto zauzima pitanje ulogesocijalizma u procesu izbegavanja evropskog, gradansko-kapita-listidkog razvitka Rusije. Prihvaraju6i predvidanje Lava Tihomi-rova,oo po kome 6e ostvarenje komunistidkog ideala dovesti dodespotske vladavine upravljadke elite i neegalitarno strukturisanogdru5tva, Leontjev je iz ovog stava izveo zakljudak u prilog, a neprotiv komunizma. Jer, ako je ovo predviclanje tadno, onda je komu-nizam altemativa, a ne radikalno ostvarenje liberalne ideje jednako-sti!50 Umesto da se bojimo komunizma, zakljudio je Le-ontjev ujednom razgovoru, treba da imamo na umu da ie on obnovitidisciplinu i zaustaviti proces dru5tvenog raspadanja (Tuxolaupon,1993, 310). Kao,,despotska organizacija buduinosri", komunizammoZe biti onaj spasiladki dinilac koji ie udvrstiti socijalnu hijerarhiju,obnoviti posluSnost i disciplinu, vezati pojedincazakolektiv i ogra-niditi mu ,,gladza slobodom". Postojanje kolektivnog vlasni5tva( o6rquna), samodrZavna politidka tradicij a i neukorenjenost liberal-nog individu alizma, predstav lj aju povoljne okolnosti za ostvarenjekomunistidkog projekta u Rusiji koji, u formi ,,novog ropstva" ili

ljudi po poloZaju, vaspitanju, itd. - Sta moZe biti prostije kao ideal?" (Leontjev,t994,4t)

48 nrn"nn,o r K. A. fy6ac.rony (5-?. VI 1889),u: K. Jleontutee, Haut co-tpe.uemlK (1993),s. 277.

4e tlun A. 'fuxorrupon (1859 * 1923),umladosti jedan od vocla i ideloganarodnjadkog pokreta, istaknuti blan organizacije Narodna volja kojaje zagovaralaterorizam u borbi protiv samodrZavlja, od 1888. kada je molio oproltaj od cara,monarhista i konzervativac. U memoarima, Tihomirov opisuje svoje kontakte saLeontjevim (uspostavljene nakon objavljivljanja broSure Tihomirova Co4tn.nunue.tvuparffit coepe.MeHHociltLr 1889.), u kojima centralno mesto zauzima razmatranjezna(a1a ideje socijalizma za Rusiju. JI A. Tr.rxouupou, .,TeHu rrporuroro. K. H.Jleon'r't cu",u: K. Jleonluuee, Hau colpe.ueHur (1993), s. 355-377

s0 ,,Pod takvim uslovima. Leontjev je bio dak spreman da na izvestan

nadin pozdravi socijalizam, odnosno komunizam, kao prihvatljivu alternativu liber-al izmu" (N. Miloievi6.1985. 164).

,,novog feudalizama"5l, treba da obnovi snagu i velidinu Rusije.Polaze1i od uverenja da Evropa ne6e mo6i podneti onu ,,hronidnuokrurtnost", ,,raslojavanje" i ,,mistiku duhovnog jedinstva" bez kojihse ,,niSta trajno ne moZe stvoriti od ljudskog materijala", Leontjev,u pismu Rozanovu ( 13 . VI I 891 .), predvida da je u Rusiji moZdamogui ,,savez socijalizma ('budu6e ropstvor. prema miSljenju lib-erala Spensera) sa ruskim samodrl,avljem" i ,,vatrenom mistikom(kojoj 6e filozffia sluiiti kao pas )". Svestan da 6e tada ,,mnogimabitijako stra5no", Leontjev u savezu socijalistidke ideje i samo-drZavlja vidi jedinu branu liberalno-egalitarnom progresu, mo-gudnost renesanse (nospoxgeune) Rusije i njenog vizantizma. Isto-rijsku analogiju ovom savezu on nalazi u Konstantinovom prihva-tanju hri5ianstva koje je obnovilo rimsku civilizaciju i dovelo donjenog novog procvata u Vizantiji: ,,Ponekad mislim da 6e nekiruski car stati na delo socijalistidkog pokreta i organizovati ga_, kaoSto je Konstantin potpomogao organizovanju hriSdanstva"l' Tone znadi da bi se, u sludaju ostvarenja ovog prorodanstva, ostvariosocijalistidki san o sveopStoj harmoniji interesa, jednakosti i sreii,jer svaka, pa i socijalistidka, ,,organizacija" znadi ,,prinudu" -,,oza-konjenje hronidnog, postojanog, veSto i mudro raspodeljenog nasiljanad libnom voljom gradana". Takav socijalizam bi bio ,.korpo-rativno-staleSka reakcija budu6nosti", despotizam koji bi obez-bedivao materijalne potrebe svojih podanika (zavisnih od raznihkorporacija i organizacija), grupisanih u razlidite staleZe koje ob-jedinjuje,,bezuslovna monarhijska vlast" (Jleouy'en, 1992, 302-303).

IzloLeni stavovi K. Leontjeva o mogudnosti komunistidkog,,zamrzavanja" Rusije udvrstili su njegov status ,,proroka" u okviruruske intelektualne tradicije. Rezultat ostvarenja komuni stidke i dejeu Rusiji je bio sli-niji Leondevljevim predvidanjima, nego odekiva-njima njenih zagovornika.Istina, nije car stao na delo socijalistidkogpokreta, ali je taj pokret stvorio novog samodr5ca. Paradoksalno,komunizam je produZio i osnaZio despotizam drZavne forme protiv

5l Alternativu liberalnom progresu koji vodi u sveop5tu katastrofu, Leondevovako skicira: ,,MoZda 6e se pojaviti svojevrsno ropstvo, ropstvo u novom obliku,verovatno u vidu okrutnijeg podiinjavanja pojedinaca malim i ve6im op5tinama, aopltina drZavi. Biie novi feudalizam - feudalizam opltina koje 6e biti stavljene uraznoliki i neravnopravni poloZaj, kako medusoborn, tako i prema drZavnoj vlasti"(Jleontrcu. 1993 , 179).

52 Cit. pt".u, Ecpgren , 1926,217 .

1 5 4 1 5 5

.(-)L

b)oz

=

kogaje izveo revolucrju - sa stanovi5ta interesa oduvanja i pro5renjaImperije, socijalistidka dr1avaje dugo vremena sledila ciljeve ibila sredstvo Leontjevljevog ,,vizantizma".lJz pomo6 nasilja onaje uspevala da, obezbedujuir materijalne potrebe svojih podanika,dugo vremenadrZi:u svome okrilju nacionalnu i slojno-korporativ-nu raznovrsnost ,,socijalistidkog druStva',. pri tome, odludujuievaZan dinilac je bila, da upotrebimo redi K. Leontjeva, ,,vatrenamistika" kojoj je-,,fi lozofija sluZila kao pas", tj. ideologija koja jeimala status verett. Uprkos svom statusu i funkcrji, oua iieotoguuje po svome sadrZaju bila ateistidki ,,ovostrana.,, sa vreclnostimakoje je Leontjev odbacivao kao plod egalitarno-liberane utopijezemaljske opSte sreie i jednakosti. Sa stanovilta danainjeg istorij-skog iskustva, moglo bi se reii da je gubitak ideolo5ke legitimnostikomunistidkog sistema (slabljenje ,.vere"), bio podetak njegovogkraja, jer se on nije mogao dugotrajno oslanjati samo na _eoluprinudu. Savremena Rusija sa problemima demokratske ,,tranzicije.,svedodi o neu spehu komun i stidk o g,,zamrzavanj a,. Rus ije : rrij umfonoga Sto je Leont3 ev naz i v ao,,procesom s tapajuieg upro5iavanj a,,je bio odloZen, ali ne i spreden. Aktivistidka politidka filozofija K.Leondeva se pokazala slabijom u odnosu na njegovu naturalistidkikoncipiranu filozofiju istonje. Pa ipak. dana5nji zagovornici novogpolitidkog ,,zamrzavan1a", oslanjaju6i se na Leontjeva, moguiereSenje trai.e u ,,vizantizmu". Ali, ovog puta, za razbku ocl komu-nistidkog pokuSaja, u povratku na celovito znadenje-tog konceptakoje, pored samodrZavlja (DrZave), ukljuduje i pravoslavlje (Crkvu).Zato je, za naSe tumadenje Leontjevljevog pojma ,,vizantizma*,nuZan osvrt na njegovo shvatanje hriSianstva, tj. na religijske motivenjegove misli.

4.

Kao Sto je politidka sadrZina ,,vizantizma" samodrZavlje.tako je njegova verska osnova pravoslavlje, tj. ,,hrilianstvo, sanjegovim posebnim obeleZ.jima, koja _ea razlikuju od zapadnih crka-va, od jeresi i raskola"(Leonrjev, 1994,9). SamodrZavlje (Car) i

-'-' U jednom razgovoru koji navodi Tihomirov, Leontjev je, zami5ljajuiibuduie komunistidko drustvo, predvidao da 6e kod komunista,,religija biti sigurnoobnovljena, jer je bez toga nemoguie odrZati disciplinu u naro<lu,.(JI A. Tuxouupor,1993.370) .

pravoslavlje (Crkva) dine dva stuba na kojim poiiva vizantizam,pa samim t im. i Rusi ja: , .Sta ie nam Rusi ja, akrr 11i jg samodrZavnai pravoslavna?"(Jleourles, 1886, I I , 156) Grr l rr tak jednog od ovadva atributa vodi propasti Rusije.sa Zrtlr,. kao Sto je odbrana ijadanje samodrZavlja (uprkos ..9\ ()./rlcrtotn zakonu" trojedinog raz-vitka) primarni zadatak na politidkom polju, tako je, na polju du-hovnosti, od presudne vaZnosti odbrana izvornog, vizantijskog ob-lika hriS6anstva diji je ba5tinik Rusi.in. U demu Leontjev vidispecifidnost religijskog ,,vizantizma", q. kako on razume suStinupravoslavlja, moZemo zakljuditi na osnovu njegove kritike onihshvatanja pravoslavlja koja odbacuje kao jeretidka.

Prvi polemidki istupi Leontjeva u odbarni izvornog smislapravoslavlja bili su podstaknuti ranije pominjanim sporovima oko

. autokefalnosti Bugarske crkve. Suprotstavljajuii se ruskomjavnommnjenju, Leontjev je u bugarskim teZnjama za crkvenom neza-visno5iu video fileti:all - naru5avanje jedinstva vere u ime nacio-nalne ideje, upotrebu religije kao politidkog sredstva uno5enjemnacionalnih, plemenskih (tl, - gr.) interesa u crkvena pitanja"(Jleonten, 1886, t. I, I 1). Citav spor (u kome nije nevina ni grdkastrana) je, po Leontjevu, sa politidke, prenesen na kanonsko-doktrinarnu ravan: nacionalno-oslobodiladki pokreti, vodeni libe-ralno-egalitarnom idejom, ne prezaju od instrumentalizacije vereradi postizanja svojih politiikih ciljeva. Otuda, Leontjevljeva kritikanacional izma je. istovremeno. i kr i t ika f i let izma. a njegovo poziva-nje na kanonske, op5te principe pravoslavnog predanja, jedina od-brana od razbijanja vaseljenskog jedinstva Crkve.'n Strogo pri-

- drZavanje tradicije, po5tovanje predanja i kanona, a ne arbitrarnaprocena politidkog interesa i ,,plemenske" srodnosti , to treba dabude jedini kriterijum za Rusiju u odbrani pravoslavlja: ,,Ako bi nanekom Tibetu ili Bengalu postojali pravoslavni Mongoli i l i Indusisa dvrstom i umnom hijerarhrjom na delu, onda bi mi bili duZni da

54 ,, lzneveravaiudi, iak u svoj im tajnim pomisl ima taj vizantizam, mi

iemo uni i t i t i Rusi ju. jer potajne misl i mogu, r 'ani je i l i kasni je, da nadu pri l iku zasvojepraktidno ostvarenje" (Leontjev, 1994, 36).

5s Filetiram.le kao jeretidko uienje osudeno na Pomesnom saboru u Cari-gradu 1872. godine, upravo povodom spora oko autokefalnosti Bugarske crkve.

56 ,,Na tlu pravoslavlja 'nema ni Helena, ni Jevreja', ni Rusa, ni Bugara, ni

Crka i , takoreii , vaseljenski hram sv. Sofije na obalama Bosfora treba da stoji kaospoljaSnji simbol sveistodnog, pravoslavnog jedinstva" (,,Xpart n (cprorr", 1 878.,u: JlooHrr,orf , 1992,s. 191).

=

-F

,q

N

J

1 5 6 1 5 1

.(-)L

b)oz

=

kogaje izveo revolucrju - sa stanovi5ta interesa oduvanja i pro5renjaImperije, socijalistidka dr1avaje dugo vremena sledila ciljeve ibila sredstvo Leontjevljevog ,,vizantizma".lJz pomo6 nasilja onaje uspevala da, obezbedujuir materijalne potrebe svojih podanika,dugo vremenadrZi:u svome okrilju nacionalnu i slojno-korporativ-nu raznovrsnost ,,socijalistidkog druStva',. pri tome, odludujuievaZan dinilac je bila, da upotrebimo redi K. Leontjeva, ,,vatrenamistika" kojoj je-,,fi lozofija sluZila kao pas", tj. ideologija koja jeimala status verett. Uprkos svom statusu i funkcrji, oua iieotoguuje po svome sadrZaju bila ateistidki ,,ovostrana.,, sa vreclnostimakoje je Leontjev odbacivao kao plod egalitarno-liberane utopijezemaljske opSte sreie i jednakosti. Sa stanovilta danainjeg istorij-skog iskustva, moglo bi se reii da je gubitak ideolo5ke legitimnostikomunistidkog sistema (slabljenje ,.vere"), bio podetak njegovogkraja, jer se on nije mogao dugotrajno oslanjati samo na _eoluprinudu. Savremena Rusija sa problemima demokratske ,,tranzicije.,svedodi o neu spehu komun i stidk o g,,zamrzavanj a,. Rus ije : rrij umfonoga Sto je Leont3 ev naz i v ao,,procesom s tapajuieg upro5iavanj a,,je bio odloZen, ali ne i spreden. Aktivistidka politidka filozofija K.Leondeva se pokazala slabijom u odnosu na njegovu naturalistidkikoncipiranu filozofiju istonje. Pa ipak. dana5nji zagovornici novogpolitidkog ,,zamrzavan1a", oslanjaju6i se na Leontjeva, moguiereSenje trai.e u ,,vizantizmu". Ali, ovog puta, za razbku ocl komu-nistidkog pokuSaja, u povratku na celovito znadenje-tog konceptakoje, pored samodrZavlja (DrZave), ukljuduje i pravoslavlje (Crkvu).Zato je, za naSe tumadenje Leontjevljevog pojma ,,vizantizma*,nuZan osvrt na njegovo shvatanje hriSianstva, tj. na religijske motivenjegove misli.

4.

Kao Sto je politidka sadrZina ,,vizantizma" samodrZavlje.tako je njegova verska osnova pravoslavlje, tj. ,,hrilianstvo, sanjegovim posebnim obeleZ.jima, koja _ea razlikuju od zapadnih crka-va, od jeresi i raskola"(Leonrjev, 1994,9). SamodrZavlje (Car) i

-'-' U jednom razgovoru koji navodi Tihomirov, Leontjev je, zami5ljajuiibuduie komunistidko drustvo, predvidao da 6e kod komunista,,religija biti sigurnoobnovljena, jer je bez toga nemoguie odrZati disciplinu u naro<lu,.(JI A. Tuxouupor,1993.370) .

pravoslavlje (Crkva) dine dva stuba na kojim poiiva vizantizam,pa samim t im. i Rusi ja: , .Sta ie nam Rusi ja, akrr 11i jg samodrZavnai pravoslavna?"(Jleourles, 1886, I I , 156) Grr l rr tak jednog od ovadva atributa vodi propasti Rusije.sa Zrtlr,. kao Sto je odbrana ijadanje samodrZavlja (uprkos ..9\ ()./rlcrtotn zakonu" trojedinog raz-vitka) primarni zadatak na politidkom polju, tako je, na polju du-hovnosti, od presudne vaZnosti odbrana izvornog, vizantijskog ob-lika hriS6anstva diji je ba5tinik Rusi.in. U demu Leontjev vidispecifidnost religijskog ,,vizantizma", q. kako on razume suStinupravoslavlja, moZemo zakljuditi na osnovu njegove kritike onihshvatanja pravoslavlja koja odbacuje kao jeretidka.

Prvi polemidki istupi Leontjeva u odbarni izvornog smislapravoslavlja bili su podstaknuti ranije pominjanim sporovima oko

. autokefalnosti Bugarske crkve. Suprotstavljajuii se ruskomjavnommnjenju, Leontjev je u bugarskim teZnjama za crkvenom neza-visno5iu video fileti:all - naru5avanje jedinstva vere u ime nacio-nalne ideje, upotrebu religije kao politidkog sredstva uno5enjemnacionalnih, plemenskih (tl, - gr.) interesa u crkvena pitanja"(Jleonten, 1886, t. I, I 1). Citav spor (u kome nije nevina ni grdkastrana) je, po Leontjevu, sa politidke, prenesen na kanonsko-doktrinarnu ravan: nacionalno-oslobodiladki pokreti, vodeni libe-ralno-egalitarnom idejom, ne prezaju od instrumentalizacije vereradi postizanja svojih politiikih ciljeva. Otuda, Leontjevljeva kritikanacional izma je. istovremeno. i kr i t ika f i let izma. a njegovo poziva-nje na kanonske, op5te principe pravoslavnog predanja, jedina od-brana od razbijanja vaseljenskog jedinstva Crkve.'n Strogo pri-

- drZavanje tradicije, po5tovanje predanja i kanona, a ne arbitrarnaprocena politidkog interesa i ,,plemenske" srodnosti , to treba dabude jedini kriterijum za Rusiju u odbrani pravoslavlja: ,,Ako bi nanekom Tibetu ili Bengalu postojali pravoslavni Mongoli i l i Indusisa dvrstom i umnom hijerarhrjom na delu, onda bi mi bili duZni da

54 ,, lzneveravaiudi, iak u svoj im tajnim pomisl ima taj vizantizam, mi

iemo uni i t i t i Rusi ju. jer potajne misl i mogu, r 'ani je i l i kasni je, da nadu pri l iku zasvojepraktidno ostvarenje" (Leontjev, 1994, 36).

5s Filetiram.le kao jeretidko uienje osudeno na Pomesnom saboru u Cari-gradu 1872. godine, upravo povodom spora oko autokefalnosti Bugarske crkve.

56 ,,Na tlu pravoslavlja 'nema ni Helena, ni Jevreja', ni Rusa, ni Bugara, ni

Crka i , takoreii , vaseljenski hram sv. Sofije na obalama Bosfora treba da stoji kaospoljaSnji simbol sveistodnog, pravoslavnog jedinstva" (,,Xpart n (cprorr", 1 878.,u: JlooHrr,orf , 1992,s. 191).

=

-F

,q

N

J

1 5 6 1 5 1

toj mongolskoj ili induskoj hjerar.hiji damo prednost dak i u odnosuna milion Slovena sa liberalnom inteligencrjo- ...,. (JleoHrren,1992,s.205).

Liberalno-egalitarni proces, kao fatalna bolest koja napada,,socijalne organizme" iizazivanjihovo raspadanje, je za Leondeva,po redima jednog njegovog savremenog tumada,,,protej koji uzimarazlliite oblike da bi brZe ostvario svoj ciljeve - on je mnogolik imoZe se pojavljivati u razliditim oblicima: u religioznom i ateis-tidnom, nacionalno-oslobodiladkom i kosmopolitskom., (Koucran-rr{HoB, 1992,80). U Bugarsko-Grdkom crkvenom sporu, religijskiindiferentne nacionalne elite instrumentalizuju veru u politidke ivrhei ugroZavaju ,,strogo i postojano crkveno pravoslavlje... Isti udinak,po Leontjevu, imaju i poku5aji novog filozofskog rumadenja pra-voslavlja koja se ne zadovoljavaju slovom i duhom crkvene dog-matike.57 Narodito, ako se u utozi propoveclnika nadu genijaliipiscis8 koji imaju veliki uticaj no ,urku intelektualnu javnoit, poputL. Tolstoja i F. Dostojevskog. Zato je Leontjev kritici shvita

'a

hriSianstva ove dvojice velikih pisaca posvetio posebnu knjigu ukojoj i h je optuZio.za propovedanje I aZno-sentimentalnog,,,ruZidas-tog hri5ianstva".' '" Za nas je posebno zanimljiva Leontjevljevakritika Dostojevskog, jer se ona direktno odnosi na,,misiju Rusije.,i ulogu hri5ianstva u istoriii.6)

) i , ,strahujem zbog budu6nosti Rusi je, od diste, originalne i geni jalne

filozofije... ona moZe da bude korisna samo kao pomoi bogoslovlju. Bolje je desetmistidkih sekti (kao ito su skopci i sl.), nego per novih filozofskih sisrema ikao Stosu Fihte, Hegel i dr.). Dobri f i lozofski sistemi, baS dobri, to je podetak kraja.. .PoSalji Gospode, nama Rusima takvu metafiziku, takvu psihologiju, etiku, koja 6eprosto naprosto dovesti do Nikejskog simbola vere, do asketizma, do postova,molepstvi ja, i td." (Pismo Rozanovu, I 3. juna I 89 l , u: Leontjev, I 993, I I g6)

'58 ,,Genije romanopisca je jedno, svinjarije doveka i propovednika su

neSto drugo"- napominje Leontjev u pismu Rozanovu, povodom Lava Tolstoja( I s t o , s . l l 8 5 ) .

59 Hor,r,, uoaute xpttctuttnue. @. M. fiocruoeacxtrri rt 2p. JIee To-,tctuoir,Mocxra , 1882. Knjiga sadrZi dva r.anije objavljena dlanka Leontjeva: ,,Crpax Boxr.rftr.r nrc6or K rrerroBerlcsr.By"(1882) i ,,O nccurrr.rpnoli rrro6nn,,(1880). Drugi dlanak,posveien kritici Dostojevskog, biie navoden prema: Jlcoull,ctt,1992,s.400-44j.

tr Leontjevljeva kitika Dostojevskog je podstakla V. Solovjova na odbranuDostojevskog -,,BeleSka u odbranu Dostojevskog od optuzbe za 'novo' hrisianstvo",u: Solovjov, 1995, s.93-97. Razmatranje kompleksnog odnosa leontjeva i Solovjova,kao i osvrt na Leontjevljevu kritiku ,,ruske ideje',,,,teokratije.' i ,,Univerzalne Crkve.,Vladimira Solovjova, ostaje, kao posebna tema, izvan ovog rada i biie obradena ustudiji posveienoj Solovjovu

Kao neposredni povod za kritiku Dostojevskog Leontjevuje posluZio poznati govor Dostojevskog o Pu5kinu, odrZan nasvedanom skupu Dru5tva ljubitelja ruske knjiZevnosti 8. juna 1880.godine. Dostojevski je u svom govoru po5ao od teze da Pu5kinovaplo6uje ruski narodni duh, te da Pu5kinov ,,geflije" ima za ruskusamosvest znadenje ,,prorodanstva i putokaza" (Dostojevski' 1982,436). Analiziraju6i Pu5kinovo stvarala5tvo koje deli u tri perioda,Dostojevski u poslednjem, treiem periodu, izdvaja Pu5kinovusposobnost da posebno uverljivo iskaZe likove drugih naroda'

,,zapanjujuiu dubinu sa kojom se on preobralaYa u duh drugihnaroda", kao karakteristiku koja se ,,nije ponovila ni kod jednog

pesnika od kako je sveta". Ova PuSkinova osobina ntje, po mi5ljenjuDostojevskog, ne5to Sto se tiie samo njegovog individualnog stvara-laStva, ve6 se u njoj ,,najpunrje izrazlla njegova ruska snaga", tj. unjoj je ispoljen ruski nacionalni duh u poeziji . Jer, pita se Dostojevski,

,,Sta je je to snaga duha ruske narodnosti ako to nije teZnja kaonom sveopStem, svedovedanskom?" Ista teZnja ruskog duha ka

,,sveop5tem, op5teljudskom sjedinjavanju sa svim narodima velikogroda arijevskog" ispoljava se i u ruskoj istoriji. Po Dostojevskom,ditav spor ,,zapadnjaka" i,,slovenofila" je jedan (istorijski neizbeLan)

,,nesporazum" diji su koreni u nerzvumevanju univerzalistidkih teZnjiruskog duha na osnovu kojih je,,sudbina sveta ujedno i naSa sudbina"(lsto, 448).Pozvanje ruskog boveka je,,sveevropsko" i,,opStezem-aljsko", a,,biti pravi Rus to znadi: nastojati da se sve evropskeprotivrednosti izmire i to zauvek". Po Dostojevskom, ,,ruska duSa"je ,,sveljudska i sveujedinjavajuia", te je upravo njoj palo u udeoda izrekne ,,posledniu veliku rei opite lnrmoniie, bratske slogesvih naroda po zakorut Hristovog jevandeoskog uienja." Ovaj

,,svedovedanski" poziv i zna(,aj Rusije ne zavisi od njenog socijalnogi ekonomskog stanja - ,,rusko srce je vi5e nego srce bilo kogdrugog naroda predodrecleno za sveop5te, svedovedansko bratskosjedinjenje" (I sto, 449).

U govoru F. Dostojevskog Leontjev razlikuje dve tvrdnje.Prva se odnosi na mogudnost ostvarenja carstva dobra i pravde nazemlji, stanja opste harmonrje, bratske sloge i ljubavi svih naroda,5to je, po Dostojevskom, hriiianski ideal zasnovan na udenju samogIsusa Hrista. Druga tvrdnja se tiie Rusije - u ostvarenju ovogideala Rusija i ruski narod imaju presudnu ulogu. Oba ova stavaLeontjev odbacuje: prvi, kaojeretidko tumadenje hriSianskog uie-nja koje spaja liberalno-egalitarnu predstavu o bududem druStvu sa

.O

F

fo

zJ

F'a

oN

r

r 5 8 1 5 9

toj mongolskoj ili induskoj hjerar.hiji damo prednost dak i u odnosuna milion Slovena sa liberalnom inteligencrjo- ...,. (JleoHrren,1992,s.205).

Liberalno-egalitarni proces, kao fatalna bolest koja napada,,socijalne organizme" iizazivanjihovo raspadanje, je za Leondeva,po redima jednog njegovog savremenog tumada,,,protej koji uzimarazlliite oblike da bi brZe ostvario svoj ciljeve - on je mnogolik imoZe se pojavljivati u razliditim oblicima: u religioznom i ateis-tidnom, nacionalno-oslobodiladkom i kosmopolitskom., (Koucran-rr{HoB, 1992,80). U Bugarsko-Grdkom crkvenom sporu, religijskiindiferentne nacionalne elite instrumentalizuju veru u politidke ivrhei ugroZavaju ,,strogo i postojano crkveno pravoslavlje... Isti udinak,po Leontjevu, imaju i poku5aji novog filozofskog rumadenja pra-voslavlja koja se ne zadovoljavaju slovom i duhom crkvene dog-matike.57 Narodito, ako se u utozi propoveclnika nadu genijaliipiscis8 koji imaju veliki uticaj no ,urku intelektualnu javnoit, poputL. Tolstoja i F. Dostojevskog. Zato je Leontjev kritici shvita

'a

hriSianstva ove dvojice velikih pisaca posvetio posebnu knjigu ukojoj i h je optuZio.za propovedanje I aZno-sentimentalnog,,,ruZidas-tog hri5ianstva".' '" Za nas je posebno zanimljiva Leontjevljevakritika Dostojevskog, jer se ona direktno odnosi na,,misiju Rusije.,i ulogu hri5ianstva u istoriii.6)

) i , ,strahujem zbog budu6nosti Rusi je, od diste, originalne i geni jalne

filozofije... ona moZe da bude korisna samo kao pomoi bogoslovlju. Bolje je desetmistidkih sekti (kao ito su skopci i sl.), nego per novih filozofskih sisrema ikao Stosu Fihte, Hegel i dr.). Dobri f i lozofski sistemi, baS dobri, to je podetak kraja.. .PoSalji Gospode, nama Rusima takvu metafiziku, takvu psihologiju, etiku, koja 6eprosto naprosto dovesti do Nikejskog simbola vere, do asketizma, do postova,molepstvi ja, i td." (Pismo Rozanovu, I 3. juna I 89 l , u: Leontjev, I 993, I I g6)

'58 ,,Genije romanopisca je jedno, svinjarije doveka i propovednika su

neSto drugo"- napominje Leontjev u pismu Rozanovu, povodom Lava Tolstoja( I s t o , s . l l 8 5 ) .

59 Hor,r,, uoaute xpttctuttnue. @. M. fiocruoeacxtrri rt 2p. JIee To-,tctuoir,Mocxra , 1882. Knjiga sadrZi dva r.anije objavljena dlanka Leontjeva: ,,Crpax Boxr.rftr.r nrc6or K rrerroBerlcsr.By"(1882) i ,,O nccurrr.rpnoli rrro6nn,,(1880). Drugi dlanak,posveien kritici Dostojevskog, biie navoden prema: Jlcoull,ctt,1992,s.400-44j.

tr Leontjevljeva kitika Dostojevskog je podstakla V. Solovjova na odbranuDostojevskog -,,BeleSka u odbranu Dostojevskog od optuzbe za 'novo' hrisianstvo",u: Solovjov, 1995, s.93-97. Razmatranje kompleksnog odnosa leontjeva i Solovjova,kao i osvrt na Leontjevljevu kritiku ,,ruske ideje',,,,teokratije.' i ,,Univerzalne Crkve.,Vladimira Solovjova, ostaje, kao posebna tema, izvan ovog rada i biie obradena ustudiji posveienoj Solovjovu

Kao neposredni povod za kritiku Dostojevskog Leontjevuje posluZio poznati govor Dostojevskog o Pu5kinu, odrZan nasvedanom skupu Dru5tva ljubitelja ruske knjiZevnosti 8. juna 1880.godine. Dostojevski je u svom govoru po5ao od teze da Pu5kinovaplo6uje ruski narodni duh, te da Pu5kinov ,,geflije" ima za ruskusamosvest znadenje ,,prorodanstva i putokaza" (Dostojevski' 1982,436). Analiziraju6i Pu5kinovo stvarala5tvo koje deli u tri perioda,Dostojevski u poslednjem, treiem periodu, izdvaja Pu5kinovusposobnost da posebno uverljivo iskaZe likove drugih naroda'

,,zapanjujuiu dubinu sa kojom se on preobralaYa u duh drugihnaroda", kao karakteristiku koja se ,,nije ponovila ni kod jednog

pesnika od kako je sveta". Ova PuSkinova osobina ntje, po mi5ljenjuDostojevskog, ne5to Sto se tiie samo njegovog individualnog stvara-laStva, ve6 se u njoj ,,najpunrje izrazlla njegova ruska snaga", tj. unjoj je ispoljen ruski nacionalni duh u poeziji . Jer, pita se Dostojevski,

,,Sta je je to snaga duha ruske narodnosti ako to nije teZnja kaonom sveopStem, svedovedanskom?" Ista teZnja ruskog duha ka

,,sveop5tem, op5teljudskom sjedinjavanju sa svim narodima velikogroda arijevskog" ispoljava se i u ruskoj istoriji. Po Dostojevskom,ditav spor ,,zapadnjaka" i,,slovenofila" je jedan (istorijski neizbeLan)

,,nesporazum" diji su koreni u nerzvumevanju univerzalistidkih teZnjiruskog duha na osnovu kojih je,,sudbina sveta ujedno i naSa sudbina"(lsto, 448).Pozvanje ruskog boveka je,,sveevropsko" i,,opStezem-aljsko", a,,biti pravi Rus to znadi: nastojati da se sve evropskeprotivrednosti izmire i to zauvek". Po Dostojevskom, ,,ruska duSa"je ,,sveljudska i sveujedinjavajuia", te je upravo njoj palo u udeoda izrekne ,,posledniu veliku rei opite lnrmoniie, bratske slogesvih naroda po zakorut Hristovog jevandeoskog uienja." Ovaj

,,svedovedanski" poziv i zna(,aj Rusije ne zavisi od njenog socijalnogi ekonomskog stanja - ,,rusko srce je vi5e nego srce bilo kogdrugog naroda predodrecleno za sveop5te, svedovedansko bratskosjedinjenje" (I sto, 449).

U govoru F. Dostojevskog Leontjev razlikuje dve tvrdnje.Prva se odnosi na mogudnost ostvarenja carstva dobra i pravde nazemlji, stanja opste harmonrje, bratske sloge i ljubavi svih naroda,5to je, po Dostojevskom, hriiianski ideal zasnovan na udenju samogIsusa Hrista. Druga tvrdnja se tiie Rusije - u ostvarenju ovogideala Rusija i ruski narod imaju presudnu ulogu. Oba ova stavaLeontjev odbacuje: prvi, kaojeretidko tumadenje hriSianskog uie-nja koje spaja liberalno-egalitarnu predstavu o bududem druStvu sa

.O

F

fo

zJ

F'a

oN

r

r 5 8 1 5 9

.O

F

3az,-.1

=

hriSianskim idealom, dok drugi smatra pogubnim za samobitnostRusije, za njenu posebnost i snagu koja bi se izgubila u obeianoj,,sveop5toj harmoniji". Drugim redima, ideal Dostojevskog, kao injegovo uverenje o mesijanskoj ulozi ruskog naroda, su, za Le-ontjeva, samo plod moderne, liberalno-egalitarne zamisli o mo-guinosti ostvarenja ,,Carstva BoZjeg" naZemlji. Taj ideal nemaosnov u hri5ianskom udenju i vera u njega je hitijazam - jereskoju je.Crkva odbacila jo5 381. godine, na drugom Nikejskomsaboru.6r ,,Ne obeiava nam Hr-istos i njegovi apostoli potpunu isveop5tu pobedu ljubavi i sveopite pravcie na ovom svetu ...HriSianstvo ne veruje ni u bolji autonomni moral ljucli, ni u kolektivnirazum dovedanstva, koji bi morali, pre ili kasnije, stvoriti raj nazemlji" (Jleorrrren, 1992, 408;416). Vera u ,,silazak nebeskogJerusalima" na zemlju nije pravoslavna (ortodoksna). ve6 sekula-liz:vana vera doba liberalno-egalitarnog progresa! Jevandelje neobeiava zemaljsku pravdu, niti se na nju poziva. a sloboclu propo_veda samo u duhovnom, a ne socijalno-pravnom smislu. Umesto,,ute5ne detinjarije" o sveop5toj ljubavi. pravdi i harmoniji bucluiegLiv ota na zemlji, Leontlev poziv ana,,surovi i sumomi pesi mizam..olu pogledu ,,nepopravljivosti zemaljskog Zivota,.: ,.Trpitel Nikadaneie svima biti bolje. Nekima 6e biti bolje, drugima _sore. Takvo jestanje, takva je promenjivost nevolje i boli - to je jedino rnogu1aharntonija na zemlji. (Jleorrrren , 1992,416). Njen kraj. njena,,poslednja red", nije Carstvo BoZje na zemlji, vbi.propast svegzemaljskog u ognju Strainog suda.

6t Hiliinzo,r, (od grdke re(i chilias - razdoblje od hiljadu goduna: lar.milenijum) predstavlja verovanje zasnovano najevrejskoj apokaliptidkoj literaturi iotkrovenju sv. Jovana (otk.20. l-3) po kome ie se Hrist ponovo vrat i t i na zemljui vladati hiljadugodiinjinr Kraljevstvom BoZjim na zemlji kole ie propasti, da oi,tek nakon toga, nastupi lo konadno iskupl. ienje, opste uskrsnuie mrtvih i Stra\nisud. Na Nikejskom saboru hilijazam je odbaien i kao simbol ve'e prihvaien stavda ,.Njegovom carstvu ne6e biti kr.ja", tj. da neie postojati vremenski ogranidenavladavina Hrista na 7.e,mlji. o bogaroj hilijastidkoj (milenijaristidkoj) tradiciji videtiklasidno delo H. Kohna, The Pursuit of the Millenium (London. 1957), kao istudiju Jonine Talmon, ,,Milenrjarni pokreti", prevedenu kod nas u dasopisu Kultura,65-67, Beograd, 1984, str. I 18-157.

62 Ovaj pesimizam koji je dovodi do odvaZnog (muZevnog) mirenja sanepopravljivosti zemaljskog Zivota, Leontjev naziva i realizmom: ,,lstinski spoznat,realizam koji sebe ne obmanjuje neosnovanim nadama, mora se odreii, pre ilikasnije, maltanja o zemaljskoj sre6i itraZenja ideala moralne pravde u nedrimasamog dovedanstva" (lrleoHrr,on, 1992, 419]t.

Jedna od posledica ove pesimistidke filozofije K. Leontjevaje umanjenje zna(aja hri56anstva za istorijski Zivot dovedanstvajer, po redima G. Florovskog, .,u istoriji Leondev nije video religioznismisao, u istonji je ostao esteta i biolog i time se potpuno zadovoljio... Nema u hri5ianstvu'blage vesti' o istoriji i za istoriju" (Ono-poncxr,ul ,1931 ,304). Istorijaje carstvo organskog radanja, starenjai smrti63: ,,iemu - pita se Leontjev - groznidava briga o zemaljskojsreii buduiih pokoljenja, mladaladki bolesna maltanja i zanosi'?Dan na5 - to je na5 vek!" Umesto o , ,dovedanstvu", , ,sveop5tojharmoniji" i ,,svetloj budu6nosti", dovek treba da trpi i da se brineo svojim nepoprednim poslovima, o sreii i dobrobiti svojih najbliZih(Jleonrren, 1992, 417). Ali, pre i iznad svega, dovek mora brinutio svom lidnom spasenju. Put do spasenja vodi kroz Crkvu, krozprihvatanje dogmata i strogo pridrZavanje crkvenih pravila i ob-reda.* ,,Vizantisko" pravoslavlje je ,,crkveno pravoslavlje", a umes-to ,,ljubavi" prema ,,dovedanstvu", Leontjev preporuduje propovedPobedonoscevao' dija je poruka vernicima: ,,Volite vi5e od svegana svetu naSu Crkvu, tako kao Sto dovek,jednom spoznav5i, volivrhunsku lepotu i ni5ta ne Zeli da u njoj promeni..." (Jleourren,1992, 436). Vizantijsko pravoslavlje je u spoljnjem, drZavnom iporodiinom Zivotu,,,religija discipline".* Pored ove,,,disciplinu-ju6e" socijalne funkcije, ono je,,,za unutra5nji Zivot na5eg srca",religija razoiaranja, religija beznadeZnosti u odnosu na bilo Sta

n'' ,,Za Leontjeva se ne postavlja pitanje srrrlsla istorije izvan njegove

omiljene sheme razvoja i nema mesta apokaliptidkim nadama prema koj'ima se onodnosi samo ironidno" (By,rrarru, 1995,557).

ff Kritiku.lu6i Solovjova, Leontjev piSe: ,Zamenepravoslavnog je najkraii,suvoparni i lo5e sastavljeni katehizis koji je, prosto-naprosto, odobren od straneduhovne cenzure, u pogledu obaveznosti , mil ion puta vaZnij i od sve udenosti isvog talenta Solovjova" ( Jlcon'r'r,cr, 1993, 202).

Berdajev nagla5ava da je. za Leontjeva, ,,autoritet crkvene hijerarhije imaoapsolutno znadenje", te da .,njegovo pravoslavlje nije rusko, vei vizantijsko, grdko.izuzetno monaSki-asketsko i autoritarno, strogo hijerarhijsko" (Ecpylaer ,1926,225).

o5 nu6",,1,,",r.,1cr I(oHc'rantuH flctponr.r.r (1827-1907),pravnik i drZavnik,prokurator Svetog sinoda (l 880-1905), ultrakonzervativni mislilac i politidar.

6 Zato ie Leontjevljeva kritika lika ,,beZivotnog i svepra5taju6eg Hrista"koga daje Dostojevski u romanu Braia Karamazovi, istovremeno praiena redimarazumevanja za lik Velikog Inkvizitora: ,,Stvarni inkvizitori su u Boga i Hristanaravno verovali mnogo snaZnije od Fjodora Mihajlovida. Ivan Karamazov, dijimustima Fjodor Mihajlovid Zeli da ponizi katolidanstvo - uop5te nije u pravu" (Le-ontjev , 1993 ,1 62)

F,af

o

NoJ

1 6 0l 6 l

.O

F

3az,-.1

=

hriSianskim idealom, dok drugi smatra pogubnim za samobitnostRusije, za njenu posebnost i snagu koja bi se izgubila u obeianoj,,sveop5toj harmoniji". Drugim redima, ideal Dostojevskog, kao injegovo uverenje o mesijanskoj ulozi ruskog naroda, su, za Le-ontjeva, samo plod moderne, liberalno-egalitarne zamisli o mo-guinosti ostvarenja ,,Carstva BoZjeg" naZemlji. Taj ideal nemaosnov u hri5ianskom udenju i vera u njega je hitijazam - jereskoju je.Crkva odbacila jo5 381. godine, na drugom Nikejskomsaboru.6r ,,Ne obeiava nam Hr-istos i njegovi apostoli potpunu isveop5tu pobedu ljubavi i sveopite pravcie na ovom svetu ...HriSianstvo ne veruje ni u bolji autonomni moral ljucli, ni u kolektivnirazum dovedanstva, koji bi morali, pre ili kasnije, stvoriti raj nazemlji" (Jleorrrren, 1992, 408;416). Vera u ,,silazak nebeskogJerusalima" na zemlju nije pravoslavna (ortodoksna). ve6 sekula-liz:vana vera doba liberalno-egalitarnog progresa! Jevandelje neobeiava zemaljsku pravdu, niti se na nju poziva. a sloboclu propo_veda samo u duhovnom, a ne socijalno-pravnom smislu. Umesto,,ute5ne detinjarije" o sveop5toj ljubavi. pravdi i harmoniji bucluiegLiv ota na zemlji, Leontlev poziv ana,,surovi i sumomi pesi mizam..olu pogledu ,,nepopravljivosti zemaljskog Zivota,.: ,.Trpitel Nikadaneie svima biti bolje. Nekima 6e biti bolje, drugima _sore. Takvo jestanje, takva je promenjivost nevolje i boli - to je jedino rnogu1aharntonija na zemlji. (Jleorrrren , 1992,416). Njen kraj. njena,,poslednja red", nije Carstvo BoZje na zemlji, vbi.propast svegzemaljskog u ognju Strainog suda.

6t Hiliinzo,r, (od grdke re(i chilias - razdoblje od hiljadu goduna: lar.milenijum) predstavlja verovanje zasnovano najevrejskoj apokaliptidkoj literaturi iotkrovenju sv. Jovana (otk.20. l-3) po kome ie se Hrist ponovo vrat i t i na zemljui vladati hiljadugodiinjinr Kraljevstvom BoZjim na zemlji kole ie propasti, da oi,tek nakon toga, nastupi lo konadno iskupl. ienje, opste uskrsnuie mrtvih i Stra\nisud. Na Nikejskom saboru hilijazam je odbaien i kao simbol ve'e prihvaien stavda ,.Njegovom carstvu ne6e biti kr.ja", tj. da neie postojati vremenski ogranidenavladavina Hrista na 7.e,mlji. o bogaroj hilijastidkoj (milenijaristidkoj) tradiciji videtiklasidno delo H. Kohna, The Pursuit of the Millenium (London. 1957), kao istudiju Jonine Talmon, ,,Milenrjarni pokreti", prevedenu kod nas u dasopisu Kultura,65-67, Beograd, 1984, str. I 18-157.

62 Ovaj pesimizam koji je dovodi do odvaZnog (muZevnog) mirenja sanepopravljivosti zemaljskog Zivota, Leontjev naziva i realizmom: ,,lstinski spoznat,realizam koji sebe ne obmanjuje neosnovanim nadama, mora se odreii, pre ilikasnije, maltanja o zemaljskoj sre6i itraZenja ideala moralne pravde u nedrimasamog dovedanstva" (lrleoHrr,on, 1992, 419]t.

Jedna od posledica ove pesimistidke filozofije K. Leontjevaje umanjenje zna(aja hri56anstva za istorijski Zivot dovedanstvajer, po redima G. Florovskog, .,u istoriji Leondev nije video religioznismisao, u istonji je ostao esteta i biolog i time se potpuno zadovoljio... Nema u hri5ianstvu'blage vesti' o istoriji i za istoriju" (Ono-poncxr,ul ,1931 ,304). Istorijaje carstvo organskog radanja, starenjai smrti63: ,,iemu - pita se Leontjev - groznidava briga o zemaljskojsreii buduiih pokoljenja, mladaladki bolesna maltanja i zanosi'?Dan na5 - to je na5 vek!" Umesto o , ,dovedanstvu", , ,sveop5tojharmoniji" i ,,svetloj budu6nosti", dovek treba da trpi i da se brineo svojim nepoprednim poslovima, o sreii i dobrobiti svojih najbliZih(Jleonrren, 1992, 417). Ali, pre i iznad svega, dovek mora brinutio svom lidnom spasenju. Put do spasenja vodi kroz Crkvu, krozprihvatanje dogmata i strogo pridrZavanje crkvenih pravila i ob-reda.* ,,Vizantisko" pravoslavlje je ,,crkveno pravoslavlje", a umes-to ,,ljubavi" prema ,,dovedanstvu", Leontjev preporuduje propovedPobedonoscevao' dija je poruka vernicima: ,,Volite vi5e od svegana svetu naSu Crkvu, tako kao Sto dovek,jednom spoznav5i, volivrhunsku lepotu i ni5ta ne Zeli da u njoj promeni..." (Jleourren,1992, 436). Vizantijsko pravoslavlje je u spoljnjem, drZavnom iporodiinom Zivotu,,,religija discipline".* Pored ove,,,disciplinu-ju6e" socijalne funkcije, ono je,,,za unutra5nji Zivot na5eg srca",religija razoiaranja, religija beznadeZnosti u odnosu na bilo Sta

n'' ,,Za Leontjeva se ne postavlja pitanje srrrlsla istorije izvan njegove

omiljene sheme razvoja i nema mesta apokaliptidkim nadama prema koj'ima se onodnosi samo ironidno" (By,rrarru, 1995,557).

ff Kritiku.lu6i Solovjova, Leontjev piSe: ,Zamenepravoslavnog je najkraii,suvoparni i lo5e sastavljeni katehizis koji je, prosto-naprosto, odobren od straneduhovne cenzure, u pogledu obaveznosti , mil ion puta vaZnij i od sve udenosti isvog talenta Solovjova" ( Jlcon'r'r,cr, 1993, 202).

Berdajev nagla5ava da je. za Leontjeva, ,,autoritet crkvene hijerarhije imaoapsolutno znadenje", te da .,njegovo pravoslavlje nije rusko, vei vizantijsko, grdko.izuzetno monaSki-asketsko i autoritarno, strogo hijerarhijsko" (Ecpylaer ,1926,225).

o5 nu6",,1,,",r.,1cr I(oHc'rantuH flctponr.r.r (1827-1907),pravnik i drZavnik,prokurator Svetog sinoda (l 880-1905), ultrakonzervativni mislilac i politidar.

6 Zato ie Leontjevljeva kritika lika ,,beZivotnog i svepra5taju6eg Hrista"koga daje Dostojevski u romanu Braia Karamazovi, istovremeno praiena redimarazumevanja za lik Velikog Inkvizitora: ,,Stvarni inkvizitori su u Boga i Hristanaravno verovali mnogo snaZnije od Fjodora Mihajlovida. Ivan Karamazov, dijimustima Fjodor Mihajlovid Zeli da ponizi katolidanstvo - uop5te nije u pravu" (Le-ontjev , 1993 ,1 62)

F,af

o

NoJ

1 6 0l 6 l

=

F,of

rl

N

Jr!

()F

a

zI

zemaljsko.n Obe ove strane ,,vizantijskog pravoslavlja" personi-fikuju se u likovima muZika i monaha, d. u poslu5nosti muZikaprema svetovnom i crkvenom autoritetu i u asketizmu monaha kojinapuSta svet zemaljske prolaznosti.

Na lidnom, individualnom planu, vera je zaLnontjevapoku5ajpobede straha od smrti i od budu6eg, zagrobnog postojanja: ,,lidnohri56anstvo je, pre svega, transcendentni (ne zemaljski, vei zagrob-ni) egoizam" (Leontjev , 1993, 752). Briga za li6no spasenje jeosnova vere. Sopstveno iskustvo (bolest i strah od smrti, pokajanjei svest o gre5nosti)-, Leontjevu je posluZilo kao op5ta paradigmalidne religioznosti.6 Timor fecit religionem - to je, po redimaBulgakova - bilo Zivotno ,,vjeruju" Konstantina Leontjeva. (vid.Eynraxoa , 1995, 547). Za njega je strah bio,,podetak premudrosti,tj. prave vere", a ne ljubav koja je samo njen plod: ,,ne trebasmatrati plod korenom, a koren plodom" (Jleourren , 1992 , 409) .Hri5danstvo je religija straha, a ne ljubavi, kao misli Dostojevski.,,Strah BoZji" je obidan strah od Zivotnih i zagrobnih muka, onuniZava doveka koji smirenje moZe naii samo u narubju Crkve, uposlulnosti, u obredima, odricanju od gordosti uma, prihvatanjusvakog slova crkvenog udenja. Problem lidnog spasenja (pobedanad strahom) je u centru religioznih traganja K. Leondeva, sveostalo ima samo instrumentalnu vrednost: dogme i obredi Pra-voslavne Crkve su obavezujuii jer upravo oni omoguiavaju lidnospasenje. ,,Ako bi mi bilo kategoridki od gore objivljeno, hjerar-hdski objavljeno, da za mene nema zagrobnog spasenja izvan Rim-ske Crkve i da sam, za to spasenje, duZan da se odreknem ruskenacionalnosti (koja je za mene tako dragocena) , ja bih se, ne kole-bajudi se, nje odrekao, kao Sto su se odrekli prvi hri56ani ogranidenejevrejske narodnosti..." (Ileonrren, 1993, 202) .

Ako Leontjevljevo shvatanje hriS6anstva uporedimo sa nje-govim istoriosofskim i politiEkim idejama (u drldj pozadini je na-gla5avanje estetskog odnosa prema Zivotu), onda moZemo uoditidve protivrednosti koje su u samim temeljima njegove misli. Prvu

ut,,otul"nr"".refl'Do, rroHacrbrpr, r{ r\rrnp. Hx cyulxocrr r{ B3ar.rr\rHar c8fl3",(9crupc lrncbMa c ASona 1872 rola) u: Haaa"la,2l 1992.s.39.

6,,R"ligiiu K. Leontjeva je iskljuiivo religija lidnog spasenja, transcen-dcntalni egoizan, kako je on to sam, sa njemu svojstvenom smelo5iu i radikalno5iu,govorio... UZas od vedne smrti i vednih muka, fizidki strah koji se preobrazio uduhovni strah, porodio je transcendentalni egoizam" (Eeppor ,1926,223-224).

je jasno identifikovao i formulisao jo5 V. Solovjov, istidudi razdvo-jenost kod Leontjeva jednostavnog ideala lidne religioznosti (lid-nog spasenja) i objektivnog kulturnog ideala sa primarno svetov-nim elementima (snaZna drlava, samodrZavlje, stale5ka strukturadru5tva, itd). ,,Spasiti svoju du5u je moguie u svim uslovima i zaonoga ko je tim obuzet, takva pitanja kao Sto su zauzimanje Cari-grada, obnova ruskog plemstva i stvaranje nove, konzervativnecivilizacije - potpuno su nebitna i neinteresantna" (Co.nonr en , 1966 ,405). Ambivalencija K. Leondeva u pogledu izbon izmedu mo-naikog Livota i javnog politidkog-publicistidkog delovanja najsli-kovitije ilustruje ovu razdvojenost koja je navela Solovjova nazakljudak da ,,u njegovom pogledu na svet nije bilo jednog idealnogsredi5ta iz koga bi proizilazilli, kao radijusi, sve pojedinadne misli"(Coronren, 1966,402).Ipak, u odbranu Leontjeva, moZe se navestida je za njega, na oba ova nivoa, religijskom i istorijsko-politidkom,strah od smrti bio jedinstvena ishodi5na tadka: na prvom, red je oindividualnoj, a na drugom, o smrti ,,socijalnog organizma". I dokje lidna religioznost bila, za njega, re5enje u prvom sludaju, udrugom, njegov zakljubak je da Crkva moZe samo pomodi samo-drZavlju (Caru) da se odloZi, ali ne i zaustavi, neumitni procesraspada socijalnog organizma.

Drugu protivrednost je u sopstvenom stanoviStu uodavaosam K. Leontjev. Ona je proizllazlla iz nesaglasnosti njegove es-tetske opijenosti raznovrsno5iu Zivota sa, istovremenom, afirmaci-jom normativnog vaZenja asketsko-mona5kog ideala kao reienjaproblema lidne religioznosti. Naime, ako stav da se mona5komaskezom moZe pobediti (svakom doveku priroden) strah od smrtiuniverzalizujemo, onda bi njegova op5ta prihvaienost dovela dojednolidnosti, tj. gubitka raznovrsnosti Zivota. Sirenje lidne po-boZnosti bi, poput Sirenja,,evropskog progresa", umanjivalo estetiku(raznovrsnost i oseianje intenziteta) Livota na zemlji! U pismuRozanovu (13. avgusta 1891. g.) Leontjev ovako formuli5e jedanod svojih, kako ih sam naziva,,,bezumnih" aforizama:,,Manje-vi5euspe5na propoved hri56anstva svugde, neizbeZno i u velikoj merimora da umanji ovu (Zivotnu - MS) raznovrsnost ... Dakle, i hri5ian-ska propoved i evropski progres, zajednidkim naporima tele daubiju estetiku Zivota na zemlji, tj. sam Livot" (Leontjev, 1993,1192). Estetski zanos Zivotom i propoved lidne religioznosti kaooslobodenja od smrtnog straha, sukobljavaju se u delu K. Leontjeva.Sta diniti, pita se, pred kraj Zivota Leontjev, i odgovara: ,,Hri56anstvu

t62 t o J

=

F,of

rl

N

Jr!

()F

a

zI

zemaljsko.n Obe ove strane ,,vizantijskog pravoslavlja" personi-fikuju se u likovima muZika i monaha, d. u poslu5nosti muZikaprema svetovnom i crkvenom autoritetu i u asketizmu monaha kojinapuSta svet zemaljske prolaznosti.

Na lidnom, individualnom planu, vera je zaLnontjevapoku5ajpobede straha od smrti i od budu6eg, zagrobnog postojanja: ,,lidnohri56anstvo je, pre svega, transcendentni (ne zemaljski, vei zagrob-ni) egoizam" (Leontjev , 1993, 752). Briga za li6no spasenje jeosnova vere. Sopstveno iskustvo (bolest i strah od smrti, pokajanjei svest o gre5nosti)-, Leontjevu je posluZilo kao op5ta paradigmalidne religioznosti.6 Timor fecit religionem - to je, po redimaBulgakova - bilo Zivotno ,,vjeruju" Konstantina Leontjeva. (vid.Eynraxoa , 1995, 547). Za njega je strah bio,,podetak premudrosti,tj. prave vere", a ne ljubav koja je samo njen plod: ,,ne trebasmatrati plod korenom, a koren plodom" (Jleourren , 1992 , 409) .Hri5danstvo je religija straha, a ne ljubavi, kao misli Dostojevski.,,Strah BoZji" je obidan strah od Zivotnih i zagrobnih muka, onuniZava doveka koji smirenje moZe naii samo u narubju Crkve, uposlulnosti, u obredima, odricanju od gordosti uma, prihvatanjusvakog slova crkvenog udenja. Problem lidnog spasenja (pobedanad strahom) je u centru religioznih traganja K. Leondeva, sveostalo ima samo instrumentalnu vrednost: dogme i obredi Pra-voslavne Crkve su obavezujuii jer upravo oni omoguiavaju lidnospasenje. ,,Ako bi mi bilo kategoridki od gore objivljeno, hjerar-hdski objavljeno, da za mene nema zagrobnog spasenja izvan Rim-ske Crkve i da sam, za to spasenje, duZan da se odreknem ruskenacionalnosti (koja je za mene tako dragocena) , ja bih se, ne kole-bajudi se, nje odrekao, kao Sto su se odrekli prvi hri56ani ogranidenejevrejske narodnosti..." (Ileonrren, 1993, 202) .

Ako Leontjevljevo shvatanje hriS6anstva uporedimo sa nje-govim istoriosofskim i politiEkim idejama (u drldj pozadini je na-gla5avanje estetskog odnosa prema Zivotu), onda moZemo uoditidve protivrednosti koje su u samim temeljima njegove misli. Prvu

ut,,otul"nr"".refl'Do, rroHacrbrpr, r{ r\rrnp. Hx cyulxocrr r{ B3ar.rr\rHar c8fl3",(9crupc lrncbMa c ASona 1872 rola) u: Haaa"la,2l 1992.s.39.

6,,R"ligiiu K. Leontjeva je iskljuiivo religija lidnog spasenja, transcen-dcntalni egoizan, kako je on to sam, sa njemu svojstvenom smelo5iu i radikalno5iu,govorio... UZas od vedne smrti i vednih muka, fizidki strah koji se preobrazio uduhovni strah, porodio je transcendentalni egoizam" (Eeppor ,1926,223-224).

je jasno identifikovao i formulisao jo5 V. Solovjov, istidudi razdvo-jenost kod Leontjeva jednostavnog ideala lidne religioznosti (lid-nog spasenja) i objektivnog kulturnog ideala sa primarno svetov-nim elementima (snaZna drlava, samodrZavlje, stale5ka strukturadru5tva, itd). ,,Spasiti svoju du5u je moguie u svim uslovima i zaonoga ko je tim obuzet, takva pitanja kao Sto su zauzimanje Cari-grada, obnova ruskog plemstva i stvaranje nove, konzervativnecivilizacije - potpuno su nebitna i neinteresantna" (Co.nonr en , 1966 ,405). Ambivalencija K. Leondeva u pogledu izbon izmedu mo-naikog Livota i javnog politidkog-publicistidkog delovanja najsli-kovitije ilustruje ovu razdvojenost koja je navela Solovjova nazakljudak da ,,u njegovom pogledu na svet nije bilo jednog idealnogsredi5ta iz koga bi proizilazilli, kao radijusi, sve pojedinadne misli"(Coronren, 1966,402).Ipak, u odbranu Leontjeva, moZe se navestida je za njega, na oba ova nivoa, religijskom i istorijsko-politidkom,strah od smrti bio jedinstvena ishodi5na tadka: na prvom, red je oindividualnoj, a na drugom, o smrti ,,socijalnog organizma". I dokje lidna religioznost bila, za njega, re5enje u prvom sludaju, udrugom, njegov zakljubak je da Crkva moZe samo pomodi samo-drZavlju (Caru) da se odloZi, ali ne i zaustavi, neumitni procesraspada socijalnog organizma.

Drugu protivrednost je u sopstvenom stanoviStu uodavaosam K. Leontjev. Ona je proizllazlla iz nesaglasnosti njegove es-tetske opijenosti raznovrsno5iu Zivota sa, istovremenom, afirmaci-jom normativnog vaZenja asketsko-mona5kog ideala kao reienjaproblema lidne religioznosti. Naime, ako stav da se mona5komaskezom moZe pobediti (svakom doveku priroden) strah od smrtiuniverzalizujemo, onda bi njegova op5ta prihvaienost dovela dojednolidnosti, tj. gubitka raznovrsnosti Zivota. Sirenje lidne po-boZnosti bi, poput Sirenja,,evropskog progresa", umanjivalo estetiku(raznovrsnost i oseianje intenziteta) Livota na zemlji! U pismuRozanovu (13. avgusta 1891. g.) Leontjev ovako formuli5e jedanod svojih, kako ih sam naziva,,,bezumnih" aforizama:,,Manje-vi5euspe5na propoved hri56anstva svugde, neizbeZno i u velikoj merimora da umanji ovu (Zivotnu - MS) raznovrsnost ... Dakle, i hri5ian-ska propoved i evropski progres, zajednidkim naporima tele daubiju estetiku Zivota na zemlji, tj. sam Livot" (Leontjev, 1993,1192). Estetski zanos Zivotom i propoved lidne religioznosti kaooslobodenja od smrtnog straha, sukobljavaju se u delu K. Leontjeva.Sta diniti, pita se, pred kraj Zivota Leontjev, i odgovara: ,,Hri56anstvu

t62 t o J

moramo pomagati, dak i na u5trb estetike koju volimo, zbog tran-scendentnog egoizma, iz straha od zagrobnog suda, radi spasenjana5ih du5a, ali se progresu moramo suprotstaviti, gde god to moZemo,jerje on Stetan i hri5danstvu i estetici" (1sro).

Kakvo je mesto i zna(aj K. Leontjeva u okviru one intelek-tualne tradicije XlX-vekovne Rusije dija je centralna preokupacijabila potraga za odredenjem ,,ruske ideje", tj. za onim filozofskim,religijskim, istorijskim i politidkim elementima koji utemeljujunjenu ,,drugost" u odnosu na Evropu? Ovo pitanje moZe biti for-mulisano i kao pitanje o odnosu Leondeva prema Sirokoj i razudenojslovenofilskoj tradiciji. Na njega su u pro5losti davani razli(itiodgovori: po jednima, Leontjev je ,,razo(,arani slovenofil" (C. Tpy-6eqrori), ,,krajnji produkt idejnog raspada slovenofilstva" (fI.Mr.r.rrrcron) ; po drugi ma,,,naj sj aj nij i nastav lj ad slovenofil ske tradi-crje" (8. Thaden), dok za neke, ,,on uop5te nije slovenofil" (A.Walicki). Sporovi o tome nisu zavrleni - svaka nova interpretacijaLeondeva, nagla5avaju6i neki od mnogih raznovrsnih aspekata nje-gove misli, odreduje se i spram teorijskog i politr.dkog zaleda uokviru koga se ta misao artikuli5e i situira. ?

Na o snov u izloLene rekon strukcij e glavn ih (i s tori osofskih,politidkih i religijskih) shvatanja K. Leontjeva, i bez razmarranjasloZene evolucije slovenofilstva,teza kojoj se priklanja autor ovestudije najkra6e bi se mogla formulisati stavom da Leontjev pred-stavlja primer samodestrukcije ,,ruske ideje" . Element ,,destrukcije"vidimo u dinjenici da traganje za rttskont idejom zavr5ava, kodLeontjeva, otkri6em vizantizrna, tj. da insistiranje na samobitnostiruske kulture rezultuje identifikovanj em 'vizantizma" kao njenogs u5tinskog formativnog dinioca. Da je u pitanju,,samodestrukcij a",

'e a ne prosto, kritika ,,ruske ideje" sa nekog transcendentnog (npr.p zapadnjadkog) stanovi5ta, to znaii da su Leontjevljevo polaziSte i! njegova osnovna intencr;a ,,slovenofilski" u najKirem smislu te redi

4 - u smislu podetne vere u postojanje kuiturne samobitnosti koja

! Rusiju odvaja od Evrope i predstavlja srZ njene posebnosti. tj.- ruskog identiteta. Tragan3e zatim identitetom, (posredovano natu-ralistidkom ,,revizijom" izvomog slovenofilskog stanovi5ta N. Da-

1 6 4

nilevskog), vodi Leontjeva razodaravajudem rezultatu: ,,ruska ide-ja" je vizantiiska,ane ruska ideja! Ovaj stav Leontjeva vodi daljojreviziji tradicije kojoj, po samorazumevanju, pripada: od njenepodetne zamisli .,slovenskog bratstva", preko ,,panslovenskog dr-'zavnog jelinstva" (N. Danilevski), do okretanja azijskim naro-dima. Takode, on udaljava Leontjeva od slovenofilske vere u ,,na-rod" i ,,duh sabornosti", ka emfatibkom naglaiavanju vaZnostidrZavne i crkvene hijerarije, hvalospevu disciplini samodrZavlja icrkvene dogme! Na taj nadin, rezultati Leontjevljevog traganja zakulturnom samobitno56u Rusije, negiraju osnovne polazne pret-postavke ditavog poduhvata. Otuda je razumljivo Sto je VladimirSolovjov, u svom pokuSaju formulisanja nove velike sinteze izvor-nih slovenofilskih podsticaja traganja za ,,ruskom idejom", presvega, morao da se kritidki odredi prema N. Danilevskom i K.Leontievu.

LITERATURA

Eepgxen H. (1926), Kouctuauutttu Jleouutaee. Oueprc rrc trcu-optutpyccrcofl penrL|uoeuoti ,uutcntr, YMCA Press, Paris, 1926.,Yrp. 268.

Berdajev N. ( I 987), Rttska idej a, (prv. Branislav i Marija Markovi6),Beograd, str. 263.

Byrraxon C. (1995),,,flo6egnrenl - flo6exgeHnrrri (Cygr6a K.H. Jleourbeea)",u: Co.tttHeruut a dayx Ftouar,Mocrna, .r.

2., crp. 546-563.Danilevski N. (1994), Rusija i Evropa, (prev. P. Ivri), SluZbeni

. list, Beograd, str. 454.Dostojevski F. (1982), Dnevnik pisca 1877-1881., (prev. M.

Dordevi6), Partizanska knj iga, Beograd, str . 421 - 450 .Oroponcruti f. (1937), Ilyu-tt pyccrcaTo 6o7oc"noeua, flapllx,

crp. 300-308.Onnrauon E. (1965), ,,Crpactroe rllcbMo c HeBepHbIM aApecoM",

u: Ileonrres (1965), crp. 1-38.Hare R. (1951), Pioneers of Rttssian Social Thought, Oxford, p.

274-304.

F'aD

o

L

NaiJtr

1 6 5

moramo pomagati, dak i na u5trb estetike koju volimo, zbog tran-scendentnog egoizma, iz straha od zagrobnog suda, radi spasenjana5ih du5a, ali se progresu moramo suprotstaviti, gde god to moZemo,jerje on Stetan i hri5danstvu i estetici" (1sro).

Kakvo je mesto i zna(aj K. Leontjeva u okviru one intelek-tualne tradicije XlX-vekovne Rusije dija je centralna preokupacijabila potraga za odredenjem ,,ruske ideje", tj. za onim filozofskim,religijskim, istorijskim i politidkim elementima koji utemeljujunjenu ,,drugost" u odnosu na Evropu? Ovo pitanje moZe biti for-mulisano i kao pitanje o odnosu Leondeva prema Sirokoj i razudenojslovenofilskoj tradiciji. Na njega su u pro5losti davani razli(itiodgovori: po jednima, Leontjev je ,,razo(,arani slovenofil" (C. Tpy-6eqrori), ,,krajnji produkt idejnog raspada slovenofilstva" (fI.Mr.r.rrrcron) ; po drugi ma,,,naj sj aj nij i nastav lj ad slovenofil ske tradi-crje" (8. Thaden), dok za neke, ,,on uop5te nije slovenofil" (A.Walicki). Sporovi o tome nisu zavrleni - svaka nova interpretacijaLeondeva, nagla5avaju6i neki od mnogih raznovrsnih aspekata nje-gove misli, odreduje se i spram teorijskog i politr.dkog zaleda uokviru koga se ta misao artikuli5e i situira. ?

Na o snov u izloLene rekon strukcij e glavn ih (i s tori osofskih,politidkih i religijskih) shvatanja K. Leontjeva, i bez razmarranjasloZene evolucije slovenofilstva,teza kojoj se priklanja autor ovestudije najkra6e bi se mogla formulisati stavom da Leontjev pred-stavlja primer samodestrukcije ,,ruske ideje" . Element ,,destrukcije"vidimo u dinjenici da traganje za rttskont idejom zavr5ava, kodLeontjeva, otkri6em vizantizrna, tj. da insistiranje na samobitnostiruske kulture rezultuje identifikovanj em 'vizantizma" kao njenogs u5tinskog formativnog dinioca. Da je u pitanju,,samodestrukcij a",

'e a ne prosto, kritika ,,ruske ideje" sa nekog transcendentnog (npr.p zapadnjadkog) stanovi5ta, to znaii da su Leontjevljevo polaziSte i! njegova osnovna intencr;a ,,slovenofilski" u najKirem smislu te redi

4 - u smislu podetne vere u postojanje kuiturne samobitnosti koja

! Rusiju odvaja od Evrope i predstavlja srZ njene posebnosti. tj.- ruskog identiteta. Tragan3e zatim identitetom, (posredovano natu-ralistidkom ,,revizijom" izvomog slovenofilskog stanovi5ta N. Da-

1 6 4

nilevskog), vodi Leontjeva razodaravajudem rezultatu: ,,ruska ide-ja" je vizantiiska,ane ruska ideja! Ovaj stav Leontjeva vodi daljojreviziji tradicije kojoj, po samorazumevanju, pripada: od njenepodetne zamisli .,slovenskog bratstva", preko ,,panslovenskog dr-'zavnog jelinstva" (N. Danilevski), do okretanja azijskim naro-dima. Takode, on udaljava Leontjeva od slovenofilske vere u ,,na-rod" i ,,duh sabornosti", ka emfatibkom naglaiavanju vaZnostidrZavne i crkvene hijerarije, hvalospevu disciplini samodrZavlja icrkvene dogme! Na taj nadin, rezultati Leontjevljevog traganja zakulturnom samobitno56u Rusije, negiraju osnovne polazne pret-postavke ditavog poduhvata. Otuda je razumljivo Sto je VladimirSolovjov, u svom pokuSaju formulisanja nove velike sinteze izvor-nih slovenofilskih podsticaja traganja za ,,ruskom idejom", presvega, morao da se kritidki odredi prema N. Danilevskom i K.Leontievu.

LITERATURA

Eepgxen H. (1926), Kouctuauutttu Jleouutaee. Oueprc rrc trcu-optutpyccrcofl penrL|uoeuoti ,uutcntr, YMCA Press, Paris, 1926.,Yrp. 268.

Berdajev N. ( I 987), Rttska idej a, (prv. Branislav i Marija Markovi6),Beograd, str. 263.

Byrraxon C. (1995),,,flo6egnrenl - flo6exgeHnrrri (Cygr6a K.H. Jleourbeea)",u: Co.tttHeruut a dayx Ftouar,Mocrna, .r.

2., crp. 546-563.Danilevski N. (1994), Rusija i Evropa, (prev. P. Ivri), SluZbeni

. list, Beograd, str. 454.Dostojevski F. (1982), Dnevnik pisca 1877-1881., (prev. M.

Dordevi6), Partizanska knj iga, Beograd, str . 421 - 450 .Oroponcruti f. (1937), Ilyu-tt pyccrcaTo 6o7oc"noeua, flapllx,

crp. 300-308.Onnrauon E. (1965), ,,Crpactroe rllcbMo c HeBepHbIM aApecoM",

u: Ileonrres (1965), crp. 1-38.Hare R. (1951), Pioneers of Rttssian Social Thought, Oxford, p.

274-304.

F'aD

o

L

NaiJtr

1 6 5

Fvt

N

J

li

bpa/)

zJ

Koncranrr.ruon B. (1992), ,,K racroplrra o4uoli [oJreMr4Krr (K. JIe-oHTbeB ra B. Conont,eB o [po6reMax xpr{crrraHcKofi gcxa-Torrorlrr{)", Havana, No 2, Mocrra, crp. 79-88.

Jleourren K. (1885; 1886), Boctuorc, Pocctta tt cnaeaructuao,T.I,II, Mocrsa.

JleoHrres K. (1965), Moa nmtepataypuaa cyda6a. Aatuo6uoZpa-fra, Johnson Reprint Corporation, New York, crp. 45-108.

Jleontres K. (1,992), 3at\cmt otutuenamrca, (cocran. Ko.rerronB. m.), Pyccrax Kur.rra, Mocxna, crp. 539.

JleoHrres K. (1993), I'laa6pauuoe, (cocran. Cuupnon LI.), Papor;Mocxoncxnfi pa6ovnfi, MocKna, ctp. 400.

Jleourren K. (1993b), tr4aa6pauuorc tlttcuua 1854-IB9l, flyruxuu-cxr.rri Qong, Casxr-flerep6ypr, crp. 637.

K. Jleoutuae*, Haut coepeJ+rew.rc (1993), Cocr. B. Agpuanon, H.Manr.rescKr,rfi , Ilerep6ypr, crp. 463.

Leontjev K. (1993),,,Pisma Vasiliju Rozanovu", (prev. L. Subotin),Knj i ievnost ,T-8 (s . 744-767); 9-10 (s . 1008-1017); 1 1-12(s. 1 180- I r93); r-31 1994 (s.r29- 139)

Leontjev K. (1994),Vizantizam i slovenstvo, (prev. M. i B. Marko-vii), Logos; Ortodos, Beograd, str. 135.

Milo5evii N. (1985), Marksizam i jezuitizqm,izd. S. Maiiia, Beo-grad, str . 101-185.

Milo5evii N. (1994), Pravoslavlje i demokratija, Bgornetei; Tersit,N. Sad; Beograd, str.I7-24.

Posauos B. (1968), ,,Hey:uanrni $enouen", Brown UniversitySlavic Reprint, Providence, crp. 139- 158.

Sioran E. (1987), ,,Rusija i virus slobode", l: Istorija i utopija,(prev. B. Jeli6), Gradac, eadak, str.23-37 .

Solovjov V. (1995), ,,Tri govora posvedena Dostojevskom", u:Svetlost sa Istoka. Izbor iz dela (prev. M. i B. Markovii),Logos; Ortodos; Beograd, str. 63-98.

Cononren B. (1965), ,,flaMf,rr K H. Jleonrrena", u: Co1pamrc co-uuHeHtu't, Eproccen, r. IX, crp. 401-406.

Tnxouupon n. (1993), "TeHn rrpolrnoro. K. H. Jleonrren", u: KJleouutaee, Haw colpeJweHuK, crp. 355-377.

3eurxorcxr.u;r B. (1948), Hcutopua pyccrcofi Qu.oocoQwt, YMCAPress, flapux, r. I.

3eurxonclorfi B. (1955), Pyccrurc uaLcntfie,arr u Eepoila. Kpuwtwaeepotleilcrcoft rcy,taurypat y pyccKux uotclutfueLteri, YMCAPress, flapux, crp. 279.

Walicki A. (1975), The Slovenophile Controversy. History of aConservative IJtopia in Nineteenth-Century Russian Tho-ught ,Oxford, Clarendon Press, p. 517-530.

fuon A. (1969), ,,ClanruoSnJrbl II KoHcraurnu JleonrbeB", Bo-ilpocat Qunocofurm,No. 8, crp. 91 -106.

Milan Suboti6

K. LEONTIEV AND THE RUSSIAN IDEA

Summary

The paper examines main motifs of Konstantin Leontiev's philosophical

and social thought. Starting from V. Rosanov's judgment that K. Leontiev is an

,,ununderstood phenomenon" and a,,solitary figure" within the Russian intellectual

tradition, the author has attempted to point to those elements of K. Leontiev's work

which support this assessment. Since the search for the ,,Russian idea" is the chief

motif of the philosophical tradition to which K. Leontiev belongs, the central part

of the paper is devoted to the analysis of those aspects of Leontiev's work which

distinguish it from early Slavophilism and from N. Danilevsky's theory of cultural-

historical types. After presenting K. kontiev's biography, the second part of the

paper analyzes his philosophy of history, while sections 3 and 4 consider his

poiitical ideas and the conceprion of Orthodox Christianity. On the basis of the

presented reconstruction of historiosophic, political and religious views of K.

Leontiev, the author concludes that K. Leontiev's work is an example of ,,self-destruction of the Russian idea". The element of destruction is entailed by the fact

that in kontiev the search for the Russian idea results in the discovery of Byzantinism

as the essential formative factor of the Russian culture. Since Leontiev's search for

the authentic Russian identity is inspired by Slavophilism, the author holds that the

result of this search turns out to be self-destructive as regards its own starting point

and its basic intent.

t66 167

Fvt

N

J

li

bpa/)

zJ

Koncranrr.ruon B. (1992), ,,K racroplrra o4uoli [oJreMr4Krr (K. JIe-oHTbeB ra B. Conont,eB o [po6reMax xpr{crrraHcKofi gcxa-Torrorlrr{)", Havana, No 2, Mocrra, crp. 79-88.

Jleourren K. (1885; 1886), Boctuorc, Pocctta tt cnaeaructuao,T.I,II, Mocrsa.

JleoHrres K. (1965), Moa nmtepataypuaa cyda6a. Aatuo6uoZpa-fra, Johnson Reprint Corporation, New York, crp. 45-108.

Jleontres K. (1,992), 3at\cmt otutuenamrca, (cocran. Ko.rerronB. m.), Pyccrax Kur.rra, Mocxna, crp. 539.

JleoHrres K. (1993), I'laa6pauuoe, (cocran. Cuupnon LI.), Papor;Mocxoncxnfi pa6ovnfi, MocKna, ctp. 400.

Jleourren K. (1993b), tr4aa6pauuorc tlttcuua 1854-IB9l, flyruxuu-cxr.rri Qong, Casxr-flerep6ypr, crp. 637.

K. Jleoutuae*, Haut coepeJ+rew.rc (1993), Cocr. B. Agpuanon, H.Manr.rescKr,rfi , Ilerep6ypr, crp. 463.

Leontjev K. (1993),,,Pisma Vasiliju Rozanovu", (prev. L. Subotin),Knj i ievnost ,T-8 (s . 744-767); 9-10 (s . 1008-1017); 1 1-12(s. 1 180- I r93); r-31 1994 (s.r29- 139)

Leontjev K. (1994),Vizantizam i slovenstvo, (prev. M. i B. Marko-vii), Logos; Ortodos, Beograd, str. 135.

Milo5evii N. (1985), Marksizam i jezuitizqm,izd. S. Maiiia, Beo-grad, str . 101-185.

Milo5evii N. (1994), Pravoslavlje i demokratija, Bgornetei; Tersit,N. Sad; Beograd, str.I7-24.

Posauos B. (1968), ,,Hey:uanrni $enouen", Brown UniversitySlavic Reprint, Providence, crp. 139- 158.

Sioran E. (1987), ,,Rusija i virus slobode", l: Istorija i utopija,(prev. B. Jeli6), Gradac, eadak, str.23-37 .

Solovjov V. (1995), ,,Tri govora posvedena Dostojevskom", u:Svetlost sa Istoka. Izbor iz dela (prev. M. i B. Markovii),Logos; Ortodos; Beograd, str. 63-98.

Cononren B. (1965), ,,flaMf,rr K H. Jleonrrena", u: Co1pamrc co-uuHeHtu't, Eproccen, r. IX, crp. 401-406.

Tnxouupon n. (1993), "TeHn rrpolrnoro. K. H. Jleonrren", u: KJleouutaee, Haw colpeJweHuK, crp. 355-377.

3eurxorcxr.u;r B. (1948), Hcutopua pyccrcofi Qu.oocoQwt, YMCAPress, flapux, r. I.

3eurxonclorfi B. (1955), Pyccrurc uaLcntfie,arr u Eepoila. Kpuwtwaeepotleilcrcoft rcy,taurypat y pyccKux uotclutfueLteri, YMCAPress, flapux, crp. 279.

Walicki A. (1975), The Slovenophile Controversy. History of aConservative IJtopia in Nineteenth-Century Russian Tho-ught ,Oxford, Clarendon Press, p. 517-530.

fuon A. (1969), ,,ClanruoSnJrbl II KoHcraurnu JleonrbeB", Bo-ilpocat Qunocofurm,No. 8, crp. 91 -106.

Milan Suboti6

K. LEONTIEV AND THE RUSSIAN IDEA

Summary

The paper examines main motifs of Konstantin Leontiev's philosophical

and social thought. Starting from V. Rosanov's judgment that K. Leontiev is an

,,ununderstood phenomenon" and a,,solitary figure" within the Russian intellectual

tradition, the author has attempted to point to those elements of K. Leontiev's work

which support this assessment. Since the search for the ,,Russian idea" is the chief

motif of the philosophical tradition to which K. Leontiev belongs, the central part

of the paper is devoted to the analysis of those aspects of Leontiev's work which

distinguish it from early Slavophilism and from N. Danilevsky's theory of cultural-

historical types. After presenting K. kontiev's biography, the second part of the

paper analyzes his philosophy of history, while sections 3 and 4 consider his

poiitical ideas and the conceprion of Orthodox Christianity. On the basis of the

presented reconstruction of historiosophic, political and religious views of K.

Leontiev, the author concludes that K. Leontiev's work is an example of ,,self-destruction of the Russian idea". The element of destruction is entailed by the fact

that in kontiev the search for the Russian idea results in the discovery of Byzantinism

as the essential formative factor of the Russian culture. Since Leontiev's search for

the authentic Russian identity is inspired by Slavophilism, the author holds that the

result of this search turns out to be self-destructive as regards its own starting point

and its basic intent.

t66 167