Наслов оригинала:Константин Леонтгев

ВИЗАНТИЗМ И СЛАВЈШСГВО

РецензентМилорад Љ. Миленковић

КОНСТАНТИН ЛЕОНТЈЕВ

i, з . .

ВИЗАНТИЗАМИ

СЛОВЕНСТВО

Превели c руског

МАРИЈА МАРКОВИЋБРАНИСЛАВ МАРКОВИЋ

Београд1994.

HUK·

Василиј Зјенковски

КОНСТАНТИН ЛЕОНТЈЕВИ СУМРАК ЕВРОПЕ

Константина Леонтјева (1831-1891) je y руској литератури ду-го пратила репутација "филозофа рсакције". Мало су гачитали и поз-I гавали, нсмарно прелазили не само преко његових филозофских негои прско значајних литерарних његових списа. Тек после 1905. "от-крио" га je за ширу публику Берђајев, и назвао га руским Ничеом. Ја-вило се затим неколико радова o Леонтјеву, јавило се и целокупноиздањс његових дела; интерес за њега скочио je необично високо.Становишта Леонтјева, његови нарочити, дубоки погледи, имајуособитн значај баш у данашње време, под рефлексом трагичне суд-бине Русије. Сада je тек ван сваког спора јасно, колико се добро у по-јединим проблемима разазнавао независни и светли дух Леонтјева.

Прилазећи врло близу славјанофилима, и отворен и директанпристалица Данилевског, Леонтјев се у неким питањима, особито упо литичким, ипак знатно удаљавао од свих њих. Не само што није биославјанофил, него je чак много писао o бесадржајности племенске Be-se као такпе. Русију саму није сматрао као чисто словенску земљу:"опрсдсљење Русије није било, и неће бити, чисто словенско", писао je. -"Чисто слопснскасадржина", читамо на другом месту"одвишејебедназа свсчовечански дух Русијс".

Леоитјев није био само ватрен патриот; он je директно вероваоу Русију, веровао, заједно са Данилевским, да Русија припада особи-том културно-историјском типу; зачетке тога новог типа видео je онмеђутим само у Русији, a не у Словенству уопште (као што je биослучајкодДанилевског)."Русијанијесамодржава", писаојеЛеонтјев,-"Русија, узета у целини, са свим својим азијским зем л.ама, то je читав -свет нарочитог живота, нарочити државни организам, који још није -Haniao особити сво] стил културног државног живота. Према томе, оношто трсба да имамо пред очима, то није изгнанство само Турака из Евро-ле, и иије еманципација само C ловена, и није стварање по сваку цену пле-мснске конфедерације свих C ловена, и само C ловена, - нешто ширс, и помислима независније, морамо имати пред очима." Схватање последњемисли Лсонтјева захтева да узмемо у обзир да je, следећи за Данилев-ским, Леонтјев веровао у смену културних типова. "Веровао сам ра-није, верујем и сада", писао je 1884, "да Русија, имајући задатак да -станс на чело једног новоисточног државног организма, треба да до- -несе свету и нову културу, да замени узмичућу цивилизацију романо- -германске Европе новом словеноисточном цивилизацијом".-Интересантно je да, у тој последњој формули, Леонтјев скоро бук-вално понавља формулу Херценову, кога je знао и ценио иако му jeбио оштар политички противник.

Леонтјев, у принципу, признаје оправданост државног егоиз-ма: "има хуманих људи, али нема хуманих држава". Леонтјев je

мушки храбро изводио закључке из такве ситуације, и није се бојаописати "да je известан степен лукавства у полтици обавезан".

За наше време та je мисао врло блага карактеристика фактичнихформимеђународниходноса; маскејездераотекВеликиРат, апрератасе није приличило говорити o таквим стварима Леонтјев, стојећичврсто уз изнесено уверење, имао je смелости дд то уверење отвореноисповеда; по себи се разуме да то није ишло у прилог његовој популар-ности.

Држећи се Данилевског, Леонтјев je y државама гледао орга-низме потчињене законима, као и све у свету. "Закони развића ирушења држава, у општим својим цртама, истог су рода не само сазаконима органског света него и уопште са законима постанка, траја-ња, ипропасти свегашто намјеприступачно". Самзаконразвићасма-тра Леонтјев тројним, јер види у њему три фазе: 1) фаза првобитнеједноставности, 2) фаза "сложености у цвету", цветања дотичног "те-

- ла" благодарећи диференцијацији и усложаван>у, 3) фаза регресивне«_ једноставности, изравнања, и унутрашњегмешањаелеменатакојису

раније били различити. Taj закон, по мишљењу Леонтјева, царује ап-солутно у целом свету, па према томе и у животу племена, државнихорганизама, и читавих културних светова.

Прилазећи оцени Западне Европе c такве тачке гледишта, Леон-_ тјев je сматра "узмичућом" и говори отворено o њеној дегенерацији.

У читавом том излагању je најбитније учење: да je такозвана демо-_ кркатизација Европе, свеопште изравнање и смешаност, егалитарно-_ либерални процес уопште- апсолутна антитеза развитка, неоспорни

симптом усахњивања на Западу.У егалитарном покрету види он, c једне стране, симптом оцве-

тавања, a c друге стране, тај му je покрет естетски одвратан. Узима-јући у обзир те, естетичке мотиве, могу се схватити и оваквиозлојеђени редови Леонтјева: "Одвише сам се био уздао у самобитностсловенскога духа; каксније ми je постало јасно, да сви Словеии, јужни и

- западни, баш у том за мене тако драгом културно-оригиналном сми-слу, нису за нас Русе ништа друго до неизбежно политичко зло, јер тинароди, све досада, не даЈу у лицу своје интел иген ције свету нипгга дру-го до најтривијалнију и најобичнију савремену буржоазију". На другомсе месту Леонтјев ограђује; да не бисмо постали "неки ваздушасти,

- фанатични, летећи и лепршајући хришћани, који француску утилитар-ну хуманост и немачки сентименталнзам примају за истинито

_ хришћанство". Борбу са сентименталним схватањем хришћанствадиктовали су Леонтјеву све исти натуралистички и естетички моти-ви. Лепота и снага, то je оно што га je вукло, то je оно на чему je бла-гослов одгоре, истогајетако одвратнабилаЛеонтјевутривијалностсавремене Европе, и тако су га одбијали принципи њена изравнава-јућег демократизма.

Код Леонтјева нема ни трунке оног Култа племенске особено-сти коју смо нашли у Данилевмсог. Напротив, племенсказближеност, сама по себи, ни на што још не обавезује. "Волети племеплемена ради", пише Леонтјев, "натезање je и лаж". "Истински на-ционалнаполитика", стојинадругомместу, "дужнајеипрекограни-

ца државе подржавати нс голо плсме, тако да се изразим, него она ду-ховна начела која су у вези са историјом племена, са његовом снагом -и славом. Политика православног духа мора се претпоставити поли-тици словенске плоти... Панславизам je неизбежан, али док je право-славни панславизам спасење, либерални панславизам je више одсвега пропаст Русије." На другом мссту изражава Леонтјев исту тумисао још оштрије: "Ако би у нском Тибету, или у некој Бенгалији,ностојали православии Монголи или Индуси, c одлучном и умном хи-јсрархијом ла чслу, дужни бисмо били ту монголску или индијску хи-јсрархију прстиоставити и читавом милиону Словена са либералноминтслигснцијом ä ]а Гамбста или Тјер, дужии бисмо бисмо били прст-поставити их за л>убав добра и здравља словенске јсзгре".

Лсонтјев још ни ту не стаје. "Иационално начело, схваћсно изванрелигијс, исто јс што и идсјс од 1789. године; начела огапте једнакости и ·слободц исте те идејс, само под маском привидне националностн. На- ·ционално начело изван религијс није друго до начело егалитарности, ли- -бсралности, које полагано али сигурно руши нацнју. Чисто племенскаидеја" - читамо опет - "нсма у себи ничсг организујућсг, творачког; онајс само дслимично друга форма космополитичке идеје отпте једнако-сти и бссплодног универзалног блага". Још je оштрији Леонтјев надругом мссту: "Национално либерално начело je све обмануло, обману- -ло je најискусније и најдаровитијс људе, дошло je само као маскиранареполуција, и iraiirra друго. То je јсдно од најумешнијих и најлажљиви-јих iipernapaiba онога протеуса свеопште демократизације, свеопштегослобођиБа, и свсоппгге тривијализације, који се, од краја прошлога ве- ·ка, нсуморно и тако разноврсним начинима труде над разрушењем ве-.ликог здап>а романо-гермаиског државног организма."

Из последњих редова јасно се чује израз сажалдава према "уз-,мичућој цивилизацији Европе". На једном месту позива Леонтјев начуванл целости и силе руског духа, како би се "та сила, кад дође свимаразумљиви, страшни и велики час, окренула на службу најбољим и нај-благороднијим начелима европскогживота, на службу истој оној ве- -ликој, старој Европи, којој смо толико обавезни, икојој би лепо билода сс добрим одужимо". Ти топли редови одишу искреним осећајем, -и заиста, премда je Леонтјев цивилизацију Европе сматрао "уз-мичућом", не само што према њој није осећао никакву мржњу него je,са тугом правог поклоника лепоте, више него једаред жалио штобивша творачка моћ Европе усахњује. У вези са својим схватањем за-кона историјског развитка, Леонтјев се свесно борио против идејаегалитаризма и либерализма; као после и Ниче, видео je y свеопштемизравнавању тријумф средњег и тривијалног елемента. Духовни ари- -стократизам и естетички култ снаге и лепоте бацали су Леонтјева уЛогор реакционара; али се он ничега није бојао, никада није губиодуховну независност, и храбро je износио на јавност своје идеје.

Мисао o "гњилости" Запада, код Леонтјева je први пут добилатачну и пр омиш л>ену формулу. Д одуше, та je формула везана за таквепретпоставке, и за такво схватање историјског процеса, који једва дасу могли рачунати на успех; али се Леонтјеву не могу не признатијасност, Промишљеност, и доследност у систему.

Естетичка одвратност од свега што je донела са собом тријум-фујућа буржоазија у Европи, сједињава тако супротне умове као што(

су Херцен и Леонтјев. Над тим фактом je вредно застати и замислити« се. Сем религиозне лажи и распадања бивше духовне целости- што

су, c погледом на Запад, тако дубоко запазили други руски мислиоци,-- европска култура све више постаје оваплоћењем тривијалности,- чији отровни дах прожима све, и заражава сваку форму живота. Го-

гол> je био први који je c особитим чулом осетио долазак тријумфа- тривијалности, - Леонтјев дакле, са својом жестоком и непоштедном

борбом противу духа тривијалности, не стоји сам, не прелази линијуу којој се развија руска мисао. Мање од свега je пак Леонтјев био фи-лозоф реакције, иако се у својим практичним закључцима подударао

- c њом. Леонтјев je тражио лепоту и моћ, тражио je стварање и живот,и ако je тако јако осетио "гњилење" Запада то je излазило из целогасклада његова ума Тешко и узалудно било би нагађати, шта би рекаоЛеонтјев да je видео шта се у садашњици дешава у Русији, шта би ре-као он који je толико веровао у истину и у силу руског самодржавља,који je толико веровао у моћ руске културе... Једно je ван сумње: даму савремена стварност не би могла бити поводом да се поколеба усвом критичком односу према Западу. Најновија историја je пружилатолико факата који потврђују његов песимистички поглед. Цивили-

-зацијаЕвропе, одиста, свебржеидекатријумфубуржоаскогдуха,ко-ји продире и у најлепше и најблагородније тековине европске

,историје. У савременомсветуцарује, похотљив у стицању, бестидни- и аморални буржоа, за кога не постоји ништа свето, и који je давно

већ привикао да све купује, и да са свачим тргује. Религија, нација,култура, све je το само закон, иза којег дејствује дрски интернацио-нални спекулант. Није бадава што сва Европа очекује долазак неке бу-ре; одвише je загушљиво постало у њој живети. Рат није донеоморалне обнову; пре je открио моралну убогост дејствујућих европ-ских сила. И кад би се Леонтјев вратио на оцењивање европске култу-ре и у наше дане, пре би морао још гушће набацивати боје него штоби се могао одрећи мисли, да Запад "гњили".

Из књиге РускимислиоцииЕвропа

ВИЗАНТИЗАМ И СЛОВЕНСТВО

ГЛАВА I

Древни византизам

Шта je το византизам? Το je пре свега једнапосебнакултура, која има своје специфичне карактеристике, -своја општа, јасна, строга и разумљива начела и својеодређене историјске последице.

Славизам, узет у целини, још увек je сфинга, заго-нетка.

Апстрактна идеја византизма je крајње јасна и ра-зумљива. Та општа идеја je настала од више посебнихидеја - религиозних, државних, моралних, философ-ских и уметничких.

Ништа слично не постоји у словенству. Када у ми-слима настојимо да изазовемо представу ο свеславизму,ми добијамо само једну аморфну, стихијску, расплину-,.ту представу, нешто налик на велике облаке у даљини,од којих, са њиховим приближавањем, могу настати на-јразличитији облици.

Кад у мислима стварамо слику ο византизму, ми,напротив, видимо пред собом строги јасан план огром-ног и пространог здања. Ми знамо, на пример, да визан-тизам у држави значи самодржавље. У религији он-значи хришћанство, са његовим посебним обележјима, „која га разликују од западних цркава, од јереси и раско-.ла Знамо да у свету морала византијски идеал несадржи оно високо и, често, претерано схватање ο зе-маљској личности човека, које je y историју унео гер--мански феудализам; знамо да византијски моралниидеал подвргава сумњи све земаљско, срећу, постоја--ност наше личне чистоте, нашу способност за потпу-ним моралним савршенством овде, на земљи. Знамо давизантизам (као ихришћанство уопште) одбаиује сваку

_ наду у свеопште благостање народа; да je он потпуна_ антитеза идеји o свечовечанству у смислу земаљске све--једнакости, земаљске свеслободе, земаљског све-

савршенства и свезадовољства.Византизам такође значи сасвим јасну представу и

у области уметности или, уопште, естетике: мода,обичаји, укуси, одевање, градитељство, покућство - свето лако можемо замислити као мање или више визан-тијско.

Византијска култура заменила je грчко-римску ипретходила романско-германској култури. ПроглашењеКонстантина за цара може се сматрати почетком потпу-ног тријумфа византизма (IV век после Христовогрођења). Проглашење Карла Великог за цара (IX век),његово крунисање за императора, које je било дело пап-ства, може се сматрати првим покушајемроманско-гер-манске Европе да своју културу јасно одвоји одопштевизантијске, која je до тада потчињавала себи, ма-кар само духовно, и све западне земље...

Управо се после распада вештачке Карлове импе-рије све више и више испољавају оне црте које ће, у сво-јој свеукупности, дати слику одвојене, европске

-. културе, те, за своје време, нове светске цивилизације.јасније почињу да се назиру будуће границе ка-

снијих западних држава и посебних култура Италије,Француске и Немачке, ближе се крсташки походи, цва-тућа епоха витештва и германског феудализма, који ће

- положити основе претераном самопоштовању лично-сти (самопоштовању, које je, пошто je, прво, захваљу-јући зависти и опонашању, пустило корене у буржоазији,довело до демократске револуције и свих ових са-дашњих фраза o безграничним правима личности, a за-тим освојило и ниже слојеве западног друштва,учинивши од сваког надничара и обућара биће, дефор-мисано нервозним осећањем личног достојанства).Убрзо након овога одјекнуће и први звуци романтичар-ске поезиј е. Затим ће доћи на ред готска архитектура, пакатоличка поема Дантеа итд. Папска власт почиње одтададајача.

Дакле, проглашење Карла Великог за цара (IX век)je приближна граница одвајања, после које на Западусве више долазе до изражаја сопствена култура и држав-ност.

10

Византијска цивилизација губи од овог тренуткаиз свог круга све велике и насељене земље Запада, ализато додаје свом генију на Северо-истоку Југо-Словене,a касније и Русију.

XV, XVI и XVII век су столећа пуног процватаевропске цивилизације и време потпуног пада визан-тијске државе и то управо на оном тлу на коме je онанастала и развила се.

Taj исти XV век, са којим почиње просперитетЕвропе, je век кацапрви пут јача Русија, када она прого-ни Татаре и почиње још више него раније да негује ви-зантијску културу, путем јачања самодржавља иприхватања дворских обичаја, моде, укусаитд. То јевре-ме Ивана, пада Казања, освајања Сибира, изградње хра-ма Василија Блаженог у Москви, чудне грађевине сапуно недостатака, али крајње оригиналне, руске, која jeјасније од пређашњих указала на наш властити стил уархитектури, заправо на индијску бројност купола, до- ^дату византијским начелима.

Међутим, из много разлога, o којима овде не могуговорити, Русија није тада доживела период цватуће ·>сложености иразноврсног хармоничног стваралаштва,као савремена joj Европа Препорода.

Рећи ћу само најкраће.Остаци византизма, које je турска олуја расејала по

Западу и на Северу, пали су на два различита тла На >Западу je све оно сопствено, романско-германско, билои без тога у пуном процвату, све je већ било развијено,све je било раскошно, припремљено; ново повезивањеса Византијом, a преко ње - са античким светом, одмах ^je Европу довело до оног блиставог периода којиобично називамо Препородом, a који би било боље наз-вати периодом сложеног процвата Запада; јер такав пе- -риод, сличан Препороду, период вишеструког идубоког развоја, развоја обједињеног у вишем духов- ->номидржавномјединствусвега (илиделова) имале сусве државе и све културе.

Такву епоху имали су Мидо-Персијанци када судошли у контакт са халдејским и египатским светом,који je доживљавао свој распад, тј. епоху Кира, Камбизаи посебно Дарија Хистаспа, Хелени у време и после-^првих персијских ратова, Римљани након пунских ра-това и за време првих ћесара, Византија у време дина-

11

стије Теодосија и Јустинијана и, уопште, у време борбепротив јереси и варвара, ми, Руси, у време Петра Вели-ког.

Повезујући се са Русијом у XV веку и касније, ви-зантизам je наилазио на сивило и простоту, на сиро-маштво и неприпремљеност. Зато се он и није могаотако дубоко препородити код нас, као на Западу, он jeкод нас прихватан у његовим општим цртама и у многочистијем виду, на непосреднији начин.

Нашу епоху Препорода, наш XV век, почетакнашег сложенијег и органичнијег процвата, наше, датако кажемо, јединство у разноликости, треба тражитиу XVII веку, у време Петра Великог, a његове прве наго-вештаје можда за живота његовог оца.

Европски утицаји (пољски, холандски, шведски,немачко-француски) у XVII веку играли су исту улогу(иако су деловали много дубље) какву су играли Визан-тија и древни хеленизам у XV и XVI веку на Западу.

У Западној Европи, стари, првобитни, претежнорелигиознивизантизам морао je прво да доживи дубокутрансформацију у складу са јаким, локалним начелимагерманизма: витештвом, романтизмом, готизмом (неискључујући ни арапски утицај), a онда су ти исти, ста-ри, византијскиутицаји, појачани, после дугог неразу-мевања и, чак, заборава, пошто су доспели на исто, садавећ вр ло сложено, европско тле XV и XVI века, изазвалипотпуни процват свега што се дотле крило у недримароманско-германског света

Приметићемо да византизам, падајући на западнотле, овог пута није деловао толико својом религиозномстраном (чисто византијском, да тако кажемо), јер je наЗападу и без њега властита религиозна компонента би-ла већ врло развијена и необично моћна, већ посредно,

„својом хеленско-уметничком и римско-јуристичкомстраном, остацимакласичнедреЂности, којејесачувао,a не својим чисто византијским начелима. У то време,свуда на Западу, више или мање јача монархистичкавласт, донекле на штету природног германског феуда-лизма, војска свуда настоји да добије државни карактер

-(више римски, диктаторијални, монархистички, a нелокално аристократски, како je било раније), мисао иуметност доживљавају невиђени препород. Градитељ-

12

ство, надахњујући се античким и византијским обра-сцима, ствара нове спојеве необичне лепоте итд.

Код нас се, међутим, све то од времена Петра Ве-ликог прихвата у једном виду, коме je Европа до те мередала свој печат да Русија, како се чини, врло брзо губисвој византијски лик.

Па ипак, то није баш сасвим тако. Основе нашег,како државног, тако и свакидашњег, живота и даље оста-ју тесно повезане са византизмом. Могли бисмо, када бинам то место и време дозволили, да докажемо да je ичитаво наше уметничко стваралаштво у својим најбо-љим манифестацијама дубоко прожето византизмом.-Али, пошто je овде реч готово искључиво o државнимпитањима, дозволићу себи да само напоменем да je нашмосковски дворац, иако у много чему неуспешан, по на-мерицалеко оригиналнији од Зимскогдворца, a био бии лепши од њега да je обојен живљим бојама a не беломбојом, какав je био у почетку, или бојом песка, какав jeсада, ј ер шаренило и оригинал ност византиј ске Москвеу већој мери (од Петербурга) очарава и све странце. Су-prien Robert радосно узвикује да je Москва једини сло-венски град који je он видео на свету; Ch. de Mazade, -напротив, c бесом каже даМосква има азијатски изглед, -туђ муниципално-феудалној слици Западаитд. Koje од"њих двојице у праву? Ja мислим обојица, и то je добро.Напоменућу још и то да наши предмети од сребра,наше иконе, наши мозаици, деланашегвизантизма, сведо данас представљају готово једину утеху нашеместетском самољубљу на изложбама, сакојих бисмо, безтог византизма, морали бежати од стида

Рећи ћу узгред да су и наши најбољи песници иромантичари: Пушкин, Љермонтов, Гогољ, Кољцов,оба грофа Толстоја (и Лав, и Алексеј), платили богатданак том византизму, овој или оној његовој страни,државној или црквеној, хладној или топлој...

Алигори свећаСељанинаПредикономМајке Божије. *

* КОЛБЦОВ. Звездицом су овде и касније обележене примедбе Ле-онтјева Друге примедбе су обележене арапским бројевима.

13

To je такође руски византизам, као и Пушкиновусклик:

Илије немоћнаречрускогЦара?Илије за нас новина дасе споримо c Европом?Ил' насје мало?..

Породица?.. Шта je το породица без религије? Штаje руска породица без хришћанства? Шта je, на крају,хришћанство у Русији без византијских основа и безвизантијских форми?..

Ja ћу се уздржати и више ништа нећу рећи ни οестетском стваралаштву Руса, ни ο нашем породичномживоту.

Говорићу нешто детаљније само ο нашој државнојорганизацији, ο нашој државној дисциплини.

Рекао самдасмо миприхватилизавремеПетраВе-ликог много тога цивилизујућег, што je Европа, на својначин, толико изменила да je Русија као држава готовосасвим била изгубила не само лик византизма, него инајбитније црте његовог духа

Рекао сам, међутим, да то и није сасвим тако. На-равно, кад погледамо нашугарду (La guarde) како умун-дирима маршира (marchieren) no Марсовом пољу(Champ de Mars) y Санкт-Петербургу, нећемо истог часапомислити на византијске легионаре.

Кад погледамо наше флигел-ађутанте и камерхе-ре, нећемо у њима наћи много сличности са крштенимпреторијанцима, палатинима* и евнусима Теодосијаили Јована Цимисхије. Па ипак, та војска, ти дворскичиновници (који при том заузимају све политичке и ад-министративнедужности)покоравајусеислужеједнојидеји царизма, која je код нас ојачала од временаИвана,под византијским утицајем.

Руски царизам je, уз то, имао много јачу потпоруод византијског ћесаризма и то из следећих разлога:

Византијски ћесаризам je no свом пореклу имаодиктаторијални, муниципални изборни карактер.

Цинцинат, Фабије Максим и Јулије Цезар су по-степено и потпуно законито прешли прво у Августа,

Primicerius sacri cubiculi, castrensis итд. - они који воде рачунаο светој ложници, дворска послуга (лат.).

14

Трајана и Диоклецијана, a затим у Константина, Јусти-нијана и Јована Цимисхија.

У почетку je диктатура у паганском Риму ималазначај законите, али привремене мере свемоћи, којусвети град дарује једној личности; затим je, помоћуисте законске јуристичке фикције, свети град пренеосвоја опуномоћена права, када су то захтевале околно-сти, на живог диктатора-императора.

УIV веку хришћанство се послужило том готовомвлашћу, на коју je народ био навикао, нашао у њојзаштиту и ослонац и миропомазао на православанначин за новог цара тог живог римског диктатора

Природност ове диктаторијалне власти и навик-нутост народа на њу биле су толико јаке да je подвлашћу ових крштених и миропомазаних диктатора одстране Цркве, Византија надживела западни паганскиРим за 1100 година, тј. за готово најдужи период у-државном животу народа. (Више од 1200 година, коли-ко се зна из историје, није живео ниједан државни си-стем: многе државе су биле знатно краћег века).

Под утицајем хришћанства закони су се изменилиу многим појединостима; нова римска држава, која jeјош пре Константина изгубила готово све битне карак-теристикесвогранијегконституционо-аристократскогкарактера*, претворила се, да се послужимо савреме-ним језиком, у бирократску државу (не у смислу демокра- -тије (ШРОДОВЛАСТИЛ), већ у смислу једнакости);боље би било рећи егалитарну. Већ je Диоклецијан, -претходник Константина, последњи од паганских им-ператора, који се упорно борио против надирањахришћанства, био приморан да, у циљу јачањадржавнедисциплине, систематски ради на стварању новогчиновништва, нове лествице власти, која се базира навласти императора (код Гизоа y "Histoire de la Civiliza-tion" може се наћи таблица са детаљном поделом тихвласти, које су градативно служиле новом поретку).

Са доласком хришћанских императора на престо,тим новим чиновничким властима додато je још једно,много сигурније средство за успостављање друштвенедисциплине - власт Цркве, власт и привилегиј e еписко- .

* Ja намерно, ради веће јасноће, називам ствари онако како je τοданас прихваћено.

15

na. To оруђе стари Рим није имао; он није имао тако јак,"привилегован свештенички сталеж. То ново и веома

ефикасно оруђе дисциплине појавило се у хришћанскојВизантији.

Дакле, понављам: византијски ћесаризам je имао у-себи, као што je познато, много виталности и природ-ности, која je била у складу са приликама и потребамавремена. Он се ослањао на две снаге: на нову религију,

-коју чак и већи део нехришћана (тј. атеиста и деиста) унаше време признаје за најбољу од свих до сада посто-јећих религија*, и на старо државно право, које je билотако добро формулисано као ниједно пре тога (коликоje нама познато, ни египатско, ни персијско, ни атин-ско, ни спартанско). Овај сретни спој древног, уобичаје-ног (тј.римске диктатуре и муниципалности) c нечимврло новим и привлачним (тј. са хришћанством) je иомогућио првој хришћанској држави да се тако дугоодржи на пољуљаном и полу оштећеном тлу, у изузетнонеповољним условима.

Ћесаре су протеривали, мењали и убијали, али_ светињу ћесаризма нико није дирао. Људе су мењали,_ али никоме није падало на памет да мења организацију

у њеној основи.Кад je реч o византијској историји, треба напоме-

нути следеће. Наша образована публика има o Византи-ји сасвим погрешне, или, боље рећи, неосноване,једностране или површне представе. Наша историјсканаука je све донедавна била незрела и лишена самосвој-ности. Западни писци су готово без изузетка (понекад инесвесно) нагињали или републици, или феудализму,или католичанству и протестантству, и зато их право-

_ славна, самодржавна a не феудална Византија није мо-гла ничим да привуче. Постоји код људи, захваљујућиодређеној усмерености школског програма, начинуповршног читања и т.сл. навика да, не размишљајући

* Шопенхауер претпоставља будизам хришћанству, a познатикомпилатор Бихнер га у томе подржава. Међутим, интерсантно

^је да се будизам, који не признаје личнога Бога, према речима_ самих његових заштитника, у многим другим стварима, више_него било која друга религија, приближава хришћанству. На

пример, учењем o смирености, милосрђу према другима истрогости (аскетизму) према себи. Хришћанство садржи у себи

—оно здраво и лепо што постоји у другим религијама.

16

много, са благонаклоношћу прихвате неке историјскепојаве, a друге одбаце готово са одвратношћу. Тако сунас, на пример, и школа, и поезија, и мноштво чланакаи романа научили да од малих ногу са крајњим уз-буђењем читамо o Маратону, Саламини и Платеји, теда, поклањајући све своје симпатије нашим хеленскимрепубликанцима, на Персијанце гледамо са мржњом ипрезиром.

Сећам се како сам се ja сам, када сам случајнрпрочитао (и то код кога - код Херцена!) да су се персиј-ски великодостојници сами бацали у море како би сма-њили терет брода и тако спасли Ксеркса, како су по редуприлазили цару и клањали му се, пре него што ће себацити преко ограде..., био замислио и рекао себи првипут (а колико сам пута од детињства до зрелих годинаимао прилике да се сетим класичног грчко-персијскограта!): "Херцен има право кад то назива персијанскимТермопилима. Али то je страшније и узвишеније одТермопила! То говори o снази идеје, снази уверења,већој него код самих Леонидиних присталица; јер, мно-го je лакше положити своју главу у ватри борбе, него сесмишљено и хладно, без икакве принуде, одлучити насамоубиство, следећи религиозно-државну идеју!"

Од тог тренутка, признај ем, почео сам да гледам наПерсију друкчијим очима, не онако како су ме 40 и 50година учили школа, поезија и већина историјских де-ла, која су ми долазила до руку. Верујем да и многи дру-ги имају неке сличне успомене.

Ja мислим да je главни разлог томе био у чињени-ци што нам Персија није оставила тако вредна књижев-на дела као Хелада. Грци су умели све да прикажу многореалније и упечатљивије, "топлије", да тако кажем, оддругих својих суседа и савременика, и због тога их ипознајемо боље и волимо више, без обзира на њиховеслабости и грешке.

Ћутање није увек знак бесадржајности. ЖоржСанд je c правом називала неке људе, обдарене памећуи духом, a лишене способности да изразе своја унутар-ња осећања, les grands muets*; у такве људе она je убраја-ла и познатог научникаЖ.Сент-Илера, који je, no свемусудећи, више знао и дубље предвиђао од свогпријатељаи ривала Кивијеа, али никада није могао да му парира у

* Вслики неми (фр.)·

дискусији. Наука je, међутим, касније, у много чему да-ла за право Сент-Илеру. Можда je и Персија, у по-ређењу са Грчком, била такође Grand Muet. Имапримера који су нам ближи. Ако анализирамо животРусије од времена Петра I па све до наших дана, зар он,по сложености својих појава, није драматичнији, пое-тичнији и богатији, ако ни од чега другог, a оно од исто-рије једнообразно-променљиве Француске XIX века?Али, Француска XIX века говори o себи без престанка,док Русија још није научила да o себи каже нешто лепои паметно и још увек напада чиновнике или брине бри-гу o свеопштој "користи".

Рим, европски средњи век, a нарочито Европа но-вијег, нама ближег, времена такође су нам оставили то-лико богату литературу, која се ширила по светубезбројним путевима, да су нам осећања, патње, укуси,подвизи, па чак и пороци Римљана, витезова, људи Ре-несансе, реформе људи из времена пудера и кринолина,људи револуције итд. постали блиски, познати, као, ма-ње-више, наши властити. Од времена Пизистрата или,чак, од тројанског рата, па до времена Бизмарка и Се-данског ропства, пред нама дефилује велики бројличности, привлачних и антипатичних, срећних и не-срећних, порочних и чедних, али, у сваком случају,живих и нама блиских личности. Неки од нас саосећајуса једном личношћу, други- са другом; једни дају пред-ност аристократском карактеру нације, другима сесвиђа демагогија; једни више воле историју Енглескеиз времена Елизабете, други - Рим у епоси тријумфа,трећи - Атину Перикла, четврти - Француску Луја XIVили Француску Конвента, али, у сваком случају, завећину из образованог слоја, живот свих тих друштаваje стварни, прави живот, који je, и кад се не разуме, увекблизак срцу.

Византијском друштву je, напротив, како сам већрекао, била нанета штета равнодушношћу и неблагона-клоношћу западних писаца, као и неспремношћу и ду-готрајном незрелошћу наше руске науке.

Византија je остављала утисак нечега, да кажемо тообичним језиком, хладног, поповског, досадног, и не са-мо досадног, него чак јадног и подлог.

Између палог паганског Рима и епохе европскогПрепорода обично je стајала мрачна провалија варвар-ства

18

Наравно, историјска литература већ има неколиковредних радова, који су мало-помало населили тајмртви бездан живим сенкама и ликовима. (Такве су, например, књиге Амедеја Терија).

ГтооваИсторија цивилизације одавно je написа-на и објављена. У њој има мало приповедачког, сваки-дашњег, међутим, развој идеја, развој унутрашњегнерва живота приказан je генијално и снажно. Гизо jeимао у виду пре свега Запад, али, када je говорио oхришћанској цркви, он je и нехотице морао да се непре-стано враћа на оне идеје, она интересовања, да се сећаоних људи и догађаја који су имали исти значај како зазападни, тако и за источни хришћански свет. Јер, вар-варства, у смислу потпуне подивљалости, примитивно-сти и несвесности, није уопште ни било у то време, већje, како самнапочеткурекао, постојалаопштавизантиј-ска култура, која je прелазила границе византијскедржаве, исто онако како je некада хеленска култура пре-лазила границе Хеладе, или како сада европска преко-рачује своје политичке границе.

Постоје и друге научне књиге које нам могу по-моћи, ако желимо да задобијемо и обогатимо оне пред-ставе, које нама, као нестручним људима, недостајукада je реч o Византији.

Али није довољно тражити љубитеље; све док семеђу Русима, на пример, не нађу људи са истим тален-том за уметност, као што су браћа Тери, Маколи илиГрановски, људи који би свој таленат посветиливизан-тизму - праве, истинске користи неће бити.

Када би неко, на пример, прерадио или бар самокоректно превео на савремени језик Житија светаца,стари Четји-Минеј Димитрија Ростовског, који свизнамо, a ипак не читамо, и то би било довољно да се уве-римо, колико je y византизму било искрености, лепоте,топлине, херојства и поезије.

Византија није Персија Зороастра; извори који oњој говоре постоје, и они су нам врло блиски, али јошнема вештих људи који би нашу машту и срце везали заликове тога света, који je, c једне стране, тако утонуо упрошлост, a ča друге je потпуно савремен и органскиповезан са нашим духовним и државним животом.

У предговору једне од књига Амедеја Терија("Derniers Temps de Γ Empire d' Occident"*) наилазимо на

* "Последње епохе Западне империје"(фр.).

19

жаљење, изражено на веома леп начин, због нипо-даштавања византијске историје од стране западнихписаца. Писац, између осталог, придаје приличанзначај игри речи Bas-Empire (Доња империја, нижа,презрена империја) и назива летописца, који je први по-делио римску историју на историју Горње (италијан-ске) и Доње (грчке) империје, неуспелим летописцем,невештим и несрећним (malencontreux)*.

"He треба заборавити, - каже Тери, - да je управоВизантија дала човечанству најсавршенији у свету ре-лигијски закон - хришћанство. Византија je прошири-ла хришћанство; она му je дала јединство и снагу".

"И међу грађанима византијске империје, - кажеон даље, - било je људи, којима би могле да се поносесве епохе, свако друштво!"

ГЛАВА IIВизантизам у Русији

Рекао сам већ да je римски ћесаризам, коме jeхришћанство удахнуло живот, омогућио новом Риму(Византији) да надживи стари италијански Рим зачитав јеланнормалан живот државе, за читавиххиљадугодина.

Услови под којима je настао руски православницаризам били су још погоднији.

Пренесен на руско тле, византизам није наишаона оно што je затекао на обалама Средоземног мора, наплемена уморна од дуготрајне цивилизације, на земљестиснуте уз море, незаштићене од свакојаких неприја-тељскихупада...Не! Он јенашаоземљудивљу, нову, јед-ва доступну, земљу огромних простора, наишао je нанарод прост, свеж, који још ништа није искусио, на на-род простодушан и искрен у својим веровањима.

Уместо доживотног диктатора који се бира али имења, византизам je код нас наишао навеликог москов-ског кнеза, који je патријархално, по праву наслеђа,управљао Русијом.

У византизму je постојала само апстрактна јури-стичка идеја: у Русији je та идеја добила тело и крв у

*Тачнији превод би био злосутан, злосрећан (прим.аутора).

царским породицама, династијама, које су биле свете занарод.

Родовно монархистичко осећање, тај великирускилегитимизам прво je био окренут роду Рјурика, a касни-је роду Романових.

Родовно осећање, које je на Западу било толико ја-ко изражено у аристократском слоју друштва, a код нас,у том слоју, много слабије, нашло je свој главни изразу монархизму. Пошто je y почетку имала баштински(родовни) карактер, наша држава се самим тим каснијеразвијала тако да je родовно осећање друштва поприма-ло државно усмерење. Држава je код нас увек била јача,темељнија, изграђенија, и то не само од аристократије,него и од саме породице. Ja, признајем, не разумем онекоји говоре o привржености нашег народа породици.Имао сам срећу да упознам многе народе на свету, a ичитао сам, наравно, као што и други читају. На Криму,у Малорусији, у Турској, у Аустрији, у Немачкој, свудасам видео исто. Закључио сам да су готово сви други на-роди, не само Немци и Енглези (што je већ добро поз-нато), него и Малоруси, Грци, Бугари, Срби, а,вероватно (ако се може веровати многим књигама ипричама), и Французи, како они на селу тако и у про-винциј и, па чак и Турци, много приврженији породициод нас, Великоруса.

Обично се мисли да турска породица није породи-ца. То je лако рећи и умирити себе. Друга je ствар рећида je хришћански идеал породице виши од муслиман-ског идеала. То je, наравно, тако и код оних хришћан-ских народа код којих постоји урођени, или крозисторију стечени, дубоки фамилизам, као, на пример,код германских народа, где се он испољио тако снажно,лепо и узвишено, како се нигде и никада раније нијеиспољио. Да се у то очигледније уверимо, довољно je даće, c једне стране, сетимо оне, ни са чим упоредиве, ле-поте породичних слика код Дикенса или Валтера Скотаи оних које су са нешто мање генијалне снаге приказа-не у делима готово свих енглеских писаца. Са друге -да се сетимо немачке етичке философије, која je првастрого развила идеју o породичном дугурадидуга, и тонезависно од религиозне заповести. Можемо ли да за-мислимо великог руског писца, који би се пре Немацадосетио да изнесе такво гледиште и да то изложи на

20 21

занимљив, оригиналан начин? Не! Будимо искрени ипризнајмо да je το, можда, жалосна истина, али истина.

Што се тиче уметничких остварења, нека неко са-мо упореди наше најдаровитије писце са енглеским, паће се одмах уверити колико сам у праву. Зар се могу по-редити породичне слике грофа Л.Н.Толстоја са слика-ма Валтера Скота и, посебно, Дикенса? Зар се топлина"Детињства и дечаштва" може упоредити са топлиноми оним страсним етичким лиризмом Коперфилда? Αпородични живот "Рата и мира", породичне идиличнесцене, иначе доста ретке у делима Тургењева иГончарова, могу ли се оне изједначавати по богатству иснази идиличне лепоте са сликама породице у енгле-ској литератури? Можемо ли уопште замислити вели-когрускогпесника који би написао Шилерово "Звоно"?Јесу ли стварно јака породична осећања (у поређењу санемачким, наравно) кодПушкина,Љермонтова, паиса-мог полумужика Кољцова?

Зар Бјелински нимало није био у праву кад je заепиграф свом предговору, посвећеном поезији Кољцо-ва, узео стихове Апол. Григорјева:

Руски живот -Авај - уопште није такав,Иако нам ο његовој породичностиСловенофили одавно говоре.Можда игрешим,Али ja y њему не видим ништаПородично.

Зашто су "Питеродик" Писемског и мрачни, поро-дично несрећни "Бирјук" Тургењева у своје време сви-ма изгледали природније и истинитије од свих a la G.-Sand сеоских идила Григоровича? Григорович je добропознавао језик сељака, верно je приказивао многе типо-ве, имао je несумњив таленат, међутим, пошао je по-грешним путем превише лепог и темељног фамилизма,путем који, авај, једном Великорусу није био суђен!

Ja знам да многи високоморални и племенити љу-ди не воле да чују сличне ствари; знам да није лакоприхватити овакву истину... И мени самом je το болно.Али, зар ћемо отклонити зло ако га скривамо од себе иод других?

Ако je το зло (и, наравно, велико зло), онда je бољеда непрестано на њега указујемо, како бисмо га

22

спречили, наравно, колико je το у нашој моћи; a да уве-равамо себе да смо ми породични људи само зато што икод нас, ту и тамо, постоје сложне, по убеђењу строгоморалне породице, било би исто као кад бисмо тврдили:"Ми смо исто тако феудални у својој друштвеној орга-низацији, јер и ми имамо кнежевске и бојарске родовестаре више векова, јер смо и ми имали и још увек имамодоста богато и лепо васпитано племство, које je доне-давно било привилеговано, у поређењу са другим кла-сама народа".

То je тако. Али, да бисмо дали тачну оценудруштвеног организма, морамо га упоредити са истимтаквим организмима, a ето, ту, поред нас, германски на-роди су у току свог историјског живота развили таковисоке обрасце аристократичности, c једне стране, ифамилизма, c друге, да нам остаје само да признамо: иу једном и у другом погледу, ми смо далеко иза њих!Ако и нађемо стару чисто великоруску породицу (тј. укојој ни отац, ни мајка нису ни немачке, ни грчке, па нипољске или малоруске крви), сложну и моралну, ви-дећемо да се она, прво, пре држи на православљу, цркви,религији, византизму, заповести и учењу o греху, негона етичком осећању, принципу апстрактног дуга, којистоје ван религије, једном речју, осећању које не приз-наје грех и заповест, c једне стране, али не допушта нилиберални или естетски еудемонизам, c друге, не до-пушта ону споразумну узајамну толеранцију, коју je та-ко волело племство у романским земљама у XVII иXVIII веку. То осећање je код нас покушао да пропагираЧернишевски у свом роману "Шта да се ради?" Овај ро-ман, врло слаб у уметничком погледу, имао je, поредсвега, и нешто позитивно: он je први пут показао штазаправо желе људи те врсте. У тим људима je дошао доизражаја, у извесном степену, великорусизам, само сањегове негативне стране, са његовим рушилачким зак-ључцима

Сваки принцип, који je једностраном дослед-ношћу доведен до неких екстремних закључака, можеда постане не само убилачки, него и самоубилачки. Та-ко, на пример, ако бисмо идеју личне слободе довели доњених крајњих консеквенци, она би могла, посред-ством крајње анархије, да доведе до потпуно деспотскогкомунизма, до сталног јуристичког насиља свих над

23

сваким, или, c друге стране, до личног ропства. Дајтеправо људима да свуда продају или дају себе у доживот-ни најам како би себи обезбедили мир, храну или да бисе спасли дугова и т.сл., па ћете видети колико ће се унаше време наћи крепосних робова или полуробова, ко-ји су то својевољно постали.

Недовољна везаност великорусизма за породицудошла je до пуног изражајау делима наших нихилиста.Нихилисти су настојали да нашкоде и држави, али су уодбрану државе са свих страна устале многобројне иразнородне снаге; у одбрану породичности, међутим,пре су одјекнули они даровитији и поштенији гласови,него што су устале реалне, фактичке снаге... Ja самопредлажем да се пажљиво и храбро осврнемо на нашживот и нашу уметничку литературу*.

Ако су, на пример, неки познати словенофилиимали срећу да одрасту у здравим великоруским поро-дицама, те породице су прво, биле изразито православ-не, a друго, логички гледано, имамо ли право да увекверујемо у оно што нам се допада, што сами волимо, дакод других налазимо оно што je нама блиско и драго?

У овом смислу, ja сам, као прави Великорус, упрошлом поглављу поставио питање: "Шта je породица

Архаични и антитеистички, али строго породични прудонизамимао je мало успеха код наше омладине; њој су се више до-падале утопије сладострашћа, фуријеризам, слободни скуповиу кристалним дворцима, него атеистичка радничка Прудоновапородица Прудон je био Француз који je добио немачко обра-зовање, био je хегелијанац.Сетимо се и наших припадника секти, сетимо се шта je кодњих било на првом месту: породичност или припадност зајед-ници (тј. нешто налик на припадност држави)? На чисто сек-суалном плану, њихово понашање варирало je од крајњегаскетизма (кастрирање) до потпуне развратности.Да ли je могуће да се у Русији појави социјалиста који би биосличан тихом Немцу Струвеу (види код Херцена "Прошлост иразмишљања"), коме je толико било стало до верности и чед-ности своје будуће супруге да je уз помоћ френологије бираосвоју животну сапутницу? И још један пример. Једном сам унскаквим новинама прочитао да je једна млада Енглескиња илиАмериканка изјавила: "Ако жене добију једнака права и ja бу-дем имала власт, ja ћу одмах наредити да се затворе све коц-карнице и кафане, једном речју, све институције које одвлачемушкарце од куће". Руска дама или госпођица би, напротив, ка-да би којим случајем добила иста права c мушкарцима, првопомислила како да сама тамо стигне.

24

без религије? Шта je религија без хришћанства? Шта jeхришћанство у Русији без православних форми, прави-ла и обичаја, тј. без византизма?"

Ко жели да ојача нашу породицу, тај мора дапоштује све што се односи на нашу цркву!

Дај Боже да нисам био у праву када сам тврдио даje наше породично начело слабо развијено! Ja ћу битивр л o срећан, ако ми нека тачна статистика докаже да сампогрешио, да сам био претерани песимиста кад je y пи-тању наш фамилизам. Али све док ми се то не докаже,ja ћу се држати своје тврдње: да je не само код герман-ских народа и оних представника романских, код којихje случајно било више германизма, већ и код Малоруса,Грка, Југо-Словена и, чак, Турака, породично начелодубље и снажније изражено него код нас.

Кажем, код Турака. Идеал муслиманске породицеje мање узвишен од хришћанског, међутим, или jeлични темперамент Турака допринео, или су условињиховог друштвеног развоја утицали да они веома волесвоју породицу, своју родбину, свој род уопште. Они суврло склони породичном идилизму.

Дакле, родовно осећање се код нас, поновићу јошједном, испољило много слабије него код других; сааристократским начелом десило се исто, сву снагунашег родовног осећања историја je пренела на држав-ну власт, на монархизам, царизам.

Кад употребљавам израз "аристократско начело",треба знати да то чиним у најопштијем значењу. Jaврло добро разумем шта желе да кажу они који тврде дакод насникаданије било аристократије, алисматрамдата синтагма није сасвим оправдана да, она не обухватапојаву у целини.

Аристократско начело je код нас постојало (и чакпостоји), као и свуда*, али je његов родовни и личникарактер био и раније (и сада) слабије изражен него уосталим западним феудалним аристократијама, слаби-је него само родовни у муниципалној аристократијистароримских патриција и оптимата.

Привилеговане личности, лична власт, породица,разне асоцијације, општине - све то постоји свуда, све

* Оно je постојало и у Америци у лицу јужних робовласникаи великопоседника-демократа.

25

су то реалне снаге, неизбежне компоненте свихдруштвених организама. Али оне нису на исти начинповезане и нису подједнако јаке и видљиве код разнихнарода и у разно време.

Мислим да нећу погрешити ако кажем да je ари-стократско начело, ма какво оно било, увек најјачеизражено на самом почетку развоја државе. У средњемпериоду живота државе појављује се тежња ка личнојвласти (барем у виду јаког лидерства, привремене дик-татуре, личне демагогије или тираније, као код старихХелена у периоду њиховог процвата), a y старости, накрају живота, ступа на сцену демократско, егалитарнои либерално начело.

У зависности од тога која ће нијанса, која реалнаснага превладати у једном или другом народу, и сведруго ће попримити исту боју и прожети се њеним еле-ментима.

Код нас je родовни, наследни царизам био толикојак да je аристократско начело добило службени, полу-родовни, слабородовни, много више државни неголично феудални, a већ нималр муниципални карактер.Познато je да je месничество имало изразито службе-ни, државни, чиновнички карактер. Бојари су се поно-сили царском службом својих очева и дедова, a нестарошћу самога рода, не својом личношћу, градомили, чак, поседом, са којима су били повезани њиховавласт и род.

Напори царева из династије Романових и најради-калније реформе Петра I изменили су само поједино-сти, суштина, пак, није могла бити измењена.

Рангови, које je увео Петар Велики, чини се да су упринципу демократизовали племство. Сваки слободанчовек могао je да стекне чин, служећи цару (тј. држави).Међутим, у стварности je испало друкчије, племство сетиме још више одвојило од народа, оно се фактички ари-стократизовало, нарочито у својимвишим слојевима

Пре Петра Великог je било више једнообразностиу социјалној исвакодневној слицинашегживота,вишесличности у деловима; са Петром je почело дубље,

1 Рус. "местничество" - месничество - ист. систем напредовања услужби и награђивања зависно од знатности рода у Русији XV-XVII в. (Наипрев.).

26

изразитије раслојавање нашег друштва, појавила серазноликост, без које нема стваралаштва у народу. Пе-тар Велики je, као што je познато, још више учврстиокметство. Наше племство, стављено између активногутицаја царизма и пасивног утицаја подређених сео-ских општина (асоцијација), почело je да напредује упогледу мишљења и власти, независно од потчињено-сти царизму.

Довољно je било да се појави Катарина II, па дадођу до изражаја и доколица, и укуси, и интелектуалностваралаштво, и савршенија, изванреднија осећања удруштвеном животу. ДеспотизамПетраВеликог je биопрогресиван и аристократски, у смислу напред помену-тог раслојавања друштва Либерализам Катарине jeимао апсолутно исти карактер. Она je далаРусији ели-ту, повела je у правцу стваралаштва и напретка. Она jeпојачавала неједнакост. У томе je њена заслуга Она jeштитила крепосно право (целовитост сеоске, зем-љишне општине*), настојала да се то право прошири ина Малорусију, a, c друге стране, давала je олакшицеплемству, сузбијала у њему смисао за обављање службеи тиме подстицала његове чисто аристократске одлике- род и личност; од њеног времена племство je посталонешто независније од државе, али je, као и раније, до-минирало и господарило над другим класама нације.Оносејошвишеодвојило,диференцирало, индивидуа-лизовало и ступило у онај период из кога су постепеноизашли Державин, Карамзин, Жуковски, Баћушков,Пушкин, Гогољ и други.

Луј XIV и Петар I били су у неку руку савремени-ци. Међутим, самодржавље Луја XIV знатно je ујед-начило Француску: оно je избрисало последње траговераније, јаке, феудалне независности. Француска je y на-редном веку брзо кренула у правцу демократизације иполитичких промена.

Самодржавље Петра I je, напротив, још више ра-слојило Русију и утрло пут много аристократскијим,

* Власт спахија je представљала гаранцију за очување интегри-тета општине. Уз унутрашњу организацију, ишао je и спо-љашњи притисак. Постојала je опасност да стабилност сеоскеопштине буде угрожена, ако буде препуштена само свом уну-трашњем деспотизму. У северним губернијама, где спахија нијебило, то се, кажу, и догодило.

27

много богатијим по садржају, епохама Катарине иАлександра I. Временом je наше крхко, за свој род слабовезано племство, које je било одживело свој природнивек, изгубило свој повлашћени положај, који je, да секојим случајем сачувао, могао да доведе до неког насил-ног обрачуна одозго. Аристократска улога племствазавршила се не толико губљењем сопствених права ипривилегија, колико давањем права и повластица дру-гима. До изједначавања je неизбежно ипак дошло, зах-ваљујући природном току развоја.

Мирни карактер тог изједначавања опет je биоусловљен снагом и стабилношћу нашег родовног на-следног царизма, оним, да тако кажемо, прекраснимисторијским васпитањем, које нам je он дао; јер су се уњеговом стварању сјединила три моћна начела: римскићесаризам, хришћанскадисциплина (учењео покорава-њу властима) и наше родовно начело, које je сву својуснагу усредсредило на царски род, a остало релативнослабо и у породици, и у нашем племству, и, можда, и усамој нашој општини*.

Од самог почетка наше историје, ми видимо чуднекомбинације реалних друштвених снага, које уопштене личе ни на римско-хеленске, ни на византијске, нина европске. Наш феудални систем одговара, c једнестране (ако гледамо аналогно на почетке свих државапознатих у историји), оној првобитној, аристократији,обичној по начину живота и схватањима, али ра-зличитој од народа, a коју затичемо при настајању свихдржава, одговара грубим патрицијима првога Рима (и,вероватно, нечему сличном и код других италијанскихнарода) и првим германским витезовима итд.

Слобода кад je y питању место, неслобода ичврстина кад je y питању род, превага родовног начела

* Југо-Словенске сеоске задруге имале су много више породичникарактер од наших општина; у југо-словенским задругама при-сутнији je родовни принцип, у нашим општинама - државни,општински.Уопште, код Југо-Словена и код Грка, два начела, породично-патријархално и јуристичко-муниципално, више падају у очинего код нас. Ja ћу поменути још нешто: на каквим идеалима,на чисто породичним или на религиозним, почива песничкостваралаштво нашег простог народа? Малоруси, Грци, Срби иБугари немају мистичну поезију, међутим, код обичних Вели-коруса (расколника) можемо наћи велики број мистичних пе-сама.

и над личним, и над изборно-муниципалним. Ово по-следње je било представљено народним већем градова.

Такав je био наш феудални систем, ако га посма-трамо као првобитну аристократију. Међутим, он jeкрио у себи дубока монархистичка својства, и то, веро-ватно, због тога што изван самог рода Рјурика, који сеизненада толико размножио, није било неке друге јакеи организоване аристократије. Уставинашихвећа билису, по свему судећи, до те мере егалитарни по свом духуда њихов отпор централизујућој власти није могао би-ти јак, поготову кад je бојарство јасно и једном заувекставило до знања да оно није ни феудално (није пре-више лично), a није ни муниципално по свом каракте-ру, већ je службено и у пртпуности државно. Нашааристократија je, на крају* добила чиновнички карак-тер, a чиновништво, са своје стране, - родовни, наслед-ни.

Службаједаваланаследнаправа. Начелорода, којеje историја протерала из племства, "разлило се" по ра-зличитим другим саставним деловима друштва, про-дрло у трговачки сталеж*, a свештенству додало наследнилевитизам, који у Византији није постојао.

Под утицајем спољашњих непријатеља и под ути-цајем пријатељског византизма, крвна феудална ари-стократија je изгубила своју моћ и прешла, заједно сановим родовима, у обично војно племство. У свим тимпомерањима и преокретима, Русија се мењала и разви-јала; јачао je централни царизам, јачао je неговани ви-зантизам, Русија je напредовала и стицала својумудрост.

Дакле, код нас су увек слабије него код других билаизражена муниципална, родовна, наследно-аристо-кратска и, чак, породична начела, како сам то покушаода покажем.

Јаке и моћне су код нас биле само три ствари: ви-зантијско православље, наше родовно и безграничносамодржавље и, можда, наша сеоска земљишна општи-на (тако, бар, мисле многи o нашој општини; тако мисленаши чувари православља и самопржавља, словенофили.Тако мисли и шпански социјалиста Емил Кастелар,

* Закони o звањима; син почасног грађанина и т.сл.

28 29

чија су уверења, иначе, супротна словенофилима. Oопштини ja овде нећу говорити; мој je циљ друкчији).

Желим да кажем да je наш царизам, плодотворани спасоносан за нас, ојачао под утицајем православља,под утицајем византијских идеја и византијске култу-ре.

Византијске идеје и осећања чврсто су сјединилеу једно тело полудивљу Русију. Византизам нам je даоснагу да издржимо татарски погром и дуготрајноплаћање данка Византијски лик Спаса на велико-кнежевској застави штитио je Димитријеву верујућувојску на ратном пољу, на коме je Московска Русијапрви пут показала Татарима да више није она ранија,раздробљена и расцепкана Русија!

Византизам нам je дао снагу у борби са Пољском,са Швеђанима, са Француском и Турском. Под његовимокриљем, ако му останемо верни, имаћемо снаге даиздржимо и притисак целе интернационалне Европе,ако би она некад покушала, пошто код себе уништи свеузвишено и лепо, да и нама наметне трулеж и смрадсвојих нових закона o малој земаљској свесрећи, o зе-маљској радикалној светривијалности!

ГосподинКостомаров je, несумњиво, талентованиМалорус, али ко мисли да je он посебно пристрасан кадje у питању великорусизам? Довољно je да отворимоњегову "Историју смутногвремена" (нисам сигуран дабаш овако гласи наслов књиге), па да се уверимо какавje значај имао за нас византизам са његовим двојнимкарактером Цркве и родовног самодржавља, са каквимсе учврстио у Русији. Пољаци су били у Москви; цараили уопште није било, или су се на разним местима,један за другим, појављивалиразни самозванци. Војскаje на свим фронтовима биларазбијена. Бојари су поста-јали издајице, колебали се или су били беспомоћни ићутали: у сеоским општинама владао je потпуни раз-дор. Међутим, довољно je било да Пољак са капом уђе уЦркву или да покаже најмање непоштовање према пра-вослављу, па да се одмах до страсти распали руски па-триотизам. Само je православљеуједињавало тадаРусе,каже г. Костомаров.

Религиозно осећање и покорност властима (ви-зантијска обученост) спасли су нас и 1812. године. Поз-нато je да су многи сељаци (наравно, не сви, већ они којеje изненадио напад) показали у првом тренутку да им

30

није много стало до чисто националног осећања. Онису пљачкали спахијске куће, нападали племиће, отима-ли од Француза новац. Свештенство, племство и трго-вачки сталеж понашали су се друкчије. Али чим jeнарод видео да Французи уништавају иконе и у црквеуводе коње, он се ражестио и све je кренуло другим TO-KOM.

И локална власт je тада била друкчија. Она je уме-ла, без размишљања, да обузда неразумне пориве.

A чему je служила та власт, ако не оном истомнашем полувизантијском царизму? Шта je ту нижувласт васпитало и одржало, ако не дуготрајна хијерар-хијскадисциплинатеполувизантијскеРусије?Штанасje, ако не православље, спојило са Малорусијом? Свеостало je код Малоруса, у предањима, у историјском ва-спитању било сасвим другачије, нимало налик на оноу Московској Русији.

Шта нам je, ако не очување од стране народа Белеи Јужне Русије источно-византијске варијанте ухришћанству, дало ону физичку снагу и оно унутарњеосећање права, захваљујући којима je коначно решенасудбина пољског питања?

Зар није византизам одредио нашу улогу у вели-ким, по свом планетарном значају, источним питањи-ма?

Чак и наш великоруски раскол носи на себи печатдубоког византизма. Због тобожњег изневеравања ви-зантијског православља, део народа се побунио противцркве и владе, оптужујући их за новине и прогрес.Наши расколници су сматрали себе већим византијци-ма од ч ланова в ладај уће цркве. Па и поред тога (како намговори искуство људи који су озбиљно проучавали нашраскол), расколници нису признавали себи право на по-литички бунт; они који добро познају стару црквено-византијску књижевност, свуда у њој могу наћи учењеo строгом покоравању онима који држе власт. O томе jeнајуспешније, најупечатљивије писао В. Кељсијев. Поштосам, као и он, живео на Дунаву, уверио сам се да je онодлично разумео овај проблем.

Ако из редова наших разнородних секташа издво-јимо молокане и духоборце, код којих готово ништа ни-је остало од византизма, онда ће главне гране

31

несторовског раскола представљати мистици: хлисти ископци.

Међутим, ни они не раскидају потпуно са право-слављем. Они га чак у већем делу прихватају, сматра-јући себе само напредним људима вере, илуминатима,надахнутима. Они никако нису протестанти. (Дер-виши се слично односе према мухамеданству; они нисуу потпуности секташи - отпадници, они су нека среди-на између наших мистика - Христових и Божјих људи- наших православних аскета).

Византијски дух, византијска начела и утицаји,као сложено ткиво нервног система, у потпуности супрожели читав великоруски друштвени организам.

Све наше велике побуне, готово без изузетка, ни-када нису имале ни протестантски, ни либерално-де-мократски карактер, већ су носиле својеврсни печатпривидног легитимизма, тј. оног истог родовног и ре-лигиозног монархистичког начела, које je ударило те-мељ нашој државној величини.

Побуна Стењке Разина je била прекинута чим сусе његови људи уверили да се цар не слаже са њиховиматаманом. Осим тога, сам Разин je стално настојао дапокаже да се он не бори против царског рода, већ самопротив бојара и свештенства, које je на њиховој страни.

Пугачов je био мудрији кад je требало да уђе у ратса владом Катарине Велике, чија je снага била неупоре-диво већа од снаге допетровске Русије; он je обмануонарод, послуживши се оним великоруским легитимиз-мом o коме сам говорио.

Нешто слично су желели да ураде и наши младиевропски јакобинци 20-их година.

Многи тврде да се на сличним монархистичкимнеспоразумима и данас још држе политичка схватањанеких припадника секти.

Шта сам овим желео да кажем? Монархстичконачело представљакоднасједино организујућеначело,једино оруђе дисциплине, и, у исто време, то истоначело служи као барјак побуњеницима! Да! Апсолут-но служи. То je тако, и то још није највећа несрећа. Безвеликих побуна не може проживети свој век ниједан ве-лики народ. Али, постоје разне побуне. Постоје побунеправовремене, ране, и постоје побуне неправовремене,касне. Ране доприносе напретку, касне убрзавају про-

32

паст народа и државе. После побуна плебејаца Рим jeушао у свој херојски период; после преторијанских не-мира и после слободног кретања хришћана Рим je пао.

Протестантска рана револуција у Енглеској дове-ла ј e земљу до њеног тријумфа и учврстила њен аристо-кратски устав. Француска јакобинска касна револуцијапостала je за Французе залог њиховог пада

После 30-годишњих верских сукоба, у Немачкој сусе појавили Фридрих II, Гете, Шилер, Хумболт итд., aпосле безначајне и смешне борбе 1848. г. - Бихнери,Бихнери и само Бихнери! (Зар то није пад?)Што се тичегенијалног Бизмарка, још се не зна шта je он био заНе-мачку, истинскиреформатор, или једна од оних бучнихи маркантних фигура какве се обично појављују у наро-дима уочи њиховог пада, које треба да сакупе и истрошеједном за свагда и оне последње резервне снагедруштва Мени се чини да спорна може бити само некачетвртинавека, тј. могли бисмо поставити питање: штај e Бизмаркова епоха? Епоха Напо леона I или НаполеонаIII? Ово последње je, мислим, исправније.

Немачка није млађа од Француске ни по годинама,ни по духу, ни по уређењу; ако je, међутим, Пруска биламлађа, где je онда сада та Пруска?

До сада су све наше побуне долазиле у право времеи са њима смо управо због тога излазили на крај што суу душама побуњеника била дубока конзервативнаначела, што су све наше побуне имале више или мањесамозвани или привидно легитимни карактер.

То je једно. A друго, ту и није било нечег непри-родног. Ако je неко начело тако јако, као што je код насмонархистичко, ако то начело тако дубоко прожимачитав национални живот, онда je разумљиво да оно мо-ра да се, да тако кажем, савија, извија на различитеначине, па чак и изокреће под утицајем различитих,променљивих услова.

Руске самозване побуне само доказују необичнуживотност и снагу нашег родовног царизма, који je та-ко чврсто повезан са византијским православљем.

Ja ћу се чак, без имало колебања, усудити да кажемда никакав пољски устанак и никаква пугачовштина немогу нанети Русији толику штету колико би то могаоједан миран, законом донет, демократски устав.

O демократским уставима говорићу касније нештодетаљније; овде ћу нешто рећи o муслиманима.

33

Интересантно je да откако су се муслимани у Тур-ској ближе упознали и са Западом, и са нама, ми, Русиим се, и поред толиких ратова и нашег старог антаго-низма према Турској, више допадамо од западнихЕвропљана и то како због нашег личног, тако и збогдржавног карактера. Црквени карактер наше империјењима улива поштовање; они у тој црти налазе многосличности са религиозним карактером свог сопственогнарода. Наша дисциплинованост, уљудност и по-слушност их освајају, они кажу да je το наша снага, за-виде нам и указују једни другима на нас као на добарпример. Када би турска влада којим поводом напустилаБосфор, a сви Турци са Балканског полуострва, не бикренули за њом они који би остали свакако би гледалина нас као на браниоце од неизбежних прогона и по-нижења, којима би били подвргнути од својих до-јучерашњих робова, Југо-Словена и Грка, сурових игрубих, иначе, у приличној мери.

Турци и сада, по сопственом укусу, више воле наснего Бугаре, Србе и Грке. Турцима се више свиђајунаши чиновници на Истоку, атонски монаси и дунав-ски расколници, него ЗападниЕвропљани, него Слове-ни и Грци, које су покорили.

Споменућу овде и један занимљив разговор o Ру-сији са једним пашом, који je добро познавао руски на-род. Прочитавши Гогоља у француском преводу, пашаje, уз смех, изјавио да je код свих тих комичних Гогоље-вих јунака једно добро и врло важно. То je њиховопоштовање према онима који имају виши чин и звање,према властима. "Ваша држава je врлр јака, - додао je он.- Ако je Чичиков такав, какви морају бити паметни идобри људи?"

"Добри људи, - одговорио сам, - често су гори одлоших. То се понекад дешава. Лично поштење, потпунослободна самоодређујућа моралност могу се лично идопасти, и улити поштовање, али у тим несигурнимстварима нема ничег политичког, организујућег. Иретко добри људи понекад наносе велику штетудржави, ако je њихово политичко васпитање погрешно,a Чичикови, и Гогољеви градоначелници су често мно-го кориснији од њих за заједницу ("pour Γ ensemble po-litique"* - рекао сам)".

"За политички систем" (фр.)·

Паша се сложио. Рекао ми je још много лепих ипоучних ствари ο Русима, расколницима и Малоруси-ма, које je називао Хохлима: "Ти Хохли су добри. Ja ихдобро познајем. Али руски Липовани су бољи. Они мисе више свиђају. Они су одлични грађани, много бољиод Грка и Бугара; и Малоруси, и ваши Липовани самомисле на своју веру. A Грцима и Бугарима je само једнонауму: политичкомајмунисање,устависл. будалашти-не. Верујте ми, - Русија ће дотле бити снажна док небуде имала устав. Ja će плашим Русије, не кријем то одвас, са становишта мог турског патриотизма, ja од свегсрца желим да добијете устав. Али страхујем, људи којикод вас воде државу увек су врло мудри. По свему су-дећи, ви и нећете никада добити устав, a το je за нас,Турке, врло опасно!"

Пашином мишљењу ћемо додати и мишљењеоштроумног Карлајла ο руском народу:

"Што се мене тиче (писао je он Херцену), ja приз-најем да никада нисам веровао, a сада још мање верујем,да (све)опште право гласа у свим његовим варијантамаможе донети било шта добро. Ако и може, онда je το каозапаљење код неких болести, које се и иначе завршавајусмрћу. Ja много већу предност дајем самом царизмуили чак великом туркизму, него чистој анархији (а так-вом je, на жалост, сматрам), до које су довели парламен-тарна красноречивост, слобода штампе и обрачунавањегласова На вашу огромну домовину (тј. Русију) ja самувек гледао са љубављу, као на неко велико, неразумно,загонетно дете Привиђења, чији унутарњи смисао јошније откривен, реализован. Она има способност, ča KO-JOM предњачи и која joj даје моћ, већу но што je имајудруге земље, способност која je неопходна свим наци-јама и свим бићима, која се беспоштедно тражи од свихпод претњом казне - способност покоравања, која je надругим местима изашла из моде, нарочито данас".

И не само покорност, и друга висока и лепаосећања развио je наш народ, захваљујући дуготрајнојдисциплини, под којом je живео.

Недавно сам, случајно, у једном православномчасопису наишао на следеће запажање:

"При потпуном одсуству сваке слободе и самосвој-ности у грађанском друштвеном животу, нашемобичном човеку je, природно, једино остало да покуша

34 35

да награди себе самосвојношћу у духовном животу, са-моактивношћу у области мисли и осећања". ("Хришћан-ска лектира", "О руском простонародном мистицизму",И. И. Барсова).

Истина, то je довело до раскола и јереси, али и допоетског стваралаштва, c једне стране, и до равно-душности у унутрашњим политичким питањима, дослабо израженог демагошког духа, заправо до оногачему je одувек тежило хришћанство: "Царство моје Hu-je од овога света", c друге.

Оваква усмереност подједнако je корисна и запрактичну мудрост народа у политици, и за развој по-етских склоности. Практична мудрост народа своди сеуправо на то да не захтева за себе политичку власт, да сешто je могуће мање меша у општедржавне послове.Што je ограниченији круг људи који учествују у поли-тици, таполитикаје стабилнија, разумнија, аи сами љу-ди су, чак, пријатнији и паметнији.

Једном речју, ма са које стране оцењивалА велико-руски живот и државу, видећемо да je византизам (од-носно Црква и цар) директно или индиректно, али, усваком случају, дубоко продро у само срце нашег држав-ног организма.

Снага наша, дисциплина, историја културе, пое-зија - једном речју, све живо што постоји органски jeповезано са нашом родовном монархијом, освећеномправослављем, чији смо ми природни наследници ипредставници у свету.

Византизам нас je организовао, систем византиј-ских идеја створио je нашу величину, повезујући се санашим патријархалним, простим начелима, са нашим,древним и у почетку сировим, словенским материја-лом.

Изневеравајући, чак у својим тајним помислима,тај византизам, мићемоуништитиРусију. Јер, потајнемисли могу, раније или касније, да нађу прилику за сво-је практично остварење.

Ако се будемо заносили час хладном и варљивомсенком досадне и презира достојне свечовечанскесреће, час само једностраним племенским осећањима,ми ћемо превремено и неповратно оштетити органи-зам нашег царства, моћан, a ипак слободан, као што jeсве на свету, изазвавши болест и његово, можда, не такобрзо, пропадање.

36

Идеја свечовечанске среће, религија свеопште ко-ристи je најхладнија, најпрозаичнија и уз то најневеро-ватнија, најнеоснованија од свих религија.

У свим позитивним религијама, поред неизмернепоетске дубине у њима, поред њихове необрине орга-низујуће снаге, постоји још и нешто реално, опипљи-во. Уидеји o свеопштој срећи нема ничег реалног. Усвим мистичким религијама људи се слажу бар уосновномпринципу: "Христос, СинБожији,јеСпаси-тељ"; "РимјевечнисветиградМарса"; "Папајенепо-грешив ex cathedra"; " Један je Бог и Мухамед je ЊеговПророк" итд.

A општа срећа, ако уопште почнемо o њој да раз-мишљамо (што, обично, не чинимо данас кад говоримоo срећи и користи), шта je y њој реално, могуће!

То je чиста апстракција, која не води ничему до-бром,чакничему стварном, иништавише. Једнимиследа je општа срећа рад и наизменичан одмор, a затим мо-литва упућена Богу, други верују да je општа срећа кадсе мало ради, мало ужива, али никад не Bepj'je ни у штаидеално; трећи, опет, да je το само уживање итд.

Како то помирити да свима буде добро, да за свебуде корисно (тј. пријатно-корисно, a не принудно-ко-рисно)?

Ако космополитизам и свеопшта корист нисуништа друго до фраза, која данас већ почиње да изазивадосаду и презир, за племенско осећање се то не можерећи.

Једнообразно усклађено и срећно човечанство jeпривид, и то нимало привлачан привид, док je племе,разуме се, - сасвим реална појава Зато нам се племенскаосећања и расположења увек чине нечим сасвим при-родним и разумљивим. Међутим, и ту има много не-промишљености, помодног сујеверја и празних фраза.

Шта je племе без свог система религиозних идржавних идеја? Због чега га треба волети? Због крви?!Али нико није чисте крви, и Бог зна какву крв понекадволимо, верујући да волимо своју, блиску. И шта je τοчиста крв? Духовна јаловост! Све велике нације одли-кује потпуно измешана крв.

Језик? Α шта je језик? Он нам je драг посебно каоизраз блиских, сродних идеја и осећања. Антиевропскегенијалне досетке Херцена, када се читају на францу-

37

скомјезику, делују вишеруски него чланци у часопису"Глас", написани на руском.

Волети племе ради племена je извештаченост илаж. Друга je ствар ако се племе, сопствено племе, бару нечему слаже са нашим властитим идејама, са нашимосновним осећањима.

Идеја нације у оном виду у коме ју je увео у поли-тику Наполеон III, у њеном садашњем, модерном виду,није ништа друго до исти либерални демократизам,који се већ одавно труди да уништи велике светове за-падне културе.

Једнакост људи, једнакост сталежа, једнакост (тј.једнообразност) провинција, једнакост нација - све jeτο исти процес; заправо, исто свеопште јединство, све-општа слобода, свеопшта пријатна корист, свеоштасрећа, свеопшта анархија или свеопшта светска чама

Идејаочисто племенској нацијиу ономвидуукак-вом се она појавила у XIX веку, у ствари, потпуно je ко-смополитска; она носи у себи велику рушилачку снагу,a ништа не ствара; она не дели нације по култури, којаније ништа друго до посебност*; a посебност данас го-тово свуда највише страда од политичке слободе. Ин-дивидуализам убија индивидуалност људи, области инација.

Француска je себе коначно уништила овим прин-ципом. Причекајмо јошмало, паћемо видетиштаће би-ти са Немачком! Њене касне цркве су још зелене, aорганизам једва да je млађи од француског.

Ко je загрижени радикал, тј. рушитељ, тај нека седржи идеје ο чистој племенској нацији; јер она je самопосебна варијанта космополитске, рушилачке идеје.

A онај ко није радикал, нека бар мало промисли οовоме што сам рекао.

* Кинез и Турчин су, према томе, културнији од једног Белги-јанца и Швајцарца!

38

ГЛАВА IIIШта je το славизам?

Одговора нема!Узалуд ћемо тражити некакве јасне, изразите црте,

некаква одређена, посебна историјска обележја, која бибила заједничка свим Словенима.

Славизам се може схватити само као племенска ет-нографска апстракција, као идеја ο заједничкој крви(мада не сасвим чистој) и сродним језицима.

Идеја славизма не представља историјску апстрак-цију, тј. такву апстракцију под којом би се разумеле, каоу квинтесенцији, све посебне религијске, јуристичке,животне и уметничке карактеристике, које у својојсвеукупности дају пуну и живу историјску слику једнеодређене културе.

Реците: китаизам, кинеска култура, и свакоме ћевише или мање бити јасно ο чему говорите.

Реците: европеизам, па ће се и ту, и поред свесложености западноевропске историје, наћи неке цртезаједничке свим епохама, свим земљама Запада, - цртечија свеукупност може да послужиза историјску класи-фикацију, за утврђивање чиме се заправо романско-гер-манска култура, узета у целини, разликрвала, a и садаразликује, од других ишчезлих и постојећих култура,од јапанско-кинеске, од исламизма, староегипатске,халдејске, персијске, хеленске, римске и византијске.

Посебне цивилизације: англо-саксонска, шпанска,италијанска такође се доста лако могу одредити премаукупности њихових специфичних карактеристика.Свака од ових посебних цивилизација имала je једну за-једничку литературу, једну државну форму на почеткусвог процвата, једну религију (католичку или проте-стантску), која je тесно билаповезана са њиховом исто-ријском судбином; школа живописа, стилови уархитектури, музичке мелодије, философски правцибили су у свакој од тих цивилизација посебни, мањеили више развијени, уобличени, одређени, доступнипроучавању.

Дакле, не само да германизму, англо-саксонству,француској култури, старошпанској, италијанској извремена Дантеа, Лава X, Рафаела итд., тј. свим тим ап-страктним идејама ο посебним западним културама, од-говарају јасне историјске слике, већ и општија идеја

39

европеизма, супротстављена византизму, хеленизму,Риму итд. од таквог поређења постаје јаснија иодређенија.

Тако, на пример, када би некакав образован и пот-пуно непристрасан човек нехришћанске вероиспове-сти бацио поглед на читаву Европу, на њену прошлости садашњост, он би рекао себи да још нигде није видеотако снажно развијену духовну власт (и тако јак, уследтога, политички утицај), као код једног старијегсвештеника, којије живео у једном јужном граду, данигде раније није видео тако усрдну, понесену рели-гиозносткод царева и народа, нигде тако нежан, чип-каст, величанствен и надахнут, да тако кажемо, стил уизградњи храмова, да нигде не би могао да нађе толикоузвишен, толико негован појам ο достојанству лично-сти, ο личном поштењу, ο моралности која сама собомуправља, и то прво у једном сталежу, a онда и у другима,нигде такво поштовање и такву љубазност премажека-ма. итд.

Затим би видео атеизам какав се још нигде није по-јавио, демагогију страшнију од атинске, прогоне сасвих страна, хајкунараније толико светогжреца, видеоби раније невиђена открића реалне науке, машине итд.

Дакле, чак je и толико општа идеја европеизма ја-сна и одговара joj једна, да тако кажемо, органски пове-зана историјска слика.

A где je тако јасна, општа идеја славизма? Где jeодређенаи жива историјска слика која одговара тој идеји?

Саме историјске слике појединих словенскихдржава су доста одређене (иако су у неким аспектиманешто мање изразите и мање богате по садржају, у од-носу на историјске слике једне Француске, Немачке,Енглеске, Шпаније); али где je општа веза између тиходвојених, претпоставимо и живих, када се ближераз-мотре, слика?

Она се губи у бајколиким временима Гостомисла,Пјаста, Аспаруха, Либуше итд. итд.

Историје старобугарског и старосрпског царствасу врло монотоне, њих не карактерише ништа особено,1 Гостомисл - лег. предводник новгородских Словена (IX в.)

Пјасти (Piasty) - прва династија пољ. кнезова и краљева (X-XI в)Аспарух - бугарски хан, који je, под притиском Хазара, повеоБугаре на Балканско полуострво (VII в.)Либуша - лег. чешка краљица; мотив многих уметничких дела(Б. Сметана, опера, "Либуша") - (нап. прев.)

40

посебно типично, словенско: оне су се врло брзо улилеу бујицу византијске културе, "не оставивши вековимани плодну мисао, ни рад започет генијем"; са падом ви-зантијске државе њихова државнавласт која није дозре-ла до свог културног успона била je прекинута.

A Чеси? Шта je са Чесима? O њима je врло тешкоговорити код нас. Јер, код нас постоји правило да će oњима говори само похвално*; наши писци сматрају дасеЧеси обавезно морају ставити испред Руса. Збогчега?Не знам. Да ли због тога што je њихов народ писменијиод нашег, или због тога што су они некад имали племе-нитог Јана Хуса и страшног Жишку, a сада имају само"честите" и "учене" Ригера и Палацког?

Чеси су наша браћа, наравно; ja не кажем да су оникорисни за славизам (јер, као што сам рекао, славизманема), већ за словенство, тј. за племенску свеукупностСловена; они су корисни као истурени одред словен-ства који на себе прима прве ударце германизма.

Међутим, са становишта напред поменутих кул-турних карактеристика, зар за Чехе уопште не можеморећи да су одлично оруђе немачке фабрике, које су Сло-вени отели од Немаца, мало га обојили другом бојом иокренули против Немачке?

Зар за њих, када je реч o њиховом начину живота,навикама, чак моралним особинама, o њиховом уну-трашњем јуристичком васпитању, не можемо рећи дасу Немци који говоре словенским језиком?

Ако су они браћа, онда чему c браћом она вечна ди-пломатија, оно углађено церемонијал-мајсторство којесмета да се ствари назову правим именом. ДанашњиЧеси имају, можда, нешто самосвојно, али уопште не-мају ништа оригинално. Виши образовани слојеви су,на пример, велика снага, али та снага, наравно, нијечисто словенска, она je могла само да помогнепроучавању, разумевању старословенских, колико-то-лико особених начела; али од разумевања прошлости,која у садашњости прелази у стваралаштво, па даље доочувања те прошлости - читава je провалија немоћи.Писменост обичног народа многи сматрају ретким инесумњивим благом; али не можемо рећи да je το благооткриће Словена, или да je његово откривање Словени-

Сада, хвала Богу, више није тако! (1884)

41

ма било доступније него другим народима и племени-ма? "Краљедворски рукопис", "Суд Либуше" и т.сл. - судивне ствари, али се те археолошке драгоцености данасмало могу везати за земљу којој je већ одавно тесно, којаje на европски начин обрађена, у којој, због непостојањародовне аристократије (она се, као што je познато, по-немчила, мада постоји), духом земље у потпуностиуправља, на крајње савремен, западни начин, ученабуржоазија. Где Либуша да нађе ту своје место?

Чак и по својим моралним, личним особинама,Чех много личи на Немца, можда, пре на оног пријат-нијег, са југа. Он je скроман, постојан, стрпљив, у поро-дичном животу воли ред, талентован je као музичар*.

Политичка историја je научила Чехе да будуопрезни и вешти у либералној дипломатији. Они су"европски" мајстори да на време организују митинге иманифестације и не ризикују отвореним устанцима.Они не желе да буду у саставу Русије, али им je веомастало да je она уз њих, како би на тај начин плашилиАустрију. Једном речју, код њих je све некако на месту,у реду, све сасвим савремено.

Додаћемо да су они, ипак, католици, и да њиховасећања на Јана Хуса имају, морамо се сложити, вишенационални него религиозни карактер.

Ja не кажем да je све то безусловно лоше или неко-риснозасловенство.Напротив,вероватноједубокагер-манизација ума и националног живота a не политичкихосећања и стремљења, Чесима била неопходна у њихо-вој политичкој борби против германизма.

Стављена у германско море, малобројна словенсканација морала je да се наоружа до зуба свим оним сила-ма којима je одавно тако богато било то германско море;

* S. Rene Taillander - човек умерено либералан, који се због тога,природно, позива на тзв. tiers-etat, свуда где на њега наиђе,Чесима je врло наклоњен; он им се обрапа c молбом да се штодаље држе од деспотске византијске Русије. "Ви нисте истошто и Пољаци, са њиховим узвишеним несмотреностима (im-prudence sublimes); ви сте код себе изградили, захваљујући бли-зини Немаца, tiers-etat,; ваше врлине су више буржоаске. Штаће вама непромишљени поступци и речи? Немојте више даодлазите у Москву, - говорио je Чесима овај Француз 70-е го-дине у "Revue des deux mondes". Ja ce ca њим слажем: ког ћенам врага ти Чеси!

да je y свакодневном животу и размишљању сачувалавише оног старословенског, она се, можда, не би оду-прла зрелијим и сложенијим германским ресурсима.

Пошто овде није реч o томе шта je добро a шталоше, већ само o томе шта je посебно карактеристичноза Словене, o томе шта je код њих оригинално и ти-пично, можемо себи дозволити овакво размишљање: дапораз Хусита, Белогорска битка и предаја Прага нисууништили чешку нацију и да je нису за дуги низ вековапотчинили католицизму и Немцима (тј. Европи), изспоја полуправославних, полупротестантских тежњихуситства и комунизма таборита, као и моћи локалнеаристократије, могло je да настане нешто врло специ-фично и, можда, словенско већ само по томе што се такаворигиналан спој и мирење социјализма са византизмоми феудалношћу дотада нигде није могао видети.

Али историја je пресудила другачије, и Чеси су,пошто су раније (и на дужи период) од других Словенаушли у општу бујицу романско-германске цивилиза-циј е, раније од других Словена и дошли до научног саз-нања o племенском славизму, али су зато, вероватно,мање од других Словена сачували у себи нешто несве-сно, простодушно, стварно и аутентично словенско.

Они личе на мушкарца у годинама који je изгубиомоћ оплођавања, али je сачувао мушкост и осећања Ониби, вероватно, радо створили нешто своје када би мо-гли, када би само ученост, само добро познавање сло-венских начела и словенске судбине били довољни застваралаштво и организацију.

Али, авај! Учени аустријскиконзулХан, који једу-го живео у Епиру, и тамо записивао старе и новијегрчко-албанске епске песме, сам ништа није створио! Aстварају их брдски Палакири, Грци и Арнаути, полупи-смени или неписмени сељаци у старим фустанелама

Оригинално народно стваралаштво (како показујеисторија) настајало je заједничким деловањем свеснихумова и наивних начела, које je диктирао живот: потре-ба, страсти, укуса, наклоности, па и онога што зовемонезнањем. У том смислу можемо дозволити себи дакажемо цасуизнањеинезнање били(бар, до сада) под-једнакилокретачиисторијскогразвоја. Јер под разво-јем, наравно, не треба разумети само образованост, какомноги (опет из незнања) мисле, већ један врло сложен

42 43

процес народног живота, процес несвестан у знатнојмери, који друштвена наука све до сада није до крајапроучила. Код Чеха je, поновићу, врло јака свест o сло-венству, али где се код њих, у Чешкој и Моравској, могунаћи богатство и очуваност старих, или, напротив, са-свим нових словенских, чешких навика, укуса, умет-ничких остварења итд. Све je европско! Зато, не знам коможе оповргнути оно што сам напред рекао: Чешка jeоруђе немачке израде, које су данас Словени окренулипротив германизма.

Где je ту славизам?A сад нешто o Бугарима.Бугаре су васпитали Грци као што су Чехе васпи-

тали Немци. Бугари и Грци имају једну веру и сличненавике; религиозна схватања су донедавно била иста Усеоским обичајима, веровањима, грађењу кућа и т. сл.постоје разлике, али су оне тако незнатне (осиму јези-ку) да у много чему између Грка са Крита и Грка из Епи-ра, Грка из Кефалоније и Тракије има више разлике усвакидашњем и психичком (тј. личном) животу, негоизмеђу тракијског Грка и Бугарина у истој земљи илиизмеђу македонског Грка и Бугарина

Ja το кажем за сеоско становништво, које се многовише разликује међу собом од градског. Одмах по момдоласку на Исток, ja сам могао да по физиономији, по-нашању и одећи разликујем тракијског Грка од оног изЕпира или са острва, a касније и по карактеру. Тракиј-ски Грк, у поређењу са острвљанином и Епирцем (Ал-банцем) je плашљив, опрезан и крупан, не краси га некапосебна лепота, није нарочито тамнопут, одева се каоБугарин. Острвљанин (Крићанин, на пример) je пре-фињен, леп, одважан, горд, витак и истовремено добро-душан и пријатан; он je и по осећањима a не само поизгледу, већи романтичар и од тракијскогГрка, и од Ал-банца; он je морепловац, најзад. Албанац или Епирацније нимало леп, изразито je блед и мршав, али затонеобично грациозан, самољубив и невероватно покре-тан, ратоборан; његов романтизам je потпуно рат-нички; за еротски пак романтизам он не зна. Крићанинсе заљубљује,'Епирац никада. Народне песме са Критасу пуне еротизма; песме Епира су хладне и строго бор-бене. Ето, каква je разлика! Кад je реч ο тракијском Бу-гарину, признајем, ни за десет година нисам научио да

44

их разликујем. He знам ко je крив, ja или саме чињени-це.

Кад je у питању градско становништво - власнициситних дућана, занатлије, лекари, учитељи и трговци,који чине тзв. интелигенцију и код Грка, и код Бугара,међу њима нема никакве разлике. Исти обичаји, истиукуси, исте особине и исте слабости. Јака, више или ма-ње строга приврженост породици, потискивање жене удруги план у друштву, њено удаљавање за време скупо-ва и посета, религиозност више обредна него роман-тичарска, некад усрдна, ако je искрена, некад наметнута- лицемерна, која тражи да се национална цркваподржава личним примером, невероватна трудољуби-вост, стрпљивост, штедљивост, склоност чак ка тврдичлу-ку, готово потпуно одсуство витешких осећања и уопштемало спремности за великодушност. Демагошки и кон-ституциони дух развио се и код Грка, и код Бугара, зах-ваљујући, c једне стране, непостојању сталежа уТурској (сталешка раслојеност je чак била слабија негоу Русији, него у старој Турској), a ča друге - оном поти-снутом слободољубљу, које се нарочито развија код по-робљених народа који се нису стопили са својимпобедиоцима. Уопште, и код Бугара, и код Грка, за-пажамо наклоност ка тзв. прогресу удржавним посло-вима и јак дух у очувању свега што je везано за.породицу.

Испада да у политичком и државном погледу Ју-го-Словени и Грци својим демагошким духом вишеличе на Французе, a y породичном - на германске наро-де; у овом погледу, урбаниБугари иГрци, врло сличнимеђу собом, представљају неку врсту психичке антите-зе Великорусима, који су, кад je у питању држава, до садабили ближи, по свом здравом смислу и дисциплини,старогерманском генију, док су у породици, по ватре-ности и распуштености сличнији Романима (са којимавећина од нас и данас саосећа у овом правцу, упркосоправданим упозорењима и саветима строго моралнихљуди!).

Дакле, Бугарина који психички личи на солидног,толерантног, прорачунатог Немца, a нимало на весе-лог, живог, распусног, али зато по души бољег и вели-кодушнијег Великоруса, васпитали су Грци на грчкиначин. Он je исто тако оруђе грчке израде као што јеЧехнемачке, и исто je тако окренут против новогрцизмакао

45

што je Чех против германизма. Постоји још једнасл ичности између Чеха и Бугара. Чеси су католици, аликатолицизам код њих не представљанајважнију боју наполитичкој заставинарода, као, например, кодПољакаКатолицизам још увек за многе има само снагу навикеза умирење сопствене савести, има религиозну снагубез политичке подршке; католицизам je, и политичкигледано, био код Чеха повезан са горким успоменама,које су повредиле њихов национални понос, c погубље-њем ЈанаХуса, сБелогорском битком, c беспоштедномполитиком императора Фердинанда Π 20-их годинаXVII века. Манифестације у спомен Хуса, који се бориопротив католицизма, представљају данас у Чешкој на-ционалне манифестације. И код савремених Бугара, каои код данашњих Чеха, религија личне савести се не по-дудара сасвим са религијом националног интереса.Већина Бугара то још не осећа, вероватно из незнања,али вође то знају.

Слично томе како су Чеси завршили свој средњо-вековни живот - под антикатоличким заставама проте-стантизма и хуситизма, и данас поново обнављају својживот под окриљем последњег, Бугари почињу својунову историју не само борбом против Грка, него и про-тив Православне Цркве, која je васпитала њихову наци-ју. Они се боре не само против власт грчхе »онсганти-нопољске патријаршије, већ и против неприкосновено-сти битних црквених уредби.

Ако посматрамо овај проблем са руског стано-вишта, ми ћемо између Бугара и Чеха уочити следећуразлику: кретање Чеха у правцу хуситизма бар донеклеих je приближило толико значајномзанас светскомви-зантизму, док понашање Бугара прети и нама да раски-немо са тим византизмом, ако на време не предузмемоодређене кораке*.

Наравно, на основу неколико празника у споменХуса, на основу неколико случајева преласка у право-славну веру још се не може закључити да су сви Чесиспремни да пређу у Источну Цркву. Ми немамо правада увек слепо верујемо у оно што бисмо сами желели.Једно je желети, a друго - веровати. Па ипак, ми у том

* 1881. г. Сада je опасност од раскида Руса са Грцима прошла;али су зато Бугари испољили још више демагошког духа.

46

најстаријем по образованости словенском народу нала-зимо једну, истина не тако изражену, али блискунашим основним начелима, црту. Ми имамо право дасе надамо, у крајњој линији.

Код Бугара, међутим, ми видимо нешто што ј e пот-пуно супротно нашим великоруским основама. Тако,најзаосталији словенски народ, који je најкасниједоживео свој препород, постаје у овом случају најопа-снији по нас; јер су управо у његовој историји, a не учешкој, пољској и српској, ступиле у борбу оне две силекоје нас, Русе, одржавају и покрећу у животу - племен-ско словенство и византизам. Захваљујући Бугарима, ими стојимо пред неким Рубиконом.

Да бисмо могли да судимо шта нација може дажели и доке она може да дође у одређеном тренутку,морамо имати у виду управо екстремне људе, a не уме-рене по својој природи. Народ долази у руке првих увеку судбоносним тренуцима. Међу умерењацима постојеобично две врсте; они који у теорији не желе крајностии они који само у пракси одступају од њих. Мени сечини да су умерене бугарске вође умерене само у прак-си, док су, кад jeу питању идеал, кад се стваритичуГркаи патријаршије, крајње екстремни.

Бугарски народ je прост народ (није простодушанили добродушан, како се код нас мисли није ни глуп,како погрешно верују неки Грци, већ управснпрост, тј.још неразвијен). Усто, он уопште није тако страсно ипредано религиозан као обичан руски народ, који je,иначе, много сензибилнији од бугарског. Бугарски на-род, поготово на селу, je прост. Насупрот томе, малоброј-на бугарска интелигенција je лукава, непоколебљива,доста сложна, и она се, по свему судећи, школовала кодГрка, Руса, Европљана и деломТурака, и то управо оно-лико колико joj je било потребно да води успешну на-ционалну дипломатску борбу. Та борба, у којој још ниједошлo до оружј а, има данас неки механичко-правни ка-рактер и зато не захтева ни философско знање, ни вели-ко светско образовање, чак ни оно просечно, ни машту,ни узвишена, херојска осећања и расположења. Иако посвим овим побројаним тачкама ни новогрчка интели-генција (изузимајући патриотски хероизам) не стоји усвету на првом месту, бугарска, свакако, по својој незре-лости и релативној малобројности заузима још ниже

47

место од ње, али ова уједначеност борбе не смета пре-више; то има своје корисне и мање корисне стране. Штосе тиче простоте бугарских сељака, она, мислим, можесада бити корисна за бугарску ствар*.

Бугарски народ je, поновићу још једном, прост на-род, политички неискусан, и не онако религиозан као,на пример, прост руски народ. Тога су на Истоку свисвесни. Његова je интелигенција, међутим, стрпљива,вешта, частољубива, опрезна и одлучна. На пример, ка-да су у зиму 71. г. вође екстремног бугаризма, докторЧомаков, некакав песник Славејков и, вероватно, некедруге личности из редова солидних и богатих ста-решина, које су и код Грка, и код Југо-Словена билеврло утицајне, захваљујући непостојању родовне ичиновничке аристократије, дакле, када су вође зак-ључиле да, благодарећи напорима руске дипломатије

* Неке од ових релативно погодних и непогодних момената jaсам набројао у свом чланку "Панславизам и Грци". Овде ћујош понешто рећи:

1) Сви Бугари се налазе под влашћу Турске; Грци су подељениизмеђу два центра, Атине и Цариграда, који се увек не слажу.

2) Бугари се никада нису бунили против султана; код н>их по-стоји партија која машта o султану као бугарском цару, o тур-ско-бугарском дуализму. Застрашеност народа je TOM истомнароду била од користи; он je био непредузимљив и плашљив,a вође су ту слабост вешто претвориле у снагу. Док су Грцивитешки проливали крв на Криту, Бугари су шуровали са сул-таном. То je изненада побољшало њихову ситуацију.

3) Обични бугарски људи су интелектуално мање развијени одгрчких; за веште старешине и то je била предност. Њих je би-ло лакше обманути, уверити да раскол није раскол, да им jeРусија безусловно наклоњена, да je читав свет уз њих и т. сл.Код Грка се сваки појединац више меша и галами. Код Бугарамање.

4) Грци су образованији и много богатији, код Бугара je y модиетнографски либерализам, по њима сви морају бити прогреси-сти, атеисти, демагози, сви морају одбацивати ауторитет цркве,сви без изузетка, укључујући и оне који нису упознати сауредбама Васељенске Цркве или нису у стању да проникну уњен дух (а колико je таквих!).

5) Оружје? Грчког оружја Бугари се не боје: против њега по-стоје Турци, a за нужду нашли би се и други. Страх Бугараje донекле претворнички, донекле неоправдан. Morao бих јошпонешто рећи, али ћу се засада уздржати (1874).Примедба 1884. - И после десет година, мало бих шта изменио ·у примедби из 1874. г. Суштина je иста.

48

(тако су овде многи говорили чак и они умеренији Бу-гари), спор између патријаршије и Бугара иде у правцуузајамних уступака, када су на васељенском престолуугледале Анфима, o коме су се пронели гласови да jeнаклоњен Бугарима или помирењу, оне су наговорилеи принудиле познате бугарске архијереје, Илариона,Панарета и друге, да отворено устану против васељен-ског патријарха и прекину c њим све односе. Они су сеодлучили да од патријарха, без икаквог повода, затражедозволу да ноћу, уочи 6. јануара, наБогојављење ујутру,одслуже своју посебну бугарску литургију, у знак про-глашења своје црквене независности. Предвидели су даГрци неће дати патријарху сагласност за тако нешто, aи да ће, уопште, бити готово немогуће да се на брзину,за само неколико сати, усред ноћи, донесе одлука o так-вом кораку и да дозвола за вршење службе архијереји-ма, које je Црква одстранила и који се сада налазе урукама људи који Цркви нису наклоњени.

Чомаков и К. су знали да ће молба бити одбијена,и упорно су захтевали дозволу, како би у очима необа-вештених људи сву кривицу свалили на Грке: "Грцинам не дају независност: шта смо ми ту криви"?

Овим изненадним захтевом, Чомаков и К. су желе-ли да патријарха ставе између Сциле и Харибде. Ако,против сваког очекивања, патријарх да благослов, тимеће само питање бити решено, Црква ће признати у ко-рист Бугара султански ферман, иако у њему има елеме-ната који дају повода за нове спорове. Ако патријарх,ипак, одбије, имаћемо народнисоир d'etat*, а"даћеБог"ираскол1

И патријарх je одбио.Α το je управо и прижељкивала екстремна бугарска

партија.Она je знала много; знала je, на пример, да неће

успети да директно утиче на искусну руску дипломати-ЈУ-

C друге стране, знала je да су многиГрциу великојзаблуди кад верују да Бугари нису у стању да, без ин-струкција Руса, било шта смисле и ураде. Она je пред-видела да ће Грци све то приписати Русима

*државни преврат (фр.)

49

Бугарска екстремна партија je предвидела какав ћебес против Руса изазвати код Грка поступак Бугара 6.јануара и каква ће препирка настати после тога измеђуГрка и Руса.

Бугарски агитатори су јасно сагледали у какав ћетежак положај довести и Синод, и руску дипломатију.Сем тога, имали су у виду да ће та свађа одговаратиТур-ској и да ће je задовољити.

A онда, когаГрци имају у Русији? Трговци или мо-наси који скупљају новац нису нарочито популарниљуди. Бугари, опет, имају у Русији студенте, професореи њима сличне људе, који су ближи од Грка рускојштампи, утицајним личностима мислећег друштва,прогресу, моди, московским дамама!

Студенти плачу због несрећа угњетеног, за-страшеног и, наводно, најпростодушнијег народа насвету. Жинзитови, Дринови и њима слични, не пишунарочито паметно, али умесно и опрезно...

Грци објављују шизму.У бесу они вређају Русе, a Руси им одговарају на

исти начин...Турци се смешкају и приклањају час једној, час

другој страни... Α το Бугарима и треба."На руску дипломатију, на руски синод ми не

можемо да утичемо директно (рекли су Бугари): бољеje да утичемо на друштво, које je мање искусно, мањеразуме, мањејепредострожно, аондаћеруско друштво,можда, индиректно утицати и на Двор и на Синод, и наовдашњу дипломатију... Кад немамо снаге да терет по-дигнемо рукама, послужимо се неким сложенијим, по-средним средством!"

Тако су размишљали, и, наравно, још увек раз-мишљају бугарски демагози. И тек ће будућност пока-зати, јесу ли они све предвидели, или je њихов успехбио само привремен.

Бугарски демагози, међутим, нису много по-грешили. Много шта су предвидели тачно, прилике судобро познавали. На пример, врло добро су знали: прво,да je национална идеја данас више у моди од строгихрелигиозних осећања; да ће у Русији, на пример, свакиглупак лакше написати и лакше разумети новинскичланак, који почиње оваквим речима: "Дугогодишњастрадања наше браће Словена, под јармом фанариот-

50

ског свештенства", него чланак који развија следећумисао: "Жеља Бугара да нигде, па ни тамо где живи са-мо неколико бугарских породица, не зависе од нај-ближег месног грчког архијереја, већ искључиво одбугарског - само зато што je он бугарски, представља,сама по себи, тражење шизме, раскола, подређивањецрквених правила ситничавом националном фанатиз-му. То je жеља да себе у грчкој средини доведу у такоделикатан положај као што je положај Јермена, католи-ка, протестаната, руских старовераца и сл. У Солуну,Битољу, Адријанополису и другим градовима, премадревним хришћанским правилима, не могу истовреме-но да постоје два православна епископа, a могу, на при-мер, јерменски и грчки (тј. православни), католичкиитд."

Чомаков и К. су врло добро знали сва ова правила;они су били мудри као змије, a до неприкосновеностиправославља није им било ни најмање стало.

Ако и јесте, онда само зато што им се оно, a не некадруга религија, нашло под руком, у народу. Мењатијавно религију није баш пријатно, јер то у простом на-роду може да изазове цепање, и то у народу од, можда,свега пет милиона људи.

И тако, бугарски народ, кога су повеле и делом об-мануле његове вође, почиње своју нову историју не са-мо борбом против Грка, већ и против Цркве и њенихканона.

Код Грка су све националне успомене повезане саправослављем. Византизам, као историјски продукт,припада Грку, и он, иако зна да су у првобитном ствара-њу Цркве учестовали људи разних племена: Италијани,Шпанци, Словени, староседеоци Сирије, Египта,Африке, ипак не заборавља да се, углавном, на хелен-ском језику, уз помоћ хеленске цивилизације, градилосложено и велико здање догме, обреда и хришћанскихканона и да без те сложености, која je задовољавала на-јразличитије захтеве, не би ни било могуће сјединитиу једној религији толике различите елементе: племен-ске, сталешке, интелектуалне, и то још на тако великомпростору! Последњи препород грцизма и револуција20-их година такође су се одиграли под окриљем право-славља: мало дете слуша ο томе од својих најранијихдана у грчким песмама.

51

"Диа ту Христу тин пистин тин агиан! - певаГрк.Хришћанство, "света Христова вера" (Писти агиа туХристу) за Грке није апстрактна и хладна утилитарнаморалност, самилост према ближњем или тзв. човечан-ству. Хришћанство je за њега православље - догме, ка-нон и обред, узети у целини.

Чак и неверујући Грк се за све то држи као за на-родну заставу.

Код Бугарина je, напротив, бар половинауспоменаповезана са борбом против византизма, против тих пра-вославних Грка. У соби бугарског патриоте ви ћете, по-ред икона православних Ћирила и Методија, који суБугаре учили словенској писмености (то je зањих глав-ни догађај, a не крштавање), обично видети и паганскогцара Крума, коме на мачу приносе главу православноггрчког цара.

Ликург, сирски епископ, приликом посете Атону1873. г., свратио je и у богати бугарски манастир Зограф,чији монаси нису желели да прекидају везе са патри-јаршијом, већ су се понашали уздржано међу чланови-ма својих бугарских крмитета и цариградске хијерархије.Међутим, и код њих je, y соби за пријем гостију, Ликургвидео портрете бугарских епископа, које je Црква екско-муницирала. На његово питање, зашто им указујупоштовање, бугарски монаси су хладно одговорили:"Они за нас имају национални значај".

Такве су, са становишта православља, историјскесупротности између Грка и Бугара. Код Грка je цело-купна историја њихове величине, пада, страдања, њи-ховогпрепорода,повезанасауспоменаманаправославље,на византизам. Код Бугара, напротив, само један део; aдруги део, посебно онај најновији, најсавременији, на-јактуелнији, биће у следећем поколењу повезан са скеп-тичким васпитањем, са племенским препородом, којиће бити купљен немилосрдном борбом против Цркве,против оног византијског ауторитета, који, ако сепажљивије погледа, представља готово једину, нештосолиднију одбрамбену силу у читавој источној Европии знатном делу Азије.

Ако упоредимо све те мале или по улози другосте-пене народе, који су у XIX веку или доживљавали својпрепород или губили битке, показаће се да се ниједанод њих - ни Чеси, ни Срби, ни Пољаци, ни Грци, ниМађари, - није борио под тако негативном, прогресив-

52

ном заставом, као ти заостали, наводно невини и скром-ни Бугари.

Почетак историје оставља увек неизбрисив печатна сву каснију улогу народа, и црта, за коју би се реклода није нарочито значајна и изразита у почетку, мало-помало јача, и временом постаје застрашујућа

За нас, Русе, та црта, та органска особеност новобу-гарске историје je утолико важнија што су Бугарислучајним, и за већину њих самих, неочекиванимобртом ситуације ушли у борбу не са било каквим ауто-ритетом, већ са ауторитетом који je за Русију толикозначајан, - управо са оном Васељенском Црквом, чија суправила и дух створили сву нашу великоруску снагу,сву нашу величину, сав наш народно-државни гениј.

Ствар није у томе да ли су сви Бугари свесно кре-нули тим опасним, убилачким путчм или не. Шака љу-ди, која свесно руководи, рекла je себи, a каже и сада даje сви чују: "Док не ујединимо читав народ од Дунавадо последњег македонског села, нема уступака никоме,нема мирења. Нама нико није потребан, осим султана.Ми ћемо пре бити отпадници, него што ћемо уступитиу било чему!" Већина je, наравно, обманута, заведена, ине може чак ни да замисли све последице оваквог на-силног раскида са источним Црквама.

Пођимо од тога да већина није крива; само, овде сене ради o слободној моралној одговорности, већ ο πο-лупринудном политичком усмерењу живота народа,чије се последице тешко могу исправити.

Народ je послушао своје вође, и зато je он одгово-ран; иначе се ратови не би могли водити, ни устанцигушити. Ето, у чему je ствар!

Код Бугара ми зато до сада не видимо ништа сло-венско у конструктивном, стваралачком смислу; миви-димо само негирање, које постаје све јаче што се даљеиде. То негирање се тиче управо оног ауторитета, којивећ неколико векова управља највећом силом словен-ства - руском државом.

Шта би било са свим тим ученим и либералнимСловенима, са свим тим ораторима и професорима, Ри-герима, Палацкима, српским Омладинама, бугарскимдокторима, кад се у позадини слике у загонетној даљи-ни не би назирали великоруски снегови, козачка копљаи секира православног брадатог мужика, којим мирнои сталожено управља наш полувизантијски цар-госпо-

53

дар?! Лепо би они изгледали без тог копља и те секире,ти либерали и мудраци малограђанског прогреса!

За опстанак Словена неопходна je моћ Русије.За моћ Русије неопходан je византизам.Онај ко руши ауторитет византизма, закопава,

можда, себе самог, a да тога није ни свестан, под темељеруске државе.

Онај ко ратује против византизма, ратује, a да то инезна, индиректно и против читавог словенства; јер, шта jeτο племенско словенство без апстрактног славизма?...

Неорганска маса која се лако кида на комадиће, ла-ко спаја са републиканском Свеевропом!

Апстрактни славизам ће морати да се, на овај илионај начин, повеже са византизмом. Неко друго чврсто,дисциплинујуће начело код Словена, расутих на вели-ком простору, ми не видимо. Свиђало се нама то визан-тијско начело или не, било оно добро или лоше, тек оној e j едина сигурна нада нашег не само руског, него и све-словенског очувања

ГЛАВА IVШта je το словенство?

Говорио сам ο Чесима и ο Бугарима, остају јошСловаци, Срби, Пољаци, Руси.

Словаци се, етнографски гледано, обично убрајајуу чешку нацију, историјски, они су повезани саМађари-ма, са судбином Угарског царства, па су културно онидо те мере прожети мађарским начелима да их, кад jeреч ο начину живота и навикама, можемо назватиМађарима који су преведени на словенски језик*, каошто су Чеси, по својој организацији, преведени са не-мачког, a Бугари, по свом доскорашњем васпитању, сагрчког језика на словенско наречје.

Ja овде имам у виду не политичке симпатије или антипатијеСловака, већ само њихове свакодневне и културне навике. Мно-ги то мешају, и то неоправдано. Малоруси су, на пример, до-казали да више нагињу савезу са Великорусима, него саПољском, међутим, морамо признати да je y њиховом свакод-невном животу, у културним навикама, увек било много пољ-ског. Таквих примера има много.

54

A сада ο Србима.Ниједан од словенских народа није тако поли-

тички и културно расцепкан као српски народ.Бугари су сви до последњег султанова раја што им

не смета да сви себе и даље сматрају православнима; свесу Бугаре донедавно васпитавали Грци, на грчки начин.Пољаци су сви католици, сви- деца сопствене пале пољ-ске цивилизације, пољске државе. Иако су политичкиподељени у три државе, сви они који се нису по-немчили или порусшш (тј. већина) слични су међу со-бом по свом историјском васпитању, - и велможа, ишљахта, и сељаци; између шљахте и сељака je, иначе,велика разлика, али ja имам у виду чињеницу да jeшљахта, тј. племство у Русији сличније племству у Ау-трији.

Чеси и Моравци су такође имали доста сличноисторијско васпитање.

Што се Срба тиче, они су на државном плану по-дељени на четири дела: 1) на независну кнежевину; 2)на Црну Гору; 3) на турске поседе (Босна, Херцеговинаи Стара Србија) и 4) на аустријске поседе (Словенци,Хрвати, Далматинци итд.).

Подељени су и према религији и то на три вере:православну, католичку и муслиманску.

Православни Срби имају две династије на власти,у Београду и на Цетињу.

Њихово je племе и географски доста равномерноподељено на две половине: Дунавом и великим плани-нама; на северо-западу су аустријски Срби, на југо-истоку - турски.

Аустријски срби су, поврх тога, подељени и посвомисторијскомразвоју.Хрватисуполитичкиповезаниса Угарском, сада још више него раније, због дуализма

Словенци и Далматинци су под непосредним ути-цајем залитавских Немаца Тако je y административномпогледу. Кад je реч ο васпитању уопште, Хрвати имајумного мађарског у себи, премда су њихова улога и ка-рактермањеаристократичнинегокодданашњихМађара.Далматинци су дуго били под културним утицајемИталије, a и сада се још налазе под њим.

Граничари имају много козачког у својим навика-ма и организацији. Код њих j e донедавно постојала њи-хова посебна општина (српска задруга).

55

Код такве, са бројем становника несразмерне раз-нородности историјског васпитања, Срби не само данису могли да код себе развију неке нове, за њих ти-пичне и посебне културне црте славизма (правне, рели-гијске, уметничке итд.), већ су у последње време почелида губе и оне словенске карактеристике које су код њихпостојале од давнина Они не само да нису до сада билиствараоци нечегновословенског, него нису билини до-бри чувари свог, старосрпског. Њима не одговара дакнежевина има стару скупштину са једним домом, већжеле да уведу два законодавна дома, према демократ-ским западним обрасцима. Они потпуно напуштају сво-ју живописну одећу и фолклор; војна лица су готовопотпуно одевена на аустријски начин, a цивилна ижене се држе општеевропских узора Убични je већодавно писао да се сеоска комуна-задруга код Словенакоји живе под влашћу Турака постепено распада, подутицајем оногдемократског индивидуатшзма, оног без-граничног ослобађања личности од свих спутавајућихвеза, коме од средине прошлог века, тежи сав образова-ни свет Европе.

У Аустрији je словенски одбрамбени комунизамграничара био, углавном, донедавно подржаван инте-ресима немачке монархистичке владе.

У оној мери у којој je официјелна Аустрија свевише корачала путем либералног свераскидања и све-стапања, слабила je и чувена словенска комуна Из вла-ститих интереса, Немци су дуго времена били најбољичувари старословенских специфичности.

Kao и кад сам говорио o Чесима, тако и овде, немамнамеру да било кога одмах уверим да je το било лоше.Ja само износим чињенице, како бих њима потврдиоону своју општу мисао - да словенство постоји, али даславизма као културне творевине или више нема, илијош нема; или je славизам нестао за свагда, истопио сезбог своје првобитне елементарности и слабости, подсвеукупним деловањем католичанства, византизма,германизма, ислама, Мађара, Италије и т. сл., или, на-против, славизам још није рекао своју реч и тиња, каожишка под пепелом, скривен од погледа у аморфној ма-си племенског словенства, као заметак живог организ-ма у чврстом жуманцу.

Може бити, све може бити!

Али ко може данас да предвиди посебну форму тогорганизованог словенства прожетог како општим иде-јама, тако и властитим светским идејама До сада ми теопште и своје свесветско-оригиналне идеје, којима бисе Словени јасно разликовали од других нација и кул-тура, не видимо. Ми, напротив, видимо нешто негатив-но, нешто врло слично романско-германском, али многорасплинутије, безизразније, сиромашније.

То боли и вређа! Али, зар то није истина?Ми видимо само опште тежње, делом опште пле-

менске интересе и поступке, али не видимо заједничке,властите идеје, које би биле изнад племенског осећањакоје их je изазвало, и које би га надвисиле ради сигур-нијег путоказа свом и другим народима (човечанству).

Словенство постоји, и по броју оних који му при-падају оно јеврло снажно; славизманема, илије он јошврло слаб и неодређен.

Знам да ће ми бити приговорено да племенскоосећање словенства, повезујући Словене културно иполитички међу собом, може допринети формирањутог културног славизма, тог органског система особе-них идеја, које стоје изван и изнад појединачних, ло-калних и личних интереса, али су дубоко, хиљадамажила спојени са тим интересима.

Сложићу се да je το могуће и чак врло пожељно;јер нимало није пријатно бити оно што су до сада билисви Словени, не изузимајући чак ни Русе, ни Пољаке:нешто средње, негативно, што у свему духовно заостајеза другима, што je y свему другоразредно.

Има примера да овакве негативне појаве могу по-стати залога нечег изразито позитивног у коначном би-лансу и то управо због тога што то нешто није билојасно, типично изражено, као код других. Дај Боже!

Али овде се, прво, поставља питање: шта ће пред-стављати тај славизам уздигнут над словенством? Как-ве ће посебне јуристичке и државне идеје послужитиполитичком зближавању и делимичном уједињавањуСловена? А, друго, хоће ли те општесловенске идеје од-говарати руској држави, хоће ли оне ојачати њену моћ,или, напротив, допринети њеном слабљењу? Хоће лионе учврстити њено вишевековно здање, купљенонашим трудом, крвљу и сузама? Или ће га потопити безтрага у оно јадно и недостојанствено шаренило савре-меног неорганског словенства?

56 57

To cy та два питања A, y ствари, то су две странеистог питања

Ако су Словени склони нечем стваралачком, пози-тивном, било као некакав посебан свет у историји илисамо као посебан део европске цивилизације, и у једноми у другом случају њима je потребна снага

Снага државна пала je y део Великорусима Ту сна-гу Великоруси морају да чувају као свети залог историјене само ради себе, него и ради свесловенске независно-сти.

A можда, једном, и ради саме Европе, ради помоћињеној борби против лагане анархије, која прети да jeпрогута

A тако, и ради самог човечанства.

ГЛАВА VСуд o Словенима

O Пољској и Русији овде и не морамо детаљно го-ворити. O супротностима у њиховој историји, o рела-тивној особености њихове државне организације, oдуготрајном, природном и неизбежном антагонизму секод нас тако много говорило и писало у последње времеда су сви руски људи, и они који се не баве посебно по-литиком, сада прилично упознати са овим проблемима,бар у најопштијим цртама

Од свих Словена само су Пољаци и Руси имали ду-готрајан самостапан државни живот, и зато су они, уодносу на друге Словене, у већој мери сачували нештосвоје, самосвојно (понављам још једном да ни овде не-мам намеру да то властито квалификујем као лоше илидобро; јасамо констатујем, износимреалнечињенице).

Већ само постојање националног племства и кодПољака, и код Руса, разликује ове од свих других Сло-вена Руски чиновнички и војни сталеж и пољска шљах-та се много разликују по својој историји. Они су данасизгубили готово све своје најважније привилегије, алиће трагови историјског васпитања још дуго живети удеци ова два сталежа Права феудална аристократија,слична западноевропској, није постојапа ни код Поља-ка, ни код Руса; аристократије, у смислу неке изразито

привилеговане класе, ни сада нема ни код Руса, ни кодПољака; постоји нешто заједничко и поред свих супро-тности и неслагања: то je сталешко васпитаље нације,чијисутрагоЈзислабикодаустријскихСловенаилиихуопште нема у наравима код турских Словена, То ћебити јасније из поређења

Пољски племићки сталеж, велможе и шљахта,остају све до сада представници своје нације: они носецео национални покрет полонизма У Русији je плем-ство било много слабије: оно je зависило од монархијеуправо онолико колико je y Пољској монархија зависи-ла од племства Народ je y Русији поштовао племствосамо као сталеж царских слугу, a не само по себи. Мисмо навикли да непромишљено правимо шале нарачун бирократије, али наш народ њу схвата озбиљно,не комично, већ трагично или херојски. У туђем светумундир руског чиновника дубоко радује обичног ру-ског човека У то сам се и лично уверио и чуо од других.Али наш народ није навикао да се у свим стваримауправља према племству; на пример, кад je реч o вери,он нас никада неће послушати из простог разлога штосмо ми господа, људи друге класе, другог васпитањаСиромашног племића Базарова руски сељаци нисупризнавали за свога, a образованогИнсарова прости Бу-гари су слушали, јер je он био срж њихове сржи, јер jeбио бугарски сељак као и они, само мудрији. Исто je иса Србима Чешка аристократија није везала своје имеза народну ствар нашег времена Она представља опо-зицију Бечу онда када код њега запажа демократске тен-денције. Застава чешке арисгократије je више аусгро-фе-удална него чисто чешка, чешка по сваку цену. Буржоа-ске вође неочехизма потичу из народа

Југо-Словени, уопште узев, врло лако прелазе, кадje реч o животу и најопштијим стварима, из епске јед-ноставности у крајњу простоту савремене либералнеграђанштине. Сви они, уосталом, живе слепо се клања-јући демократској либералној конституцији. Аустриј-ски Словени су навикли да делују без помоћиаристократије или било каквог племства, јер су њиховигосподари на једном месту били Немци, на другомМађари, на трећем понемчени или помађарени Слове-ни, на четвртом непријатељски Пољаци (као, на при-мер, код Малоруса у Галицији).

58 59

Они су, нарочито у чисто словенским питањима,навикли да се држе националне буржоазије, професора,учитеља, трговаца, лекара и, делимично, свештеника,који се, уосталом, у свим сличним питањима мало ра-зликују од световњака.

Код турских Словена je још уочљивије одсуствосталешког васпитања, јер су привилеговани сталежпредстављали и још увек представљају у турској импе-рији муслимани, људи сасвим друге вере, који се нисустопили са поробљеним хришћанима

Изједначавање je, наравно, у Турској, у поређењуса ранијим временима, огромно; муслимани су сачува-ли врло мало привилегија, a и њих ће убрзо изгубити;али садашње реформе се не састоје у томе да се деохришћана уздигне до положаја Турака и да им се дајупривилегије у односу на друге њихове сународнике,већ у томе да се Турци изједначе c хришћанима, у томеда се ранија, у аристократском смислу израженија мо-нархија, у којој би сви Турци, једнаки међу собом, чини-ли вишу класу, a сви хришћани нижу, зависну класу, дасе та аристократска и врло децентрализована ранија мо-нархија претвори у егалитарну и централизовану, у то-ме да се некаква Персија Кира и Ксеркса, пунаразноразних сатрапа, претвори у култивисану Францу-ску наполеонида. Такав je идеал савременеТурске, комеона, понекад, и против своје воље тежи, услед притискаспољашњих околности. Дакле, код турских Словена ниу прошлости, ни у садашњости (а тако ће, вероватно,бити и у будућности) не налазимо ништа што би под-сећало, указивало на трагове, на залогу или аристократ-ског, или општег монархистичког васпитања. То je кодњих изражено у много већој мери него код аустријскихСловена КодБугарапословимауправљају: лекар, трго-вац, адвокат који се школовао у Паризу, учитељи. Бугар-ски епископи су потпуно у рукама те буржоазије. Табуржоазија, која има своје корене делом у градском, aделом у сеоском становништву дунавске Бугарске, Тра-кије и Македоније, ужива, као што се види, потпуно по-верење народа. Ти људи: лекари, трговци и сл., наравно,нису лично трпели због деспотизма грчких епископа;они су деловали из патриотских, националних побуда,али су се њихове патриотске идеје, њихов националнифанатизам, њихова жеља да играју одређену улогу у ца-

60

ревини, у Европи, а, можда, и у историји, подударилина најбољи начин са оним незадовољством које je простбугарски народ оправдано могао имати против ранијихгрчких јерарха, који су сурово, у складу c тимвременом,поступали c народом* .

Бугарски лекари, учитељи, трговци су свакоднев-но, 15 - 20 година заредом, понављали једно исто про-тив Грка; младо поколење je без изузетка одрастало утом вештачки надуваном осећању; народ се био нави-као, затим се пробудио и поверовао да ће му бити бољебез Грка; властито свештенство, које je изабрала и којимje руководила буржоазија, било je, наравно, у многочему боље по народ од грчког. Показало се боље не збогтога што je no свом моралном васпитању било навишемнивоу, или имало неке словенске душевне особине,благост и доброту, посебно. Морално васпитање кодБу-гара иГрка, гледано очимановог, искреногчовека билоje готово исто(и никако не у корист Бугара; код Гркајебило нешто више романтизма, τοπ лине); у психичком по-гледу, упорни, троми, лукави Бугарин такође не личи надобродушног, лакомисленог Великоруса; они у том по-гледу тако мало наликују један на другога као Италијан

* И овде, међутим, треба додати нешто, ако не да би се оправ-дало грчко свештенство, a оно, бар, да би се боље схватило бу-гарско питање. Стари источни епископи су могли имати својенедостатке, будући да нису били само духовни пастири, већ исветовне старешине над читавим православним становништвому Турској; они су били стављени у тежак положај, често опа-сан; за поштовање и материјалну награду коју су добијали мо-рали су да плаћају великом одговорношћу. Неки су платили ивластитим животом, a често и без кривице. Тако су, на пример,познатог патријарха Григорија Турци обесили 20-их година, ипоред свих његових напора да одврати Грке од побуне. Разум-љиво je да je такав положај, развијајући код епископа одређенеособине: вољу, чврстину карактера, административни и дипло-матски ум, развио и одговарајуће мане: властољубље, користо-љубивост (понекад због личног опстанка, у случају несреће),суровост. Међутим, сурових поступака нису били поштеђени ниГрци, ни Бугари. Ο националној идеји није тада било ни по-мена. Непросвећеност у којој су они држали Бугаре, ниукомслучају није била резултат националног обрачуна. Напротив,то je била грешка, или пре немоћ, недостатак средстава. Да jeпедссет година раније већина Бугара примила грчку писменост(на бугарску тада нико није ни мислио), бугарско питање неби ни постојало. Већина Бугара би била погрчена по осећањимаи убеђењима.

61

са југа и Немац са севера, као песник и механичар, каоБајрон и Адам Смит.

Бугарско свештенство се према народу односилои односи боље него што je το чинило грчко свештенствосамо зато што je њега својевољно створио сам тај народ,што оно изван народа није имало никакав ослонац.

Руско свештенство je изван народа имало јаку вла-ду. Грчко свештенство у Турској je, можда, више однашег изложено утицају администрације, али je затомање од нашег поштеђено заноса и страсти демагогије,оних брзих и непоправљивих грешака, којима je такосклона, нарочито данас, гомила која себе сматра про-свећеном и паметном. То je тако. Међутим, грчкосвештенство je ипак одавно навикло на власт, оно имадревна, строга предања Васељенске Цркве, којих сечврсто држи и, најзад, у неким случајевима, оно можеда обезбеди званичну подршку час турске, час грчкевладе, као свештенство давно признато и чврсто орга-низовано.

Ново бугарско свештенство, међутим, пошто немауз себе јаку владу једне вере и свој живот започиње от-вореном борбом против предања, налази се потпуно увласти бугарског народа. И због те потпуне зависностиод гомиле, оно се понаша, да не кажемо боље (то зависиод тачке гледања), већ на начин који више одговара на-роду, који je прихватљивији за сељака и кориснији зачастољубље бугарског архонта, него што се понашалагрчка јерархија, одвојена од бугарске нације.

Кад je реч ο томе шта je боље a шта горе, примерису нам пред очима. Бугарска буржоазија je могла да при-морасвоје епископе да са сељацима буду мање строги негогрчки. То je, можда, боље, али та иста бугарска буржоазијаje принудила своје епископе да 6. јануара одслуже литур-гију, и тако се одвоје од патријарха, упркос основном апо-столском уставу Цркве. То je оно горе.

Ja желим овим да кажем да, иако бугарска нацијајош није формирала посебну државу, нити чак по-лудржавну област, која има неку одређену аутономи-ју*, политичке и социјалне контуре те нове нацијеназиру се већ сада. Њена физиономија je изразито де-мократска, навике и идеали крајње еманципаторски**.

* Писано 1873-74. године.** Савремени догађаји су потврдили оно што сам рекао.

62

Када би се сутра султан одлучио на овај дуализам,који прижељкују поједини загрижени Бугари, када бион себе прогласио за турског султана и "бугарског ца-ра", сва област од јужних граница до Дунава била бибрзо и лако организована са некаквим саветом на челу,који би био крајње демократског порекла и карактера.

Слично као у САД и Швајцарској, нико и ништа сене би могло налазити ван народа, осим идеалне и спа-соносне, кад су у питању суседи, султанске власти.

"То би нас спасло сваке стране династије, и поштоje република најбоља форма управљања, којој тежи сваобразована Европа, онда би лака помоћна зависност одсултана, чак не на јако дуго време, била за нас боља одсвега; a можда би се и народ приволео да се до некогвремена чак добровољно бори за султана. Јер, ми и Тур-ци смо, бесумње, готово једне крви. То не би билавели-ка несрећа! Α κο ће се за 10 - 20 година освртати нарелигију? Религија je последица незнања; обучићемо на-род, и он ће све схватити. Под заштитом безопасне сул-танске заставе нација ће сазрети одмах за републику и однајзаосталије постати најнапреднија нација Истока!"

Ето шта говоре себи, наравно, не сви, већ они на-јхрабрији и најенергичнији.

А, можда, ни васпитаници наших руских школанису далеко од овога

Ja кажем, можда.. Јер треба добро разликовати оношто говоре Бугари у Русији, у присуству Руса, и оношто они мисле и говоре у Турској.

Ο Турској ћемо рећи још нешто: иако су у последњевреме прилике у спољној и унутрашњој политици биледоста повољне по њу, она je ипак врло уздрмана и слаба.

Претпоставимо да турска врховна власт, противноочекивању, падне у Европи брже него што ми очекуј гмои, чак, желимо, и допустимо да суседи Бугарима не доз-воле да створе републику; у том случају они ће пожеле-ти да имају монархију са најслободнијим уређењем, санајслабијомноминалномвлашћу. Такваје, бар, њиховасадашња политичка физиономија.

Срби су, не треба ни говорити, сви демократи; кодњих епска патријархалност прелази на најбољи начину најпростију буржоаску утилитарност. Они, поред ле-кара и трговаца, имају војне службенике и чиновникеитд. Али, чиновници и војна лица нигде не чине родов-

63

ни сталеж, који би васпитавао своје чланове у одре-ђеном правцу; они се регрутују из разних средина имеђу њима могу бити људи различитог начина мишље-ња. Јуче чиновник или војни службеник, a сутра слобо-дан грађанин ичлан опозиције, или, чак, отворенивођапобуне. Какојеваспитанасвасрпскаинтелигенција, та-ко су васпитани и људи који служе влади. Гаранције заапсолутну монархију ми у Србији не налазимо. Србинису могли да поднесу чак ни оно самовлашће са којимje, на патријархалан начин, желео да њима управља њиховослободилац и национални јунак, стари Милош. Још докje живот народа био навишем степену патријархалности,Срби су већ хтели даимају устав ипобунили су се. Историјапоказује чак да су револуције, које су збацилеМилоша, до-веле на престо АлександраКарађорђевића, a затим овог по-следњег свргле опет у корист Обреновића, билечиновничке. То je била борба бирократских партија задо-минацију и власт.

Дакле, понављам, код Срба очигледно не налазимогаранције за јаку монархију. Кад je y питању било каквародовна аристократија, било какво племство, у Србијиод тога нема ни трага. "Сваки Србин je племић!" кажеc поносом Србин*. Ово племићко осећање властитогдостојанства карактеристично je за читав народ.

Утурскимпокрајинамасасрпскимживљемпостојалоje донедавно локално муслиманско племство словенскекрви, али je оно по бројности безначајно. Приликеводе свевише и више Турску ка свеопштем изједначавању права.Сами ти босански бегрви, крјипочињу даинтензивније не-го раније доживљавају своје словенско порекло, ускоро ћепостати потпуно немоћнизбогунутрашњеподеле, збогсу-протних утицаја народности и муслиманства на њиховусавест и интересе.

Уопште, овај племићки елемент словенског му-слиманства нема значаја.

ЦрнаГора je, можда, врло важна у стратешком по-гледу за Словене, у случају борбе c Турском или Ау-стријом, али je у политичком погледу тако мала, a yдржавном тако проста и патријархална да o њој овде неморамо ни говорити.

Племићког елемента овде такође нема, аристо-кратског васпитања још мање; власт кнеза je врло огра-ничена. Црногорци су навикли на самоуправу, којој,

* Из Дантона. - Дантона ово радује, 1874.

64

опет, није тешко да пређе у демократско самоуправља-ње, као што горштаку-ратнику данас није тешко да по-стане горштак-утилитариста и буржуј, да од јунака илипаликара постане, a да ни сам није тога свестан, самоу-верени демагог-биргер.

Орловско гнездо Црне Горе врло лако може да по-стане некакав словенски Граубинден или Цирих.

Дакле, можемо да закључимо: 1)да ни код Чеха, никод Хрвата и Далматинаца, ни код Руса у Галицији, никод православних Срба, ни код Бугара, ни код Црного-раца не постоји данас нека стабилна и национална при-вилегована класа; 2) да готово ни код кога од њих непостоји ни аристократско предање, ни сталешко васпи-тање; 3) да аустријским Словенима, у свим пословима,посебно словенским, руководе национална буржоазија,трговци, учитељи, лекари, писци итд.; јер, код Чеха,стари племићки родови, слично пољском високомплемству, нису повезали своја имена и своје интересеса делом националне опозиције; опозиција чешке ари-стократије, као што сам већ рекао, има феудални циљ.Словаци су измешани саМађарима, тешко их je одвоји-ти од њих чак и у мислима, a ако се тако и могу одвојитиод општеугарског живота, онда само као елемент којиje више демократски него мађарски елемент; код Русау Галицији аристократију чине непријатељски распо-ложени према њима Пољаци итд.; 4) да су код турскихСловена трагови аристократског начела и сталешкогваспитања још много слабији него код аустријских, ида уопште у Турској сви хришћани, и Словени, и Грци,врло лако прелазе са патријархалног начина живота набуржоаско-либерални, са јунакаХомераиКупера, на ју-наке Текерија, Пол-де-Кока и Гогоља; 5) да ни код Чеха,ни код Хрвата, ни код Срба, ни код Бугара не налазимоу карактеру ону трајну чврстину коју даје постојањеједне стабилне националне популарне монархије. Онису и без парламента навикли на парламентарну дипло-матију, на разне игре демонстрација и т.сл. Њима сви-ма су већ ушле у крв навике и предрасуде тзв. једна-кости и тзв. слободе.

Једном речју, општи закључак би био тај да су свиЈуго-западни Словени, без обзира на сву разноликостњихове раније историје, на сву испреплетаност и сукоб-љеност њихових интереса, на њихову исцепканост и до-ста велику шароликост њихових прописа и обичаја са

65

кој има они и данас живе у Аустриј и и Турској (укључујућиовде, донекле, и обе кнежевине, Србију и Црну Гору), безизузетка демократи и конституционалисти.

Црта заједничка свима, уз сву њихову привидну,бледу разноликост, je њихова тежња ка једнакости ислободи, тј. ка америчком или француском идеалу, алиникако не византијском и не великобританском.

Њих може да дели много шта: 1) религија (като-личанство, православље, муслиманство у Босни, можда,раскол код Бугара, ако се одржи); 2) географски по-ложај, и преко тога трговачки и други економски инте-реси; тако je, на пример, данас за аустријске поданике^орисна слободна трговина у Турској и слободан увозаустријских мануфактурних контрафакција Међутим,турски поданици, и Словени, и Грци, стално се на то,кале и желе систем који би погодовао јачању и разви-Јању локалне индустрије; 3) нека историјска и ратналредања и митови. Тако je, на пример, код Срба свамржња усредсређена на Турке и Немце; против Гркаони готово ништа немају, a c Бугарима се чак не можени разумно говорити o Грцима. Православни Срби уТурској су навикли да на Немце (у Аустрији) гледајухао на најопасније непријатеље, док су католички Србиу Аустрији (Хрвати, Далматинци и др.) навикли да себоре под заставом аустријске државе. 4) Интереси чистоплеменске превласти. На пример, Бугари, користећи сетиме што су турски поданици, покушавају још и садада, преко свог свештенства и својих учитеља, побугареСтару Србију (турску покрајину која се налази јужноод кнежевине). Срби у кнежевини настоје да бране сво-ју нацију од Бугара, али они не могу тако успешно даделују као Бугари, јер овима, као својим људима, по-маже турска власт. Србима се, поред тога, не може пре-зише допадати брзо политичко сазревање бугарскенације. У свом чланку Панславизам и Грци ja сам сетрудио да докажем да очување Турске може да буде под-једнако корисно како за екстремне Грке, тако и за ек-стремне Бугаре, јер Бугари желе још да се учврсте поддуховно безопасном по њих влашћу Турака, док ек-стремни Грци желе да се уједине са Турцима на Босфо-ру против панславизма.

Срби су у друкчијем положају. Између њих и Грканема црквених спорова, a Бугаре би радије волели да видебез војске, без престонице, без искусних министара, без

66

династије, без јаке народне владе итд. Србима су Турции Турска мање потребни него Бугарима и Грцима. Ра-зумљиво je што екстремни Грк и екстремни Бугарин,оба ради користи, ради одбране своје националности,могу сматрати пожељним даљи опстанак турске царе-вине, међутим екстремни Србин сеуздржава однападана Турскусамоиз опрезности, изразлогакојисупревој-не него чисто политичке природе. *

Не рдбрана националности, већ свест o својој ре-лативној војној немоћи стално задржава Србију од не-правовременог започињања рата са Турском. Србија бијако желела да постане словенски Пијемонт како за ау-стријске, тако и за турске Словене. И заиста, прложајСрбије по много чему личи на ранији положај Пије-монта. Мала територија ништа не значи сама по себи:и Рим je бир мали, и Бранденбург, и Московскакнежевина није била велика Потребан je само погодансплет околности, повољан односполитичких снага. Та-кав сретан спој за Србе може засигурно бити (са гле-дишта њиховог србизма) војна слабост и државнанеприпремљеност суседне тако блиске бугарске наци-ј е, која се лепо раширила код Босфора и на ушћу Дунава,и коју би било добро прогутати.

Бугари то осећају и Србима не верују; исто онакокао што њихови екстремни и утицајни људи мало веру-ју нама, Русима, без обзира на сву, делима доказану, не-користољубивост наше политике наИстоку**.

* Нисам ли и у овом био пророк? Годину дана после изласкаове књиге Срби су се побунили. Они су подигли устанак.

**Плашим се да неки префињени мудрац не схвати моје речи oнекористољубивости Русије као фразу, као "дворску шалу" ине посумња у моју искреност. Наравно, некористољубиве по-литке нема, нити може бити. Држава нема права, као личност,на саможртвовање. Али je ствар у томе што на истоку Европенаша корист мора бити некористољубље у том смислу што сеу садашњем тренутку ми морамо чувати присвајања и освајањау Европи не толико због човечности, колико због наше соп-ствене снаге. И што су нам нације ближе по крви и језику, миих морамо више држати на мудром одстојању, не прекидајућивезу c њима. Идеал не треба да буде стапање, већ приближава-ње са разумном дистанцом. Надам се да ћу то детаљније об-јаснити касније. Зато јг стапање и мешање c Азијатима, или санародима друге вере и рода, много корисније ако ни због чегадругог a оно због тога што се они још нису прожели духомевропеизма.

67

Такве супротне интересе уочићемо у великој мерии код аустријских Словена. 5) Православни Срби у Тур-ској имају две националне династије - црногорску исрпску. И мада ни Срби, ни Црногорци не показују онусвесну, безусловну покорност својим династијама, как-ва постоји код Руса, Турака, a донедавно и код Пруса,код њих ипак постоје приврженост и поштовање прематим династијама. Ми видимо да данас и Црногорци, иСрби поштују своје династије. Зато je врло тешко зак-ључити који би дом, од два постој ећа, дом Његошев илидом Обреновића, одлучили да жртвују православни инезависни подунавски Срби? Показало се да чак и мо-нархистичка, лојална осећања, која у другим местимаповезују народ, код Југо-Словена помажу одређени се-паратизам.

Чини ми се да сам набројао све оне главне цртеили историјске карактеристике, које могу да пред-стављају препреку уједињењу наших југо-западнихистоплеменика

Видели смо да код њих све што je различито, поне-кад супротно, чак антагонистичко, може да служи њи-ховом разједињењу, све, религија, племенско частољубље,митови o старој слави, сећање на јучерашње ропство,економски интереси, чак су и монархистичка распо-ложења код једних усмерена на црногорске кнезове,код других на потомство Милоша, код трећих на сновеo круни Вјачеслава и Јурија Подебрадског, код чет-вртих се то осећање, на крају, може свести просто науобичајену, мада већ доста охладнелу, преданост хабз-буршком дому или може бити усмерено на привременоочување султанове власти.

Шта je το код свих њих општеисторијско, осимплемена и сродних језика? Заједничко им je свима да-нас - крајње демократско уређење друштва и великасклоност ка конституционој дипломатији, вештачкојпропаганди, организованим демонстрацијама и свемуономе што данас настаје из смесе старобританског,личног и корпоративног слободоумља и баналне рав-ноправности, коју су 1789. године измислили Францу-зи пре свега на сопствену несрећу.

Југо-Словене може много шта разјединити, a ује-динити их и учинити сложнима без мешања Русијеможе само нешто што ће бити заједничко свима њима,

68

нешто неутрално, ван православља, ван византизма,ван србизма, ван католичанства, ван успомена на ЈанаХуса, ван Јурија Подебрадског, ван Крума, Либуше иМарка Краљевића, ван екстремних бугарских очекива-ња Α το опште што стоји ван свега овога може бити са-мо нешто крајње демократско, индиферентно, нега-тивно, конституционо у јакобинском, a не старобритан-ском смислу, можда чак федеративна република. До-даћемо још и то да ако би таква република* биластворена после распада Аустрије и потискивањаТуракаиза Босфора, она не би била резултат оних побуда изкојих су настале САД, већ других, у одбрамбеном сми-слу много горих начела.

Људи који су, пошто су напустили стару Енглеску,постављали темеље Сједињеним Америчким Држава-ма, били су веома религиозни. Они нису из равно-душности, која je карактеристична за прогрес, желелида напусте своју личну веру и да се потчине државнојангликанској епископској цркви, већ из побожности.

Католици, пуританци, квекери, сви су се слагали уједном - да je неопходна узајамна толеранција. И затоje држава коју су они створили, да би помирили све теверске крајности, нашла своје тежиште изван религије.Постојала je толеранција која je биларезултат околно-сти, a не унутрашњег индиферентизма.

Словени, ступајући у сличну федерацију, не би уњу унели она узвишена осећања која су на просторима

Можда овде неће бити сувишна следећа прича до које самдошао из поузданих извора. Један угледан Рус, иначе врлообразован, чије je име познато и код нас, и на Истоку, и уЕвропи, недавно je водио разговор са једним од главних на-родних чешких вођа (који je такође познат и код нас, и у све-ту). Чех je y разговору са руским великодостојником наширокохвалио руски народ, посебно руску владу: говорио je o својимсимпатијама према нама, ο дубоком поштовању према нашојмонархији."Али, разуме се, - додао je он уверено, - монархистичка формаje привремено стање; монархистичка власт данас нигде немабудућност".Чудно! Откуда код мислећих и даровитих људи оваква заслеп-љеност, вера у демократски прогрес као нешто несумњиво до-бро? Зашто онда не похвалити и Херцена за његове шале нарачун републиканске ортодоксије! Херценове противуречностисамоме себи у оваквим случајевима служе му на част.

69

Новог Света надахњивала раније европске досељеникеСеверне Америке. Они би ушли у ту федерацију поддругим условима. Тамо, у Америци, да би живели у сло-зи, морали су да се сећају недавних прогона због личневере. Овде, и у Аустрији, и у Турској, нико више озбиљ-но не прогони ни католичанство Чеха и Хрвата, ни пра-вославље Срба и Бугара. Напротив, у последње времечак су турски министри, на пример, тако проучилинаше црквено питање да често Бугарима упућују врлооправдане примедбе, које се тичу канона, када ови су-више журе. Турци понекад морају, ради мира у цареви-ни, да штите православље од еуфорије словенскихагитатора.

Дакле, нису прогањања због вере, нити општастрадања оно што може ујединити у демократску феде-рацију данашње Југо-Словене, већ само заједничкаплеменска свест, која ће бити лишена сваког позитив-ног, организујућег садржаја, сваког сложеног системачисто словенских идеја.

У наше време најлакше je помирити се на Бихне-ру, Дарвину иМолешоту. Напреднијиљуди, знајућизатрик, и не држећи се гомиле, могу да се, према незабо-равном савету Третјаковског, у циљу поучавања својихсународника, који још верују у ову или ону цркву, по-некад и мало претварају, да оду на службу, да сепричесте, похвале стара времена, a понекад, чак, да, узвелики труд, и једну недељу посте.

То су одавно радили, a и сада раде, многи утицајниљуди на Истоку, и Грци, и Словени подједнако. Има итаквих који у првој недељи Великог поста и недељиуочи Ускрса, пред децом и слугама једу посну храну, aзатим, крадом одлазе у кафану и месом поткрепљују сво-је просвећене и прогресивне трговачке, учитељске и ле-карске стомаке.

Исто, само на свој начин, могу радитикатолици, докje народ прост, или, пак, ако je το због нечега потребно.

Али строго говорећи, збогчегајеуопштеипотреб-но дуго се претварати - у ово време "брзих комуни-кација, широке информисаности, образовања народа,племенитих и узвишених тежњи ка пуној једнакостисвих људи и народа".

Авај! патријархална поезија и хомеровска поезијаправославног Истока се брзо гаси... Јунаци и палакири

70

живе своје последње дане, бавећи се у планинама раз-бојништвом без идеја. Хришћанским општинама вишене управља аутократски, неустрашиви хајдук Ка-рађорђе, ни мудри и несаломиви свињар Милош, нинеписмени јунаци Канарис и Боцарис, ни црногорскимитрополити, који су умели да ратују и са Турцима, иса Французима.

Данашњи хришћански Исток уопште није ништадруго до царство, да не кажем скептичних већ простоневерујућих epiciers*, за које je вера њихових сународ-ника из ниже класе само погодно оруђе агитације,оруђе племенског политичког фанатизма ове или оневрсте. То je истина, и ja не знам какво право имамо ми,Руси, главни представници православља у васељени, дакријемо једни од других ту истину, или да се трудимода je вештачки заборавимо!

Пре 20 година смо се још могли надати да ће епскиделови народа код Словена дати свој печат прогресив-ним деловима, али сада више не можемо себе обмањи-вати!

Космополитске, рушилачке и негативне идеје,оваплоћене у интелигенцији, која je како-тако европскиобразована, воде све те нама блиске народе, најпре, ве-роватно, политичкој независности, a затим? Када сва тапосебна обележја избледе под утицајем космополитиз-ма, шта ће бити онда? Чисто племенска идеја, ja сам већраније рекао, нема у себи ничег организујућег, ствара-лачког, она није ништа друго до посебна трансформа-ција космополитске идеје свеједнакости и јаловогсведобра. Једнакост класа, људи, једнакост (тј. једноо-бразност) области, једнакост свих народа. Рушење свихпреграда, нагли суноврат, или мирно, опрезно потко-павање свих ауторитета- религије, власти, сталежа ко-ји су препрека тој једнакости, то je све једна иста идеја,независно од тога да ли je израженау великим лажнимпретензијама париске демагогије или у провинцијал-ним жељама неког малог народа, да за себе по сваку це-ну стекне једнака државна права са свим другимнацијама

За нас je важно да знамо ове чињенице. Хоћемо лисе и ми препустити бујици, или ћемо љубоморно, сажудњом, фанатички, чувати све старо, да бисмо га ор-

филистара, малограђана

71

ганички сјединили c неизбежно новим, да бисмо испу-нили своју мисију у свету, мисију која ни нама још нијесасвим јасна; у сваком случају, ми морамо знати и разу-мети шта су ти Словени који живе поред нас.

Желимо ли ми, према идеалу наших нихилиста,да видимо своју мисију у напредној рушилачкој улози,да престигнемо све и свакога на попришту животногкосмополитизма, или више волимо да на људски начинслужимо идејама које организују и дисциплинују, -идејама које су ван нашег субјективног задовољства, -објективним идејама државе, цркве, живога добра и пое-зије, дајемо ли ми на крају предност нашој властитојцелости и снази, како бисмо ту снагу, када дођестрашни и велики час, ставили у службу најлепших инајплеменитијих начела европског живота, на службуоне велике, старе Европе, којој толико дугујемо и којојби требало платити добрим? И у једном и у другрмслучају, морамо добро разумети све што нас окружује.

Словенима не треба ласкати, не треба им сеобраћати са вечним осмехом љубазности: не! Треба ихпроучити и, ако je могуће, ако нам то пође за руком,учити их, чак као људе умно заостале, и поред све њи-хове привидне прогресивности, па иучености неких одн>их. Ученост сама по себи још није спас; понекад je оназалога заглупљивања.

Пре свега, не треба обмањивати своје рускодруштво: не треба га остављати у пријатној магли збогнекакве, сасвим необавезне у литератури, улагивачкеполитике!

ГЛАВА VIШта je το процес развоја?

Сада ми предстоји да за неко време оставим и Сло-вене, и наше руско византијство, и да одем далеко одсвог главног предмета.

Потрудићу се, међутим, колико ту будем умео, дабудем кратак.

Пре свега ћу поставити себи питање: шта значиреч "развој" уопште? Она се не употребљава забадавасваки час у наше време. Људски ум je y том погледу,вероватно, на добром путу; он примењује, можда, врловерно идеју коју су разрадиле реалне, природне науке

72

на психички, историјски живот појединих људи идруштава.

Непрестано се говори: "Развој ума, науке, народ којисе развија, развијен човек, развој писмености, закон исто-ријског развоја, даљи развој наших институција" итд.

Све je το лепо. Међутим, има ту и нешто погреш-но; заправо, кад пажљиво размотримо реч "развој", мивидимо да се она понекад употребљава за означавање са-свим различитих процеса или стања. Тако се, на при-мер, развијен човек често употребљава у смислу учен,начитан или образован човек. Али то никако није једноисто. Образован, формиран, свестрано изграђенчовекиучен човек су различити појмови. Фауст je развијенчовек, аГетеов Вагнер jeучен, али нипошто развијен.

Још један пример. Развој писмености у народуније, по мом мишљењу, добар израз.

Ширење писмености je друга ствар. Ширење пи-смености, ширење пијанства, ширење колере, трезве-ности, штедљивости, мреже железничких путева итд.Све ове појаве представљају ширење нечегистородног,општег, простог.

Идејаразвоја, заправо, у оним реалним, егзактнимнаукама, из којих je она пренесена у историјску област,одговара неком сложеном процесу који je, приме-тићемо, често сасвим супротан процесу ширења, ра-спростирања, разливања, процесу који као да jeнепријатељски овом последњем.

Ако ближе размотримо појаве органског живота,из чијег се посматрања управо и јавила ова идеја ο раз-воју, видећемо да процес развоја у том органском живо-ту значи следеће: лостепено кретање од простог касложеном, постепену индивидуализацију, .даола/дг/Ј; cједне стране, од околног света, a c друге - од сличнихи сродних организама, од свих сличнихи сроднихпо-јава.

Постепено кретање од безбојности, од једностав-ности ка оригиналности и сложености.

Постепено усложњавање саставних елемената,увећавањеунутрашњегбогатства и истовремено посте-пено ja чањ e јединства.

Тако да je највиша тачкаразвоја не само у орган-ским телима, већ уопште и у органским појавама, нај-виши степен сложености, коју обједињује чврстоунутрашњејединство.

73

Сам раст траве, дрвета, животиње итд. већ jeусложњавање; само кад кажемо "раст", ми пре свегаимамо у виду квантитативну a не квалитативну страну,не толико мењање форме колико мењање димензија.

При расту се садржај квантитативно усложњаваТрава, рецимо, још није процветала, дала плод, али сепридигла, порасла, значи, иако нисмо приметилиу њојникакву ни унутрашњу (микроскопски гледано), ниспољашњу, оком видљиву, морфолошку промену, илиобогаћење, ми ипак имамо право да кажемо да je травапостала сложенија, јер се количина. њених ћелија ивлакана увећала.

Ближапосматрања, међутим, показују дау процесуразвоја увек постоји непрестано, макар и најмање ме-њање форме, како у појединостима (на пример, у ве-личини, у изгледу самих ћелија и влакана), тако иуопште (тј. појављују се сасвим нове црте, које се дотленису уочавале у слици целокупног организма).

Исто видимо и у развоју тела животиње, и у развојуљудског организма, и, чак, у развоју човечијег духа, ка-рактера.

Рекао сам да су не само цели организми, већ и свиоргански процеси, и сви делови организама, једномречју, све органске појаве потчињене истом закону.

Узмимо, на пример, слику неке болести*. Рецимо,запаљење плућа (pneumonia). Оно најчешће почињеобично, толико обично да се у почетку не може јасноразликовати од обичне прехладе, од бронхитиса, плеу-

* Бојим се да ће ми се замерити због дужине и опширности, укојој неки могу наћи само обично упоређивање.Поређење није само украс у говору, већ оно чини предмет до-

ступнијим и јаснијим, уколико je оно умесно и кратко. Дугачка,заморна поређења само сметају и одвлаче мисао.Мсђутим, журим да признам да ja имам овде претензију нанешто много веће него што je поређење: имам претензију да из-несем нешто у виду хипотезе за социјалну или историјску науку.Да ли сам у праву или нисам, да ли сам добро изразио својумисао или не, друго je питање. Желим само да упозорим даовде није реч o поређењима, већ o жељи да се укаже на чиње-ницу да су закони развоја и пропадања држава, по свему су-дећи, у општим цртама исти не само са законима органскогсвета, већ и уопште са законима настајања, постојања и неста-јања (Entstehen, Dasein und Vergehen) свега постојећег што намje доступно. Свако зна да цржава пропада, али како? Који сусимптоми? Има ли сада таквих ужасних симптома? - Код кога?То je циљ! (Прим. аутора, 1874. године).

74

ритиса и многих других и опасних и безазлених боле-сти. Слабост, температура, бол у грудима или у слаби-нама, кашаљ. Када би човек у том тренутку умро однечег другог (на пример, када би га неко убио), уплућима би се могле констатовати само мале промене,минималне разлике у односу на здрава плућа. Болестније развијена, још није компликована и зато и нијеиндивидуализована инијејака (још није опасна, нијесмртоносна, још не утиче много на опште стање боле-сника). Што слика постаје сложенија, то je y њој вишеразноликих карактеристичних симптома, то се оналакше индивидуализује, класификује, одваја, и тиме je,c друге стране, све јача, утицајнија. Ранији симптоми идаље остају: температура, болови, грозница, слабост,кашаљ, гушење итд., али се појављују и нови: обојенамокраћа, од боје цигле до боје лимуна, зависно одслучаја, слушање плућа даје на крају специфични гоп-chus crepitans. Затим наилази моменат када je слика нај-компликованија: у једном делу плућа видимо обичанronchus subcrepitans, карактеристичан и за друге проце-се, у другом ronchus crepitans, y трећем слушање плућаоткрива бронхијално, туберкулозно дисање, ваздухуопште не пролази кроз плућа. На крају се може дого-дити да се истовремено јави и каверна и онда можемочути и видети нове пропратне појаве и добити јошсложенију слику. Исто ће нам показати и обдукција: 1)силу, 2) сложеност, 3) индивидуализацију.

Даље, ако организам почиње да се опоравља, ондасе слика болести упрошћава.

Ако побеђује болест, ондасе, напротив, упрошћаваили одједном или постепено, слика самог организма.

Ако болесник почиње да се опоравља, онда сесложеност и разноликост симптома, који чине сликуболести, мало-помало смањује. Мокраћа постаје обич-нија (мање индивидуализована); шумови у грудима та-кође постају обичнији, слични шумовима код кашљадруге врсте; температура опада, "запаљење" пролази, тј.плућа постају опет једнородна, једнообразна.

Ако болест води смрти, почиње упрошћавање ор-ганизма. Предсмртни, последњи час je код свих уми-рућих сличнији, једноставнији, него средина болести.Затим долази смрт, која, како je давно речено, све изјед-начава. Слика леша je мање сложена од слике живог ор-ганизма; у лешу се све мало-помало меша, отиче,

75

течности се згушњавају, једро ткиво постаје млитаво,све боје тела се стапају у једну зелено-мрку боју. Ускороће бити тешко разликовати дати леш од другог леша. За-тим упрошћавање и стапање (смешение) саставних дело-ва, настављајући се и даље, све више и више прелази упроцес разлагања, распадања, разливања. Меки деловилеша, распадајући се, разлажући се на своје хемијске са-ставнеделове, долазе до крајње неорганске једноставностиугљеника, водоника, кисео1тка,разливајусеу околној сре-дини, шире се Кости, захваљујући јакој унутрашњој кохе-зији креча, који чини њихову основу, надживљују свеостало, али се и оне, ако постоје повољни услови, убрзо ра-спадају, првонаделове, азатиминачистонеорганскипрах.

Дакле, ма шта развијено узели, болест (органскисложен и јединствен процес) или живо, цватуће тело(сложени и јединствен организам), ми ћемо видети јед-но - да распадању и смрти другог (организма) иуништењу првога (процеса) претходе следеће појаве:упрошћавање саставних делова, смањивање броја сим-птома, слабљење јединства, снаге и заједно c тим ста-пање. Све се постепено смањује, меша, стапа, a текпосле тогараспада и нестаје, прелазећи у нешто опште,што више не постоји само и ради себе.

Пред коначном смрћу, индивидуализација, какоделова тако и целине, слаби. Оно што умире постаје иунутра једнообразније и ближе околној средини, исличније сродним, блиским појавама(тј. слободније).Тако су јајашца свих женки и унутра Једноставнија, иближа организму мајке, него што ће бити ембриони, исличнија, по својим првобитним ћелијама, свим дру-гим животињама и биљкама.

Разни животињски ембриони су диференцирани-ји од јајашаца, имају чаквише од њих микроскопскихразлика међу собом, они су већ мање слични. Зрелиплодови у утроби још су разнороднији и различитији.То долази отуда што су они и сложенији и јединстве-нији, тј. развијенији.

Одојчад, деца су још сложенија и разнороднија;млади, зрели људи све до потпуне оронулости, још сувише развијени. У њима je све више и више (у складуса степеном развоја) сложености и унутрашњег једин-ства, a зато и више карактеристичних обележја, вишеодвојености, независности од средине, више особено-сти, самосвојности.

76

И то, понављам, важи не само за организме, већ иза њихове делове, системе (нервни, крвни итд.), за op-rane (пробавне, дисајне итд.); важи и за нормалне, и запатолошке процесе; чак и за оне идеалне, научне, збир-не јединице које зовемо врста, род, класа итд. Што сусложенији, развијенији врста, род, класа, разноврснијису одсеци (делови који их чине), a збир, целина, ипак jeједна и природна. Тако je домаћи пас животиња врлоразвијена; затојегранасисара, позната под називом до-маћипас, - гранаврло богата, гранакојаимаврло многоразличитих представника. Род мачака (у широком сми-слу), четвороношци (мајмуни), уопште кичмењаци -представљају, уз сву своју необичну разноликост, изу-зетно јединство општегплана То су све гране врло раз-вијених животиња, веома богатих зоолошким садржа-јем, индивидуализованих, богатих особинама.

Исто видимо и код биљних организама, процеса,органа, и у биљној класификацији по одсецима, позбирним јединицама.

Све je y почетку једноставно, затим сложено, ондасе опет упрошћава, тако што се прво изједначава и стапаунутра, да би се затим још више упростило отпадањемделова и општим разлагањем, све до преласка у неор-ганску "нирвану".

Ако даље размислимо, видећемо да je овај троједи-ни процес својствен не само оном свету који заправо зо-вемо органским, већ, можда, и свему што постоји упростору и времену. Он je можда својствен и небескимтелима, и историји развоја њихове минералне коре, иљудским карактерима; он je присутан и у развоју умет-ности, сликарских школа, музичких и градитељскихсти лова, у философским системима, у историј и религи-је и, на крају, уживоту племена, државних организамаи читавих културних светова.

Овде не могу дуго и детаљно даразвијам ову мисао.Ограничићу се само на неколико примера и објашње-ња. На пример, за небеска тела: а) период првобитнеједноставности: растопљено небеско тело, једнообраз-но, течно; б) средњи период, оно стање које можемоназвати цватућом сложеношћу: планета покривена ко-ром, водом, континентима, флором, насељена, шароли-ка; в) период поновне једноставности: охлађено илипоново растопљено тело услед катастрофе, итд.

77

Исто ћемо наћи и у историји уметности: а) периодпрвобитне једноставности: киклопске грађевине, купа-сте гробнице Етрураца (које су вероватно послужилекао образац за куполе и уопште за заобљене линије раз-вијене римске архитектуре), колибе руских сељака, дор-ски стил итд., епске песме првобитних племена; музикадивљака, првобитна иконографија, примитивне сликеитд.; б) период цватуће сложености: Партенон, храмДијане Ефеске (у коме су се чак на ступовима налазилескулптуре) катедрале у Стразбуру, Ремсу, Милану,црква св. Петра, св. Марка, велика римска здања, Софо-кле, Шекспир, Данте, Бајрон, Рафаел, Микеланђелоитд.; в) период стапања, прелаза у поновно упрошћава-ње, пада, замене другим: сва здања прелазних епоха, ро-мански стил (до почетка готског и од пада римског), свесадашње утилитарне грађевине, касарне, болнице,школе, железничке станице итд. У архитектури je je-динство оно што зову стилом. У цватућим епохама зда-ња су разноврсна у границама стила; нема ни еклекти-чког мешања, ни необдарене старачке једноставности.У поезији такође: Софокле и Еурипид - сви су једногстила; на крају, све će, c једне стране, стапа еклектичкии хладно, слаби и пада.

Kao пример за поновно упрошћавање свих ранијихевропских стилова може да послужи савремени реали-зам књижевне уметности. У њој постоји и нешто еклек-тичко (тј. смешано), и снижено, квантитативно пало,банално. Типични представници великих стилова упоезији су, ипак, потпуно различити међу собом: кодњих je изванредно много унутрашњег садржаја, многоособина по којима се разликују, много индивидуално-сти. Код њих je и много тога што припада веку (садр-жај), и онога што припада њима самима, њиховојличности, ономјединствуличногдухакојисуониуно-сили у разнолики садржај. Такви су: Данте, Шекспир,Корнеј, Расин, Бајрон, Валтер Скот, Гете, Шилер.

У наше време, нарочито после 48. године, све jeмного више смешано, све je много сличније међу со-бом: општи стил - одсуство стила и одсуство субјектив-ног духа, љубави, осећања Дикенс у Енглеској иЖоржСанд у Француској (ja говорим o њеним старим ствари-ма), маколико различити међусобно, обоје су ипак билипоследњи представници сложеног јединства, снаге, бо-

78

гатства, топлоте. Реализам обичне опсервације јевећ потоме сиромашнији, простији, што у њему нема аутора,нема личности, надахнућа. Зато je он баналнији, демо-кратичнији, доступнији сваком недаровитом човеку, иписцу и читаоцу.

Данашњи објективни, безлични свеопшти реали-зам je поновно стапајуће упрошћавање, које je дошлопосле топле објективности Гетеа, Валтера Скота, Ди-кенса и некадашње Жорж Санд, и ништа више.

Баналне општеприступачне оде, мадригали и епо-пеје прошлогвека били су слично упрошћавање, дегра-дација претходног француског класцизма, високогкласицизма Корнеја, Расина и Молијера.

У историји философије je исто: а) првобитна про-стота: једноставне изреке народне мудрости, простипочетни системи (Талес итд.); б) цватућа сложеност:Сократ, Платон, стоици, епикурејци, Питагора, Спино-за, Лајбниц, Декарт, Кант, Фихте, Шелинг, Хегел; в) по-новно упрошћавање, стапање и нестајање, прелаз усасвим друго: безлични еклектичари свих времена (Ку-зен); затим феноменални реализам који одбацује ап-страктну философију, метафизику: материјалисти,деисти, атеисти. Реализам je врло једноставан јер ончак и није систем, већ само метод, начин: он je смртпретходних система. Материјализам je неспорно си-стем, али, наравно, најпростији, јер ништа не може би-ти простије и грубље него рећи да je све материја и данема ни Бога, ни духа, ни бесмртности душе, зато штоте "ствари" ми не видимо и не додирујемо рукама Да-нас je ово поновно упрошћавање философије доступноне само образованим младићима, који се, по својим го-динама, налазе на ступњу првобитне једноставности,на ступњу зелених јабука, већ и семинаристима ки-клопске грађевине, или чак париским радницима, ка-фанским келнерима итд. Материјализам готово увекпрати реализам, иако реализам сам по себи још не дајеправо ни на атеизам, ни на материјализам. Реализам од-бацује сваки систем, сваку метафизику; реализам jeочајање, самокастрирање, ero зашто je он упрошћен!Али наматеријалистичке закључке он ипак не даје пра-во.

Материјализам je, ca своје стране, последњи из си-стема последње епохе: он ће владати све док онај исти

79

реализам не смогне снаге да му одлучно каже CBOjyскептичну реч. После скептицизма и реализма обичнодолази препород: једни људи прелазе на нове идеалнесистеме, други се са жаром окрећу религији. Тако je би-ло у прошлости; тако je било почетком нашег века, по-сле реализма и материјализма XVIII века.

И метафизика, и религија остају реалне снаге,истинске, неуништиве потребе човечанства.

Истом закону су подређени и државни организми,и читаве културе света. И код њих су врло јасна ова трипериода: 1) првобитне једноставности, 2) цватућесложености и 3) поновног стапајућег упрошћавања(смесителвного упровденил). O њима ћу посебно гово-рити даље.

ГЛАВА VIIO форми државе

Претходно поглавље завршио саммишљу: "Троје-динствени процес: 1) првобитнеједноставности,2) цва-туће сложености и 3) поновног стапајућег упрошћавања,карактеристичан je за све што постоји, a тиме и за животљудских друштава, држава и читавих култура у свету".

Развој државе непрестано прати уобличавање,кристализовање њој својствене политичке форме; падсе изражава разбијањем те форме и већим поклалањемса онимштоје окружује.

Пре свега, поставићемо питање: "Шта je το форма?"Форма je израз идеје која се садржи у материји

(садржају). Она je негативан моменат појаве, материја- позитиван. У ком смислу? Материја, на пример, за насможе бити стакло, ањеговаформа-чаша, цилиндричнапосуда, празнаизнутра; тамо где се завршавастакло, гдестакла више нема je ваздух, или течност унутар суда;материја не може да иде даље од стакла, она не сме даиде даље ако хоће да остане верна основној идеји свогпразног цилиндра, ако не жели да престане да будечаша.

Форма je деспотизам унутрашње идеје који недозвољавада сематеријараспрши. Када раскине оковетог деспотизма, појава нестаје.

80

Округли или елипсасти облик, који поприматечност у одређеним условима, јесте форма, јесте де-спотизам унутрашње идеје. Једна материја мора, пододређеним условима, да се, остајући и даље оно што је-сте, кристализује у виду призме, друга у виду октаедраитд.

Ништа друго се не сме десити, јер се у том случајуона разграђује, ишчезава.

Биљна и животињска морфологија исто тако нијеништа друго до наука ο томе како маслина не може дапостане храст, како храст не може да постане палма итд.јер, семејеуналредодредило какво ће бити лишће, как-ви цветови и плодови.

Када човек клеше у камену или излива у бронзи(материји) статуу човека, када од слонове кости брусикуглу, када лепи или од парчића тканине правивештачки цвет, он споља уноси у материју своју идеју,коју je позајмио од природе.

Када прави машину, он чини исто. Машина се роп-ски покорава једним делом идеји, коју je y њу унелачовечија мисао, a другим делом - свом, унутрашњем за-кону, својој физичко-хемијској структури, својој фи-зичко-хемијској основној идеји. Не може се, на пример,од леда направити машина такве јачине као што je одбакра или гвожђа.

Од камена се, опет, не може направити тако приро-дан цвет као од сомота или муслина.

Онај ко желида буде истински реалиста тамо гдеje потребно, мора и људско друштво да посматра сасличног становишта. Међутим, то се обично не чини.Слобода, једнакост, срећа (нарочито та срећа!) прихва-тају се као какве догме вере, и при том нас још уверавајуда je το врло рационално и научно!

Λ ко je p екао да je το истина?Социјална наука се тек родила, a људи, пренебре-

гавајући искуство векова и при^ере, које им даје сада одн>их толико поштована природа, не желе да виде да из-међуегалитарно-либералногпоступногразвојаиидејеразвоја нема ничег логички блиског, штавише: егали-тарно-либерални процесје антитеза процесу развоја.Код последњегунутрашњаидејачврсто држи друштве-ни материјал у свом организујућем, деспотском за-грљају, и спутава његове разграђујуће, разбијачке

81

тежње. A прогрес, који се бори против сваког деспотиз-ма - сталежа, цехова, манастира, чак богатства и т. сл.није ништа друго до процес распадања, процес оногпоновног упрошћавања целине и мешања саставнихделова, o комесам напред говорио, процес брисањамор-фолошких ознака, процес уништавања оних особено-сти које су органски (тј. деспотски) својственедруштвеном телу.

Појаве егалитарно-либералног процеса сличне супојавама горења, труљења, топљења леда (мање од водеслободног, ограниченог кристализацијом); оне личена такве појаве као што je, на пример, процес колере,који постепено различите људе претвара прво у све јед-нообразније лешеве (једнакост), затим у готово потпу-но исте (једнакост) костуре и, на крају, у слободне(наравно, релативно) елементе: азот, водоник, кисео-ник итд.

("Ön cst deborde" * - рећи ће многи, то je нешто дру-го. "On est deborde" и колере. Али зашто колеру не зватиправим именом? Зашто je називати младошћу, препо-родом, развојем, организацијом?)

Код свих ових процеса: труљења, сагоревања, топ-љења, постепеног напредовања колере, запажају сеисте, опште појаве.

а) Губитак особености, које су дотле разликовале,на деспотски начин формирано дрво, животињу, здравоткиво, целовит кристал итд. од свега сличног и гра-ничног.

б) Већа него раније сличност саставних делова,већаунутрашњауједначеност, већа једнообразност са-става и т. сл.

в) Губљење ранијих строго морфолошких ознака:све се стапа, све постаје слободнијеиуједначеније.

Али шта je једну посебну историјску, реалну нау-ку "брига" због неугодности, потреба, деспотизма ипатњи?

Чему та ненаучна сентименталност, сентимен-талност која je у наше време изгубила снагу и постала,поврх тога, прозаична и безвредна? Шта се мене тичујадиковке човечанства око тог проблема.

Какво право имам ja као научник да размишљам oконачним узроцима, o циљевима, o срећи, на пример,

*Сит до гуше (фр.)

82

пре но што сам обавио озбиљно, дуготрајно и објектив-но истраживање?

Где су та недогматска, непристрасна, у смислупрогреса, чак, можда, неморална, али научно-поштенаистраживања? Где су она? Она свакако - макар и не биласасвим савршена- постоје, али никако за демократе, запрогресисте.

Мене не могу интересовати ни туђе, a камоли соп-ствененеугодности,јадиковкеипатње, кадјеу питањуједно, мање или више, апстрактно истраживање.

Држава je, c једне стране, нешто као дрво које серазвија, цвета и доноси плодове, повинујући се некомтајанственом, независном од нас, деспотском диктатуунутрашње идеје. C друге стране, држава je машина ко-ју су људи полусвесно направили, али којаукључује љу-де као делове, као точкове, полуге, завртње, и која, накрају, развија, формира људе. Човек je y држави и меха-ничар, и точак или завртањ, и продукт друштвеног ор-ганизма.

Ма коју државу, стару или нову, погледали, у сва-кој ћемо наћи нешто заједничко: једноставност иистообразност у почетку, вишеједнакостиивише сло-боде (бар оне фактичке, ако не правне), него касније...Затим јачање власти које може бити мање или вишеизражено, дубоко или мање дубоко раслојавање ста-лежа, већу разноликост живота ивећу особеност обла-сти.

Истовремено, c једне стране расте богатство, a cдруге - сиромаштво, c једне стране, ресурси уживањапостају разноврснији, c друге- богатство и суптилност(развијеност) осећања и потреба узрокују веће патње,дубље саосећање, веће погрешке и више великих дела,више поезије и више комизма; подвизи образованих -Темистокла, Ксенофонта, Александра су узвишенији ипривлачнији од обичних и грубих подвигаразних Оди-сеја и Атила. Појављују се Софокли, појављују се и Ари-стофани, чује се плач Корнеја и смех Молијера Коддругих се, опет, Софокли и Аристофани, Корнеји и Мо-лијери сједињују у једног Шекспира или Гетеа.

Уопште, у сложеним епохама процватапостоји не-ка врста политичке аристократије, која има права и по-ложај, постоји и она обична, свакодневна аристократија,која има само положај, али не и већа права и, на крају,

83

што je најчешћи случај - постоји аристократија која сеналази на средини између политичке и свакодневне.Еупатриди у Атини, феудални сатрапи у Персији, оп-тимати у Риму, маркизи у Француској, лордови у Ен-глеској, ратници у Египту, Спартанци у Лаконији,племићи-аристократе у Русији, панови у Пољској, бе-гови у Турској.

Истовремено, услед унутрашње потребе за једин-ством, постоји и наклоност према власти чији je носи-лац једна личност, власти која на основу права илифакта увек јача у епохи цватуће сложености. Појављујусе велики, изузетни диктатори, императори, краљевиили, у крајњем случају, генијални демагози и тирани(у старохеленском смислу), Темистокли, Перикли ињима слични.

Између Перикла - незаконитог диктатора, и зако-нитог самодршца по наследству и религији, постојичитава лествица различитих владалаца, који су вазда по-требни у сложеним и цватућим епохама ради уједиње-ња свих саставних делова, свих реално-друштвенихснага, које су пуне живота и превирања.

Провинције у то време такође карактерише раз-нообразност у животу, правима и законима. Дрво je yпотпуности изразило своју унутрашњу морфолошкуидеју...

A патње? Патње подједнако прате и процес растаи развоја, и процес пропадања.

Све боли дрво људског живота...Боли почетно избијање зрна Боле први изданци;

боли раст стабљике и стабла, раст лишћа, и цветањепрелепих цветова - (аристократије и уметности) - свето прате јауци и сузе. Подједнако су болни, и брзи ега-литарни процес пропадања, и тихи процес гашења, на-задовања, којичесто претходи егалитарном процесу. (УШпанији,Млетачкојрепублици-учитавојИталији, например, процес гашења у XVII и XVIII веку претходиоje распадању XIX в.). За социјалну науку бол пред-ставља последњу, неухватљиву карактеристику, карак-теристику која je субјективна; тачна статистика патњи,поуздана статистика осећања неће бити могућа све докза осећања радости, равнодушности и несреће не будепронађен неки графички показатељ, неко објективномерило као што je, на пример, случајно откривена,

84

спектрална анализа, којом се може утврдити хемијскисастав неизмерно далеких небеских тела!

Отворите медицинске књиге, другови реалисти, инаћи ћете у њима како je музичко и флуидно субјектив-но мерило бола мање вредно од збира свих других пла-стичних и опипљивих, објективних симптома; сликаорганизма коју лекар-физиолог има пред очима - то jeважно, a не осећања необавештеног и снисходљивог бо-лесника! Ужасне неуралгије које болеснике доводе доочајања нису препрека да они доживе дубоку старост иобављају послове, док тиха, готово безболна гангренаможе да их за неколико дана однесе у гроб.

Уместо да наивно или непоштено, ако се имау ви-ду само коначна корист, заступамо разна необјективнагледишта - комунистичко, демократско, либералноитд., много би научније било да све подвргавамо једна-кој, објективној, беспоштедној оцени, па ако закључакиспадне либералан, конзервативан, или некакав други,за то нећемо бити криви ми, да тако кажемо, већ саманаука

Не постоји никаква статистика за мерење субјек-тивне среће појединих личности; нико не зна у каквомпоретку људи живе срећније. Побуне и револуције ма-ло говоре у том правцу. Многи се побунама радују. Са-дашњи Крићани су, на пример, живели много боље, акони од кога другог, a оно од тракијских Бугара и Грка, иимали један далеко безбрижнији и пријатнији животод оног који су водили сиромашни становници у вели-ким градовима. Добронамеран човек, који уме да види,кога политика није отровала, био би фасциниран погле-дом Крићана, њиховом лепотом, здрављем, чистоћомдомова, хармоничношћу њиховог приватног, поро-дичногживота,пријатномсамоувереношћуидостојан-ственим држањем... А, ето, ти Крићани су се, предругих турских поданика, дигли на устанак, уверени данајвише пате, иако су тракијски Бугари и Грци живелимного горе и трпели далеко веће увреде и малтретира-ња, како од сурове полиције, тако и од властитих лука-вих старешина

Не постоји статистика која може да утврди да при-ватна лица живе боље у републици него у монархији;боље у ограниченој него у неограниченој монархији,боље у егалитарном друштву него у сталешком, у бога-

85

TOM него у сиромашном. Зато, одбацујући мерило срећекао неприхватљиво за савремену социјалну науку (а,можда, и као заувек погрешно и непоуздано), нећемопогрешити ако се окренемо објективној слици и упита-мо себе: постоје ли неки сверпшти и сасвим обични за-кони који се тичу развоја и пропадања људскихдруштава?

A ако не знамо да ли je могуће свеопште царствосреће, онда се, бар, потрудимо да заједничким снагамасазнамо, колико нам то средстава дозвољавају, шта jeпотребно за срећу ове или оне конкретне државе. Дабисмо сазнали шта организму одговара, морамо пресвега добро проучити сам организам. За хигијенулечења, треба на првом месту знати физиологију.

Форма (рекао сам већ) je израз унутрашње идеје наповршини садржаја. Идеја лопте je, на пример, једнакорастојање свих тачака на површини од центра. Зар идејане долази до изражаја на површини лопте, зар није оната која кости, дрвету, капљици, уопште садржају, мате-рији, даје форму?

Наравно, кад je реч o тако једноставној појави каошто je лопта, то je јасно; али кад je реч o сложенијојпојави, као што je људско друштво, то и није тако јасно.

Па ипак, метафизичка основа je иста и за малу лоп-ту, и за велику државу.

Свака нација, свако друштво има своју државнуформу, онаjey основинепроменљивадо крајаисторије,али се мења, брже или спорије, само у појединостима,и то од почетка до краја.

Она не настаје одједном и свесно од самог почетка.Њу није могуће одмах разумети; она долази до пуногизражаја тек у оној средњој фази цватуће сложености инајвишег јединства, после које увек, раније или касни-је, следи губљење те форме, a затим пропадање и смрт.

Тако je државна форма старог Египта представљалајако изражену сталешку монархију, коју je, no свему су-дећи, веома ограничавала свештеничка аристократија ирелигијски закони.

Персија je, како се чини, имала више феудално, ви-тешко порекло: њену феудалност je обуздавао у прин-ципу безгранични царизам, земаљски израз добра,Ормузда.

Историја Грчке и Рима je темељније проучена, изато je на њиховом примеру све то много јасније.

86

Атина je управо у цватућој фази изградила својудржавну форму.

То je била демократска република, са привилеги-јама, са еупатридима, новчанимцензусом, робовима, и,на крају, симпатијама према фактичкој, незаконитој,непостојаној и краткотрајној диктатури Перикла, Те-мистокла итд.

Та форма, чија се природна залога чувала, наравно,у самим наравима и околностима, развила се управо усложеном цватућем периоду, од Солона до пелопоне-ских ратова. За време тих ратова почео je процес губље-ња форме, почео je егалитарни прогрес.

Слободе je и без тога било много; тражила се већаједнакост.

Спарта je, од епохе Ликурга до понижења које суjoj приредили Тебанци, такође била изградила својуврло оригиналну, спутавајућу, деспотску форму ари-стократског, републиканског комунизма, са нечим штоличи на два наследна председника

Та форма je, y поређењу са атинском, значилавећеограничавање, већу тиранију, и зато je y Атини биловише живота и стваралаштва него у Спарти, која je,иначе, билајачаидуговечнија.

Све остале државе грчког света осцилирале су из-међу дорске форме Спарте и јонске форме Атине. По-треба за формом, спутавањем, тиранијом, дисци-плином, која je настала из потребе за самоочувањем, би-ла je и у распуштеном и расцепканом хеленском светутако велика да се у многим државама демократског ка-рактера (тј. тамо где je био слабији сталешки деспоти-зам) развила тиранија, тј. дисциплина личне власти(Поликрат, Периандар, Дионисије Сиракуски и други).

Сеоски, спахијски и витешки феудализам био je,по свему судећи, увек слаб у Хелади, скоро као и у Риму;све аристократије Хеладе и Рима имале су градски ка-рактер; све су оне биле, да тако кажемо, муниципалнепо свом пореклу.

Историја Македоније je врло сиромашна, и пода-така o првобитној организацији македонског царстваима мало. Међутим, неки историчари сматрају да je кодМакедонаца феудализам био јаче изражен од муници-палности (заиста, o македонским градовима се готово и

87

не говори, већ само o царевима и њиховој дружини, oАлександровим "Генералима").

Ослабели хеленски муниципални свет, спојившисе са сировом, неразвијеном феудалношћу Македонаца,дошао je до брзог државног јединства за време Филипаи Александра и тек je од тог тренутка био у стању дашири своју цивилизацију до саме Индије и централнеАфрике. Опетсе, значи, показалодајезанајвећуснагуи моћ потребна већа сложеност форме - повезивањеаристократије и монархије.

Период процвата Рима je, no мом схватању, при-ближно период од пунских ратова до императора из ди-настије Антонина

Управо у то време настала je муниципална, избор-на диктатура, императорство, које je дисциплиновалоРим и касније послужило и Византији.

Исто видимо и у европским државамаИталија, која je настала на развалинама Рима, из-

градила je, приближно у епохиПрепорода- и раније одсвих других европских држава, - своју државну формуу обликудве крајње заоштрене антитезе- c једне стра-не,јакецентрализације, увидудржавногпапства, којеje обједињавало читав католички свет далеко изван гра-ницаИталије, a садруге- за себе, за Италију, у обликукрајње децентрализованих малих муниципално-ари-стократских држава, које су се непрестано колебале из-међу олигархије (Венеција иЂенова) и монархије (Напуљ,Тоскана итд.).

Државна форма, својственаШпанији, искристали-сала се нешто касније. Тоје била самодржавна и ари-стократска монархија, са недовољно централизованимпровинцијама, која je имала локалну и делимично ста-лешку независност и привилегије, и тако представљаланешто средње између Италије и Француске. ЕпохаКарла V и Филипа II je била епоха процвата.

Државнаформа, својственаФранцуској, представљалајеунајвишем степену централизовану, изразито ста-лешку, али самодржавну монархију. Та форма се посте-пено уобличавала за време Луја XI, Франсоа I, Ришељеаи Луја XIV; она je доживела своју деформацију 89. годи-не.

Државна форма Енглеске je била (а донекле je исада) ограничена, -упочеткумање одФранцуске- ста-лешка, децентрализована монархија, или, како други

88

кажу, аристократска република санаследним председ-ником. Ова форма je попримила своје коначне контуреистовремено кад и Француска и то за време владавинеХенрика VIII, Елизабете и Вилхелма Оранског.

Немачка je (до Наполеона I и до 1848. и 1871. годи-не) по својој државној форми представљала: савез ма-лих, одвојених, сталешких држава, више или мањесамодржавних, са изабраним императором - сизере-ном (не муниципалног, већ феудалногкарактера).

Све ове, већ сасвим јасно изграђене, форме почелесу да се постепено мењају код једних од XVIII века, a коддругих у XIX веку. Усвимаје започео егалитарни и ли-берални процес.

Можемо претпоставити да je од свега тогаВасеље-на имала неку општу корист, али ни у ком случају тоније било корисно за дуже очување самих тих поједи-начих државних светова.

Кажу да реакција није у праву, зато што она не ви-ди истину. Не види истину?! Она свуда емпиријскисхвата и осећа истину, али поједине ћелије, влакна,ткива и делови организма постају јачи у својим егали-тарним поривима, од власти унутрашње организујућедеспотске идеје!

Атоми лопте не желе више да чине лопту! Ћелијеи влакна посеченог дрвета које се суши или сагоревајуили се распадају, стапају, славећи једноставност бу-дуће, нове организације и не примећујући да je το ста-пање страшан тренутак преласка на неорганску елемен-гарж)сгслободневоде, беживотног праха, некристали-зоване, растопљене или иситњене соли!

До времена Цезара, Августа, св. Константина,Франсоа I, Луја XIV, Вилхелма Оранског, Пита, Фри-дриха II, Перикла, Кира или Дарија Хистаспа итд. свипрогресисти сууправу, свиконзервативцинису. Про-гресисти тада воде нацију и државу њеном напретку ипроцвату. Конзерватици греше и не верују ни у напре-дак, ни у процват.

Чим започне, након сложене, цватуће епохе, про-цес поновног упрошћавања и мешања контура, тј. већаједнообразност провинција, стапање сталежа, покрет-љивост и нестабилност власти, опадање улоге религи-је, сличност васпитања и т. сл., чим, дакле, почне даслаби деспотизам морфолошког процеса, сви прогре-

89

систи лрестају, кадјеречо срећидржаве, даутеоријибуду у праву, иако, и даље, тријумфују у пракси. Онинису у праву кад je y питању теорија јер, желећи даисправљају, они руше; они побеђују у пракси, јер идулако низ стрмину, низ матицу. Они тријумфују, ониимају огроман успех.

Сви конзервативци и присталице реакције су управу- кад je реч o теорији, - онда када започне процеспоновногупрошћавајућегстапањаУеро/нЈжеЈгедаЈгетеи опораве организам. Нису они криви што je њихова по-беда кратког века, нису криви што нација више не уме даподноси дисциплину апстрактне државне идеје, скриве-не у њеним недрима!

Али они врше своју дужност и, колико могу, успо-равају пропадање, враћајући нацију, понекад и уз при-мену силе, на култ државности, која ју je створила.

Доданацветања боље je бити једро или парни котао;после тгнеповратногдана достојније je бити сидро иликочница за народе који јуре низбрдо, јуре често наивно,поштено, уз победоносне покличе, са развијеним застава-ма наде, све док им неки Седан, Херонеја, Арбела, некакавАларих, Мухамед II или Париз дигнут у ваздух динами-том, не отворе очи за право стање ствари.

Ja могу да предвидим још једну критику на својрачун: знам да ће многи рећи да je пред крај живота јед-не културе, пред политички пад једне државе увек при-метније стапање него упрошћавање. И у античко доба,и сада. Међутим, само стапање je, као прво, својеврсноупрошћавање слике, упрошћавање јуристичке потке исвакодневног, животног веза на њој. Стапање свих бојаводи сивој или белој боји. A главно образложење je, ево,где. Запитајмо се: јесу ли данашњи Копти, потомциЕгипћана, или сиријски Арапи прости, тј. мањесложени? Јесу ли прости били пагани, сеоски идолопо-клоници, који су се одржали и после пада и нестанкахеленско-римске религиозности и културе у вишимслојевима друштва? Јесу ли прости били хришћани-Грци под турском владавином, до устанка 20-их годи-на? Јесу ли прости Хебри, остаци поклоника ватре уперсијско-мидијском културном свету?

Разуме се, сви побројани представници народа,остаци народа, њихове општине су неупоредиво про-стијинегошто субилиљуди, општине, нацијеуепохи

90

процватаЕгита, Калифата, грчко-римске цивилизаци-је, него што су били Персијанци за владавине ДаријаХистаспа или Византијци у време Јована Златоустог.Људи су једноставнији, тј. мање сложени као лично-сти, по начину мишљења, укусимаи потребама; општи-не и читави остаци нација или религија су такође мањесложени због тога што су људи у њиховој средини свиврло сличниилиједнакимеђусобом. Дакле, пре свегастапање и одређен степен поновног снижавања (тј.квантитативно упрошћавање), затим смртпосебне кул-туреувишим слојевима илипропастдржаве, и, на кра-ју, поновна једноставност националних и религи-озних остатака, којанадживљује својудржаву. Данас (уXIX веку) ову предсмртну болест многи желе да про-гласе за идеал будућег здравља! Идеал разних Прудонаи Кабеа - потпуна једнообразност људи по положају,васпитању, итд. - шта може бити простије као идеал?

ГЛАВА VIIIO дуговечности држава

Сада ћу се вратити на оно o чему сам успут говориоу првој глави: надуговечност држава и култура

Рекао сам тада да je најдужи век државних органи-зама 1000 или нешто више од 1200 година.

Културе, међутим, које су повезане са државама, унајвећем броју случајева ове надживљују. Тако су, например, хеленска култура и хеленска религија водилеборбу са хришћанством и за владавине византијскихимператора, док су последње црте хеленске државе би-ле избрисане још пре Христовог рођења, у време рим-ског тријумвирата, можда чак и раније.

Византије као државе одавно нема, али византиј-ске конституције, појмови, укусииобичаји, упркос тур-ском ропству, све до сада одолевају најезди космо-политског европеизма. У породичном животу, начинуоблачења, схватањима пристојности, у литератури иградитељству Истока, још има много византијског. Ти-тула, дужност, положај изазивају веће поштовање негород, и код Турака, и код Грка, и код Словена, па чак иЈермена; само je код Албанаца феудално осећањеличности и рода нешто израженије него код осталих.

91

У црквеним питањима, ако занемаримо интересеи заносе, и, ради веће јасноће, погледамо на људе и на-ције као на оруђа идеја и начела, видећемо да Грци ова-плоћују византијско начело, византијске идеје потчи-њавања народа свештенству у црквеним питањима, доксе Бугари држе новоевропског демократског начелаличних и заједничких права. Грциотеловљују у тој бор-би ауторитет организоване, a не личне и својевољне ре-лигије, Бугари суверенитет самоопредељујућег народа.(Ja мислим да ни пријатељ, ни непријатељ Бугара неможе оспорити ово тумачење).

Даље нећемо говорити o културама, већ само oдржавама, o дужини живота јуристичких организама,који производе, одређују те културе или бивају понекадузроковане њима.

Почећемо од древног југо-истока:I. ЕгипатДревни Египат и Кина могу, како се чини, својим

примером да оповргну ону мисао да држава не можеуопште да живи дуже од дванаест векова. Неки ауториприписују Египту необично дуг животни век, окочетрдесет векова, на пример. То налазимо у чланку Бир-нуфа ("La science des religions,*), који ми je при руци, иБихнеровој књизи "L'homne selon la science",**), y којојce аутор, говорећи o древности Египта, позива намишљење многих научника. Бирнуф o Египту кажеследеће: "D'apres des documents hieroglyphiques, les cro-yances de Γ Egypte ne semblent pas avoir ete fixeeset syste-matisees avant la fin de la IV-e dynastie, elles durerent jusqu'ala conquete de se pays par Cambyse et a partir de ce tempselles tomberent dans une decadence rapide"* * *. O четрдесетмогућих векова он je говорио касније. Међутим, оволи-ку дужину трајања, прво, не прихватају сви научници;друго, те четири хиљаде година се односе на читаву ре-лигиозну културу, a не на посебне државне организмекао што су Мемфис, царство Хикса, Теба, Саис; треће,пример египатске државе (чак ако пођемо од тога да су

* Наука религија (фр.)** Човек у светлу науке (фр.)** Према хијероглифским документима, веровања Египта предкрај IV династије још нису сасвим одређена и систематизована;она постоје све до освајања земље од стране Камбиза, a од тогвремена почиње њихово рапидно настајање.

92

све одвојене државе у тој земљи, које су смењивале Јед-на другу, биле врло сличне по свом уређењу, по форми)не може сам да оповргне тврдњу да државе не живедуже од дванаест векова. Ми ћемо касније видети да jeτο тако на примеру Рима, Грчке, Персије итд. СтариЕгипат je дуго био усамљен, изолован, он дуго нијеимао супарнике. Зато се он тешко може упоређивати подуговечности са историјом оних држава које су наста-јалекаснијеј една за другом и готово све на истом месту,на рушевинама ранијих држава a не на нетакнутом тлу.Ако би наука доказала да су у потпуно другачијим усло-вима динотеријуми, птеродактили, мегалосаури живе-ли много дуже, из тога још никако не следи да иданашњи слон, данашњи лав или бик могу толикоживети. Ο Кини ћемо говорити касније. Она својимпримером такође ништа не може оповргнути.

II. Халдејске и уопште семитске државе:а) Древни Вавилон заједно са Асиријом, јер исто-

рија обично полази од тога да ако je полумитски Ним-род и постојао око 2100. г. пре Хр. р. ипак je 100 годинакасније Нин (око 2000 г. пре Хр. р) ујединио Асирију иВавилон у једну државу, која je постојала до смрти Сар-данапала (тј. до 606.) 1394. године.

Наравно, не треба заборавити да рачунање година,због релативно сиромашних извора, може бити по-грешно. Шта значи, на пример, Нин око 2000. године?Одузмите 190 година, на пример, или 200, остаће 1800 доХр. р., одбијтебОб. тј. годину пропасти-инатупрву асир-ско-вавилонску државу отпашће управо дванаест векова,оних дванаест векова које je проживео класични Рим -вечни образац државе.

б) НовиВавилон свега68 грдина (одраспадаНино-вог царства 606. године до освајањаВавилона од странеКира538. г. преХр. р.).

в) Картагина, 668 година. (Од Дидона - 814. - дорушења града од стране Римљана, тј. 146. г. пре Хр. р.).

г) Јеврејска држава (протеривање из Египта око1500. г. пре Хр. р).

Ja сматрам да државни живот Јевреја не почиње одњиховог номадског живота у време Аврама, нити од до-ласка Јевреја у Палестину, јер то стање у коме су се ониналазили одговара, како се мени чини, стању герман-ских народа за време тзв. сеоба, стању Хелена за времетројанског рата, упаду Хераклида, римској историји у

93

време пред формирање државе. Разлика je у томе што oЈеврејима, на пример, и Германима постоје поузданиизвори, док o Хеленима, и још више o Римљанима, тј. oњиховим првобитним кретањима, нема тако поузданихдокумената

Дакле, ако за почетак јеврејске државе узмемо вре-ме Судија, онда ће то бити 1300. г. пре Хр.р.

Распад царства на израелско и јудејско догодио се980. г. пре Хр.р.

Значи, од оснивања до распада свега310 година.Од распада до првог асирског поробљавања (тј. до

пада израелског царства) 260 годинаОд распада до другог - вавилонског - поробљавања

(од 980. до 600. године, после битке Навукодоносора саНе-хом 404. године) Јудејци су проживели још37б година

Од тог времена јеврејска држава je заувек изгубиласамосталност, a Палестина je прво постала покрајинаВавилона, затим Персије, касније грчко-римских цар-става и, на крају, римске државе.

Тако, ако рачунамо од Судиј а, па све до крај a Јудеј е,која je биладуговечнија добићемо од 1300. до 600. г. све-га 700 година

Јер, рачунати на живот Јевреја после поробљавањакао на живот у држави - исто je као кад бисмо тако гле-дали на живот данашње Грузиј е, Пољске, Чехословачкеили Финске само зато што оне још чувају своју физио-номију, своја локална, правна и обична животна обе-лежја

Ако je реч o устанцима из времена Макабејаца илипоследњој борби ЈеврејапротивРимљанау времеТита,то су, опет, били само устанци, само побуне, док државевећ одавно није било.

Ш. Персијско-мидијскадржава.Од Деиокеса, који je ослободио мидијско племе од

сиријско-вавилонскогропства, тј. од 707. до АлександраМакедонског или до битке код Арбеле (331. г. пре Хр.р.). Укупно само 376 година прве персијско-мидијскедржаве.

Македонско освајање није, по свему судећи, ималопревише дубоке последице, a религија Зороастра (маз-деизам) још увек je била доста јака; персијска држава jeкасније доживела препород са истом религијом, подутицајем свежег и, вероватно, блиског племена Парта,под династијом Арзасида (од 250. г. пре Хр. р. до 226. г.

94

после Хр.) и Сасанида, од 226. до 636. г. после Хр., тј.свега 886 година

Дакле, ако чак спојимо мидо-персијску државу идржаву Парта у једну целину, и поред прекида, до-бићемо од Деиокеса (од 707. г. пре Хр. р.) до цара Језде-герда, за чије владавине су муслимани уништилицарство Сасанида (636. г. после Хр. р.) 1262. године.

IV. Грчке републике, грчко-македонска царства,грчко-скитска, грчко-сиријска, грчко-египатска итд.

а) Атина од Кодра до Филипа Македонског (1068.до 338), 730 година

б) Спарта од истог времена (јер je Кодро био уби-јен за време дорског упада у Атику и на Пелопонес) добитке код Мантинеје (206), где je Филопемен, предвод-ник Ахајског савеза, коначно победио Спартанце илидо (188. г.) укидања Ликургових закона, свега 880 или860 година.

в) Теба. Оснивање тебанске државе временски сеподудара са дорским сеобама

Њен пад, тј. рушење Тебе од стране АлександраМакедонског 335. г. ш^ше Хр. р. Свега 733 године.

г) Сиракуза je основана 735. г.; постепено слабље-ње у борби са Картагином три века пре Хр. р. Присаје-дињење Сицилије Риму 212. г., после чишћења Сици-лије од Картагињана Свега 523 године.

Ако узмемо историју свих грчких република однајстаријих времена до АлександраМакедонског, тј. од1000. или од 1200. г. пре Хр. р. (што ће бити врло много)до 320. г., њихов државни живот (рачунат на овај начин)износиће укупно 870 година (нека буде чак 900).

д) Царство сиријских селеукидаОд 323. г., тј. од распада Александрове кратковечне

монархије до 64. године. (Уништење царства од странеПомпеја). 259 година

е) Пергамско царство од 282. до 133. г., тј. до приса-једињења Риму, под именом Азије, 149 година

ж) Египатско царство Птоломеја из истог времена(323) до присаједињења Риму 30. године. Дакле, мањеод 300 година (293).

з) Македонско царство од оснивања до распада ве-лике Александрове монархије, тј. од Пердике I (око 700.г.) до смрти АлександраВеликог (до 323. г.) 377 година

95

Само пак македонско царство, од распада до прет-варања Македоније од стране Метела у римску провин-цију, тј. 148. г., само 175. година. Укупно 552 године.

Сада, ако узмемо целокупан хеленски и македон-ски државни живот и рачунамо његову дужину сасвимслободно, од најстаријих и готово сасвим непознатихвремена, тј. од 1100-1200. г. пре Хр. р., па до присаједи-њења Египта, Риму последње и најсрећније у овом по-гледу од свих држава, у којима je царевала хелен-ско-македонска култура, тј. до 30. године пред Хр. р.,опет ћемо доћи до класичне цифре од око 1200 година,тј. 12 векова.

V. Рим.Кад je реч o римској држави, рачунање je једно-

ставније. Она je од почетка до краја, без икаквих преки-да, била једна. Ту није било ни расцепканости, ниразновремености, као код Грко-Македонаца, нити пре-кида, као код мидијских Персијанаца.

Ако рачунамо од полумитских времена Ромула доРомула Аугустула и Одоакра, добићемо: од 753. г. преХр. р. до 476. после Хр. р. -1229 година.

Ако пакрачунамо од ближих, познатијихвремена,онда око 1000 година, не више.

VI. Византија од преношења престонице и победехришћанства до заузимања Византије од стране Турака(од 325. г. после Хр. р. до 1453. г.) -1128 година.

Пре но што пређемо на питање трајања животногвека савремених европских држава, мислим да je нео-пходно да овде кажемо неколико речи o Кини.

Не знам да ли ми имамо право да историју Кине,јошувек недовољно проучену, разматрамо као историјуједне државе, која je континуирано проживела нехо-лико хиљада година?

Мени се чини да ће бити много оправданије акоКину разматрамо као посебан културни свет, заједно саЈапаном и другим суседним земљама, као посебан исто-ријски свет, који се није налазио на великом путу народаслично државама нашег Средоземног басена, и који сезбог тога дуже сачувао у својој изолованости и чистоти.

Овоме треба још додати да су и у њој, по свему су-дећи, постојале смене држава, али су те смене или јошувек нама недовољно познате и разумљиве, или оне, уствари, и не представљају онакве антитезе и онакву раз-

96

ноликост какву пружа променљива слика држава и ци-вилизација око нашег Средоземног мора.

Тамо, у дубини Азије, живело je и било своју биткуготово једно те исто племе дуги низ векова; овде, пореднас, сукобљавали су се многи народи, који су припада-ли различитим расама и племенима: аријском, семит-ском, етиопском, чудо-турском, монголском итд.

Врло je могуће, понављам, да и дугогодишња исто-рија кинеске државе буде, после детаљних истражива-ња, разбијена на неколико посебних државних периодаод 1000 или 1200 година.

Шест хиљада година могу да се односе на зајед-ничка племенска сећања, a не на формирану државу, oкојој je овде реч.

Ако би тако формирана држава трајала чак и чети-ри цела миленијума, и у том случају се та цифра да лакоразбити на неколико нормалних периода државногживота, од 1000 година приближно.

O Египту сам већ говорио нешто слично.Зато ja сматрам да ни древни Египат, ни савремена

Кина, услед своје изолованости, не могу да служе каомерило које оповргава тврдњу да у нашим крајевима, украјњој линији, и од времена када je Египат добио обра-зоване супарнике у лицу Халдејаца и Мидо-Персијана-ца - ниједна држава не може да живи дуже од 12 векова.

Велика већина држава имала je знатно краћи век.Демократске републике живеле су краће од ари-

стократских, Теба мање од Спарте.Сталешки развијеније монархије одржале су се

дуже од оних мање сталешких и лако су се обнављалепосле сваког слома.

Таква je, очигледно, билаПерсија Ахеменида, којаje доживела препород после македонског разарања инадживела за више векова своје тренутне победнике.

97

ГЛАВА IXO трајању европских држава

Од ког ћемо века рачунати постојање европскихдржава?

Нећемо ваљда историју Француске рачунати одКлодвига, тј. од V века? Онда би Француска била јединаевропска држава која континуирано постоји од тогвре-мена. Немачка je у то време била у хаотичном стању,аријанско царствоГота, састављенокојекако, уништеноод стране Клодвига, заузимало je знатан део њене тери-торије. У Енглеској je тек у IX веку Егберт проглашенза краља Енглеске. У Шпанији су у почетку дуго влада-ли Арабљани, a будући Шпанци-хришћани још готовоништа нису знали.

Италија je била готово потпуно уништена. У њојсу Готе заменили Вандали. За цара je дошао Одоакар;њега je убио Гот Теодорих итд.

Атилини трагови су још свуда били свежи. Запад-ни Рим je пао само неколико година пре покрштавањаКлодвига.

Клодвиг je био чист Герман, чист Франк; са гало-римским елементима није дошло до оног стапања, ко-јим je отпочела историја Француске.

Одређивати границе тешко je и поред свихистраживања. Границе, карактеристичне ознаке, премакојима се нешто дели на класе, родове, епохе и било как-ве огранке, увек су нешто, мање-више, вештачко. При-родност поступка приликом одређивања граница je yономе што се може назвати очигледношћу, осећањем,уметничким, такорећи, тактом. Тако серади иу природ-нимнаукама*.

На основу овакве очигледности ja мислим да сечитав период европске историје до КарлаВеликогможесматрати аналогним историји Грчке из херојских вре-мена тројанског рата и похода Аргонаута; време Нибе-лунга би одговарало времену Хомера. У римској исто-рији овом периоду, по свему судећи, одговаравреме преоснивања Рима или, можда, и читав припремни период

* Линејев систем je вештачки; систем другог ботаничара Bernardde Jussieu je природан по својој целовитости, по свеукупностикарактеристика.

98

првих царева. Разлика je само у степену поузданости до-гађаја. Заисторију смутног, припремногпериодаЕвро-пе стоји нам на располагању релативно велики број,више или мање, поузданих сведочанстава.

Кадјеу питањуисторијаприпремногпериодаХе-ладе, ми се ни на шта не можемо ослонити, сем на по-етску истину Хомерових стихова. За најранију исто-рију Рима немамо чак ни то.

Примењујући аналогију и даље, можемо рећи дапериодјеврејскеисторијеодМојсијадоСудијаопетод-говара периоду лутања, упада- припремних борби предформирање државе. И овде, као и за европску историју,нама стоје нарасполагању сведочанства, која неки могуи да оспоре, али која су, у крајњој линији, доследна ијасна.

Халдејци из времена Нимрода, Иранци из временаАстијага и Кира - зар то није исто?

Сваразлика je, понављам, прво, у степену истини-тости сведочанстава, којима располажемо кад су у пита-њу те припремне епохе, у количини и квалитетуподатака који су до нас дошли; а, друго, у оним најбит-нијим, урођеним карактеристикама, које су имали ра-зличити народи и племена на почетку свог буђења заисторијски живот. Тако je, на пример, код Јевреја доми-нирао свештенички, теократскии, истовремено, родов-ни карактер, код Грка и Римљана, блиских по пореклу- муниципални, код Европљана, и, можда, Иранаца -сеоско-аристократски, феудални.

Ове карактеристичне црте, тек наговештене упрвобитној једноставни и безбојности, одредиле су ка-сније целокупан карактер њихове историје. Тако су кодРимљана и Грка, и религија, и аристократија, и монар-хистичко начело добили муниципални, градски карак-тер. У Европи су и аристократија и монархија добилефеудални карактер, изражен у већој мери тамо где jeутицај муниципалних предања Рима био слабији - уНемачкој и Енглеској.

Утицај германског феудализма индиректно jeодредио и светску власт папе и његов духовни аутори-.тет.

Генијални Гизо, у својој "Историји цивилизаци-је", и Пихлер, у својој књизи "Папство и источнецркве", на исти начин развијају мисао да je на Истоку

99

император био све; аристократија није постојала, цен-трализација je била јака, и зато je црква још могла да сеослања на тог императора A шта je могао да уради рим-ски епископ међу мноштвом западних кнезова, полуца-рева, полувелможа, полуразбојника, ако не да првоповећа своју политичку независност ради несебичногслужења цркви, a да касније и сам тежи власти и доми-нацији?

Управо јачање папине власти, раскид са византиј-ским Истоком, прихватање императорске титуле одстране Карла Великог и упади Нормана (последња по-јава у склопу тзв. сеобе народа, бар на Западу) - чинеепоху од које први пут почиње јасно да се оцртава фи-зиономија Западне Европе, и то из германског, при-премног хаоса, c једне стране, и, читавом првобитномхришћанству, заједничке византијске компоненте, cдруге.

Пошто je добила свога цара, Европа je, настојећида опонаша Византију и да joj истовремено тера инат,кренула сасвим другим путем, a да тога није ни биласвесна.

Зато тек IX и X век, a никако не V, треба сматратипочетком, у правом смислу речи, европске државе, којаje постепено одредила и сам карактер западне културе,те нове универзалне цивилизације, која je заменила ихеленско-римску, и византијску и, готово истовременуса овом последњом, краткотрајну цивилизацију Араб-љана*.

Европска цивилизација се формирала од византиј-ског хришћанства, германског витештва (феудализма),хеленске естетике и философије (којој je Европа вишепута прибегавала ради освежења) и оцримсхихмуни-ципалних начела.

Борба ова четири начела наставља се и данас на За-паду. Муниципално градско начело (буржоазија), одпрошлог века победило je сва остала иизопачило (или,ако хоћете, просто изменило) карактер и хришћанства,и германског индивидуализма, и римског ћесаризма, и

Гизо je склон да почетак француске државе помери још касни-је, од Ига Капета (987-996). У сваком случају, ja сам рекао -IX и X век.

100

хеленских, како уметничких тако и философских, тра-диција.

Уместо хришћанских загробних веровања и аске-тизма дошао je овоземаљски хуманистичш утилита-ризам; уместо мисли o љубави према Богу, o спасењудушеи сједињењусХристом- бриге o свеопштој прак-тичној користи. Данашње хришћанство више нијеБожанско, више није оно утешно и, истовремено,страшно учење, већ чаврљање одојчета, алегорија, мо-рална басна, чије je стварно тумачење - економски иморални утилитаризам.

Аристократско незајажљиво наслађивање ми-слећим сладострашћем, "некорисном(!) апстрактномфилософијом и штетном истанчаношћу узвишене иде-алне уметности" - све ове стране западног живота, којиje наслеђен или непосредно од Хеладе, или посреднопреко Рима из времена Лукула и Хорација, такође су из-губиле свој господски, царски каракткер и добиле демо-кратски, који je био доступан свакоме и који je, збогтога, неизбежно био тривијалнији и ружнији, штет-нији и деструктивнији за стари поредак. Лична правапојединца, благостање свих (изрођавање, демократиза-ција германског индивидуализма и хришћанска личнадоброта, која се претворила у превентивни безличнихладни утилитаризам) и овде играју своју улогу.

"И ja имам иста права" - говори сваки појединац икад су у питању уживања, заборављајући да "quod licetJavi, non licet bovi" * приличи Лују XIV, a не приличиГамбети и Руместану.

Монархистичка власт на Западу, која je свуда пред-стављала спој германске феудалности и римског ћеса-ризма, била je ослабљена и ограничена снагоммуниципалне буржоазије. Кад je реч o германском ин-дивидуализму, који je довео до тога да су Германи, јошод времена Тацита, смрт претпостављали телесној каз-ни, то начело, које je некада служило за учвршћивањеевропске дисциплине (јер je представљало привилеги-ју мањине, која je обуздавала остале), сада je посталосвојина сваког и сваки појединац каже: "Monsieur! Tousles hommes ont les memes droits!"** (Питамо се, шта je το:догма вере или факт егзактне науке?)

* Што je дозвољено Јупитеру није дозвољену бику (лат.)'* Господо, сви људи имају једнака права! (фр.)

101

Међутим, како-год било, ми у историји ЗападнеЕвропе видимо следеће:

Од IX па приближно до XV, XVI и XVII, a донеклеи XVIII века, она серазнолико и неравномерно разви-јала.

ОдвременаКарлаВеликог, (од!ХиХвека), којијепод својим скиптромујединио скоро читав копнени деоЕвропе, осим северних и јужних делова, почињу јасни-је него раније да се оцртавају будуће границе поједи-них европских држава. Католичка шизма све вишедолази до изражаја

Ускоро после смрти Карла Великог појављују сеНормани, чије ће мешање у Енглеској, Италији и Фран-цуској допринети коначном утврђивању државног по-ретка, политичке форме тих земаља Нормани (заправоСкандинавци са севера), који су недостајали Карловојимперији, дошли су на југ сами, да надокнаде тај недо-статак и својим мешањем, чвршће него раније, повежупо духу сву Европу, од поларних земаља до Средозем-ног мора.

Од тог тренутка посебне европске државе и општаевропска цивилизацијаразвијају се много одређеније ијасније.

После јединствене персијско-мидијске цивилиза-ције у свету je загосподарила хеленско-македонска кул-тура, ову je, опет, заменилајединственаримска; визан-тијска (васељенска) култура делом je била (у својојисточној половини) наставак исте римске државе, a де-лом je, у оној другој половини, оначувала, као хеленска,у својим недрима нову, исцепкану на свој начин, европ-ску културу.

Јединствена по духу, по културним и животнимидеалима, нејединствена у државним интересима,Европа je, тако, постајала све разноликија и све хармо-ничнија; јер хармонија није мирно једногласје већплодотворна, стваралачка, понекад и жестоха борба,Таквајеихармонија саме ванљудске природе, накојуреалисти желе да сведу човечији живот.

Ja овде нећу нашироко говорити o правној, рели-гијској, обласној, сталешкој, етнографској и умет-ничкој разноликости Европе од времена Препорода падо половине XVIII века То je познато, и, ако желимо дасе детаљније тога подсетимо, довољно je да отворимо

102

било који приручник или дело из опште европске исто-рије, на пример, Вебера, Прево-Парадоља и др.

Кад je реч o разноликости, сви се историчарислажу; сви подједнако сведоче o TOM богатству садржајакоји су обуздале деспотске форме разнородне дисци-плине. Многи писци виде у томе само зло; јер они нестоје на реалном становишту објективног истражива-ња, већ на неком унапред прихваћеном гледишту сло-бодољубља, благостања, демократије и хуманости. Онисе према предмету односе ненаучно и скептички гово-ре: "Шта ме се тиче како ће се то завршити", они o свемусуде, имајући у виду коначни циљ (забрањен за реали-сте у науци), "они имају правац", међутим, чињеницеостају чињенице, и ма каква била пристрасност писаца,историја открива у овом случају код свих исту појавуразвоја; процес постепеног усложњавања слика, какоопштеевропске, тако и оних појединачних - Францу-ске, Италије, Енглеске итд.

Ма од кога пошли: од протестанта и конзервативцаГизоа, прогресисте Шлосера, рационалисте и либералаБакла, Вига и естетичара Маколија - сви ће се онисложити кад je реч o нашем предмету.

Исти закључак даће нам не само историчари, већ ироманописци, и добри и лоши, и песници, и публици-сти, и најкраћи уџбеници, и најопширније монографи-је, и најповршнији историјски прикази. Исти закључакса те објектшнереалне тачке гледишта даће нам и Вал-тер Скот, иШекспир, и Александар Дима- отац, иГетеи Џ. Ст. Мил (види његову књигу "Слобода"), иПрудон,и Вилхелм фон Хумболт, и озбиљна монографија Пи-хлера o подели цркава, и сваки добар уџбеник.

Од XIV и XV па до краја XVII, негде и до половинеXVIII, пачакидо почетканашегвека,Европапостајесвесложенија и сложенија, она све више јача, проширујесе на Америку, Аустралију, Азију; ширење се затим идаље наставља, док сложеност полако губи боју,почиње стапање, брисање оштрих морфолошких гра-ница, религијске антитезе постају мање уочљиве,области и читаве земље постају све сличније, сталежинестају, разликеу ставовима, васпитањуикарактеримасве више бледе, у теоријама се проглашавају: "les droitsde l'homme"*, која се затим бурно примењују у пракси

*Права човека (фр.)

103

прво у Француској 1789. и 1793. r., a касније, у XIX веку,мирно и постепено, свуда. Онда се, опет у теорији, оваполитичка једнакост (упрошћавање) проглашава за не-довољну и тражиједнакосту свему, потлунаједнакост,економска, образовна, полна; теоретски захтеви овогпоновног, потпуногупрошћавања налазе, на крају, сво-је разрешење у следећа два идеала: у Прудоновомдржавно-анархичном и породично-деспотском идеалуи у сексуално-распусном, али државно-деспотском ко-мунистичком идеалу (Кабе, на пример, и други).

Праксу политичког и грађанског стапања Европаje преживела; ускоро ћемо, можда, видети како ће онаподнети покушаје економског, образовног (васпитног)и полног, тј. коначног, упрошћавајућег стапања.

Није на одмет ако напоменемо да без одређенеформе (без деспотизма, заправо) нису могли да прођуна Прудон, ни комунисти; први je желео да целу земљупрекрије малим породичним самостанима, у којима бимуж-патријарх командовао редовницима - женом и де-цом, без икакве државе. Комунисти би, опет, желели дачитаво човечанство поделе по утилитарним киновија-ма, у којима би царевао општи грех, под руководствомничим ограничаваног атеистичког конвента

И ту и тамо видимо враћање дисциплини. Les extre-mes se touchent. *

Дакле, од XVIII века цела Европа се постепеноуједначава, поновно се стапа, Онаје билаједноставнаиу стапањууједначена до IX века; она опет жели да бу-де безоблична смеша у XIX веку. Она je проживела 1000година! Онавишенећеморфологију! Онапрекотогста-пања тежи идеалу једнообразне једноставности, али,не приближивши му се ни из далека, она мора да паднеи уступи место другима!

У почетку међу собомврло сличникелтско-роман-ски, келтско-германски, романско-германски ембрио-ни одавно су постали различити, развијени органи-зми и сада маштају да опет постану слични скелети.Храст, бор, јабука и топола нису задовољни оним карак-теристикама које су се код њих формирале у периодуцватуће сложености и које су доприносиле великој раз-ноликости опште слике западног раскошног врта; они

*Крајности се додирују. (фр.)

104

заједно плачу због тога што их још увек држи на окупунекаква кора, што још носе остатке некогтешког лишћаи штетних цветова; они маштају да се слију у једноупрошћено средњепропорционално дрво.

"Организација je трпљење, ограничавање: ми вишене желимо ограничавање, не желимо више разнообраз-ну организацију".

Свуда исти, мање или више демократизовани уста-ви. Свуда германски рационализам, псеудобританскаслобода, француска једнакост, италијанска распуште-ност или шпански фанатизам, који служи истој ра-спуштености. Свуда грађански брак, свуда презирпрема аскетизму, мржњапремасталешкој поделиивла-сти (не својој власти, већ власти других), свуда слепонадање у земаљску срећу и потпуну земаљску једна-кост!

Свуда фаталистичка, несхватљива заслепљеност!Свуда реална наука и свуда ненаучна вера у изјед-начавајући и хумани прогрес.

Уместо да на примеру из 70-их година види да jeдемократија свуда погубна, - аристократска и песничкаПруска се непромишљено утапа у либералну, из-мучену, безвољну и неверујућу пан-Германију, она за-боравља да расцепканост, која je некад била штетна појединство поретка, ни сада не погодује јединству анар-хије. Слични темпераменти, слични организми лакшеподлежу истим епидемијама!

Сложеност машина, сложеност администрације,правног поретка, сложеност потреба у великим градо-вима, сложеност деловања и утицаја штампе и књига,сложеност метода саменауке-све тош//е оповргло мо-ју тврдњу. Све су то само оруђа мешања и стапања - тоje исполински млин, који све и свакога мрвиуједнојстули псеудохумане тривијалности и прозе: све je τοсложени алгебарски поступак, који настоји да све исвакога стави под заједнички именитељ. Методе ега-литарног прогреса су сложене, циљје груб, једноста-ван по замисли, по идеалу, по утицају и т. сл. Циљ свегаje - просечни човек; буржуј спокојан међу милионимаисто тако просечних, исто тако покојних.

105

ГЛАВА X(Наставак истог)

Једна од најјачих предрасуда у наше време je пре-драсуда да je централизација сама по себи безусловноштетна.

Обично се има у виду централизација Француске.Међутим, несрећа уопште није у самој централи-

зацији власти; несрећа je y мешању и стапању формиживота, уједнакостиправа, у једнообразности субјек-тивног еудемонистичког идеала и у, захваљујући томе,слободнијем сукобљавању интереса.

Што су сличнији темпераменти, заразе су опасни-је, захтеви исговетнији!

Ако ствар не посматрамо са становишта свеопштегдобра, већ са становишта очувања државе или поретка,видећемо да ни недавна централизација Француске, ниисцепканост Немачке или Италије, ни независностпровинција у некадашњој Шпанији, ни децентрализа-ција великобританске земље, ни разнородно хоризон-тално (тј. корпоративно сталешко) раслојавање читавераније Европе нису сметали ниједној посебној државина Западу да остане неприкосновена и допринесе свемувеликом и бесмртном за човечанство.

Није централизација сама по себи опасна по зем-љу; напротив, она je спасоносна све док je тле, које сеналази под влашћу, разнообразно; јер, несвесно или по-лусвесно: "Divideetг/п/>ега"*језаконприроде, анејезуи-тизам и подлост, како мисле многи људи нашегвремена

Док постоје сталежи, док провинције не личе јед-на на другу, док je васпитавање различито у разним сло-јевима друштва, док претензије нису исте, док племенаи религије нису изједначени у општем индиферентиз-му, дотле je власт, више или мање централизована, -нужност. И онда, кад све те боје почну да бледе и да семешају, централизацијавласти опет остајеједини спасоддаље демократизације живота иума.

Шпанија никада није била централизована у онојмери у којој je το била Француска, a зар je њен положајбољи?

Подели, па владај! (лат.)

106

A Италија? Да ли je она јака? Да ли je њен дух пло-дан?

Зар није јасно да се тај, какав-такав, ред у њојодржава захваљујући не унутрашњем духу, већ спо-љашњим условима опште политике. Зар нам, кад објек-тивно сагледамо недаровитост, прозаичност, духовнујаловост те псеудо препорођене Италије, не пада на па-мет да до њеног уједињења можда и није дошло да бисеразвио сложни иу јединству издвојениитализам, већда би се индиректно ослабиле Француска и Аустрија,да би се дубље поткопале одбрамбене снаге папизма, даби се отворио пут даљем свеопштем западном стапању?Италија je само постала сличнија Француској из време-на Луја-Филипа и ништа више. Само, много сиро-машнија Јлдаомпродуктивношћу управо због тога штоje све то старо!

A социјализам? Зар он нема присталица у Итали-ји? Ако je многоречиви и машталачки период соција-лизма прошао, утолико горе! Значи да он свија гнездорадије у безвредној, него надареној гомили!

Једно je јасно: Европа je y XIX веку прекорачиласудбоносних хиљаду година државног живота.

Шта се догодило c њом?Она je, понављам, у свом општем изгледу ујед-

начена; она je кренула путемпоновногстапања, њенисаставни делови постали сумного сличнијинего рани-је, многоједнообразнији, a сложеност метода прогре-сивног процеса личи на сложеност неког озбиљногпатолошког процеса, који, корак по корак, водисложени организам поновној упрошћености леша, ко-стураипраха!

Уместо организоване разноликости, све вишепреоЂлађујеразлагањенаједнообразне елементе] Овачињеница je, изгледа, неоспорна; исход може бити спо-ран, слажем се; ja говорим само o савременим појавама,и ако ту слику упоредим са сликама свих старих државау тренутку непосредно пред њихову пропаст, ja видими у историји Атине, и у историји Спарте, целе Хеладе,Египта, Византије и Рима само оно опште што претхо-ди крају: уједначавање, брисање разлика, свеопштеунижавање и стапање, видим углачане белутке уместооштрих кристала, видим дрвеће и семе, који више недају лишће и цветове као раније, већ неким новим, дру-гим световима служе за грејање и храну.

107

Данашњи прогрес не представља процес развоја:он представља процес поновног стапајућег упрошћава-ња, процес пропадања за оне државе у којима je настао,које су га прихватиле...

Понекад... чини сеи за читав свет. Јапан се, на при-мер, такође европеизује (пропада).

Шта су европске државе учиниле од себе, преко-рачујући кобну границу од хиљаду година?

Оне су све, вишеилимање, оштетиле онудржавнуформу која je била створ ена у периоду њихове цватућесложености. Оне су постепено изневериле онај системапстрактних идеја, утврђених изван личних, субјектив-них потреба, идеја које су настале у морфолошкој фазиразвоја и које су се наднеле над европске народе као за-става, као велика сенка која показује пут.

Крајем XVIII и током XIX века, на тле Европе сти-гле су, тада погрешно схваћене, англо-саксонске кон-ституционе идеје.

Шпанија je била апсолутистичка, али децентрали-зована монархија. Учињен je покушај да она постанеуставна, ограничена; да се ослаби власт и ојача, скон-центрише представништво народа,

Приближавање Шпаније овом лажнобританскомтипу упропастило je, ионако већ бледу, општу јури-стичку сликуЋЂропе.

И шта смо видели? Шта се догодило у Француској,чија je историја толико позната, јасна и поучна! Она jeпо својој државној форми представљала централизова-ну, аристократску, католичку аутократију.

Варљиви, пламени сјај 89. године изменио je свето. Од тог тренутка Француска je све више ишла у прав-цу стапања, поравњавања, док 71. године није показалада она има много људи, a нема правог човека, вођу. Вођене ствара парламентаризам, већ стварна слобода, тј. не-ка слобода самовоље (самовлашћа). Треба уметивлада-ти без скрупула!

И шта се десило? Управо од 60-их година, када je ли-берална партија јадних Жил-Фаврова и K почела дадоживљава успех, када су Наполеону Ш почели да везујуруке, догодиле су се грешка за грешком, несрећа за не-срећом.

Нијевласткрива, кривајенепослушност!

108

Сада je y Француској готово довршен процес по-новног стапања и поједностављења. Француска je де-мократска република A да ли je она стабилна?

Шта ради Немачка?Напоменимо, прво, да су политички умрле скоро

све државе средње и јужне Немачке, тј. оне у којима je,нарочито после 48. г. дошло до веће једнакости и сло-боде и већег рационализма (Рил je уметнички сјајноописао то стапање у средњој Немачкој).

Још само католичка Баварска показује знаке живо-та, захваљујући својој специфичности, својојзаостало-сти (код Рила има дивних запажања o баварскимсељацима).

Победунад свима иу свему однелаје Пруска, којаje имала: 1) побожног и схоро самовласног краља; 2)лош устав, тј. такав који je власти давао могућност дадела; 3) привилеговано иратоборно јункерство. Упра-во све оно што није постојало или je постојало у мањојмери у средњој Немачкој 66. године или у Француској70-их година.

А... шта даље?Ренан, који je био, изгледа, либерал само кад je y

питању религија (што je, наравно, најгоре), после по-раза француске демократије, која се више обрукала безимператора него са њим, узвикнуо je y очајању дадржава не може да живи без аристократије; али, поштонико не може да се врати уназад, нека се, каже он, наста-ви наше демократско пропадање! Ми ћемо сепотруди-ти да се осветимо својим суседима, преносећи истузаразу на њих.

Убрзо после тога Тајмсје објавио следеће: "ОсветаФранцуске се остварује - стара Пруска се демократизу-је", итд...

И... шта видимо: утицај пруске аристократије уокрузима je опао, католичка партија и црква суизложене прогонима тако да je и само протестантскосвештенство збуњено, уводи се обавезни грађанскибрак... (тј.правни конкубинат).

Кад говоримо o свеопштој писмености, свеопштојнародној војсци и свеопштем јединству, o желез-ничким путевима на све стране и т.сл., онда морамо зна-ти да су то ствари са две оштрице: данас су погодне заред, сутра за рушење. То све служи истом поновномстапању и изједначавању.

109

Спољна политика између Словена и Француза jeдоста нестабилна.

Либерали су јаки по свом опозиционом ставу ифразама у мирно време. Либерали XVIII века су ималида пруже простом народуновеидеје, старемржњеима-теријалне интересе.

Постојили све то и код данашњих либерала?Аустрија, побеђена под Садовом, искрено je први

пут крочила у еру слободе иједнакости и -распала сенадвоје, a сада из дана у дан страхује да се не распаднена пет-шест делова.

Турска - и она се једва држи, и то не сама, држи jeспољна ситуација и унутрашњи раздор међу хришћани-ма. И откад тако? Откад јеу већој мериизједначилапра-ваиположајљудидругевере, откако се демократизовалана свој начин. Да je још добила парламент, како су хте-ли Енглези, у жељи да паралишу утицај Русије и гене-рала Игнатјева на самодржачког султана, да je либе-ралним зађевицама била придодата и егалитарна сла-бост, Турска се не би одржала ни неколико година.

Остаје још Енглеска. У њој се егалитарни процесјош није тако јасно испољио* . Што се тиче либерализ-ма у уском, чисто конституционом или политичкомсмислу, он je већ одавно постао својствен природној ор-ганизацији ове земље.

Ако проширимо појам слободе, онда се она уодређеном смислу обавезно подудара са једнакошћу. Aтакве слободе у Енглеској није било.

Ни за дисиденте у Енглеској, ни за католикеуопште, ни за Ирце, ни за сиромашну класу не може серећи да je постојала потпуна слобода, чак ни политичкаСлободне институције у Енглеској биле су до скора те-сно повезане са привилегијама англиканске цркве.

Једнакости, схваћене у широком смислу, било je yЕнглеској у почетку, можда и више него, на пример, уФранцуској, али je касније, управо са приближавањемцватућег периода (Елизабета, Стјуарти, Вилхелм Оран-ски и Џорџи) и правног и фактичког јединства било свемање. И Енглеска се, као свака друга држава, као сваканација, сваки организам, и још више, као све што посто-

Реформе Гледстона сада су и Енглеску готово изједначиле садругим земљама на путу погубног стапања (1885).

110

ји у простору и у свести (као дрво, као човек, као фило-софски системи, као стилови у архитектури) подвргласвеопштем закону развоја, који се састоји у постепеномусложњавању садржаја, који до некогвремена држи де-спотизам форме; по оном истом закону по коме се свепрво индивидуализује, тј. тежи вишем јединству увећој разноликости (оригиналности), a затим распли-њује, стапа, поново упрошћује и деградира, мрви се ипропада.

На први поглед, чини се да je Енглеска на некиначин ималавише среће од других земаљаЕвропе. Али,једва да je тако. Ипак, погледајмо пажљивије.

Наравно, Енглеска je имала срећу пре свега затошто je дуго продавала своје гориво у великим ко-лтинама.Енглескаседемократизоваланановомтере-ну- у Сједињеним Америчким Државама

САД су просторно повезане са Великом Британи-јом, као што je ФранцускаХ1ХвекавременсЈда повезанаса Француском XVII века. Америка Вашингтона и Лин-колна и Француска Наполеона I и Наполеона ТТТ су под-једнако демократски уједначене и поједностављенеземље, које су настале захваљујући процесу поновногстапања, прва из Енглеске Елизабете, Вилхелма Ш иПита, a друга из Француске Франсоа I, Ришељеа и ЛујаXVI*.

Кад сам говорио o процесу поновног стапајућегупрошћавања, ja сам, чини ми се, рекао: до потпунепрвобитне племенске простоте и безизражајностидржаве и нације никада не долазе пре свог коначногуништења или потпуне поробљености. Оне до послед-њег тренутка чувај у неке црте из свог цватућег периодаТако je Спарта завршила живот са два цара. Рим са сво-

Сједињене Државе су савремена Картагина. Цивилизација врлостара, халдејска, у упрошћеном републиканском виду, на новој,чистој земљи. Уопште, Сједињене Државе не могу никоме даслуже као пример. Оне су врло кратко живеле: свега један век.Видећемо шта ће са њима бити после 25-50 година. (И код њихje раније постојала једна трајнија разноликост, постојало jeропство, a сада видимо упрошћавање и стапање). Неће ли и н,и-ма, ако се прошире, као Рим и Русија, на друге несличне зем-ље, на Канаду, Мексико, Антилска острва и себе награде тимновим шаренилом за, изгубљену у последњој борби, уну-трашњу сложеност лоретка, бити потребна монархија? Многикоји су живели у Америци тако мисле.

111

JOM законитом диктатуром императора и чак са сенкомСената.

Атина je одбројавала своје последње дане заједноса истински омиљеним демагозима, на челу са Демо-стенима и Фокионима.

Византија je пала c православним царем на зиди-нама новог Рима итд.

Да бисмо се још једном уверили да примери, којесам више пута наводио не само из политичког живота,већ и из саме природе и историје људског духа, нисубили употребљени као реторичка компарација, већ каопокушај да се реалистичким свеопштим законима обја-сни историја развоја и, посебно, пада држава, поме-нућемо овде и то да и у свему постојећем видимо исто.Видимо, заправо, да се у процесу пропадања и смрти допоследњег тренутка чувају неке црте, које су се испо-љиле у периоду процвата и сложености.

Тако ембриони свих животиња личе једни на дру-ге; они су врло једноставни и разнообразни; ембрионисисара су у почетку готово потпуно истородни ислични међу собом; међутим, остаци разних животињасе још доста разликују - све док се не претворе у прах(на пример, скелет кичмењака, спољни омотач угину-лих чланконожаца, љуштуре мекушаца итд.).

Дрвеће које се сасушило и изгубило лишће, например, још чува трагове сврје раније организације:оно je простије, једнообразније, мање сложено него ра-није, али пажљиво око, око искусногпосматрача, већ поизгледу коре, по општим контурама стабла и грана, порасту разликује које je дрво - храст, које - јабука, a које- јаблан или маслина.

Тако je и протестантизам, који у почетку није бионишта друго до поновно упрошћавање католицизма,сачувао у себи, ипак, и неке црте Римске цркве.

Пошто смо направили ову нужну напомену, вра-тићемо се на англо-саксонску историју.

Дакле, Велика Британија je y почетку избегла ста-пање и упрошћавање пребацивши га преко океана,чиме je себе, бар привремено, спасла од унутрашње ек-сплозије и насилне демократизације у властитој кући.

Међутим, она, ипак, није успела дасеу потпуностии сама тога спасе. Принудни губитак упрошћене пре-коатлантске Енглеске догодио се скоро истовремено сапринудним унутрашњим стапањем Француске. Обе

112

ове појаве спадају у другу половину прошлог века (тј.XVIII века - нап.прев.ј.

Владајући ИНДИЈОМ, Аустралијом и другим коло-нијама, освајајући час Канаду, час Гибралтар, припаја-јући час Малту, час Јонска острва, Велика Британија jeкомпензовала тај губитак новом разноликошћу ван сво-јих граница, слично старом Риму, који je, захваљујућистапању и упрошћавању у циљу унутрашње једноо-бразности, као и истовременом присвајању нових, по-себних и неравноправних, у поређењу са њим, земаља,дуго продужавао своје битисање.

Закон разнолихости, која доприноси јединству, иовде остаје на снази.

Освајање егзотичних земаља je једини спас кодзапочетог процеса поновног стапања.

Међутим, 20-30-их година, и у самој Енглеској jeпочео процес демократизације.

И у њој су се појавили радикали. A ти радикали сучесто, баш због тога што су настојали да државни типВелике Британије приближе типу Европе (оне конти-ненталне), и у будућности упросте, a y садашњостиуједначе слику целог Запада, били централизатори. Та-кав je, на пример, у многим ситуацијама био и сам ЏонСтјуарт Мил.

Разнородне и специфичне особености енглескеорганизације полако су почеле да се бришу, занимљивиобичаји да нестају, живот у провинцијама да се ујед-начује. Права католика су била изједначена; у васпита-њу и укусима једнообразност je постајала све присут-нија. Лордови се нису устезали да раде као директорибанака. Средња класа, као и у другим земљама Европе,већ je преовлађивала. Владавина средњехласе такођејепредстављала упрошћавање и сталање; јер, она je, yсуштини, тежила да све сведе на општи тип тзв."буржуја".

Зато и Прудон, тај симплификаторраг excellence, caжаром уверава да je циљ читаве историје у томе да сесви људи претворе у скромне, једнако паметне исрећне буржује, који неће много радити. "Будимо ра-дикални сада у својим побудама, - узвикује он, - цакобисмо што пре дошли до тог просечног човека, кога jeпре свега створио tiers etat Француске!"

Леп идеал! И опет људи у многим земљама идутрагом Француске. Вести из Енглеске доносе да г. Брајт*

113

на пример, у СВОЈИМ говорима изражава нестрпљење:"Када ће Енглеска постати стварно слободна земља?"

Занимљиво je ca оваквим говориманапреднихЕн-глеза упоредити уздахе кајања многих несумњиво па-метних Француза, на пример, Ренана.

Жалосно ће бити ако нам се да прилика да видимокако Енглези узимају часове закаснеле мудрости кодлудих Француза. Нека Бог да да грешимо у свом песи-мизму!

Мудри постепени ток егалитарног процеса мора,по свему судећи, да нанајближу будућност нације имадругачији утицај него што на ту најближу будућностимају бурни преврати, који се предузимају у циљу тогистог егалитарног процеса Међутим, кад je y питањудаља будућност, дејствоје, мислим, слично. Прво мир-но стапање, a онда нарушавање дисциплине и необуз-даност.

Једнообразност права и, већа него раније, сличностваспитања и попожајанеуништава антагонизам инте-реса, већ га, можда, и појачаваЈер супотребе ипретен-зије сличне.

Поред овога, запажа се да свуда, пред крај животадржаве, економска неједнакост јача паралелно и исто-времено са јачањем политичке и грађанске једнакости.

Патње се не умањују; оне су само друге природе,дубље се доживљавају са накнадним изједначавањемпојмова, укуса, потреба, до чега долази после сложеног,цватућег периода у друштвеном животу.

Хипотеза o поновном упрошћавању и стапању, ко-ју сам покушао да изнесем, има, наравно, више семио-лошки него каузални (него етиолошки) значај.

Поновно упрошћавање и поновно стапање су ка-рактеристике, a не узрок распадања државе.

Основни узрок, међутим, треба, највероватније,тражити у људској психологији. Човек je незасит, акому се да слобода. Човекова глава нема форму шлема ка-кав су носили гардисти у време цараПавла, пљоснат сазадње стране, где je y мозгу центар за осећања и страсти,висок и проширен напред где je ум. Захваљујућиразво-ЈУ управо ових задњих делова нашег мозга, ширење ра-ционализма у друштвеним масама (другим речима,гајење, већих него раније, претензија на тобожњера-зумевање) доводи само до надраживања рушилачкихстрасти, уместо њиховог обуздавања од стране аутори-

114

тета. Тако се показује да je наиван и ауторитетима по-дложан човек, при строжој оцени, ближи истини од са-моувереног и уображеног грађанина, изједначеног илиберално распуштеног друштва. Неписмен, алирели-гиозан и послушан руски сељак емпиријски je, да такокажемо, ближи стварној животној истини, него некирационални либерал, који глупо верује да ће сви људиједном бити срећни, да ће сви бити племенити, подјед-нако паметни и разумни.

Зар се реалисти не би смејали ономе ко би рекао дасу прави углови једнаки међу собом само захваљујућигрешци наших очева, a од данас и убудуће ће све битидрукчије на овој јадној земљи?...

Лукаве интриге властодржаца и доминирајућихкласа учиниле су да се земља окреће око сунца. То нијекорисно за већину. Ми ћемо учинити да се она од данасокреће око Сиријуса! Прогрес ће нарушити све основнезаконе природе... Животиње ће мислити јетром, вари-тихрану-плућима, ићинаглави!.. Свећелије, сваткивабиће истородна, сви органи ће обављати исте функцијеи све то у потпуној хармонији (не антитеза, већ сагла-сност!).

Ако je и у Енглеској процес демократског упрошћава-ња дошао доста јасно до изражаја, онда joj можемо одсрца пожелети да се даљи ток процеса одвија што спо-рије, како би она што дуже била поучан пример слоге иочувања. Али можемо ли да уверавамо себе да je Енгле-ска Гледстона и Брајта исто што и Велика БританијаПита и, чак, Р. Пила?

Р. Пил je био велики државник: он се врло нерадоповлачио пред прогресом стапања и поравњавања Гово-рио je: "He налазим више да je могуће настављати борбу".

Поновимо још једном: све државе Запада биле су упочетку сличне међу собом, онда су постале врло ра-зличите и унутрашње сложене, a сада опет све теже дасе прибл иже ј една другој на бази егалитарне распуште-ности. Озбиљан, солидан психички карактер нације туништа не може помоћи.

Тврди и тешки предмети, сударајући се у хаосу, де-лују једни на друге много разорније него меки или лаки.

Све се стапа, и све растапа.

115

ГЛАВА XIУпоређивање Европе са старим државама

Здање европске културе било je много веће и бога-тије од оног које су створиле раније цивилизације.

У животу Европе било je много више разнолико-сти, више лиризма, више свести, више разума и вишестрасти, него у животу других, раније несталих, исто-ријских светова. Број првокласних споменика архитек-туре, знаменитих људи, свештеника, монарха, ратника,управљача, уметника, песника je био већи, ратовистрашнији, философијадубља и богатија, религијанеу-поредиво страственија (у поређењу, на пример, са хе-ленско-римском), аристократија изразитија од римске,монархија у појединим државама одређенија (у већојмери наследна) од римске; уопште, сами принципи ко-ји су ушли у основу европске државе били су многосложенији од оних у древним временима.

Да би се пољуљало то сложено (види o овоме кодГизоа у "Историји цивилизације"), величанствено и ра-није невиђено здање, била су потребна јача средства одоних која су постојала некада. Старе државе су сеупрошћавале готово случајно, емпиријски.

Европске државе се упрошћују самосвесно, рацио-нално, систематично.

Старе државе нису свесно проповедале религијупрогреса. Оне су еманциповале личности, класе и наро-де у односу на ранији цватући период и то, често,упркос себи, упркос свом идеалу, који je y принципу биоконзервативан*.

У жељи да што пре отвори своја племенита џинов-ска недра, Европа je поверовала у демократски прогрес,али не као у привремени прелазак на нову историјскуметемпсихозу, не као у корак ка новом нејединству, но-вој организацији, новом спасоносном деспотизму фор-ме, не! - онајеповеровалаудемократизацију, у стапање,у поравнавање као у идеал саме државе!

Она je ватру исцрпљујуће грознице протумачилакао знак избијања првих зуба, као препород државе изсопствене утробе, без дотицања помоћи са стране! Сли-

Ц.Ст. Мил сматра да су сви мислиоци класичне старине биликонзерватори; тек су сада, наводно, људи схватили да постојипрогрес.

116

ка древног света није слика систематичног, рационал-ног стапања, оног, тако рећи, научно прихваћеног по-новног упрошћавања, какву показују државе Европепочев од XVIII века.

У древна времена та кретања су мање изражена,мање уобличена; међутим, можемо бити уверени да jeи у старим државама поновно упрошћавање слике -слабљење, покретљивост власти, поткопавање каста,што je имало за последицу нарушавање ррганичног од-носа између људи, племена и религија, једнообразнијеустројство области у односу на претходни период -претходило паду и пропасти.

У неким случајевима, прошлост служи као примери објашњење за садашњост; у другим, садашњост нам,својом одређеношћу и изоштреношћу, отвара очи занешто мутно и нејасно у прошлости.

Суштина појаве je иста; њена снага, изражајностмогла je да буде различита, у разним условима временаи места.

Подсетимо се у кратким цртама како су завршилесвој живот различите државе у стара времена.

Атинску државу су довели до пропасти њени де-магози. То je толико познато да би сваки ђак, који не бизнао каква je била улога Клеона, какве су по духу билеАристофанове комедије, чиме су се завршавали узалуд-ни покушаји Спартанаца, Критије, тридесеторице ти-рана, Пизандра и др. да обнове аристократску управу уграду у коме je владала анархија, добио јединицу.

Уређење Атине, које још од Солоновог временаније било превише аристократско, после Перикла до-било je потпуно егалитаран и либералан карактер.

Што се тиче Спарте, она je ишла другим путем, би-ла je сиромашнија, али јача по духу; међутим, и са н.омсе пред крај десило исто што и са данашњом Пруском:сиромашнија, суровија и аристократскија држава побе-дила je другу државу, развијенију у трговачком погле-ду, богатију и демократичнију, али се и сама заразилањеним недостацима.

Спарта je пред крај свог постојања изменила самоједну битну црту у свом животу! Она се ослободила спу-тавајуће форме свог аристократског сталешког кому-низма, по коме су сви чланови неједнаких хоризон-талних слојева једнаки међу собом.

117

У њој je дошло до веће политичке, a мање економ-ске једнакости.

Око 400-350. г. преХр.р., друштвенаимовина je би-ла проглашена за приватну (као и на другим местима),и свако je могао њоме да располаже како je хтео, свако jeдобио право да се богати или сиромаши по сопственојвољи.

Организација Спарте, дорска форма, искварила сеи почела постепено да се приближава оном општемсредњем типу, коме je тада свесно тежила Хелада.

Реакција царева Агесилаја и Клеомена у користЛикургових закона je имала исто онако мали успех каои реакција атинских олигарха.

Кад je реч o општој историји пада Хеладе, најбољеje навести одломак из Веберовог приручника. За такоширока питања добри уџбеници су најбољи ослонац.Они обично допуштају само оно што су признали сви,цела наука.

"Ми смо видели, - каже Вебер, - да je грчки генијемало-помало уништио и разбио строге форме и уске ок-вире источне (ja бих пре рекао првобитне) организаци-је, проширио личну слободу и једнакост за све грађанедо крајњих граница, да би се, на крају, у тој борби про-тив свакојаког ограничавања личне слободе, било тра-дицијама и правима, законом или приликама, изгубиоу свеопштој поремећености и нестабилности". Даље ненаводим (види Веберову "Свеопшту историју", зак-ључак o грчком свету, последње странице).

Навео сам одломак из популарног немачког при-ручника

Међутим, исто ћемо наћи и у Гервинусовој "Исто-ријиХГХ века".

Гервинус почиње своју књигу констатацијом дапостоји велика сличност између последњег периодапале Хеладе и данашњег тренутка победничке Европе.

И он верује у будућност: "Историјскаразмишљањасу ме спасла од устрепталих очекивања која узбуђујудруге, и тако ме сачувала од многих заблуда, истовреме-но, та размишљања ми никад нису ускратила утеху иподршку". То су речи познатог научника. Међутим, онне каже на какву управо утеху рачуна, на свеопштусрећу, купљену по цену макар и пропасти савременихдржава, или на дуготрајни државни живот савремене

118

демократије? Пре ће бити да он мисли на последње.Врло je важно то разликовати.

Гервинус и у историји хеленизма, и у савременојисторији налази сличне појаве.

"Свуда, - каже он, - запажамо правилан прогрес ду-ховне и грађанске слободе, коју у почетку имају самонеке личности, затим све већи број појединаца, и, накрају, сви. Касније, када држава пређе свој животни пут,опет видимо да од највише тачке те узлазне лествицеразвоја (ja бих рекао ширења!) почиње обрнут процес усфери просвећености*, слободе и власти, који са вели-ког броја носилаца пада на мањи и, на крају, на неколи-цину.

"У Хелади je пред њен пад господарила тиранија;у Европи данас (каже он у издању из 1852. г.) влада ап-солутизам". Гервинус je, очигледно, био под утицајемпроглашења Наполеона Ш за цара и реакције у Не-мачкој.

Међутим, последице су показале да je Наполеон IIIјош више демократизовао Француску и да je монархи-стичка реакција у Немачкој, низом политичких антите-за, такође довела земљу до процеса стапања.

И још нешто. Ja не налазим да je тиранија, оли-чена у једној личности, била карактеристична за целуХеладу у време пада. Два главна представника хелениз-ма, Атина и Спарта, пала су као републике.

Ако и македонски монархистички период рачуна-мо као наставак хеленске државе (што није тако строго^,онда нам остаје да закључимо следеће: АпсолутизамЈеједино средствоза спасавањена тлукојејевећдоживе-ло поновно стапање и поравнавање; међутим, његовастварност није превише стабилна без прилива новедисциплинујуће разноликости.

Грчко-македонске монархије нису биле дугог ве-ка; Наполеон Ш je пао; по тој аналогији, и будућностобједињене и стопљене Немачке je, y најмању руку, подзнаком питања.

Јасно je да ни Гервинус није могао да се ослободирелигије "des grands principes de 89**.

* Зар у александријском периоду ширење просвећености у квантитативном смислу није било веће него у епохи стваралаштва?

** Великих принципа 89 (φρ.); Реч je o принципима велике фран-цуске револуције.

119

Узроци пада старог Египта исто су тако добро поз-нати као и узроци пада хеленских држава, истина, унешто општијим цртама.

И ту видимо исто што и свуда. У периоду процвата-сложеност и јединство, постојање сталежа, деспотизамформе; затим још веће, изненадно повећање разнолико-сти, захваљујући необично великом приливу странаца(Грка и Феничана за времеПсаметиха и Нехоа; 200000 вој-никајеналустилоземљуувреметаквогпрогреса),110растбогатстава, трговине и занатства, што je имало за после-дицу већа померања класа и већу динамичност живота, aонда, прво неприметно па све радикалније мешање,изравнавање, стапање и... на крају, готово неочекиван, из-ненадан пад (Нехо-Лесепс, Камбиз итд.).

Треба ли говорити o Риму?Његова постепена демократизација je врло добро

позната.У Риму je више пута долазило до стапања Први

пут су се патрицији постепено приближили плебејци-ма и готово стопили са њима у малом, првобитном Ри-му. То je Риму дало, као што увек бива, изненаднуснагу, и он je ту снагу искористио за освајање Италије.Завреме тих освајањаунутрашње стапајућеупрошћава-ње било je компензовано новом разноликошћу, какоживота у присаједињеним областима, тако и неједна-кошћу права, која су има дата.

A онда je скоро у целој Италији дошло до стапањаи изј ед начавања у правима а, вероватно, и у ду ху и живо-ту. Почела су освајања на југу и западу, на северу и исто-ку, различитих држава и народа.

Све аристократске реакције Кориолана, Суле, Пом-пеја, Брута ни овде нису имале неки трајнији успех, иакосу, наравно, дале својдеодоприносаусмислунекенамајошнејаснепондерацијереалнихснагадруштва,

Цезар и Август су још више демократизовалидржаву: њих je на то принудио сам ток догађаја, и за тоих не можемо осуђивати.

Време од пунских ратова, закључно са Антонини-ма, je време цватуће сложености Рима. Поједностављу-јући се, развезујући себи руке, Рим je постајао свебогатији, све разнообразнији и растао je све дотле доксиле, које све постојеће бришу и изједначују, нису и уњему превагнуле над силама усложњавања, обједиња-вања, над организујућим силама.

120

Каракала (III век пре Хр. p.) je свим грађанима,чије порекло није водило од робова, дао једнака права уцелој империји.

У време Диоклецијана (који je и сам био синроба),ми смо већ пред вратима Византије. Пошто није имаокрај себе сталешко начело, он je увео сложено чинов-ништво (вероватно према древним источним обрасци-ма, персијско-халдејским; јер, све се враћа, само унешто измењеном виду). После њега Константин jeпримио хришћанство. Уместо политеистичког, муни-ципално-аристократског, конституционог, да кажемо,Рима, дошла je хришћанска, бирократска, али ипак му-ниципална, ћесарска Византија

Стара хеленско-римска муниципалност, стариримски ћесаризам, ново хришћанство и ново чинов-ништво по угледу на азијски образац - то су они битнимоменти са којима je Византија отпочела свој нови хи-љадугодишњи живот.

Kao држава, Византија je провела свој живртискључиво бранећи своје позиције: као цивилизација,као религиозна култура, она je дуго доминирала свудаи освајала нове светове, Русију и друге Словене.

Kao држава, Византија није била млада. Она jeживела свој други живот - дотрајавала живот Рима.

Њена младост и снага су били у религији. И њенаразноликост je почивалауправо нарелигиозној основи.Занимљиво je да су око X века биле истребљене илиугушене све јереси, које су византијском свету давалетолико живота и динамичности.

Победа простог конзервативизма била je подјед-нако штетна за државу, као и претерано наглашен ста-пајући прогрес. Читав Запад je отпао од цркве, aправославни (изједначени) Бугари Симеона показалису се опаснијим од паганских Бугара Крума. Империјаje на једвите јаде изашла са њима на крај. Црква се, на-правивши предах, посветила себи; она je разрадила углавним цртама догме, обреде и каноне, препуштајућидетаље разноликости времена и места.

Морални живот цркве није слабио. Свети испо-сници наставили су на Истоку да делују својим уз-вишеним примером на паству; било je и мученика; удалекој Русији, под византијским утицајем, ширило сеправославље, коме je предстојао бескрајно далек пут.Али под том смишљено заустављеном философијом

121

цркве, наставила je да живи, сиромашнија него раније,превише покретљива, превише стопљена у својим де-ловима, држава. Права су била до те мере изједначенада су обични месари, трговци, војници из разних пле-мена могли да постану не само високи чиновници, негочак и императори.

Од IX-X века слика Византије постаје свеупрошћенија, беживотнија, једнообразнијау својој ди-намичности. То je процес сличан враћању у дивље ста-ње, сличан упрошћавању различитих врста јабука, којепостепено постају дивље и обичне, ако се престане сањиховим калемљењем. Оваврста поновногупрошћава-ња, пропадања, захватила je и Италију после блиставеепохеПрепорода; иШпанију-послеФилипаП; онаби,вероватно, захватила и Француску после JlyjaXV, да ни-је дошло до револуције 89. године, којајемиранзастојзаменила наглим стапањем и смешом прогреса; тихутуберкулозу - еуфоричномколеромдемократијеисве-опште среће!

Неопходни су нови елементи, али елементи којису узети само из снага свога, или неког нама блискогнародакојитакође, сличнонама, страдаодпоједностав-љивања и стапања, мало су корисни; они, наравно, нанеко време, отклањају и спречавају пропаст и, чак, увекдоносе период бучне славе, али не задуго. Поједностав-љајући прогрес већ није подивљалост упрошћујућег иједностраног конзервативизма него последње доноше-ње плода и брзо пропадање. Раскоши je много, отпор-ност - никаква Примери Француске из времена репу-блике и I империје, Италије из 59-60. године и,вероватно, Немачке у скорој будуАноститоворе за себе.

Када се једном политичкии сталешки поједноста-вила, и изједначила држави, по неизбежном редоследуствари, остаје само једно: или да се распадне, или да сеповеже c новим туђим, различитим елементима, - даосваја, припаја нове земље, које носе у себи залогдисци-плине, и да не жури са постизањем дубоког уну-трашњег јединства свега, које би, према некаквомплану или узору било претерано једнолично и једно-ставно.

Шта ће нам на крају рећи велика Персија Кира ипрепорођена држава Сасанида?

Разуме се, и поред ових напора науке, поред свихнатписа на клинастом писму и многих других архео-

лошких открића у последње време, појединости пер-сијске историје су нам мање познате него појединостииз историје Хелена, Римљана и Византијаца, које су донас дошле у многобројним писаним документима.Међутим, индуктивно, полазећи оддругихпримера, миможемо и у тој држави да претпоставимо у општимцртама кретања слична данашњим.

Период до Кира: једноставан живот, једноставнарелигија ватре, обичне феудалне вође. Једнообразностзелених јабука.

Затим, освајање мидијских и халдејских земаља.Присаједињење Лидије, Грка, Египћана, Јевреја,

необично шаренило и моћно јединство царевине.Без неког посебног труда и великих промашаја,

можемо претпоставити колико je велика била разноли-кост живота, религије, језика, разнрродност права ипривилегија у тој огромној империји после Камбиза,па све до Дарија Коломана. Све je било обједињено улицу великог цара, који je био отеловљење Бога на зем-љи. Сатрапи, који су прилично независно управљалиразличитим областима, били су, највероватније у почет-ку, претежно иранског, феудалног порекла. Међутим,двор je морао да се, у циљу обједињења земље, ослањане само на природне феудалце Иранце, већ, због равно-теже, и на друге, више измешане и стопљене, више де-мократизоване, протестујуће снаге других народа.Двор великог цара, који je био центар процвата исложености, морао je постепено да постане и одскочнадаска за поступно стапање људи, народа ирелигија. Ви-дели смо да су приступ на двор имали различити људи:Халдејци, Грци, Јевреји. То доказује животна историјаЈеврејина Мардохеја и Македонца Амана.

Демократско расуло у епохи Дарија Коломана иАлександра Великог вероватно још није имало прете-рано дубоке корене у империји.

Поред привидне победе Грко-Македонаца, правупобеду однела je, y ствари, Персија. Јер после смртиАлександра, o Грчкој, заправо o Хелади као републици,нема ни помена; a сва македонска царства су завршиласвој живот два или три века касније, сва су пала подударцима Рима још пре Христовог рођења. Осим тога,по свему се види да су Грци много мање утицали наПерсијанце него Персијанци наГрке и њихове ученике- Римљане. Пре сукоба саПерсијанцима, Грци су имали

122 123

више нечег свог, изворног, него после тога; државнидух персијског царизма такође je утицао и то не само нањих, већ много касније и на Римљане и још више наВизантијце, на којима je Исток оставио свој печат.

Грчко-македонска држава je одмах после Алексан-дрове смрти сврстана у северне и западне пограничнеобласти Персије, a убрзо после тога у источном делу ра-није империје дошло je до свежег приливаПарта, који су,опет, били прости феудалци, прости војници, блиски,можда, у родовном погледу, племену древних Иранаца.

Рим није био у стању да их потпуно покори.Под њиховим утицајем настало je ново царство по-

клоника ватре са истом религијом, истим државнимпринципима, a које je трајало до XII века после Хр.р.

У XII веку стара држава je пала под ударцима му-слимана, a религија Зороастра готово потпуно несталаиз историје. Није ми познато да ли постоје обимнијинаучни радови o царству Сасанида. Али, служећи сеаналогијом, и у овом случају се да претпоставити да суузроци који су довели до стапања за време последњихАхеменида, могли у обновљеној империји да делујујош снажније.

Могуће je да су цареви Сасанида морали да прибе-гну сложеном чиновништву, (које je, како неки мисле,послужило као образац византијском), као некој врстипотпоре партском феудализму. Међутим, сложено ло-кретно чиновништво, уз све остале једнаке услове, нијебило тако поуздано средство дисциплине за ниже класе(и за сукобљене интересе уопште), као уједињена и уза-јамно уравнотежена родовна аристократија, којупоштују све монархије.

Гроф Гобино, у својој књизи "Histoire des Perses"*,тврди да je царство Сасанида управо и створилараз/fo-племенска демократија, која je свргла војни феудали-зам Парта.

Из свега што je речено, могли бисмо, чини нам се,извести следећи закључак:

1) Можемо констатовати знатну разлику у степенуупрошћавања и стапања елеменатау последњим годинамаживота разних држава, али код свих уочавамо тај процес,који je, по свом општем карактеру, сличан савременом, ега-литарном и либералном прогресу Европе.

* "Историја Персијанаца" (фр.)

124

2) Културе тих држава, културе које су смењивалеједна другу, биле су све шире и шире, све сложеније исложеније: шире и по духу, и по месту, сложеније посадржају; персијска je била шира и сложенија од хал-дејске, лидијске и египатске, на чијим je рушевинаманастала; грчко-македонска je била још шира али накраће време; римска je собом прекрила и апсорбовалапретходне; европска се у погледу простора, дубине исложености развила неупоредиво више од културасвихранијих државних система.

Полумере њу нису могле да поремете: за њено ста-пање, упрошћавање било je потребно јаче средство, -измишљен je демократски прогрес - les grands principesde 89. итд.

Уместо да прогрес схвате онако како je το у приро-ди ствари, тј. као кретање од простог ка сложеном,већина образованих људи нашег времена радије прих-вата улогу алхемичара, који траже философски каменземал^ског свеблаженства, и астролога, који израчуна-вају фантастичне детињасте хороскопе за будућностсвих људи.

Свесно се упрошћујући и систематски се стапа-јући, Запад се, у ствари, несвесно потчинио космичкомзакону пропадања

ГЛАВА XIIЗакључак

Јесам ли свим овим желео да кажем да европска ци-вилизација већ сада пропада?

He! Ja сам више пута понављао да цивилизацијеобично за дужи период надживе државе у којима су на-стале.

Цивилизација (култура) je управо онај сложенисистем апстрактних идеја (религиозних, државних,лично-моралних, философских и уметничких) који сеизграђује целокупним животом нације. Она, као про-дукт, припада држави; као храна, као иметак, она припа-да целом човечанству.

Неки од тих плодова културе сазревају у ранимепохама државе, други - у средњим, трећи - у време па-

125

да, Једни народи остављају свету у наслеђе веће благо,други мање. Једни из једне, други из друге области.

Европско наслеђе je вечно и толико богато и вред-но да му у историји нема равног.

Али проблем je у следећем: ако се у епохи савреме-ног, касног доношења плода, све европске државе заи-ста споје у некакву федеративну, грубо-радничкурепублику, нећемо ли ми имати право да такав резултатназовемо падом раније европске државности?

Којом ценом треба да буде плаћено такво спајање?Неће ли та нова свеевропска држава морати да се упринципу одрекне признавања свих локалних обе-лежја, да се одрекне свих колико-толико чуваних пре-дања, неће ли можда... (а ко зна!) да спали и поруши свепрестонице, како би збрисала са лица земље оне великецентре који су тако дуго доприносили подели западнихнарода на непријатељске националне таборе.

На ружиној водици и шећеру се не припремајутакви дубоки преврати: они се нуде човечанству увекпреко гвожђа, крви и суза!...

И, на крају, ма како настала та нова република, наружиној водици научних скупова или на крви, Францу-ска, Немачка, Италија, Шпанија итд. више неће посто-јати. Оне ће постати само области те нове државе, каошто су за Италију постале области ранији Пијемонт,Тоскана, Рим, Напуљ, као што су за пан-Германију садаХесен, Хановер и сама Пруска; оне ће за све-Европу би-ти оно што су за Француску одавно постале БургундијаиБретања!..

Рећи ће ми: "Али оне се никада неће ујединити!"Moj одговор je: "Нека je блажен онај ко верује: нека муje лепо на овоме свету!" Тим боље и за њихово достојан-ство, и за нашу сигурност; али, имамо ли ми право дане будемо будни и да себе уљуљкујемо оним што се на-ма свиђа? Чему учи здрав разум? Чему учи практичнамудрост? Да се чувамо онога што je лоше, да размишља-мо o томе или да потиснемо такве мисли и замишљамосвог непријатеља (егалитарну револуцију) онако не-моћним како су Французи замишљали Прусе?

Неопходно je при оваквим размишљањима увекимати на уму онај крајњи идеал, који постоји удруштвима; ј ер ће људи свакако пожелети да га провере.Неопходно je имати у виду да ће новатори, раније или

126

касније, увек тријумфовати, макар и не у оном смислукоји су свесно тражили. Позитивна страна њиховогидеала представља обичну кулу у ваздуху, док je њиховадеструктивна делатност, која руши све раније посто-јеће, на несрећу, често претерано практична и постижесвој негативни циљ.

Да би се срушили последњи остаци ранијег држав-ногуређења Европе нису потребни ни варвари, ни некаинвазија са стране: довољно je даље ширење и јачањеоне 6&зумнерелигије еудемонизма, која je за свој мотопрогласила: "Le bien-etre materiel est moral de Γ humani-te"*.

Треба ли имати на уму да je велики број оних којижеле да се у Европи све раније државе стопе у једну фе-деративну републику; многи, опет, то не желе, али,ипак, верују у такав исход као неизбежно зло.

Да би се срушио монархистички поредак у Не-мачкој, довољан je само несмотрен корак у спољној по-литици, неуспех у борби са суседним силама Словенаи Француске...

Рекао сам да многи који не желе спајање свихдржава Запада у једну републиканску федерацију, ипак,верују у ту могућност. У н>у верује и Тјер, иако je, y јед-ном од својих говора, рекао да "не би желео да доживиту нову цивилизацију".

Ja сматрам да je наша дужност да стално мислимона ту могућност, на покушај, ако ништа друго, таквогспајања, таквог нестајања појединих европских држава.

Кад je реч ο Русији у тој ситуацији, ja видим дваизлаза: 1) она се мора и у томпроцесу подредити Евро-пи, или 2) мора сачувати своју независност.

Ако руски људи одговоре на ова два питања у ко-рист независности, шта онда треба чинити?

Треба оснажити себе, треба мање мислити на до-бро, a више на снагу. Ако буде снаге, биће могуће и не-какво добро.

A зар без снаге тек тако може доћи то субјективнолично добро? Пораза je било много: они су реалначињеница A где je та срећа? Где je το добро?

Ако Запад постане некаква целина, он ће или 1) задуже време прихватити ту републиканску форму, која,

"Благостање je морал човечанства" (φρ.).

127

опет, неће бити ништа друго до пад свих других европ-ских држава, или ће 2) изнемоћи у атмосфери општеанархије, пред којом ће анархија терора 48. или анархи-ја Париза 71. бити ништавне.

Било како било, Русији ће бити потребна уну-трашња снага организације, снага духа дисциплине.

Ако нови федеративни Запад буде снажан, нама ћета дисциплина бити потребна да од његовог притискабранимо последње страже наше независности, нашесамосталности.

Ако на Западу завлада анархија, нама je дисципли-на потребна да помогнемо самом том Западу, да се и уњему спасе оно што je вредно спасавања, a управо оношто je створило његову величину - Црква, ма која била,држава, остациуметности, аможда...исаманауха\...(не,она тенденциозна, већ критичка\).

Ако je све то само узалудни страх и Запад се осве-сти и мирно врати (што у историји није познато!) ста-ројхијерархијиидисциплини,ондаћенамхијерархијаи дисциплина бити потребне да не бисмо били гори,слабији и мање достојни од њега

Дакле, што мање тзв. права, што мање привидногдобра! У томе je ствар. Тим пре што та права, у ствари,дају врло мало од оног субјективно доброг, тј. оногштоje заиста пријатно. То je само илузија!

A вишевековни живот?Зар смо заиста тако млади?Како год рачунали нашу историју, од Рјурика (862)

или покрштавања Владимира (988), у сваком случају,добићемо цифру од 1012. или 886. година.

У првом случају ми нисмо ништа млађи од Европе;јер и њену историју државе треба рачунати од IX века

Друга цифра такође не треба да нас превише узне-мирава

Нису све државе доживеле пуних 1000 годинаТеже je проживети више, мање-врло лако.

Додајмо још и ово.Данас се на родовну аристократију обично гледа

као на неки болесни, привремени и ненормални про-дукт, или, у најмању руку, као на некинекорисниукрасу животу, као што су лепа ћуба и перје јаких боја кодптица, као што су цветне крунице код биљака, у томсмислу да птица може живети без ћубе, a биљка без ле-

128

пих латица, али све су то егалитарна уверења; када сествари реалније размотре, показује се да су управо ониисторијски светови у којима се, поред монархистичкихсклоности, и родовна аристократија чвршће држала,били и плоднији и моћнији од других.

Рим патриција и оптимата je живео дуже од трго-вачке Картагине и више je урадио за човечанство.

Спарта се одржала дуже од Атине и овој више путадавала снагу својим примером.

Древни Иран je обновило, после потпуног униште-ња, феудално племство Парта, и након њиховогутицаја,све до времена Арабљана, постојала je велика империјаСасанида, чија je цивилизација несумњиво утицала наВизантију, a преко ње и на Европу, и на нас.

Снага и духовно богатство саме Европе, у токучитаве њене историје, најбољи су пример за то. Њу jeстворио феудализам.

Наше великоруско тле je било увек мирније; и коднас je било освајања, упркос неким мишљењима (тј. би-ло je насиља од стране првих кнезова), али оно није би-ло дубоко; оно je било слабије изражено него на другимместима А, можда, то и није неко добро.

Moja хипотеза - јединство у сложености, изгледа,наилази и овде на своје оправдање. Пред нама су трифантастична примера: Енглеска, Турска и Русија У Ру-сији (тј. у њеномвеликоруском језгру) постојало je ја-ко јединство нације; у Турској je било више разно-родности; у Енглеској je постојала хармонија једног идругог. У Енглеској je покоравање, туђе насиље, билодубоко и оно je дало дубоке одбрамбене корене земљи.Завојевачи су се до те мере стопили са побеђенима да сустворили једну нацију, али не иједнукласу сањима. УТурској се освајачи уопште нису стопили са хришћани-ма, зато су могли да створе само слржену државу, a неједну нацију, и, ако у мислима одвојимо Турке (приви-леговане поданике империје), ми ћемо добити веоматагсту демократију хришћана У Русији су освајања би-ла мања, a стапање Варјага и Словена није дало мо-гућност да се код нас, у правој Великорусији, формирајујака сталешка предања. У складу са овим, и ствара-лаштво, богатство духа има три степена: изнад свих jeЕнглеска (ранија, наравно), на много нижем степену,много сиромашнија духом je Русија и, на последњемместу, најбесплоднијаТурска

129

Ha Западу су уопште буре и експлозије биле јаче,импресивније; Запад има више плутонистички карак-тер; међутим, некаква посебна, мирнија или дубља по-кретљивост читавог тла и устројства код нас, у Русији,не узмиче по снази западним муњама и громовима.

Дух очувањаувишим слојевимадруштва на Запа-ду je увек био јачи него код нас, и зато су се и експлозијечуле даље; код нас je дух очувања слабо изражен. Нашедруштво je уопште расположено да иде низ матицу задругима; ко зна... можда и брже од других? Дај Боже дау томе грешим.

Кад овако размишљам, мисли се невољно заустав-љају на нашој браћи Словенима... Шта нам они припре-мају?

Нову разноликост ујединству, свесловенски проц-ват са издвојеном Русијом на челу... Посебну, ориги-налну форму савеза држава, у којој би једаннесразмерно већи члан органски доминирао над ма-њим, како би се постигла она минимална сагласност,која до сада уопште није постојала на Западу.

Или неку брзу једнообразност: много буке, многократког славља, галаме, много здравица, a онда?... Ондастапање, изједначавање, једнообразност... a y једноо-бразности пропаст!

Треба знати како усагласити њихова и нашаначела.

У начину усаглашавања je проблем. Од једнакихлинија које су нам дате можемо направити различитегеометријске цртеже, - цртеж који je представљен зат-вореном линијом и цртеж који je представљен отворе-ном линијом.

Покојни словенофил Хилфердинг се, у свом пред-говору за књигу "Историја Чешке" (поводом хиљадуго-дишњице Русије), овако изразио: "ХиљадугодишњицаРусије je стварно значајналсгорд/СЈга чињеница самоу поређењу са судбином других словенских земаља.Ми, наравно, одбацујемо ту сваки мистицизам (А збогчега? Збогчега се толико плашити мистицизма, заштога се стидети?); ми, каоинаши читаоци, не видимо дацифра 1000 сама по себи има неки посебан значај, онакавкакав су joj, на пример, давали стари Римљани, када суса дубоким и тајанственим узбуђењем ишли у сусретхиљадугодишњици своје планетарне државе".

130

Не! Али та цифра представља ону највишу грани-цу, коју није прешла ниједна од ранијих словенскихдржава.

"Држави чешкој" итд. je "требало још седам годи-на да обележи 1000-годишњицу, Пољска je живела 935година, српскадржава800., бугарска, сапрекидима, 725.,хрватска мање од пет векова".

И даље: "Зашто je руској земљи тај судбоносни ци-клус од хиљаду година, у који je стао целокупан животдругих словенских држава, од колевке па до гроба, једвабио довољан за спољашњи раст и развој државног орга-низма, зашто joj на граници другог миленијума, тј. теку будућности, предстоји фаза унутрашњег самоо-свешћивања, унутрашње самоделатности?"

"Имамо o чему да размишљамо..." - каже покојни"научник", наш саплеменик.

A ja ћу додати: "Не само да размишљамо, него и даосетимо оно унутрашње узбуђење, које су доживелиРимљани!"

Да ли се зна шта управо предстоји Русији у бу-дућности? Да ли постоје позитивни докази да смо минезрели?

Неки мисле да наша релативна духовна јаловост упрошлости може да буде доказ наше незрелости илимладости.

A да ли je το тако? Хиљадугодишње сиромаштвостваралачког духа још није гаранција за будуће богатеплодове.

Α шта je το унутрашња самоделатност? Ако се тасамоделатност схвати у широком, органичном смислу,онда je организам сваке државе, и кинеске, и персијске,самоделатан; јер живи захваљујући својим силама иправилима. И стара Русија je тако живела A ако се са-моделатност схвати у садашњем, уско правном смислу,онда ћемо ми неприметно и неизбежно, и у сфери идеа-ла, и у пракси доћи до оног егалитарно-либералногпроцеса, од кога у сваком случају треба бежати.

Онда, шта je тоунутрашње самоосвешћивање? Токаже словенофил. То, вероватно, значи општесловенскасамосвест. Лепо!

Али општесловенска самосвест никако не подра-зумева само хваљење Словена, само спремност Велико-русије да оправдава самовољу Југо-Словена,

131

He треба, по мом мишљењу, хвалити и волети Сло-вене, већ оно специфично словенско у њима, што ихразликује од Запада, што их одваја од Европе. Слове-нима не треба повлађивати, већ треба изучавати њиховдух, a кад je реч o њиховим тежњама, треба одвајати оношто je штетно од онога што вреди.

Не треба тежити спајању са њима - треба тражитикомбинације које ће бити корисне и за њих и за нас (апреко тога, можда, и за одбрамбена начела саме Европе);треба настојати, како сам једном већ рекао, на смишље-ном приближавању, уз одређену дистанцу, a не на ста-пању и неорганском сједињавању.

Али зашто се ми бринемо? Зар Аустрија и Турсканису ту?

Зар треба да се плашимо спајања кад јужни Слове-ни још нису добили независност?

Стид ме je да на овако нешто одговорим.Нека Аустрија и Турска постоје. Аустрија, сама по

себи, никада није представљала опасност за нас, a по-себно сада, при њеном благотворном (за кога?) демо-кратском стапању и либералној свеангажованости.

Постојање Турске, по мом схватању, нама, засада,одговара, као већини наших истоверника наИстоку (сведок не будемо спремни да je заменимо на Босфору).

Али, зар једна држава може другој, исто тако вели-кој, држави да буде вечити гарант?

Зар Европа не стоји пред нама у пуној ратној спре-ми?

Зар нисмо колико јуче видели и мање очекиванекатастрофе него што je распад државе, у којима je пле-менска разноликост толика да штети јединству инте-реса и општој снази духа, a сталешка, хоризонталнараслојеност, толико минимална да не може бити гаран-ција већег страха и озбиљније изградиране дисципли-не?

Нека Аустрија и Турска постоје и даље (посебноова последња); нека се држе, тим пре што je нама, Руси-ма, лотребна некаква припремна теорема, како насчисто племенски, бесмисленоупрошћени славизам неби затекао изненада, као онај момак који je ишао ноћу,па затекао глупе цуре без светиљке разума!..

Та теорема мора да буде толико сложена, да би би-лаприродна и примењива, и топикоједноставна, да би

132

била разумљива и да би онемогућила свако нагађање(око) детаља и разна одступањз, која не могу да предви-де ни, још увек незрела, социологија, ни друге егзактненауке.

Неки код нас кажу: "Доста je било саосећања, ли-терарног општења, подизаља свесловенског духа".

Тачно! То je не само пожељно, него и неминовно.Са подизањем духа се престало, али остаје питање: дали то величање словенског духа увек и у свему одговаранама, Русима, да ли нам користи?

Јесу ли сва кретања племенског словенства безо-пасна за основна начела нашег великоруског живота?

Да ли ми треба да повлађујемо свим словенскимтежњама, као што слаб и неразуман вођа и учитељ по-влађује склоностима и лакомисленим испадима својихпитомаца или следбеника?

Нашанезрелост je, кажем то c горчином, сумњива.Ми смо проживели много, створили духоммало и

сада стојимо пред неком страшном границом...Обухватајући у мислима цело блиско нам словен-

ство, ми констатујемо једну чудну ствар: најзаосталијинарод, нациј a која ј e међу Словенима последња доживе-ла свој препород, - Бугари, - улазе у борбу, на почеткусвог новог историјског живота, у борбу са предањима,са ауторитетом оног истог византизма који je положену основу наше великоруске државе, који нас je и уразу-мио, и огрејао, и мудро зауздао. Сами Бугари, можда,нису у потпуности предвидели све оно до чега их je до-вео логички развој ситуације. Они су имали намеру дасе боре само против Грка: околности су их довеле дораскида са васељенском Црквом, у чијим принципиманема ничег ни грчког, ни посебно словенског.

"Бугари су слаби, Бугари су сиромашни, Бугари супотчињени, Бугари су млади, Бугари сууправу, - кажунаши људи...

На крају ће ми рећи:"Бугари су млади и слаби!...""Чувајте се! - рекао je Сула за младог Јулија Цеза-

ра - У том момку чучи десет Марија" (Демократа)!Није опасан иноземни непријатељ, на кога увек

гледамо испод ока; није страшан јак и храбар супарник,који вам у лице баца окрвављену марамииу старе мрж-ње.

133

Ни Немац, ни Француз, ни Пољак, полубрат, по-луоткривени супарник.

Најопаснијиодсвихјерођени,млађи,незаштићени,како нам сечини, брат, ако се онзаразинечимшто можеи за нас, ако нисмо опрезни, да буде погубно.

Случајна, ненамерна зараза, која долази од рођеноги немоћног, кога грејемо на својим грудима, опаснијаje од отвореног непријатељства храброг противника.

Ни у историји чешког културног препорода, ни укретањима борбених Срба, ни у побунама Пољака про-тив нас, ми не налазимо тако загонетну и опасну појавукакву видимо у широком и лажно-богобојажљивом по-крету Бугара. Тек кад je постављено бугарско питање,први пут су од самог почетка наше историје, у рускојдуши ступиле у борбу две силе које су створиле рускудржаву: наше племенско словенство и црквени визан-тизам.

Периферност, привидш неважност, ненаглашеност,некаква релативна незаинтересованост, који прате савтај грчко-бугарски конфликт, као да сунамерно таквида одстране пажњу нашег друштва од њиховог значајаи важности, да пробуде што мање интересовање како бинас последице затекле неспремне, како би сви, најму-дрији људи наше земље, допустили да им се угасе кан-дила.

Доста! Рекох и олакшах својој души!

134

Садржај

Василиј Зенковски:Константин Леонтјев и сумрак Европе 5

Константин Леонтјев:Византизам и словенство 9

ГЛАВА IДревни византизам 9

ГЛАВА IIВизантизам у Русији 20

ГЛАВА IIIШта je το славизам? 39

ГЛАВА IVШта je το словенство? 54

ГЛАВА VСуд ο Словенима 58

ГЛАВА VIШта je το процес развоја? 72

ГЛАВА VIIΟ форми државе 80

ГЛАВА VIIIΟ дуговечности држава 91

ГЛАВА IXΟ трајању европских држава 98

ГЛАВА XНаставак (истог) 106

ГЛАВА XIУпоређивање Европе са старим државама . . 116

ГЛАВА XIIЗакључак 125

135

Константин ЛеонтјевВИЗАНТИЗАМ И СЛОВЕНСТВО

БиблиотекаРУСКИ БОГОТРАЖИТЕЉИ

УреднициМихаило ПендоВладимир Меденица

Техничш уредникНенад Кричка

ИздавачиЛогос, БеоградОртодос, Београд

ШтампаБиро "Радунић", Београд

Тираж: 300 примерака

CIP - Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд

930.85 (495.02)

ЛЕОНТЈЕВ, КонстантинНиколајевичВизантизам и словенство / Константин Леонтјев;

превели c руског Марија Марковић, Бранислав Марко-вић. - Београд: Логос: Отродос, 1994 (Београд:Биро "Радунић"). -135 стр.; 20 cm. -(Бивлиотекаруски боготражитељи)

Превод дела: Византизм и славјанство /Константин Леонт'ев. - Тираж 300. - Стр. 5-8;Константин Леонгјев и сумрак Европе / Василиј Зенковски.

930.85 (=81)

а) Византија- Културна историјаб) Словени - Културна историјаИД = 30114316

136