KВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У РАЗЛИЧИТИМ СИСТЕМИМА ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/Vukovic_Tamara.pdf · 2015. 12. 21. · Тамара

Тамара Вуковић

KВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У

РАЗЛИЧИТИМ СИСТЕМИМА ПРОИЗВОДЊЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за ратарство и повртарство

Кандидат

Тамара Вуковић

Ментор

Доц. др Денис Кучевић

КВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У РАЗЛИЧИТМ

СИСТЕМИМА ПРОИЗВОДЊЕ

Мастер рад

Нови Сад, 2015.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Департман за ратарство и повртарство

2

Комисија за оцену и одбрану мастер рада

Др Маја Манoјловић, редован професор, председник

Ужа научна област: педологија и агрохемија

Пољопривредни факултет Нови Сад

Др Денис Кучевић, доцент, ментор

Ужа научна област: сточарство


Др Иван Пихлер, доцент, члан

Ужа научна област: сточарство


3

Захвалница

Од свег срца сам захвална свима који су својом подршком и помоћи учинили овај

мастер рад могућим... хвала...

...тати, мами и сестри за љубав и подршку током читавог живота... без вас не бих била

овде...

...момку Мартину за челичне живце и неизмерну љубав...

...најбољим другарицама за осмех када је био најпотребнији...

...ментору Кучевић Денису на подршци и залагању, за помоћ при одабиру теме,

стручне савете и водство у писању овог мастер рада...

...ментору дипломског рада Пихлер Ивану за стручне савете и помоћ при статистичкој

обради података...

...Габрић Мирославу, Јегдић Бранку и Марић Јелени за топле добродошлице на своје

фарме и уступању млека својих дивних коза за анализе...

...колегама и колегиницама са факултета за подршку и савете...

...запосленима у Лабораторији за контролу квалитета млека на урађеним анализама

млека...

…и свима осталима који су на било који начин допринели овом раду...

Део истраживања мастер рада финансиран је од стране Покрајинског секретaријата

за науку и технолошки развој АП Војводине у оквиру пројекта „Нове методе у

повећању репродуктивне ефикасности преживара“ (2011-2015).

4

Acknowledgments

From the depth of my heart I am thankful to all of you who supported me and helped me

through the period of writing this master’s thesis…thanks to…

…my father, mother and sister for all your love and support through all my life… without

you, I would not be here…

…my boyfriend Martin for nerves of steel and unconditional love…

…my best friends for the smile when it was most needed…

…my mentor, Denis Kucevic, for the support and devotion, for helping me to find the

subject for this thesis, for his expert advice and for leadership in writing of thesis…

…my bachelor studies - mentor, Ivan Pihler, for his expert advice and help with statistical

issues…

…Gabric Miroslav, Jegdic Branko and Maric Jelena for warm welcome on their farms and

for letting me to use milk from their lovely ladies for analysis…

…my colleagues from the university for support and advices…

… employees in Laboratory for milk quality control who have done milk analysis...

...and all the others who in any way contributed to this thesis...

This work was partly supported by Provincial Department for Science and Technological

Development of Vojvodina through the project New methods in increasing the

reproductive efficiency of ruminants (2011-2015).

5

Резиме

У конвенционалној пољопривреди акценат је на високој производњи,

ефикасној конверзији сточне хране и доброј заради, док се квалитет крајњих

производа губи а добробит животиња занемарује. Са друге стране, традиционална

пољопривреда тежи ка другим идеалима и ставља добробит животиња на нешто виши

ниво. Из овог производног система искључују се многа минерална ђубрива и хемијска

средства за заштиту. Органска пољопривреда је вид производње строго регулисан

законом што нам омогућава детаљно праћење сваког корака у производњи. Добробит

животиња је на првом месту и према томе се прилагођава цео систем све у циљу

задовољавања потреба животиња и добијања производа високог квалитета.

Потреба и свест људи расту за храном која је високог квалитета и здравствено

безбедна и за људе и за животиње. Ово је посебно изражено у сточарству где систем

производње има велики утицај на крајњи производ. Козје млеко је, због свог високог

нутритивног квалитета, од изузетног значаја и стога се јавља потреба да се докаже

квалитет млека и да се издвоје фактори и параметри који у највећој мери утичу на

његов квалитет.

Циљ истраживања је поређење квалитета млека коза расе француска алпина са

конвенционалне, органске и традиционалне фарме да би се утрвдило како и у ком

правцу различити системи производње утичу на квалитет млека. Са сваке фарме је

узето по 20 узорака и по један групни узорак. Анализа узорака млека је извршена у

акредитованој лабораторији за испитивање квалитета млека Департмана за сточарство

Пољопривредног факултета у Новом Саду. Анализом се утврдио квалитет млека,

односно његов хемијски састав, садржај масти, протеина, лактозе, број соматских

ћелија а обављен је и скрининг антибиотика. У групним узорцима утврђен је садржај

урее, казеина, засићених масних киселина, незасићених масних киселина,

мононезасићених масних киселина и полинезасићених масних киселина. Анализа

варијансе измерених и израчунатих података извршена је помоћу компјутерског

6

програма Statistica 12, док су параметри дескриптивне статистике обрађени помоћу

компјутерског програма Microsoft Excel.

Анализом варијансе утврђена је статистичка значајност између параметара

квалитета млека добијеног различитим системима пољопривредне производње.

Параметри који су показали статистичку значајност су млечна маст, протеин и сува

материја без масти. Kазеина је највише имало млеко коза са традиционалне фарме

(2,68%) а урее млека са органске фарме (52,8%). Највиши садржај засићених масних

киселина имао је млеко органских коза (2,248%), а највиши садржај незасићених

масних киселина забележен је код коза из традиционалног система (1,016%).

Мононезасићених масних киселина највише је било у традиционалном (1,175%), а

полинезасићених киселина у конценционалном систему (0,382%).

Добијени резултати који су испољили значајне разлике ће нам послужити за

унапређење технологије гајења млечних коза у органској пољопривреди.

Кључне речи: конвенционална пољопривреда, традиционална пољопривреда, органска

пољопривреда, козарство, квалитет млека

7

Summary

In conventional agriculture the emphasis is on high performance, efficient

conversion of feed intake and high money income, while the quality of products loses along

with animal welfare. On the other hand, traditional agriculture tends to other ideals and puts

animal welfare at a slightly higher level compared to conventional. The usage of mineral

fertilizers and plant protection chemicals is excluded from this production system. Organic

farming is a form of production which is strictly regulated by law which allows us to

monitor each step of the production in detail. In this system animal welfare has the high

priority and therefore, the whole system is adapted to it in order to meet the natural needs of

animals and to produce high quality products.

Human consciousness and need for high quality food which is safe for people and for

the health of the animals is growing. This is particularly expressed in animal husbandry

where the type of production system has a big impact on the animal products. Goat milk is

of great importance because of its high nutritional quality. Therefore there is a need to prove

the quality of milk and to isolate factors and parameters that largely affect its quality.

Goal of this research is to compare milk quality from French alpine goats from

conventional, organic and traditional farms in order to determine how and in which direction

different production systems impacts milk quality. Twenty samples and one group sample

were taken from each farm. The analysis of milk samples was conducted in accredited

Laboratory for milk quality testing on the Department of Animal Husbandry at Faculty of

Agriculture in Novi Sad.

The analysis determined the milk quality, its chemical composition: content of fat,

protein, lactose and somatic cell count, respectively. A screening of antibiotics was also

conducted. Contents of urea, casein, saturated fatty acids, unsaturated fatty acids,

monounsaturated fatty acids and polyunsaturated fatty acids were determined in the group

samples. The analysis of variance of the measured and calculated data was performed using

8

the computer program Statistica 12, whereas the parameters of descriptive statistics were

analyzed by the computer program Microsoft Excel.

The analysis of the variance showed the statistical significance between milk quality

parameters obtained by different agricultural production systems. The parameters that

showed statistical significance are milk fat, protein and dry matter without fat. Casein

counted the most in milk from traditional farm (2,68%) and urea counted the most in milk

from organic farm (52,8%). The highest content of saturated fatty acids was in organic goat

milk (2,248%), and the highest content of unsaturated fatty acids was found in the milk from

traditional system (1,016%). Monounsaturated fatty acids counted the most in traditional

system (1,175%), and polyunsaturated fatty acids counted the most in conventional system

(0,382%).

The results that showed significant differences will be used to improve the breeding

technology of dairy goats in organic production systems.

Keywords: conventional agriculture, traditional agriculture, organic agriculture, goat

breeding, milk quality

Садржај

1. Увод ................................................................................................................................... 1

2. Преглед литературе .......................................................................................................... 3

2.1 Органско козарство ..................................................................................................... 4

2.1.1 Органско козарство у Европи ............................................................................. 6

2.1.2 Органско козарство у Србији ............................................................................. 7

2.2 Исхрана коза ................................................................................................................ 8

2.3 Генетика коза............................................................................................................. 10

2.4 Фактори који утичу на производњу и састав козјег млека ................................... 13

2.5 Састав козјег млека ................................................................................................... 17

2.5.1 Амино киселине ................................................................................................. 18

2.5.2 Масне киселине .................................................................................................. 19

2.5.3 Соматске ћелије ................................................................................................. 20

2.5.4 Разлике у квалитету козјег млека ..................................................................... 22

3. Задатак и циљ рада ......................................................................................................... 27

4. Материјал и метод рада ................................................................................................. 28

4.1 Системи пољопривредне производње обухваћени истраживањем ..................... 29

4.1.1 Конвенционална пољопривреда ....................................................................... 30

4.1.2 Традиционална пољопривреда ......................................................................... 31

4.1.3 Органска пољопривреда .................................................................................... 31

4.2 Фарма Марић Јелене, Србобран (конвенционална производња) ......................... 33

4.3 Фарма Јегдић Бранка, Српски Крстур (традиционална производња) ................. 36

4.4 Фарма Габрић Мирослава, Галамбош (органска производња) ............................ 39

4.5 Акредитована лабораторија за испитивање квалитета млека, Нови Сад ............ 44

5. Резултати истраживања са дискусијом ........................................................................ 45

5.1 Млечна маст .............................................................................................................. 45

5.2 Протеин ...................................................................................................................... 46

5.3 Лактоза ....................................................................................................................... 47

5.4 Сува материја ............................................................................................................ 48

5.5 Сува материја без масти ........................................................................................... 49

5.6 Број соматских ћелија............................................................................................... 50

5.7 Уреа, казеин и масне киселине ................................................................................ 51

6. Закључак ......................................................................................................................... 53

7. Литература ...................................................................................................................... 56

Вуковић Тамара Мастер рад

1

1. Увод

Млеко, које представља производ лучења млечних жлезда, је једина храна

младим сисарима током првог периода њиховог живота (Mahmood и сар., 2010).

Компоненте млека обезбеђују енергију и материје неопходне за раст. Млеко такође

садржи антитела која штите младе сисаре од инфекција (Bylund, 1995). Оно игра

битну улогу и изградњи здравог друштва и може да се користи као средство за

рурални развој, запошљавање и успоравање миграције сеоског становништва (Sarwar

и сар., 2002).

Производња козјег млека је растућа индустрија која је веома битна за

добробит људи широм света и представља битан део економије у многим земљама,

стога и заслужује пажњу која јој се придаје (Sawaya и сар., 1984; Božanić и сар., 2002;

Van Niekerk и сар., 2004; Silanikove и сар., 2010; Pazzola и сар., 2011; Aplocina и

Spruzs, 2013). Козарство има дугу традицију у Европи, посебно у Италији, Шпанији,

Грчкој и Француској (Jimenez-Granado и сар., 2014). Последњих година козарство се

увелико раширило и у Немачкој и Аустрији (Monrad-Fehr и сар., 2007; Volkmann,

2012). Разлози томе су што многи људи, који су алергични на кравље млеко, налазе

алтернативу у козјем млеку, и то што козји сир је постаје све популарнији због свог

истанчаног укуса (Haenlein, 2004; Popescu, 2013). Преживари и њихова способност да

живе и производе на исхрани која је богата влакнима имају велики потенцијал да

допринесу здравој и одрживој људској исхрани (Hofmann, 1989). Још један сектор

који бележи раст, и који је препознат као област од значаја за науку је органска

пољопривреда, и према томе, заслужује даља истраживања која се тичу квалитета

козјег млека и млечних производа (Lu и сар., 2010; Rahmann, 2011).

У другој половини 20. века, сточарство је организовано на великим фармама у

индустријском систему држања. Акценат је био на високој производњи, брзом

порасту, високој плодности, ефикасној конверзији сточне хране, добром квалитету


2

производа и доброј заради. Интензивна производња је вршила велики утицај на

здравље животиња, њихов век искоришћавањa и на добијање производа који су били

сумњивог здравственог порекла (Лазаревић, 2008). Интензивни системи производње

захтевају веће дозе лекова, а ради веће производње, користе се разни стимулативни

додаци (за пораст, за млеко), попут адитива и хормона. У производњи сточне хране

појављују се резидуе пестицида које се задржавају на биљци и као такве преко хране

доспевају у животињу, потом у крајње производе тј. млеко, месо, јаја и на крају до

потрошача. Поред свега наведеног, интензивни систем производње негативно делује

на животну средину услед појаве великих количина стајњака и осоке, посебно ако се

животиње држе на малом простору и у великим групама (Лазаревић, 2008). Лош

менаџмент, слаба хигијена и неадекватан смештај доприносе развоју болести и

доводе до морталитета (Van Niekerk и сар., 2004). Према Von Borell и Sørensen (2004),

у многим аспектима, биолошким и етиолошким потребама животиња, органска

пољопривреда је боље упозната него конвенционална.

Органско сточарство је по својој природи екстензивно, стога ће број грла

стоке бити сразмеран величини имања, пашњака и простора на ком се стока гаји.

Животиње треба да имају приступ природној испаши све док постоје услови за то.

Према Влаховићу и Пушкарићу (2013), да би се започела органска сточарска

производња неопходно је обезбедити исхрану животиња на пашњацима. У органској

производњи добробит животиња има висок приоритет. Животињама треба

обезбедити услове за раст и развој у складу са природним генетским потенцијалом

(Влаховић и Пушкарић, 2013), а то подразумева поштовање физиолошких и

еколошких потреба животиња и стварање услова за испољавање природних функција

и понашања.


3

2. Преглед литературе

Коза је једна од најранијих врста која је била припитомљена и коришћена за

добијање млека и меса (Coffey и сар., 2004; Silanikove и сар., 2010; Konuma и сар.,

2012; Abbas и сар., 2014). Производња козјег млека нам даје прилику да створимо

одрживу и профитабилну производњу, посебно за фарме са ниским и средње

високим инпутима (Dubeuf и сар., 2004; Boyazoglu и сар., 2005; Escareño и сар., 2012;

Prasad и сар., 2013). Иако је овај сектор слабије истражен, могуће је наћи неколико

специфичних истраживања везаних за садржај масних киселина и протеинске

структуре у козјем млеку. Високо продуктивне козе захтевају квалитетну исхрану,

одговарајуће окружење и добре управљачке способности (Rahmann, 2009b).

Haenlein (2004) је навео главне аспекте предности козјег млека и његових

производа у људској исхрани. Пре свега, козје млеко игра значајну улогу у

такозваним земљама у развоју, хранећи више сиромашне људе него кравље млеко.

Друго, удео козјег млека и његових производа (највећим делом сир) расте у многим

индустријализованим земљама, посебно у Европи, и треће, козје млеко је алтернатива

крављем, због алергија које људи имају на кравље млеко (Tudisco и сар., 2014).

Производња козјег млека је цењена од стране и нутрициониста и потрошача (Mioč и

сар., 2008).

Према подацима FAO (Организација за храну и пољопривреду), 2013. године

у Европи је било 16.527.388 коза, a 2010. године 17.090.607 коза (график 1), што би

значило да се број коза у овом периоду смањио за 3,42%.

У Европи 2013. године, производња козјег млека је била 2.526.426 t, што је

за 112.185 t мање него 2010. године (http://faostat3.fao.org). Грчка, Шпанија и

Француска предњаче у овом сектору са 4.250.000, 2.609.990 и 1.291.028 грла

(http://faostat3.fao.org).


4

График 1. Еволуција броја коза у периоду од 2010. до 2013. године у Европи

(http://faostat.fao.org)

2.1 Органско козарство

Постоји повећани интерес за одрживе форме сточарства које ће омогућити

избалансирану везу између животне средине, социо-културних и економских фактора

(Nardone и сар., 2004). Nardone и сар. (2004) наводе како се због тога истражује

сектор малих преживара са фокусом на могућност побољшања одрживости овог

сектора и могућој улози органске пољопривреде у задовољавању ових захтева.

Органско козарство све више добија на популарности. Карактеристике козјег

млека, како са нутритивног, тако и са социјалног становишта су битне и охрабрују

многа истраживања да тестирају и оцене његову производњу и квалитет (Fernandes и

сар., 2008). Органска производња у свету се значајно повећала у току последње

деценије (Von Borell и Sørensen, 2004; Da Silva и сар., 2011; Stan и сар., 2011), а

органска производња млека показује јачи раст у односу на органску производњу

меса. У неким регионима, органска производња млека не може да прати потражњу за

истим.

Према IFOAM-у (Међународна федерација за покрет органске пољoпривреде)

(2000), основни принципи органског козарства подразумевају бригу, екологију,

16.200.000

16.300.000

16.400.000

16.500.000

16.600.000

16.700.000

16.800.000

16.900.000

17.000.000

17.100.000

17.200.000

2010 2011 2012 2013


5

праведност и здравље. Органско козарство може да унапреди добробит животиња, да

позитивно утиче на животну средину и одржи рурални стил живота. Постоје

одређени изазови када је у питању органско козарство, посебно они који се тичу

контроле цревних паразита и достизања адекватног нивоа исхране (Hovi и сар., 2003;

Lu и сар., 2010). Истраживања везана за технологију исхране, превенцију болести и

систем лечења на крају ће довести до побољшања ефикасности производње.

Будућност органског козарства ће морати да се ослони на потрагу за алтернативама у

исхрани и превенцији и контроли болести које су еколошке и безбедне за здравље

људи и животиња (Lindqvist, 2001). Разумевање органског козарства са економског

становишта и са становишта добробити животиња ће повећати шансе за успех овог

вида органске производње.

Козе су пријатне животиње, захвалне у смислу потреба и релативно су јефтине

за одржавање. Coffey и сар. (2004) наводе да држање млечних коза у пашњачком

систему нуди прилику за профитабилност и одрживост на фарми. Према њима,

фарма која се бави биљном производњом може да користи козе ради чишћења

биљних остатака и ђубрења земљишта, и то све док производе млеко за своје потомке

али и за породицу, односно власнике фарме. Козе бирају своју исхрану на пашњаку и

самим тим ће очувати пашњак да не буде преплављен од стране корова.

У Правилнику о органској производњи описани су принципи и основни

технолошки поступци у органској производњи. У њих спада избор расе, смештај и

објекти, системи држања, исхрана, хигијена и др., а све у циљу производње

здравствено безбедне хране са високом нутритивном вредношћу. Органска

производња треба да се спроводи у складу са природним потребама животиња.

Органско сточарство заснива се на искоришћавању пашних површина, кабастих и

концентрованих хранива произведених на органски начин. Систем држања је

слободан што доприноси бољем здравственом стању животиња и омогућава им да

испоље своје природно понашање. Преласком на органске системе сточарске

производње може се значајно допринети смањењу загађења животне средине и

очувању еколошке равнотеже (Стојановић и сар., 2004).


6

2.1.1 Органско козарство у Европи

Статистике о броју животиња у органској производњи су непотпуне и не

омогућавају свеобухватну слику о органском сектору. Додатно, одређени број

података се не уклапа у реалну слику, и чини се да се тај проблем чешће јавља у

животињском него у биљном сектору. Постоје наде да ће се у наредних неколико

година ситуација поправити. Слично биљном сектору, и органски сточарски сектор

се развија брзим темпом у Европској унији (ЕУ). Oрганско козарство чини 6% од

укупне органске производње у ЕУ (EC, 2013). У табели 1 је приказана еволуција коза

под органском производњом у периоду од 2002. године до 2007. године, док је у

табели 2 приказан удео органских коза у односу на укупни број коза у ЕУ.

Табела 1. Еволуција коза под органском производњом у ЕУ-15 (у милионима) (EC,

2010)

2002 2003 2004 2005 2006 2007 Просечни годишњи раст (%)

Козе 0,24 0,41 0,40 0,51 0,54 0,64 22,2

Табела 2. Удео органских (%) у односу на укупни број коза (EC, 2010)

Органска производња је пронашла своје место у савременој пољопривреди и

тржишту. Ово се великим делом односи на органску производњу козјег млека,

јогурта и сира. Посебно у ЕУ, многе фарме музних коза су већ прошле период

конверзије или желе да ступе у период конверзије како би добиле статус органске

фарме, све у циљу профита који произилази из позитивне слике органске

пољопривреде и добрих цена млека (+100% у Западној Европи и региону Алпа)

(Rahmann, 2009b). Високо продуктивне музне козе захтевају добру исхрану, здраву

животну средину и врхунски менаџмент. Раније није било јасно како органска

Козе

ЕУ-12 1,1

ЕУ-15 5,7

ЕУ-27 5,0


7

пољопривреда може да испуни ове услове обзиром на ограничавајуће факторе који

утичу на продуктивност животиња као што су органичена употреба концентратног

хранива (<40% оброка) и системи испаше са сезонским и годишњим променама у

квалитету крмива због временских услова и забране употребе комерцијалних лекова.

Rahmann (2009b) наводи да високо продуктивне расе музних коза попут алпине могу

да произведу 600-800 kg млека са 40-50 kg масти и протеина за 240 дана лактације у

систему органске производње. Принос је ограничен због квалитета крмива и

менаџмента (здравље, систем узгоја). Узимајући у обзир високе цене

(конвенционално млеко 0,38 €/kg, органско млеко 0,70 €/kg), органско козје млеко је

профитабилан производ (Rahmann, 2009b).

Године 2008. сектор органског козарства у Европи бројао је скоро 700.000

грла (EC, 2010), док је тај број 2011. године износио око 400.000 грла (EC, 2013). Овај

сектор изгледа прилично географски концентрисан са 180.039 грла у Грчкој (4,1% од

укупног броја коза у Грчкој 2011. године). Грчку прати Италија са око 75.000 грла

што чини 7,5% од укупног броја коза. У случају Грчке, акценат је на производњи

млека за органски сир као што је фета. У већини земаља Европске уније, сектор

органског козарства је већим делом фокусиран на производњу сира (EC, 2013).

2.1.2 Органско козарство у Србији

Узгој коза је веома битан у балканском региону упркос ниској

заинтересованости влада балканских држава (Niżnikowski и сар., 2006). Ситна и

крупна стока је најзаступљенија у органској сточарској производњи у Србији са

укупно 68% учешћа у броју грла/јединки/кошница (Калентић и сар., 2014). Тренутно

у Србији највећа сертификована органска фарма коза је фарма Габрић Мирослава,

(Галамбош), на којој се налази 750 коза расе француска алпина.

У наредним сегментима рада ћемо стећи увид у потенцијал органског

козарства и козјег млека, његов дорпинос људској исхрани и разлици у козјем млеку

добијеног различитим системима пољопривреде.


8

2.2 Исхрана коза

Детаљан увид о прехрамбеним навикама млечних коза је битан јер нам

омогућава да побољшамо ниво уноса хранива, који је уједно и ограничавајући фактор

производње млека, и да установимо да ли је могуће да се козе прилагоде различитој

исхрани како би се спречили дигестивни поремећаји (Abijaoudé и сар., 2000).

Козе су преживари и, у просеку, конзумирају 2 kg суве материје на 50 kg

телесне тежине дневно (Rahmann, 2007). Козе прати репутација да једу скоро све.

Дигестивни систем им допушта да скоро све органске супстанце буду разложене и

искоришћене као хранљиви састојци. Упркос репутацији, козе су веома избирљиве

преферирајући врхове дрвенастих жбунова и дрвећа (Abijaoudé и сар., 2000;

Rahmann, 2007). Може се рећи да би козе појеле било шта што припада ботаничком

свету. Њихова исхрана је веома разноврсна и чак укључује неке биљне врсте које су

токсичне или штетне за краве и овце. То их чини драгоценима у борби против корова

и чишћења растиња. Ретко ће појести загађену храну или попити загађену воду, осим

у случају гладовања. Ово је један од разлога зашто се козе радије држе на отвореном

него у шталама. Поред тога, шталски узгој захтева већа и скупља улагања (Rahmann,

2007). Козе воле разноврстан оброк, а пашњаку на којем пасу козе појављују се

делови непопашене траве, а у стаји велики растур сена (Лазаревић, 2008).

Према Coffey и сар. (2001), исхрана коза у условима органске производње се

уклапа у већ постојеће системе коришћења пашњака од стране говеда и оваца. Оне

захтевају квалитетнија хранива због релативно краћег дигестивног тракта. Бржа

дигестија им са друге стране омогућава конзумирање већих количина хране. Са

посебно грађеним уснама и језиком козе имају способност да бирају најквалитетније

делове биљака. Козе више воле брст него класичну испашу, али могу ефикасно

користити траве и легуминозе на испаши. Комбинованом испашом више врста стоке,

пашњаци се потпуније користе. Према Lu и сар. (2011), нутритивне навике, ниске

цене и лака примењивост, могу да побољшају продуктивност коза и учине органску

производњу профитабилном и успешном. Адекватан унос протеина подиже имунитет


9

и побољшава отпорност и јача козе у случају напада болести и ендопаразита. Ово је

битно јер контрола паразита и болести у органском козарству представља изазов.

Подизање имуног система као резултат суплементације протеина може да повећа

ефективност производње органских коза (Lu и сар., 2010).

Обзиром на садржај хранљивих материја, микро-састојака, енергетску

вредност и сварљивост, паша је једно од најпотпунијих и истовремено најјефтинијих

хранива за козе. Добра и млада паша је сочна, веома укусна храна којом козе могу

подмирити знатан део потреба у енергији, протеинима, минералним материјама и

витаминима. Тиме се умањује потреба за додавањем скупих концентрованих хранива

(Крајиновић и Савић, 1992). Хранљива вредност паше је боља уколико је

заступљеност легуминоза већа. Заступљеност трава, легуминоза и осталих биљака је

веома различита. Сматра се да паша у просеку треба да има следећи састав: траве

60%, легуминозе 20% и остало биље 20%. Ботанички састав паше често зна да буде

неповољан. Уколико је удео коровског и штетног биља преко 50%, а удео легуминоза

испод 10%, тада животиње такву пашу нерадо једу (Крајиновић и Савић, 1992).

Према Мирићу и сар. (1996), исхрана коза у зимском периоду се заснива на

квалитетном сену, евентуално силажи, коренасто-кртоластим хранивима, уз додатак

концентрованих хранива (житарица и протеинских хранива). Посебну пажњу треба

обратити на обезбеђеност оброка минералним материјама и витаминима. У овом

пероиду, сено је најчешће основно храниво. Сено ливадских трава, луцерке,

детелине, грахорице, грашка, травно детелинских смеша, сушено у добрим условима

је веома цењено суво кабасто храниво за козе. Козе најрадије конзумирају сено

луцерке и детелине. Од ливадских сена више воле она са брдско-планинских

подручја, састављена од више врста трава у односу на сена са низијских ливада.

Овсена слама има нешто бољу хранљиву вредност. У нашим климатским условима за

исхрану коза најчешће се користи кукурузна силажа или силажа од травно-

детелинских смеша. Количина силаже у дневном оброку за козе се креће од 2-4 kg, а

бременитим козама даје се 1-2 kg (Мирић и сар, 1996). Од коренасто-кртоластих

хранива у зимској исхрани коза може се користити сточна репа, мрква, кромпир и др.


10

Ова хранива се дају у количини од 1-2 kg дневно/грлу, а битно је да се ситно исецкају

пре коришћења јер, у противном, може доћи до зачепљења једњака. Кромпир се

обично даје куван или парен (Лазаревић, 2008).

Поред кабастих, козама треба давати и концентрована хранива. Највише се

користи кукуруз, овас, јечам, пшеница, термички обрађена соја, грахорица, грашак,

мекиње, сточно брашно, сојина и сунцокретова погача. Козе посебно воле пшеничне

мекиње. У исхрани појединих категорија коза се могу користити и одговарајуће

смеше концентрованих хранива.

Према Лазаревићу (2008), исхрана бременитих коза и коза у лактацији обавља

се на паши или зеленом храном у стаји, или у слободном систему држања. Када

престане вегетација и пашни период, козе се држе у стајама у слободном систему, где

имају довољно простора за кретање и слободан приступ храни и води. Исхрана треба

да буде по вољи. Коза свој максимум у конзумирању хране достиже са 8-10 недеља

лактације. Ово је битно јер коза може да изгуби и до 8 kg телесне масе у прва два

месеца лактације (Лазаревић, 2008). Посебно се мора водити рачуна о здравственој

исправности хранива, јер су козе у том погледу веома осетљиве.

Потребе коза за водом зависе од нивоа лактације, температуре спољне

средине, садржаја воде у конзумираној кабастој храни, од кретања животиње,

садржаја соли и минерала у оброку и броја ембриона током бременитости. Добар део

воде који је потребан за нормално функционисање, козе обезбеде из зелене паше и

брста. Према Крајиновићу и Пихлеру (2014), оптимална количина воде на почетку

бременитости износи 3,5-4,0 l/kg СМ, а за козу у лактацији 3-4 l/kg СМ.

2.3 Генетика коза

Козји генетски ресурси играју битну социо-економску улогу у многим

руралним деловима света (Ishag и сар., 2012). Генетски ефекти се испољавају

индивидуално и колективно. Индивидулани генетски ефекти се могу видети у


11

очекиваним разликама потомака. Колективно, генетске разлике се виде као разлике

између раса (Goetsch и сар., 2011).

Према Goetsch и сар. (2011), виши ниво протеина и казеина је забележен код

коза које су хомозиготи за јаке αS1-казеинске алеле, у поређењу са хомозиготима коза

за слабе алеле, а хетерозигот се појавио само код исхране која је садржала

концентрат, а не код исхране која је садржала пелетирану луцерку.

Број соматских ћелија (БСЋ) се повећава са смањењем садржаја лактозе у

млеку (Olechnowicz и сар., 2008). Код алпина, израчунате вредности коефицијетнта

фенотипске корелације између БСЋ и садржаја масти и протеина у млеку су биле

позитивне. Ипак, ове корелације су негативне између БСЋ и садржаја лактозе у

млеку (Olechnowicz и сар., 2008). У корелацији са повећањем БСЋ у млеку (<750,

750-1750 и >1750*103/ml), забележен је значајан раст количине протеина у млеку

(28,6; 29,1 и 30,1 g/kg млека) (Olechnowicz и сар., 2008).

Наредни подаци приказују резултате истраживања спроведеног од стране

Maroteau и сар. (2014). Генерално, три специфичне масне киселине (МК) (капронска-

C6:0, каприлна-C8:0 и посебно капринска-C10:0), имају највећу херитабилност (0,24-

0,30). Херитабилност за принос млека износи 0,22, садржај масти 0,23, протеина 0,39

и БСЋ 0,09 код алпина (табела 3). Генетске корелације између процента млечне

масти и масних киселина су високе и позитивне. Сходно томе, нису забележене

значајне генетке корелације између садржаја млечне масти и палмитинске киселине

(C16:0), док су корелације између садржаја млечне масти и масних киселина

специфичних за козје млеко (C6:0-C10:0) позитивне (0,17-0,59). Вредности генетске

корелације измећу садржаја протеина и индивидуалних масних киселина су сличне,

иако су генетске корелације између садржаја протеина и група масних киселина

близу нуле. У овом истраживању се указало на значајну генетску варијацију масних

киселина у козјем млеку, што подржава подложност генетске селекције. Поред тога,

од селекције на садржај масти и протеина се не очекује да има непожељан утицај на

садржај масних киселина у погледу на специфичности козјег млека и људско

здравље.


12

Табела 3. Херитабилност (h2) и репетабилност (реп.) за особине компоненти млека

коза расе француска алпина (Maroteau и сар., 2014)

Млеко (g/100g млека) Млечна маст (g/100g масти)

h2

реп. h2

реп.

Принос млека 0,22 0,66

Садржај масти 0,23 0,45

Садржај протеина 0,39 0,71

Соматске ћелије 0,09 0,59

ЗМК 0,24 0,46 0,20 0,37

НМК 0,20 0,40 0,25 0,42

МНМК 0,21 0,42 0,30 0,45

ПНМК 0,22 0,39 0,30 0,47

Према Maroteau и сар. (2014), херитабилности масних киселина (МК) (ЗМК-

засићене масне киселине, НМК-незасићене масне киселине, МНМ-мононезасићене

масне киселине и ПНМК-полинезасићене масне киселине) су сличне херитабилности

као и садржај масти (0,21-0,24). Највише вредности су забележене код ЗМК (C10:0-

C14:0, односно 0,30-0,38) а ниже вредности су код НМК (C18:1 и C18:2 cis-9, trans-11,

односно 0,19-0,21). ЗМК су главна компонента млечне масти (око 73%), и неке од

њих су резултат de novo синтезе у млечним жлездама. НМК (C18:1, C18:2 cis-9, trans-11)

су мање под утицајем генетике и, сходно томе, мање херитабилности у поређењу са

ЗМК. ЗМК се уносе исхраном и директно се узимају из крвотока након

биохидрогенизације у румену. Репетабилности МК и садржаја масти су умерене, са

просеком од 0,46. Нижа репетабилност је забележена код конјуговане линолне

киселине (0,40), а највиша код приноса млека, садржаја протеина и БСЋ (0,59-0,71) у

односу на МК. Херитабилност (g/100g масти) са просечном вредношћу од 0,29

указује да је садржај масти под значајним утицајем генетске варијације. Садржај

масти је у позитивној корелацији са НМК и МНМК.

У истраживању Maroteau и сар. (2014), генетске корелације су изражене у

g/100g. Консантност је забележена код приноса млека, садржаја масти, протеина и

БСЋ. Негативна корелација је забележена између приноса млека и садржаја масти и

протеина (-0,35 и -0,42). Позитивна корелација је забележена између садржаја масти

и садржаја протеина. Код алпине, генетска корелација између БСЋ и садржаја масти


13

износи -0,27. Генетске корелације измећу садржаја масти и МК су високе (0,63-0,94),

на пример: садржај масти и МНМК (0,86-0,88), садржај масти и НМК (0,63), садржај

масти и ЗМК (0,16 и 0,33), ЗМК и НМК (-0,24 до -0,53), МНМК и ПНМК (0,16-0,17).

Као последица селекције на садржај масти благо би се повећао садржај ЗМК и

МНМК (Maroteau и сар., 2014). Према Pazzola и сар. (2011), постоји позитивна

корелација између приноса протеина и садржаја урее.

Према Brito и сар. (2011), херитабилност, односно репетабилност за поједине

особине компоненти козјег млека су: 0,21 и 0,34 за проценат масти, 0,39 и 0,44 за

проценат протеина и 0,17 и 0,29 за проценат лактозе. Анализа фактора спољашње

средине показује значајан утицај ових фактора на особине млека и на тачност

генетске евалуације. Процене генетских параметара указују да је селекцијом могуће

добити задовољавајуће генетске добитке, поготово селекцијом на садржај масти и

протеина. Коришћени критеријуми у селекцији морају да испуне циљеве за

унапређење квантитета и квалитета млека (Brito и сар., 2011).

2.4 Фактори који утичу на производњу и састав козјег млека

Састав козјег млека је у великој мери под утицајем многих различитих

фактора (Abbas и сар., 2014). Информације о факторима који утичу на производњу и

састав козјег млека су од великог значаја јер утичу на принос и квалитет финалног

производа (Mioč и сар., 2008).

Раса има велики утицај на годишњу производњу млека и његов састав (Abbas

и сар., 2014). Потребно је истаћи разлику између два типа млека. Прво, које потиче

од аутохтоних раса и, друго, које потиче од високо селекционисаних раса (Abbas и

сар., 2014). Између раса, садржај млечне масти варира више него садржај протеина

(Park и Haenlein, 2010).

Старост - млеко млађих коза ће имати већи удео масти него код старијих

коза. Максимум у продукцији млека се постиже са четири године старости, односно

када козе достигну оптималну телесну масу (Park и Haenlein, 2010).


14

Здравствено стање утиче на млечност коза; само здрава животиња може

обезбедити добру производњу млека.

Телесна маса - постоји позитивна веза између телесне масе и приноса млека,

односно козе које имају већу телесну масу производе више млека (Аntunac и

Samardžija, 2000; Park и Haenlein, 2010). Зреле млечне козе имају тежину од 30 до 80

kg (Park и Haenlein, 2010).

Дужина лактације је особина која такође у великој мери утиче на производњу

млека (Antunac и Samardžija, 2000). Лактација почиње јарењем и завршава се

засушењем. Дужина лактације зависи од многих фактора али првенствено од

парагенетских (спољашњих). Млечне козе производе 660-1.000 l млека у току 305

дана лактације, што значи да ће високо продуктивна млечна коза дати 2-3 l млека

дневно (Rahmann, 2007). У току лактације, смањење млечности не би смело да буде

више од 10% од укупне количине произведеног млека у претходном месецу (Antunac

и Samardžija, 2000).

Редослед лактације посебно указује на разлику у производњи млека. Највећу

продукцију млека остварују козе у трећој и четвртој лактацији; од прве до четврте

лактације постепено расте производња млека коза, после које опада; у петој

лактацији, у односу на четврту, козе некад могу да смање производњу и до 25%;

после тај интензитет умањења производње млека успорава (Olechnowicz и сар., 2008;

Крајиновић и Пихлер, 2014). Узрок ниже производње у каснијим лактацијама је сама

старост животиње али и појава различитих физиолошких поремећаја (Antunac и

Samardžija, 2000). Смањење производње млека након треће лактације је повезано са

повећањем броја соматских ћелија као и смањењем садржаја лактозе у млеку

(Olechnowicz и сар., 2008). Када је у питању млечна маст, њен садржај опада након

пете лактације (Olechnowicz и сар., 2008).

Стадијум лактације - садржај млечне масти и протеина је висок у колоструму

и у млеку на почетку лактације (Park и Haenlein, 2010). Касније, средином лактације,

се тај удео смањује, али се крајем лактације благо повећава (Antunac и Samardžija,


15

2000; Mioč и сар., 2008). Како стадијум лактације расте, тако се и садржај протеина

повећава, док садржај лактозе има обрнути тренд (Mioč и сар., 2008). Goetsch и сар.

(2011) наводе да се број соматских ћелија повећава како лактација одмиче, односно

број соматских ћелија је порастао са 2,6*105/ml, у првом месецу лактације, на

6,5*105/ml у осмом месецу лактације.

Дужина периода засушења је потребна козама да припреме своје тело за

наредну лактацију. Козе треба да имају добру кондицију али да не буду дебеле.

Период засушења који је мањи од шест недеља може проузроковати смањење

производње млека, док период засушења који траје дуже од осам недеља нема

значајније предности у приносу млека у току наредне лактације (Park и Haenlein,

2010).

Број дневних мужа - пракса је да се козе музу два пута дневно. Ако се у

периоду најинтензивније производње млека уведе и трећа мужа у току дана, козе

могу да повећају производњу млека за 10% (Крајиновић и Пихлер, 2014).

Музачи својим лошим поступцима и малтретирањима животиња утичу на

смањење производње млека тиме што изазивају стрес код животиња.

Хигијена приликом муже је од великог значаја када су у питању број бактерија

и број соматских ћелија. Према Goetsch и сар. (2011) главни извор микробиолошке

контаминације је лоша хигијена и неправилно хлађење млека, што је резултат грешке

у корацима након муже. Број бактерија и број соматских ћелија се могу смањити

унапређењем менаџмента на фарми, што укључује санацију фарме, измузишта,

опреме за мужу, дезинфекцију вимена и одржавање доброг здравственог стања

животиња као и узимање у обзир временског растојања између ручне муже и

транспорта до лактофриза (Goetsch и сар., 2011).

Јарење утиче на принос млека, концентрацију млечне масти и протеина и број

соматских ћелија. Производња млека је мања код првојарки. Највећа производња се

достиже током 3. и 4. јарења (Goetsch и сар., 2011). Goetsch и сар. (2011) наводе да су

концентрације масти и протеина сличне током првих пет јарења, али да се знатно


16

смањују након тога, односно приликом шестог. Број соматских ћелија се повећава

како се број јарења повећава. Разлог овоме је стрес који доживљава млечна жлезда и

повећање броја бактерија. Према Mioč и сар. (2008), јарење има велики утицај на

садржај протеина и лактозе (највећи је био код првојарки). Они такође наводе да

постоји висока и позитивна корелација између садржаја протеина и масти (0,39). Козе

ојарене у току зимске сезоне (децембар-фебруар) имале су боље особине млека (дужу

лактацију, већу производњу млека, виши удео млечне масти) него козе ојарене у

пролеће (Mioč и сар., 2008). Према Olechnowicz и сар. (2008), приликом рођења више

од једног јарета, садржај протеина у млеку се смањује.

Гравидност - уколико коза остане гравидна у току лактације, она ће смањити

производњу млека (Крајиновић, 2006).

Систем производње - због утицаја исхране на садржај козјег млека и млечних

производа, разлике између система производње базираних на испаши и брсту у

односу на сено, у великој мери зависе од специфичности хранива и доступности

биљака које се конзумирају (Goetsch и сар., 2011).

Исхрана коза, односно количина и квалитет исхране, директно утиче на

дужину лактационог периода и производњу млека. Удео концентрата, као и његов

састав и састав хранива утичу на ниво производње млека и његове карактеристике

(Goetsch и сар., 2011; Abbas и сар., 2014). Генетски потенцијал неке расе за

производњу млека се не може превазићи исхраном, али ако се козе хране

неадекватним оброцима, њихова производња млека ће бити умањена, а лактација

скраћена и обрнуто (Крајиновић, 2006; Aplocina и Spruzs, 2013). Ако козе оскудују у

води дуже од 48 часова, производња млека ће се знатно смањити (Park и Haenlein,

2010). Садржај млечне масти је виши приликом исхране у којој удео концентрата

износи 60% (Goetsch и сар., 2011), односно 70% (Abbas и сар., 2014).

Смештај коза (а посебно млечних раса) много утиче на производњу млека. У

добрим смештајним условима козе дају више млека него ако се држе у мрачним,

влажним, непроветреним и хладним објектима (Крајиновић и Пихлер, 2014).


17

Временске прилике попут великих хладноћа, невремена, високих температура

или изложености киши и влажним условима ће такође утицати на производњу млека,

а посебно када су у питању млечне козе, и то претежно због губитка апетита и

престанка конзумирања хранива (Rahmann, 2009a; Крајиновић и Пихлер, 2014).

2.5 Састав козјег млека

Млеко као намирница има посебно место у људској исхрани, а млечни

производи су од посебног значаја због својих позитивних ефеката на здравље.

Варијабилност у производњи млека код коза је узрокована условима држања, а

нарочито исхране. Козје млеко спада у казеинске врсте млека, у којима учешће

казеина у укупним беланчевинама (казеински индекс) иноси 75%, па и више

(Бабовић и сар., 2005). По својој биолошкој и енергетској вредности козје млеко не

заостаје за крављим, чак има и предност (Božanić и сар., 2002; Spruzs и Selegovska,

2004; Brito и сар., 2011).

Козје млеко је беле боје, слаткастог укуса и специфично по мирису

(Крајиновић, 2006). Главне компоненте млека су вода, маст, протеин и лактоза. Park

и Haelein (2010) наводе да је просечан садржај млека следећи: 3,8% масти, 3,5%

протеина и 4,1% лактозе. Садржај масти може да варира од 2,4-7,8%, што је уједно и

компонента која највише варира (Antunac и Samardžija, 2000; Крајиновић, 2006; Park

и Haelein, 2010). Козје млеко произведено у Србији у просеку садржи 14% суве

материје, 4,5% млечне масти, 4,2% протеина и 4,5% лактозе (Крајиновић, 2006). У

козјем млеку, садржај суве материје је доста променљив и првенствено зависи од

расе, док је садржај пепела углавном константан (Superchi и сар., 2005).

Лактоза је главни угљени хидрат у млеку у којем се, у просеку, налази око 4,3-

4,8% (Antunac и Samardžija, 2000), односно 4,23% (Abbas и сар., 2014). За разлику од

масти и протеина, лактоза се налази у позитивној корелацији са производњом млека.

Лактоза поспешује деловање дигестивног система и способност организма за

везивање фосфора и калцијума (Božanić и сар., 2002; Крајиновић и Пихлер, 2014).


18

Табела 4. Просечан састав (%) и киселост (°SH) козјег млека алпине и санске расе

током 200 дана лактације (Крајиновић и Пихлер, 2014)

Материја 50 дан 100 дан 150 дан 200 дан

Сува материја 12,02 11,34 11,31 11,96

Маст 3,63 3,28 3,25 3,63

Протеин (укупни) 2,89 2,75 2,79 3,08

Лактоза 4,56 4,40 4,31 4,23

Пепео 0,794 0,782 0,790 0,831

Киселост 6,63 6,28 6,73 7,52

Квалитет млека зависи од расе козе, доба лактације, здравља, начина исхране,

годишњег доба и климе, начина држања, муже и др. Rahmann (2007) наводи да се

млеко може пити свеже, али се пастеризација ипак препоручује ради смањена броја

Staphylococcus aureus и Еscherichia. coli, које се природно налазе у млеку. Козје

млеко садржи мање лактозе него млека других животиња. Млеко се природно

хомогенизује обзиром да му недостаје протеин аглитинин. Такође, козје млеко је

више слично људском (нпр. проценат масти). Из тог разлога, козје млеко се може

препоручити за бебе и људе који имају проблема са варењем крављег млека

(Rahmann, 2007; Popescu, 2013; Tudisco и сар., 2014; Abbas и сар., 2014).

2.5.1 Амино киселине

Према Крајиновићу и Пихлеру (2014) протеини катализују важне реакције у

људском организму, вежу минералне материје и витамине. Они такође наводе да су

протеини козјег млека сварљивији од протеина крављег млека. Казеин је главни

протеин млека, а његове мицеле, које су мање него мицеле у крављем млеку, су

погодније за људску исхрану (Haenlein, 2004; Silanikove и сар., 2010; Крајиновић и

Пихлер, 2014). Есенцијалне амино киселине за људе су оне које не могу да се

синтетизују од стране самог људског тела, већ морају да буду унесене преко људске

исхране (Volkmann, 2012). Према Haenlein (2004), у поређењу са крављим млеком,

шест од десет есенцијалних киселина се налази у већем садржају у козјем млеку

(табела 5).


19

Табела 5. Есенцијалне амино киселине у козјем и крављем млеку у g/100g млека

(Haenlein, 2004)

Есенцијалне

амино киселине Козје млеко Кравље млеко

Разлика (%)

за козје млеко

Изолеуцин 0,207 0,199 +4

Треонин 0,163 0,148 +9

Валин 0,240 0,220 +9

Лизин 0,290 0,261 +11

Тирозин 0,179 0,159 +13

Цистеин 0,046 0,030 +53

2.5.2 Масне киселине

Млеко преживара садржи велики број масних киселина (MK), од којих су неке

од великог значаја за људско здравље (Maroteau и сар., 2014), укључујући

полинезасићене масне киселине, а у оквиру њих ω-3 (омега-3) група масних

киселина, вакценска киселина и коњугована линолна киселина (Ferlay и сар., 2007;

Tsiplakou и сар., 2010). Омега-3 масне киселине се повезују са побољшањем

неуролошких функција (Contreras и Rapoport, 2002), заштитом од коронарних

болести срца (Albert и сар., 2005) и са превенцијом неких облика рака (Saadatian-Еlahi

и сар., 2004). Биомедицинска истраживања вршена на животињама показала су

различите ефекте конјуговане линолне кислеине (антиканцерогене, антиатерогене

(атерогенеза-стварање масних наслага у артеријама, прим. аут.), против гојазности,

побољшање имуног система и антидијабетске (Corl и сар., 2003; Larsson и сар., 2005).

Повећање садржаја полинезасићених масних киселина у млеку преко исхране коза

побољшава нутритивну вредност млека (Tudisco и сар., 2014). Они наводе да се

повећан садржај ових киселина позитивно одражава на смањење ризика од срчаних

болести. Козја млечна маст садржи знатно више нижих засићених масних киселина

(C4-C12), и то око 20% у односу на 12% у крављој (Крајиновић, 2006). У поређењу са

крављим млеком, козје млеко садржи више масних киселина средњег ланца (C8-

каприлна киселина и C10-капринска киселина) (Chilliard и сар., 2003).


20

Табела 6. Постотни удео главних масних киселина у козјем млеку (Крајиновић и

Пихлер, 2014)

Масне киселине Козје млеко

минимум – максимум просек

C4 маслачна 1,49 – 4,23 2,99

C6 капронска 4,28 – 8,82 6,25

C8 каприлна 1,70 – 4,12 2,52

C10 капринска 8,59 – 12,64 10,41

C12 лауринска 3,80 – 7,32 5,64

C14 миристинска 10,70 – 15,26 12,81

C16 палмитинска 27,35 – 40,66 34,80

C18 стеаринска 4,73 – 9,93 6,84

C18:1 олеинска 10,34 – 17,08 13,26

C18:2 линолна 2,54 – 4,81 3,60

C18:3 линоленска 0,20 – 1,72 0,88

Maroteau и сар. (2014) наводе како засићене масне киселине, поготово

лауринска (C12:0), миристинска (C14:0) и палмитинска (C16:0), имају неповољан утицај

на здравље када су у питању болести срца, дијабетес и гојазност. Супротно,

незасићене масне киселине, често под називом „здраве“, имају повољан утицај на

здравље, посебно на ниво холестерола. Ипак, неке засићене масне киселине попут

капронске, каприлне и капринске, које су познате по својој улози у специфичном

укусу козјег млека и млечних производа, изазивају интерес медицине код човека

(кардиоваскуларне болести, неухрањеност тек рођених беба, и антиалергијске

особине) (Haenlein, 2004).

2.5.3 Соматске ћелије

Соматске ћелије представљају комбинацију лимфоцита, неутрофила и

епителних ћелија (Božanić и сар., 2002). Према Božanić и сар., (2002) њихов број

варира у зависности од стадијума лактације, старости козе, муже, хигијене, исхране,

стреса и система држања. Број соматских ћелија (БСЋ) у козјем млеку може бити

сличан или већи у односу на кравље мелко под условом да млеко потиче од здравих

животиња (Droke и сар., 1993). Промене у броју соматских ћелија су под утицајем


21

метода муже и здравственог стања животиња, а такође представљају један од

индикатора маститиса (Přidalová и сар., 2009) и здравља вимена. Маститис има утицај

на економичност производње млека, смањује квалитет млека и технолошке

карактеристике (Přidalová и сар., 2009), а често је смртоносан за козу ако се не

открије на време.

Према Chen и сар. (2010), низак БСЋ је до 500*103/ml, средњи 500-

1.000*103/ml и висок 1.000-1.500*10

3/ml. Повећање броја соматских ћелија је

нормална физиолошка реакција организма на инфекцију (Sládek и сар., 1998). То

значи да је квалитет млека угрожен и да се мора искључити из људске исхране

(Manlongat и сар., 1998). Према Gajdůšek и сар. (1996), БСЋ у козјем млеку варира од

78*103/ml до 4520*10

3/ml. Они наводе да постоји негативан однос између БСЋ и

садржаја лактозе и казеина. Број соматских ћелија у козјем млеку који прелази

175*103/ml прати смањење садржаја млечне масти, и супротно повећање садржаја

протеина (Gajdůšek и сар., 1996). Један од разлога повећаног БСЋ је Staphylococcus

aureus, узимајући у обзир да је један од најчешћих присутних микроорганизама код

коза (Contreras и сар., 2003), али и субклиничко запаљење млечних жлезда (Poutrel и

сар., 1997; Min и сар., 2007).

Према истраживању спроведеном од стране Přidalová и сар. (2009) сирово

козје млеко са интензивне фарме имало је 1875±476*103/ml (1395-2802*10

3/ml), а

сирово млеко са екстензивне фарме 895±112*103/ml (781-1049*10

3/ml) соматских

ћелија. Ово је омогућило Přidalová и сар. (2009) да закључе да је значајно већи број

соматских ћелија утврђен у узорцима млека са интензивне фарме коза, што указује на

утицај начина узгоја и муже на њихов број.

Према Goetsch и сар. (2011), ниским БСЋ сматра се 950*103/ml, средњим

1.500*103/ml и високим 3.300*10

3/ml. Они наводе и да здраве козе са здравим

вименом могу да произведу млеко са више од 1.000*103/ml соматских ћелија,

посебно у касној лактацији. Према Jimenez-Granado и сар. (2014), у одсуству

маститиса, БСЋ у козјем млеку варира између 270*103/ml и 2.000*10

3/ml.


22

Табела 7. Главни фактори који утичу на број соматских ћелија у козјем млеку

(Jimenez-Granado и сар., 2014)

Фактори који

изазивају упале

Инфективна

етиологија

Бактерије

Артритис и енцефалитис вирус

Неифективна

етиологија

Физички агенси

Хемијски агенси

Фактори који

не изазивају упале

Унутрашњи

Фракција муже

Време између мужа

Учесталост мужа

Дневне варијације

Стадијум лактације

Редослед лактације

Плодност

Раса

Ниво производње

Полни жар

Спољашњи

Начин муже

Исхрана

Стрес

Сезонске флуктације

Фармски систем

Објекти

Остали фактори Метод анализе

Чување и складиштење узорака

2.5.4 Разлике у квалитету козјег млека

Улога коза се испоставила битна кроз извор високо квалитетних протеина и

калцијума (Morand-Fehr и сар., 2007). Под квалитетом млека се често подразумева

количина есенцијалних масних киселина и садржај масних киселина (МК). Како би

се разумео утицај козјег млека на људску исхрану, потребно је утврдити од чега се

оно састоји (Volkmann, 2012). Сви показатељи квалитета зависе од многобројних

фактора и њихове интеракције. Они су првенствено везани за њихове главне

компоненте (маст, протеин, лактоза) и њихове физичко-хемијске компоненте као и

микро-компоненте (минерали, витамини и конјугована линолна киселина). Од

произвођача се тражи да одрже све аспекте квалитета својих производа али и да

усвоје напредне пољопривредне системе (Morand-Fehr и сар., 2007).


23

Различити системи исхране различито утичу на хемијски састав млека (Toledo

и сар., 2002). Различита хранива, као што су паша, сено, силажа, концентрована

хранива која се користе у оброцима животиња, те различите стратегије исхране утичу

на садржај масних киселина у млеку. Паша има велики утицај на садржај масних

киселина у млеку тако што смањује садржај засићених масних киселина и повећава

садржај масних киселина за које се сматра да су добре за људско здравље (олеинска

киселина, α-линоленска киселина и конјугована линолна киселина) (Ferlay и сар.,

2007; Decandia и сар., 2007; Morand-Fehr и сар., 2007; Sampelayo и сар., 2007; Tudisco

и сар., 2010). Системи базирани на пашњацима резултују млеком које карактерише

висок удео млечне масти због исхране богате влакнима. Таква млека су богата

микро-компонентама (масне киселине, витамини) и волатилним компонентама

(укуси, терпени) повољним за људску исхрану и здравље. Нажалост, ако се пашњак

превише експлоатише или је лошег квалитета (као у току суше), исхрана неће бити

богата енергијом и према томе, принос млека ће да опадне (Morand-Fehr и сар., 2007).

Састав макро и микро-хранљивих елемената у козјем млеку зависи од главних

фактора производње у оквиру пољопривредног система: унутрашњих (раса, генотип,

репродукција, гравидност, исхрана, мужа) и спољашњих (хигијенски услови

животиња, агро-климатски услови, социо-економско окружење) (Ferlay и сар., 2007;

Morand-Fehr и сар., 2007). Веза између ових фактора може бити блиска и комплексна

(Morand-Fehr, 2005; Addis и сар., 2005). Према Morand-Fehr и сар. (2007), повећавање

концентрата у исхрани може да повећа принос млека и да смањи удео масти. У неким

случајевима, ако се удео концентрата повећа са 40% на 60% од укупне суве материје,

садржај масти може да опадне полако и линеарно. Ако се још повећа садржај

концентрата (60-80%), садржај масти ће се убрзано смањивати (Morand-Fehr и сар.,

2007). Принос млека се не може још више побољшати исхраном када је

продуктивност животиње ограничена генетским потенцијалом.

Нека истраживања указују на висок утицај сточне хране на садржај масних

киселина (Chilliard и сар., 2000). У поређењу са протеином или лактозом, млечна

маст има већу осетљивост на исхрану, што значи да исхрана и манипулација истом


24

представљају ефикасан начин мењања приноса млека и садржаја масних кислеина.

Садашњи резултати показују да је употреба квалитетног крмног биља од суштинског

значаја у повећању садржаја и приноса млечне масти код млечних коза (Zhang и сар.,

2015). Козе храњене високо квалитетним крмивима мењају садржај масних киселина

у свом млеку са теденцијом смањења концентрације засићених масних киселина и

повећањем концентрације незасићених масних киселина (Zhang и сар., 2015).

Како наводе Tsiplakou и сар. (2010), млеко и млечни производи са

сертификованих органских фарми, према истраживањима, садрже веће

концентрације cis-9, trans-11 конјуговане линолне киселине, α-линоленске киселине

(главна ω-3 масна киселина у млеку) него у конвенционалним системима са високим

инпутима. Међутим, нека истраживања су показала да нема разлике у cis-9, trans-11

конјугованој линолној киселини између органских и конвенционланих система

(Toledo и сар., 2002; Ellis и сар., 2006). Контрадикторни резултати су највероватније

везани за различите стратегије исхране међу овим системима.

Већи удео α-линоленске киселине у млеку органских коза у односу на млеко

са конвенционалне фарме је због већег удела испаше и грмља у органском систему

(Tsiplakou и сар.,2010). Са друге стране, већи удео линолне киселине у млеку

конвенционалних коза се приписује већој потрошњи концентрата. Однос ω-6/ω-3

масних киселина је мањи у органском млеку, и његова вредност је ближа

препорученом отпимуму у људској исхрани од 1/1 (Simopoulos, 2002). Нижи однос

ових киселина даје млеку већу нутритивну вредност. Thorsdottir и сар. (2004) су

пронашли позитивну везу између вишег односа ω-6/ω-3 масних киселина и ширења

дијабетеса типа 2 и смртности узроковане коронарним срчаним болестима. У

истраживањима која су спровели Tudisco и сар. (2010) пронађена је значајно већа

количина cis-9, trans-11 конјуговане линолне киселине у органском козјем млеку у

поређењу са конвенционалним. Са друге стране, у истраживањима Tsiplakou и сар.

(2010), садржај cis-9, trans-11 конјуговане линолне киселине није се значајно

разликовао између конвенционалног и органског козјег млека, упркос већем садржају

полинезасићених масних киселина у биљакма са органске фарме.


25

Према резултатима, дошло се до закључка да систем производње (органски,

конвенционални), има утицаја на састав млека и садржај масних киселина. Органско

козје млеко карактерише виша нутритивна вредност изражена кроз већи садржај α-

линоленске киселине и ω-3 масних киселина у поређењу са млеком коза из

конвенционалног узгоја (табела 8).

Табела 8. Хемијски састав и профил масних киселина (% од укупних МК)

конвенционалних (КК) и органксих коза (ОК) (просечна вредност ± стандардна

грешка) (Tsiplakou и сар., 2010)

КК ОК

Хемијски састав n=40 n=40

Маст 5,4а ± 0,35 3,6

b ± 0,21

Протеин 3,4 ± 0,12 3,5 ± 0,07

Лактоза 4,8 ± 0,06 4,9 ± 0,04

Сува материја без масти 6,7 ± 0,41 7,6 ± 0,25

Укупна сува материја 10,9 ± 0,56 10,7 ± 0,34

Масне киселине

Вакценска киселина 2,2 ± 0,30 2,4 ± 0,19

α-линоленска киселина 0,3b ± 0,14 0,9

а ± 0,09

Линолна киселина 3,2 ± 0,15 2,7 ± 0,09

cis-9, trans-11 конјугована линолна киселина 0,6 ± 0,06 0,6 ± 0,04

Засићене киселине кратког ланца 20,4а ± 0,54 18,4

b ± 0,35

Засићене масне киселине средњег ланца 38,7а ± 0,78 35,8

b ± 0,50

Засићене масне киселине дугог ланца 14,7b ± 0,71 18,5

а ± 0,46

Полинезасићене масне киселине 3,9 ± 0,20 4,2 ± 0,13

Мононезасићене масне киселине 22,3 ± 0,76 23,1 ± 0,49

Засићене МК/незасићене МК 2,9 ± 0,10 2,7 ± 0,07

ω-3 0,3b ± 0,14 0,9

а ± 0,09

ω-6 3,3 ± 0,15 2,7 ± 0,09

ω-6/ω-3 5,9 ± 1,03 5,6 ± 0,66

Morand-Fehr и сар. (2007) и Aplocina и Spruzs (2013) наводе да производња

козјег млека, садржај масти и садржај конјуговане линолне киселине могу да се

подигну када је трава у раној фази раста. Свежа трава има јак утицај на садржај

масних киселина, тако што повећава проценат полинезасићених масних киселина и

конјуговане линолне киселине. На култивисаним пашњацима, врста крмног биља,

фаза вегетације, сезона и број животиња, могу да утичу на састав и квалитет млека.


26

Према Morand-Fehr-u и сар. (2007), ако се пореде три система исхране коза базирани

на природним пашњацима на равници, брдима и планини, принос млека је нешто

нижи на планинским пашњацима, али је садржај масти и протеина и проценат

полинезасићених масних киселина већи.

Табела 9. Садржај масних киселина у млеку коза храњених са 10% (К10) и 40% (К40)

концентрата (g/100g МК) (Volkmann, 2012)

Масне киселине К10 К40

Масне киселине кратког ланца 8,7 9,0

Масне киселине средњег ланца 26,5 28,0

Масне киселине дугог ланца 64,0 62,1

Засићене киселине 75,1 75,8

Мононезасићене масне киселине 20,0 19,7

Полинезасићене масне киселине 4,0 3,8

ω-3 1,1 0,8

ω-6 1,4 0,8

Конјугoвана линолна кисeлина 1,0 0,8

Мало је истраживања која се баве поређењем традиционалних

пољопривредних система са другим системима. У табели 10 су приказани фактори

производње традиционалног (исхрана базирана на паши, сену и концентрату) и

конвенционалног система (исхрана базирана на сену и концентрату).

Табела 10. Фактори производње традиционалне и конвенционалне фарме коза

(Superchi и сар., 2005)

Традиционални Конвенционални

Принос млека (kg) 3,62 3,06

Маст (%) 3,49 3,70

Протеин (%) 2,40 2,86

Лактоза (%) 4,19 4,39

Соматске ћелије (*1000/ml) 1.451 1.849

pH 6,69 6,66

Уреа (mg/100ml) 42,12 49,61


27

3. Задатак и циљ рада

Органска производња у Србији расте као и свест људи и њихова потреба за

храном високог квалитета која је здравствено безбедна и за људе и за животиње. Ово

је посебно изражено у сточарству где систем производње има велики утицај на

крајњи производ било да је у питању производња меса и месних прерађевина, млека

и млечних производа или јаја. Тржиште органског млека и млечних производа расте

широм света. Козје млеко је, због свог високог нутритивног квалитета, од изузетног

значаја као органски производ. Због појаве фалсификата и саме (више) цене

органског млека, јавља се потреба да се докаже квалитет органског млека и да се

издвоје фактори и параметри који у највећој мери утичу на његов квалитет.

Циљ истраживања је поређење квалитета млека коза расе француска алпина из

конвенционалног, традиционалног и органског система пољопривредне производње,

да би се утрвдило како и у ком правцу различити системи производње утичу на

квалитет млека коза.


28

4. Материјал и метод рада

У сврху истраживања испитиваће се по 20 узорака са конвенционалне,

традиционалне и органске фарме коза. Све фарме користе превентивну ветеринарску

негу. Анализа узорака млека је извршена у акредитованој Лабораторији за

испитивање квалитета млека Департмана за сточарство Пољопривредног факултета у

Новом Саду. Анализом се утврдио квалитет млека, односно његов хемијски састав:

садржај протеина, масти, лактозе и број соматских ћелија (БСЋ), а обављен је и

скрининг антибиотика. У групним узорцима измерен је садржај урее, казеина,

засићених масних киселина (ЗМК), незасићених масних киселина (НМК),

мононезасићених масних киселина (МНМК) и полинезасићених масних киселина

(ПНМК). Анализа варијансе измерених и израчунатих података извршена је помоћу

компјутерског програма Statistica 12, док су параметри дескриптивне статистике

обрађени помоћу компјутерског програма Microsoft Excel. Анализом варијансе

утврђена је статистичка значајност између параметара квалитета млека добијеног

различитим системима пољопривредне производње. Од параметара дескриптивне

статистике израчунати су средња вредност, минумум (мин.), максимум (макс.),

стандардна девијација и стандардна грешка. Места експерименталног истраживања

су:

Фарма Марић Јелене под конвенционалном производњом, Србобран (100 коза

расе француска алпина);

Фарма Јегдић Бранка под традиционалном производњом, Српски Крстур (50

коза расе француска алпина);

Фарма Габрић Мирослава под органском производњом, Галамбош (750 коза

расе француска алпина);

Акредитована лабораторија за испитивање квалитета млека Департмана за

сточарство Пољопривредног факулета у Новом Саду.


29

На фармама се гаје козе расе француска алпина. Ова раса води порекло из

француских Алпа. Приликом стварања ове расе, коришћена је дугогодишња

селекција на високу производњу млека, што је чини једном од најмлечнијих раса коза

на свету. Крупније и грубље је грађе. Просечна тежина коза је 60-80 kg, а јарчева 80-

100 kg. Млечност алпине износи око 600-800 литара у току једне лактације која траје

240-280 дана (Rahmann, 2009a; Крајиновић и Пихлер, 2014). Плодност износи 150-

180% (http://www.cepib.org.rs). Према Maroteau и сар. (2014), млеко алпине у просеку

садржи 3,86% млечне масти и 3,27% протеина, а дневни принос износи 3,12 kg.

Слика 1. Француска алпска коза

Извор: Вуковић Тамара

4.1 Системи пољопривредне производње обухваћени

истраживањем

Циљ пољопривреде је производња здравствено безбедне хране у довољним

количинама и ценама прихватљивим и за потрошаче и за произвођаче. За фармере

ово значи узимање у обзир много фактора: поштовање закона и стандарда,

оптимизацију продуктивности и трошкова производње у контексту глобалне

конкуренције, очување животне средине, коришћење нових технологија,


30

прилагођавање променљивим потребама и захтевима потрошача као и узимање у

обзир добробити животиња (ЕC, 2002).

4.1.1 Конвенционална пољопривреда

Циљ конвенционалне пољопривреде, осим производње хране за растући број

становника је и тај да се производња одвија са што мање трошкова са што већим

учинком, односно максимизирање приноса по јединици пољопривредне површине.

То је допринело да квалитет конвенционалне хране из године у годину опада, са све

већом употребом пестицида, хербицида, хемикалија и генетских модификација. Као

последица јавља се велики број пољопривредних површина које су загађене, на

којима су у великој мери заступљени корови и инсекти који постају отпорни на све

јача хемијска средства. Ови отрови су сада већ толико јаки и синтетички

модификовани да на негативан начин утичу на човеков живот али и на биљни и

животињски свет уопште, па чак и на еволуцију свих бића на земљи.

Када гледамо са аспекта сточарске произовдње, није тајна да добробит

животиња најчешће није присутна у овом пољопривредном систему. Забележени су

бројни случајеви патње животиња услед неадекватних услова држања, исхране,

начина муже, поступцима у току муже, транспорта и клања али и селекције и

узгајања животиња до те мере да то представља опасност по њихов живот. У

конвенционалној пољопривреди животиње се често држе на малим површинама

недовољно великим да испоље своје природне потребе, немају приступ паши и имају

ограничену исхрану базирану првенствено на концентратним хранивима. Животиње

се држе у нехигијенским условима што доводи до болести животиња али и њихове

смрти. Такође, познат је и негативан утицај генетски модификованих организама,

како на животну средину, тако и на сва жива бића у њој.

Земљиште и биљке на њему подлежу тешким третманима хемијским

средствима, генетској технологији и разним вештачким ђубривима. Конзумирање

такве хране штети самој животињи али и њеним потомцима и крајњим производима.


31

4.1.2 Традиционална пољопривреда

За традиционалну пољопривредну производњу се може рећи да представља

корак до органске пољопривреде. Основна разлика је та што традиционална

пољопривреда није законски регулисана као што је случај са органском. У

традиционланој пољопривреди нема употребе пестицида, минералних ђубрива,

хормона раста, генетски модификованих организама, већ се користе органска

ђубрива и животиње се држе слободне на испаши док год то временски услови

допуштају. Производи из овог система производње се продају по нижим ценама него

органски, а велику улогу има поверење између произвођача и потрошача, пошто не

постоји документ који потврђује веродостојност производње. У овом систему

добробит животиња је подигнута на нешто виши ниво у односу на конвенционални

систем.

4.1.3 Органска пољопривреда

Осим традиционалне пољопривредне производње, јавља се све већи интерес и

потреба за органском производњом хране. Органска пољопривреда је модерна

верзија природног узгајања. Tехнологија се знатно променила, како у начину

производње тако и у њеном обиму. Научници раде на проналажењу таквих супстанци

које ће имати сличан учинак као и конвенционална средства али да нису штетне за

животну средину и сва жива бића. Оно што жпредставља посебан изазов је профит.

Органски систем производње је скупљи, приноси су мањи, из чега произилази и већа

цена производа.

Циљ органске пољопривреде је еколошка, исплатива, етички прихватљива и

социјално оправдана пољопривредна производња. У органској пољопрвреди

подразумева се коришћење природних поступака и средстава, док се употреба

хемијских синтетизованих средстава потпуно забрањује или ограничава. Ђубрење се

не искључује, али се минерална ђубрива замењују ђубривима органског порекла, као

што су на пример стајњак, компост, зеленишно ђубриво и осока, која позитивно


32

утичу на принос и плодност земљишта, а користе се и микробиолошки препарати

ради повећања микорбиолошке активности у земљишту. Конвенционални пестициди,

хербициди и фунгициди се мењају средствима природног порекла прописани

Правилником о органској производњи. У органској пољопривреди се инсистира на

аутохтоним сортама биљака и домаћим расама стоке, јер имају бољи степен

прилагођености одређеном подручју, бољу компетицију и толерантност на

проузроковаче болести и штеточине.

Једна од многих предности овог вида пољопровредне производње је што

доприноси развоју руралних подручја, али и саме пољопривреде. Основни принципи

органске пољопривреде проистичу из IFOAM-а (Међународна федерација покрета за

органску пољопривреду) и они су следећи: принцип здравља, принцип екологије,

принцип праведности и принцип неговања и старања. На овим принципима се

заснивају регулативе Европске уније али и Закон о органској производњи Републике

Србије. Органска пољопривреда је једини систем пољопривредне производње у

Европској унији дефинисана законом. Закони налажу минимална правила за органску

сточарску производњу: животиње морају имати приступ испусту, њихов број по

јединици површине је ограничен, медицински третмани и додаци храни су

забрањени, као и да храна за животиње највећим делом мора да буде произведена на

самој фарми (EC, 2002).

У овом виду производње одгајивачки циљеви никако не смеју да се базирају

на максималном искоришћавању животиња, већ производњи оптималног нивоа

производа (месо, млеко, јаја). Органско сточарство треба да задовољи следеће

потребе:

1. забрањена је употреба синтетичих хемикалија и генетски модификованих

организама;

2. систематично коришћење конвенционалних лекова није дозвољено;

3. добробит животиња мора да буде гарантована;

4. здравствено безбедна храна мора да се произведе (Меnа и сар., 2009).


33

Табела 11. Минималне површине за узгој коза (m2/грлу) (Правилник о контроли и

сертификацији у органској производњи и методама органске производње (”Сл.

гласник РС”, бр. 30/2010))

Унутрашње површине

(доступне животињи)

Спољашње површине (површина

за кретање, без пашњака)

1,5 за козу

0,35 за јаре

2,5 за козу

0,5 јаре

4.2 Фарма Марић Јелене, Србобран (конвенционална

производња)

Фарма је основана у мају 2014. године куповином грла из манастира у

Ковиљу. Данас фарма броји око 100 коза (од којих се тренутно музе 61), два јарца и

пар јарића расе француска алпина. Јелена тренутно не располаже пољопривредним

површинама на којима би могла да гаји храну за своје козе.

Када је у питању исхрана, и лети и зими, козе добијају ливадско сено и сено

луцерске (сено луцерке лети буде старо и до 6 дана, дакле гледа се да буде што

свежије). Сено делине садржи 20% протеина, а ливадско 11%. Сено набављају из

Баната, обзиром да још увек немају своју производњу. Козе у лактацији у просеку

конзумирају 2-3 kg сена на дан. Концентрат купују од „Бечејке“ и он је у следећем

саставу: 40% кукуруз, 28% сунцокретова сачма, 10% јечам, 10% жита. Удео

концентрата у исхрани је 30-35% а козама се даје у количини од 1 kg дневно. Соју

избегавају у исхрани коза. Од додатака исхрани користе минералне блокове, који су

козама доступни сваки дан, и премикс који се додаје у концентрат. Вода је стално

доступна козама и у просеку конзумирају 8 литара на дан. Када временски услови

допуштају, козе се изводе у двориште ради боравка на сунцу и свежем ваздуху, где

имају прилику за брст ораха и разних трава.

Козе су смештене по боксевима у пластенику који је адаптиран њиховим

потребама. Изолација објекта је од два слоја водонепропусног најлона и стаклене

вуне између њих. Зими, температура у објекту не пада испод 10ºС.


34

Слика 2. Алпине на фарми у Србобрану

Извор: Сивачки Горан

Сликa 3. Алпине у Србобрану Слика 4. Алпине у Србобрану

Извор: Сивачки Горан Извор: Вуковић Тамара

Козе примају редовну ветеринарску негу. Од маја 2014. године (односно, од

куповине грла и оснивања фарме), забележена су само два случаја маститиса од којих

је један успешно излечен. Грла се обележавају ушним маркицама. Проблеме са

унутрашњим паразитима до сада нису имали.

Мужа се обавља два пута на дан полуаутоматски у праволинијском измузишту

са осам музних места. Превенција је кључ здравља грла, па се тако и током муже

велика пажња усмерава на хигијену. Виме се чисти пре и након муже, а први млазеви


35

се бацају. Након скидања апарата, козе се додатно измузавају. У пуној лактацији козе

дају око 150 l млека на дан, а пред засушење око 100 l, што би значило да у просеку

дају 2-3 l млека на дан. Више од 50% коза су првојарке. Апарати за мужу се перу

киселином, базом и неутралним средством, које се показало као најбоље јер има

најмањи ефекат на виме преко апарата. Млеко се прерађује у млекари, која се налази

у на пар метара од објекта, капацитета 1000 литара. Производи које тренутно нуде

под брендом CARPE DIEM су следећи: свеже млеко, јогурт, сурутка, кисело млеко,

сирни намаз, млади сир, фета и сир са зачинским биљем.

Слика 5. Мужа

Извор: Марић Јелена

У будућности, Јелена планира да купи земљиште ради производње сопствене

хране за козе али и ради омогућавања испаше, као и проширење стада. Иако

релативно млада фирма, CARPE DIEM је дефинитивно једна од најперспективнијих у

овој бранши са теденцијом даљег раста већ успешне производње.


36

4.3 Фарма Јегдић Бранка, Српски Крстур (традиционална

производња)

Бранко Јегдић се већ 26 година бави козарством. На његовој фарми у Српском

Крстуру се тренутно налази 50 коза расе француска алпина, 6 јарчева и 20 младих

јарића у старости од око 7 месеци о којима брине заједно са својом ћерком и женом.

Бранко располаже са 10 ha пољоприведних површина на којима гаји сточну храну

попут јечма, кукуруза, пшенице, сунцокрета и детелине.

Слика 6. Козе и два јарца на стрњишту


Козе иду на испашу али добијају и сено и концентрат (концентрат заузима

20% од укупне исхране). Ујутру козе једу сено и концентрат. Када се заврши са

мужом следи испаша. Након испаше следи период одмора а после њега вечерња

мужа и испаша. Након испаше, козама се даје мешавина концентрата, детелине и

кукурузовине. Када су на паши, козе се хране на стрњиштима кукуруза, соје,

сунцокрета и репе, затим суданском травом, детелином и шумским врстама попут

багрема, јасена, врбе, јагодњака и лозе, јер се један део испаше одвија у шуми близу

реке Тисе. На испашу иду два пута у току дана; ујутру након муже и после подне, пре

вечерње муже. Када дневна температура падне, на пашу се воде једном дневно.


37

Испаша траје 8 месеци, уколико временски услови то дозволе. Козе су

способне да пређу и до 10 километара дневно. Утрошак воде је у просеку 8 литара по

кози на дан, коју добијају ујутру и увече. Од сена добијају сено луцерке и детелине

али и мешавину сена широко лиснатих трава. Један део хране води порекло са

сопственог газдинства, док је други део са земље у закупу. За 50 грла се утроши око

1700-2000 бала сена годишње при полуотвореном систему. Концентрат се обично

даје у јутарњим часовима, а зими два пута дневно, ујутру и увече. Концентрат

садржи соју, кукуруз (које Бранко купује), јечам и сточно брашно. Такође се купује и

гранулирани концентрат са високим садржајем селена. Поред редовне исхране,

козама су стално доступни минерални и слани блокови.

Слика 7. Козе на брсту


Лактација у просеку траје 8 месеци. Козе се музу два пута дневно (ујутру и

увече) и у току те две муже се добије око 150-200 l млека, односно 3-3,5 l/дан по

кози. Најјаче лактације су од треће до пете, а највећа производња се постиже у седмој

и осмој лактацији. Мужа се обавља полуаутоматски покретним апаратом који се пере

након сваке муже, а дезинфекција вимена се врши пре стављања музног апарата.


38



Козе су смештене у старијем објекту, али упркос томе имају довољно

простора да испоље своје природне потребе захваљујући испустима.

Козе се обележавају тетовир бројевима и ушним маркицама. Вакцинација се

редовно врши. Када је у питању маститис, Бранко истиче да годинама није имао

проблема са њим. Према њему, за козе су најопаснији влашци, желудачне глисте и

псеће пантљичаре. Влашци нападају плућа, нос и једњак, преносe их пужеви а

погодна места за њихов развој су веома влажна места попут бунара. Пантљичаре су

цревни паразити и појављују се тамо где има паса и лисица, што представља највећи

ризик за козе које су на испаши. Штетнији су за јариће него за козе.

Када су у питању планови за будућност, тренутно је у изградњи млекара

капацитета 1000 литара, у којој ће се млеко прерађивати у сир. У плану су димљени

сир, сир са мирођијом и паприком и разни полутврди сиреви као и млади сир у

маслиновом уљу и сурутка. Такође, у плану је и проширење стада на око 100 коза.

Фарма Јегдић Бранка је типичан пример традиционалне фарме где је јасно изражена

брига за козе и њихову добробит.


39

Слика 9. Козе на испаши на обали Тисе


4.4 Фарма Габрић Мирослава, Галамбош (органска производња)

Фарма је основана 2008. године и на самом почетку је бројала 200 оваца. Сам

почетак је представљао један вид екстезивног овчарства и козарства. Мирослав је

производњу проширивао постепеном куповином приватне земље, узимањем земље у

закуп и куповином грла. Све је рађено плански; прво је купљена фарма са одличним

смештајним капацитетима, потом је уследила куповина грла и на крају проширивање

земљишних капацитета, да би на крају, као резултат добио заокружен циклус биљне

и сточарске производње.

У период конверзије ступили су 2010. године. Земљу која припада резервату

природе „Лудошко језеро“ су закупили и као такву нису смели да је третирају било

каквим хемијским средствима. Период конверзије је трајао три године, а као

органски произвођачи сертификовани су у јуну 2013. године. Период конверзије је

био изузетно тежак, зато што су имали висока улагања а малу зараду, јер су се

производи продавали као производи из периода конверзије, односно њихова цена је

била нижа него што су органски. Данас фарма располаже са три газдинства (Бачки

Виногради, Галамбош и Хоргош) и укупно око 600 ha површине. Луцерка се гаји на


40

300 ha, а од житарица се гаје овас, јечам, тритикале и кукуруз (кукуруз је из

конвенционалне производње, али његова количина не прелази 10% на годишњем

нивоу, односно до 10% је правилником дозвољено користити хранива из

конвенционалне производње). Артичока, која се гаји на 30 ha, представља добру

замену за кукуруз, јер је није потребно третирати, дугогодишња је врста, користе се и

надземни и подземни органи, издашна је у смислу количине и служи за прављење

силаже.

Слика 10. Детелина код Бачких Винограда


Данас се у оквиру 3 газдинства налази 750 коза, 33 јарца и 200 јаради расе

француска алпина (French Alpine), 1.500 оваца мерино виртемберг расе (Merino

Virtemberg), 20 оваца и 14 овнова расе ил де франс (Ill d’France), приближно 70 оваца

расе цигаја и 30 британских млечних оваца (British Milksheep). Порекло француске

алпине је из Француске.

Козе тренутно не иду на испашу јер се још увек пролагођавају на нове објекте

у које су недавно премештене. Њихова исхрана је базирана на сену луцерке, детелине

и ливадских трава. Концентрат добијају у току муже (два пута по 150 грама) и у току


41

дана по још један оброк. У просеку конзумирају око 2 kg сена и око 700 g

концентрата, све у зависности од категорије. Утрошак воде је око 8 l дневно за козе и

око 10 l дневно за јарчеве. Вода се конзумира по вољи помоћу аутоматизованих

чесми. Концентрат се састоји од зоби, јечма, пшенице и кукуруза. Сено им је

доступно током целог дана и конзумира се по вољи. Минерални и слани блокови су

им доступни свакодневно.

Слика 11. Алпина на фарми у Галамбошу

Извор: Радовановић Оливера

Тренутно се музе око 400 коза, и у просеку дају 500-700 l млека дневно.

Млеко прерађује млекара „Дана“ која се налази у Врбасу са акцентом на прераду у

козји сир и сурутку. Мужа се обавља два пута дневно, ујутру и увече. Измузиште је

праволинијско са 48 музних места (по 24 са сваке стране). Мужа се обавља

аутоматски под надзором радника који врше додатно измузавање коза ради контроле

маститиса. Пре стављања апарата, виме се претходно очисти дезинфекционим

средством које је прописано Правилником о органској производњи. Апарати се перу

након сваке муже и то базом, а једном недељно и киселином.

Козе су смештене по категоријама у великим модерним халама које су

изграђене пре две године. Испусти постоје а неки су још увек у изградњи. Простирка


42

је од сламе виског квалитета и увек сува. Козе имају довољно простора за кретање и

испољавање својих природних функција понашања што потврђују бале сена за

пењање у боксевима.

Слика 12. Козе у објекту

Извор: Радовановић Оливера




43

Грла се обележавају ушним маркицама. Превентива је најбитнија, али не у

смислу ветеринарске интервенције, већ у смислу редовних дезинфекција и хигијене

држања грла. Животиње које се држе у систему органске производње су отпорније од

животиња држаних у неким другим системима. Добра хигијена, адекватна нега и

услови држања (довољно простора за кретање, довољно хранидбеног простора) и

исправна храна и вода, кључ су превентиве и стварања отпорности грла. Обавезно је

водити евиденцију односно амбулатни протокол о свакој активности приликом

лечења грла. Све болесне животиње морају се изоловати од здравих. Од природних

препарата у сврху лечења и санирања повреда користе се јод, вазелин и сирће.

Слика 14. Објекат за смештај коза на Галамбошу


Ову производњу контролише домаћа сертификациона кућа OCS (Organic

Control System) из Суботице, што је довољна гаранција квалитета за европско

тржиште. Данас у Србији, фарма породице Габрић је највећа органска фарма оваца и

коза. Контролне тачке приликом сертификације су: залихе хране на фарми,

прегледају да ли су сви производи јасно обележени, из ког су периода, из које сезоне,

анализу узорака земљишта и воде не ради инспектор већ тражи резултате урађене

анализе, проверава се и механизација. За све што се налази на фарми мора постојати


44

одговарајућа папирологија. Након свега, данас им је приоритет повећање броја оваца

на 10.000, а коза на 3.000 са акцентом на производњу млека. Сами ће производити и

прерађивати млеко јер је у плану изграња млекаре која ће имати капацитет од 56.000

литара.

Фарма Мирослава Габрића има перспективу да постане органска фарма која

ће бити конкуренција многим европским фармама. Потребно је време и огроман труд

како би се постигао такав ниво производње, али засигурно, породица Габрић је на

добром путу.

4.5 Акредитована лабораторија за испитивање квалитета млека,

Нови Сад

Лабораторија за испитивање сточне хране и анималних производа се налази у

саставу Департмана за сточарство, Пољопривредног факултета у Новом Саду.

Акредитована је 17.12.2007. године од стране Акредитационог тела Србије.

Један од основних задатака Лабораторије је контрола квалитета хране за

животиње, млека и млечних производа. Поред тога, Лабораторија учествује у научно-

истраживачким пројектима, финансираним од стране Републичког министарства и

Покрајинског секретаријата за науку и технологију. Такође, Лабораторија се користи

за извођење вежби које су предвиђене наставним плановима и програмима за

студенте дипломских и постдипломских студија (http://polj.uns.ac.rs).

Одељење за млекарство представља једну од организационих јединица

Лабораторије за испитивање сточне хране и анималних производа. Основни задаци

Одељења за млекарство су вршење физичко-хемијске анализе млека (за коју се

користи MilkoScan), млечних производа (јогурт, сир, маслац; за коју се користи

FoodScan), цитолошка анализа сировог млека (за коју се користи SomaScop)

(http://polj.uns.ac.rs).


45

5. Резултати истраживања са дискусијом

У сврху истраживања, са сваке фарме је узето по 20 репрезентативних узорака

млека и по један групни узорак. Сви узорци су били негативни на антибиотике.

5.1 Млечна маст

У табели 12 приказан је садржај млечне масти (%) коза расе француска алпина

у конвенционалном (К), органском (О) и традиционалном (Т) систему

пољопривредне производње. У традиционалном систему је забележен највећи

садржај млечне масти (4,16%) у односу на конвенционални (3,95%) и органски

(3,08%) систем пољопривредне производње. Најмањи садржај млечне масти на

фарми под конвенционалном производњом износи 2,78%, а највећи 4,83%. На

органској фарми, минимум износи 2,36% а максимум 3,90%, док је на

традиционалној фарми забележено 2,46% за минимум и 5,71% за максимум.

Анализом варијансе је утвђено да постоји статистички значајна разлика

(p<0,05) (табела 13) у садржају млечне масти између конвенционалног (3,95%) и

органског (3,08%) система, као и између органског (3,08%) и традиционалног

система (4,16%) пољопривредне производње.

Табела 12. Садржај млечне масти (%)

Систем Средња

вредност

Стандардна

девијација


грешка Мин. Макс.

Млечна

маст

К 3,95 0,739 0,165 2,78 4,83

О 3,08 0,424 0,095 2,36 3,90

Т 4,16 0,931 0,208 2,46 5,71

Укупно 3,73 0,858 0,111 2,36 5,71


46

Табела 13. Статистичке разлике у садржају млечне масти између пољопривредних

система

Систем Значајност

Млечна

маст

К О 0,000

Т 0,353

О К 0,000

Т 0,000

Т К 0,353

О 0,000

5.2 Протеин

У табели 14 је приказан садржај протеина (%) коза расе француска алпина у

конвенционалном (К), органском (О) и традиционалном (Т) систему пољопривредне

производње. Садржај протеина је највећи у органском систему (3,76%) у односу на

конвенционални (2,79%) и традиционални (3,05%). На конвенционалној фарми,

најмањи садржај протеина у млеку је био 2,20% а највећи 3,23%. На органској фарми,

минимум је износио 2,83% а максимум 7,69%, док је на традиционалној минумум

износио 2,65% а максимум 3,38%.

Анализом варијансе утврђено је да постоји статистички значајна разлика

(p<0,05) (табела 15) у садржају протеина између конвенционалног (2,79%) и

органског (3,76%) система, као и између органског (3,76%) и традиционалног (3,05%)

система пољопривредне производње.

Табела 14. Садржај протеина (%)


вредност





Протеин

К 2,79 0,260 0,058 2,20 3,23

О 3,76 1,048 0,234 2,83 7,69

Т 3,05 0,181 0,040 2,65 3,38

Укупно 3,20 0,747 0,096 2,20 7,69


47

Табела 15. Статистичке разлике у садржају протеина између пољопривредних

система


Протеин

К О 0,000

Т 0,204

О К 0,000

Т 0,001

Т К 0,204

О 0,001

5.3 Лактоза

У табели 16 је приказан садржај лактозе (%) коза расе француска алпина у

конвенционалном (К), органском (О) и традиционалном (Т) систему пољопривредне

производње. Садржај лактозе је највећи у органском систему (4,16%) у односу на

конвенционални (4,09%) и традиционални (4,07%) систем пољопривредне

производње. Најмањи садржај лактозе у млеку са конвенционалне фарме је био

4,08%, а највећи 4,10%, у органском систему минимум је износио 2,91% а максимум

4,54% док су те вредности у традиционалном систему биле 3,58% (минимум) и 4,36%

(максимум).

Анализом података из табеле утврдили смо да не постоји статистичка разлика

у садржају лактозе између ових система пољопривредне производње (табела 17).

Табела 16. Садржај лактозе (%)


вредност





Лактоза

К 4,09 0,000 0,000 4,08 4,10

О 4,16 0,349 0,078 2,91 4,54

Т 4,07 0,170 0,038 3,58 4,36

Укупно 4,11 0,224 0,029 2,91 4,54


48

Табела 17. Статистичке разлике у садржају лактозе између пољопривредних

система


Лактоза

К О 0,356

Т 0,682

О К 0,356

Т 0,185

Т К 0,682

О 0,185

5.4 Сува материја

У табели 18 је приказан садржај суве материје (%) коза расе француска алпина

у конвенционалном (К), органском (О) и традиционалном (Т) систему

пољопривредне производње. Највећи садржај суве материје је био у традиционалном

систему (12,26%) у односу на конвенционални (11,76%) и органски (11,97%).

Најмањи садржај суве материје у традиционалном систему је био 10,31% а највећи

13,73%. У конвенционалном систему најмањи садржај суве материје је износио

10,43% а највећи 13,00%, док су органском систему те вредности износиле 10,41% за

минимум и 14,43% за маскимум.


у садржају суве материје између ових система производње (табела 19).

Табела 18. Садржај суве материје (%)


вредност





Сува

материја

К 11,76 0,853 0,191 10,43 13,00

О 11,97 0,882 0,197 10,41 14,34

Т 12,26 0,951 0,213 10,31 13,73

Укупно 12,00 0,904 0,117 10,31 14,34


49

Табела 19. Статистичке разлике у садржају суве материје између пољопривредних

система


Сува

материја

К О 0,478

Т 0,086

О К 0,478

Т 0,307

Т К 0,086

О 0,307

5.5 Сува материја без масти

У табели 20 је приказан садржај суве материје без масти (СМБМ) (%) коза

расе француска алпина у конвенционалном (К), органском (О) и традиционалном (Т)

систему производње. Највећи садржај СМБМ је забележен у органском систему

(8,89%) у односу на традиционални (8,14%) и конвенционални (7,82%). Најмањи

садржај СМБМ у органском систему је био 8,00% а највећи 11,46%, у

традиционалном минимум је износио 7,64% а максимум 8,62%, док су у

конвенционалном систему те вредности 7,30% за минимум и 8,25% за максимум.

Анализом варијансе утврдили смо да постоји статистички значајна разлика

(p<0,05) (табела 21) у садржају СМБМ између ових система производње, што

произилази из чињенице да је статистичка разлика утврђена и код садржаја млечне

масти. Статистички значајна разлика утврђена је између конвенционалног (7,82%) и

органског (8,89%), и између традиционалног (8,14%) и органског (8,89%) система.

Табела 20. Садржај суве материје без масти (%)


вредност





СМБМ

К 7,82 0,314 0,070 7,30 8,25

О 8,89 0,770 0,172 8,00 11,46

Т 8,14 0,206 0,046 7,64 8,62

Укупно 8,28 0,664 0,086 7,30 11,46


50

Табела 21. Статистичке разлике у садржају суве материје без масти између

пољопривредних система


СМБМ

К О 0,000

Т 0,047

О К 0,000

Т 0,000

Т К 0,047

О 0,000

5.6 Број соматских ћелија

У табели 22 је приказан број соматских ћелија (БСЋ) (*1000/ml) у млеку коза

расе француска алпина у конвенционалном (К), органском (О) и традиционалном (Т)

систему пољопривредне производње. Највећи БСЋ је забележен у традиционалном

систему (2.273,735*1000/ml) у односу на органски (2.026,150*1000/ml) и

конвенционални (1.384,800*1000/ml). Најмањи БСЋ у традиционалном систему

износио је 157,000*1000/ml а највећи 12,678,000*1000/ml. У органском систему

минимум је износио 99,000*1000/ml, а максимум 15.702.000*1000/ml, док су те

вредности у конвенционалном систему биле 204,000*1000/ml за минимум и

5.672,000*1000/ml за максимум.


у броју соматских ћелија између ових система производње (табела 23).

Табела 22. Број соматских ћелија (БСЋ) (*1000/ml)


вредност





БСЋ

К 1.384,800 1.252,819 280,139 204,000 5.672,000

О 2.026,150 3.707,681 829,063 99,000 15.702,000

Т 2.237,735 2.942,090 657,871 157,000 12.678,000

Укупно 1.882,895 2.802,436 361,793 99,000 15.702,000


51

Табела 23. Статистичке разлике у броју соматских ћелија (БСЋ) између

пољопривредних система

5.7 Уреа, казеин и масне киселине

У групним узорцима измерен је садржај урее, казеина, засићених масних

киселина (ЗМК), незасићених масних киселина (НМК), мононезасићених масних

киселина (МНМК) и полинезасићених масних киселина (ПНМК), што је приказано у

табели 24. Највиши садржај урее је забележен у органском систему (52,8%) у односу

на конвенционални (52,4%) и традиционални систем (48,1%). Казеина је највише

имало млеко коза са традиционалне фарме (2,68%) у односу на конвенционалну

(2,42%) и органску (2,55%) фарму.

Ferlay и сар. (2007), Decandia и сар. (2007), Morand-Fehr и сар. (2007)

Sampelayo и сар. (2007) и Tudisco и сар. (2010) су навели да паша има велики утицај

на садржај масних киселина у млеку тако што смањује садржај засићених масних

киселина и повећава садржај масних киселина за које се сматра да су добре за људско

здравље (незасићене масне киселине) што је у сагласности са резултатима из табеле

24, где млеко са традиционалне фарме има највећи садржај НМК (1,016%), обзиром

да је једина фарма која козама омогућава испашу. Садржај НМК у органском млеку

(0,593%) у односу на конвенционално млеко (0,780%) противуречи истраживању

Tsiplakou и сар. (2010) у којем је наведено да млеко са сертификованих органских

фарми садржи веће концентрације НМК него у конвенционалним системима са

високим инпутима. Ово је у вези и са садржајем ЗМК који је најмањи у млеку које

води порекло са традиционалне (2,015%) и конвенционалне фарме (2,012%), у односу


БСЋ

К О 0,476

Т 0,344

О К 0,476

Т 0,814

Т К 0,344

О 0,814


52

на органско млеко (2,248%). Према Maroteau и сар. (2014) масне киселине нису под

јаким утицајем генетике али је забележена и висока позитивна корелација између

садржаја млечне масти и масних киселина.

Према Morand-Fehr и сар. (2007), свежа трава има јак утицај на садржај

масних киселина, тако што повећава проценат ПНМК што оправдава већи садржај

ПНМК у млеку са конвенционалне (0,382%) и традиционалне (0,330%) фарме коза у

односу на органску фарму (0,311%), који је приказан у табели 24. Садржај МНМК је

најмањи у млеку са органске фарме (0,841%) а највећи у млеку са традиционалне

фарме (1,175%). Више МНМК је било и у млеку са конвенционалне фарме (1,017%) у

односу на органско. Ово противуречи истраживањима Tsiplakou и сар. (2010) где

млеко са сертификованих органских фарми садржи веће концентрације МНМК него

у конвенционалним системима. Контрадикторни резултати добијени у овом

истраживању су највероватније везани за различите стратегије исхране међу овим

системима.

Табела 24. Садржај урее (%), казеина (%) и масних киселина (%)

Систем Уреа Казеин ЗМК НМК МНМК ПНМК

К 52,4 2,42 2,012 0,780 1,017 0,382

О 52,8 2,55 2,248 0,593 0,841 0,311

Т 48,1 2,68 2,015 1,016 1,175 0,330


53

6. Закључак

На основу резултата добијених истраживањем разлика у саставу млека коза са

конвенционалне, органске и трационалне фарме могу се извести следећи закључци:

постоји статистички значајна разлика (p<0,05) у садржају млечне масти

између органског и конвенционалног система, и између органског и

традиционалног система пољопривредне производње; садржај млечне масти у

традиционалном систему износи 4,26%, у конвенционалном 3,94% и у

органском 3,08%;

постоји статистички значајна разлика (p<0,05) у садржају протеина између

органског и конвенционалног система, и органског и традиционалног система

пољопривредне производње; садржај протеина у органском систему износи

3,76%, док је традиционалном 3,05%, а у конвенционалном 2,79%;

анализом варијансе је утврђено да не постоји статистичка разлика у садржају

лактозе између ових система производње;

анализом варијансе је утврђено да не постоји статистичка разлика у садржају

суве материје између ових система производње;

постоји статистички значајна разлика (p<0,05) у садржају суве материје без

масти између органског и конвенционалног система, и органског и

традиционалног система пољопривредне производње; у традиционланом

систему садржај суве материје без масти износи 12,26%, у органском је

11,97% и у конвенционалном 11,76%; ово произилази из чињенице да је

статистичка разлика утврђена и код садржаја млечне масти;

анализом података утврдили смо да не постоји статистичка разлика у броју

соматских ћелија између ових система производње;


54

највиши садржај урее је забележен у органском систему (52,8%) у односу на

конвенционални (52,4%) и традиционални систем (48,1%); садржај урее у

млеку је повезан са уносом протеина приликом исхране, што потврђује вишу

вредност урее у органском млеку због исхране богате протеинским

хранивима, првенствено сеном луцерке и детелине;

казеина је највише имало млеко коза са традиционалне фарме (2,68%) у

односу на органску (2,55%) и конвенционалну (2,42%) фарму;

засићених масних киселина је билo највише у млеку које води порекло са

органске фарме (2,248%) у односу на конвенционалну, која је имала најмање

(2,012%); највише незасићених масних киселина било је у млеку са

традиционалне фарме (1,016%) у односу на органску где их је било најмање

(0,593%); у оквиру незасићених масних киселина, мононезасићених масних

киселина је највише било у млеку које води порекло са традиционалне фарме

(1,175%), а полинезасићених масних киселина највише је било у млеку са

конвенционалне фарме (0,382%).

Разлика у садржају млечне масти се може приписати уделу концентрата у

исхрани коза. Ови резултати се поклапају са резултатима Morand-Fehr и сар. (2007)

који наводе да системи базирани на пашњацима резултују млеком које карактерише

висок удео млечне масти због исхране богате влакнима. Због разлике у садржају

млечне масти се појавила и разлика у садржају суве материје без масти. Према

Maroteau и сар. (2014) садржај масти је под значајним утицајем генетске варијације.

Разлог већег садржаја протеина на органској фарми је знатан удео

висококвалитетног сена детелине и луцерке у исхрани коза као и генетике самих

коза. Према Brito и сар. (2011) садржај протеина је под утицајем генетске варијације.

Иако анализа варијансе није показала статистичку разлику између броја

соматских ћелија, треба напоменути да је повећан број соматских ћелија на органској

фарми највероватније последица учесталије појаве маститиса, обзиром да је теже

изборити се са овим проблемом у органској пољопривреди, што указује на битност


55

превенције. Повећан број соматских ћелија на фарми коза са традиционалним

приступом производњи, можемо приписати утицају фактора спољашње средине

(првенствено лошијем измузишту), обзиром да је херитабилност овог својства 0,09

(Maroteau и сар., 2014). Најнижи број соматских ћелија забележен је у млеку са

конвенционалне фарме што је резултат изузетних хигијенских услова приликом

муже.

Када узмемо у обзир све добијене резултате, можемо да закључимо да млеко

са традиционалне фарме коза има најповољнији састав, првенствено из разлога што

се Бранко Јегдић 26 година бави козарством што указује на веома дуго искуство на

овом пољу и на дугогодишњу селекцију грла.

Противуречности код резултата са органске фарме су је јавиле због самог

обима производње али и неадаптираности коза на нове смештајне услове и тренутну

немогућност испаше. Ова фарма се тренутно бори и са проналаском адекватне радне

снаге која је засигурно последица касног откривања маститиса.


56

7. Литература

1. Abbas, H. M., Hassan, F. A., El-Gawad, M. A. A., & Enab, A. K. (2014).

Physicochemical Characteristics of Goat’s Milk. Life Science Journal, 11(1s).

2. Abijaoudé, J. A., Morand-Fehr, P., Tessier, J., Schmidely, P., & Sauvant, D. (2000). Diet

effect on the daily feeding behaviour, frequency and characteristics of meals in dairy

goats. Livestock Production Science, 64(1), 29-37.

3. Addis, M., Cabiddu, A., Pinna, G., Decandia, M., Piredda, G., Pirisi, A., & Molle, G.

(2005). Milk and cheese fatty acid composition in sheep fed Mediterranean forages with

reference to conjugated linoleic acid cis-9, trans-11. Journal of Dairy Science, 88(10),

3443-3454.

4. Albert, C. M., Oh, K., Whang, W., Manson, J. E., Chae, C. U., Stampfer, M. J., ... & Hu,

F. B. (2005). Dietary α-linolenic acid intake and risk of sudden cardiac death and

coronary heart disease. Circulation, 112(21), 3232-3238.

5. Antunac, N., & Samaržija, D. (2000). Proizvodnja, sastav i osobine kozjeg

mlijeka. Mljekarstvo, 50(1), 53-66.

6. Aplocina, E., & Spruzs, J. (2012). Influence of different feedstuffs on quality of goat

milk. In in tniski praktisk s konference, in tne Latvijas Lauksaimniec bas N kotnei:

P rtika, Lopbar ba, iedra un Ener ija", Jelgava, Latvia, 23-24 February 2012. (pp.

209-214). Latvijas Lauksaimniec bas niversit te (LLU).

7. Бабовић, Ј., Лазић, Б., Малешевић. М., Гајић, Ж. (2005). Агробизнис у еколошкој

производњи хране. Научни институт за ратарство и повртарство Нови Сад, ст. 269-

281.

8. Boyazoglu, J., Hatziminaoglou, I., Morand-Fehr, P. (2005). The role of the goat in

society: past, present and perspectives for the future. Small Ruminant Research 60, 13–

23.

9. Božanić, R., Tratnik, L., & Drgalić, I. (2002). Kozje mlijeko: karakteristike i

mogućnosti. Mljekarstvo, 52(3), 207-237.

10. Brito, L. F., Silva, F. G., Melo, A. L. P., Caetano, G. C., Torres, R. A., Rodrigues, M.

T., & Menezes, G. R. O. (2011). Genetic and environmental factors that influence

production and quality of milk of Alpine and Saanen goats. Genetics and Molecular

Research, 10(4), 3794-3802.


57

11. Bylund, G., 1995. Dairy processing handbook. Tetra Pak Processing Systems AB S-

221 86 Lund, Sweden, pp: 436.

12. Chen, S. X., Wang, J. Z., Van Kessel, J. S., Ren, F. Z., & Zeng, S. S. (2010). Effect of

somatic cell count in goat milk on yield, sensory quality, and fatty acid profile of

semisoft cheese. Journal of dairy science, 93(4), 1345-1354.

13. Chilliard, Y., A. Ferlay, and R. M. Mansbridge (2000). Ruminant milk fat plasticity:

Nutritional control of saturated, polyunsaturated, trans and conjugated fatty acids. Ann.

Zootech. 49:181–205.

14. Chilliard, Y., Ferlay, A., Rouel, J., & Lamberet, G. (2003). A review of nutritional and

physiological factors affecting goat milk lipid synthesis and lipolysis. Journal of Dairy

Science, 86(5), 1751-1770.

15. Coffey, L., Hale, M., Williams, P. (2004). Dairy goats: Sustainable production.

National Sustainable Agriculture Information Service (ATTRA), pg. 2.

16. Coffey, L., Wells, A., Earles. R. (2001). Sustainable goat production, overview.

ATTRA. University of Arkansas. Fayetteville, pg. 3-7.

17. Contreras, A., (2003). The role of intramammary pathogens in dairy goats. Livest.

Prod. Sci., 79, 273-283.

18. Contreras, M. A., & Rapoport, S. I. (2002). Recent studies on interactions between n-3

and n-6 polyunsaturated fatty acids in brain and other tissues. Current opinion in

lipidology, 13(3), 267-272.

19. Corl, B. A., Barbano, D. M., Bauman, D. E., & Ip, C. (2003). cis-9, trans-11 CLA

derived endogenously from trans-11 18: 1 reduces cancer risk in rats. The Journal of

nutrition, 133(9), 2893-2900.

20. Da Silva, J. B., Fagundes, G. M., & Fonseca, A. H. (2011). Dynamics of

gastrointestinal parasitoses in goats kept in organic and conventional production

systems in Brazil. Small Ruminant Research, 98(1), 35-38.

21. Decandia, M., Cabiddu, A., Molle, G., Branca, A., Epifani, G., Pintus, S., ... & Addis,

M. (2007). Effect of different feeding systems on fatty acid composition and volatile

compound content in goat milk. Options Mediterraneennes, Series A, Advanced

Nutrition and Feeding Strategies to Improve Sheep and Goat Production, 74, 129-134.

22. Droke, E. A., Paape, M. J., Carlo, A. L., (1993). Prevalence of high somatic cell counts

in bulk tank goat milk. J. Dairy Sci., 76, 1035-1039.

23. Dubeuf, J. P., Morand-Fehr, P., & Rubino, R. (2004). Situation, changes and future of

goat industry around the world. Small Ruminant Research, 51(2), 165-173.


58

24. Ellis, K. A., Innocent, G., Grove-White, D., Cripps, P., McLean, W. G., Howard, C.

V., & Mihm, M. (2006). Comparing the fatty acid composition of organic and

conventional milk. Journal of Dairy Science, 89(6), 1938-1950.

25. Escareño, L., Salinas-Gonzalez, H., Wurzinger, M., Iñiguez, L., Sölkner, J., & Meza-

Herrera, C. (2012). Dairy goat production systems. Tropical animal health and

production, 45(1), 17-34.

26. European Commission (EC) (2002). Farm Animal Welfare: Current Research and

Future Directions. European Commission, ISBN 92-894-3817-7, pg. 16.

27. European Commission (EC) (2010). An analysis of the EU organic sector. European

Commission, Agriculture and Rural Development, pg. 33-38.

28. European Commission (EC) (2013). Facts and figures on organic agriculture in the

European Union. European Commission, Agriculture and Rural Development, pg. 38.

29. Ferlay, A., Bernard, L., Rouel, J., & Doreau, M. (2007). Diet, rumen biohydrogenation

and nutritional quality of cow and goat milk fat. Eur. J. Lipid Sci. Technol, 109, 828-

855.

30. Fernandes, M. F.; Queiroga, R. C. R. E.; Medeiros, A. N.; Costa, R. G.; Bomfim, M.

A. D.; Braga, A. A. (2008). Características físico-químicas e perfil lipídico do leite de

cabras mestiças Moxotó alimentadas com dietas suplementadas com óleo de semente

de algodão ou de girassol. Revista Brasileira de Zootecnia, v. 37, n. 4, pg. 703-710.

31. Gajdůšek, S., Jelínek, P., Hampl, A., (1996). Somatic cell counts in goat milk and their

relation to milk composition and properties. Živočišná výroba, 41, 25-31.

32. Goetsch, A. L., Zeng, S. S., & Gipson, T. A. (2011). Factors affecting goat milk

production and quality. Small Ruminant Research, 101(1), 55-63.

33. Haenlein, G. F. W. (2004). Goat milk in human nutrition. Small Ruminant

Research, 51(2), 155-163.

34. Hofmann, R. R. (1989). Evolutionary steps of ecophysiological adaptation and

diversification of ruminants: a comparative view of their digestive system.

Oecologia, 78(4), 443-457.

35. Hovi, M., Sundrum, A., & Thamsborg, S. M. (2003). Animal health and welfare in

organic livestock production in Europe: current state and future challenges. Livestock

production science, 80(1), 41-53.

36. International Federation of Organic Agriculture Movements (IFOAM) (2000). IFOAM

Basic Standards. International Federation of Organic Agriculture Movements, Tholez-

Thelez, Germany.


59

37. Ishag, I. A., Abdalla, S. A., & Ahmed, M. K. A. (2012). Factors affecting milk

production traits of Saanen goat raised under Sudan-semi arid conditions. Online

Journal of Animal and Feed Research, 1(5), 435-438.

38. Jimenez-Granado, R., Sanchez-Rodriguez, M., Arce, C., & Rodriguez-Estevez, V.

(2014). Factors affecting somatic cell count in dairy goats: a review. Spanish Journal

of Agricultural Research, 12(1), 133-150.

39. Калентић, М., Стефановић, Е., Симић, И., Маерз, У. (2014). Органска

пољопривреда у Србији 2014, Национално удружење за развој органске

производње Сербиа органица, Београд, ст. 11, ISBN 978-86-87737-82-2

40. Konuma, H., Idrus, Z. &Tekola, B. (2012). Preface in: First Asia Dairy Goat

Conference. Published by: Universiti Putra Malaysia and The Food and Agricultural

Organization of the United Nations, pp. 4.

41. Крајиновић М. (2006). Овчарство и козарство. Универзитет у Новом Саду,

Пољопривредни факулет, ISBN 86-7520-088-9, ст. 74-76, 95-98, 176-187, 245-250.

42. Крајиновић, М., Пихлер, И. (2014). Технологија козарске производње.

Унивезитет у Новом Саду, Пољопривредни факултет, ISBN 978-86-7520-311-7,

ст. 163-211.

43. Крајиновић, М., Савић, С. (1992). Овчарство и козарство. Пољопривредни

Факултет Нови Сад.

44. Larsson, S., Bergvist, C. & Wolk, A. (2005). High-fat dairy food and conjugated

linoleic acid intakes in relation to colorectal cancer incidence in the Swedish

Mammography cohort. American Journal of Clinical Nutrition 82 894–900.

45. Lindqvist, A. (2001). Animal health and welfare in organic sheep and goat farming-

Experiences and reflections from a Swedish outlook. Acta Veterinaria Scandinavica

Supplementum, 95, 27-32.

46. Lu, C. D. (2011). Nutritionally related strategies for organic goat production. Small

Ruminant Research, 98(1), 73-82.

47. Лазаревић Р. (2008). Сточарство у органској производњи. Нови Сад, ISBN 978-

86-87371-01-9, ст. 134-189.

48. Lu, C. D., Gangyi, X., & Kawas, J. R. (2010). Organic goat production, processing and

marketing: Opportunities, challenges and outlook. Small Ruminant Research, 89(2),

pg. 102-109.


60

49. Mahmood, A., & Usman, S. (2010). A comparative study on the physicochemical

parameters of milk samples collected from buffalo, cow, goat and sheep of Gujrat,

Pakistan. Pakistan Journal of Nutrition, 9(12), 1192-1197.

50. Manlongat, N., Yang, T. J., Hinckly, L. S., Bendel, R. B., Krider, H. M., (1998).

Physiologic-chemoattractant-induced migration of polymorphonuclear leukocytes in

milk. Clin. Diagn. Lab. Immunol., 5, 375-381.

51. Maroteau, C., Palhière, I., Larroque, H., Clément, V., Ferrand, M., Tosser-Klopp, G.,

& Rupp, R. (2014). Genetic parameter estimation for major milk fatty acids in Alpine

and Saanen primiparous goats. Journal of dairy science, 97(5), 3142-3155.

52. Mena, Y., Ligero, M., Ruiz, F. A., Nahed, J., Castel, J. M., Acosta, J. M., & Guzmán,

J. L. (2009). Organic and conventional dairy goat production systems in Andalusian

mountainous areas. Opt Méditerr A, 91, 253-256.

53. Min, B. R., Tomita, G., Hart, S. P., (2007). Effect of subclinical intramammary

infection on somatic cell counts and chemical composition of goat’s milk. J. Dairy.

Res., 74, 204-210.

54. Mioč, B., Prpić, ., Vnučec, I., Barać, ., Samaržija, D., & Pavić, V. (2008). Factors

affecting goat milk yield and composition. Mljekarstvo, 58(4), 305.

55. Mirić, M., Milojković, J., Spasić, . (1996). Savremeno kozarstvo. Institut za

stočarstvo i veterinarstvo Priština.

56. Morand-Fehr, P. (2005). Recent developments in goat nutrition and application: A

review. Small Ruminant Research, 60(1), 25-43.

57. Morand-Fehr, P., Fedele, V., Decandia, M., & Le Frileux, Y. (2007). Influence of

farming and feeding systems on composition and quality of goat and sheep milk. Small

Ruminant Research, 68(1), 20-34.

58. Nardone, A., Zervas, G., & Ronchi, B. (2004). Sustainability of small ruminant organic

systems of production. Livestock Production Science, 90(1), 27-39.

59. Niżnikowski, R., Strzelec, E., & Popielarczyk, D. (2006). Economics and profitability

of sheep and goat production under new support regimes and market conditions in

Central and Eastern Europe. Small Ruminant Research, 62(3), 159-165.

60. Olechnowicz, J., & Sobek, Z. (2008). Factors of variation influencing production level,

SCC and basic milk composition in dairy goats. Journal of Animal and Feed

Sciences, 17(1), 41.

61. Park, Y. W., & Haenlein, G. F. W. (2010). Milk production. Goat Science and

Production, 12(2), 275.


61

62. Pazzola, M., Dettori, M. L., Carcangiu, V., Luridiana, S., Mura, M. C., & Vacca, G. M.

(2011). Relationship between milk urea, blood plasma urea and body condition score

in primiparous browsing goats with different milk yield level. Archiv für Tierzucht-

Archives of Animal Breeding, 54(5), 546-556.

63. Popescu, A. (2013). Study Regarding the Trends in the World and European Goat Milk

Production. Lucrări Ştiinţifice-Seria Zootehnie, 59, 127-132.

64. Poutrel, B. D. E., Crémoux, R., Ducelliez, M., Verneau, D., (1997). Control of

intramammary infection in goats: Impact on somatic cell counts. J. Anim. Sci., 75, 566-

570.

65. Prasad, R., Singh, A. K., Singh, L., & Singh, A. (2013). Economics of Goat Farming

Under Traditional Low Input Production System in Uttar Pradesh. Journal of

Community Mobilization and Sustainable Development, 8(1), 9-13.

66. Правилник о контроли и сертификацији у органској производњи и методама

органске производње (”Сл. гласник РС”, бр. 48/2011). Министарство

пољопривреде, трговине, шумарства и водопривреде. Натпропис: Закон о

органској производњи (”Сл. гласник РС”, бр. 30/2010)

67. Přidalová, H., Janštová, B., Cupáková, ., Dračková, M., Navrátilová, P., & Vorlová,

L. (2009). Somatic cell count in goat milk. FO lia V ete R ina R ia, 53, 2, 2009, 53(2),

101-105.

68. Rahmann, G. (2007). Organic Sheep and Goat Farming. Tagungsreader der Pillnitzer

Sommerakademie, 30-45.

69. Rahmann, G. (2009a). Performance of organic goat milk production in grazing systems

in Northern Germany. Landbauforschung Völkenrode, 59(1), 41-46.

70. Rahmann, G. (2009b). Goat milk production under organic farming standards. Tropical

and Subtropical Agroecosystems, 11(1), pg. 105-108.

71. Rahmann, G. (2011). Biodiversity and Organic farming: What do we know?. vTI

Agriculture and Forstery Research, 3, 189-208.

72. Saadatian‐Elahi, M., Norat, T., Goudable, J., & Riboli, E. (2004). Biomarkers of

dietary fatty acid intake and the risk of breast cancer: A meta‐analysis. International

journal of cancer, 111(4), 584-591.

73. Sampelayo, M. S., Chilliard, Y., Schmidely, P., & Boza, J. (2007). Influence of type of

diet on the fat constituents of goat and sheep milk. Small Ruminant Research, 68(1),

42-63.


62

74. Sarwar, M., M.A. Khan and Z.I. Mahr-Un-Nisa, 2002. Dairy industry in Pakistan: A

Scenario. Int. J. Agric. Biol., 4: 420-428.

75. Sawaya, W. N., Safi, W. J., Al-Shalhat, A. F., & Al-Mohammad, M. M. (1984).

Chemical composition and nutritive value of goat milk. Journal of Dairy

Science, 67(8), 1655-1659.

76. Silanikove, N., Leitner, G., Merin, U., & Prosser, C. G. (2010). Recent advances in

exploiting goat's milk: quality, safety and production aspects. Small Ruminant

Research, 89(2), 110-124.

77. Simopoulos, A. (2002). The importance of the ratio of omega-6/omega-3 essential fatty

acids. Biomedical Pharmacotherapy 56, 365–379.

78. Sládek, ., Ryšánek, D., (1998). Morphologic and functional characteristic of bovine

somatic cells in milk. Vet. Med-Czech, 43, 255-264.

79. Spruzs, J., & Selegovska, E. (2004). Feeding of goats under conditions of organic

farming. Veterinarija ir zootechnika, 27(49), 101-105.

80. Stan, R., Iancu, R., Toader, A., Monafu, L. & Bobeica, M. (2011): The Production of

Goat Milk under Organic Requests, Scientific Papers: Animal Science and

Biotechnologies, 44 (2), 450-454.

81. Стојановић, Б., Адамовић, О., Грубић, Г. (2004). Унапређење стратегије исхране

домаћих животиња у циљу смањења негативних утицаја на животну средину. III

Међународна Еко-конференција, Нови Сад. Тематски Зборник, ст. 99-104.

82. Superchi, P., Summer, A., Sabbioni, A., Malacarne, M., Franceschi, P., & Mariani, P.

(2005). Feeding management and production factors affecting goat milk composition

and quality. I. Titratable acidity and rennet-coagulation. Milchwissenschaft, 45, 361-

362.

83. Thorsdottir, I., Hill, J., & Ramel, A. (2004). Omega-3 fatty acid supply from milk

associates with lower type 2 diabetes in men and coronary heart disease in

women. Preventive medicine, 39(3), 630-634.

84. Toledo, P., Anders, A., Bjӧrck, L. (2002). Composition of raw milk from sustainable

production systems. International Dairy Journal 12, 75-80.

85. Tsiplakou, E., Kotrotsios, V., Hadjigeorgiou, I., & Zervas, G. (2010). Differences in

sheep and goats milk fatty acid profile between conventional and organic farming

systems. Journal of dairy research, 77(03), 343-349.


63

86. Tudisco, R., Cutrignelli, M. I., Calabrò, S., Piccolo, G., Bovera, F., Guglielmelli, A., ...

& Infascelli, F. (2010). Influence of organic systems on milk fatty acid profile and

CLA in goats. Small Ruminant Research, 88(2), 151-155.

87. Tudisco, R., Grossi, M., Addi, L., Musco, N., Cutrignelli, M. I., Calabro, S., &

Infascelli, F. (2014). Fatty Acid Profile and CLA Content of Goat Milk: Influence of

Feeding System. Journal of Food Research, 3(4), p93.

88. Van Niekerk, W. A., & Pimentel, P. L. (2004). Goat production in the smallholder

section in the Boane district in Southern Mozambique. South African Journal of

Animal Science, 34(supplement 1), 123-125.

89. Влаховић Б., Пушкарић А. (2013). Органска пољопривреда: Шанса за агробизнис.

Приручник, Град Нови Сад, Градска управа за привреду, ISBN 978-86-89525-01-

4, стр. 82-88.

90. Volkmann, A. (2012). Effects of two different forage to concentrate ratios on the milk

performance of dairy goats and on the quality of goat milk and cheese. Master thesis.

University of Natural Resources and Life Sciences, Vienna, Austria.

91. Von Borell, E., & Sørensen, J. T. (2004). Organic livestock production in Europe:

aims, rules and trends with special emphasis on animal health and welfare. Livestock

Production Science, 90(1), 3-9.

92. Zhang, H., Ao, C. J., Song, L. W., & Zhang, X. F. (2015). Effects of different model

diets on milk composition and expression of genes related to fatty acid synthesis in the

mammary gland of lactating dairy goats. Journal of dairy science.

Интернет:

93. http://www.cepib.org.rs/wp-content/uploads/2012/02/Fenotipska-varijabilnost-

reproduktivnih-osobina-koza-rase-francuska-Alpina.pdf

(сајту приступљено у мају 2015. године)

94. http://faostat.fao.org/site/573/DesktopDefault.aspx?PageID=573#ancor

(сајту приступљено у септембру 2015. године)

95. http://faostat3.fao.org/browse/Q/QL/E

(сајту приступљено у септембру 2015. године)

96. http://polj.uns.ac.rs/~stocarstvo/laboratorija/laboratorija_onama.html

(сајту приступљено у новембру 2015. године)

Documents

KВАЛИТЕТ КОЗЈЕГ МЛЕКА У РАЗЛИЧИТИМ СИСТЕМИМА ...polj.uns.ac.rs/wp-content/uploads/2015/12/Vukovic_Tamara.pdf · 2015. 12. 21. · Тамара