Embed Size (px)
DESCRIPTION
komad za decu
Citation preview
igraju:
PAVLE, 14 godina
DANICA, 12 godina
NJIHOVE MAME I TATE, godina nebitnih
Page | 0
Jesen u Srbiji 2015. ili neke godine potonje. Prvi plan – levo, to je stan porodice Pavla osmaka. Skroz desno je drugi plan, koji naseljava porodica Pavlove drugarice (reklo bi se i nešto malo više od toga) Danice, učenice iste škole, ali 2 razreda niže. Sredina trodelne scene je hodnik zgrade, prostor neutralan, pogodan za kreativu, ostavljanje čudnih poruka, ali i dobru direktnu, otvorenu komunikaciju, koja mahom izostaje – u ovom komadu, kao i u onom životu. Hodnik zgrade koji je postao urbano čistilište... Očekivalo bi se da je takav prostor skučen i klaustrofobičan, ali nije tako. Takvi su planovi levo i desno, jer je tako u stvari.
SCENA I
Svetlo na plan 1. Ostali delovi su u mraku.
Sede u polumraku Pavlovi roditelji. Lice im obasjava ekran nekog prepotopskog TV aparata. Otac, pozamašan i nekako neprijatno zapušten, bivši je radnik državnog preduzeća u stečaju. Opsednut je fudbalom i kladionicama, ali i neisplaćenim dohocima, koje je unpared raspodelio, što će reći, potrošio. Godinama tako. Majka je domaćica. Ima nesvršenu neku višu školu i s(a)vršen brak. Otac priča, ali uglavnom ne diže pogled sa ekrana. Povremeno piše nešto po papirićima razbacanim po kauču i nategne limenku s pivom. Majka čami, gleda kroz oca i kroz TV. Ima kao malu modricu ispod oka, ali nije dokazano.
OTAC
Sad, sad napred, ajde, svi!... Šta radiš bre ti sam na sredini terena?! ... Potrči malo babo jedna!!...
MAJKA
Već je pao mrak...
OTAC
Kakve to veze ima... Dodaj mu, some! ... Vidi ga!... Ne driblaj više, majmune! ...
MAJKA
Dani sve kraći...
OTAC
Page | 1
Vrati mu loptu, vrati! ... Iza tebe, ej!... Drži levu stranu! ... E, konju jedan!...
MAJKA
(apatično) Ne vređaj životinje.
OTAC
Umukni! (ka ekranu) Ajde mrdni bre, mlito jedna, za šta te plaćaju! ... dodaj, dodaaaj!! ... aaa, leteo bi ti meni sine majčin u 6. ligu, nego je nema ... sin majčin...
MAJKA
(trgne se) Sin?
OTAC
(sad se i on trgne) Je li bre, a gde je onaj do sada? Znaš li kad sam ga poslao? ... Razbiću mu nos kad se vrati!...
MAJKA
Nemoj, to je tvoj sin.
OTAC
Neeee, to je tvoj sin. On će za razliku od mene da bude nešto veliko, pa će da ima sve što njegov otac nije mogao...
MAJKA
Nije umeo.
OTAC
Ne, nego od vas nije stigao...
MAJKA
Nije znao...
OTAC
Mogo sam lepo u Austriju da odem gospodin da budem... Tamo su varioci gospoda ako nisi znala, tolko zarađuju... Pa sednem posle u mečku i samo se pojavim među ovim selcima ovde –
Page | 2
da zinu od čuda... Ti ćeš da mi pričaš nešto ... (prvi put ka njoj direktno) Ej, umeš ti da zavežeš malo, a? Samo brbljaš... Celo veče nešto brbljaš... Bla, bla, bla... I prošli put sam zbog tebe sve kvote promašio... Nemoj da ti ustajem, jel čuješ!...
MAJKA
Čujem.
OTAC
Ajde lepo ustani ti kad si pametna. Donesi mi mobilni da pozovem onog šiparca. Evo sad će penali! ...
Mrak na 1. plan, svetlo na 2.
SCENA II
Neveliku ali prenatrpanu prostoriju i njena dva stanovnika osvetljava roze lampa roze svetlošću. Daničini roditelji deluju kao izgubljeni među mnoštvom raznih predmeta za manikir, pedikir, razne tretmane i masažu lica i tela, jer je stan istovremeno i improvizovana radnja za sve to. Muška prilika je skrajnuta i u polumraku povijena nad knjigom i svojom sudbinom. Ženska prilika je prikovana za laptop. Čuju se karakteristične facebook notifikacije. Po dve u sekundi. Na maminoj glavi su roze papilotne, na licu krastavci, u ustima tanka cigareta.
MAMA
Ej, nemoj mene molim te... Prošla sam ja tu školu više puta... Cccc... (kuca i sriče) Jel-ti-ja-možda-ličim-na-vevericu? ... (stiže notifikacija) Na Cipiripi??!! ... Tata ti Cipiripi seljančuro mala (kuca) tata-ti...
TATA
(prene se) Reci...
MAMA
Šta?
Page | 3
TATA
Zvala si me?
MAMA
(kuca bez prestanka, notifikacije sevaju) Ko te zvao?... Ko bi tebe zvao?... Poslednjeg prijatelja si imao početkom devedesetih...
TATA
(odsutno) Izvini što su mi drugovi završili po raznim ratištima.
MAMA
Izvini se tvojoj mami što te rodila nesposobnog za vojsku.
TATA
Moja aritmija je bila usput, znaš da sam tada studirao...
MAMA
Aha, a što si odabrao studije, svaka čast. (ironično) Profesor književnosti! Sad majka nek ti traži posao u toj struci. Dosta sam te ja izdržavala.
TATA
Dok smo živeli od mojih honorara ja to tebi nisam nabijao na nos.
MAMA
Jao, tvoji honorari!... Kilo krompira i dva jogurta – toliko smo za njih kupovali ...
TATA
Jela ih je inflacija.
MAMA
Pa sad ti treba da jedeš mene?
TATA
U redu, prodaću knjige pa ću da ti kupim tu mašinu za nokte! Jel ok?
Page | 4
MAMA
(dok turpija nokte) Knjige danas kupuju i čitaju samo izgubljeni slučajevi ko ti. A takvi slučajevi su bez kinte, što znači da ti je plan propao već u startu.
TATA
Danica je juče ispred škole prodala tri knjige. Taman za užinu i džeparac...
MAMA
I za ekskurziju i za ratu za more i za kožne starke?!... More, da ja ne držim kozmetički salon, pocrkali biste od gladi. I ti i tvoja mezimica... Ali neko ovde mora da crnči, a neko da čita knjige i izigrava dobrog roditelja...
TATA
Ne glumim, ja iskreno brinem za nju.
MAMA
Čuj, ti brineš, a šta ja radim?
OTAC
Dopuštaš joj da izlazi svako popodne i da se vraća po mraku.
MAMA
Pa šta! Devojčice su danas snalažljive. Nisu tunjave ko u tvoje vreme.
OTAC
Nisu nikad ni bile. Jedna takva tunjava uspela je da me zezne pa sam je oženio. Ja sam na kraju ispao tunjav...
MAMA
Tako je tunjevino, na vreme si shvatio. (isključuje laptop, skida papilotne, kreće ka vratima) Ti vrati nos u korice tamo, ja odoh prekoputa na jedan espreso.
OTAC
Page | 5
Čuj, ako sretneš negde Danicu, upoznajte se slobodno. Ona je smeđa, plavih očiju, srednje visine i pomalo liči na majku...
MAMA
Ali na sreću nimalo na oca. (prenerazi se) Jao, đubre jedno malo! Zamisli, pa ona izašla s mojom novom jaknom!!
Mrak na 2. plan, svetlo na 3.
SCENA III
Kad se upali svetlo u hodnik usplahireno utrčavaju njih dvoje – Pavle i Danica. Danica je u novoj, za nju malo povećoj jakni, a Pavla krase razbijena arkada i podnaduta usna.
DANICA
Pavle, čekaj... (briše ga maramicom) Nisi trebao da...
PAVLE
Šta nisam? Danice, taj tip te stalno dira...
DANICA
Hej, ja njega uopšte i ne znam.
PAVLE
Još gore... I ne ide u našu školu... Ako uopšte ide u školu... Jao, boli!
DANICA
Ide u srednju...
PAVLE
Znao sam... Mnogo je stariji od tebe...
DANICA
Pa dobro jeste, ali nije tako loš...
Page | 6
PAVLE
Nije loš? Znaš što sam ga udario? Jer ti je zavukao ruku u džep!!...
DANICA
Nije! Nisi morao odmah pesnicama...
PAVLE
Šta je tebi? Pa stajao sam iza vas!
DANICA
Pa dobro ali nisi morao da se tučeš sa svom trojicom...
PAVLE
Pa šta! Dobili su po nosu...
DANICA
Ti si gore prošao, ćuti malo dok ti sredim ranu. Nisi trebao, ima i drugih načina.
PAVLE
Koji drugi načini? Zašto misliš da nisam trebao?
DANICA
(smerno, pogleda ga pravo u oči) Zato što ti nisi kao oni...
U hodniku nestane svetla.
PAVLE
Danice...
DANICA
Kaži Pavle...
PAVLE
Gde si?Page | 7
DANICA
Tu sam, pored tebe.
PAVLE
Da upalim svetlo?
DANICA
Nemoj.
PAVLE
Što?
DANICA
Volim ponekad da budem u mraku. Da nikog ne vidim oko sebe... Da ćutim samo...
PAVLE
Da ćutiš?...
DANICA
Da, da ćutim i da skupljam snagu...
PAVLE
Pa snaga je u nama.
DANICA
Jeste, zato je i tražim u mraku... Tada kao da sam sama na svetu.
PAVLE
Nisi sama...
DANICA
Ili da noću gledam u zvezde toliko dugo dok mi se ne zavrti u glavi, jer zamišljam da sam slobodna i da letim prema svim tim zvezdama odjednom... Da nestajem... Negde gore, visoko...
PAVLE
Page | 8
I šta još voliš da radiš?
DANICA
Volim onu našu igru.
PAVLE
Hoćeš da se igramo?
DANICA
Hajde, pali svetlo!
Ponovo svetlo u hodniku, nešto jače nego malopre – dovoljno jako da se po zidovima nazire mnoštvo ispisanih reči, poruka i nekih čudnih skica.
PAVLE
Nismo odavno ovo radili. Nisi zaboravila? Ti mi govoriš brojeve, ja ih pretvoram u slova iz azbuke i pišem ih po zidu. Onda ti dođeš i brzo spajaš ta slova tako da dobiješ neke reči. Onda menjamo uloge. Ko najbrže dobije najlepšu reč, taj je pobedio.
DANICA
Znam, sećam se, nisam zaboravila.
PAVLE
Ko prvi priča brojeve?
DANICA
Ja!
PAVLE
Samo pazi – nemoj preko 30!
(smeju se veselo)
DANICA
Piši – 14, 26, 7, 11, 19, 12...
Page | 9
PAVLE
Uh, čekaj, sporije... koje ono slovo beše 19?
DANICA
Haha, pa tvoje – P, Pavle...
PAVLE
Dobro, smej mi se... Meni se još vrti u glavi...
DANICA
Onda si zapamtio – glavu uključuješ, pesnice ne koristiš...
PAVLE
Nastavi, još četiri slova...
DANICA
Misliš brojke?
PAVLE
Pa da...
Dobro (misli)... onda – 2, 10...
PAVLE
Daj neku jedinicu, znaš da bez A nema azbuke..
DANICA
Dobro, evo – 1 i 30...
PAVLE
Prvo i poslednje ... Može ... Uključujem štopericu... Spremi se 3,4 – sad!
(Danica prilazi zidu, crta neke kružiće, a onda ih spaja brzim pokretima)
DANICA
Šta kažeš?Page | 10
PAVLE
(gleda u štopericu na telefonu) Ne verujem! Za 13 sekundi pronašla si 4 reči...
DANICA
Prošli put si ti pobedio.
PAVLE
Opet ću!
DANICA
Da vidim baš! (uzima kredu) Ajde pričaj...
PAVLE
Hajde piši – 1, pa 18, 27, 10, 7, 14...
DANICA
14 je već bilo...
PAVLE
Nema veze i jedan je bilo, a 14 je lj, kao lj....
DANICA
(postidi se malo) Hajde još 4...
PAVLE
Hm, ovako – 8, 20, 16 i 24...
DANICA
Nije fer, tebi je lakše, ostala su neka moja slobodna slova...
PAVLE
Pa to nije lakše – teže je...
DANICA
Kako to misliš?Page | 11
PAVLE
Lepo – što imaš manje izbora u životu, to ti je lakše...
DANICA
Vidiš Pavle, zbog takve tvoje filozofije i jesi dobio batine. Uvek imaj više izbora, jer uvek možeš bolje da prođeš.
PAVLE
Šta je trebalo da odaberem – da ne zaštitim tebe?
DANICA
Ne, nego da zaštitiš i mene i sebe. Sebe od drugih i druge od sebe... Vidiš koliko imaš rešenja. A ti si odabrao to jedno...
PAVLE
Vidi pametnice...
DANICA
Hajde, spajaj!
(Taman Pavle pristupi spajanju slova u reči, zazvoni mu mobilni telefon. Svetlo i na 1. plan)
OTAC
Alo, Pavlaka, jesi prešao granicu negde, jesi u romingu? Znaš šta će da bude od tebe kad se vratiš? Jel znaš kad sam te poslao? Da si doleteo, jel jasno!
PAVLE
Dobro ćale, evo sam tu odmah... (Danici) Moram kući... Za danas je gotovo. Eto, ti si pobedila. Šta je, nisi srećna?
DANICA
Nisam.
PAVLE
Što?
Page | 12
DANICA
Zato što i ja moram kući...
PAVLE
Hoćeš kod mene?
DANICA
Neću... Ne smem. Znaš da se naši prosto „obožavaju“.
PAVLE
Pa šta! Ja ću im reći da se mi družimo!
DANICA
(uplašeno) Nemoj molim te, majka bi me ubila! Ona nikad nema drugu opciju...
PAVLE
Ni moj otac...
DANICA
Ajde, požuri. Dođi posle i napravi svoje magične reči. Hoću da me čekaju kad sutra ujutru krenem u školu...
PAVLE
(idući uz stepenice) Čekaće te, obećavam!
SCENA IV
Mrak na plan 3. Svetlo na 1.
OTAC
Alo Pavlaka, jesi ti normalan? Gde si do sad? Hteo sam policiju da zovem!
Page | 13
PAVLE
(krije lice u stranu, majka ga obilazi i zagleda, sluteći da nešto skriva) Daj ćale ne preteruj, kakva policija...
OTAC
Prvo, ne zovi me ćale, drugo stani mirno.
PAVLE
Pa nismo u vojsci...
OTAC
Tebe ne bi ni primili u vojsku – ne primaju pavlake.
PAVLE
Ne zovi me više tako.
OTAC
(ustane naglo i krene prema njemu) Gde su tiketi?! (iznenadi se kad vidi Pavlu lice) Vidi, vidi, našminkali ga. E pa, ako... Ko god da je – ruka mu se pozlatila...
MAJKA
Pavle dete!... Ko ti to napravi, crni sine...
PAVLE
Ma nije ništa...
OTAC
Pričaj šta je bilo, nemoj da te ja ispitujem.
PAVLE
Ništa nije bilo.
MAJKA
Kaži lepo sine tati kad te pita, molim te...
Page | 14
OTAC
Kora od banane, a? Pričaj sve po redu!
PAVLE
Šta sve, samo sam branio Danicu...
(Otac zamahne. Šamar. Mrak na 1. plan, svetlo na 3. Tamo odjekne drugi šamar, ali Danici.)
MAJKA
Odakle ti hrabrost da mi uzimaš stvari bez pitanja, a?! Jel znaš koliko godina imaš?! Hoćeš sad da te zgazim?!
DANICA
(drži se za obraz) Mislila sam...
MAJKA
Šta si mislila, gusko? Da si mislila ne bi uzimala tuđe stvari.
OTAC
To nije tuđe dete, nego tvoje.
MAJKA
Misliš tvoje – zna se čije je to vaspitanje... Da bude parazit... Skidaj jaknu!
OTAC
Za sve postoji i drugi način.
MAJKA
Koji način?... Šta meni soliš pamet, kaži to njoj!
OTAC
Kažem obema. Ona je pogrešila što je uzela, ti grešiš što je udaraš i vređaš. Bolje je pitaj gde je do sad bila.
Page | 15
MAJKA
I s kim je bila.
OTAC
(staloženo) Danice, vidiš koliko je sati. Red je da nam bar kažeš gde ideš i s kim ostaješ do ovako kasno.
(Tišina.)
MAJKA
Jel ti čuješ šta te otac pita? Oćeš da ti pročačkam uši?
DANICA
Bila sam... Sa Pavlom.
MAJKA
Sa Pavlom si bila? A šta sam ja rekla? Jel sam ti rekla da sa tim klošarima što za leba nemaju neću da te vidim. On je isti ko otac – siledžija i baraba.
DANICA
Nije Pavle baraba, on je divan dečko!
MAJKA
Ćuti ne odgovaraj da ti ne zavalim još jednu šamarčinu!
OTAC
Polako, šta vam je?
DANICA
Zbog mene je dobio batine...
MAJKA
(skida joj jaknu i pregleda je) A šta si ti radila? Gde si se vucarala? Na šta ovo jakna smrdi? Na neki duvan? (prebire po džepovima, nalazi zamotuljak) Šta je ovo? Molim te... (miriše) Pa ovo...ovo je... Droga!!
Page | 16
(Mrak na plan 3. Svetlo na 1.)
OTAC
(nakon šamara) Eto ti, kolko da ne plače ova druga strana... Nerešeno, što bi se reklo.
MAJKA
Ne tuci dete!...
OTAC
Nemoj zajedno sad da vam podelim golove u gostima, jel jasno bre! Jel sam ti rekao da neću da te vidim sa tom malom... 6. razred, a već klošar!
PAVLE
Nije klošar!
OTAC
(zamahne opet, majka se ispreči između njih) Marš bre balavče, ti ćeš da me učiš! Znam joj ja roditelje dobro. Nisu ništa bolji, naročito ona rospija, njena majka. Lopovi jedni, rade u stanu, prijaviću ih da ne plaćaju porez!...
MAJKA
Ako su roditelji loši, ne znači da su i deca loša.
OTAC
Znači! Zna se šta pada pod kruškom – isto kruška. Mada, kad pogledam ovog mog izroda... (seti se odjednom) Reko li ti ja da mi daš tikete!
PAVLE
Izvini tata, nisam...
OTAC
Šta nisi?!! Nisi uplatio??!!
PAVLE
Nisam, zakasnio sam...
Page | 17
(Šamar. Mrak na 1, svetlo i šamar na 3)
DANICA
(kroz plač) Kunem se, kunem se da to nije moje... Neko...neko mi je to stavio u džep...
OTAC
Podmetnuli su joj...
MAJKA
Ja njoj ništa ne verujem. Za sve su krivi ovi preko puta...
(Mrak na 3, svetlo na 1)
OTAC
Ubiću te! Znaš li koliko sam danas zbog tebe izgubio.
PAVLE
(kroz suze)
Izgubio si sina. Ne zaslužujete me! Neću da budem nesrećan kao vi, odlazim zauvek! Biram da živim po svom, da budem srećan i da idem svojim putem!
Paralelno svetlo na 3.
DANICA
(kroz suze)
Ovde je samo važno „ko je kriv“. Neću da budem kriva ni za šta, neću da budem ono što nisam, ne želim više da živim sa ljudima koji me ne poznaju, ja odlazim, jer biram život i ljubav!...
(Svetla i na 1 i na 3. Danica učini isto što Pavle u svom stanu – okrene se, otvori vrata i nestane u mraku hodnika. Za njima polete roditelji, koji kad se sretnu na poluetažu u hodniku, zaborave na decu i demonstrativno se vrate u stanove.)
Page | 18
SCENA V
(Uz prigušeno svetlo koje emituje plamen upaljača i u hodniku obasjava tužna dečija lica, čuju se naizmenično stihovi.)
DANICA I PAVLE
„Sačuvaj zdrav razum
A srce neka prati
Zagrli samo onog
Ko te iz prve shvati.
Budi uvek drugačiji
I uvek budi svoj
To nije život svačiji
Nego samo tvoj.
Samo jednom je sada
I jednom ovaj trenutak
Kad duša tvoja mlada
Za sebe traži kutak.
Zato biram da snevam
Da srećan igram i pevam
I da po zidu pišem
Sve što mislim i dišem.
Page | 19
Da slobodan budem
Da pozdravljam ljude
Ka zvezdama hrlim
I čvrsto se grlim.
Da pozdravljam zoru
Da zagrlim veče
Neću reči što ubijaju
Hoću osećanja koja leče.
Život je pred svakim
Ko ume da ga shvati
Nek dani budu godine
A vekovi postanu sati.
Ne želim da se predam
Da samo sedim i gledam
Kako se raspada svet
I vene svaki cvet.
Sačuvaj zdrav razum
A srce neka prati
Zagrli samo onogPage | 20
Ko te iz prve shvati.“
(Danica i Pavle se zagrle, scena na tren ostane u mraku. Iz stanova ponovo pohrle roditelji i istrčavaju na, recimo, plato pred zgradom, koji je proscenijum, očajnički tražeći i dozivajući decu. Kao što su prošli mimo njih u životu, tako nisu ni primetili da su deca prespavala noć u hodniku zgrade i da se još uvek nalaze tamo. Danica i Pavle koriste trenutak, i kada roditelji očajni krenu nazad u ulaz zgrade, oni iznutra zatvaraju dvokrilna vrata na kojima su ispisane sve poruke koje su oni ostavljali po unutrašnjosti. Poruke su jasne, raznobojne i nedvosmislene. Roditelji stoje i poraženi iščitavaju – ljubav, život, razum, istina, mašta, sloboda, iskrenost, nežnost, osećanja... Ispod svih poruka, kao završna misao čitave priče stoji moto samog songa, koji se već uveliko emituje – NIKAD SE NE PREDAJ!)
Page | 21
