Dastijn Kejter je zadivljeno gledala

prizor pred sobom, a zatim je zatvorila

oči i duboko udahnula mirisni vazduh.

Topla noć na najromantičnijem

ostrvu na svetu polako se, ali sigurno,

uvlačila pod njenu koţu.

Noć je bila vedra, a modro, gotovo

crno nebo bilo je prekriveno

zvezdama. Mogao je to da bude lep

početak za nekoga ko bi to ţeleo i

umeo da iskoristi. Međutim, ona je

ovde došla s određenim ciljem i bila je

odlučna da ga ispuni.

Zato je uporno ignorisala

muškarca koji je sedeo nedaleko do nje

netremice je posmatrajući.

Nije bilo prvi put da je neki

muškarac zainteresovano gleda i time

nije bila preterano uznemirena.

Sklonila je dugu, kovrdţavu,

vatrenocrvenu kosu s lica i zagledala

se u grotlo vulkana. Dastin je već

dvadeset četiri sata bila na Santoriniju,

ostrvskom raju u Egejskom moru, i

ţelela je da iskoristi svaki trenutak.

Već je uspela da obiđe Iu, prelepo

seoce na severu ostrva, i Akrotiri,

veliko arheološko nalazište. Iskoristila

je priliku i da se okupa u toplom

Egejskom moru, na poznatoj crvenoj

plaţi u blizini Akrotirija.

Dastin je volela da putuje i koristila

je svaku priliku za to. Mada je na San-

torini došla poslom, nije nameravala

da propusti sve ono što ostrvo nudi.

Pogotovo zato što je tek sutradan

trebalo da se sretne s Damianosom

Eleusiniotisom, poznatim grčkim

tajkunom.

A došla je na Santorini na njegov

poziv da bi restaurirala jednu

Rembrantovu sliku, koju je taj bogati

Grk nedavno kupio. Iako joj je tek

dvadeset i devet godina, Dastin je

poznati restaurator i konzervator,

specijalizovan za barokne umetnike.

Prijatno se izneadila kada je

Damianos stupio u kontakt s njom pre

tri nedelje ponudivši joj da restaurira

najnoviju sliku u njegovoj kolekciji. Bio

je to veliki pomak u njenoj karijeri jer

su joj se na taj način otvarala vrata

velikih privatnih kolekcija.

Pored toga, dotični gospodin dao

joj je na raspolaganje apartman u svom

luksuznom hotelu u Firi. Ona nikada

ne bi mogla sebi priuštiti čak ni

noćenje u takvom hotelu.

Zato je odlučila da iskoristi sve

prednosti ovog posla i da spoji rad i

zadovoljstvo. Deset dana u ostrvskom

raju bilo je više nego što je mogla da

zamisli u najluđim snovima. Bez

obzira na to što ju je čekao ozbiljan

posao, znala je da će imati vremena i

za uţivanje.

Već je obišla dve najveće

znamenitosti ostrva i te večeri uţivala

je u boţanstvenom zalasku sunca s

terase hotela. Pogled na vulakn Palia i

Nea Kameni bio je veličanstven. Bio je

to prizor koji se viđa jednom u ţivotu.

I protiv njene volje pogled joj je

pao na neznanca koji je sedeo nekoliko

stolova dalje na polupraznoj hotelskoj

terasi. Otkrila je da je on i dalje

posmatra i zato je iskoristila priliku da

i ona njega krišom osmotri.

Delovao je preterano markantno i

muţevno. Ten mu je potamneo od

sunca, dok su se crne oči isticale na

njegovom pomalo grubom licu dajući

mu oštrinu. Bio je visok i vitak, koţe

preplanule od sunca i vetra. Ostavljao

je utisak čoveka koji vreme uglavnom

provodi na otvorenom.

Bio je veoma visok, lepo građen,

širokih ramena, uskih kukova i dugih

nogu. Dastin je prvi put u ţivotu tako

odmerila muškarca.

Čak ni svog bivšeg verenika

nikada nije tako gledala.

Njegove crne oči posmatrale su je

prodorno i zainteresovano. Dastin mu

mirno uzvrati pogled dok joj je srce

tuklo pod grlom. Čovek koji je sedeo

nedaleko od nje imao je u sebi nešto

što ju je na neobičan način privlačilo.

Njegova široka ramena zatezala su

sako elegantnog odela, a mišići su mu

se ocrtavali ispod tanke košulje i

savršeno skrojenih pantalona. Crna

kosa bila mu je uredno podšišana i

začešljana, a kratka fazonirana brada

donekle je ublaţavala oštru, četvrtastu

donju vilicu.

Sve je na njemu odavalo njegov

status i visok poloţaj u društvu: po

meri šiveno tamno odelo klasičnog

kroja, kao sneg bela košulja sa zlatnim

manţetnama, diskretna kravata, cipele

od krokodilske koţe i zlatni sat.

Neočekivano su se njeni bledi

obrazi blago zarumeneli i ona

zbunjeno spusti pogled. Osetila je da

joj telo podrhtava pod njegovim

upornim pogledom. Udahnula je

duboko i polako podigla glavu,

spremna da se ponovo suoči s tim

očima.

Srela je njegov ispitivački pogled

koj i je prodirao kroz nju poput

rendgenskih zraka. U trenu je izgubila

samopouzdanje koga je uvek imala u

izobilju. Taj muškarac bio joj je veoma

čudan i zagonetan.

Brzo je skrenula pogled i ponovo

se zagledala u vulkan u daljini

pokušavajući da kupi vreme koje joj je

trebalo da se pribere. Kada ga je

ponovo krišom pogledala, otkrila je da

on više ne gleda u njenom pravcu već

u panoramu pred sobom.

I pre nego što je shvatila šta radi,

izvadila je iz torbe blok za skiciranje i

olovku, i brzim, veštim potezima

počela je da skicira njegov lik. Na taj

način ostaće joj trajno sećanje na

prelepog muškarca koji je očigledeno

bio iz sveta u koji oni nije imala

pristup.

I tek što je nabacila nekoliko kroki

po teza na papir, krupna senka pala je

m njen blok i ona zbunjeno podiţe

pogled Ugledala je dvojicu krupnih

ljudi bezizraţajnih izraza lica. Jedan joj

je istrgnuo blok iz ruke, a drugi ju je

uhvatio za mišicu prisilivši je da

ustane.

- Pustite me! - ljutito je viknula

pokušavajući da se oslobodi čeličnog

stiska.

Iz njenih sivih očiju izbijale su

varnice dok ju je grmalj vukao za

sobom. Na njeno iznenađenje,

zaustavio se ispred stola za kojim je

sedeo čovek čiji je lik skicirala i koji ju

je mirno gledao ledenim očima.

- Objasnite ovo - rekao je na

engleskom s jakim stranim akcentom.

- Da objasnim?! - ponovila je

zapanjeno ga gledajući kako polako

ustaje. Kako se usuđujete da pošaljete

ove gorile na mene?!

- A kako se vi usuđujete da

narušavate moju privatnost? - upitao je

podiţući njen blok za skiciranje.

- To je najobičnija skica za...

- Dovedite je - rekao je neznanac,

okrenuo se i ušao u hotel.

Dastin je pokušala da se oslobodi

stiska neznančevog telohranitelja, ali

bez uspeha. Da sve bude gore, drugi

telohranitelj ju je uhvatio za slobodnu

ruku i ona nije imala izbora nego da im

dozvoli da je odvuku u hotel.

Shvatila je da nema svrhe da se

otima pa je strpljivo čekala priliku da

se razračuna s neotesanim neznancem.

Na njeno zaprepašćenje, telohranitelji

su je ugurali u lift koji dotad nije

primetila.

Hotel u kojem je odsela nije bio

preterano veliki pa lift nije bio

potreban, ali joj je sve postalo jasno

istog trenutka kada su se vrata lifta

posle nekoliko sekundi otvorila. Pred

njom se pojavio potpuno novi svet.

lako je hotel bio luksuzan,

apartman u koji su je uveli učinio je da

ono što je dotad videla liči na

najobičniji motel. Taj apartman mogao

je da pripada samo jednom čoveku, a

on ju je čekao nasred ogromnog salona.

Dastin je počela da se trese, a nije

mogla to da spreči. Mada je znala da je

nevina, shvatila je u tom trenutku da je

sasvim slučajno uvredila upravo

Damianosa Eleusiniotisa, čoveka na čiji

je poziv došla na Santorini.

Ni u najluđim snovima nije mogla

da zamisli da će se njen uspešni posao

završiti na ovakav način. Ona je bila je-

dan od najboljih konzervatora u Ame-

rici i nadala se da će ostvariti karijeru i

u Evropi, ali su šanse za to sada bile

gotovo nikave.

Profesionalno je mogla da bude

uništena, reputacija joj je u tom

trenutku bila veoma ugroţena.

Duboko je uzdahnula i hrabro presrela

pogled crnih očiju koje su je netremice

gledale. Ponovo je zadrhtala, ali ovoga

puta iz sasvim drugačijeg razloga.

U prostoriji je zavladala tišina dok

su se njih dvoje odmeravali kao

protivnici u ringu pred borbu. Instinkt

je upozoravao Dastin na to da pobegne

što dalje dok još ima vremena.

Bila joj je potrebna sva snaga volje

da ne odvoji pogled od njegovog

prodornog pogleda. Trebalo joj je i

nekoliko trenutaka da se sabere i

povrati potpunu kontrolu nad svojim

emocijama.

Tada je prvi put zaista pogledala

Damianosa Eleusiniotisa. Ponašala se

veoma čudno, nije mogla sebi da

objasni zašto tako reaguje na tog

muškarca iako je bio najzgodniji i

najlepši koga je u ţivotu videla.

Dastin je tek tada zaključila koliko

je on u stvari visok. Primetila je i

nekoliko sedih vlasi u njegovoj kosi

mada to nije umanjilo njegovu

muţevnost. Lice mu je bilo mladoliko.

Zaključila je da nema više od trideset

osam godina.

Pod njegovim pogledom činilo joj

se da se ruši njen zaštitni zid koje je

godinama briţljivo gradila. Iznenada

se osetila veoma ranjivom. Bila je

uplašena kao zarobljena i bespomoćna

ţivotinja.

U svetu u kojem se ona kretala

muškarci poput Damianosa

Eleusiniotisa nisu postojali. U

njegovom pogledu naslutila je iskreno

interesovanje skriveno iza ljutnje.

Nadala se da će njegova znatiţelja

prevagnuti.

Duboko je uzdahnula shvativši da

s njegovog lica ništa neće pročitati.

Jedan pogled bio joj je dovoljan da

shvati da je on muškarac koji voli da

zavodi i osvaja ţene.

Stresla se kada je videla da mu iz

očiju izbiju varnice.

- Ja sam Damianos Eleusiniotis a

ovo je moj hotel - trgnula se na zvuk

njegovog dubokog glasa.

Dastin je to znala od onog trenutka

kada je zakoračila u njegov apartman,

tačnije, kada su je njegovi telohranitelji

dovukli. Niko drugi ne bi dozvolio

sebi da se tako ponaša prema ţeni,

pogotovo zato što je njen "zločin” bio

smešan.

Bila je ubeđena da niko drugi na

svetu nije toliko arogantan i hladan.

Ponovo je osetila neodoljivu ţelju da

pobegne što dalje od tog čoveka koji ju

je uznemiravao.

2. poglavlje

Damianos je zainteresovano

posmatrao devojku. Morao je da

prizna da je hrabra i puna duha jer se

niko drugi na svetu ne bi usudio da

uradi to što je ona učinila bez njegove

dozvole.

Svi koje je poznavao nazivali su ga

bezobzirnim, hladnim, proračunatim i

opasnim. Ţene, kojih je bilo previše u

njegovom ţivotu, koristile su iste

prideve kada su ga opisivale, ali one su

dodavale i to da je zgodan i

basnosnovno bogat Dobro je znao da je

dovoljan njegov osmeh ili lepa reč da

zavrti mozak najlepšim ţenama na

svetu. I svaka od tih ţena pristajala je

da bude s njim pod njegovim uslovima

i onoliko koliko je on ţeleo.

Neke su pokušale da ga uvuku u

duţu i ozbiljniju vezu, pa čak i u brak,

ali on je uspešno odolevao njihovim

dobro smišljenim igricama. Bio im je

paţljiv pratilac i strastan ljubavnik dok

su ga privlačile.

Damianos još uvek nije sreo ţenu

kojoj je više stalo do njega nego do

njegovog poloţaja i ogromnog

bogatstva. Godine druţenja s

gramzivim i proračunatim lepoticama

ostavile su na njemu dubok trag

pretvorivši ga u cinika.

Međutim, u poslednje vreme

uhvatio je sebe da sa sve manje

entuzijazma troši vreme i trud na

započinjane nove veze. Nije mogao da

natera sebe da uţiva u nečemu za šta je

znao kako će se i kada završiti.

Nikada nije voleo uobičajene

neprijatnosti koje su pratile kraj

ljubavne veze. Neprimetno se stresao

prisetivši se nedavnog burnog raskida

s popularnom holivudskom starletom

Sarom Vitaker.

Damianos je netremice gledao

devojku pred sobom uţivajući u

onome što je video, pogled mu je

lagano prelazio po njenoj vitkoj figuri.

Imala je ten beo kao alabaster, a njene

krupne sive oči gledale su ga prkosno i

ljutito.

Njena vatrenocrvena kovrdţava

kosa uokvirivala joj je lice čineći ga još

uţim. Pogled mu se zaustavio na

punim usnama koje su bile stisnute i

shvatio je da bi dao sve na svetu da je

mogao da je poljubi u tom trenutku.

Nikada u ţivotu nije toliko ţeleo da

poljubi neku ţenu. U stvari, ta devojka

mu se, i protiv njegove volje, sve više

sviđala. A to je bilo čudno jer je

poznavao malo ljudi za koje je mogao

da kaţe da mu se sviđaju.

Damianos je duboko uzdahnuo

priznavši sebi da ga je ta devojka

očarala i da ne shvata šta mu se

dešava. Dozvolio je svojoj mašti da na

trenutak zamisli čak i stan u Atini koji

bi njoj kupio.

Zamišljao je kako je obasipa

dijamantima, smaragdima i svime što

ona voli, obezbedio bi joj neograničeno

izdrţavanje. Naravno, dok mu je

interesantna. Još uvek nije pomišljao

na ţenidbu ali i da je oţenjen, to ne bi

bila prepreka da ima ljubavnicu.

Dobro je znao kakve ga glasine

prate, a bio je svestan činjenice da ih je

devojka koja je pred njim stajala

sigurno čula. Primetio je to po njenom

trzaju kada je čula njegovo ime, i to ga

je još više zaintrigiralo.

U početku mu se dopalo to što je

primetio da joj je neprijatno i da drhti

pod njegovim pogledom. Tako joj i

treba, pomislio je, kada je dozvolila

sebi da bez pitanja crta njegov lik.

Verovatno je planirala da dobro unovči

taj crteţ.

Svi svetski časopisi jedva bi

dočekali da objave tako nešto, a on je

vodio računa o tome da se njegovo ime

ne povlači po ţutoj štampi. Pre nego

što odluči kako da je kazni zbog

drskosti, hteo je da sazna nešto više o

njoj.

U njemu se bes borio s

primitivnom muškom potrebom, koja

mu do tog trenutka nije bila poznata,

da štiti i brani slabiji pol. Navikao je na

bezobzirne ţene koje su se kretale u

njegovom svetu poput ajkula koje traţe

sledeći obrok.

Devojka pred njim je, nasuprot tim

ţenama, izgledala kao naivno dete u

izbledelim farmerkama i jednostavnoj

majici. Bio je spreman da malo ublaţi

mišljenje o njoj, naročito zato što su

njen prkosni pogled i pomalo divlja

kosa obećavali vatromet u intimnijoj

atmosferi.

Osim toga, nije bila onoliko mlada

kako mu se učinilo dok ju je posmatrao

na terasi. Sada, izbliza, procenio je da

joj je tridesetak godina, a pogled na

njene bujne grudi koje su se ubrzano

podizale i spuštale bio je dovoljan da

probudi ţelju u njemu.

U tom trenutku odlučio je da će ta

devojka postati njegova ljubavnica i

uţivao je u činjenici daje na početku

nove tajne ljubavne veze. Zbunjivalo

ga je jedino to što je bio ispunjen

nestrpljenjem i osećanjem da sledi

nešto lepo i posebno.

Međutim, ono što ga je u ovom

trenutku najviše čudilo bila je činjenica

da se nije uţasavao truda u vezi sa

zavođenjem. Naprotiv, prvi put posle

dugo vremena uhvatio je sebe da

unapred uţiva u tome.

Osećao je da će s tom prelepom

riđokosom sve biti drugačije, za

početak nije mogao da predvidi ni

koliko će njihova veza potrajati. I već je

ta činjenica bila dovoljna da je poţeli

kao nijednu ţenu pre.

- Sedite - rekao je oporo.

Ispruţio je negovanu šaku s dugim

prstima, a drugom rukom pokazao je

fotelju. Ţeleo je da što pre završe

neprijatni deo razgovora da bi mogao

da je odvede u krevet. Bio je uveren da

će tamo njen prkos odmah nestati.

- Recite mi kako vam je ime -

umekšao je ton pripremajući sebi teren.

- Dastin - odgovorila je namrštivši

se.

- Dastin? - pogledao ju je iskosa

stavljajući joj do znanja da to nije

dovoljno.

- Dastin Kejter - procedila je kroz

stisnute usne. - Nemate pravo da se

ovako ponašate prema meni! Ţelim da

pozovem svoju ambasadu da...

- Šta ste rekli?! - prekinuo ju je oš-

tro.

- Ne moţete me drţati ovde

protiv...

- Ne to odmahnuo je rukom. Vaše

ime?

- Čuli ste ga - prkosno je isturila

bradu.

- Je li ovo neka šala? - upitao je

zapanjen njenim stavom.

- Nije šala, gospodine Eleusiniotis

- odmahnula je glavom.- Ovde sam

došla na vaš poziv. Moje ime je Dastin

Kejter i radim kao konzervator ii...

- Ne budite smešni nestrpljivo ju

je prekinuo. Vi ne moţete biti Dastin

Kejter! To je nemoguće!

- Uveravam vas da jesam...

- Dastin Kejter je iskusan

konzervator baroknih dela -

podsmehnuo se.

- Vi ste previše mladi da biste

ostvarili tako imponzatnu karijeru.

- Već ste proverili moje

kvalifikacije, gospodine Eleusiniotis...

- Glupost! - progunđao je. -

Pogledajte se!

Damianos nije mogao da poveruje

u to da je ova devojka poznati

restaurator koga je pozvao da

konzervira sliku koju je nedavno kupio

i koju je planirao da izloţi u svom

hotelu. S obzirom na njenu reputaciju,

očekivao je dvostruko stariju ţenu.

- Vi ste beznačajni slikar koji je

planirao da zaradi skicirajući me -

rekao je podiţući njen blok za

skiciranje.

- Slobodno pozovite recepciju i

zatraţite da vam pokaţu moj pasoš -

odbrusila mu je.

Damianos zapravo nije mogao da

zamisli da ţena moţe biti stručnjak u

bilo kojoj oblasti, osim u onoj koja je

vezana za spavaću sobu. A on je

upravo nameravao da proveri njenu

stručnost na tom polju.

- Imam bolju ideju - značajno se

osmehnuo da testiram vašu stručnost.

Pomno ju je posmatrao u ţelji da

vidi njenu reakciju na svoj izazov.

Pošto je prečula njegovu ponudu da

sedne, prišao joj je nekoliko koraka

osetivši istog trenutka snaţan naboj

koji je prostrujao između njihovih tela.

Pitao se da li ga je i ona osetila.

- Zašto oklevate? - prišao joj je još

bliţe. - Da li se bojite da ću otkriti da

ste varalica?

- Za to nema ni najmanje šanse -

trgnula se uvređeno.

- Moţda sam ja problem,

gospođice Kejter? - zagledao joj se u

oči.

- Nemojte laskati sebi, gospodine

Eleusiniotis - hrabro mu je uzvratila

pogled.

- Jedina svrha mog dolaska u Firu

jeste prilika da radim na slici koju ste

kupili. Vi me uopšte ne interesujete.

- Zaista? - podigao je obrvu i

sklonio nemirni pramen s njenog čela.

Uzeo ju je za ruku i čvrsto stegnuo.

Osetio je da se iznenađeno trgnula, ali

nije povukla ruku. Osmehnuo se

znajući da mu je pobeda nadohvat

ruke, osećajući da je zbunjena i da

glumi samopouzdanje.

Diskretno je dao znak svojim

telohraniteljima da se povuku, a oni su

to učinili toliko neprimetno da devojka

toga nije bila svesna. Dokazaće da ona

nije ta ţena čijim se imenom

predstavlja i uţivaće u svom trijumfu.

Tačnije, oboje će uţivati, bio je

uveren u to. Svi znaci bili su tu: njen

ubrzani puls koji je osetio pod prstima,

širom otvorene oči i način na koji su se

njene zanosne grudi podizale i

spuštale.

Dok je paţljivo, iskusnim okom,

odmeravao njenu krhku pojavu,

zaţalio je što ga je iskustvo riaučilo da

bude ciničan. Ovaj susret mogao je da

bude drugačiji da ga nisu uništile

brojne ţene pre nje.

Varalica ili ne, njen blagi cvetni

miris uvukao mu se u nozdrve, kao i

dašak nevinosti i neutoljive ţelje. Mada

su njena odlučno isturena brada i

pogled govorili jedno, njeno telo

pričalo je sasvim drugu priču.

Nestrpljiv u iščekivanju onoga što

će uslediti, poveo ju je kroz hodnik do

svoje spavaće sobe. Bio je zadovoljan

što je Rembrantovu sliku odloţio baš

tamo jer je tako jednim udarcem

mogao da ubije dve muve.

- Kuda me vodite? - upitala je

ukopavši se u mestu i oslobodivši se

njegovog stiska.

- U svoju spavaću sobu - mirno je

odgovorio odmerivši je od glave do

pete.

- Ne dolazi u obzir! - uzviknula

je.

- Uradićeš onako kako ti kaţem! -

namerno je prestao da joj persira. -

Ako ţeliš da dokaţeš svoju stručnost,

počećeš odatle.

- Ne! - odmahnula je glavom

ustuknuvši korak unazad.

- Ali slika zbog koje si došla

upravo je tamo - osmehnuo se.

Damianos je bio prijatno

iznenađen njenom hrabrošću da mu se

suprotstavi, prošlo je previše vremena

od kada je neko to poslednji put

pokušao. Njegovo interesovanje je

naglo poraslo, ali odlučio je da igraju

po njegovim pravilima.

Njegova nadaleko čuvena

samokontrola popuštala je pred

slikama koje su iznenada počele da mu

se pojavljuju u mislima. Primetio je da

je pobledela kao daje u tom trenutku

na neki način uspela da pročita

njegove misli.

- Zaţalićeš ako napraviš

neprijatelja od mene - preteći je

zakoračio prema njoj.

- Ne nameravam da od vas

pravim ni prijatelja ni neprijatelja,

gospodine Eleusiniotis - ponovo je

uzmaknula. - Mene što se tiče, ovo

moţe biti isključivo poslovni odnos. Ili

donesite sliku u salon da je pogledam

ili odlazim iz ovih stopa.

Damianos ju je netremice gledao.

Bila je tako mlada, tako naivna i

poţeljna da je odjednom dobio ţelju da

je zarobi između svog tela i zida. Sve

ostalo moglo je da čeka, pomislio je

ţeleći da zavuče prste u njenu nemirnu

kosu.

U tom trenutku bio je spreman da

joj oprosti sve, čak i njenu prevaru i to

što je pokušala da ga skicira bez

dozvole. Ispruţio je ruke sprečivši je

da ponovo uzmakne i zadovoljno je

primetio da su njene oči potamnele.

Bilo mu je jasno da je i ona njega

ţeli isto koliko i on nju, i da više nema

potrebe da zauzdava svoju ţelju.

Shvatio je da više ne moţe da se bori

protiv toga i da to ne ţeli. Kada je

pokušala da pobegne, uhvatio ju je i

privukao sebi.

- Ideš nekuda? - tiho je upitao

naginjući se prema njoj. Čini mi se da

zapravo ne ţeliš da pobegneš od mene,

zar ne?

- Pustite me! - počela je da se

otima. Samo pokušajte da me

poljubite!

- U redu- promrmljao je prelazeći

rukom niz njena leđa i privlačeći je

bliţe.

- Prihvatam izazov.

Sledećeg trenutka njegove usne

spustile su se na njene gladno i

poţudno, a rukama ju je stisnuo oko

struka toliko da ju je zabolelo. Dastin

se opirala samo tren pre nego što se

prepustila njegovim zahtevnim

usnama.

Osetio je kako se topi u njegovom

zagrljaju dok ga je ljubila istom strašću

kao i on nju. Bilo je lakše nego što je

očekivao, pomislio je odmaknuvši lice

od njenog da bi mogao da je pogleda u

oči.

- Da li ţeliš više? - upitao je

šapatom.

Video je da je devojka previše

uzbuđena da bi mogla da mu odgovori

i to je veoma imponovalo njegovom

egu. Nije mogao da se seti kada se

poslednji put osećao tako ţivim pored

neke ţene.

- Izgledaš tako nevino -

promrmljao je milujući njen obraz. - I

naivno.

Sledećeg trenutka sagnuo se i

podigao je u naručje, a zatim je

krupnim koracima pošao u spavaću

sobu. Paţljivo ju je spustio na crnu

satensku posteljinu i spustio se pored

nje ponovo je privlačeći u zagrljaj.

- Da li ti se ovo dopada? - upitao

je prelazeći usnama po njenom vratu.

- Da - uzvratila je jedva čujno.

Nadneo se nad nju pritisnuvši je

svojim telom pa je osetila njegovo

uzbuđenje. Bila je upravo tamo gde je

on ţeleo da bude, pod njim, ranjiva i

spremna na sve što je mogao da joj

pruţi.

- Onda mi reci šta misliš o mojoj

slici - rekao je hladno.

Jasno je video kako joj se ţenice

šire u neverici i šoku kada su njegove

reči prodrle u njenu svest. Skrenula je

pogled s njegovog lica zaustavivši ga

na slici koja je visila na zidu iznad

uzglavlja kreveta.

- Prevario si me! - viknula je

besno dok su joj se obrazi crveneli.

- Kao što sam rekao, naivna si -

podsmehnuo se. - A sada mi reci šta

znaš o ovoj slici ili se gubi odavde!

- Ti si bezosećajan čovek -

optuţila ga je pokušavajući da se

oslobodi pritiska njegovog tela.

- Samo polako - ustao je iz

kreveta. - Nemoj da ţuriš, dobro

pogledaj.

Gledao ju je netremice kako se

uspravlja i pokušava da što

dostojanstvenije ustane. Duboko je

uzdahnula i zagledala se u sliku

nekoliko trenutaka, a onda ga je

pogledala preko ramena.

- Kako očekuješ da se

koncentrišem kada mi dišeš za

vratom?

- U redu - klimnuo je glavom i

skinuo sako. - Daću ti i prostor i

vreme koji su ti potrebni.

Prebacio je sako preko naslona

fotelje i zavrnuo rukave košulje pre

nego što je seo. Nastavio je da je

posmatra kako zagleda sliku sa svih

strana, koliko joj je krevet

omogućavao.

- Da li si spremna da proceniš

moju sliku? - upitao je posle nekog

vremena.

- Zaista si teţak čovek -

uzdahnula je.

- A ti si...

- U redu - prekinula ga je i

okrenula se njemu. - Na prvi pogled

je jasno da slika pripada epohi baroka i

holandskoj školi. Dominantan je

kjaroskuro, kontrast svetlog i tamnog.

Takođe je karakterističan i subjektivni

tretman svetlosti koja ne dolazi iz

određenog izvora već zrači iz boja.

Pored toga, jasno su uočljivi nanosi

boje u različitim slojevima, na jednom

mestu su debeli, a na drugom veoma

tanki Naravno, ova mitološka tema

karakteristična je za ovog slikara.

Čestitam, gospodine Eleusiniotis,

kupili ste originalnu sliku Rembranta

Harmensona van Rejna.

Nije mu promakao njen trijumfalni

pogled, ali je on imao previše prakse i

iskustva da bi pokazao da je

iznenađen. Zaista nije očekivao da će s

toliko stručnih detalja opisati sliku,

bilo mu je jasno i da je njena reputacija

potpuno opravdana.

On se konsultovao sa stručnjacima

i pre nego što je kupio sliku, i svi oni

rekli su mu isto što je sad čuo. I svi su

mu preporučili upravo Dastin Kejter

kao najbolju osobu za restauraciju i

konzervaciju te slike.

Unapred se radovao tome što će

narednih nekoljko dana, dok bude

radila svoj posao, uţivati u njenom

društvu. Naravno, nameravao je da

maksimalno iskoristi priliku koja mu

se pruţila. Odavno je naučio da dobre

prilike u ţivotu ne treba propuštati.

Znao je da njegovo lice ne odaje

zadovoljstvo, a još manje oduševljenje

onim što je upravo čuo. Osmehnuo se

kada je video kako se trijumfalni sjaj

polako gasi u njenim prelepim sivim

očima.

Za trenutak je razmišljao o tome da

je ponovo prikuje za svoj krevet, a

onda je odlučio da podigne svoju igru

zavođenja na viši nivo. Odavno je ta

standardna igra prestala da mu bude

zanimljiva i privlačna.

- Otpratiću te do apartmana

rekao je ustajući.

- Nemojte se toliko truditi, molim

vas - sarkastično je uzvratila.

- Ţelim da znam da li ti se

dopada smeštaj - osmehnuo se njenoj

uvređenosti.

- Veoma je lep - odgovorila je

stisnuvši usne. - I zaista nema potrebe

da me pratite, gospodine Eleusiniotis,

umem da vodim računa o sebi.

- Da, primetio sam - brzo je

smanjio rastojanje između njih.

Osetio je kako je zadrhtala kada ju

je ponovo privukao u zagrljaj. Rukama

je obuhvatio njen uzani struk

privlačeći je bliţe sebi, dok su njegove

usne počele da se spuštaju prema

njenim.

I opet je bila omamljena i

uzdrhtala, čvrsto se pripijala uz njega

reagujući na svaki njegov dodir. Bila

mu je potrebna ogromna snaga volje

da se odmakne od nje. Uskoro, rekao je

sebi.

Dao joj je vremena da se smiri i da

shvati da od njega te večeri neće dobiti

ništa više osim poljubca. Kada joj se

pogled razbistrio, očima je ljutito

sevnula pa se istrgnula iz njegovog

zagrljaja i gotovo potrčala.

- Mene niko ne ostavlja - rekao je

ledenim glasom sustigavši je u

hodniku.

- Krenula sam u svoj apartman.

- Rekao sam ti da ću te otpratiti -

uhvatio ju je za ruku i poveo prema

liftu.

Nisu progovorili ni reč u liftu, kao

ni dok su išli hodnikom do njenog

apartmana. Mada je ţeleo da je ponovo

privuče u zagrljaj, uzdrţao se

razmišljajući o svemu onome što će

uslediti.

- Budi spremna ujutro u devet,

odvešću te u Megalohori rekao je kada

je otvorila vrata. Tamo je sve spremno i

moţeš odmah početi da radiš.

3. poglavlje

Dastin se probudila pre svitanja i u

prvi mah nije mogla da se seti gde se

nalazi. Bacila je pogled na prozor i

videla da je napolju još uvek mrak.

Pokušala je ponovo da zaspi, ali joj san

nije dolazio na oči.

Leţala je u krevetu netremice

gledajući u jednu tačku na tavanici.

Prozor je bio širom otvoren i noćni

povetarac uneo je sveţinu u sobu.

Zagrlila je meki jastuk i zaplakala je

dajući oduška svojim osećanjima.

Ispala sam glupača, ponavljala je u

sebi. Nije mogla da shvati kako je

dopustila da joj se nešto tako desL Ona

je bila stručnjak za konzervaciju, a

Damianos Eleusiniotis je odbio da

poveruje u to pa ju je proverio.

Srce joj je tako snaţno udaralo da

je poverovala da će iskočiti iz grudi. A

postojao je još jedan razlog za njen bes

i nemir. Njen ţivot je u tren oka

okrenut naglavačke.

Nikada pre nije bila u takvoj

situaciji. U svom dosadašnjem ţivotu

nikada nije bila toliko poniţena a

istovremeno uzbuđena. Nikada pre

nije tako reagovala na nekog muškarca

mada nije bila naivna.

I umesto da se odupre njegovom

smišljenom zavođenju, ona mu se

prepustila. I to ne jednom, nego dva

puta u kratkom roku. Dozvolila mu je

da je uzbudi i daje ostavi da se sama

izbori s tim.

Zbog sopstvene nepromišljenosti

misli su joj bile okupirane muškarcem

koji je mogao da je uzbudi samo

pogledom. Bila je uverena u to da neće

biti u stanju da se koncentriše na rad u

takvom stanju.

Pre nego što je došla u Grčku

komunicirali su posredstvom interneta

i ništa nije moglo da je pripremi za

susret sa Damianosom Eleusiniotisem.

U njegovom prisustvu srce joj je toliko

snaţno tuklo da je bila uverena da on

moţe da ga čuje.

Iskreno, jedino je ţelela da vodi

ljubav s tim zavodljivim Grkom. Ţelela

ga je od kada ga je ugledala na terasi

hotela. Počela je da skicira njegov

portret zamišljajući kako bi to bilo

kada bi je on zagrlio i poljubio.

Zamišljala je kakav bi osećaj bio

dodirnuti njegovo snaţno telo, ali je

stvarnost bila mnogo lepša.

Instinktivno je osetila da on ume da

zadovolji ţenu, a njegove tamne oči

obećavale su još više.

U poslednje vreme u njenom

ţivotu nije bilo strasti i bio je dovoljan

jedan njegov dodir i pogled njegovih

crnih očiju da se izgubi. Bila je

spremna da poveruje u sve dok joj

šaputao nerazumljive rečenice na uho.

Ljutila se na sebe što je bila

spremna da zaobiđe svoje principe

zbog njega, što se tako lako predala,

što je htela da mu dozvoli da vodi

ljubav s njom. Mada je to bilo sve samo

ne ljubav.

U mislima joj je vladao potpuni

meteţ dok je traţila logična objašnjena

za svoje ponašanje. Ni pretpostavila

nije da na svetu postoji muškarac koji

toliko zrači seksualnošću i nadala sa je

on prvi i poslednji koga će sresti u

ţivotu.

Njen svet bio je tih i miran a ljudi

koje je poznavala ponašah su se

pristojno. Nisu kiđnapovali jedni

druge i nisu pokušavali da se

međusobno zavedu u luksuznim

apartmanima. Sve se desilo toliko brzo

da nije uspela da se snađe.

A onda se našla u spavaćoj sobi

Damianosa Eleusiniotisa, upravo tamo

gde je on ţeleo, ah ne da bi vodio

ljubav s njom već da bi joj dokazao da

je prevarant. On je zaista verovao da je

pokušala da se na ; prevaru domogne

njegove neprocenjive slike.

Znala je da je očekivao da ona neće

proći njegov test ali, na sreću, zadatak

je bio lak. Na prevaru ju je namamio u

spavaću sobu i još uvek nije mogla da ,

poveruje da je bila spremna da rizikuje

, sve što je postigla u ţivotu zbog

nekoliko ) trenutaka zadovoljstva.

Za trenutak je pomislila da će joj se

otvoreno nasmejati u lice, ali on je ne-

tremice zurio u nju. Bilo joj je potrebno

sve dosadašnje iskustvo da bi

potisnula misli koje se nisu odnosile na

zadatak pred njom.

I kao da joj to nije bilo dovoljno,

ponovo mu je dozvolila da raspali

strast u njoj dok se ona borila između

ţelje da ga zagrli i da ga odgurne od

sebe. Trebalo je da pretpostavi da je

tako uspešan čovek hladan i

proračunat.

Dastin je ustala čim je svanulo jer

ioj nako nije spavala. Poručila je da joj

donesu kafu u sobu i polako ju je

ispijala na jterasi. Uskoro će sve biti

gotovo, pomislila je, brzo će završiti

posao radi kojeg je došla u Grčku i

onda će se vratiti kući.

Istuširala se na brzinu i osušila

kosu peškirom. Ubeđivala je sebe da će

sve biti u redu i da samo treba da sledi

svoja čula i instinkte. Naravno, moraće

da se ponaša krajnje profesionalno i da

se drţi na distanci.

Kada je Damianos pokucao na nje-

na vrata tačno u devet sati, ona je bila

spremna. Voţnja do Megalohorija pro-

tekla je u potpunoj tišini, nisu

progovorili ni reč čak ni kada se

Damianos zaustavio i obišao kola da joj

otvori vrata.

Dastin je kruto klimnula glavom,

zahvalna za maio manira u njegovom

ophođenju. Srce joj je snaţno udaralo

kao da ţeli da iskoči iz grudi dok je išla

za njim prema prelepoj beloj vili.

Umesto da potpuno isključi

intimnu atmosferu koja je vladala u

njegovim sportskim kolima tokom

relativno kratke voţnje, ona je uţivala.

Kada je otključao ulazna vrata širom ih

otvorivši da je propusti, u prvom

trenutku pomislila je da se nalazi u

nekom muzeju.

Svuda oko nje na zidovima visile

su prelepe i basnósnovno vredne slike.

Dastin nikada nije videla tako

imponzantnu privatnu kolekciju na

jednom mestu. Zastala je zadivljeno

gledajući oko sebe.

- Jednu sobu opremio sam tako

da imaš sve što ti je potrebno i da

moţeš neometano da radiš- rekao je

pokazujući vrata u dnu hodnika. -

Ovde te niko neće uznemiravati.

- Odlično - klimnula je glavom

izbegavajući da ga pogleda.

- Dođi, pokazaću ti uhvatio ju je

za ruku.

Kada je otvorio vrata sobe, Dastin

je iznenađeno zastala otkrivši da tu

ima sve što moţe da joj zatreba.

Prostorija je bila bolje opremljena od

njene laboratorije. Kada joj se pogled

zaustavio na slici koju je trebalo da

restaurira, osetila je kako joj rumenilo

obliva obraze.

- Ako ţeliš, moţeš odmah da

počneš da radiš - rekao je Damianos

stojeći još uvek u vratima.

- Zašto da ne? - prihvatila je

nadajući se da će joj rad skrenuti misli.

- Kada se umoriš, soba pored

pripremljena je za tebe - pokazao je

rukom vrata levo od sebe. - Osećaj se

kao u svojoj kući.

- Hvala - promrmljala je znajući

da se to nikada neće dogoditi i da neće

moći da se potpuno opusti.

- Doću ću po tebe da zajedno

ručamo - dodao je naslonivši se na

dovratak.

- Ne - odmahnula je glavom

počevši da priprema ono što joj je

potrebno. - Kada počnem da radim, ne

prestajem dok ne završim bez obzira

koliko to traje.

- Ali moraš da jedeš - pobunio se.

- Ako budem gladna, poješću

nešto na brzinu- odgovorila je ne

pogledavši ga.

- Kako hoćeš - zalupio je vrata za

sobom.

Dastin je zbunjeno gledala za njim

nekoliko trenutaka, a onda je

odmahnula glavom i posvetila se slici.

Zadovoljno se osmehnula kada je

otkrila spektrometar na jednoj polici jer

će joj to umnogome olakšati posao.

Narednih nekoliko sati potpuno se

posvetila radu, prvo je paţljivo

izvadila sliku iz rama i postavila je na

štafleraj koji je stajao pored prozora.

Onda je prinela stalak sa svim

potrebnim stvarima i stolicu.

Nije znala koliko je vremena prošlo

kada je osetila poznato grčenje mišića

u vratu od umora i otkrila da se svetio

naglo promenilo. Protegnula se i snaţ-

no protrljala ukočeni vrat shvativši da

je počeo da se spušta sumrak.

U sobi je bilo veoma toplo i

zagušljivo pa je ustala i otvorila prozor

nadajući se da će to rashladiti vazduh.

Oduševljeno je uzviknula kada je

ugledala bazen nepravilnog oblika,

plivanje je bilo upravo ono što joj je

trebalo.

Bilo joj je krivo što nije ponela

kupaći kostim, a onda joj je nešto palo

na pamet. Izašla je u hodnik i

oslušnula, ništa se nije čulo, u kući je

vladala potpuna tišina. Brzo, da se ne

bi predomislila, izašla je napolje i

poţurila do bazena.

Nije joj bilo svejedno, ali odlučila je

da uradi ono što je naumila. Voda u

bazenu bila je mirna kao ogledalo.

Dastin je svukla farmerke i košulju pa

je skočila u vodu.

Snaţnim i sigurnim zamasima

sekla je vodu uţivajući u osećaju da je

naga. Nije imala običaj da se kupa bez

krpice na sebi, a bilo je u tome nečeg

tajanstvenog i izazovnog.

Kada se umorila, zastala je

uhvativši se za ivicu bazena. Sledećeg

trenutka jedna snaţna ruka povukla ju

je napolje. Našla se licem u lice s

Damianosom Eleusiniotisom. Gledao

ju je Ijutito, ozbiljnog lica.

- Zar ti niko nije rekao da noćno

kupanje moţe biti opasno? - upitao je

oštro.

- Šta radiš ovde? - promucala je

zapanjeno.

- Pravo je pitanje šta ti radiš ovde

rekao je prekomo. Video sam te s

prozora. Palo mi je na pamet da odmah

skočim u vodu za tobom, ali nisam

hteo da te preplašim.

Dastin je bila bolno svesna

činjenice da je potpuno naga. Iako je

veće bilo sveţe a voda prijatna, njeno

telo je gorelo. Plašila se onoga što je

moglo da se dogodi, a istovremeno je

bila uzbuđena zbog toga.

Pogledom je uspaničeno traţila

svoju odeću ugledavši je na drugom

kraju bazena. Naglo se oslobodilaa

njegovog stiska i ponovo skočila u

vodu. Preplivala je bazen i iskočila iz

vode na drugoj strani.

Tanka košulja nije bila najbolje

rešenfejer se tkanina zalepila za njeno

mokro telo, ali osetila se malo

sigurnijom. Dastin je sve više bila

svesna neprijatnosti u kojoj se našla

svojom krivicom.

- Ne moţeš da zamisliš koliko

sam se iznenadio kada sam te ugledao

pored bazena - rekao je Damianos

prilazeći joj. - Izgledala si kao sirena

koja se posle dana provedenog na

zemlji vraća u vodu.

- Ne preteruj - nervozno je

odmahnula rukom. - Postaje hladno,

bolje da se vratim u kuću.

Nisu joj se dopale njegove reči,

tačnije, nije joj se dopalo ono što su te

reči izazvale u njoj. Ponovo. Brzo se

odmaknula od njega i ţurnim

koracima krenula u kuću. Bila je puna

emocija koje nije mogla da obuzda niti

da razume.

Čim je odmakla dovoljno daleko

da on ne moţe da je vidi, potrčala je.

Odahnula je tek kada je zatvorila vrata

laboratorije za sobom i naslonila se

svom teţinom na njih. Kada se

pribrala, brzo je navukla farmerke

proklinjući svoju nepromišljenost.

I protiv svoje volje ponovo je

razmišljala o Damianosu. Od njihovog

prvog susreta bila je zaslepljena

njegovom ličnošću. Sve je na njemu

bilo privlačno, njegov izgled, drţanje,

samouverenost

Zaista nije bila spremna za tako

snaţnu ličnost koja u svakom trenutku

zna šta hoće, a istovremeno je tako

hladna i proračunata. Trgnula se kada

su se vrata otvorila, i ukočila se

pripremajući se za novi susret s njim.

- Niko ne odlazi od mene -

procedio je kroz stisnute zube.

- Ne! Ne moţeš da uđeš... -

promucala je uzmičući pred njim.

- Ovo je moja kuća - podsetio ju

je. - Mogu da radim šta hoću. Mogu i

da te izbacim ako to ţelim.

- Da li mi pretiš?! - pogledala ga

je ljutito. - Odlazi! Nemam šta da ti

kaţem.

- Ali ja imam tebi mnogo toga da

kaţem - rekao je ulazeći u sobu.

- Zvaću policiju! - čim je

izgovorila te reči, shvatila je koliko

glupo zvuče.

- I šta ćeš da im kaţeš? -

osmehnuo se. - Da je čovek u čijoj si

kući, a koji je ujedno tvoj poslodavac,

došao da vidi kako napreduje tvoj rad?

- Oboje znamo da to nije tačno -

ustuknula je još dva koraka.

- Hajde da preskočimo ove

gluposti - naglo se uozbiljio. - Već

sam ti rekao da niko ne odlazi iz mog

društva, naročito ako taj neko radi za

mene.

- Ne dodiruj me! - ponovo je

uzmaknula kada je pokušao da je

uhvati.

- Moţda nije trebalo da vičem na

tebe malopre - rekao je pomirljivo.

Dastin je nastavila da uzmiče pred

njim sve dok nije osetila hladan zid iza

sebe shvativši da nema više kud da

pobegne. Damianos Eleusiniotis ju je

ponovo lako saterao u ugao. Podigao je

ruku do njenog lica, ali ga je ona brzo

okrenula u stranu.

- Ne! - pobunila se kada joj je

prstima uhvatio bradu nateravši je da

ga pogleda.

- Sigurna si? - upitao je

osmehnuvši se.

- Ostavi me na miru! - činilo joj se

da se više bori protiv sebe nego protiv

njega. Dosta mi je...

- Čega? - upitao je tiho, naginjući

se prema njenom licu.

Dastin je osetila da počinje da se

topi pod njegovim dodirom i bila je

ljuta na svoje telo što ju je još jednom

izneverilo. Još uvek je bila slomljena,

slaba i ranjiva zbog onoga što se desilo

prethodne večeri a ovo se prebrzo

dešavalo.

Bilo joj je jasno da je taj zavodnik

veoma voleo seks i da mu je ljubav

potpuna nepoznanica. A ona je

odlučila da ne bude još jedna u nizu,

koju će odbaciti kada je se zasiti. Samo

je još trebalo da u to ubedi i svoje telo.

Iznad svega joj je u tom trenutku

bilo potrebno vreme da se oporavi. Bila

je besna na sebe, na svoje telo što ju je

izdalo i na tog zavodljivog Grka od

čijeg su je glasa podilazili ţmarci.

- Molim te, idi - prošaputala je

slomljeno. - Oboje znamo da je ovo za

tebe igra u kojoj ne ţeliš da izgubiš.

- Da li je to zamerka? — upitao je

meko.

- Obećavam ti da se nećeš

pokajati ako dođeš u moj krevet.

- Ostavi me na miru - rekla je

malo odlučnije. - Ovde nema ničega

što ţeliš.

- Osim tebe- promrmljao je

sklanjajući joj mokar pramen sa čela.

Prošle večeri Dastin je otkrila da je

Damianos iskusan ljubavnik i da je

svestan činjenice da nijedna ţena nije u

stanju da mu se odupre. Ali je znala i

to da je došao trenutak da podvuče

crtu u njihovom odnosu i da ga podseti

na činjenicu da ona radi za njega. U

protivnom, izaći će iz svega ovoga

slomljenog srca.

- Ne! - odmahnula je glavom i

oduprla se snaţno o njegove moćne

grudi.

- Grešiš ako misliš da sam slaba!

Moţda ne pripadam tvom svetu

glamura i bogatstva, ali nisam budala i

neću dozvoliti da me tako tretiraš.

- Nijednog trenutka nisam

pomislio da si budala, Dastin - zvučao

je uvređeno.

- Molim te, idi - iskoristila je

priliku da se odmakne od njega. -

Završiću posao radi kojeg sam došla i

vratiću se kući u Njujork. Nikada me

više nećeš videti.

- Radićeš za mene dok ne kaţem

da je tvoj posao završen - procedio je

kroz stisnute zube. - Seti se da si

potpisala ugovor.

- Ugovor se moţe raskinuti

trudila se da zvuči staloţeno.

- Tvoja profesionalna reputacija

nalaţe ti da ostaneš i završiš posao -

podsetio ju je ledenim glasom.

- Moja čast to zahteva rekla je -

ponosno ga pogledavši pravo u oči. -

Ali pretpostavljam da ti ne znaš

mnogo o tome.

- Ostaćeš dok ne završiš rad na

ovoj slici - iz njegovih očiju izbijale su

varnice.

Dastin je jasno videla da je, u

pokušaju da se kontroliše, stegnuo

pesnicu toliko jako da je pobelela.

Znala je da je preterala, ali više nije

mogla da povuče ono što je rekla. I

pored svega, iskreno se radovala radu

na slici jer je iznad svega volela svoj

posao.

- Ako ćeš raditi za mene, moţemo

bar da razgovaramo kao ljudi - rekao

je mirnije.

- U redu - klimnula je glavom i

okrenula leđa dajući mu do znanja da

je vreme da ode.

4. poglavlje

Dastin se odmaknula zadovoljno

pogledalavši sliku pred sobom. Ostalo

je još nekoliko sitnica da uradi, ali njen

posao uglavnom je bio završen. Kada

konačno završi sliku, moraće još da

napiše izveštaj o svom radu i moći će

da se vrati kući.

Koliko god je ţelela da još malo

uţiva u tom ostrvskom raju, toliko je, s

druge strane, ţelela što pre da pobegne

iz njega. Tačnije, ţelela je da pobegne

od izvesnog stanovnika tog raja.

Duboko je uzdahnula i protrljala

ukočene mišiće na vratu, a zatim se

protegnula. Poslednjih nekoliko dana

provela je radeći i odmor i relaksacija

bili su joj neophodni To je značilo da bi

morala da moli Damianosa za uslugu,

a to nikako nije ţelela.

Kao da je osetio da ona razmišlja o

njemu, Damianos se pojavio pred

vratim improvizovane laboratorije baš

u tom i trenutku. Dastin se neprimetno

trgnuj. Ishvativši da on izgleda još

bolje nego pre.

Poslednjih dana su se izbegavali,

kao po prećutnom dogovoru. Ona je

znala da je on u kući jer ga je često čula

kako razgovara telefonom, a u

nekoliko navrata dolazili su mu neki

ljudi. Ipak, uporno se drţala po strani.

- Završila si? - upitao je prilazeći

- Skoro - klimnula je glavom i

skrei nula pogled na sliku. - Ostale su

neke sitnice i da napišem izveštaj ali,

sve u svemu, to je dva sata posla.

- Odlično - zadovoljno se

osmehnuo.

- To znači da si slobodna za

večeru.

- Večeru? - zbunjeno ga je

pogledala,

- Mora da se šališ?

- Uveravam te da mi to nije ni na

kraj pameti - uozbiljio se. - Tvoj posao

je završen, što znači da od večeras ne

radiš za mene. Naravno, ako ne ţeliš

da prihvatiš moje izvinjenje...

Nije završio misao netremice je

gledajući, Dastin je ponovo stekla

utisak da je izaziva i to joj se nimalo

nije dopala Setila se kako mu se lako

predala, kao da je bila spremna da

izgubi kontrolu u njegovom zagrljaju.

Mada je neko vreme proteklo od

one noći, seksualna tenzija još uvek je

bila jaka između njih i ona nije bila

sigurna daje večera dobra ideja.

Međutim, otkrila je da joj je veoma

teško da se odupre njegovom osmehu.

Osim toga, Damianos Eleusiniotis

je bio strasni kolekcionar, a ona

konzervator, i moţda je postojala

mogućnost da ponovo u budućnosti

sarađuju. To bi svakako mnogo

značilo za njenu karijeru. A tu je bila i

činjenica, koju je on već istakao, da od

večeras više ne radi za njega, pa prema

tome nije postojao razlog da ne dozvoli

sebi malo opuštanja. Bio bi to lep način

da se on iskupi za to što je sumnjao u

nju.

Još uvek je oklevala iako je bila

sigurna u to da Damianos Eleusiniotis

nije čovek naviknut na odbijanje. Znala

je da je dovoljno da se on osmehne i

pucne prstima pa da ţene padnu pred

njegove noge. I to ţene mnogo lepše i

sofisticiranije od nje.

- Mislim da sam se zaljubio u ovu

sliku na prvi pogled - široko se

osmehnuo kada je ugledao njen

zapanjeni pogled.

- Šta je bilo, Dastin? Ne veruješ da

mogu da budem romantičan?

- Moguće je slegnula je ramenima

prikrivajući zbunjenost.

- Zašto ne bismo raspravili o

pojmu ljubavi na prvi pogled tokom

večere? - upitao je vrativši se na

prethodnu temu.

- Nemam šta da obučem -

rezignirano je rekla, svesna toga da je

kapitulirala.

- Traţiću da ti pošalju stvari iz

hotela - ponudio je.

- Nema svrhe - osmehnula se. -

Radi se o tome da nisam ponela ništa

za večernji izlazak. Iskreno, nisam

očekivala da će mi se ukazati prilika.

- U centru sela je odlično

snabdeven butik - pogledao je na sat i

klimnuo glavom. - Javiću im da

dolaziš da bi te sačekali pošto uskoro

zatvaraju.

- Ali...

- Nema svrhe da se buniš -

odmahnuo je glavom i prevukao

prstom po njenom obrazu. - Zar nisi

dosad otkrila da sam u stanju da

pobijem svaki tvoj argument?

Dastin ga je netremice posmatrala

nekoliko trenutaka, a onda je bez reči

klimnula glavom znajući da je izgubila

još jednu bitku. Darnianos se

zadovoljno osmehnuo da bi se već

sledećeg trenutka okrenuo i izašao.

Dastin je poţurila u svoju sobu da

se istušira, a zatim je na brzinu obukla

farmerke i čistu majicu. Prošetala je do

centra sela i krenula u potragu za

prodavnicom. Srećom, mesto je bilo

malo i brzo ju je pronašla.

Pregledala je sve haljine koje su joj

ponudili pre nego što je pronašla ono

što je htela. Bila je prezadovoljna kako

joj pristaje, naročito zato što tako nešto

do pre koji dan ni u snu ne bi obukla,

ali sada je prilika bila drugačija.

Haljina je bila uska, s visokim

šlicem na butini. Ocrtavala je njeno telo

od grudi do članaka na nogama. To je

ono što je htela, pomislila je

zadovoljno. Večeras će zavodljivi Grk

za pramenu biti zaveden.

Istuširala se čim se vratila u

Damianosovu vilu. Oprala je kosu i

pustila je da se osuši, a zatim je počela

da se sprema. Provokativna crna

haljina, neobavezna frizura i malo jača

šminka potpuno su promenili njen

izgled.

Obula je sandale s visokim

potpeticama koje je, takođe, kupila tog

popodneva. Bila je veoma zadovoljna

učinkom, morala je sebi da prizna da

izgleda lepo. Jednostavan zlatan lančić

koji je uvek nosila i male zlatne

minđuše dovele su njenu pojavu do

savršenstva.

Nešto pre osam čula je kucanje po

vratima i ostala je bez daha kada ih je

otvorila, shvativši da joj neće biti lako

da sprovede svoj plan u delo. Nije

računala na to da će on, kao i uvek,

izgledati savršeno.

Darnianos je bio u belom odelu i

crnoj košulji bez kravate. Njegova crna

kosa i taman ten činili su divan

kontrast beloj odeći. Nije joj promakao

blesak divljenja u njegovim očima kada

ju je odmerio od glave do pete.

To joj je trenutno donelo

zadovoljstvo, ali je i dalje bila uverena

da je prenaglila u odluci da mu vrati

milo za drago. Kada joj se pogled

zaustavio na njegovim usnama,

prisetila se kako se osećala dok su je te

usne ljubile.

Duboko je uzdahnula. Znala je da

je pred njom teško veće i, verovatno,

još duţa noć. Verovala je u ljubav, ali

su muškarci poput Damianosa

verovali u moć i zato se uvek drţala

podalje od njih. Sve do sada.

- Mislio sam da prošetamo - rekao

je uhvativši je za ruku. - Veče je

prijatno, a restoran nije daleko.

- Nemam ništa protiv -

izbegavala je da ga pogleda.

Neko vreme išli su jedno pored

drugog bez reći i Dastin je počela da se

opušta i uţiva u svojoj poslednjoj

večeri na ostrvskom raju. Trgnula se

kada je Damianos zastao zagledavši se

u nju.

- Dakle, da li veruješ u ljubav na

prvi pogled? - upitao je tiho.

Dastin je prisilila sebe da mu

uzvrati pogled, ali je sve vreme

ponavljala u mislima da je to čovek

koji je odbio da joj poveruje i koji se

prema njoj ponašao kao prema

kriminalcu. On nije bio običan

muškarac s kojim je mogla da se upusti

u flertovanje.

- Treba li da ponovim pitanje? -

podigao je obrvu. - Ljubav na prvi

pogled?

Lica su im bila toliko blizu da je

osećala njegovim miris, zbog čega je

osetila blagu vrtoglavicu. Čak i na ulici

je njeno telo reagovalo na njegovu

blizinu i bila joj je potrebna sva snaga

da se otrgne iz transa.

- Verujem da su neki ljudi

dovoljno srećni da upoznaju ţivotnog

partnera i da odmah znaju da je on

pravi - pogledala je u stranu da on ne

bi primetio strast u njenim očima. -

Dok drugi nisu toliko srećni.

- A šta je s nama? - upitao je

iznenadivši je.

- S nama? - ponovila je

zaprepašćeno

Gledala ga je u neverici, svesna

činjenice da je ona niko dok je

Damianos Eleusiniotis lav među

muškarcima. Njegovo prisustvo bilo je

dovoljno da svi drugi izblede u očima

suprotnog pola.

- Ţeliš me, zar ne? - upitao je

meko.

Znala je da toliko toga moţe da

kaţe u tom trenutku, ali ostala je nema.

Njegovo lice bilo je blizu njenom tako

da su im se usne gotovo dodirivale.

Znala je da bi trebalo da mu kaţe ne,

ali znala je i da to ne ţeli.

- Gladna sam - promrmljala je

pokušavajući da dobije na vremenu.

- Moţemo da večeramo u krevetu

- predloţio je zavodljivo.

Ma koliko primamljivo taj predlog

zvučao, Dastin je uspela da se otrgne

magiji njegovog pogleda. Ako pristane,

to biti pod njenim uslovima, ona će

ovoga puta voditi igru.

- Ovde sam nedelju dana, a nisam

videla ništa od ovog prelepog mesta

rekla je osmehnuvši se. Ako nemaš

ništa protiv, volela bih da odemo u taj

restoran na večeru.

- Ako je to ono što ţeliš - rekao je

gledajući je netremice.

- To je ono što ţelim - klimnula je

glavom.

Ostatak puta prešli su u tišini i

Dastin više nije znala šta moţe da

očekuje od Damianosa. Na putu do

restorana uspela je da umiri svoje

nerve i da zakorači u nešto što bi

moglo da bude njena propast.

Damianos je bio previše zgodan i

previše zavodljiv da bi iz svega mogla

da izađe nepovređena. Bila je

izgubljena mislima i nije se mnogo

bunila kada joj je predloţio da proba

lokalni specijalitet mada nije volela da

eksperimentiše s hranom.

Vodili su neobavezan razgovor

dok su polako ispijali aperitiv i čekali

da im bude servirana večera.

Zahvaljujući njegovoj neposrednosti

koja ju je iznenadila, Dastin je uspela

da se opusti.

- Dopada mi se ovde - rekla je

prelazeći pogledom po sali.

Damianos ju je doveo u

ekskluzivni restoran koji je bio pun

gostiju. Međutim, njihov sto je bio u

uglu prostrane terase i delimično

zaklonjen bogatom krošnjom drveta

buganvilije s jarkocrvenim cvetovima,

što je stvaralo osećaj intimnosti.

- Nadao sam se da će biti tako -

odgovorio je smešeći se. - Večeras

ţelim da se opustiš i da uţivaš.

On se savršeno uklapao u

okruţenje i kao da nije primećivao

luksuzni ambijent u kojem su sedeli.

Dastin je bila uverena da večera u tom

restoranu košta gotovo toliko koliki je

iznos njene mesečne plate.

A to je samo naglasilo razliku

između njih i učvrstilo ju je u odluci da

dopusti sebi malo ludosti i uţivanja.

Naravno, pod uslovom da je on

spreman da igra po njenim pravilima.

- Dobro - promrmljala je

zbunjeno.

Nije joj promakao blesak u

njegovim očima i bilo joj je jasno da će

biti teško da sprovede svoju zamisao u

delo. Damianos se nagnuo preko stola i

neţno je prstom dodirnuo njen obraz.

- Obećavam da će biti mnogo više

nego dobro - rekao je tiho.

- A šta ako ţelim da budem

glavna? - osetila je nervozu.

- Sve što ţeliš - sklonio joj je

pramen kose iza uha.

- Sve? - pogledala ga je kroz

poluspuštene trepavice.

- Ţelim da uţivaš sa mnom -

prineo je njene prste svojim usnama.

Dastin je osetila da se prijatna jeza

širi njenim telom. Naglo se uspravila u

stolici podsećajući sebe na to da ne sme

da mu dozvoli da preuzme kontrolu

nad situacijom. Ona je imala cilj pred

sobom i ţelela je da ga ostvari.

Bila je iskrena prema sebi pa je

priznala da je Damianos veoma

privlači, kao nijedan muškarac koga je

upoznala. A iz iskustva, pomalo

neprijatnog po nju, doduše, znala je da

on moţe mnogo da pruţi ţeni.

- Mislim da imamo isti cilj-

osmehnula se i povukla ruku - ali

različite ideje kako da ga ostvarimo.

Nesvesno je protrljala ruku jer je

stekla utisak da joj je hladno na onim

mestima gde su je do malopre

dodirivali njegovi prsti. Duboko u njoj

pojavio se strah da neće biti u stanju da

zaštiti svoje srce od njegovog uticaja.

Postalo joj je jasno da je s njim u

potpuno novom svetu u kojem se na

trenutke nije osećala baš najprijatnije.

Ipak, nikada ne bi oprostila sebi da ode

iz ovog ostrvskog raja a da ne doţivi

bar jednu uzbudljivu avanturu.

Dastin je oduvek bila

avanturističkog duha i koristila je

svaku priliku da zadovolji svoju ţelju

za uzbuđenjem. Na poslednjem

odmoru plivala je s ajkulama na

Novom Zelandu, ali joj se to nije činilo

ni pribliţno opasno kao avantura u

koju se upuštala.

- Bez obzira na to, garantujem da

ćeš uţivati - rekao je samouvereno.

Dastin mu je verovala, kao što

nikada nikome nije. Njegove reci

milovale su je isto kao njegovi neţni

prsti paleći vatru u njoj. Prijatni

povetarac koji je donosio miris mora

doprinosio je njenom uzbuđenju.

U tom trenutku nestale su sve

njene sumnje i shvatila je da ţeli

strasnu avanturu, makar za jednu noć,

s muškarcem koji je bio san svake ţene.

Pred njom je bio čitav ţivot da se posle

toga kaje, ali znala je da bi se kajala i

da propusti ovu priliku.

Sve dok njega nije srela, nije

verovala da takvi muškarci postoje.

Način na koji ju je gledao činio je da se

oseća kao najlepša ţena na svetu, bar u

tom trenutku.

Nijedan drugi muškarac koga je

poznavala nije mogao jednim

pogledom da postigne da se oseća

toliko posebnom. Međutim, duboko u

njoj još uvek je vrebala sumnja da će iz

ove igre zavođenja izaći povređena.

Damianos Eleusiniotis nije bio

čovek koji se lako zaboravlja i plašila

se da joj jedna noć neće biti dovoljna.

Ali je istovremeno znala i to da je

kasno za povlačenje jer je on uspeo da

probudi sva njena čula.

- Izvini, da li si nešto rekao? -

trgnula se shvativši da je on netremice

posmatra.

- Nisam - odmahnuo je glavom

smešeći se. - Bio sam previše zauzet

gledajući te.

- Nemoj da mi govoriš takve

stvari - promrmljala je zbunjeno.

Damianos joj se već dopadao više

nego što je ţelela sebi da prizna, a to

nije dobro. Ţelja i strast bile su u redu,

ali dopadanje je moglo da izazove

dublja osećanja, a ona su, gotovo uvek,

vodila u bol.

Nije bila naivna da poveruje u to

da bi između njih moglo da bude nešto

više od kratke avanture, nešto trajno.

Nadala se jedino da je i njeno srce

svesno toga i da je spremno da posluša

razum.

- Zašto? - upitao je meko.

- Zato što me teraš da ponovo

poverujem u bajke - gledala gaje pravo

u oči.

- Koje? - oči su mu za tren

blesnule.

U one sa srećnim završetkom -

skrenula je pogled. - Zauvek.

- Mislio sam da sve devojke

veruju i njih.

- Devojke, da - prinela je čašu

usnanm i otpila gutljaj vina. - Ţene

znaju bolje

- Ko te je naučio tu lekciju? -

upitao je zainteresovano.

- Ne tiče te se - zvučalo je oštrije

nego što je ţelela.

- A ako ţelim da me se tiče? -

nagnuo se ka njoj.

Dastin ga je pogledala preko ruba

čaše zamislivši se. Ona dosad nije

imala gorko iskustvo, sve njene veze

završavale su se zajedničkom odlukom

o raskidu kada bi oboje osetili da je

kraj blizu. To je bio slučaj i s njenom

veridbom.

Međutim, nije nameravala da to

kaţe Damianosu jer je osetila da je u

svojim vezama uvek on donosio

odluku o raskidu. Isto tako osećala je

da on ţene uglavnom smatra ukrasom

u svom ţivotu.

Ona je bila spremna da bude ukras

za jednu noć, pod njenim uslovima, ali

nije bila spremna da deli svoj privatni

ţivot s njim. Takva intimnost

podrazumevala je nešto više, na prvom

mestu obostrana osećanja.

- U tom slučaju poţeleću ti laku

noć čim se vratimo u tvoju vilu, i

spavaću u svojoj sobi - mirno je rekla

gledajući ga pravo u oči. Sama.

- Toliko ti znači ta... traţio je

pravu, reč tajna?

- Da klimnula je glavom.

5. poglavlje

Neka zadrţi svoje tajne za sebe,

pomislio je Damianos znajući da će mu

biti dovoljno da otkrije tajne njenog

telo. Od prvog trenutka kada ju je

ugledao na terasi svog hotela,

zaokupila je njegove misli.

Postala je iskušenje koje nije ni

mogao ni ţeleo da ignoriše, naročito ne

noćas kada više nije postojalo ništa što

bi ga sprečilo da uţiva u njoj. Posle

zajedno provedene noći izbaciće je iz

misli i nastaviće dalje.

Previše je bio zaokupljen tom

cmokosom lepoticom koja je sedela

preko puta njega, a čekali su ga

poslovi... i otac koji ga je već duţe

vreme pritiskao da se oţeni Grkinjom

iz dobre porodice i da obezbedi sebi

naslednika.

Slika je bila tek jedan od razloga

zbog kojih je boravio na Santoriniju,

između ostalog, došao je ovde da

razmisli o svojoj budućnosti i da se

odmori od brojnih poslovnih obaveza.

A umesto svega, pronašao je Dastin

Kejter.

Mada su ga čekali hitni poslovi,

nije mogao da natera sebe da se vrati u

At inu. Nešto ga je nezaustavljivo

vuklo prema Dastin i nadao se da će

mu jedna ili dve noći s njom biti

dovoljne.

Ţeleo je da istraţi senzualnost koja

se krila u dubini njenih sivih očiju i

večeras je bila poslednja prilika za to.

Ţeleo je da otkrije da li je zaista onoliko

strasna kao što je osetio one prve

večeri.

Najkasnije prekosutra morao je da

bude u kancelariji jer su ga čekali

neodloţni poslovi. Nije mogao da se

seti kada ga je poslednji put neka ţena

toliko privukla.

Trudio se da je izbegava jer u

njenoj blizini nije bio siguran u svoju

samokontrolu, kojom se inače ponosio.

Večeras je čekanju konačno došao kraj

jer nije nameravao da se vrati u Atinu a

da ne udovolji svojoj ţelji.

Prešao je pogledom po njenim ra-

menima i zadovoljno se osmehnuo za

sebe. Njena pojava zaista je oduzimala

dah, pogotovo zato što je navikao da je

vida u farmerkama i širokim majicama

ili košuljama.

Osetio je da njegovo uzbuđenje

raste kada se setio njenog zanosnog

tela koje je video one prve večeri u

Megalohoriju. Isto uzbuđenje osetio je i

kada ju je ugledao kako se svlači i naga

skače u bazen i jedva se odupro ţelji da

joj se pridruţi.

Bio je uveren da na svetu ne postoji

muškarac koji bi ostao imun na njene

pune grudi, uzan struk, oble kukove i

savršeno izvajane duge noge. Njena

kovrđţava, crna kosa i krupne, sive oči

samo su upotpunjavale sliku sa-

vršenstva.

- Hvala što si me izveo na večeru

- rekla je prelomivši tok njegovih misli.

- To je najmanje što sam mogao

da uradim za tebe jer si profesionalno

obavila svoj posao - bio je iskren.

- Zar si ti drugačiji u svom poslu?

- upitala je osmehnuvši se.

Nasmejao se.

- Hajde da zaboravimo posao

večeras.

- Dobro - prihvatila je sugestiju

igrajući se hranom na svom tanjim.

- Da li ti se dopada madakia? -

upitao je primetivši da je malo jela.

- Da - odgovorila je pomalo

odsutno.

Hvala ti što si mi je preporučio.

- Zašto se odjednom ponašaš

prema meni kao prema strancu? -

pogledao ju je namrštivši se.

- Iskreno, nisam navikla na

ovakav luksuz - pokazala je rukom oko

sebe.

- Stekla sam utisak da se ne

uklapam

- U pravu si - neočekivano se

sloţio.

- Baš ti hvala - suvo je uzvratila

skrenuvši pogled u stranu.

- Ovde nikada ne bi mogla da se

uklopiš - uhvatio ju je za bradu

nateravši je da ga pogleda. - Ističeš se

poput egzotične orhideje, puna si

ţivota i senzualnosti. Siguran sam da

svaki muškarac u restona terasi svog

hotela, zaokupila je ranu ţeli da bude s

tobom, a da svaka ţena ţeli da bude na

tvom mestu.

- Već sam ti rekla da bih volela da

mi ne govoriš takve stvari obrazi su joj

se oblili rumenilom.

- A zašto? - upitao je meko. - To

je istina.

Damianois je zaista mislio sve što

je rekao, ţeleo ju je od trenutka kada je

privukla njegov pogled. Dao joj je

vremena da završi posao, ali vise nije

mogao da čeka. Noćas je bila poslednja

šansa da se prepuste strasti koja je

među njima lebdela od početka.

- Zbog tebe poţelim da budem

nešto što nisam - promrmljala je.

- Da li sam to traţio? - on zaista

nije ţeleo da je menja. - Dovoljno je to

što me ţeliš.

- Kako moţeš da budeš siguran u

to? - prkosno je isturila bradu.

- Zato što sam muškarac -

osmehnuo se značajno. - A nama je

bilo suđeno da se sretnemo.

- Ne verujem u sudbinu - rekla je

iskreno.

- Ne traţim da veruješ u sudbinu

- odmahnuo je glavom. - Ţelim da

veruješ svojim instinktima.

- Kojim instinktima? - pogledala

ga je iskosa.

- Onima koji ti govore da se

upustiš u ovu avanturu - poklopio je

svojom rukom njenu i zagledao joj se u

oči. - Sa mnom.

- Ako pristanem na to, neću ti

dozvoliti da ponovo preuzmeš

kontrolu - mirno mu je uzvratila

pogled.

- Šta ţeliš od mene, Dastin? -

konačno je postavio pravo pitanje.

- Ţelim tebe - prošaputala je

naginjući se prema njemu. - Ţelim

jednu noć s tobom.

- Onda ţelimo isto - zadovoljno je

zaključio prevlačeći prstom po njenoj

nadlarjici. - Obećavam ti da nećeš

zaţaliti.

- Nadam se da si u pravu.

- Noć je tek počela - rekao je

zavodljivo. - Da li si spremna za

uţivanje?

Video je da se malčice namrštila i

mo gao je da pretpostavi kakve joj se

misli motaju po glavi u tom trenutku.

Video i trag sumnje duboko u njenom

pogledu a to nije smeo da dozvoli. Ne

sada.

Ustao je i uzeo rukom vrhove

njenih prstiju povlačeći je neţno da

ustane. Ponovo se u njemu javio onaj

nepoznati osećaj nečeg posebnog, koji

ga je nezadrţivo vukao njoj. Kao da se

u tom trenutku među njima događalo

nešto vaţno.

Sledećeg trenutka mali trag nemira

koji se javio duboko u njemu pomutio

je osećanje trijumfa koje ga je obuzelo.

Ali brzo je oterao sve misli koje nisu bi-

le u vezi sa Dastin Kejter i onim što je

trebalo da se dogodi.

Lagano joj je podigao bradu i

zagledao se u njene oči pitajući se o

čemu razmišlja. A onda ju je privukao

sebi i potraţio njene spremne usne.

Obavila je ruke oko njegovog vrata

odgovorivši mu na poljubac. Privukao

ju je još bliţe sebi. Osetio je da se opu-

šta u njegovom zagrljaju, kao i

neobično treperenje svog srca prvi put

u ţivotu.

- Hajdemo kući - povukao ju je za

sobom.

Bez reci je klimnula glavom i on ju

je poveo do izlaza iz restorana, a zatim

uzanom ulicom prema svojoj vili.

Hodali su jedno pored drugog ćutke,

kao da su se plašili da bi nešto moglo

da prekine magiju koja se stvorila

između njih.

Damianos je odjednom zastao

privukavši je u zagrljaj. Ona mu se

prepustila uţivajući, a on se izgubio u

mekoti njene koţe i blagom cvetnom

mirisu. Polako je prešao s usana na

vrat klizeći naniţe do njenih grudi.

Sa sve više ţara privlačio ju je sebi,

ljubio ju je strasno slamajući svaki

otpor u njenim mislima. Njeno telo mu

se bez pogovora predavalo, ali osećao

je da se njen razum još uvek opire. A

on je bio spreman da je potpuno osvoji.

- Ţelim te, Dastin - prošaputao je

promuklo.

Osetio je da se nesvesno ukočila u

njegovom naručju. Znao je da ţeli da

vodi ljubav s njim, ali kao da ju je nešto

sprečavalo da to učini. A ţelja koja je

besnela u njegovom telu traţila je za-

dovoljenje, traţila je baš nju.

- Dastin - tiho ju je pozvao.

Nije mu odgovorila, ali nije se ni

pobunila kada je ponovo spustio usne

na njen vrat. Nekoliko trenutaka kao

da se borila sa sobom, a onda mu je

zavukla prste u kosu i potraţila

njegove usne.

- Dastin, ne ovde - prošaputao je

odvajajući se od nje. - Bilo bi lepo jer

ne mogu više da čekam, ali neko moţe

da naiđe.

Bio je zadovoljan što njeno telo

reaguje na njegovu blizinu uprkos

brojnim pitanjima, uprkos razumu.

Razdvojili su se i on je zaţalio zbog

toga. Uzeo ju je za ruku i poveo stazom

prema vili.

Previše se toga dogodilo da bi mo-

glo da se završi na nekoliko strasnih

poljubaca, znao je da je i ona svesna

toga. Iznenada, Dastin je zastala odbi-

jajući da ide dalje, a on ju je zbunjeno

pogledao.

- Dastin... - sviđalo mu se kako

njeno ime zvuči. - Ovo je početak,

veruj mi.

Ponovo ju je čvrsto zagrlio i

privukao sebi u ţelji da iz njene svesti

izbriše sve misli koje se nisu odnosile

na njega i na ono što se upravo

dešavalo između njih. Nije mu

promaklo blago podrhtavanje njenog

tela, ali mu ovoga puta nije odgovorila

na poljubac.

- Šta nije u redu? - zagledao se u

njeno lice obasjano mesečinom.

- Damianose... - pročistila je grlo.

- Ţelim da raspravimo nešto pre nego

što nastavimo.

- Šta? - upitao je tiho.

- Ovog puta ţelim da obrnemo

uloge - rekla je brzo.

- Kako to misliš? - zbunjeno se

namrštio.

- Ţelim da ja vodim glavnu reč -

isturila je bradu na onaj svoj,

karakterističan način i pogledala ga je

pravo u oči.

Nije mu se dopalo to što su taj

razgovor vodili nasred ulice gde je u

svakom trenutku mogao neko da

naiđe. Ţeleo je da ostane što pre

nasamo s njom da bi ponovo mogao da

preuzme kontrolu nad situacijom koja

mu je polako, ali sigurno, izmicala iz

ruku.

Znao je da je Dastin, bez obzira na

njenu snagu, tvrdoglavost i hrabrost,

neţna i krhka, i bio je poprilično

zatečen njenim zahtevom. Nije verovao

da je spreman da zbog bilo koga i bilo

čega prihvati podređenu ulogu.

Čak ni zbog strasti koju je osećao

da ona nosi u sebi i koja je obećavala

nezaboravnu noć ispunjenu uţivanjem.

Oslobodila se njegovog zagrljaja i on je

shvatio da mu nedostaje njena meka

koţa pod prstima.

Bilo mu je jasno da neće biti lako

da je ostavi kao što je mislio. Doduše,

uvek je teško ostaviti za sobom dobre

stvari u ţivotu. Ipak, kada bi uspeo da

je skloni s ulice, moţda bi uspeo da je

ubedi u to da odustane od svoje sulude

ideje.

Trudio se da je ne gleda pravo u

oči jer je znao da bi u tom slučaju

vodio ljubav s njom tu, na ulici, i ne bi

ga bilo briga da li će ih neko videti.

Njegova samokontrola bila je u tom

trenutku na veoma klimavim nogama.

- U redu - rekao je konačno.

- Nisam sigurna da si me

razumeo - izmaknula se van njegovog

domašaja.

- Veruj mi, Dastin, razumeo sam -

procedio je kroz stisnute zube.

Video je da su joj se usne iskrivile

u nešto nalik osmehu i znao je da se

sprema da kaţe nešto Što mu se neće

dopasti. Duboko je udahnuo sveţ

večernji vazduh pripremajući se za to.

Bilo je kasno da se povuče, odavno je

prešao granicu s koje povratka nema.

- Siguran si? - upitala je tiho.

- Nisam siguran da ću moći -

priznao je iskreno.

- Ţeliš li noćas da spavaš sam? -

pogledala ga je iskosa.

- Ne ličiš mi na ţenu koja bi

mogla da uradi tako nešto - podigao je

jednu obrvu.

- Zašto?

- Predloţio si mi da pristanem na

kratku avanturu s tobom - mirno je

odgovorila. - I ja to zaista ţelim, ali

isto tako ţelim da ta avantura bude

nezaboravna. Ţelim da isprobam nešto

novo s tobom. Već znam da si ti u

stanju da probudiš neverovatnu strast

u meni. Još prve večeri uspeo si da me

nateraš da zaboravim svoje principe,

video si me ranjivu i...

- I sada ţeliš da vidiš mene u

takvoj situaciji - iznenada je shvatio.

- Da - klimnula je glavom.

- Toliko te ţelim, Dastin, da sam

spreman da kaţem bilo šta što će te

dovesti u moju sobu noćas zagledao se

u njene sjajne oči. Ali nisam siguran da

ću biti u stanju da ti prepustim

kontrolu.

- Da li ti je to toliko vaţno? -

upitala je proučavajući njegovo lice.

- Vaţnije nego što moţeš da

pretpostaviš - nervozno provukao

prste kroz kosu.

- Onda mi objasni - zamolila je

tiho.

- Pobogu, ţeno, ne ţelim sada da

pri čam - bio je iznerviran. - Ovo je

jedina noć koju imamo za sebe.

- Znam - prošaputala je i skrenula

pogled u stranu. - Moţda mi je zato to

toliko vaţno.

Damianos se zagledao u nju

pitajući se da li ima dovoljno snage da

ovo završi ovde i sada. Nijednoj ţeni

nije bio speman da dozvoli da vidi

njegovu ranjivu stranu. Duboko je

udahnuo vazduh pokušavajući da

razbistri svoje konfuzne misli.

- Uh - progunđao je privukavši je

u zagrljaj. - Zašto toliko komplikuješ

kada imamo samo ovu noć?

- A zašto to mora da bude samo

ova noć? - podigla je lice. - Zar se

nikako ne uklapam u tvoj svet?

- Ne - odmahnuo je glavom. - Ne

uklapaš se.

I to je istina, pomislio je, ali nije

naglas izgovorio. Ona se zaista nije

uklapala u njegov svet, ona ga je

okrenula naglavačke. Da nije bio

siguran u to da imaju samo jednu noć

pred sobom, nikada se u ovo ne bi

upustio.

- Onda moraš da odlučiš - rekla je

meko.

- Već sam odlučio- naterao je

sebe da pocedi kroz stisnute usne.

Saznanje da mu neće dozvoliti da

ove noći vodi ljubav s njom ako ne

prihvati njen neočekivani zahtev,

nateralo ga je da donese odluku. Za tu

jednu jedinu noć bio je spreman da joj

prepusti kontrolu i da uţiva.

Primetio je vragolasti sjaj u njenim

očima, ali i duboko skrivenu tugu.

Ţeleo je da je razuveri i da je uteši, ali

ništa nije učinio.

- Tvoj sam - prošaputao je jedva

čujno.

Dastin se propela na prste i obavila

mu je ruke oko vrata a zatim je

potraţila njegove usne. Nikada pre u

ţivotu nije osetio toliko uzbuđenje od

jednog poljupca i pomislio je da to,

moţda, neće ispasti sasvim loše.

- Imam planove s tobom -

značajno se osmehnula odmičući se od

njega.

- Velike planove.

- Priznajem da sam zaintrigiran -

prigušeno se nasmejao.

- Kada završim s tobom, nećeš

moći ni da se pomeriš - rekla je

zavodljivo kruţeći otvorenim dlanom

po njegovim snaţnim grudima.

- Nadam se da to nije prazno

obećanje - gledao ju je netremice.

Nikada u ţivotu nije poţeleo da

poloţi oruţje pred jednom ţenom i da

joj dozvoli da ga vodi, ali sada jeste. Ta

ţelja postala je toliko snaţna da više

nije mogao da čeka ni trenutak i zato ju

je uhvatio za ruku i poveo u vilu.

6. poglavlje

Dastin nije znala gotovo ništa o

zavođenju, ali je bila odlučna da svoju

zamisao sprovede do kraja. Kada su

ušli u vilu, povela ga je pravo u svoju

sobu jer se plašila da neće imati snage

da ga ostavi posle vođenja ljubavi.

- Zatvori oči - rekla je čim je

zatvorila vrata za njima.

Zadovoljno se osmehnula kada je

videla da ju je odmah poslušao, a onda

ga je uzela za ruku i povela do kreveta.

Kada joj se tog popodneva plan

iskristalisao u glavi, kupila je neke

sitnice u prodavnici suvenira.

Pre nego što je večeras izašla,

postavila je nekoliko mirisnih sveća po

sobi koje je sada zapalila. Primetila je

daje Damianos raširio nozdrve udišući

opojni miris, ali su mu oči i dalje bile

zatvorene.

Znala je da on neće biti spreman

da joj pruţi više od ove noći i zato je

ţelela da je učini nezaboravnom.

Damianos Eleusiniotis nije čovek koji

će se pretvarati da oseća nešto prema

ţeni koju će ostaviti sledećeg jutra bez

kajanja, bez obzira na ono šta je

izgovorio.

Videla je da se udobnije namešta

na krevetu i u tom trenutku podsetio ju

je na istočnjačkog vladara u haremu.

Pomislila je da neće biti u stanju da

ostvari svoj naum, da neće moći da

preuzme kontrolu.

- Hajde da odmah postavimo

neka pravila - trudila se da u glasu ne

oda ono što je osećala.

- Pretvorio sam se u uvo -

promrmljao je osmehnuvši se.

- Reći ću ti šta da radiš a ti ćeš me

bez pogovora poslušati - poţurila je da

izgovori pre nego što se predomisli.

- Veruj mi, to sam već shvatio -

klimnuo je glavom mada je njegovo

telo govorilo nešto sasvim drugo.

- Otvori oči i ustani - prošaputala

je svesna činjenice da joj glas

podrhtava.

Poslušao ju je i uspravio se u svoj

svojoj snazi. Dastin iznenada shvati da

neće uspeti. Ţelela je da ga vidi bez

odeće, ali nije mogla da prisili sebe da

mu naredi da se svuče. Osetila je da joj

se grlo steţe dok joj je polako prilazio.

- Damianose...

- Molim? - upitao je zaustaviviši

se na korak od nje.

- Sve ovo... - duboko je uzdahnula

i odmahnula glavom. - Ne mogu da

uradim ono što sam planirala.

- Ţelim te - rekao je spustivšu

ruke na njena ramena.

- Mogu li da ti naredim da vodiš

ljubav sa mnom? - progutala je knedlu

koja joj se stvorila u grlu.

- Da li je to ono što ţeliš?

zagledao joj se u oči.

Nije imala snage da mu odgovori jer je strast ponovo zagospodarila njome. Osećala je jedino njegove ruke na sebi, njegovo telo uza svoje. I ništa više. Uspela je da prikupi samo onoliko snage koliko joj je bilo potrebno da klimne glavom.

- Moram da te upozorim na to da nemam snage za dugu predigru - rekao je promuklim glasom. - Previše te ţelim. Jedino mogu da ti obećam da ćeš uţivati kao nikada dosad.

Ispruţila je ruke prema njemu i privukla ga u zagrljaj. Njena haljina skliznula je na pod, odmah pored njegovog sakoa i košulje, a onda ju je

Damianos lako podigao u naručje i poneo u krevet.

Spustio se pored nje i počeo strasno da je ljubi dok su njegove ruke polako istraţivale njeno telo, deo po deo. Njene ruke šetale su po njegovim leđima, osećala je snaţan splet napetih mišića pod svojim prstima.

Zatvorila je oči i izvila se prema njemu kada je osetila njegove usne na svojim grudima. Činilo joj se da lebdi na oblacima. Polako je otvorila oči zagledala se u njega dok se nadnosio nad njom.

Osetila je njegovo telo sasvim uza svoje, prvi put bez ikakve prepreke. To osećanje nateralo ju je da uzdrhti.

Vrtelo joj se u glavi od siline osećanja koja su buknula u njoj. Ţelja da ga oseti u sebi postajala je neizdrţljiva.

Ţeljno ga je zagrlila osećajući snagu njegove ţelje na butinama. Ispruţila je ruku poseţući za njim, nije se stidela ničega kada je bila u njegovom zagrljaju. Milovala ga je po grudima, ramenima, napetom stomaku.

Traţila je njegove poljupce, ali ih je i spremno davala. Njegove snaţne ruke privlačile su je sve bliţe i sve strasnije su prelazile po njenom telu znalački paleći vatru u njoj. Srce joj je luđački tuklo i za

trenutak joj se učinilo da će se uguši« 1 siline osećanja.

Dastin se privila uz njega potpuno tečena silinom strasti koju je probudii njoj. Zagrlila ga je nameštajući se prem njegovom telu. Osetila je njegove usn i na grudima dok je rukama kruţio D njenom stomaku.

Iznenada se Damianos odmaknuo sagledavši se u nju. U tom trenutku bio ini je zagonetniji nego ikad, nekako dalek i zatvoren u sebe. Ali i pored toga ona se osećala divno, potpuno se izgubila u ţelji koja je buktala u njoj.

- Šta ţeliš, Dastin? - upitao ju je glasom napuklim od emocija.

- Sve! - zavukla mu je prste u kosu privlačeći ga sebi.

- Baš sve? - osmehnuo se.

- Zašto se smeješ? - zbunjeno ga je pogledala.

- Zbog tebe - rekao je spuštajući usne na koren njenog vrata.

- Da li je to dobro? - ţelela je da zna.

- Ne znam - promrmljao je uz njenu ţilu kucavicu. - Moraćeš da mi pomogneš da otkrijem.

- Ţelim te - promrmljala je. - To je jedino što znam.

- I ja ţelim tebe - podigao je lice do njenog, - Prelepa si. Ne ţelim da te povredim. Neću da te povredim.

Dastin je bila dovoljno iskusna da zna da ne treba da veruje u svaku reč koju izgovori muškarac kada strast vlada njim- Ipak, prijalo joj je to što čuje i, nemoćni! da bilo šta kaţe, potraţila je njegove usne.

- Damianos ju je čvrsto zagrlio i

stegnuo, a ona je mogla samo duboko

da uzdahne. Sve oko nje nestalo je u

izmaglici, ostali su opipljivi samo

njegovi dodiri. Sva njena čula stopila

su se s tom ţeljom. Tog trenutka bila je

samo ţena koja ţeli ljubav, ţena koja

ţeli muškarca u čijem je zagrljaju bila.

Gledali su se očima zamućenim od

strasti dok se smeštao između je uzeo

neţno, kao da je ţeleo da Dastin oseti

svu lepotu spajanja.

Ljubio ju je neţno, polako, lebdela

je u nepoznatom svetu i osećala se

zaštićenom. Povijala se u njegovom

zagrljaju dok ju je on vodio prema

nečemu za šta je znala da će biti lepše i

jače od svega što je dotad doţivela.

Osećala je bolnu potrebu za njim.

Ljubila ga je strasno i divlje, kao

nikoga pre. Zavukla mu je prste u kosu

i počela da je mrsi. Osetila je njegov

vreli dah na svom licu i vrelinu

njegovog tela koje je bilo sasvim

priljubljeno uz njeno.

Ţelela je potpuno da pripadne tom

čoveku. Damianos se odjednom

odmaknuo od nje zagledavši joj se u

oči, i Dastin je osetila da joj srce tuče

kao ludo. Znala je da će pristati na sve

što je bio spraman da joj ponudi.

Osvajao ju je u početku polako,

kao da ţeli da se ti trenuci nikada ne

završe. Ni ona nije ţelela da se završe.

Osećala je da nestaje pod njim, da gubi

svest i ponovo dolazi sebi. Osećala je

svaki njegov pokret duboko u sebi.

Privila se uz njega vatreno ga

milujući po snaţnim leđima i bedrima.

Uspeo je, kao niko pre njega, da

izazove pravu bujicu strasti u njenom

telu ţeljnom ljubavi. Uzimao ju je i

ostavljao kao da proverava koliko joj

znači.

Prihvatala gaje odgovarajući na

njegovu strast, još više se privijajući uz

njega. Neţnost je izbijala iz svakog

njegovog pokreta, a onda se sve

promenilo. Oboje su istovremeno

osetili da se bliţi ekstaza.

Damianos ju je ispunio

nazaustavljivo je vodeći ka vrhuncu.

Počeli su grčevito da traţe jedno drugo

u ţelji da ga što pre doţive. Oboje su

bili u grču, u jednom zamrznutom

deliću vremena kada su zaista bili

jedno. Sve drugo prestalo je da postoji.

Dastin se potpuno predala zateče-

na snagom tek doţivljene ekstaze. Bila

je začuđena reakcijom svog tela, a pre

svega potpunom izdajom svog

razuma. Damianos je još uvekbio nad

njom ne prestajući da se lagano

pokreće, produţavajući taj trenutak.

Činilo se da nijedno od njih nije

bilo spremno za kraj koji se primicao.

Ipak, svaki njihov dodir, svaki

poljubac i svaki njegov pokret u njoj

izazivao je poţudu. Damianos ju je

strasno ljubio budeći u njoj ţelju za

produţenjem ljubavne igre.

Dastin mu je odgovorila spremno,

neţnim dodirima, strasnim poljupcima

i svojim ponovnim predavanjem. Ubr-

zo su ponovo bili izgubljeni u vreloj

reci strasti, ponovo su se kretali onim

istim putem koji ih je vodio do još

jednog vrhunca.

Dastin je stekla utisak da je sve to

zapravo san i da će se svakog trenutka

probuditi. Smelo gaje dodirivala

uveravajući sebe u to da je on stvaran i,

bar u tom trenutku, samo njen. Kada je

i drugi put doţivela blaţenstvo, bilo je

još stvarnije, još jače.

Srećno se osmehnula zagledavši se

duboko u njegove oči, bio joj je još lepši

posle tek doţivljene ljubavi. Zagrlila ga

je i privila se uz njega traţeći opet

njegove usne. U tom trenutku poţelela

je da večnost zaista postoji i da ona

moţe zauvek da ostane u njegovom

zagrljaju.

Dopadala joj se teţina njegovog

tela koja ju je pritiskala, ali je on ubrzo

shvatio da joj je preteţak. Strovalio se

na leđa povlačeći je za sobom u

zagrljaj, i spustivši neţno njenu glavu

na svoje grudi.

Duboko je uzdahnula boreći se sa

sobom a na kraju se ugrizla za donju

usnu da ga ne bi pitala da li je ta noć

sve što moţe da dobije od njega.

Postalo joj je jasno daje Damianos

Eleusiniotis muškarac njenih snova.

***

Damianos je polako ustao i obukao

pantalone, a zatim je prišao otvorenom

prozoru i zagledao se u noć. Čuo je

kako se Dastin pomera u krevetu, ali se

nije okrenuo daje pogleda. Nije morao,

njena slika bila mu je jasno urezana u

mislima.

Bio je svestan činjenice da je vreme

da donese neke odluke. Mada je znao

da se ona ne uklapa u njegov svet,

znao je i to da Dastin nikada neće

shvatiti da će on zbog ove noći pune

strasti čitavog ţivota ţudeti za nečim

što neće moći da ima.

Za trenutak je poţeleo da pošalje

sve dođavola i da pobegne s njom

daleko od svega, daleko od civilizacije.

Međutim, nije bio siguran da moţe da

veruje u nešto što se desilo tako brzo.

Činilo mu se da se nikada neće zasititi

Dastin.

Nikada dosad nije iskusio toliko

duboka osećanja i tako snaţnu strast,

tako savršenu usklađenost. I to ga je

silno uplašilo. Shvatio je da je pogrešio

kada se upustio u ovu kratku

avanturu.

Veze za jednu noć mogle su da

budu zadovoljavajuće, ali samo sa

ţenama koje mu se nisu previše

dopadale i koje nije preterano cenio. A

to nije bio slučaj sa Dastin Kejter.

Damianos nije bio spreman da

prihvati odgovornost za njenu

povređenost i razočarenje kada bude

otkrila da je ova noć sve što će ikada

deliti, pogotovo zato što su i njegova

osećanja bila ovako uskomešana.

- Damianose? - čuo je njen tihi,

pospani glas.

- Ovde sam - polako se okrenuo

prema njoj.

- Vrati se u krevet - pruţila mu je

ruke.

- Mislim da to nije dobra ideja -

odmahnuo je glavom.

- Obećao si mi ovu noć - rekla je

posle kraćeg ćutanja i on ugleda tugu u

njenim očima.

Duboko je uzdahnuo, svestan toga

da nema snage da je odbije, ali i da ne

ţeli da je odbije. Ove noći vodiče

ljubav s njom poput čoveka koji zna da

mu je to poslednji put u ţivotu jer će

ujutro umreti.

Prišao je krevetu bez reći, skinuo

pantalone gledajući je netremice, a

onda je legao pored nje. Zagrlio ju je

tako da je shvatila da njegova ţelja nije

ništa manja od njene. Milovao joj je

neţno bokove stomak i sva osetljiva

mesta.

Prigušeno je vrisnula kada je

osetila njegove usne na svojim

grudima. Zavukla mu je prste u kosu

privlačeći ga bliţe sebi. Njegovi prsti

vesto su palili vatru u njenom telu

dovodeći je do usijanja.

Dastin je zabacila glavu i izvila telo

da bi mu bila što bliţe. Poţudno je

ljubio njene usne, njen vrat, zatim joj je

ljubio grudi pa glatku koţu njenog

zategnutog stomaka.

Nikada nije mogao da zamisli da

će biti u stanju da vodi ljubav s jednom

ţenom iznova i da će svaki put biti sve

lepše. U tom trenutku zaista je vodio

ljubav s njom i znao je da nikada neće

biti u stanju da zaboravi sjaj u njenim

očima.

Izluđivao ju je puštajući je da čeka

i igrajući se njenom strašću, drţeći je

potpuno u svojoj vlasti. Prepustila mu

se ţeljno kao da je čitavog ţivota

čekala taj trenutak i kao da je se ništa

više ne tiče na ćelom svetu.

Kretali su se u savršenoj harmoniji,

kao jedno, a u sledećem trenutku

podelili su zadovoljstvo. Osetio je

vrelu reku kako se izliva iz njegovog

tela i kao kroz san čuo njen prigušeni

krik, a onda je svet prestao da postoji.

Kada se njihovo disanje počelo

smirivati, Damianos se srušio pored

nje. I dalje ju je drţao u čvrstom

zagrljaju ne ţeleći da prekine magiju

trenutka. Nije mogao da pronađe reči

kojima bi opisao zadovoljstvo koje je

osećao.

Iznenada se oslobodio njenog

zagrljaja i ustao počevši da se oblači,

da ne bi podlegao trenutku i ostao.

Moţda čak zauvek. Znao je da Dastin

prati svaki njegov pokret, ali se nije

obazirao na to.

- Videćemo se sutra - rekao je i ,

ne pogledavši je, izašao je iz sobe.

Polako je zatvorio vrata za sobom.

Duboko je uzdahnuo, zaista je verovao

da će mu sve ovo pasti mnogo lakše.

Odjednom mu je bilo teško da kaţe

zbogom toj ţeni, a to mu se nikada pre

nije desilo.

Dosad mu nijednom nije bilo

ovoliko stalo do neke ţene, nijednu

nije iskreno voleo. Čak nije mogao da

se seti da li je ikada nekoga voleo. Bilo

mu je stalo do roditelja, ali je uvek bio

previše okrenut sebi i svom uspehu.

Samo je Dastin, i to za kratko

vreme, uspela da probije visoke zidove

koje je podigao oko sebe i sada više

nije znao šta da radi. Ona je bila ţena

koju je ţeleo najviše na svetu, ali nije

mogao da ih vidi zajedno.

Kada je ušao u svoju sobu, umesto

da se skine i legne, seo je u fotelju i

zagledao se u tačku pred sobom.

Koliko god razmišljao, nije mogao da

spoji njihova dva sveta, a znao je da

Dastin nikada ne bi pristala da mu

bude povremena ljubavnica.

Ma koliko izgledala čvrsto i

samouvereno, večeras je otkrio da je

ranjiva i krhka i da bi lako mogao da je

povredi.

A to nikako nije ţeleo, kao što nije

ţeleo da vidi razočarenje u njenim

očima kada otkrije kakav je on hladan

čovek u stvari. Dastin Kejter je bila

nešto najlepše što

mu se dogodilo u ţivotu i jedino

zadovoljstvo kojeg će morati da se

odrekne. Ona je zasluţila dom,

porodicu i muţa koji će biti uz nju, a

on je mogao da joj ponudi samo duge,

hladne noći u praznom krevetu.

Njegov ţivot bio je ispunjen

beskrajnim sastancima i riđom do

ponoći. Poslednjih nekoliko dana bili

su najveći luksuz koji je dozvolio sebi

u poslednjoj deceniji. Osim toga, on je

bio muškarac koji nije u stanju da

iskaţe svoja osećanja.

Pogledao je kroz prozor shvativši

da je odavno svanulo. Protrljao je

ukočeni vrati i polako ustao proteţući

se, a zatim je poţurio u kupatilo da se

istušira. Čekale su ga mnoge obaveze,

između ostalog, morao je da

organizuje Dastinin povratak u

Ameriku sada kada je završila rad na

slici.

Na pomisao da će ona uskoro otići

i da je nikada više neće videti, nešto ga

je štrecnulo u grudima. Nije pokušao

da definiše taj osećaj pripisavši ga

umoru i neprospavanoj noći.

Kada je nešto kasnije izašao iz

kupatila, zastao je za trenutak

zagledavši se u ogroman, nerazmešten

krevet Istog trena setio se toplote

Dastinog tela i načina na koji se

privijala uz njega. Morao je da je ima

još jedan, poslednji put.

Brzo je izašao u hodnik i u samo

nekoliko koraka našao se pred vratima

njene sobe, ali je zastao s rukom

podignutom u vazduh, spreman da

pokuca. Primetio je da su vrata

improvizovane laboratorije odškrinuta

i znao je da će je tamo zateći.

Nije se prevario. Čim je otvorio

vrata, ugledao ju je kako stoji ispred

slike s rukama obavijenim oko tela.

Ponovo se u njemu javila potreba da je

zaštiti i čuva, ali je brzo odbacio takve

misli jer su one podrazumevale nešto

što nije mogao sebi da dopusti.

- Neprocenjiva je - prošaputao je

zastavši iza nje.

- U pravu si - klimnula je glavom

ne pogledavši ga.

- I ti si neprocenjiva - zagrlio ju je

s leđa i privukao sebi.

Znao je da je ta bliskost opasna po

njega, ali nije mogao da je se odrekne,

bar ne još. Na neki način Dastin ga je

promenila, više nije bio onaj čovek koji

nije poznavao prave emocije.

Na tome će joj uvek biti zahvalan,

pokazala mu je da je i on samo običan

čovek. To saznanje grejaće ga kada ona

bude daleko od njega, moţda čak i u

zagrljaju drugog muškarca. Iznenada

je, prvi put u ţivotu, osetio snaţan

ubod ljubomore.

- Ţelim te - spustio je usne na njen

vrat.

- I ja tebe ţelim - polako se

okrenula prema njemu. - Ali isto tako

ţelim i nešto više.

- Misliš na ljubav? - zagledao se u

njene oči. - Nemoguće.

- Reci mi da ne misliš tako -

prošaputala je sa suzama u očima.

- Naţaliost, mislim baš tako -

uzdahnuo je, svestan činjenice da je

magičan trenutak nestao u nepovrat. -

Ti si prelepa ţena i odličan

konzervator. Svoj posao uradila si

besprekorno...

- Znači, za tebe sam samo to? -

primetio je da joj je usna zadrhtala.

- Ovo je bio kompliment - bio je

više besan na sebe nego na nju.

- Ali prošle noći vodili smo ljubav

kao...

- To je bio seks ispravio ju je. Fan-

tastičan seks, priznajem, ali samo seks.

I oboje smo ţeleli samo tu jednu noć.

- A ako sam ja promenila

mišljenje?

- Mogu da ti pruţim samo toliko -

rekao je suvo.

- Mora da postoji više, Damianose

- pogledala ga je sjajnim očima.

- Naţalost, to je to - odmahnuo je

glavom i osmehnuo se. - Trideset

osam mi je godina i kasno je da se

menjam. Osim toga, imam obaveze

koje me čekaju.

- Shvatam - klimnula je glavom i i

skrenula pogled.

Damianos je iskreno sumnjao u to

da ga je ona zaista razumela, ali nije

bilo svrhe da joj objašnjava. Njihova

kratka veza završila se tu i tada, a

rečeno je sve što je trebalo da se kaţe. .

- Moram do hotela - odmaknuo se

od nje i prošao rukama kroz kosu. - Ti

imaš let za Atinu u podne, na

aerodromu će te čekati avionska karta

za Njujork za danas posle podne. Ako

ne budem stigao da se vratim na

vreme da te odvezem na aerodrom,

poslaću vozača s tvojim stvarima iz

hotela.

- Ne moraš da se trudiš, na ostrvu

postoji taksi sluţba - video je da se

borila sa suzama. - Ţalim te,

Damianose, zaista te ţalim. Provešćeš

ţivot u samoći, okruţen basnosnovno

vrednom kolekcijom umetničkih dela,

ali nisam sigurna da će ona moći da ti

ugreje dušu.

- Dastin, vraćaj se ovamo - viknuo

je za njom.

Znao je da ju je povredio mada to

nije ţeleo, ali nije mogao da vrati

vreme i unazad. Ipak, njen prkos ga je

razljutio k mada je dosad trebalo da se

navikne na njega. Njena tiha, skrivena

snaga opet ga je iznenadila.

On nije bio navikao na ovakva

osećnja i nije znao kako da se izbori s

njima. Ta ţena će mu definitivno doći

glave, pomislio je pre nego što je

krenuo za njom.

- Ššta ovo treba da znači?! - ljutito

je uzviknuo uletevši u njenu sobu.

- Vrati se svom blagu,

Damianose, ili idi da brojiš novac! -

ratoborno je prekrstila ruke na

grudima. - Umorna sam i dosta mi

je...

- Čega ti je dosta?! - prišao je

pokušavajući da je uhvati. - Nisam

planirao da jutros bude ovako...

- Kako?! - pogledala ga je ljutito.

- Da nisi moţda planirao da me još

jednom nagradiš tako što ćeš me

ponovo odvesti u krevet?!

- Ne bih te ni taknuo na taj način!

- duboko je uzdahnuo pokušavajući

da se smiri. - Mislio sam da

razgovaram sa sebi ravnom ali sada

shvatam da imam posla s uplašenim

detetom koje...

- Imaš posla? Razgovaraš? -

ponovila je njegove reči odmahujući

glavom. - Ovo što se desilo među

nama tebi je sve samo ne ljubav, zar ne,

Damianose?

Trgnuo se kao da ga je ošamarila

shvativši da je u pravu. On nije voleo,

on je uţivao, udovoljavao svojim

strastima i izdavao naredbe, oduvek je

tako bilo. Navikao je da ga poštuju,

nikako da ga kritikuju, naročito ne

ţene.

- Nemoj da se rastanemo u svađi,

Dastin - rekao je meko iznenadivši i

sebe.

- Postoji mnogo lepši način.

- Ne! - izmaknula se van

njegovog domašaja.

- Kuda ćeš?! - gledao ju je dok je

bez ikakvog reda bacala stvari u torbu.

- Vraćam se kući! - nije ga ni

pogledala. - Ovde više nema ničeg za

mene, moj posao je završen.

7. poglavlje

Izašla je na terasu, sela u pletenu

fotelju i zagledala se u prelepi pejzaţ

pred sobom. Nebo je bilo tmurno, bez

sunca, prekriveno teškim i sumornim

oblacima. Činilo joj se da je priroda

ogledalo njene duše.

Više nije imala šta da traţi u tom

ostrvskom raju, pomislila je. Ona je

izbačena iz njega i mora da ode što

dalje. Tek kada bude uspela da postavi

pola sveta između sebe i Damianosa,

moći će da se smiri.

Dastin je obrisala suze duboko

uzdahnuvši, imala je utisak da je

otupela. Ponovo je bila u hotelu u Fari,

gde je sve počelo, ali sada je jedva

čekala da ode odavde. Pogledala je na

sat i shvatila da ima vremena da se

istušira dok čeka vozača da dođe po

nju.

Ustala je još jednom pogledavši

divni vulkan u daljini, i vratila se u

sobu. Ušla je u kupatilo i zatvorila

vrata za sobom naslonivši se na njih.

Gotovo se uplašila kada je videla svoj

odraz u ogledalu.

Oči su joj bile crvene od isplakanih

suza, oivičene velikim, tamnim

podočnjacima, bez sjaja i ţelje. Sela je

na ivicu kade u pokušaju da se osveţi

mlazevima hladne vode. Boleo ju je

svaki delić tela, osećala se kao da je

preţivela nervni šok.

Ništa nije ostalo od njene

jučerašnje sreće, sada je u njoj bila

samo praznina. Osećanje da je naišla

na pravog čoveka povuklo se pred

saznanjem daje on pogrešan. Čovek

koji ne ţeli da bude osvojen i koji nije

u stanju da voli.

Osušila je kosu, a zatim je obukla

farmerke i belu košulju kojoj je

podvrnula rukave. Uzela je šminku i

pokušala da prikrije tragove

neprospavane noći, ali je delimično

uspela u tome. Ako ništa drugo,

pomislila je, bar nema kome da

objašnjava.

Od kada je upoznala Damianosa

Eleusiniotisa, u vremenu provedenom

s njim otkrila je sebe i svoje pravo

unutrašnje zadovoljstvo. Tek sada

kada je upoznala punu snagu ljubavi,

shvatila je šta joj je pre nedostajalo.

Na tome će mu uvek biti zahvalna.

Sa svima pre njega bila je zapravo

zaljubljena u ljubav, sada je to znala.

Stvarala je iluzije, a iluzije su bile

opasne jer nisu imale mane. Ono što je

osećala prema Damianosu bilo je

snaţnije od svega što je ikada osetila.

Rastali su se tog jutra bez reči, on

se okrenuo i otišao, ali ona je znala da

će ga se uvek sećati. Bila je u pravu

kada je pomislila da njih dvoje potiču

iz različitih svetova, a sada je znala i da

se njihovi svetovi nikada neće spojiti.

Na putu do aerodroma Dastin je

utonula u sedište izgubivši se u

mislima. Zato nije primetila kada je

stigla na atinski aerodrom na kojem je

vladala neopisiva guţva.

Kretala se mehanički, poput

marionete koju je neko pomerao. Ipak,

bila je dovoljno prisebna da proveri

rezervaciju i svoja dokumenta, a zatim

je sela u prepunu čekaonicu.

Nije primećivala ništa oko sebe,

čak joj je bilo svejedno i to što avion

kasni u polasku. Nesvesna guţve koja

je vladala svuda oko nje, išla je polako

do izlaza na čijem je kraju stajao avion

koji će je vratiti u Ameriku. Više

instinktivno nego svesno kretala se

prema terminalu.

Već je počelo da se spušta veče

kada je konačno sela na svoje sedište.

Dastin je vezala sigurnosni pojas i

naslonila se sklopivši oči. Pitala se gde

je u tom trenutku Damianos i da li

misli na nju.

Čak i ako nikada više ne bude

videla Damianosa Eleusiniotisa, biće

mu večno zahvalna za to što joj je

pokazao kako da postane prava ţena.

Bila je srećna što mu je pripadala,

makar nakratko, a on joj je zauzvrat

pruţio najsrećnije trenutke u ţivotu.

Čula je metalni glas sa zvučnika,

ali ni na to nije obratila paţnju. Nije se

plašila ničega osim ţivota bez njega, ali

s tim će morati da se pomiri. Utonula je

dublje u sedište i obavila ruke oko

svog tela.

Let do Njujorka trajao je beskrajno

dugo, nekoliko puta su sleteli, ali i

pored toga što je prva klasa bila

izuzetno udobna, Dastin oka nije

sklopila. Sat vremena pred sletanje

naterala je sebe da uđe u malo kupatilo

da se umije i ponovo našminka.

Kada je avion konačno sleteo,

Dastin je duboko uzdahnula i krenula

do izlaza svesna činjenice da će ta priča

biti završena onog trenutka kada kroči

na njujorški terminal. Vratila se kući

osnaţena za jedno veliko ţivotno

iskustvo.

Čeznula je za mirom ostrvskog raja

koji je napustila i činilo joj se da bi bila

spremna da ostavi sve za sobom i da

bude pokorna i samo njegova do kraja

ţivota ukoliko bi je Damianos pozvao

da se vrati.

Ali znala je da se to neće desiti, on

je bio zavodnik visokog stila, a ona

samo još jedna u nizu njegovih

ljubavnica. Nije znala šta su osećale

ţene koje su prošle kroz njegov ţivot,

ali znala je da će vreme provedeno s

njim pamtiti zauvek.

Kada je ušla u svoj stan, odmah je

otvorila prozore i pustila sveţ jutarnji

vazduh unutra. Zatim je raspakovala

stvari i bacila se na krevet umorno ma-

sirajući slepoočnice. Podigla je ruku i

obrisala suze koje su joj se nakupile u

očima. Nikada nije mnogo plakala, čak

ni kao dete. Gotovo čitav dan provela

je zureći u plafon i razmišljajući o

svemu što joj se desilo.

Dani su prolazili jedan za drugim,

svaki je ličio na onaj prethodni i svaki

je bio jednoličan. Nije mogla da se

koncentriše na rad koji ju je nekada

opuštalo, nije više mogla ni da leškari

na sofi uz knjigu ili uz tihu muziku.

Nastavila je tamo gde je stala pre

nego što je otputovala u Evropu, ali je

u svakom trenutku čeznula za

vremenom koje je provela na

Santoriniju. Tačnije, čeznula je za

određenim čovekom i njegovim

poljupcima, dodirima i snaţnim telom.

Svi muškarci koje je sretala bili su

tek bleda senka Damianosa

Eleusiniotisa. Sve ove godine dok nije

upoznala njega, beţala je od

muškaraca plašeći se neuspele ljubavi.

S Damianosom je sve bilo nekako

spontano, prirodno.

Posle brojnih neprospavanih noći

zaključila je da nema svrhe da o njemu

više razmišlja. Izašao je iz njenog

ţivota kao i ona iz njegovog, zauvek.

Jedino što je mogla da uradi bilo je da

sve to ostavi iza sebe i da nastavi dalje.

Loše je spavala, noću se okretala

po krevetu traţeći udobniji poloţaj, a

da sve bude još gore, dobila je i neki

virus. Povremeno joj se činilo da

nikakvu hranu ne moţe da zadrţi u

ţelucu i uvek je bila ţedna.

Danima je sedela pored prozora

odsutno zureći u olovnosivo nebo, bez

sjaja i svetlosti. Svakodnevne poslove

po kući obavljala je kao automat, ni u

čemu nije pronalazila radost. Jedina

sveda ta'čka bio je rad na novoj slici.

Mada joj je teško padalo da radi,

znala je da je samo rad moţe odrţati.

Nije smela da odustane od dnevne

rutine. Hvatala se za obaveze kao

davljenik za slamku. I svaki dan bio joj

je isti.

Svakog jutra teško je ustajala iz

kreveta, bila je bezvoljna, a onda su na

red dolazile uobičajene obaveze. Ipak, i

dok je radila, misli su joj bile daleko.

Damianosov lik često joj je iskrsavao

pred očima, osmehivao se gledajući je

onim lepim crnim očima.

Posao joj više nije zaokupljao

paţnju kao pre, jednostavno nije

mogala da se koncentriše ni na šta i ni

na koga. Njeno telo se budilo svaki put

kada bi pomislila na čoveka koga je

ostavila na Santoriniju prisećajući se s

koliko mu se strasti i ţelje predavala.

Istog trenutka osetila bi kako joj

naviru suze, ali bi ih brzo obrisala,

ljuta na sebe što toliko misli na nekoga

ko to ne zasluţuje. Nikako nije mogla

da shvati šta je razlog takvih naglih

promena raspoloţenja.

Sve ju je nerviralo. Odmahnula je

snaţno glavom terajući takve misli što

dalje od sebe. Bila joj je potrebna bistra

glava da pregura dan. Pokušala je da

se koncentriše na posao, ali je odustala

posle desetak minuta.

Prošlo je nekoliko nedelja od kada

se vratila iz Grčke, a u međuvremenu

je otkrila da vreme i nije tako dobar lek

za ljubavne jade. Pitala se koliko će još

vremena proći pre nego što uspe da

izbaci iz glave misli na zavodljivog

Grka.

Poslednjih nekoliko dana osećala

se još gore nego pre i nije imala snage

ni za šta. Pri metila da je koleginica

Sara Dţonson iskosa posmatra i

prisilila je sebe da se osmehne. Polako

je ustala i prišla malom friţideru koji je

stajao u uglu laboratorije traţeći bočicu

vode.

- Da li si dobro? - upitala ju je

Sara zabrinuto.

- Umorna sam, vruće mi je i

ţedna sam - odgovorila je Dastin

otpivši potom veliki gutljaj vode.

- Tačno - ţena odloţi četkicu i

zagleda se u nju. - Takva si od kada si

se vratila iz Grčke. Šta se dešava?

- Pokupila sam neki virus, to je

sve nemarno je odmahnula rukom.

Nijedan virus ne traje toliko, draga

moja Sara - odmahnu glavom. -

Sigurno je u pitanju neki muškarac,

zato pričaj.

- Nema šta da se priča - Dastin

sleţe ramenima i vrati se za svoj sto. -

Nema nikakvog muškarca.

- Molim te, takvim izgledom

privlačiš muškarce kao svetlo leptirove

- Sara se glasno nasmejala. - Nemoj mi

reći da ti se baš nijedan nije svideo i da

moţeš baš svakome da odoliš.

- Recimo da vodim računa o sebi -

zagledala se u sliku pred sobom

nadajući se da će i njena koleginica

uraditi isto.

- Hoćeš da kaţeš da još uvek nisi

srela nekoga ko je u stanju da ti

uskomeša krv? - Sara odmahnu

glavom u neverici.

Dastin je zaustila da joj odgovori

ali nijedna reč nije prešla preko njenih

usana. Oblio ju je hladan znoj i

sledećeg trenutka osetila je jaku

mučninu. Uspela je da stigne do toaleta

u poslednjem trenutku.

Kada joj se stomak smirio,

isprskala je lice hladnom vodom i

isprala usta, a zatim se zagledala u svoj

odraz u ogledalu. Njeno, inače bledo,

lice imalo je avetinjsku boju, a tamni

kolutovi ispod očiju svedočili su o

neprospavanim noćima.

Danima je bila u ovom čudnom

stanju, pomislila je duboko

uzdahnuvši. Uvek je bila umorna i

počela je da mrzi jutra jer joj je gotovo

svako počinjalao trčanjem u kupatilo.

Iznenada, jedna misao joj je prošla

kroz glavu i Dastin se trţe. Tupim po-

gledom zurila je u svoj odraz u ogleda-

lu, nesposobna da o bilo čemu

razmišlja. Osetila je daje hvata nešto

nalik panici.

Grozničavo je počela da prebira po

sećanju, ali je sve više bila uverena da

zna razlog svakodnevnih mučnina.

Duboko je uzdahnula i još jednom se

umila hladnom vodom pre nego što se

vratila u laboratoriju.

- Šta se dogodilo? - zabrinuto je

uzviknula Sara čim ju je ugledala.

- O, Boţe - Dastin se sruči u

stolicu. - Mislim da sam trudna.

- Da li si sigurna? - starija ţena joj

je brzo prišla.

- Nedeljama se osećam

premorenom i stalno mi je muka -

duboko je uzdahnula.

- Ništa ne mogu da zadrţim u

ţelucu.

- Ipak, moţda bi bilo dobro da

uradiš brzi test - predloţila je Sara

osmehnuvši se.

- Zašto ne uzmeš ostatak dana

slobodno?

- Ali...

- Nema ”ali” dodala joj je torbu

poguravši je do vrata. Sigurna sam da

ti i tvoj dragi imate o mnogo čemu da

razgovarate ako si u pravu.

- Nemam nikakvog dragog -

pobunila se.

- Dobro, ljubavnika - ispravila se

Sara značajno se smešeći. - U svakom

slučaju, on mora da sazna, zar ne? Ako

je pošten, oţeniće se tobom ili će bar

priznati dete i prihvatiće obavezu da

vas izdrţava.

- Verovatno si u pravu - Dastin je

zamišljeno pogleda. - Sigurno bi

ponudio da uradi pravu stvar, ali ja

neću da ga uvučem u brak koji ne ţeli

niti u vezu koja će beskonačno trajati.

Previše ga volim da bih ga prisilila na

bilo šta.

- Ti si budala, devojko - Sara

duboko uzdahnu. - Kako ćeš sama?

Nije lako podizati dete, veruj mi, znam

o čemu pričam.

- Snaći ću se - Dastin se

samouvereno osmehnula. - Biću

dobro.

Sat kasnije Dastin je gledala u brzi

terst za trudnoću i duboko je

uzdahnula. Bila je u pravu, trudna je i

rodice Damianosovu bebu. Sama će je

podizati, nijedna druga solucija nije

dolazila u obzir.

Naravno, za nju nije bilo mesta u

njegovom ţivotu ni onda ni sada. On

nije brinuo ni o kome i nije morao

nikome da daje, on je samo uzimao.

Bio ie zadovoljan povremenim,

neobaveznim avanturama i lako je

zaboravljao ţene s kojima je bio.

A ona mu je bila samo trenutni hir,

način da prekrati vreme na ostrvu.

Duboko je uzdahnula i zatresla glavom

kao da će joj to pomoći da rastera

neţeljene misli. Bila je besna na sebe

što je razmišljala o njemu, bila je besna

na ceo svet.

Ipak, nije mogla da se otrgne

osećanju ljubomore pri pomisli na to

da on sada razmišlja o drugoj ţeni.

Zašto je od svih muškaraca na svetu

morala da se zaljubi baš u njega, pitala

se po ko zna koji put.

Znala je da su mnoge ţene

spremne da mu padnu u zagrljaj, a ona

je bila samo jedna među njima. Razum

joj je govorio da neće biti poslednja u

tom nizu i to joj je najviše smetalo.

Znala je i to da je sama dobrim

delom kriva za sve što joj se dogodilo.

Da mu to nije dozvolila, Damianos

Eleusiniotis nikada ne bi mogao da je

povredi. Ipak, iz svega toga izrodilo se

nešto lepo, nešto što će joj ispuniti

budućnost.

8. poglavlje

Damianos se probudio pre zore i

pogledao je praznu polovinu kreveta

pored sebe. Ponovo je sanjao da drţi

Dastin u naručju, za trenutak je čak

osetio teţinu njene glave na svom

ramenu i njenu ruku na svom

stomaku.

Duboko je uzdahnuo i protrljao

rukama lice osetivši jednodnevnu

bradu pod prstima. Pogledao je na sat i

shvatio da će sunce ubrzo izaći i da

nema svrhe da pokuša ponovo da

zaspi. Ionako su mu svi snovi u

poslednje vreme bili isti.

Razum mu je govorio da treba da

uštape i da se pripremi za naporan

dan, ali je on odbijao da ga posluša.

Čekalo ga je nekoliko veoma vaţnih

poslovnih sastanaka koje nije mogao

da odloţi sve i da je hteo.

Srce mu je govorilo nešto sasvim

drugo, i to uporno, danima. Ono je

ţelelo da je pronađe, da vodi ljubav s

njom i da čitavom svetu kaţe da ona

pripada samo njemu. Naglo se

uspravio u krevetu pitajući se otkud

mu ta misao.

Dastin Kejter mu nije pripadala niti

je on pripadao njoj. Nije mu se dopao

takav način razmišljanja, ona je otišla

jer je kao i on znala da je njihovoj vezi

kraj. Pre ili kasnije to bi se završilo, kao

i uvek.

Zatvorio je oči i duboko uzdahnuo,

a zatim je neosetno utonuo u san. Kada

se ponovo probudio, sunce je već bilo

izašlo, pa je brzo ustao i krenuo u

kupatilo. Mada je uspeo još malo da

odspava, nije se osećao odmornijim.

Opet je sanjao ţenu vatrenocrvene

kose i njegovo telo burno je reagovalo

na taj san pa mu je bio neophodan

ledeni tuš. Imao je utisak da mu je telo

napetije nego posle čitavog dana

provedenog u kancelariji.

Očigledno je Dastin Kejter opasnija

nego što je mogao da pretpostavi u naj-

luđim snovima. Nijedna druga ţena

nije ga privlačila kao ona, činilo mu se

da ga je začarala pa mora da misli

samo o njoj.

Sve što je ţeleo bilo je daje drţi u

naručju i da je ljubi dok oboje ne

izgube glavu. Pokušao je da je zaboravi

uz stari, oprobani recept, ali

bezuspešno. Za proteklih mesec dana

izašao je nekoliko puta s različitim

ţenama, ali je svaki put bio potpuno

ravnodušan.

Dva sata kasnije sedeo je u svojoj

kancelariji u centru Atine odsutno

zureći u ekran laptopa. Pre nego što je

postao svestan onoga što radi, podigao

je slušalicu i naredio da pripreme

njegov aviona za poletanje. Ovako više

ne moţe, pomislio je spuštajući

slušalicu, mora da je vidi još jednom.

Ako je to značilo da će morati da

preleti pola sveta da bi je zauvek

izbacio iz misli, onda neka bude tako.

Damianos je oduvek ţivot

posmatrao kao partiju karata u kojoj su

karte unapred podcijene a o ishodu je

odlučivala samo veţtina. A on je bio

vešt, moţda čak i previše u nekim

trenucima.

Kad god bi osetio da je nešto dobro

za njega, posegnuo bi za tim, bilo da se

radi o privatnom ţivotu, bilo o poslu.

Zato je njegova poslovna imperija bila

jedna od najjačih na svetu, a lepe ţene

čekale su u redu da mu zagreju krevet.

Tačnije, bilo je tako sve dok se

Dastin nije pojavila u njegovom ţivotu

i poremetila dobro ustaljenu

ravnoteţu. Njegov posao je i dalje

besprekorno funkcionisao, ţena je bilo

u izobilju, ali ih on više nije ţeleo.

Dastin Kejter je bila prva i jedina

ţena koja je izašla iz njegovog ţivota

pre nego što je se zasitio. I to je bilo

upravo ono što je iz korena uzdrmalo

njegov privatni ţivot. Tu nije u pitanju

njegov muški ego niti to da je ţeleo da

mu se ona vrati.

Njihova veza bi se završila pre ili

kasnije, jer nijedna njegova veza nije

trajala duţe od nekoliko meseci, ali ne

na način na koji se to desilo. Smetalo

mu je to što je otišla u ljutnji, bez reči,

bez pozdrava.

Pozvao ju je nedelju dana pošto je

otišla samo da bi se uverio da je dobro,

ali ga je automat obavestio da njen broj

više nije u funkciji Pokušao je i da joj

pošalje poruku preko interneta, ali je

otkrio da je blokirala njegovu adresu.

Bilo je više nego očigledno da

Dastin ne ţeli ništa da ima s njim i zato

mu nije bilo jasno zašto je insistirao na

tome. Duboko je uzdahnuo i izašao iz

kancelarije ne obazirući se na

zapanjeno lice svoje sekretarice kada ju

je obavesti da će biti odsutan nekoliko

dana.

Zadovoljno se osmehnuo kada je

malo kasnije ugledao svoju cesnu

spremnu u poletanje. Uskoro će

razrešiti ovu zbrku koja je nastala kada

je Dastin otišla sa Santorinija.

Verovao je da će mu biti dovoljno

da još jednom vodi ljubav s njom pa da

je potpuno istisne iz svojih misli.

Doduše, verovao je i da će za to biti

dovoljan samo jedan put, ali očigledno

je pogrešio.

Dastin nije bila poput drugih ţena

na koje je navikao i zato je njihova

afera bila toliko zbunjujuća. Ako ona

nije ţelela da ga vidi, to je njen

problem, pomislio je, on je navikao da

uzima ono što ţeli.

Ovoga puta ţeleo je još jednu noć s

njom i znao je da će je dobiti jer njei

gov juţnjački šarm nikada nije

zakazao. Udobnije se namestio u

sedištu dok se avion podizao.

Zatvorio je oči i opustio se odlučan

da , prespava veći deo puta jer u

Njujorku neI će imati vremena za

odmor. Činilo mu se da je spavao tek

nekoliko trenutaka kada j ga je

probudilo diskretno nakašljavanje.

Polako je otvorio oči i ugledao svog pi-

lota.

- Izvinite što vas budim - čovek se

osmehnuo - ali rekli ste da ţelite da

preuzmete letelicu kada se pribliţimo

Njujorku.

- Tako je - klimnuo je glavom i

ustao.

- Hvala.

Malo se sagnuo da bi prošao kroz

vrata kokpita i seo na pilotovo sedište

zakopčavajući sigurnosni pojas. Voleo

je da sam upravlja avionom kad god je

imao priliku za to jer je voleo osećaj

slobode i kontrole, koje mu je to

pruţalo.

To je uvek bio lep način da

započne poslovni put, a ovo je bilo baš

to. U Njujork je išao da bi video Dastin,

a usputje odlučio da pogleda i sliku

koju mu je galerija ’’Portman”

ponudila pre nekoliko dana.

Kova slika bila je odličan izgovor

da ponovo potraţi Dastin, na taj način

ona neće otkriti pravi razlog njegovog

dolaska. Brzo je završio formalnosti na

aerodromu i seo je u limuzinu koja ga

je čekala.

Rekao je šoferu da ga vozi pravo u

muzej i udobno se zavalio u sedište.

Na sreću, saobraćaj nije bio preterano

gust i stigli su na odredište relativno

brzo. Uzdahnuo je pre nego što je

izašao iz kola.

Ustrčao je uza stepenice i potraţio

obezbeđenje. Uspeo je da nagovori

momka da ne obavesti Dastin o

njegovom dolasku tutnuvši mu

krupnu novčanicu u ruku. Zadovoljno

se smešio dok je išao hodnikom prema

njenoj laboratoriji.

Tiho je otvorio vrata i zagledao se

u prizor pred sobom. Dastin je bila

nagnuta nad velikim stolom na kojem

je bila ogromna slika na kojoj je radila.

Ni ona ni starija ţena koja je sedela za

stolom nedaleko od nje, nisu ga čule.

- Zdravo, Dastin - rekao je ulazeći

u prostoriju.

Primetio je kako se ukočila na zvuk

njegovog glasa pre nego što se

uspravila i okrenula. Primetio je da se

pitanja roje u njenim očima pre nego

što je njen pogled postao hladan i

dalek.

- Rekao bih da ti nije drago što

me vidiš - promrmljao je nezadovoljan

njenom reakcijom.

- Šta radiš ovde, Damianose? -

upitala je stisnutih usana.

- Direktna kao i uvek - nasmejao

se.

- Pitala sam te nešto - prekrstila je

ruke na grudima. - Zašto si došao?

- Zbog tebe prišao joj je toliko

blizu da je mogao da oseti toplotu koje

je zračila iz njenog tela.

- Ne, Damianose - odmahnula je

glavom. - Ako imaš još jednu sliku za

restauraciju, mogu odmah da ti kaţem

da nisam zainteresovana.

Pre nego što je shvatio šta radi,

pruţio je ruku, privukao ju je u zagrljaj

i potraţio njene meke usne. Istog

trenutka osetio je da se ona bori sama

sa sobom, ali to je kratko trajalo i ubrzo

je počela da mu uzvraća poljubac.

Privukao ju je jače osećajući da joj

srce ubrzano lupa. Činilo mu se da se

nikada neće zasititi njenih usana.

Trgnuo se na tu pomisao istovremeno

osetivši da Dastin pokušava da se

oslobodi njegovog zagrljaja.

Nije ţeleo da je pusti i zato joj je

obuhvatio lice dlanovima

onemogućivši je da prekine poljubac.

Bila mu je potrebna jer još uvek nije

mogao da shvati kako vrši toliki uticaj

na njega.

- Nemoj - prošaputala je. - Rekli

smo da je gotovo...

- Zašto se ţene toliko drţe za reč?

- promrmljao je duboko uzdahnuvši.

- Ţene - suvo je rekla iskrivivši

usne u nešto što je trebalo da

predstavlja osmeh.

- Da li to misliš o meni,

gospodine Eleusiniotis? Da sam tek

jedna od tih tvojih ţena?

- Ne - odmahnuo je glavom. - To

je fraza, draga moja.

- Muškarci obično koriste termin

"draga moja” da ne bi morali da pamte

ime ţene s kojom su rekla je oštro.

- Prokletstvo! - pogledao ju je

Ijutito. - Kakve su to gluposti? Zar

moraš da analiziraš baš svaku moju

reč? U ovom trenutku jedino je vaţno

to da me još uvek ţeliš.

- Još uvek te ţelim?! - zapanjeno

ga je pogledala.

- Da - uzvratio je mirno. - Šta

moţe biti vaţnije od toga?

Samo zahvaljujući svojim odličnim

refleksima, uspeo je da izbegne šamar

uhvativši je za ručni zglob i gledajući u

nju u neverici. Nikada nijedna ţena

nije pokušala ništa slično i on je bio za-

panjen tim postupkom.

- Zar si zaista pomislila da će ti to

poći za rukom? - upitao je kroz stisnute

zube.

- Odlazi! - viknula je

pokušavajući da se oslobodi njegovog

stiska.

- Idemo oboje nekud gde ćemo na

miru porazgovarati - rekao je mirnije.

- Nas dvoje nemamo o čemu da

razgovaramo, gospodine Eleusiniotise!

- ljutito ga je pogledala. - Ili ti izađi ili

ću ja!

Da li je to, po tvom mišljenju,

rešenje za sve? - zagledao se u njene

oči.

- Povlačenje? Bekstvo?

- Ja ne beţim prkosno je isturila

bradu. Ali zahtevam da odeš iz mog

ţivota.

- Moramo da razgovaramo,

Dasdn pustio joj je ruku, ali joj je

preprečio put. ffj't Šta god da je u

pitanju, nisam zainteresovana

obrecnula se.

- Za šta nisi zainteresovana?

upitao je osmehnuvši se. Ne sećam se

da sam ti bilo šta ponudio. Misliš da

sam došao zbog tebe?

- Nisam to rekla - promrmljala je

pocrvenevši.

- Nisi ni morala - opet se

osmehnuo.

- Vidi ti se u očima, ali ţao mi je

što moram da te razočaram. Nisam

došao da bih te vratio.

- Odlično - klimnula je glavom -

jer ne nameravam da se vratim.

- Neverovatno koliko si

samouverena.

- Hoćeš li me, molim te, ostaviti

na miru i vratiti se tamo odakle si

došao? - prekrstila je ruke na grudima i

skrenula pogled u stranu.

- Naravno, ali tek nakon što

raspravimo neke stvari.

- Sve smo raspravili pogledala ga

je zbunjeno. Mislim da smo oboje bili

razloţni poslednji put...

- I ja sam to mislio... do pre neko-

liko minuta.

Ponovo ju je uhvatio za ruku i

poveo do vrata ne obazirući se na

njeno protivljenje. Otvorio ih je širom,

a zatim ju je čvrsto stegnuo oko struka

da ne bi mogla da mu pobegne. Uspeo

je da je izgura u hodnik.

- Saro, pomozi mi! - uzalud je po-

kušavala da se oslobodi njegovog sti-

ska.

- Dušo, i ja smatram da treba da

razgovarate! - doviknula je starija ţena

za njom.

- Izdajice! - Dastin baci ljutiti po-

gled na nju ne prestajući da se otima.

Damianos je shvatio da na taj način

neće stići daleko i zato se brzo sagnuo,

obuhvatio je njena kolena i vešto ju je

prebacio preko svog ramena.

Nasmejao se jer ju je uhvatio potpuno

nespremnu.

- Pusti me! - počela je da ga udara

pesnicama po leđima kada se pribrala

od šoka.

- Pustiću te kada završim s tobom

- mirno je rekao ţureći niz hodnik. - Ne

pre toga.

- Ne moţeš ovo da mi uradiš! -

pobunila se.

- Već sam uradio - nasmejao se. -

A sada prestani da se ponašaš kao

dete.

- Dođavola, Damianose...

- Hej! - prekinuo ju je smejući se.-

Lepo vaspitanoj dami ne priliče takve

reči.

- Niko me neće sprečiti da kaţem

ono što hoću! - prkosno je izjavila.

- Ne kada si sa mnom, Dastin!

- Nisam s tobom! V- iknula je

udarajući ga pesnicama. - Nosiš me

kao dţak i to mi se nimalo ne dopada!

- Smiri se ako ne ţeliš da svima

skreneš paţnju na nas bilo je očito da

se on zabavlja.

- Ja?! - planula je. - Ti si taj koji

skreće paţnju na nas!

- A ko je kriv za to? - mimo je

upitao. - Da se ponašaš kako treba:..

- Misliš, da ti dozvolim da mi

naređuješ?! - ljutito ga je prekinula. -

Ili moţda da poslušno idem tri koraka

iza tebe?!

- Spustiću te ako mi obećaš da ćeš

sniziti ton i da ćeš ići polako pored

mene kao svaka civiliziovana ţena -

zastao je dajući joj priliku da odluči.

- Ja jesam civilizovana! - udarila

ga je iz sve snage po leđima. - Ti si taj

koji se ponaša kao divljak!

- Prestani da me udaraš.

- A ti prestani da mi govoriš šta

da radim! - ponovo ga je udarila.

- Dastin, upozoravam te - rekao je

opasno tihim glasom.

- A ja upozoravam tebe,

Damianose! Kako se usuđuješ?!

Odmah da si me spustio!

- Gospodine, da li vam je

potrebna pomoć? - upitao je momak iz

obezbeđenja prilazeći im.

- Ko je to? - Dastin je pokušala da

vidi preko njegovog ramena. - Jesi li to

ti Stive? Reci ovom idiotu da me

spusti!

- Sve je u najboljem redu - Damia-

nos se značajno osmehnuo i namignuo

momku. - Nije mi potrebna nikakva

pomoć. Gospođica Kejter je malo

umorna, vodim je kući da se odmori.

- Ništa nije u redu! - vrisnula je

Dastin. Ovaj idiot pokušava da me

kidnapuje, a ti mu očigledno pomaţeš

u tome!

- Čekajte da vam otvorim vrata,

gospodine - rekao je Stiv kroz smeh.

- Hvala na pomoći - Damianos

mu klimnu glavom i brzo izađe

napolje.

Nije se zaustavio sve dok nije

stigao do limuzine i, ne sačekavši

vozača, otvorio je vrata i spustio Dastin

na sedište. Pre nego što je uspela da se

iskobelja, seo je pored nje i naredio

šoferu da vozi do hotela u kojem je

rezervisao sobu pre nego što je

podigao pregradu između njih.

- Šta hoćeš od mene, Damianose?

- upitala je ljutito zabacivši kosu preko

ramena. - Zašto si me vukao kroz

muzej kao da sam dţak?

- Vukao sam te - osmehnuo se -

kako ti kaţeš, kao dţak jer je to bio

jedini način da ti skrenem paţnju.

- Uspelo ti je, to je sigurno

obrecnula se. I to ne samo moju! Mogu

da pretpostavim šta će ljudi pomisliti.

Moţda tebi nije vaţno to što ću biti

glavna tema ogovaranja narednih

mesec dana, ali meni jeste!

- U pravu si - klimnuo je glavom.

- O ovome će se sigurno pričati neko

vreme, ah nije me briga šta ljudi misle.

- Tipično! - oči su joj sevnule. -

Znaš li koliko je teško steći poštovanje

u mojoj branši?

- Imaće posla sa mnom svako ko

ti ne bude ukazao duţno poštovanje -

rekao je ledenim tonom.

Podigao je ruku do njenog lica i

prozrevši njenu nameru da se izmakne,

nimalo neţno uhvatio ju je za bradu.

Gledao je netremice u njene oči nekoli-

ko trenutaka, a onda je ponovo spustio

usne na njene. Ovo mu je nedostajalo

poslednjih mesec dana, pomislio je.

- Nemoj to da radiš - prošaputala

je kada se odmaknuo od nje. - Rekli

smo da je među nama sve gotovo.

- Tačno - klimnuo je glavom. -

Ali mislim da je i tebi sada jasno da

naša veza još uvek nije završena. To

nije bila veza već kratka afera.

- Samo to? - osmehnuo se

naginjući se prema njenom licu.

- Prekini! - pokušala je da izbegne

njegove usne.

- Zašto? - upitao je meko.

Dastin nije stigla da mu odgovori

jer se limuzina zaustavila a Damianos

je shvatio da su stigli. Uhvatio ju je za

ruku oštro je pogledavši, čime joj je

dao do znanja da neće trpeti njeno

protivljenje pre nego što je otvorio

vrata kola.

9. poglavlje

Dastin je bila ljuta kao nikada u

ţivotu, ali bila je ljuta na sebe što nije

mogla da mu se odupre. Čim je

ponovo osetila njegove usne na

svojima, bila je potpuno izgubljena.

U prvom trenutku bila je besna na

njega jer je rekao da ga ona još uvek

ţeli, a to nije bilo istina, uveravala je

sebe. Damianos je znao na koji način

da je poljubi da bi izazvao voljnu

reakciju njenog tela.

Za jedan kratak trenutak predala

se vatri i uzbuđenju njegovog poljupca,

ali već sledećeg pokušala je da ga se

oslobodi. Bila je ljuta na njega što je još

uvek imao toliku moć nad njom, a

onda je shvatila da je ljuta na sebe što

mu to dozvoljava.

Od prvog trenutka bilo je tako

među njima, bilo je dovoljno samo da

je pogleda svojim tamnim očima i da

ona zaboravi sve drugo. Jednostavno

nije bila u stanju da mu se odupre.

Tačnije, nije ţelela da mu se

odupre jer se u njegovom zagrljaju

osećala ţivom kao nikada pre. To je i

bila prava opasnost koja joj je pretila

od tog zavodljivog Grka. Ona nije

ţelela da bude tek jedna u nizu ţena u

njegovom ţivotu.

I baš je počela da se oporavlja od

njihovog susreta i da se privikava na

činjenicu da nikada neće biti njen kada

se ponovo pojavio. Nije bila sigurna da

će ovoga puta moći da preboli njegov

odlazak.

S druge strane, nije mogla ni da

uskrati sebi zadovoljstvo da provede

još jednu noć u njegovom krevetu. Bilo

joj je jasno daje Damianos upravo to

imao na umu kada ju je danas

potraţio.

Verovatno ga je posao doveo u

Njujork i odlučio je da malo prekrati

vreme s njom. Dok se borila protiv

njegovih poljubaca, bila je svesna

činjenice da je to više borba protiv

same i da polako gubi bitku.

Ipak, ponos joj nije dozvoljavao da

se lako preda i zato je nastavila da se

bori Opirala se i kada ju je bez imalo

neţnosti uveo u predvorje luksuznog

hotela, a zatim ugurao u lift.

Čim je zatvorio vrata svoje

hotelske sobe za njima, počela je da

uzmiče u uzaludnom pokušaju da

pobegne van njegovog domašaja.

Međutim, ubrzo je osetila zid iza svojih

leđa i ugledala ogromnu prepreku u

vidu njegovog snaţnog tela.

Zadrhtala je od njegove blizine i

sledećeg trenutka osetila je njegove

prste u svojoj kosi. Zaustavila je dah

dok je Damianos polako spuštao lice

ka njenom pripremajući se za još jedan

poljubac.

Zatvorila je oči iščekujući da oseti

njegove usne na svojima, ovoga puta

nije se protivila. Sve vreme pitala se šta

joj se to dešava. Ako je zaljubljena, ne

treba zato da izgubi ponos.

Naglo se uspravila i otvorila oči

susrevši njegov pogled taman od

ţeljePonovo je osetila da ne ţeli da mu

se odupre, ali se setila da je ovo za

njega prolazna strast i snaga joj se

vratila.

- Ne ţelim da me ljubiš - -

promrmljala je odupirući se o njegove

snaţne grudi.

- Ne više.

- Laţljivice - rekao je meko,

osmehnuvši se.

Imala je utisak da je njegov vatreni

pogled skida, da postaje ranjiva i da je

spremna da mu se preda. Znala je da

je, za razliku od nje, Damianos bio

previše iskusan u toj igri zavođenja i

da je ona bila lak plen za njega.

Bila je svesna samo njegove blizine

i osećala je njegovu magnetnu

privlačnost. Kada su im se usne spojile,

Dastin je osetila da tone i da sve više

potpada pod njegovu vlast. Dodir

njegovih usana udario je poput struje

njeno srce, a odatle jurnuo u celo telo.

Uskoro je svaka druga misao

nestala iz nje, mogla je da razmišlja

samo o njegovim poljupcima.

Bespomoćno je uzdahnula kada je

osetila njegove usne na korenu svog

vrata. Njegovi prsti neţno su prelazili

preko njenih grudi.

Bilo je divno naći se ponovo u

njegovom zagrljaju i osetiti njegovo

snaţno telo uza svoje. Sve ove nedelje

bez njega, bez njegovih dodira i

poljubaca bile su prazne i beskrajno

duge.

Koliko se puta probudila usred

noći puna čeţnje... Koliko ga je volela,

pomislila je i istog trenutka se ukočila.

Naglo se otreznila, pa je pokušala da

ga odgurne od sebe.

- Ne! - uzviknula je uspaničeno.

- Šta nije u redu? - upitao je

sklanjajući joj pramen kose iza uva.

- Ti! - besno ga je pogledala. - Zar

zbilja misliš da posle svega moţeš tek

tako da se pojaviš i da pokušaš da... da

me tretiraš kao...

- Kao šta? - zbunjeno ju je

pogledao. - Samo ţelim da vodim

ljubav s tobom.

- Ovo nije ljubav - odmahnula je

glavom u pokušaju da se oslobodi

njegovog zagrljaja. - Ovo je još jedan

tvoj pokušaj da me zavedeš.

- Pobogu, Dastin! - ponovo ju je

privukao u zagrljaj.

Kada su vodili ljubav na

Santoriniju, ona je osećala da se

Damianos nije sasvim prepustio

osećanjima. Zahvaljujući tome, uspela

je da drţi svoje emocije pod kontrolom,

ali sada je sve bilo drugačije.

Osetila je da je on spreman da joj

pruţi sve, ali da će isto tako traţiti sve

zauzvrat a ona je bila spremna da to

dopusti. Za trenutak se uplašila

shvativši da u njoj nema ni trunke

otpora, a onda se prepustila.

- Rekao si da treba da

razgovaramo - uhvatila se za poslednje

trunke svog razuma.

- Između muškarca i ţene priča

ništa ne rešava prigušeno se nasmejao.

Mi uvek razmišljamo glavom, a vi

srcem. Ţene su veoma emotivna bića.

- Damianose...

Nije uspela da završi rečenicu jer je

on nastavio poţudno da je ljubi.

Shvatila je da je svaki njen otpor

uzaludan i prepustila mu se, odlučna

da uţiva u svakoj sekundi.

Ogromna ţelja pomešala se sa

strahom koji joj je govorio da treba da

spreči sve ovo. Ali znala je da bi bila

očajana kada bi je Damianos ispustio iz

naručja. Duboko je uzdahnula, a onda

ga je zagrila i privila se uz njegovo

snaţno telo.

Damianos je polako podigao njeno

lice i počeo da je ljubi dugo i beskrajno

neţno. Dastin je osetila da gubi do pod

nogama. Uplela mu je prste u kosu pri-

vlačeći bliţe njegovu glavu.

- Dastin, reci mi da ţeliš ovo -

prošaputao je isprekidano, zagledavši

se u njene oči.

- Reci da me ţeliš.

- Ţelim te - promrmljala je

slomljeno, svesna činjenice da je

zauvek izgubljena.

Damianos ih je oboje oslobodio

odeće sve vreme nerazumljivo

mrmljajući između poljubaca. Dastin

se stresla od . siline sopstvene ţelje

kada je osetila njegovo nago telo uza

svoje, svesna snage njegove ţelje.

Nesvesno je izvila telo ka njemu

kada je prstima počeo da prati liniju

njenih bokova. Njegove usne i jezik

pekli su joj koţu dok su se polako

spuštali niz njen vrat i dalje prema

grudima.

Njegove ruke milovale su je u

početku neţno, a zatim sve smelije,

iskusno ju je dodirivao budeći u njoj

strast. Damianosove usne bile su svuda

po njenom telu i strast je potpuno

ovladala njom.

Doticala ga je bez ustručavanja

istraţujući njegovo telo u vrtoglavom

zanosu. Očekivala je da će je podići u

naručje i odneti do kreveta, ali umesto

toga on ju je pritisnuo uza zid i obavio

njene noge oko svojih bokova.

Dastin nikada u ţivotu nije osetila

tako snaţno i potpuno zadovoljstvo.

Kada je poljubio vrhove njenih grudi,

oboje su već bili u bunilu i strast im je

mutila razum. Sve je u njoj odjednom

bilo u potpunom skladu, usmereno

samo na njega.

Dastin je osećala njegovo snaţno,

napeto i toplo telo i bila je nestrpljiva

da se ponovo spoje. Zadrhtala je kada

je osetila da je spreman dok su je

njegove ruke privlačile sve bliţe.

Iznenada je osetila blagu

vrtoglavicu pa je zaţmurila. Damianos

je lagano prešao palcem po konturama

njenih mekih i poluotvorenih usana

pre nego što ih je poklopio svojima.

Dastin je ostala bez daha kada je

osetila njegove snaţne ruke na svojim

bokovima i sledećeg trenutka bili su

čvrsto spojeni. Polako je otvorila oči i

susret njegov taman i tajanstven

pogled.

Nudila mu je svoje grudi

oslanjajući J na njegova ramena dok ih

je on neţn milovao usnama. Kada je

glasno zastenjala, stegnuo joj je struk i

jezikom prešao naviše po njenom vratu

da bi joj kraju oblizao vlaţne usne.

Stresla se od divlje muške snage

koja je zračila iz njega i uplašeno je

skrenula pogled. Obuhvatio je prstima

njenu bradu prisilivši je da ga pogleda.

Polako je prstima prevukao preko

njenih poluotvorenih usana pre nego

što je spustio neţan poljubac na njih.

- Prelepa si - prošaputao je

glasom oteţalim od strasti.

Kada su im se pogledi ponovo

sreli, Dastin se izgubila u dubinama

njegovih crnih očiju u kojima je besnela

strast.

Poljubio ju je strasno paleći joj nep-

ca jezikom i vodeći je dobro poznatom

stazom ka vrhuncu. Gledao ju je

čudno. Njegove oštre crte lica delovale

su još oštrije u polumraku hotelske

sobe.

Snaţnim rukama potpuno je

kontrolisao njeno telo a ona mu se

predala bez ostatka. Kada je osetila da

se bliţi vrhunac, zarila mu je nokte u

leda i prigušeno kriknula zabacujući

glavu unazad.

Pridruţio joj se sledećeg trenutka i

ona je stekla utisak da joj je oduzeo svu

snagu. Dastin je nastavila da se mazno

meškolji u njegovom zagrljaju,

privijala se uz njega traţeći njegove

usne.

Damianos ju je gladno ljubio i

posednički stezao, kao da ne ţeli da se

odvoji od nje, a zatim ju je odneo do

velikog kreveta. Njegove usne

započele su novu zavodljivu igru

milujući joj lice, vrat i ramena.

Mazio je njeno telo sve dok nije za-

tvorila oči u iščekivanju. Ţelela ga je

opet. Njegovi poljupci i milovanja

dovodili su je do ludila. Nije razumela

ono što joj šapuće jer mu je glas bio

prigušen dok je usnama istraţivao

svaki centimetar njene koţe.

Njegove usne klizile su niz njen

vrat, raustavljale tu se na njenim

grudima i stomaka i onda K vraćale na

njene usne. Njeni dlanovi klizili su niz

njegova leda, a onda ga je grčevito

zagrlila privlačeći ga još vile sebi.

Kada su ponovo podelili zadovolj-

stvo, snaţno kao nikada pre, usne su

im se silovito spojile, a zatim su

zajedno klonuli. Vreroe je prolazilo,

nepokretno su leţali dok im se dah

mešao a mišići polako opuštali

Laganao su se vraćali u stvarnost i

Dastin se čvrsto privila uz njega sklo-

pljenih očiju. Uţasno se plašila da će,

ako ih otvori, shvatiti da je sve bio san.

Pripremivši se za razočarenje, polako

je otvorila oči, ali on je bio tu.

Damianos je leţao pored nje na le-

đima, zatvorenih očiju, ali znala je da

ne spava. Okrenula se na bok i neţno

je prevukla prstom po liniji njegove

brade. Iznenađeno se trgnula kada se

on izmaknuo od njenog dodira i ustao.

Misao koja joj je u sledećem

trenutku i prošla kroz glavu učinila je

da zadrhti.

Već mu je dosadila, dobio je ono

što je ţeleo. Damianosu ţena postaje

nezanimljiva čim je odvede u krevet.

- Jesam li ti već dosadila? - upitala

je napregnuto.

Okrenuo se prema njoj a u

njegovim očima blesnula je tamna

svetlost koja ju je uplašila. Fosmatrao

ju je netremice nekoliko trenutaka, a

onda se bez reći okrenuo i izašao na

terasu obukavši samo pantalone.

Jednom je prisustvovala ovakvoj

sceni, prisetila se osećajtići kako joj se

srce steţe. Posle svega što se upravo

dogodilo pitala se kako će ţhreti bez

njega.

Nije ţelela da mu se nameće, a bilo

je pitanje trenutka kada će je zamoliti

da ode. Dastin je znala da nema snage

da skrštenih ruku čeka da je on onovo

odbaci. Ovoga puta to ne bi preţivda.

Nikada neće dozvoliti sebi da prosi

njegovu Ijubov. Nije ţelelia prazan

seks bez emocija, ţelela je ljubav,

pravu i potpunu! Sve ili ništa! Moţda

je mogla da očekuje još neki trenutak

uţivanja, još koji lep dan kao što je bio

danainji, ali... Odmahnula je glavom

duboko uzdahnuvši, a zatim je ustala i

počela da se oblači.

Jedini način da sačuva svoja

osećanja bio je da odmah ode. Znala je

da bi popustila i ostala ukoliko bi on to

zatraţio od nje. Ali nije znala kako da

obuzda oštar bol u srcu koji joj je

presecao dah.

Njena osećanja bda su jaka, postala

je zavisna od svoje Ijubavi, a Damianos

joj je značio sve. Morala je da pobegne

što dalje od njega pre nego što

podlegne iskušenju. Trudila se da ga

ne gleda jer se plašila da će sve

pročitati iz njenog pogleda.

Osećala je da se guši, da joj do

polako izmiče pod nogama. Nije imala

snage da mu kaţe da ne ţeli više da ga

vidi jer je to bila laţ. Znala je da ratru.

koju je Damianos upalio u njenom

srcu. niko neće moći da ugasi

- A, ne! - trgnula se jer ju je

uhvatio za nadlakticu. - Nećeš još otići

- Nemoj, molim te - izmaknula se

i za trenutak je izgubila ravnoteţu.

Damianos ju je uhvatio za ruku i

oko struka da ne bi pala, a tela su im se

dodirnula. Dastin oseti blagi miris

poznatog losiona koji je bio pomešan s

mirisom njegove koţe. Zavrtelo joj se u

glavi.

- Nešto nije u redu? - zbunjeno ju

je upitao.

Damianos ju je uhvatio za ramena i

okrenuo sebi, a pogled mu se ukrstio s

njenim. Nije mogla da mu kaţe istinu.

Zato je sve vreme zurila u jednu tačku,

negde u visini njegove brade, jer nije

smela da ga pogleda u oči.

Osetila je da boja polako nestaje iz

njenog lica dok je čvrsto stiskala usne

da ne bi progovorila. Plašila se da ne bi

mogla da se zaustavi ako počne da

priča, a onda bi rekla i ono što nije

htela da on zna i što on ne bi ţeleo da

čuje opet

- Ne mogu - promucala je

odmahnuvši glavom.

- Šta ne moţeš? - namrštio se.

- Ovo... oblizala je suve usne. Ti i

ja... mi...

- Dastin, trebalo mi je nekoliko

dana nakon što si otišla da shvatim da

nisam spreman da okončam ovo

između nas - rekao je neţno.

- A sada znam da ni ti to ne ţeliš.

Vrati se sa mnom u Grčku.

- To nije jednostavno -

promrmljala je zbunjeno kada se

povratila od šoka koji su izazvale

njegove reči. - Moj posao je ovde i...

- Moraće da se snađu bez tebe -

prekinuo ju je. - Sigurno postoji neko

ko moţe da te zameni.

- Hvala ti - odgurnula ga je i

ustuknula nekoliko koraka. - Baš lepo

što sam otkrila da smatraš da me je

lako zameniti.

- Da je to tačno, zar bih sada bio

ovde? - upitao je osmehnuvši se.

- Nemoguće - odmahnula je

glavom.

- Ništa nije nemoguće, draga

moja - u dva koraka prešao je

rastojanje između njih.

- Ne, Damianose - ispruţila je

ruke kao da se brani. - Neću se vratiti s

tobom u Grčku jer ne nameravam da

nastavim tamo gde smo stali.

- Mogu li da znam zašto? - gledao

ju je netremice.

- Ne vidim svrhu u tome - obavila

je ruke oko svog tela. - Priznajem da

sam se izgubila malopre, ali to je samo

zato što smo bili razdvojeni neko

vreme. Oboje znamo da ćemo se, pre ili

kasnije, naći tamo gde smo bili onog

jutra u tvojoj vili na Santoriniju.

Ponovo ćemo poţeleti da budemo

slobodni.

- Slobodni? - ponovio je

namrštivši se. - Da li to ţeliš? Da me se

oslobodiš?

Dastin oseti da se suze skupljaju u

njenim očima i teškom mukom uspela

je da ih zaustavi. Ponovo je bila ljuta

na sebe što nije u stanju da kontroliše

emocije.

- U pravu si - duboko je

uzdahnula. - Bolje da završimo sada

nego da čekamo nekoliko nedelja ili

čak meseci da bi...

- Kao što sam jednom rekao, ti si

laţljivica - prekinuo ju je gotovo ljutito.

Dastin je opomenula sebe da ne

sme da mu uzvrati poljubac kada je

videla da se njegovo lice primiče

njenom. Naţalost, njeno srce nije

slušalo razum i ona se opustila u

njegovom zagrljaju.

- Ne ţeliš da me ostaviš - rekao je

trijumfalno kada se odmakao od nje.

- Ţelim - pobunila se neuverljivo.

- Reci mi istinu, Dastin. Ne ţeliš

da me napustiš, zar ne?

- Ja...

- Šta? - obuhvatio joj je lice

rukama.

- Reci.

Dastin gaje netremice gledala

nekoliko trenutaka, a onda je

odmahnula glavom. Morala je da

sačuva ponos i da ga ostavi pre nego

što Damianos otkrije njena prava

osećanja.

- U redu - duboko je uzdahnuo i

uspravio se. - Onda ću ja prvi.

Dastin se namrštila i skupila kao

da očekuje udarac. Sada će joj reći da je

vreme da se ona pokupi i ode, da je

promenio mišljenje i da je više ne ţeli.

- Pobogu! - prošao je rukama kroz

kosu. - Nisam očekivao da će ovo biti

toliko teško.Dastin ga zbunjeno gledala

i otvorila je usta da nešto kaţe, ali je on

spustio prst na njene usne sprečivši je

u tome.

Neţno ju je pomilovao vrhovima

prstiju po obrazu i privukao u zagrljaj.

- Poslednjih mesec i po dana bez

tebe bili su najduţi u mom ţivotu

rekao je tiho. Ne vraćam se u Grčku

bez tebe.

- Damianose... - pogledala ga je

pravo u oči. - Ţelim bajku.

- Viteza u sjajnom oklopu i sve

što ide uz to? - upitao je zamišljeno.

- Da - klimnula je glavom.

- Nisam siguran da mogu to da ti

pruţim - namrštio se. - Nije mi lako da

pričam o svojim osećanjima, veruj mi

da je i ovo mnogo od mene. Znam da je

i tebi stalo do mene i siguran sam da

ćemo uspeti da nađemo rešenje za ovu

situaciju.

- Situaciju? - pogledala gaje

zapanjeno. - Uz sebe ţelim čoveka

kome je stalo do mene i koji je u stanju

da iskaţe svoja osećanja.

- Zar ti je to baš toliko vaţno? -

zagledao se u njene oči. - Ovde sam,

došao sam za tobom i spreman sam da

ti se posvetim.

- To mi nije dovoljno- istrgnula

se iz njegovog zagrljaja.

Morala je što pre da izađe iz te

sobe jer nije ţelela da je Damianos vidi

kako plače. Za trenutak se u njoj javila

nada da će sve biti onako kako je

zamišljala u svojim snovima, a onda je

nestala.

Međutim, kada je stigla do vrata,

otkrila je da su zaključana i počela je

očajnički da cima kvaku. Nemoćno je

opustila ruke niz telo, a već sledećeg

trenutka osetila je Damianosove ruke

na svojim ramenima.

Znala je da bi trebalo da mu kaţe

za bebu, ali nije mogla da prisili sebe

da prevali te reči preko usana. Nije

ţelela da podiţe dete s čovekom koji

nije bio u stanju da otvori svoje srce.

- Ne moţeš da odeš - rekao je

privlačeći je sebi.

- Daj mi bar jedan dobar razlog

da ostanem - okrenula se prema njemu

brišući suze.

Nekoliko trenutaka gledao ju je

netremice, a onda je, na njeno

iznenađenje, pao na kolena pred njom.

Dastin je uhvatila sebe kako zadrţava

dah iščekujući šta će on reći. Osetila je

da joj srce tuče kao da će iskočiti iz

grudi.

- Dastin uhvatio ju je za ruku.

Preko noći si naglavačke okrenula sav

moj svet. Naterala si me da preispitam

gotovo sve u svom ţivotu, a naročito

ono što sam prihvatao zdravo za

gotovo. Ţao mi je što mi je trebalo

toliko vremena, ali moraš da znaš

koliko mi je stalo do tebe.

- Da li bi vremenom mogao da

naučiš da izgovoriš te reči? - upitala je

kleknuvši pored njega. - Moţda... ako

bi veţbao?

- Za tebe, Dastin, spreman sam da

pokušam - osmehnuo se neţno. -

Siguran sam da ću uz tvoju pomoć

naučiti.

- Volim te - prošaputala je jedva

čujno.

- Obećavaš da me nikada nećeš

napustiti? - upitao je privlačeći je u

zagrljaj.

- Znaš da neću - rekla je meko.

- Neka sve ide dođavola, ne

mogu više da zamislim ţivot bez tebe -

rekao je kao da se plaši da će mu

nestati hrabrosti. Volim te, oboţavam

te i poći ćeš sa mnom u Grčku jer je

tvoje mesto uz mene i baš me briga šta

drugi o tome misle.

- Koliko znam, nikada te nije bilo

briga za to šta drugi misle - privila se

uz njega.

- Pretpostavljam da je ovo najgora

prosidba u istoriji, ali ovo mi je prvi

put - nasmejao se prigušeno. - Nikada

pre nisam pitao nijednu ţenu da se

uda za mene.

- Oh, Damianose! - snaţno ga je

zagrlila.

- Da li to znači ”da”? - upitao je

nervozno.

- Da! - oči su joj sijale od sreće.

- Neću te pustiti iz kreveta čitave

nedelje - povukao ju je za sobom da

ustane.

- Treba mnogo toga da

nadoknadimo.

- Slaţem se - osmehnula se kada

ju je podigao u naručje.

- Reci mi da ţeliš mnogo dece,

Dastin.

- Koliko ih brzo ţeliš? — upitala

gaje kada ju je spustio na krevet.

- Zašto? - spustio se pored nje

privlačeći je u zagrljaj. - Da nisi

trudna?

- Otkud znaš? pogledala ga je

zbunjeno.

- Koliko se sećam, poslednji put

na Santoriniju nisam koristio zaštitu -

osmehnuo se. - Mislim da sam već

tada podsvesno pokušao da te veţem

za sebe. Čini se da je moje telo znalo da

te volim pre nego što je to moj razum

shvatio.

- Ne bi trebalo da se smeješ u

ovakvom trenutku - napućila je usne

toboţe uvređeno.

- Šta ću kada sam srećan - nadneo

se nad njom. - Promenila si me, zbog

tebe sam postao ono što nikada nisam

verovao da ću biti.

- A šta to? - mazno se

promeškoljila.

- Zaljubljen čovek - spustio je

usne na njene.

Epilog

Dastin je otvorila oči i otkrila da

oko nje, u potpunoj tišini, vlada mrak.

Ispruţila je ruku i naglo se uspravila u

sedeći poloţaj otkrivši da je druga

polovina kreveta prazna.

- Damianose? - pozvala ga je tiho,

a kada nije bilo odgovora, ponovila je

glasnije:

- Damianose?

Brzo je zbacila pokrivač sa sebe.

Napipala je u mraku ogrtač, a zatim

poţurila do zatvorenih vrata spavaće

sobe. Baš kada je stigla do njih, ona su

se otvorila odbacivši je unazad.

- Da li si dobro? - zabrinuto upita

Damianos uhvativši je u poslednjem

trenutku da ne padne.

- Jesam. Samo sam pospana i

zabrinula sam se kada sam otkrila da

te nema.

- Gde si bio? Ništa nisam čula...

- Čudi me - rekao je podiţući je u

naručje. - Mladi gospodin je plakao iz

petnih ţila.

- Nikolas? - pogledala ga je

iskosa. - Da li te je probudio? Moţda

treba da... !

- Ništa ne brini, nahranjen je i

presvučen - zadovoljno se osmehnuo

spuštajući je na krevetu! - Opet je

zaspao.

- Skoro sam završila restauraciju

nove slike - rekla je privlačeći ga sebi.

- Ipak ti je potreban odmor -

prešao je neţno prstom po njenom

obrazu.

- Pored rada na slici moraš da se

izboriš sa mnom i s našim sinom. A to

je ogroman posao, Dastin.

- To mi nije teško - osmehnula se

srećno.

- Volim te, Damianose.

- Da li si sigurna? - zagledao se u

njene oči. - Prošlo je gotovo dve go-

dine. Da li si još uvek sigurna u to da

me voliš?

- Sigurnija nego ikada -

odgovorila mu je.

- Volim te - rekao je tiho.

Dastin je kao hipnotisana gledala

njegovo lice koje se sve više primicalo

njenom dok joj je srce tuklo kao ludo.

Poljupci su postali strasniji.

Tiho je zaječala. Zatvorila je oči

prepuštajući mu se kada je osetila

njegove usne na svojim grudima.

Sledećeg trenutka bio je nad njom i ona

se osmehnula, spremna za strast koja

se brzo u njoj budila.

- Mislila sam da sutra moraš rano

u kancelariju rekla je zavlačeći mu

prste u kosu.

- Snaći će se jedan dan bez mene.

Osim toga, jutro je još uvek daleko.

Damianos je smaknuo bretele

njene spavaćice milujući joj vrat.

Dastin se predala osećanju radosti u

njegovom zagrljaju. Pre nego što je

njega srela ni sanjala nije da postoji

ovakva ljubav.

Činilo joj se da ga je oduvek

poznavala i da je vođenje ljubavi s njim

nešto najprirodnije na svetu. Samo

tada se osećala potpunom, a znala je da

i on oseća isto jer su je njegove ruke i

usne uvek iznova traţile.

- Volim te - prošaputao je glasom

oteţalim od strasti.

Dastin se osmehnula jer je on te

dve reči izgovarao lako i često.

Njegove ruke klizile su po njenom telu

znalački paleći vatru u njoj, a ona se

izvila prema njemu u ţelji da mu bude

bliţa. Oboje su se uz uzdah prepustili

strasnom zanosu koji ih je obuzeo.

- Volim te - rekla je pre nego što je

svet prestao da postoji za nju.