Napomena autora:

Da bismo pojednostavili sadraj ove broure, odluili smo da Vam ceo proces upoznavanja sa standardima, kao i tok implementacije i sertifikacije objasnimo kroz praktian primer.

Standard ISO 9001:2008, kao osnovni upravljaki standard, koji organizaciju posmatra u irem smislu (s obzirom da je primenljiv na sve

vreste organizacija / delatnosti) je iz tog razloga bio logian izbor za

potrebe ove broure. Sam proces implementacije i sertifikacije FSC standarda je sutinski identian, te se u tom pogledu moete rukovoditi sa

objanjenjima datim u nastavku.

Sadraj:

Kako su se pojavili standardi i zato? Osnovni pojmovi ............................. 1

Uloga direktora u usvajanju dokumenata sistema kvaliteta ........................ 3

Kako definisati ovlaenja i odgovornosti? .................................................... 5

Efekti definisanja ovlaenja i odgovornosti .................................................. 7

Uloga predstavnika rukovodstva za kvalitet ................................................. 8

Proces implementacije standarda .................................................................. 12

ta je potrebno za sertifikaciju? ...................................................................... 14

Uvod u FSC ....................................................................................................... 16

Pojmovi FSC i FSC CoC ........................................................................... 17

Koristi od implementacije FSC CoC .............................................................. 18

Principi FSC i sertifikacija FSC FM (Forest Management) ......................... 19

Sertifikacija sistema kontrole nadzornog lanca FSC COC .......................... 21

Ovaj dokument je proizveden uz finansijsku podrku Evropske unije. Za sadraj ovog dokumenta iskljuivo je odgovorna umarska kola Kraljevo i pod bilo kojim okolnostima ne moe se smatrati za stav Evropske unije.

1

Kako su se pojavili standardi i zato? Osnovni pojmovi

Serija standarda ISO 9000 pojavila se 1987. godine. Osnovu standarda

ine standardi koje su propisivali centri za zatitu potroaa u Engleskoj.

Kao i svemu to se pojavilo na Zapadu osnovni princip standarda

predstavlja donoenje veeg profita. Osnova svega je KVALITET.

Kada se pomene re kvalitet svako od nas ima svoju definiciju tipa: lepo

je, ukusno je, divno izgleda Kada bi eleli jednoznano da odredimo pojam kvaliteta bilo bi neophodno odrediti jasan kriterijum. Zbog ambicije

ISO organizacije da donese standarde koji e se odnositi na sve vrste

delatnosti i usluga bilo je neophodno najpre definisati osnovne pojmove. Tako je nastao standard ISO 8402 RENIK koji definie osnovne pojmove o kvalitetu. U standardu ISO 8402 kvalitet je definisan kao skup svih

svojstva i karakteristika proizvoda ili usluge, koji se odnose na njihovu mogunost da zadovolje utvrene ili izraene potrebe1.

Na taj nain jasno je odreeno ta se podrazumeva pod kvalitetom. Iz

definicije se vidi da kvalitet predstavlja automobil marke Mercedes kao i

automobil marke Trabant. Naravno, postoji razlika izmeu ova dva automobila i ogleda se pre svega u klasi; meutim oba imaju svoje kupce.

Renik sadri 67 termina, rasporeenih u etiri odeljka a) Opti termini, b) Termini koji se odnose na kvalitet, c) Termini koji se odnose na sistem kvaliteta i d) Termini koji se odnose na metode i postupke. Za pravilnu primenu sistema kvaliteta neophodno je upoznati sve navedene termine ali

u ovom delu izdvojiemo najznaajnije, izraze koji se najee koriste2.

POLITIKA KVALITETA: Opte namere i ciljevi jedne organizacije u pogledu kvaliteta, koje je utvrdio najvii organ upravljanja.

UPRAVLJANJE KVALITETOM: Sve aktivnosti ukupne funkcije

upravljanja koje odreuju politiku kvaliteta, ciljeve i odgovornosti a ostvaruju se putem planiranja kvaliteta, kontrole kvaliteta, obezbeenja

kvaliteta i poboljanja kvaliteta u okviru sistema kvaliteta.

1 International Standardization Organization, Switzerland -ISO 8402 renik pojmova 2 ISO 9000, ISO 8402

2

PLANIRANJE KVALITETA: Aktivnosti koje odreuju ciljeve i zahteve za kvalitet i za primenu elemenata sistema kvaliteta.

KONTROLA KVALITETA: Operativni postupci i aktivnosti koji se koriste da bi se ispunili zahtevi za kvalitet.

SISTEM KVALITETA: Organizaciona struktura, postupci, procesi i

resursi koji su potrebni za ostvarenje upravljanja kvalitetom.

PREISPITIVANJE UPRAVLJANJA: Zvanino vrednovanje stanja i adekvatnosti sistema kvaliteta u odnosu na politiku kvaliteta i ciljeve, koje

vri najvie rukovodstvo.

NEUSAGLAENOST: Neispunjenje specificiranih zahteva.

PROVERA KVALITETA: Sistemsko i nezavisno proveravanje radi odreivanja da li se aktivnosti u oblasti kvaliteta i rezultati koji se na njih

odnose, slau sa planiranim programima, da li su ovi programi sprovedeni

efikasno i da li su pogodni za dostizanje ciljeva.

Pored Renika osnovna serija standarda sadri i sledee standarde:

ISO 9000 - standard koji nam pomae u izboru modela koji emo koristiti u naoj firmi.

ISO 9001 - standard koji se koristi u proizvodnji, ugradnji, servisiranju i razvoju novih proizvoda.

ISO 9004 - standard koji nam pomae u upravljanju sistemom kvaliteta.

Sa revizijom3 standarda iz 2000. godine modeli 9001, 9002, i 9003. su objedinjeni ali je dozvoljeno izostavljanje pojedinih zahteva standarda

(upravo prema strukturi modela iz 1987. godine).

Da bi napravili razliku izmeu sistema kvaliteta i kontrole kvaliteta

pogledajmo koja su osnovna pitanja koja se postavljaju. U sistemu kvaliteta pitanje glasi "Da li moemo to dobro da uradimo?", a kod kontrole kvaliteta

"Da li smo to dobro uradili?". Cilj sistema kvaliteta nije zavrna kontrola

koja e odvojiti kart, ve sistem koji e nam omoguiti da se kart ne

pojavljuje. Ne treba izgubiti iz vida da i proizvodi koji su odvojeni kao kart

takoe kotaju. 3 Revizija standarda ISO 9000:2008

3

Uloga direktora u usvajanju dokumenata sistema kvaliteta

Uloga izvrnih direktora se definie na osnovu koncepcije realizacije

projekta. U daljem tekstu bie prikazan jedan princip rada bez ikakvih

pretenzija da je to jedini ispravan sistem rada konsultanta.

Prilikom tumaenja zahteva 4.2.34 i ovlaenih lica, postoji velika sloboda u odreivanju konkretnih ovlaenih lica, kao i znaenja pojma adekvatnosti dokumenta. Dokument je sutinski adekvatan ako se moe primeniti u praksi i naravno, ako zadovoljava sve zahteve standarda. Poto prethodno definiemo postupke za izradu dokumentacije sistema kvaliteta kao i sadraj i formu procedura i radnih uputstava, neophodno je da

opisani postupci budu usaglaeni i sa ovim dokumentima. Sve u svemu,

dokument je adekvatan ako ima odreenu formu, sadraj, moe da se

primeni u praksi i ispunjava zahteve standarda. Sa ovakvim pristupom treba nai ovlaeno lice koje poznaje sve ove zahteve. Najblii traenoj osobi je predstavnik rukovodstva za kvalitet odnosno struni saradnik za

kvalitet, osobe zaposlene u samoj organizaciji, koje imenuje direktor. Oni nisu u stanju da procene samo jednu stvar: da li se navedeni postupak moe

primenjivati u praksi. Ako poemo od injenice da mi prilagoavamo

zahteve standarda naem poslovanju i da elimo da u svakom postupku

reimo bar jedan problem (to znai da je autor verovatno predloio neku

izmenu postupka rada) oigledno je da procena mogunosti funkcionisanja

propisanog postupka predstavlja SUTINU provere adekvatnosti.

Iz ovakvog pristupa sledi da e odgovorni rukovodilac pregledati

adekvatnost sa aspekta mogunosti primene a predstavnik rukovodstva za

kvalitet ili struni saradnik sa aspekta zahteva standarda. Posle svega ostaju

jo dve dileme: kojim redosledom e odgovorna lica pregledati dokument i

ko e pregledati da li je sadraj i forma dokumenta usaglaena sa

propisanim nainom rada.

Zbog efikasnijeg rada loginije je da se najpre pregleda mogunost

primene dokumenta. U delu sadraja i forme veliki bi problemi nastali kada

bi rukovodilac potvrdio mogunost primene a zatim predstavnik

rukovodstva (struni saradnik za kvalitet) vratili nacrt autoru da usaglaava

4 Standard ISO 9001:2008

4

sadraj i formu. Zbog moguih izmena (ko zna ta bi autoru moglo sve da

padne na pamet) i novi nacrt morao bi da ponovo pregleda neposredni

rukovodilac odgovoran za primenu postupka. Iz ovoga se namee zakljuak

da je najsrenije reenje da odgovorni rukovodilac pregleda sadraj i formu

a zatim i mogunost primene postupka.

Ovakav sled aktivnosti je pogotovu efikasniji kada se ima u vidu da

oblasti kojim se pokrivaju specifini zahtevi 5 (rangiranje dobavljaa, preventivno odravanje, kontrola neusaglaenih proizvoda,...) se propisuju

tek poto se autorima objasne zahtevi standarda. Ako se zahtevi sledljivosti

i kontrole procesa objasne tokom obuke za izradu dokumenata jasno je da

e sluajevi vraana pregledanog dokumenta autoru zbog neispunjenja

zahteva standarda biti veoma retki.

Ovakav pristup namee obuku izvrnih direktora od samog poetka

projekta ali i pitanje da li su samo izvrni direktori odgovorni za primenu

propisanog postupka, odnosno koja je uloga niih rukovodioca. Zbog toga

je neophodno definisati princip izbora rukovodioca koji je odgovoran za

primenu dokumenta.

Najlake je, ne samo zbog pregleda pre putanja u primenu, ve i zbog

funkcionisanja tokom primene, da se definie lice odgovorno za primenu kao neposredni rukovodilac svim uesnicima u opisanom postupku rada. Na taj nain oigledno je da e se u nekim sluajevima kao lica odgovorna

za primenu pojaviti direktori a nekada rukovodioci slubi ili poslovoe.

5 Zahtevi standarda ISO 9001:2008

5

Kako definisati ovlaenja i odgovornosti?

Postoje dva osnovna naina da se jasno doe do definisanja ovlaenja i

odgovornosti zaposlenih.

Prvi nain ogleda se u tome da se najpre napiu procedure i radna uputstva. Na taj nain kree se od postojeeg sistema koji ve postoji u

organizaciji. Kod izrade dokumentacije sistema kvaliteta drugog i treeg nivo6 posebno treba obratiti panju na definisanje ovlaenja i odgovornosti zaposlenih koji uestvuju u prikazanom procesu. U ovim dokumentima

veoma je praktino definisati i odgovorno lice za primenu opisane proce-dure. Na taj nain izradom kompletne dokumentacije jasno razgraniavamo procese i lica koja su odgovorna za njihovo funkcionisanje, odnosno za

realizaciju pojedinih faza procesa.

Po zavretku izrade procedura moemo prikazati matrino odgovornost

rukovodioca za funkcionisanje procesa. Ponekada se ovakvim nainom rada dolazi do frapantne injenice da pojedina odgovorna rukovodea mesta ne odgovaraju ni za jedan proces rada.

Ukoliko se po zavretku izrade dokumentacije pojave radna mesta

izvrioca koja nisu obuhvaena dokumentacijom sistema kvaliteta to ne mora da bude znak za uzbunu. Sve zavisi od sloenosti posla koje izvrilac

obavlja odnosno da li njegove aktivnosti bitno utiu na funkcionisanje sistema kvaliteta. Ukoliko kafe kuvarica nije obuhvaena izraenom doku-mentacijom to samo znai da za realizaciju njenih poslova nije neophodna posebna obuka i da su aktivnosti jednostavne. Organizacije koje su i ovu

aktivnost obuhvatili dokumentacijom sistema kvaliteta nikako nisu napra-vili neusaglaenost sa zahtevima standarda. Do kog obima i na koji nain e

se definisati aktivnosti u organizaciji stvar je rukovodstva same organi-zacije. Ono to je neophodno za rukovodstvo organizacije predstavlja

njihovu odgovornost da je proces pod kontrolom i da je sistem efikasan.

Protivnici ovakvog naina rada prilikom definisanja ovlaenja i odgo-vornosti zagovaraju tezu da se dokumentovanjem postojeih procesa nee napraviti nikakav korak unapred. Naime samo se zadrava zateeno stanje

koje je po pravilu loe. 6 Dokumentacija drugog i treeg nivoa (procedure i uputstva) definisana u ISO 10013

6

Ovu konstataciju bi mogli prihvatiti samo u varijanti kada nije propisan

nain izrade dokumentacije i ukoliko se ne zahteva jednoznana odgovor-nost svih uesnika u procesu. S obzirom da u okviru izrade dokumentacije postoji i proces verifikacije 7 izraenih dokumenata uglavnom od lica zaduenih za njegovu primenu jasno je da se ovakvim nainom rada

sigurno unapreuje funkcionisanje procesa. U ovoj fazi nikako ne treba definisati potpuno nov nain rada. Ukoliko mislite da sve treba okrenuti

naopako, onda ili ne shvatate standarde, ili u vaem preduzeu nita ne

funkcionie. Standardi su propisani da bi ih prilagodili vaem nainu rada a nikako da bi va nain rada prilagodili standardu.

Ukoliko kod vas nita ne funkcionie onda nemojte poeti sa uvoenjem sistema kvaliteta. Ukoliko ne predstavljate radnu organizaciju koja normalno funkcionie, ne oekujte da e vam standardi omoguiti

pokretanje proizvodnih procesa. Sistem kvaliteta predstavlja samo

nadogradnju u sluaju funkcionisanja sistema.

Naalost, u velikom broju sluajeva sistem kvaliteta predstavlja poslednju slamku spasa za organizaciju. Ovakvim stavom i nepromiljenim

ulaskom u projekat uvoenja sistema kvaliteta pojedine organizacije su jo

vie oteale svoj poloaj. Posledica ovakvog opredeljenja je dugotrajno i

muno uvoenje sistema kvaliteta bez posebnog efekta.

Sistem kvaliteta se moe efikasno primeniti u poslovanju onih preduzea

koja imaju uposlene kapacitete.

Drugi nain dolaska do ovlaenja i odgovornosti je definisanje vlasnika

procesa. U ovom sluaju projekat uvoenja sistema kvaliteta dokumentuje

se tako to se najpre odrede odgovorne osobe za pojedine procese a onda se

izvri dokumentovanje procesa. U ovoj varijanti postoji opasnost da proces

dodelite pogrenoj osobi jer je po nazivu radnog mesta oito da je navedena funkcija odgovorna za naveden proces.

Prilikom realizacije ovakvog procesa pripadajua funkcija definie korake rada za posao koji do tada nije obavljala to moe izazvati jo vei

haos u poslovanju.

7 ISO 9001:2008, zahtev 4.

7

Efekti definisanja ovlaenja i odgovornosti

Po zavretku definisanja ovlaenja i odgovornosti i primenom propi-sanog reima rada, dolazimo do situacije da rukovodioci obavljaju svoje poslove. Kada se kae da je neophodno da svi u preduzeu obavljaju svoje poslove, veina sagovornika oduevljeno konstatuje da je taj uslov u

njihovom preduzeu ve ostvaren. Ali, da li je to ba tako jednostavno?

Razmislite koliko puta ste morali da uradite tue poslove?

Razlozi za realizaciju tuih aktivnosti mogu biti razliiti:

a) Niste sigurni da osoba koja obavlja navedeni posao moe da prevazie konkretnu situaciju.

b) Navedena aktivnost je deo ogromnog projekta za koji Vi odgovarate, i Vi elite da sve akcije sami obavite.

c) Potrebna Vam je hitna realizacija posla i Vi nemate vremena da odgovornoj osobi objanjavate ta Vam je potrebno.

d) Osoba koja radi na navedenim poslovima je neprijatna i Vi ne elite da ulazite u nove konflikte.

e) Najbolje kontroliete situaciju ako kompletan posao sami obavite...

Ukoliko se kod Vas javlja samo jedan od ovih razloga znai da u Vaem

preduzeu svi ne rade svoj posao.

Posledica ovakvog naina rada je da veinu svog radnog vremena troite

na realizaciju tuih poslova, a krajnji efekat je da svoj posao nekvalitetno

obavljate, odnosno Va rukovodilac preuzima deo Vaih aktivnosti.

Na taj nain penjui se po hijerarhiji dolazimo do generalnog direktora

koji obavlja mnoge poslove, ali nikako ne svoj.

8

Uloga predstavnika rukovodstva za kvalitet8

Rukovodstvo mora da imenuje jednog lana rukovodstva koji, bez obzira na druge odgovornosti, mora preuzeti odgovornost i ovlaenje i za:

a) obezbeivanje procesa potrebnih za utvrivanje, primenu i odrava-nje sistema menadmenta kvalitetom;

b) izvetavanje najvieg rukovodstva o delotvornosti sistema menad-menta kvalitetom i o svim potrebama za poboljavanjem i

c) osiguravanje stvaranja svesti o zahtevima korisnika, na svim nivoima u organizaciji

U tumaenju take 5.5.2 rukovodstva naih preduzea su bila raznolika:

od dotadanjeg pomonika generalnog direktora kome su predate i obaveze

sprovoenja ISO standarda, preko rukovodioca unutranje kontrole, do pripravnika kojima se odreuje ovo odgovorno mesto (do pojave revizije

standarda 1993.).

Konkurs Vlade Srbije za podsticaj privrede u primeni sistema menad-menta kvalitetom je takoe pokazao odnos prema kvalitetu. U vreme kon-kursa dolo je do ekspresne razmene raznih upitnika i zahteva za oba-veznim uvoenjem sistema kvaliteta. Po zavretku konkursa sve je zaustav-ljeno i do uspostavljanja nekog ireg kontakta dolazilo je veoma retko.

Na raznim seminarima o kvalitetu uglavnom se ponavljaju predavai, a

najee pitanje je: Ko je od top menadmenta prisutan u sali?. Uz oekivani odgovor da su u sali dva ili tri generalna direktora obavezno ide i

komentar kako rukovodstvo nije zainteresovano za kvalitet.

Najee se kao najvei problemi uvoenja (primene) sistema menad-menta kvalitetom navode sledei razlozi9:

1. Postoji samo verbalna podrka rukovodstva 2. Neprihvatanje koncepta sprovoenja kvaliteta direktora za kvalitet od

strane rukovodstva. 3. Nemogunost kontakta predstavnika rukovodstva za kvalitet sa top

menadmentom i razgovora u vezi kvaliteta.

8 ISO 9001:2008, zahtev 5.5.2. Predstavnik rukovodstva 9 Nedelja kvaliteta, Poslovna politika, asopis Kvalitet, decembar 2006.

9

Ipak, da bi se ublaili nai problemi, pobrinuo se Tehniki komitet

ISO/TC 176 uradivi reviziju ISO standarda 1993. godine koji je decidirano

zahtevao da predstavnik rukovodstva za kvalitet bude lan najvieg

rukovodstva preduzea. Ovime se meutim problem oko izbora linosti za predstavnika rukovodstva reava samo delimino.

injenice koje znamo su sledee:

1. Funkcija predstavnika rukovodstva za kvalitet, bilo da je u pitanju:

pomonik direktora za kvalitet, direktor sektora za kvalitet, rukovodilac

slube za obezbeenje kvaliteta ili drugi lan najueg rukovodstva, nije

prolaznog karaktera.

Tek po dobijanju sertifikata funkcija predstavnika rukovodstva za

kvalitet dolazi do punog izraaja. To je deo odgovornosti koji se odnosi na stalnom sprovoenju sistema kvaliteta radi preispitivanja i poboljanja. Ne

zaboravimo najvanije: sertifikat se izdaje na period od tri godine. Posle

isteka ovog roka ponovo dolazi do provere sistema kvaliteta od strane

ovlaene institucije.

2. Predstavnik rukovodstva za kvalitet mora biti lan najvieg

rukovodstva preduzea.10

To ne bi smeo postati izborom na mesto predstavnika rukovodstva za

kvalitet ve se treba izabrati iz postojeeg rukovodstva. Na taj nain njegov

posao e biti olakan, jer ne samo da poznaje politiku poslovanja preduzea

ve je u njenom formiranju i uestvovao. Kako u sistemu naeg kolovanja jo uvek ne postoji kadar osposobljen za poslove uvoenja i rukovoenja

sistemom kvaliteta, na rukovodstvu preduzea je da izmeu sebe izabere

odgovarajue lice za pomenutu funkciju.

3. Nisu bez znaaja ni godine starosti i iskustvo (radni sta) predstavnika rukovodstva

Pogledajmo na koji nain se formira menadment na zapadu. Na

izvrnom poslovima su izvrioci od 18. do 26. godine starosti. Retki su

sluajevi vrhunskih menadera koji su prvo rukovodee radno mesto dobili

posle tridesete godine ivota. Najkreativniji izvrni menaderi su od

10 ISO 9001:2008, zahtev 5.5.2. Predstavnik rukovodstva

10

tridesete do etrdesete godine ivota. Zbog samog sistema kolovanja kod

nas bi se ove granice mogle produiti, ali ne za vie od pet godina.

Sistem kvaliteta je izazov, ali ne za onoga ko poinje njime da se bavi u

pedesetoj godini ivota.

4. Line osobine predstavnika rukovodstva za kvalitet su takoe od

uticaja za sprovoenje programa sistema kvaliteta.

Moda bi najprikladnije bilo prihvatiti osobine koje se oekuju i od osoba

koje su ocenjivai sistema kvaliteta:

znanje i iskustvo u kvalitetu poznavanje zakonskih propisa i ugovorenih zahteva strpljenje smirenost pravednost entuzijazam i interes jaka linost dobar slualac analitinost diplomata mogunost komuniciranja na svim nivoima ast

Iako su sve osobine jasne trebalo bi ipak prokomentarisati prvu osobinu

koja govori o iskustvu u kvalitetu.

Veoma esto se uju izjave tipa: Ja imam trideset (pa i vie) godina iskustva u kvalitetu. Nesumnjivo da takvih osoba i ima, ali razdvojimo dve stvari: zavrnu kontrolu i kontrolu sistema kvaliteta. Ako se neko bavio poslom brojanja mrtvih dvadeset godina to nikako ne znai da e biti

odlian doktor. Standardi sistema kvalitetom su se pojavili 1987. godine i

ako se neko njime bavio pre njihovog objavljivanja oigledno da je

uestvovao u njihovoj izradi. S obzirom na istorijat serije standarda ISO 9000 (prva verzija nastala kao nacionalni standard u Engleskoj) i principa

usvajanja standarda i novih revizija (saglasnost 75% od ukupnog broja

lanica) oigledno je da u ovoj oblasti nije mogue raunati na trideseto-godinje iskustvo.

11

U ovom sluaju iskustvo u kvalitetu moe se meriti sa par godina, ali je

realno oekivati ga samo kod preduzea koja ve imaju sertifikovani sistem.

Kod preduzea koja tek poinju gotovo je nemogue nai rukovodioca koji

je ranije imao iskustva sa sistemom menadmenta kvalitetom (osim ako u preduzee nije preao iz firme sa sertifikovanim sistemom).

12

Proces implementacije standarda

Proces implementacije standarda (uvoenja standarda) podrazumeva

odreene korake, odnosno faze. Veina koraka je uslovljena realizacijom

prethodnih faza, ali postoje i one faze koje se meusobno mogu paralelno

odvijati. U nastavku Vam je prezentovan jedan od uspenijih metoda

procesa implementacije:

Faza 1 snimak stanja i definisanje globalnih procedura sistema menadmenta kvalitetom

Snimak postojeeg stanja se realizuje u saradnji sa predstavnikom

rukovodstva za kvalitet. U toku snimka stanja izvrie se pregled:

organizacione eme sa ovlaenjima i odgovornostima, nain ukljuenja

najvieg rukovodstva sa aspekta praenja performansi procesa i njihove

odgovornosti kao i pregled jednoznanosti globalnih procedura sistema

kvaliteta. U okviru ove faze izvrie se planiranje globalnih procedura i

definisati nain implementacije procedura i radnih uputstava sa jasnim

razgranienjem ovlaenja vlasnika procesa i uesnika u procesu.

Faza ukljuuje i formiranje i definisanje ovlaenja i odgovornosti

osnovne organizacione strukture obezbeenja sistema kvaliteta: odbora za

kvalitet, timova, predstavnika rukovodstva za kvalitet i strunih saradnika za kvalitet.

Faza 2 Edukacija radnog tima

U ovoj fazi predvien je pregled i redefinisanje sadraja i forme

dokumenata i Politike kvaliteta od strane direktora. U ovom delu

konsaltinga zadatak konsultanata je da prezentiraju dokumenta usaglaena

sa sistemom praenja performansi, a da direktoru pomognu u koncipiranju

Politike kvaliteta savetima i konkretnim predlozima.

Faza obuhvata i obuku tima za kvalitet (zaposlenih koji su ukljueni u

izradu procedura i radnih uputstava), sa posebnim osvrtom na jednoznanost i sledljivost procesa prikazanih u dokumentaciji sistema

kvaliteta. Takoe ukljuuje i pregled usagalaenosti izraenih reenja sa aspekta jednoznanosti, mogunosti praenja performansi i usaglaenosti sa

zahtevima standarda.

13

Faza 3 aplikacija pojedinih reenja

U ovoj fazi vri se uvoenje u primenu predloenih reenja od strane QA

timova (timova za obezbeenje kvaliteta). Sam proces aplikacije obuhvata i

obuku direktnih izvrioca koji nisu ukljueni u obuku za izradu dokumentacije, kao i obuku iz oblasti interne provere kao i praktian rad na proveri funkcionisanja sistema. Realizacijom seminara za interne provera-vae zaposleni e biti osposobljeni da nezavisno i samostalno proveravaju efikasnost i efektivnost sistema.

Tokom izrade procedura i radnih uputstava predstavnik rukovodstva za

kvalitet i struni saradnik e biti osposobljeni za izradu plana kvaliteta kao i

za definisanje dodatnih zahteva u cilju obezbeivanja uslova za praenje

performanse procesa

Faza 4 izrada i usaglaavanje plana performansi procesa

U ovoj fazi predstavnik rukovodstva za kvalitet i struni saradnik za

kvalitet e se osposobiti za izradu plana performansi procesa koji ukljuuje

definisanje: sadraja izvetaja, dinamiku izrade, autora izvetaja i funkciju

vlasnika procesa koji preispituje ostvarene rezultate.

U okviru ove faze definiu se i performanse za ostvarenje ciljeva iz

Politike kvaliteta. Takoe se vri usaglaavanje nivoa informisanja o

performansama procesa.

Faza 5 preispitivanje performansi procesa

U ovoj fazi vri se implementacija plana performansi. Nakon izrade

izvetaja organizuje se preispitivanje ostvarenja performansi sistema

kvaliteta kao i definisanje izlaznih elemenata preispitivanja.

U okviru ove faze vri se i usaglaavanje opisa poslova rada pojedinca sa

jasnim definisanjem faza rada, odluka koje se donose i dokumentacije u

kojoj su navedeni principi rada i odluka u cilju praenja efekata rada svakog

zaposlenog. Projekat uvoenja sistema kvaliteta realizuje se metodom konsaltinga, sa akcentom na osposobljavanju i osamostaljenju QA timova

radi realizacije projekta.

14

ta je potrebno za sertifikaciju?

Da bi se pristupilo procesu sertifikacije, SMK mora biti potpuno

dokumentovan, proveren i odobren od strane menadmenta i tek onda implementiran u organizaciju.

Sistem menadmenta kvalitetom sainjava:

poslovnik o kvalitetu opisuje kako organizacija zadovoljava zahteve ISO 9001:2008

procesi opisuju aktivnost od poetka do kraja procedure opisuju metod putem kojih se upravlja procesima radna uputstva kako se obavljaju individualni zadaci i aktivnosti planovi kvaliteta planovi performansi zapisi

Sertifikat ISO 9001:2008 je na prvom mestu dokaz kvaliteta poslovanja i

propusnica za ulazak na svetsko trite koje diktira i zadaje odreene

standarde. Od poetka implementacije ISO 9001:2008 pa do same

sertifikacije koja se ogleda u kontroli i dodeli meunarodno priznatog

sertifikata potrebno je da proe odreeni vremenski period u kome

organizacija vri sve neophodne promene u cilju ispunjenja svih zadatih

zahteva Sistema menadmenta kvaliteta.

Sertifikaciju vre nezavisna sertifikaciona tela. Izbor sertifikacionog tela

vri samostalno preduzee, u zavisnosti od sopstvenih potreba i kriterijuma.

Konsultantske firme ne mogu vriti sertifikaciju preduzea u kojima su

obavljali konsalting (sukob interesa).

Sam tok sertifikacione posete eksternih ocenjivaa definiu sertifikaciona

tela (uz usaglaavanje termina sa korisnicima preduzeima). Na osnovu usvojenog plana sertifikacione provere, ocenjivai poseuju preduzee i vre samu proveru. Provera obuhvata kompletan pregled dokumentacije, ali i

primenu u praksi svih propisanih postupaka rada. Ako uzmete u obzir da

se poslovanje (praktino izvrenje poslovnih aktivnosti) razlikuje u svakom

preduzeu, jasno Vam je da je nemogue prekopirati dokumentaciju od nekog drugog. Dokumentacija mora biti adekvatna i primenljiva u vaoj

organizaciji!

15

Nakon uspenog ocenjivanja, sertifikaciono telo izdaje meunarodno

priznat sertifikat, kojim potvruje Vau usaglaenost sa zahtevima

standarda. Sertifikat ISO 9001:2008 se izdaje na tri godine, nakon kojih je

potrebno izvriti ponovnu sertifikaciju sistema (tzv. resertifikacija). Tokom

roka trajanja sertifikata od tri godine, preduzea su u obavezi da u saradnji

sa sertifikacionim telom izvre redovni godinji nadzor (to u praksi znai

da nakon sertifikacije sledi dva redovna nadzora pre resertifikacije). Tokom

ovog perioda, u sluaju da se u bilo kom trenutku (najee prilikom

nadzora ili resertifikacije) ustanovi da preduzee ne ispunjava zahteve standarda, sertifikaciono telo ima pravo da (privremeno) suspenduje izdat

sertifikat. Naravno, ovo se praktino deava samo u onim preduzeima u

kojima je sistem uspostavljen bez iskrenog opredeljenja najvieg

rukovodstva (i/ili vlasnika) ka stalnom unapreenju procesa poslovanja.

Na kraju, poto smo sagledali odreene zahteve koji se postavljaju pred

Vama i sam tok implementacije i sertifikacije, moemo zakljuiti da

prikazani standardi nisu bauk kojim nas razvijene ekonomije zastrauju. Naprotiv, upravo ove ekonomije su prve prihvatile principe pomenutih

standarda.

16

FSC CoC (Forest Stewardship Council Chain of Custody) Komitet za upravljanje umama Sistem nadzornog lanca

Uvod u FSC

Neplanska sea umskog bogatstva, iji sve vei intenzitet ne samo da

ugroava ivotnu sredinu ve viestruko nadilazi dinamiku sadnje novih

stabala, ime se direktno ugroava odrivi razvoj. Razvoj svesti o znaaju

uma kao prirodnog i industrijskog resursa planete, podstakao je razliite

organizacije u svetu, koje se bave ivotnom sredinom i kompanije koje

posluju sa drvetom i upravljaju umama, da 1993. godine osnuju svetsku

nezavisnu i neprofitnu organizaciju FSC. Cilj ovog saveta ili komiteta, jeste

da podstie odgovoran odnos prema umama na planeti, kroz razvijanje

svesti kod onih koji gazduju umama, u drvnoj i preraivakoj industriji

kao i svesti potroaa o znaaju odrivog razvoja, to e doprineti i

poveanju imida kompanija sa FSC sertifikatom koje se bave trgovinom,

obradom i preradom drveta.

17

Pojmovi FSC i FSC CoC

FSC (Forest Stewardship Council) Savet za upravljanje umama je nezavisna, nevladina, neprofitna organizacija sa

seditem u Junoafrikoj republici, osnovana sa ciljem

razvijanja i promocije svesti o potrebi dogovornog odnosa

prema umama na planeti.

CoC (Chain of custody) Nadzorni lanac. Izdavanjem CoC sertifikata i isticanjem FSC logoa na svoje proizvode, iji je osnovni sastojak drvo, organizacije potroaima alju informaciju o tome da je drvo ugraeno u

njega prolo kroz strog nadzorni lanac od see uma pod nadzorom

strunjaka do odgovorne prerade i proizvodnje kroz racionalno iskorienje drveta. Postoje 3 vrste FSC sertifikata tj. nalepnica koje se istiu na proizvod:

1. FSC Pure isto drvo 2. FSC mixed source meani izvori, min. 50% FSC sertifikovano drvo 3. FSC recycled reciklirano drvo

Praktino to znai da nalepnica FSC koju ste u skladu sa dobijenim CoC

Sertifikatom istakli na recimo drveni sto koji ste napravili, daje potroaima

i vaim poslovnim partnerima sledee informacije:

Drvo potie iz FSC sertifikovane ume (isto, meano ili reciklirano) Da se sea u toj umi vri planski to znai sledee:

o Da nije ostavljeno golo zemljite izloeno eroziji o Da nisu ugroena stanita biljnog i ivotinjskog sveta o Da nije dolo do raseljavanja stanovnitva usled see ume

Da drvo nije genetski modifikovano Da nema nekontrolisanog meanja sa drvetom nepoznatog porekla Da racionalno iskoriavate celo stablo ili dasku to znai da:

o od otpada pravite proizvode (OSB ploe, iverice, briketi, pelet...), o koristite otpad za zagrevanje radnih prostorija, o pravite od otpada kompost (ubrivo na biljno bazi)

Na ovaj nain, ne samo da racionalno iskoritavate drvo kao sirovinu,

ve proirujete svoj proizvodni asortiman i tedite energiju za grejanje,

doprinosei na ovaj nain odrivom razvoju umskog bogatstva i zatiti ivotne sredine.

18

Koristi od implementacije FSC CoC

Implementacijom i sertifikacijom FSC CoC Sistema nadzornog lanca,

organizacija bi trebalo da oekuje sledee dobiti:

Pristup tritima sa jakom zakonskom ekolokom regulativom Utede kroz raconalno upravljanje drvetom kao sirovinom Poveanje imida na domaem i stranom tritu Pristup fondovima za podrku "zelenim energijama" Dugorono interesno umreavanje sa stranim kompanijama Bolja saradnja sa lokalnom zajednicom Mogunost proirenja proizvodnog asortimana (OSB ploe, pelet,

kompost itd.) Smanjenje trokova energije za grejanje Prepoznatljivost organizacije kao drutveno i ekoloki odgovorne

19

Principi FSC i sertifikacija FSC FM (Forest Management)

FSC komitet je radi konzistentnog upravljanja umama, propisao 10

jasnih principa i 56 kriterijuma, koji tano utvruju koje sve uslove treba da

ispuni odreena umska parcela, kako bi drvo koje potie sa nje moglo

dobiti FSC sertifikat. Cilj uspostavljenih principa je iroko prihvatanje svesti

o tome da je uma zajedniko dobro i da se procesima eksploatacije uma

to manje negativno utie na ekoloki sistem, kroz promociju planskog

poumljavanja (plantae), uvoenje sistema menadmenta u umska

gazdinstva i njihovo stalno unapreivanje kroz sisteme monitoringa i

preventivnog delovanja na eventualne tetne uticaje po ume. Principi za

sertifikaciju uspostavljenog FSC Forest Menadmenta (FM) su sledei:

Princip 1: Potovanje zakona i FSC principa. Gazdovanje umom mora potovati sve primenjive zakone drave u kojoj deluje, meunarodne

ugovore i sporazume koje je drava potpisala, kao i FSC Principe i

Kriterijume.

Princip 2: Prava i odgovornosti vlasnitva i korienja. Dugorona prava vlasnitva i korienja umskih resursa i umskog zemljita moraju biti

jasno definisana, dokumentovana i zakonski ustanovljena.

Princip 3: Prava autohtonog stanovnitva. Moraju se prepoznati i potovati zakonska i obiajna prava autohtonog stanovnitva da poseduju, koriste i

upravljaju svojom zemljom, podrujem i resursima.

20

Princip 4: Odnosi sa zajednicom i prava radnika. Aktivnosti gazdovanja umom moraju dugorono odravati ili unapreivati socijalno i ekonomsko

blagostanje umarskih radnika i lokalne zajednice.

Princip 5: Koristi od ume. Aktivnosti gospodarenja umom moraju podsticati efikasno korienje mnogobrojnih proizvoda i usluga ume kako bi se osigurala ekonomska odrivost i iroki spektar ekolokih i drutvenih

koristi.

Princip 6: Uticaj na okolinu. Gazdovanje umom mora ouvati bioloku raznovrsnost i s njom povezane vrednosti, vodne resurse, zemljite i

jedinstvene i osetljive ekosisteme i pejzae, te time odrati ekoloke funkcije i celovitost ume.

Princip 7: umske osnove (Plan gazdovanja). umska osnova je prilagoena nivou i intenzitetu aktivnosti, mora biti napisana, implementirana i aurirana. Dugoroni ciljevi gazdovanja i sredstva za njihovo postizanje

moraju biti jasno naznaeni.

Princip 8: Monitoring i procena. Potrebno je vriti monitoring koji odgovara nivou i intenzitetu gazdovanja radi procene stanja ume, prinosa umskih proizvoda, lanca nadzora, aktivnosti gazdovanja i njihovog sociolokog i

ekolokog uticaja.

Princip 9: Odravanje uma visoke vrednosti ouvanja. Aktivnosti gazdovanja u umama visoke vrednosti ouvanja moraju odravati ili

poboljavati karakteristike koje ih definiu. Odluke u vezi sa umama

visoke vrednosti ouvanja moraju se uvek razmatrati sa dozom opreza.

Princip 10: Plantae. Plantae treba planirati i njima upravljati u skladu sa Principima i Kriterijumima 1 - 9 i Principom 10 i njegovim kriterijumima. Budui da plantae mogu dati niz sociolokih i ekonomskih koristi i mogu

doprineti zadovoljavanju svetskih potreba za proizvodima umarstva,

trebaju se koristiti za dopunu gazdovanja, smanjivanje pritisaka i

promovisanje obnavljanja i zatite prirodnih uma11.

11 Izvor SGS QUALIFOR Srbija

21

Sertifikacija sistema kontrole nadzornog lanca FSC COC

Sem umskih gazdinstava koja sertifikaciju svog istema umskog

menadmenta (FM) vre po principima i kriterijumima FSC, svi ostali

subjekti koji uestvuju u lancu prodaje, proizvodnje i prerade drveta ine

deo nadzornog lanca u kome se uspostavlja Sistem kontrole upravljanja

sertifikovanim drvetom. To su sledei subjekti:

Pilane Drvnopreraivaka industrija Drvna industrija i trgovina Papirna industrija i trgovina Izdavake kue i tamparije

Sertifikacija njihovog sistema nadzornog lanca se vri na osnovu zahteva

FSC CoC:

Dokumentovani sistem kontrole Potvrdu prijema robe Razdvajanje i/ili obeleavanje sertifikovane od nesertifikovane robe Oznaavanje bezbednih proizvoda Identifikacija sertifikovane robe za otpremu

Sertifikat FSC CoC se izdaje na period od 5 godina, s tim da se svake godine vre nadzori.

22

Kako su se pojavili standardi i zato? Osnovni pojmoviUloga direktora u usvajanju dokumenata sistema kvalitetaKako definisati ovlaenja i odgovornosti?Efekti definisanja ovlaenja i odgovornostiUloga predstavnika rukovodstva za kvalitet7FProces implementacije standardata je potrebno za sertifikaciju?Uvod u FSCPojmovi FSC i FSC CoCKoristi od implementacije FSC CoCPrincipi FSC i sertifikacija FSC FM (Forest Management)Sertifikacija sistema kontrole nadzornog lanca FSC COC