ЗАШТО И КАКО

РЕГИСТРОВАТИ

ДРВОПРЕРАЂИВАЧКУ

ДЕЛАТНОСТ

Опште удружење предузетника Ужице у сарадњи са : Регионалном привредном коморомЗлатиборским управним округом

ЈП „Србијашуме” Шумско газдинство Ужице

ЗАШТО И КАКО РЕГИСТРОВАТИ

ДРВОПРЕРАЂИВАЧКУДЕЛАТНОСТ

Ужице, фебруар 2008.

2

БИБЛИОТЕКА ОДРЖИВИ РАЗВОЈ

3

УВОД

Циљ издавања овог приручника је велика потреба како оних који обављају дрвопрерађивачку делатност тако и оних који тек планирају да се њоме баве. Сама делатност прераде дрвета је посебно важна за подручје региона Ужице где доминирају планине Тара, Златибор, Златар и Голија, чије богатство шума даје огром-не компаративне предности у односу на друге регионе.

Поред велике заинтересовности приватног сектора за при-ру чни ком у коме ће на једном месту пронаћи све законске одредбе које је потребно испоштовати за легално обављање дрвопрерађи-вачке делатности он је и веома практичан и за ефикаснији рад инспекцијских служби у овој области јер обједињује све прописе који су расути у великом броју закона и подзаконских аката.

Посредна корист приручника је што ће створити претпо-ставке за развој и унапређење дрвопрерађивачког сектора који показује већ деценијама веома слабе пословне резултате, а постоје изузетни природни предуслови да постане веома профитабилан и да буде један од носилаца развоја Златиборског региона.

Свесни смо да овај приручник не може понудити одговоре на сва питања која се јављају, али заједничкиим радом сва три сектора, приватног, јавног и невладиног, можемо надокнадити оно што је пропоуштено.

Овим темама се од свог формирања бави радна група у окви-ру Регионалне привредне коморе која је активно допринела да овај приручник буде алат који ће помоћи да почнемо решавати нагоми-ла не проблеме у области шумарства и прераде дрвета. Због ве-ликог труда који су уложили да би остварии заједничке циљеве потребно је нагласити структуру и састав радне групе:

Бранислав Митровић, начелник Златиборског управног 1. округа

Славко Лукић, председник Општег удружења предузетни-2. ка

Зоран Филиповић, председник секције дрвопрерађивача3.

4

Драган Кнежевић, начелник одељења тржишне инспек-4. ци је Ужице

Љубиша Тешић, тржишни инспектор5. Петар Ђурић, тржишни инспектор6. Срђан Ковачевић, начелник шумарске и ловне инспекције 7. Златиборског и Моравичког округа

Јелена Крсмановић, републички шумарски инспектор у 8. Ужицу

Драган Ђенић, самостални референт за приватне шуме, 9. ЈП „Србијашуме” ШГ Ужице

Момо Мишевић, начелник одељења инспекције рада у 10. Златиборском управном округу

Миодраг Раковић, инспектор рада11. Никола Ивановић, начелник Пореске управе - теренска 12. контрола

Наташа Богдановић, секретар Општег удружења пред-13. у зетника Ужице

Снежана Бјелић, менаџер за економију и развој привреде, 14. Регионална привредна комора Ужице.

Јаки партнерски односи које је Удружење развило са свим институцијама јавног сектора су гаранција да смо на добром путу и да сви имамо исти циљ:

јачање конкурентости приватног сектора уз поштовање свих принципа одрживог развоја.

председник Општег удружења предузетникаУжице

Славко Лукић

5

ЈП «СРБИЈАШУМЕ» ШУМСКО ГАЗДИНСТВО УЖИЦЕ

Шумско газдинство Ужице у скло пу својих редовних делатности, већ 60 година обавља послове у про-изводњи дрвних сортимената, од ог-ревног дрвета до најквалитетније те-хничке грађе.

Коришћење шума на простору од 37.000 ха је лимитирано биоло-шким принципима газдовања и своди се на нето масу од око 35.000 м3 дрве-та, од чега је 17.000 м3 просторног дрвета а 18.000 м3 техничког дрвета.

Стање шума Тарско-Златиборског подручја из године у годину постаје боље а дрвни фонд, у односу на период од пре 40 година је скоро дуплиран. Текући запремински прираст од 3,1 м3/ха, обезбеђује трајност приноса и квалитет дрвне масе за потребе дрвопрерађивачке делатности.

Шумарство нашег краја преко система ЈП «Србијашуме» се укључује у систем европског организовања, а процес сертификације ће нам обезбедити конкурентност и на европском тржишту.

Сви пројекти који се односе на негу, заштиту, коришћење и унапређивање шума Тарско-Златиборског шумског подручја своде се на еколошку прихватљивост, социјалну праведност и економску исплативост.

ДиректорДипл. инг. Бошко Шопаловић

6

О ШУМАРСТВУ ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГА

Шумарство Златиборског округа данас, приоритетима у овој значајној и специфичној грани привређивања, улози шумарства у руралном развоју, законима о шумама, обновљивим из-ворима енергије – биомаси треба по-сма трати као један од значајнијих и највреднијих природних ресурса Зла-ти борског подручја. Шумарство мора имати посебно и веома важно место у нашем крају и треба да представља симбиозу стратегија које се раде на територији свих општина.

Располажемо значајним богатством и квалитетним шумама што даје квалитет не само Златиборском округу већ читавој Србији. Имамо велики потенцијал који је искоришћен и сачуван у биоло-шком смислу, али није на прави и најбољи начин тржишно искори-шћен и валоризован. У оквиру шумарства има простора за развој и других делатности нпр. туризам, за квалитетније вредновање шум-ских богатстава нпр. остали шумски производи, на прављење пре-по знатљивих робних марки квалитета производа из наших шума. Сви ти производи, не само дрво него и остали шумски плодови мо-гу да имају много бољу тржишну валоризацију и потребно им је много више тржишног приступа. Рурални развој у шумарству је нови модел развоја који подразумева интегрално управљање при-род ним ресурсима и усклађивање економских, социјалних и еколо-шких принципа у оквиру руралних подручја и представља кључ решења за нагомилане проблеме, али и повећане потребе руралне заједнице. Потребно је подржати инвестиције у шумарству ка уна-пређењу економских, еколошких и социјалних вредности шума, инвестиције за унапређење и рационализацију производње, израде и тржишта шумских производа, инвестиције везане за коришћење

7

дрвета као сировине, промоцију нових производа и маркетинг шу-мар ских производа.

На многим различитим али снажно међусобно повезаним ни-воима Србија се помера са пољопривредне модернизације ка руралном развоју као главној парадигми и водећем принципу фор-му лације политике, развоја предузетништва и нових институционал-них уређења. Општи принципи стратегије шумарства у земљама ЕУ нпр. мултифункционалност и одрживост су усмерени ка поли-ти ци руралног развоја ЕУ уз постизање заједничких економских, социјалних и еколошких циљева унутар кохерентног пакета до-бровољних мера и тако пружају додатну вредност у имплементацији шумарских програма држава чланица. Стратегија је фокусирана на есенцијалне еколошке, економске и социјалне улоге шуме а све у контексту мултифункционалности, којима треба да тежи и наше подручје.

То би био позитиван искорак и у смислу веће запослености, обезбеђења инвестиција и изласка на инострано тржиште.

У Ужицу, 20.12.2007. год. Начелник Златиборског управног округа

Бранислав Митровић

8

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА УЖИЦЕ

Површине под шумом и шум-ским земљиштем чине близу полови-не површине региона Ужице, што наш крај чини једним од најшумовити-јих у Републици. И поред расположи-вог природног блага, учешће инду-стри је прераде дрвета у укупној про-из водњи и извозу Региона још увек је на ниском нивоу. Међутим, узимајући у обзир природни потенцијал, посто-је ћу радну снагу и инсталисане капа-цитете, уз подршку релевантних ин-сти туција и подстицајне мере државе, индустрија прераде дрвета може и треба да постане један од носилаца развоја привреде нашег краја.

Поред тога, велику пажњу треба посветити организованом на ступу привредних субјеката на тржишту набавке и продаје, што уз интересно пословно повезивање и технолошко осавремењавање опреме, треба да допринесе овладавању производњом и извозом производа виших фаза прераде и повећању конкурентности дрво-пре рађивача и на домаћем и на иностраном тржишту.

Шумски ресурси су ограничени и мора се водити рачуна о њиховом рационалном газдовању. Новоотворени Центар за шумско семе у Пожези у оквиру ЈП «Србијашуме», једини је у Србији и допринеће обезбеђењу квалитетног садног материјала како за по-требе пошумљавања код нас, тако и за извоз.

Комора подржава своје чланице кроз информисање, едукацију, организовање наступа на сајмовима, пословно повезивање и обе-збеђење привредно системског амбијента који ће сузбијати нелегал-но пословање а подстицајно деловати на повећање конкурентности предузећа. У реализацији својих активности Комора је отворена за

9

сарадњу са иностраним и домаћим институцијама, локалном са-моуправом, пословним удружењима, агенцијама и свима који имају за циљ пословни успех уз одрживи економски развој.

ПРЕДСЕДНИК РПК УЖИЦЕ Дипл. инг. Душко Мајкић

10

УДРУЖИВАЊЕ И ЈАЧАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ДРВОПРЕРАЂИВАЧА

Све привреде у земљама које су скоро ушле у Европску унију или се припремају за улазак имале су велике потешкоће да се равноправно такмиче у тржишној утакмици у новим усло-ви ма. Зато су за таква тржишта потре-бне свеобухватне припреме да би се остварио што већи профит и да би се опстало у веома јакој конкуренцији. Европско тржиште је богато и спрем-но да плати и високе цене за производе и услуге високог квалитета.

Циљ нашег удружења је да омо-гу ћи својим члановима све потребне информације и услуге које ће им омогућити безболније суочавање са ефикасним привредама чланица ЕУ.

Моћни механизми у припремама за тржиште Европске Уније су удруживање и јачање конкурентности. Пре свега, да би дошли до потребног нивоа удруживања и високе конкурентности дрво-прерађивача потребно је остварити следеће циљеве

развој истраживања тржишта и маркетинга1. освајање производње квалитетних производа и савреме-2. них пословних процеса

економично и планско коришћење сировине дрвета3. створити брендове у овој области 4. савремени дизајн производа5. набавка нове опреме и увођење савремених технологија у 6. обраду дрвета

јачање кластера у дрвопрерађивачкој делатности7. планско коришћење, обнављање и „производња” шума8.

11

стварање нових механизама за суфинансирање и стимула-9. ци ју дрвопрерађивача

Наравно реализација ових циљева није могућа без стимула-тивне кредитне политике банака и помоћи државе јер је индустрија дрвета већ деценијама препуштена немилости тржишних закона тако да су се изгубиле све компаративне предности нашег региона у овом сектору.

Опште удружење предузетника Ужице Славко Лукић, председник

12

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ШУМАРСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службе ни глас ник РС”, бр. 55/05 и 71/05), Влада Републике Србије донела је Стратегију развоја шумарства Републике Србије 2006. године.

ИЗВОД ИЗ СТРАТЕГИЈЕ

II. Потреба за новом стратегијом развоја шумарства1. Реална забринутост

Укупна површина шума у Србије износи 2.360.400 ха, а шумо-витост 26,7%, што је нешто ниже од просечне шумовитости Европе. Површина државних шума, са којима газдују јавна предузећа из-носи 1.375.553 ха, што је 51,4% површине шума и шумског земљи-

13

шта у Србији. Осталом шумском површином газдују приватни власници, друга друштвена предузећа и национални паркови. У укупном шумском фонду лишћари учествују са 90,7%, (шуме букве су заступљене са 27,6% укупне површине шума, храстове шуме са 24,6%, остали тврди лишћари 6,0%, тополе 1,9%, остали меки ли-шћари 0,6% и мешовите састојине лишћара 30%), четинари са 6,0%, а мешовите шуме лишћара и четинара 3,3%. Обзиром да је стање шума у приватном власништву мање познато, детаљније је при казано стање државних шума. Шуме семеног порекла учествују са 39,6%, изданачке 34,6%, шумске културе са 14,7%, шикаре 5,6% и шибљаци 5,5%, што значи да изданачке и деградиране шуме за-узи мају површину од 45,7%. Просечна запремина је 101 м3/ха, у шумама семеног порекла 153 м3/ха, у изданачким 70 м3/ха. Опште стање шума је незадовољавајуће, а садашње стање државних шума карактерише: недовољан производни фонд, неповољна је старосна структура, незадовољавајућа је обраслост и шумовитост, неповољ-но састојинско стање - велико учешће састојина прекинутог склопа и закоровљених површина, незадовољавајуће здравствено стање.

Повећани притисак на шуме резултат је тешких економских услова и повећаних потреба за производима и услугама од шуме. Де ценијско заостајање у техничко-технолошком развоју и непосто-јање комуникације са међународном заједницом услед санкција Уједињених Нација, институционалне слабости и спорости у при-ла го ђавању променама на глобалном нивоу, и сада присутно управ-ља ње и газдовање шумама у практичном, образовном и истражива-чком смислу представљају ограничење у развоју шумарског секто-ра у Србији.

2. Политичке и законодавне промене

Последњих година жеља за што бржим приступањем ЕУ до-вела је до убрзаног развоја прописа у свим сегментима друштва. Низ закона директно утиче на развој сектора шумарства.

Поред тога, наша земља је потписник многих међународних докумената који се баве очувањем и унапређењем животне средине, а који директно или индиректно утичу на развој сектора шумар-ства.

14

Најзначајније међународне обавезе које утичу на сектор шу-мар ства:

- Агенда 21 (1992)- Оквирна конвенција УН о климатским променама (1992)- Конвенција о биодиверзитету (1992).- Конвенција о прекограничном загађивању ваздуха на вели-ким удаљеностима (1979)

- Конвенција о мочварним подручјима (Рамсар) (1977)- Конвенција о међународној трговини угроженим врстама - ЦИТЕС Конвенција (1973)

- Конвенција о заштити светске културне и природне баштине (1972)

- Резолуције Министарске конференције о заштити шума у Европи (1990, 1993, 1998, 2003)

- Директива Савета Европе бр. 43/92 о заштити природних ста ништа и станишта дивље флоре и фауне (1992)

- Директива Савета Европе бр. 409/79 о заштити дивљих пти ца (1979)

- Директива Савета Европе бр. 105/99 о тржишту шумског ре продуктивног материјала (1999)

- Директива Савета Европе бр. 2158/92 о заштити шума ЕУ од пожара (1992)

- Директива Савета Европе бр. 3528/86 о заштити шума ЕУ од атмосферског загађења (1986)

- Директива Савета Европе бр. 1615/89 о успостављању ин-форма ционо- комуникативног система о европским шумама (1989)

- Директива Савета Европе бр. 89/68 о оквирном закону зема-ља чланица у класификацији дрвне сировине (1968)

- Директива Савета Европе бр. 1232/98 о статистичкој класи-фи ка цији производа по активностима у Европској економ-ској заједници (1998)

- Натура 2000.Законска регулатива које утиче на сектор шумарства: Устав

Републике Србије (1990); Закон о шумама (1991); Закон о заштити животне средине (2004); Закон о стратешкој процени утицаја на жи вотну средину (2004); Закон о процени утицаја на животну сре-

15

дину (2004); Закон о ловству (1993); Закон о просторном плану Ре-пу блике Србије (1996); Закон о наслеђивању (1995); Закон о водама (1991); Закон о пољопривредном земљишту (1992); Закон о нацио-нал ним парковима (1993); Закон о средствима у својини Републике Србије (1995); Закон о привредним друштвима (2004); Закон о ре-продуктивном материјалу шумског дрвећа (2004).

Поред наведених међународних докумената, ова Стратегија се базирала и на следећим релевантним стратешким документима ЕУ који се односе на област шумарства:

- Стратегија шумарства ЕУ (1998),- Стратегија одрживог развоја ЕУ (2002) и- Стратегија одрживог коришћења природних ресурса и до-ба ра ЕУ (2005).

III. Основни принципи шумарског сектора

1. Газдовање шумама

Одрживо газдовање и коришћење шума у складу са укупном националном развојном политиком и приоритетима, на основу прихватљивих националних еколошких смерница, а узимајући у обзир међународно прихваћене методологије и критеријуме.

2. Приврженост међународним обавезама и споразумима

Стратегија и законодавство у области шумарства заснива се на националним интересима и мора бити усклађено са преузетим међународним обавезама.

3. Деградација шума и процена утицаја на животну средину

Услед повећаних притисака и захтева који се постављају пред шумске екосистеме и ресурсе, треба уложити напоре у спречавању доношења и спровођења штетних одлука других сектора (финан-сије, привреда, саобраћај и остали) које могу довести до деградације шума, а пре свега коришћењем механизма процене утицаја на животну средину и унапређењем међусекторске сарадње у реша-вању оваквих конфликата.

16

4. Очување здравственог стања шума

Очување здравља и виталности шума, мора бити дефинисано као обавеза и одговорност на локалном, регионалном и глобалном нивоу.

IV. Циљеви стратегије развоја шумарства1. Улога државе у развоју сектора шумарства

Шуме као природни ресурс и добро од општег интереса увек су, а нарочито у ранијим периодима, биле битан фактор у развоју државе и представљале су извор добара, услуга, а тиме и прихода укупног друштва.

Однос човека, друштва и државе према шуми првенствено је условљен њеним природним законитостима – велики и отворен простор, дуго трајање производног процеса и обновљивост. Управо те карактеристике шуме указују на потребу и могућност одрживог коришћења, трајног постојања и релативно успореног унапређи ва-ња.

Одрживо газдовање је могуће трајно остваривати ако постоји континуитет праћења и тачног утврђивања стања шумског фонда, стручног и реалног дугорочног и краткорочног планирања, као и стручне реализације планова да би се одговорило потребама дру-штва и очувања животне средине.

Притисак који су актуелне друштвено-политичке прилике у земљи вршиле на облик управљања шумама, без обзира на власни-штво, имали су негативне последице по шумарство у Србији. Такав приступ проблему није се могао ускладити са обликом и начином управљања који би био примерен потребама шумарства, а нарочито у приватним шумама.

Значај, стање шума и постављени циљеви, захтевају, у зави-сно сти од односа власника према својој шуми, успостављање си-стема управљања шумама који гарантује одрживост коришћења шум ских ресурса без обзира на власништво.

Без посебних мера економске политике, као логичног дела система управљања шумама које ће уважавати специфичности шу-ме, подразумевајући трајне, аутономне и институционалне финан-

17

сиј ске механизме и оквире, не може се очекивати унапређивање шумарства да би оно, као привредна грана, добило значајну улогу у укупном привредном систему земље.

Императивне одреднице „шуме, време и простор”, такође, ука зују на изричиту неопходност континуираног институционалног одлучивања, како о глобалним проблемима шумског фонда, тако врло често и о проблемима на мањим, али специфичним шумским просторима.

Ово успоставља Влади задатак кадровског и материјалног до-грађивања Управе за шуме, као органа државне управе које ће бити у стању да уз помоћ савременог шумарског законодавства буде но-си лац и реализатор шумарске стратегије, за све шуме у земљи, како на централном тако и на децентрализованим нивоима.

Основни циљ стратегије развоја шумарства је очување и уна пређење стања шума и развој шумарства као привредне гра не

За постизање овог циља дефинисана су следећа опредељења:- Влада ће онемогућити смањење површине под шумама у

Републици Србији;- Влада ће подржавати и штитити спровођење одрживог га з-

до вања шумским ресурсима које подразумева њихово рационално коришћење, повећање, унапређење и заштиту уз поштовање прин-ци па вишефункционалности, и одржавање еколошке равнотеже;

- Укључивање циљева и мера Стратегије развоја шумарства у политику и програме руралног развоја Републике Србије, а у складу са усмерењима ЕУ политике руралног развоја;

- Остваривање основних опредељења националне стратегије захтева, пре свега, дефинисање оптималног облика управљања шумама, без обзира на власништво, као и посебних мера економске политике;

- Влада ће обезбедити трајне финансијске механизме и прила-го дити пореску политику потребама за унапређење стања шума, активирање свих потенцијала шума и развоја сектора шумарства, јер је за постизање крајњих циљева стратегије развоја од битног значаја обезбеђење економске функције шума;

- Влада подржава развој сектора шумарства тако што ће обе-збедити регулаторне, институционалне и економске оквире за спро вођење одрживог газдовања шумама, доносити одлуке у ко-

18

рист одрживог коришћења дрвета и осталих производа и услуга од шуме и тиме смањити постојеће притиске на шуму;

- Влада ће уложити напоре у проналажењу оптималног нивоа децентрализације управљања и газдовања шумама,

- Влада ће будући законодавни и институционални оквир хар-мо низовати са захтевима Европске Уније;

- Влада ће обезбедити активно учешће у међународним вла-диним и невладиним организацијама и програмима, а посебно у при преми и имплементацији глобалних и резолуција европских процеса;

- У складу са Стратегијом и важећим прописима Влада подр-жа ва различите облике власништва над шумом, уз обезбеђивање једнаке правне заштите;

- Обезбедити постепено увођење система квалитета у сектор шумарства;

- Влада ће обезбедити организационо и кадровско јачање институција за спровођење Стратегије, доследну примену прописа из области шумарства, уз ефикасно санкционисање противзакони-тих радњи везаних за шуме;

- У сврху реализације постављених циљева Стратегије, Влада и министарство надлежно за шуме покренуће активности на изради Националног шумарског програма као акционог плана за развој сектора шумарства;

- Успостављање критеријума и механизама за реално вредно-вање шума;

- Влада ће унапредити комуникацију, координацију и сарадњу са осталим шумарству сродним секторима.

2. Улога шумарског сектора у економском и друштвеном развоју

Велики број ситних шумских поседа малих економских мо-гућ ности чији власници деценијама своје шуме прекомерно користе за задовољење најнужнијих потреба свог домаћинства указује да је шума у последња два века била најприсутнији учесник у ублажа-вању тешких економских и социјалних проблема становништва.

19

Сли чну социјално-економску улогу имала је и шума у државној сво јини, нарочито после II Светског рата.

Политика развоја земље после II Светског рата стварала је ус лове и подстицала радно способно становништво руралних по-дручја на сеобу у градове, што је створило значајне површине напуштеног пољопривредног земљишта у приватној својини, као и неповољну старосну структуру становништва што захтева непо-сред не како финансијске, тако и организационе мере државних органа у циљу активирања природних потенцијала и стварања усло ва за опстанак релативно малог броја радно способног станов-ништва.

Вишеструки интерес садржан у повећању шумског фонда по-шумљавањем напуштеног пољопривредног земљишта, изградњи неопходне путне мреже и малих и средњих постројења за обраду дрвета са лако променљивим програмима у руралним подручјима су истовремено довољни разлози за успостављање трајног и ста-билног профитабилног система финансирања таквих програма, али и у областима туризма, угоститељства, рекреативног боравка у природи и здравства употпуњене са програмима којима би биле валоризоване природне, историјске, културне и друге вредности подручја.

Пажљиво идентификовани и изводљиви циљеви у приватним шумама могу се реализовати само стрпљивим заједничким напори-ма власника шума, шумарских стручњака и одговарајућих државних органа у повећању знања и вештина власника шума релевантних за газдовање шумама и проналажењу најоптималнијих облика удру-жи вања.

Циљ је повећање доприноса шумарског сектора економ-ском и друштвеном развоју Републике Србије.

За постизање овог циља планиране су следеће мере:- Повећање површине под шумама подстицањем активности

и пружањем помоћи на пошумљавању земљишта на којима је еко-ном ски и еколошки оправдано гајити шуму (деградирана земљишта, напуштена пољопривредна земљишта, необрасла шумска земљи-шта, итд);

- Повећање продуктивности максималним и рационалним коришћењем укупног производног потенцијала шумских подручја,

20

који подразумева дрво, недрвне шумске ресурсе и одрживо кори-шће ње опште-корисних функција шума;

- Успостављање ефикасног система заштите шума од штетних биотичких и абиотичких чинилаца, бесправних сеча, противправних заузећа, бесправне градње и осталих противправних радњи, као и система за праћење здравственог стања и виталности шума у скла-ду са УН/ЕЦЕ и ЕУ методологијом;

- Утврђивање и доношење методологије за вредновање свих производа и функција шума;

- Подизање и одржавање оптималног квалитета и густине шум ских саобраћајница, као и помоћне инфраструктуре (куће, од-моришта, итд.) ради спровођења одрживог газдовања шумама и обезбеђења социјалних и културних потреба друштва;

- Шумарски сектор подстицаће унапређење сарадње са оста-лим секторима (пољопривреда, туризам, итд.), финансијским ин-сти ту цијама и широм јавношћу ради што потпунијег планирања и коришћења осталих потенцијала шумских подручја;

- Подстицање оснивања и развоја удружења приватних шумо-власника у циљу јачања њихових способности за реализацију одржи вог газдовања шумама и примену научних и стручних са-знања;

- Подстицање учешћа заинтересованих страна, нарочито у руралним подручјима, у одлучивању и расподели одговорности о битним питањима везаним за управљање шумама;

- Подршка оснивању и развоју малих и средњих предузећа за обављање послова у шумарству и осталим делатностима везаним за шуму;

- Развој модерног и јединственог информационог система шу марства који ће бити компатибилан са информационим и кому-ни ка ционим системом Европске Уније (ЕФИС) унификацијом по-датака на нивоу сектора шумарства;

- Покретање истраживања о улози шума у ублажавању про-бле ма енергетског биланса земље чиме се стварају предуслови за акти вирање међународних фондова за унапређење коришћења био горива. Мерама економске политике стимулисаће се потрошња дрвета као енергетског горива и, истовремено, омогућити решавање проблема шума у којима је огревно дрво главни производ.

21

3. Статус и брига о шумама

Постојеће стање шума, досадашњи значај и улога шумског фон да у укупној привредној активности земље, значајније ангажо-вање друштва и државе на заштити и унапређивању шума су наме-тнули опредељења: задржавање власништва, заштита и повећање и правно-својинско учвршћивање поседа.

3.1. Статус и брига о државним шумама

Државне шуме, обзиром на своју специфичну јавну функцију, сматрају се специфичним државним капиталом и представљају га-рант остваривања еколошких, социјалних и економских интереса дру штва. Држава, као власник овог капитала, има у односу на шу-му, два основна интереса: (1) да се вредност тог капитала (шума) не сме умањити, односно, да се мора повећавати, и (2) да држава (власник) захтева остваривање вишеструких користи од тог капита-ла (шуме).

Одрживо газдовање државним шумама подразумева обавезу сталне заштите, одржавања, обнављања и тиме остваривања број-них опште-корисних функција шума која се мора трајно остваривати у свакој јединици планирања.

Постизање циља одрживог развоја државних шума обезбедиће се јасним опредељењем државе о задржавању и осигурању власни-штва над својом шумом, спровођењу разграничења, стимулисању арондације и успостављању и ажурирању катастра шума.

Циљ је обезбеђивање одрживог развоја државног шумар-ског се ктора узимајући у обзир еколошке, социјалне и култу-ро ло шке за хтеве, као и стварање највеће могуће додатне вред-ности про из во да шума

За постизање овог циља планиране су следеће мере:- Унапређење система планирања у шумарству;- Развој националних критеријума, индикатора и смерница за

одрживо газдовање шумама у складу са Све-европским критерију-ми ма и индикаторима одрживог газдовања и подстицање добро-вољ не сертификације шума;

- Квалитативно и квантитативно унапређење шумских ре сур-са применом савремених метода газдовања, при чему ће се посебан

22

значај дати мониторингу стања шума, заштити шума и биолошке разноврсности шумских екосистема, остваривању функције обра-зо ва ња, истраживања, рекреације, туризма и осталих функција шу-ма;

- Држава ће тежити сталном увећању и укрупњавању држав-ног шумског поседа;

- Држава ће утврдити власништво над шумама којима сада располаже и ажурирати катастар шума и шумског земљишта;

- Идентификовање и разграничење пољопривредног и шум-ског земљишта;

- Доградња и усаглашавање прописа о промени намене и оту-ђивању, као и прибављању шума и шумског земљишта;

- Унапређење система надзора над активностима у газдовању шумама и шумским земљиштима у државној својини;

- Развој партнерског односа између државе и осталих интере-сних група у одрживом газдовању шумама утемељеном на јасно утврђеним правима и одговорностима.

3.2 Статус и брига о приватним шумама

Скромне економске могућности власника шума, често у вре-ме ни ма значајних поремећаја у привредном и друштвеном развоју земље, приморавају власнике да из своје шуме узимају знатно из-над њених могућности, иако стање шума захтева његову помоћ, чиме се угрожава општи – национални интерес исказан кроз прин-цип одрживог газдовања, а посматрано дугорочно и интерес вла-сника. Такав изнуђени однос власника према својој шуми и доста пасивна подршка државе у заштити и унапређивању тих шума, ука зују на потребу улагања заједничких и усклађених напора др-жаве и власника како би се стално обезбеђивале оне функције шу-ме које су у општем и у интересу власника.

Истакнута одговорност државе у решавању скоро свих битних проблема тог дела шумског фонда, од утврђивања стања шума па до организовања шумовласника, захтева преузимање иницијативе државе нарочито у случајевима када изостане иницијатива вла сни-ка, као и одлучне извршне улоге, како би се успоставио и достигао истоветан однос према шуми без обзира на својински облик.

23

Циљ је унапређење стања приватних шума и одрживи раз вој приватног шумарства у оквиру руралног развоја

За постизање овог циља планиране су следеће мере:- Утврђивање стања шума у приватном власништву и развој

система планирања и контроле газдовања приватним шумама;- Стручна и финансијска подршка организовању власника

шу ма у циљу јачања њихових способности у реализацији одрживог газдовања шумама;

- Стварање ефикасног система подршке приватним власници-ма шума и оснивању малих и средњих предузећа у шумарству и сродним делатностима;

- Стварање законских предуслова за несметано спровођење одрживог газдовања у случајевима када власници нису у могућно-сти, не желе или немају интерес да спроводе планска документа, чиме угрожавају општи интерес и интерес других власника шума;

- Влада ће стварањем нормативних предуслова омогућити и мерама економске политике подстицати укрупњавање шумских по седа у приватном власништву и онемогућити даљу фрагментацију шумских поседа;

- Влада ће оптимално користити расположиве мере економске политике и обезбедити стална и дугорочна финансијска средства за подстицај власницима приватних шума како би се обезбедила за штита и унапредило стање шумских ресурса у приватном вла-сништву;

4. Дрвна индустрија и тржиште производа

Укупан значај сектора дрвне индустрије, који има важну уло-гу у стварању друштвеног производа, запошљавању и спољној тр-го вини Србије, је данас знатно мањи од потенцијала који поседује. Процес приватизације великих друштвених предузећа за прераду дрвета није до краја завршен и коришћење тих капацитета је на ниском нивоу, као и организованост сектора тако да је заштита интереса препуштена појединачним предузећима, која са мањим или већим успехом лобирају за сопствене интересе. Готово исто-вет на ситуација је и у међусобном информисању и сарадњи са оста лим заинтересованим странама. У извозу је мала заступљеност

24

производа са већом додатном вредношћу, иако се ситуација прет-ход них година позитивно мења. Примењена технологија је пре-теж но застарела у великим системима, тако да су производи углав-ном неконкурентни на захтевним иностраним тржиштима. Инова-ци је процеса и производа су на врло ниском нивоу, као и стандарди квалитета који се скоро не примењују. Свеукупно гледано, сектор се одликује врло ниском ефикасношћу.

Циљ је стварање одрживог и економски ефикасног се-ктора дрвне индустрије који ће бити конкурентан на светском тржишту и тиме доприносити унапређењу сектора шумарства, заштити живот не средине и развоју домаће привреде

За постизање овог циља планиране су следеће мере:- Сагледавање стања постојећих капацитета за прераду дрве-

та;- Приоритетно дефинисање стратегије развоја сектора дрвне

индустрије;- Завршетак процеса приватизације предузећа дрвне индустри-

је;- Трајни дијалог представника сектора шумарства, дрвне ин-

ду стрије и осталих заинтересованих страна, као и представника заштите животне средине у циљу постизања оптималног коришћења и заштите шумских ресурса;

- Стална међусобна комуникација представника сектора шу-марства и дрвне индустрије о променама у окружењу и изазовима на страним тржиштима;

- Установљавање система управљања квалитетом производње и хармонизација техничких норми из области дрвне индустрије са европским и међународним стандардима;

- Подстицај подизању конкурентности на тржишту мерама економске политике;

- Стимулација извоза производа са већом додатном вредности, дестимулација извоза сировине и стимулација извоза финалних производа;

- Стимулисање примене нових технологија и иновација;- Подршка интересном и пословном удруживању;

25

- Јачање система праћења токова сировина и готових произво-да као услова за дефинисање средњорочних мера за развој секто-ра;

- Влада ће обезбедити механизме за кредитирање под повољ-ним условима;

- Подстицање оних програма за прераду шумских сортимената мање вредности који су пројектно оријентисани на домаћу сировин-ску основу;

- Стварање могућности за започињање процеса сертификације производа од дрвета.

V. Подршка имплементацији Стратегије

Кључни елементи за подршку имплементацији Стратегије су:

1. Секторско планирање2. Инвестирање у сектор3. Секторска и међусекторска координација4. Реформа институција5. Шумарско законодавство6. Међународна и регионална сарадња7. Праћење и оцењивање сектора

1. Секторско планирање

Национални шумарски програм (НФП), као документ, пружа акциони оквир за развој сектора шумарства и редовно ће се инови-рати у складу са друштвено-економским променама. Ово ће бити потпомогнуто процесом редовног извештавања о стању шума и шу марства у Србији.

Национални шумарски програм представља акциони план ко ји садржи јасно дефинисане циљеве и рокове, као и носиоце оба-ве зе њиховог извршења у процесу реализације Стратегије.

Систем планирања у шумарству одвијаће се на два нивоа:- Ниво општег шумско-развојног планирања, односно плани-

ра ња намена и функција шума у оквиру већих подручја, без обзира на власништво, вршиће се уз сагласност Владе.

26

- Ниво посебног планирања газдовања шумама на нивоу газ-дин ских јединица, одговорност је власника, односно корисника шу ма.

2. Инвестирање у сектор

Имплементација Стратегије захтева значајне финансијске и људске ресурсе. Влада ће створити услове за трајно и стабилно инвестирање у сектор шумарства кроз процес реализације Нацио-нал ног шумарског програма.

Планско инвестирање захтева координацију између следећих учесника:

2.1. Приватни сектор

Стварање повољне климе за инвестирање у приватном секто-ру, што подразумева финансијске олакшице, уклањање тржишних баријера, иницирање измене и допуне прописа у шумарству, изна-лажење оптималног облика за финансирање заштите и унапређења стања шума, као и развој транспарентнијег и поузданијег админи-стра тивног и регулативног система, а све у циљу развоја тржишно оријентисаног шумарства.

2.2. Државни сектор

Обим и структура инвестирања у државни сектор зависиће од економске вредности шумских ресурса која претпоставља анализу различитих утицаја трошкова и користи у заштити и унапређењу стања шума, развоју шумарства и очувању животне средине.

Неколико је области где ће Влада унапредити могућности за стварање прихода:

- преусмеравање дела водног доприноса које шумарство из-два ја за одводњавање у програме и пројекте намењене унапређењу заштитних функција шума,

- увођењем нових доприноса за очување и унапређење регула-торне функције шумских екосистема у ублажавању глобалних кли-мат ских промена и осталих општекорисних функција шума, а пре свега производње кисеоника, апсорпције гасова аерозагађивача и те шких метала, очувања водних ресурса, заштите земљишта од

27

еро зије, рекреативних и здравствених функција шумских екоси-стема,

- развити поступак ефикаснијег коришћења средстава наме-ње них заштити и унапређивању шума (приходи остварени од на-кна да за коришћење и крчење шума),

- увођењем дугорочних кредита уз ниске каматне стопе за по-требе подизања нових шума и унапређење стања постојећих шума (Кјото протокол).

Акумулација финансијских средстава омогућиће:- постизање крајњих циљева Стратегије и развојних програ-

ма,- стварање повољних услова за коришћење средстава подршке

кроз програме ЕУ и остале програме на националном нивоу,- спровођење дугорочних истраживачких програма, и- развој и имплементацију нових технологија у процесу про-

из водње у шумарству.

2.3. Развојни партнери

Подршка развојних партнера биће потребна за развој шумар-ског сектора до изградње система за одрживо финансирање из на-цио налних извора. Влада ће са донаторима и развојним агенцијама обезбедити механизме финансијске подршке за реализацију Нацио-налног шумарског програма.

2.4. Међународна финансијска помоћ

Активираће се остали извори финансирања развоја сектора, укључујући и кредите за складиштење угљеника и међународне фон дове за подршку очувању биодиверзитета.

3. Секторска и међусекторска координација

У оквиру сектора шумарства створиће се форум за секторско планирање и координацију, односно Шумарски савет. Савет ће укљу чивати представнике Владе и министарства надлежног за област шумарства, осталих државних органа који имају утицај на развој шума и шумарства, представнике локалних власти, приватног сектора, научних и образовних институција и осталих важнијих

28

интересних група. Шумарски савет је информативно, консултативно и координативно тело чији је првенствени задатак координација свих интересних група у сектору шумарства, водећи рачуна о ру-ралном и регионалном развоју, заштити животне средине, као и о међународним конвенцијама, споразумима, директивама и проце-сима.

Шумарски савет омогућиће јавности, иностраним партнерима и свим заинтересованим странама укључивање у дебате о развоју шумарског сектора, чиме ће дати допринос унапређењу секторској и међусекторској сарадњи.

4. Реформа институција

Реформисаће се и ојачати институције шумарског сектора ра-ди имплементације Стратегије. Ово ће бити засновано на:

- редефинисању улога и одговорности у шумарском сектору на централном, регионалним и локалним нивоима, као и редефини-сању односа између институција у сектору шумарства,

- знатно повећаној улози приватног сектора у обезбеђењу до-ба ра и услуга од шуме,

- развоју и јачавању невладиног сектора, институција и орга-ни за ција на локалном нивоу,

- дефинисању улоге шумарског сектора у укупном руралном развоју,

- транспарентности сектора шумарства.Реформа шумарског сектора и реструктурирање његових

фун кција подразумева редефинисање улога и одговорности за уче-снике и побољшање координације у сектору.

Ова Стратегија представља полазну тачку за функционалну анализу институција у управљању и газдовању шумама.

Функционални приступ управљању шумама остварује се кроз следеће функције:

- Извршна (учествовање у изради стручних основа у поступку припреме предлога шумарске стратегије, Националног шумарског програма, прописа у овој области, доношење и спровођење план-ских докумената уз учешће и информисање свих интересних група и јавности);

29

- Надзорна (спровођење инспекцијске контроле примене прописа);

- Подршка (спровођење саветодавне и финансијске подршке у циљу обезбеђења функција шума и развоја приватног сектора, од стране државе и њених институција);

- Власничка (власничко управљање и одрживо газдовање шу-мама на начин који повећава њихову вредност и остваривање при-хода)

У складу са Стратегијом, извршну, надзорну и функцију по-дршке оствариваће орган државне управе надлежан за шумарство, док ће се власничка функција остваривати кроз активности правних и физичких лица, а према следећим основним принципима:

- Извршна, надзорна и функција подршке, институционално се одвајају од газдовања шумама (власничка функција),

- Израда секторске стратегије одваја се од процеса њене им-пле мен тације,

- Надзор се реализује кроз инспекцијске послове у циљу ос-тва ривања одрживог газдовања шумама,

- Функционално организовање надзора засновано је на адми-ни стративној подели Републике да би се омогућило упоређивање информација и сарадња у оквиру региона.

4.1.Управа за шуме

Управа за шуме представља орган управе у саставу министар-ства, која се образује за извршне и са њима повезане инспекцијске и стручне послове. Поред наведених послова, Управа за шуме пред ставља сектор шумарства Србије у међународним организаци-јама, процесима и координира међународну сарадњу унутар се-ктора.

4.2. Предузећа за газдовање шумама

Влада ће ради остваривања власничке функције у односу на газдовање државним шумама пронаћи оптимално институционално и организационо решење, руководећи се следећим принципима:

- газдовање државним шумама ради остваривања прихода вр-шиће се у складу са законским одредбама о газдовању државним шумама и другим одговарајућим прописима,

30

- предузећа за газдовање државним шумама плаћају одговара-јућу накнаду за коришћење овог ресурса, а иста ће се искључиво користити у сврху заштите и унапређења шума,

- газдовање шумама ради остваривања свих осталих функција шума мора бити адекватно валоризовано,

- предузетништво у шумарству регулисано је јединствено за обе врсте власништва над шумом,

- држава, као власник остварује приход од одрживог газдовања шумама,

- цене производа од шума се формирају на тржишним принци-пима,

- шумарство мора остварити конкурентност на међународном тржишту.

Влада се обавезује да ће ради остваривања власничке функци-је и циљева Стратегије приступити реструктурирању постојећих јавних предузећа за газдовање шумама.

4.3. Локална власт

Активности ће бити усмерене на разјашњавању улоге локал-них власти у остваривању циљева шумарске стратегије и изградњу људских капацитета на локалном нивоу. Ово укључује:

- инвестирање у очување, унапређење и заштиту шума на ло-калном нивоу,

- укључивање планова за газдовање шумама у планове развоја локалног подручја,

- слободан приступ и размену информација са локалном само-управом,

- учешће у процесу установљавања и газдовања заштићеним природним добрима.

4.4. Приватни сектор

Влада ће значајније помоћи укључивање приватног сектора у развој шумарства, а посебно у подизању нових шума и интензивних засада, путем:

- боље саветодавне и техничке подршке,- давањем финансијске подршке и економских олакшица,

31

- поједностављених и транспарентних административних про-це дура,

- обезбеђивања едукације и тренинга.Поред овога, унапредиће се и регулатива која се односи на

спро вођење активности у приватним шумама у циљу одрживог га-здовања, заштите животне средине и спровођења за друштво нај-боље праксе у газдовању шумама уважавајући права и интересе при ватних шумовласника.

4.5. Невладине организације

Активну улогу у пропагирању одрживог развоја сектора шу-марства имају невладине организације, што се огледа у следећем:

- подизање свести локалног становништва за одрживо кори-шћење и очување шума,

- ојачавање демократског друштва,- подршка активном учешћу у газдовању шумама на свим ни-

воима,- подршка пружању саветодавних услуга,- осигурање укључивања проблема на локалном нивоу у раз-

војне процесе на националном нивоу,- слободан приступ информацијама, њихова активна размена

и објављивање.

5. Шумарско законодавство

Новим Законом о шумама обезбедиће се законски оквир за им плементацију Стратегије. Овим ће се заменити постојећи Закон о шумама из 1991. године. Влада ће, такође, предузети активности на усаглашавању Закона о заштити животне средине (2004), Закона о ловству (1993), Закона о водама (1991), Закона о пољопривредном земљишту (1992), Закона о наслеђивању (1995), Закона о јавним предузећима и обављању делатности од општег интереса (2000), Закона о локалној самоуправи (2002) и осталих прописа који на посредан или непосредан начин утичу на сектор шумарства.

Кључна питања новог законодавног оквира укључиће:- одрживо газдовања шумама;

32

- успостављање механизама за учешће интересних група у раз воју шумарства,

- постављање оквира за координацију и планирање у се-ктору,

- дефинисање улоге и одговорности институција и интересних група у сектору шумарства и успостављање јасних релација између државе и предузећа за газдовање државним шумама,

- успостављање реалног и функционалног система финанси-рања у шумарству,

- дефинисање оптималног модела организовања јавне шумар-ске службе за обављање послова у приватним шумама,

- усаглашавање са ратификованим међународним конвенци-јама и протоколима у области шумарства, односно ЕУ правном ре-ду (Acduis Communautaire).

6. Међународна и регионална сарадња

Република Србија као потписник већег броја међународних спо разума који утичу на шумарски сектор, испуниће преузете оба-везе кроз имплементацију у домаће законодавство. Влада ће се ак-тив но ангажовати на њиховом спровођењу. Србија ће као међуна-родно признат чинилац, активно учествовати и у процесу доношења будућих међународних споразума, водећи рачуна о заштити својих националних интереса.

Ратификовани међународни споразуми од значаја за сектор шумарства су:

- Агенда 21,- Оквирна конвенција УН о климатским променама,- Конвенција о биодиверзитету,- Резолуције Министарске конференције о заштити шума у

Европи,- Конвенција о прекограничном загађивању ваздуха на ве ли-

ким удаљеностима,- Конвенција о мочварним подручјима (Рамсарска конвен ци-

ја),- Конвенција о међународној трговини угроженим врстама -

CITES Конвенција,

33

- Конвенција о заштити светске културне и природне башти-не.

7. Праћење и оцењивање сектора

Влада ће оцењивати утицај институционалних реформи и стра тегија развоја као дела Националног шумарског програма. Утицај ће се мерити коришћењем следећих могућих индикатора успеха:

- одржавање виталних еколошких услуга шума и очување био диверзитета,

- одрживо коришћење ресурса,- економски раст у области послова везаних за шуме и шумар-

ство,- повећање стандарда руралног и урбаног становништва које

зависи од шума,- видљива примена преузетих међународних обавеза,- организовано и развијено приватно шумарство (основана

уд ру жења приватних шумовласника способна за активно учешће у доношењу одлука о развоју сектора),

- модернизација сектора државних шума.Сви програми инвестирања у сектор шумарства садржаваће

планове праћења и оцене успешности сектора и развити посебне индикаторе који указују на напредовање и утицај сектора. Резултати овог секторског праћења и оцене успешности биће редовно публи-ко вани (сваке друге године) у виду Извештаја о стању сектора шумар ства.

VI. Завршни деоОва Стратегија је основа за реформу система у области шу-

марства и за израду нормативних и других докумената из области шумарства.

34

УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА

ЗАШТО СЕ РЕГИСТРОВАТИ?

Постоји више разлога за регистровање делатности и отпо чи-њање легалног пословања у свакој другој па и у индустрији прераде дрвета. Наводимо само неке од њих.

Предузеће које послује а није регистровано и не плаћа порез на пословне активности чини кривично дело утаје пореза. При то-ме, непознавање закона не представља оправдање за чињење кри-ви чног дела нити ослобађа од одговорности.

Неплаћањем пореза и доприноса на зараде запослених не упла ћује се радни стаж и не обрачунава пензијско и здравствено оси гурање.

Пословање на црном тржишту затвара врата легалног тржи-шта. Већина озбиљних и сигурних партнера не послује у готовини, па нерегистровано предузеће неће имати прилику да послује са њи ма.

35

Веома важан разлог је и немогућност добијања кредита, јер само регистрована предузећа могу приступити банкама са захтевом за кредит, гаранцију и слично.

Регистровање делатности, легално пословање и редовно ис-пу ња вање предвиђених законских обавеза према држави које из по словања проистичу, доводе све учеснике у тржишној утакмици у равноправну позицију, где о коначном исходу и позиционирању, одлучују умешност произвођача, квалитет примењених технологија, примењена маркетинг стратегија, односи са добављачима, повеза-ност са фирмама из исте гране, као и тренутне прилике на тржи-шту.

ОСНИВАЊЕ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА

У складу са Законом о регистрацији привредних субјеката (Сл. гласник РС бр. 55/04 и 61/05) регистрација предузетника почев од 01.01.2006. године врши се у Агенцији за привредне регистре. Регистрационе пријаве се могу преузети у Агенцији, њеним орга-низа ционим јединицама, у општинама са којима Агенција има за-кључен споразум или са сајта Агенције. Оснивач лично, или преко пуномоћника подноси Агенцији регистрациону пријаву оснивања радње. Уколико се регистрациона пријава подноси преко пуномоћ-ни ка, пуномоћје мора бити оверено пред надлежним органом (оп-штина или суд), осим ако је пуномоћје дато адвокату, у ком случају мора бити оверено.

П Р Е Д У З Е Т Н И КПредузетник је физичко лице које је регистровано и које ради

стицања добити у виду занимања обавља све законом дозвољене делатности, укључујући уметничке и старе занате и послове домаће радиности.

Предузетником се сматра и физичко лице уписано у посебни регистар, које у виду занимања обавља делатност слободне профе-сије уређену посебним прописима, ако је тим прописима то одре-ђено.

36

Предузетник одговара за све обавезе из обављања делатности целокупном имовином.

Предузетник делатност обавља под својим личним именом, име ном неког другог лица или под неким посебним пословним име ном, уз додатак назива «предузетник» или скраћенице «пр».

Регистрација

Уз захтев за регистрацију предузетника, прилаже се:доказ о идентитету предузетника (фотокопија личне карте • или пасоша); накнада за регистрацију у износу од 540,00 динара. •

Ако предузетник не обавља делатност под својим именом, већ под другим називом, дужан је да тај назив пријави Агенцији за при вредне регистре.

ПРАВНЕ ФОРМЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА

ОРТАЧКО ДРУШТВО (о.д. или од)Ортачко друштво је привредно друштво које оснивају два или

више физичких и/или правних лица у својству ортака и ради оба-вља ња одређене делатности под заједничким пословним именом, које за своје обавезе одговара целокупном својом имовином. Орта-ци су солидарно одговорни за све обавезе друштва целокупном сво јом имовином, ако с повериоцем није другачије уговорено.

Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима и правима, као и у раду или услугама који су извршени или треба да буду извршени.

Улози ортака су једнаке вредности.

Регистрација

Уз регистрациону пријаву оснивања ортачког друштва прила-же се:

доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или • пасоша);

37

оснивачки акт друштва, с овереним потписима оснивача; • ако је ортак пренео право пословођења на треће лице, ове-• рен потпис тог лица; накнада за регистрацију у износу од 2.040,00 динара. •

КОМАНДИТНО ДРУШТВО (к.д. или кд)

Командитно друштво је привредно друштво које оснивају два или више физичких и/или правних лица у својству ортака, ради оба вљања одређене делатности, под заједничким пословним име-ном, од којих најмање једно лице одговара неограничено за његове обавезе (комплементар), а најмање једно лице одговара ограничено до висине свог уговореног улога (командитор). За своје обавезе командитно друштво одговара целокупном својом имовином. Улог командитора у командитно друштво може бити новчани и ненов-чани, укључујући и извршени рад и услуге у командитном друштву. Командитор у командитно друштво уноси цео уговорени улог пре стицања својства командитора.

Регистрација

Уз регистрациону пријаву оснивања командитног друштва прилаже се:

доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или • пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице); оснивачки акт друштва, с овереним потписима оснивача; • потврда банке о уплати новчаног улога командитора на • при вре мени рачун или његова оверена изјава о томе да је обе збедио новчани улог; споразум оснивача о вредности неновчаног улога команди-• тора, ако исти није садржан у оснивачком акту; одлука о именовању заступника друштва, ако заступник • ни је одређен оснивачким актом; оверен потпис заступника; • накнада за регистрацију у износу од 3.000,00 динара. •

38

ДРУШТВО С ОГРАНИЧЕНОМ ОДГОВОРНОШЋУ (д.о.о. или доо)

Друштво с ограниченом одговорношћу је привредно друштво које оснива једно или више правних и/или физичких лица (највише 50), у својству чланова друштва, ради обављања одређене делатно-сти под заједничким пословним именом. За своје обавезе друштво с ограниченом одговорношћу одговара целокупном својом имови-ном.

Члан друштва не одговара за обавезе друштва осим до износа неунетог улога у имовину друштва.

Ако се број чланова друштва повећа до 100 и тај број одржи у периоду дужем од годину дана, друштво мења форму у форму за-твореног акционарског друштва.

Улог у друштво с ограниченом одговорношћу може бити нов-ча ни или неновчани, укључујући и извршени рад и пружене услуге друштву. Улози чланова друштва не морају бити једнаке вредно-сти.

Новчани део основног капитала друштва с ограниченом одго-ворношћу на дан уплате износи најмање 500 евра у динарској про-тиввредности по средњем курсу, од чега се најмање половина упла ћује на привремени рачун друштва до регистрације друштва, а остатак у року од две године од дана регистрације.

За оснивање финансијских и осигуравајућих организација и привредних друштава која обављају законом одређене делатности као друштво са ограниченом одговорношћу, посебним законом се може одредити већи минимални основни капитал.

Регистрација

Уз регистрациону пријаву оснивања друштва с ограниченом одговорношћу прилаже се:

доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или • па соша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице); оснивачки акт друштва (одлука или уговор), с овереним • потписима оснивача;

39

потврда банке о уплати новчаног улога на привремени ра-• чун или оверена изјава оснивача о томе да је обезбедио новчани улог; споразум оснивача о вредности неновчаног улога ако исти • није садржан у оснивачком акту; одлука о именовању заступника друштва, ако заступник • ни је одређен оснивачким актом; оверен потпис заступника; • накнада за регистрацију у износу од 3.600,00 динара. •

АКЦИОНАРСКО ДРУШТВО (а.д. или ад)Акционарско друштво је привредно друштво које оснива је-

дно или више правних и/или физичких лица у својству акционара ради обављања одређене делатности, под заједничким пословним именом, чији је основни капитал утврђен и подељен на акције.

Акционарско друштво одговара за своје обавезе целокупном својом имовином. Акционари не одговарају за обавезе друштва, осим до износа уговореног а неуплаћеног улога у имовину дру-штва.

Улог у акционарско друштво у замену за издавање акција мо-же бити у новцу или у стварима и правима, а не у раду и услугама друштву, било да су извршени или будући. Изузетно, неновчани улог у затворено акционарско друштво може бити у извршеном ра-ду или у услугама друштву ако је то одређено оснивачким актом.

Уговорени улози који се уносе у новцу уплаћују се до реги-стра ције друштва и то најмање 50% номиналне вредности уписаних акција, односно 50% рачуноводствене вредности код акција без номиналне вредности, а остатак се уплаћује у року од две године од дана регистрације друштва.

Ако се акције или друге хартије од вредности стичу уношењем ствари и права, њихово плаћање се врши уношењем тих ствари и права у имовину друштва најкасније у року од две године од дана регистрације друштва.

Затворено акционарско друштво је друштво чије се акције издају само његовим оснивачима или ограниченом броју других ли ца и може имати највише 100 акционара. Уколико се овај број

40

по већа и одржи дуже од годину, дана то друштво постаје отворено акционарско друштво. Затворено друштво не може вршити упис акција јавном понудом нити на други начин нудити акције јавним путем.

Отворено акционарско друштво је друштво чији оснивачи у време његовог оснивања упуте јавни позив за упис и уплату ак-ција, јавном понудом и проспектом у складу са Законом о привред-ним друштвима и законом којим се уређује тржиште хартија од вредности. У складу с овим законом, оно може бити котирано и некотирано. Отворено акционарско друштво не може ограничити пренос акција трећим лицима.

Регистрација

Уз регистрациону пријаву оснивања затвореног акционарског друштва прилаже се:

доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или • пасоша физичког лица и/или извод из регистра у коме је регистровано правно лице); оснивачки акт (одлука или уговор), са овереним потписима • оснивача; извештај банке о депонованим новчаним улозима на при-• времени рачун; споразум оснивача о вредности неновчаног улога, ако исти • није садржан у оснивачком акту; одлука о именовању заступника, ако заступник није одре-• ђен оснивачким актом; оверен потпис заступника; • накнада за регистрацију 10.200,00 динара. •

Уз регистрациону пријаву оснивања отвореног акционарског друштва прилаже се:

доказ о идентитету оснивача (фотокопија личне карте или • па соша – за физичко лице и/или извод из регистра за прав-но лице); оснивачки акт друштва (одлука или уговор), с овереним • потписима оснивача; извештај банке о уписаним акцијама; •

41

извештај банке о депонованим новчаним улозима на при-• вре ме ни рачун; доказ о објављивању и садржина јавног позива за упис и • упла ту акција (проспект), с одобрењем проспекта од стране надлежног органа; процена вредности неновчаног улога оснивача од стране • овла шћеног процењивача; одлука о именовању заступника, ако заступник није одре-• ђен оснивачким актом; оверен потпис заступника; • накнада за регистрацију 10.200,00 динара. •

42

УПУТСТВА О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ОБАВЉАЊЕ ДРВОПРЕРАЂИВАЧКЕ

ДЕЛАТНОСТИ

Шумарска инспекција

Закон о шумама, Службени гласник РС број 46/91, 83/92, 53/93, 54794, 60/93, 67/93, 48/94, 54/96, 101/2005, предвиђа вођење књиге евиденције обле грађе.

I 1. Књига евиденције обле грађе на складишту- прва унутрашња страна -

Р.Б.

Датумиздавања

пропратницеотпремнице

Бројпропратницеотпремнице

Местосечегазд.

јединица

Катаста.Парцелаодељење

Врстадрвета

КоличинаДрвета

m³

Бројжига

Превозниквозило

1.

43

2. Књига евиденције обле грађе на складишту мора бити уко-ри чена са нумерисаним странама.

3. У књигу евиденције подаци се уносе мастилом или хемиј-ском оловком.

II Забрањено је стругаре и друга постројења за механичку пре раду дрвета постављати у шуми на удаљености мањој од 200 м од руба шуме (Сл. Гласник СРС, бр.46/91 члан 68).

III На стругарама и другим постројењима за механичку пре-раду дрвета не може да се врши примарна прерада дрвета ако то дрво није жигосано шумским жигом, односно обележено на други прописани начин и ако за то дрво није издата пропратница односно отпремница (Сл. гласник СРС, број 46/91 члан 68).

Инспекција рада

Закон о безбедности и здрављу на раду (Службени гласник РС 101/2005)

На исказану жељу за обављање послова, који су према једин-ственој класификацији делатности разврстани у дрвопрерађивачке делатности, потребно је и ближе опредељење заинтересованог ли-ца у погледу врсте послова или групе послова којима ће се бави-ти.

Пример:20101-Производња резане грађе• 20102-Импрегнација дрвета• 20200-Производња фурнираних листова, шпер плоча, • слојевитих плоча, иверице и сл. плоча и табли20300-Производња грађевинске столарије и елемената• 20400-Производња амбалаже од дрвета и• 25510-Производња осталих производа од дрвета•

У зависности од одабране делатности, према расположивом пословном простору заинтересовани се ближе упознаје са условима који треба да буду испуњени пре почетка обављања жељене делатности.

Дрвопрерађивач треба да испуни следеће услове: Доказ о власништву пословног простора (употребна доз-1. вола) или уговор о закупу пословног простора уз доказ о

44

власништву закуподавца (употребна дозвола – Закон о планирању и изградњи, Сл. гласник РС 47/03 и 34/06)

Сагласност електродистрибуције за прикључак на електро 2. мрежу

Место за пријем сировине потребне у процесу производ-3. ње

Приступни пут ка линији за прераду4. Линија за прераду дрвета5. Магацин готовог производа6. Место утовара готовог производа7. Гардероба са санитарним блоком8. Простор за обедовање9. Канцеларија10. Оштрачница11. Производни простор у коме се обавља прерада дрвета12. Систем за одвођење пиљевине и прашине13. Круг организације мора да буде ограђен.14.

За машине, опрему и уређаје су потребни:Документација произвођача са упутством о руковању и 1. одр жавањуСтручни налаз о прегледу2. Мерење микроклиме и услова радне средине:3.

Осветљеност• Физичке штетности• Бука-вибрација• Хемијске штетности•

Мерења отпора уземљења и функционалности електричне 4. инсталацијеОбука радника из области безбедности и здравља на ра-5. дуОбука из противпожарне заштите6. Обука за прву помоћ (према броју радника)7. Обука руковаоца виљушкара, аутодизалице, трактора са 8. витлом и моторном тестеромВатрогасне апарате (према величини објекта)9. Сандуче прве помоћи10. Знак упозорења (забрањено пушење)11.

45

Тржишна инспекција

Услови тржишне инспекције везани за промет производа шу марства регулисани су следећим законима и одредбама:

Закона о трговини (Службени лист СРЈ бр. 32/93, 50/93, • 41/94, 29/96, 101/05)Закона о условима за обављање промета робе, вршење • услу га у промету робе и инспекцијском надзору (Службени гласник РС бр.39/96,20/97,46/98,34/01,80/02,101/05)Закона о приватним предузетницима (Службени гласник • СРС бр.54/89 9/90, Службени гласник РС бр. 19/91, 46/91, 31/93, 39/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 35/02, 101/05)Закона о заштити потрошача (Службени гласник РС бр. • 79/05)Закона о привредним друштвима (Службени гласник РС • бр.125/04)Закона о регистрацији привредних субјеката (Службени • гла сник РС бр. 54/04)Правилника о минималним техничким условима за обавља-• ње промета робе и вршење услуга у промету робе (Служ-бе ни гласник РС бр.47/96,22/97,6/96,99/05)Правилника о евиденцији промета робе и услуга (Службени • гласник РС бр. 45/96, 9/97, 6/99)Правилника о облику и начину вођења трговачке књиге • (Слу жбени гласник СРЈ бр. 12/94).

Према одредбама члана 1. став 2 и члана 2. Закона о трговини (Службени лист СРЈ бр.32/93, 50/93, 41/94, 29/96, 101/05) ( у даљем тексту ЗОТ) трговином се могу бавити предузећа и друга правна и физичка лица која су регистрована за обављање те делатности, с тим да се трговина обавља као трговина на велико и трговина на мало.

Одредбом члана 7. став 1 Закона о условима за обављање про мета робе, вршење услуга у промету робе и инспекцијском надзору, Службени гласник РС бр. 39/96, 20/97, 46/98, 34/01, 80/02, 101/05, (у даљем тексту ЗОУ) је прописано да се прометом робе односно вршењем услуга могу бавити предузећа, друга правна

46

лица, физичка лица и предузетници који су уписани у одговарајући регистар надлежног органа за обављање тих делатности.

Услуге у промету су: агенцијске, посредничке, заступничке, комисионе, берзанске, услуге складиштења, отпремања и допре-мања робе, услуге контроле квалитета и квантитета робе, услуге оси гурања робе, услуге економске пропаганде и промоције, услуге тржнице и друге услуге уобичајене у промету ( члан 5. ЗОУ).

Лица која се баве прометом робе, односно вршењем услуга у промету, дужна су да решење о упису у регистар, као и решење о ис пуњењу минималних техничких услова за обављање промета и вршење услуга држе у просторијама, односно на сваком продајном месту где се делатност обавља (члан 7. став 2 ЗОУ).

Предузеће које се бави производњом, прометом робе и врше-њем услуга у промету робе, не може радницима у предузећу дати робу бесплатно, продавати робу по нижој цени, нити давати друге повластице при куповини робе без обрачунатог пореза на додату вредност (члан 15. ЗОУ).

Предузећа и предузетници који се баве прометом робе и вр-ше њем услуга у промету робе дужни су да воде евиденцију о при-мљеној и продатој односно испорученој роби и извршеној услузи и да обезбеде доступност те евиденције. Наведене евиденције се во-де за свако продајно место, односно пословну јединицу у којој се обавља промет или врши услуга. Евиденција се води на основу исправа о изради, односно набавци робе или исправа о нарученим услугама (фактура, доставница, пријемница, радни налог, поруџбе-ница и др.) и на основу исправа о продаји робе (фактуре, траке ре-гистар и ПС касе или парагон блока) и других исправа које садрже податке о количини и вредности продате робе. Евиденција и испра-ве се држе на сваком продајном месту, односно у пословној једини-ци а исправе о превозу - у превозном средству. Предузећа и преду-зетници који се баве прометом робе и вршењем услуга у промету не могу продавати ни превозити робу, односно вршити услуге за које немају исправе, прописане садржине и које нису прописно евидентирали (члан 16. ЗОУ).

Предузеће које врши промет робе или врши услуге у промету робе дужно је да на пословним просторијама истакне фирму или скраћену фирму под којом послује, а на продајним местима, фирму

47

или скраћену фирму предузећа и назив продајног објекта, односно продајног места (члан 16. ЗОУ).

Предузеће, друго правно лице и предузетник могу куповати про изводе шумарства од индивидуалних пољопривредника у по-слов ним просторијама, откупним станицама и на откупним мести-ма. Откупна станица и откупно место морају имати одговарајућу просторију, односно уређен простор за пријем и мерење робе, скла-диштење, утовар и истовар робе и амбалаже и да испуњавају хиги-јенско-техничке и санитарне услове (члан 17.ЗОУ).

Предузеће може куповати производе шумарства у пословним просторијама, откупним станицама и откупним местима ако: 1) ис-такне фирму уз обавештење о периоду и времену куповине произ-вода; 2) купљене производе исплаћује преко благајне, банке или по ште (члан 19. ЗОУ).

Предузећа, друга правна лица и предузетник који обављају про мет робе дужни су да за купљени производ издају рачун из от-куп ног блока са следећим подацима: 1) фирма, односно назив, се-диште и адреса предузећа односно трговинске радње; 2) име и пре-зиме, пребивалиште и адреса продавца; 3) назив, количина и квали-тет односно класа купљених производа; 4) цене купљених произ-вода; 5) датум исплате. Рачун из откупног блока мора бити потписан од стране овлашћеног радника предузећа, односно предузетника ове рен печатом.

Предузећа и предузетници који обављају промет по дужни су да у откупној станици, откупном месту, односно трговинској рад-њи, чувају књигу копија издатих рачуна из откупних блокова, у скла ду са прописима о чувању књиговодствених исправа (члан 20.ЗОУ).

Предузећа и предузетници који обављају промет робе на мало дужни су да у продајном објекту: 1) на уочљив начин истакну цену робе из докумената о задужењу и да се придржавају те цене; 2) из-дају рачун за продату робу (фактура, парагон-блок, исечак регистар касе) а купац је дужан да узме рачун о купљеној роби приликом њене куповине; 3) на уочљив начин истакну радно време и да се при државају тог времена; 4) продају робу свим потрошачима под истим условима; 5) обезбеде податке о роби (обавештење о свој-ствима, квалитету и начину употребе); 6) обезбеде декларацију,

48

гарантни лист, атест и техничко упутство о начину коришћења ро-бе у складу са савезним законом; 7) обезбеде резервне делове, при-кљу чне апарате и сл. и после престанка производње робе, у складу са савезним законом; 8) обезбеде количину робе која је на ориги-налном паковању; 9) продају количину робе коју потрошач тражи, ако располажу том количином; 10) тачно мере робу и омогуће по-тро шачу да провери количину купљене робе; 11) продају робу која је изложена продаји, односно која се налази у продајном објекту, а намењена је продаји; 12) при мањим паковањима робе употребљавају материјал за паковање који не може утицати на нето-масу робе и 13) посебно упакују робу на захтев потрошача, и такво паковање на плате највише до износа продајне цене материјала употребљеног за паковање (члан 35 ЗОУ).

Предузећа и предузетници који се баве прометом робе на ма-ло дужни су да утврде поступак и начин решавања по рекламацији потрошача на недостатке продате робе. Потрошач има право на рекламацију у продајном објекту у коме је роба купљена, уз рачун о куповини, у року од шест месеци од дана куповине. Предузећа и предузетници који обављају промет робе на мало дужни су да робу са недостатком замене новом робом или да потрошачу врате износ плаћен за ту робу у висини цене те робе на дан враћања или да уз сагласност потошача, отклоне недостатак на роби. Предузеће и пре ду зетници су дужни да потрошача обавесте о одлуци донетој по рекламацији у року од осам дана од дана пријема рекламације и да основан захтев из рекламације испуне у даљем року од 15 дана. Потрошач нема наведена права ако је недостатак настао његовом кривицом (члан 36. ЗОУ).

Предузећа и предузетници који продају робу са недостатком дужни су да ту робу издвоје, да видно истакну ознаку која упозорава на продају робе са недостатком, да сваки примерак те робе обележе и да снизе њену цену (члан 37. ЗОУ).

Одредбама Правилника о минималним техничким условима за обављање промета робе и вршење услуга у промету робе (Служ-бени гласник РС бр.47/96, 22/97, 6/99, 99/05) прописани су мини-мални технички услови у погледу просторија, уређаја и опреме за обављање промета робе и вршење услуга у промету робе и услови

49

продаје ван пословних просторија, тј. на тезгама и сличним обје-ктима.

Складиште је просторија у којој се обавља промет робе на ве лико и обављају услуге: преузимања, конзервирања, чувања, сор ти рања, паковања, маркирања и припремања робе за отпрему. У складишту се морају обезбедити следећи услови: 1) гради се од чвр стог матријала, укључујући и дрвену грађу, у складу са про пи-сима о изградњи објекта; 2) да има подове, зид и таваницу од мате-ријала који се лако чисти и одржава и обезбеђено природно или вештачко осветљавање и проветравање; 3) ако се пре продаје врши одмеравање количине робе опрема са мерилима за мерење те робе; 4) ако се обавља промет лако кварљиве хране опрема се расхладним уређајима за њено чување у исправном стању; 5) обезбеђује се упо треба воде, прибора за хигијену и одржавање чистоће, као и упо треба нужника, у саставу објекта или у његовој непосредној бли зини (на сваких 20 радника обезбеђује се употреба најмање јед-ног нужника; 6) несметан истовар и утовар робе; 7) опрема за оба-вља ње услуга преузимања, конзервирања, чувања, маркирања и при премања робе за отпрему; 8) простор за одмор и исхрану рад-ника за време рада; 9) гардеробни ормари и просторије са тушем за раднике (члан 18. и 19. Правилника).

Стовариште је просторија или ограђен простор у коме се оба-вља промет робе на велико и мало. У стоваришту које се налази на ограђеном простору мора бити обезбеђено следеће: 1) простор од тврдог материјала (бетон, камен, асфалт, цигла); 2) да има један или више улаза за кориснике, ширине од најмање 0,8м, до којих се приступа са улице или другог јавног простора; 3)ако се пре продаје врши одмеравање количине робе опрема се мерилима за мерење те робе; 4) обезбеђује се употреба воде, прибора за хигијену и одржа-вање чистоће, као и употреба нужника, у саставу објекта или њего-вој непосредној близини (на сваких 20 радника обезбеђује се упо-треба најмање једног нужника); 5) несметан истовар и утовар робе; 6) дренажа земљишта ако се стовариште не налази на сувом и оцеђеном земљишту;7) ограда од дасака, цигала, бетона или другог тврдог материјала висока најмање два метра; 8) покривање робе осе тљиву на влагу, температуру и атмосферске утицаје; 9) простор

50

за одмор и исхрану радника за време рада; 10) гардеробни плакари за раднике.

У стоваришту које се налази у просторији морају бити обе-збе ђени следећи услови: 1) гради се од чврстог материјала, укљу-чујући и дрвену грађу, у складу са прописима о изградњи објекта; 2) да има подове, зид и таваницу од материјала који се лако чисти и одржава и обезбеђено природно или вештачко осветљавање и про ветравање; 3) ако се пре продаје врши одмеравање количине робе опрема се мерилима за мерење те робе; 4) ако се обавља про-мет лако кварљиве хране опрема се расхладним уређајима за њено чување у исправном стању; 5) обезбеђује се уптреба воде, прибора за хигијену и одржавање чистоће, као и употреба нужника, у са-ставу објекта или у његовој непосредној близини (на сваких 20 рад ника обезбеђује се употреба најмање једног нужника); 6) по-себне просторије или простори за робу која се због својих физичко-хемијских особина одвојено чува; 7) посебан простор за исхрану и одмор радника за време рада и 8) гардеробни ормари за раднике (чланови 20, 21. и 22. Правилника).

Продаја резане грађе, огревног дрвета и других производа од дрвета већих димензија, као и негашеног креча коју врше произ-вођачи ових производа обавља се на посебној врсти робне пијаце или на посебно уређеним и ограђеним просторима других пијаца (члан 31А. Правилника).

Предузећа и друга правна лица и физичка лица која су реги-стрована за обављање трговине на мало воде трговачку књигу по-себно за сваки продајни објекат (радњу-продавницу или другу по-словну јединицу) и за друго продајно место, а у складу са одребама Правилника о облику и начину вођења трговачке књиге (Службени гласник СРЈ бр. 12/94).

Предузећа и друга правна лица и предузетници који обављају промет робе или врше услуге у промету робе воде евиденцију о примљеној и продатој, односно испорученој роби и извршеним услугама у Књизи евиденције промета и услуга-КЕПУ, посебно за сваки објекат, продајно место, односно пословну просторију, а у складу са одредбама Правилника о евиденцији промета робе и услуга (Службени гласник РС бр. 45/96, 9/97, 6/99).

51

Предузетник који је регистрован за производњу и који ис-кључиво продаје сопствене производе није у обавези да води КЕПУ и Трговачку књигу. Међутим, предузетници који су регистровани за производњу и продају сопствених производа, а који врше допуну асортимана набавком и продајом туђих производа, у оквиру реги-строване трговинске делатности, обавезни су да воде КЕПУ и Тр-го вачку књигу.

Продавац, односно давалац услуге дужан је да потрошачу обе збеди: 1) производ у тачној мери или количини и да му се омо-гући да провери ту тачност; 2) количину производа који тражи кад је та количина на располагању, ако законом или другим прописом није друкчије одређено; 3) производ или услугу прописаног или уговореног квалитета, а ако квалитет није прописан или уговорен, производ или услуга морају бити уобичајеног квалитета; 4) произ-вод или услугу по уговореним ценама или образованим у складу са посебним прописима о ценама, као и да се тако утврђена цена пра-вилно обрачуна; 5) производ са пратећом документацијом у складу са законом којим се уређује стандардизација; 6) производ или услугу у уговореном року, а ако рок није уговорен у примереном ро ку, који не може бити дужи од осам дана; 7) доказ о пореклу про-из вода (члан 15. Закона о заштити потрошача, Службени гласник РС бр.79/05, у даљем тексту ЗЗП).

Потрошач мора бити обавештен о важећој цени производа и услуге. Обавештење о цени даје се јасним истицањем цене на видном месту, на производу, поред производа и у ценовнику услуге, као и у свакој понуди за закључење уговора о продаји производа и услуге. Цена мора бити исказана за јединицу мере, комплетан производ или одређену количину производа. Код производа који је претходно упакован различито од јединице мере, поред цене за то паковање мора бити истакнута и цена по јединици мере за исти производ. Код производа у расутом стању истиче се цена само за јединицу мере (члан 17. ЗЗП).

За купљени производ или пружену услугу потрошачу се оба-везно издаје рачун. Рачун садржи нарочито датум продаје произ-вода, односно пружања услуге, врсту и количину производа, цену за јединицу производа, као и друге податке у складу са посебним прописима (члан 20. став 1. и 2. ЗЗП).

52

Продавац на мало дужан је да за производе веће тежине и ве-ћег обима (намештај, техничка роба, огрев, грађевински материјал и сл.) обезбеди потрошачу испоруку купљеног производа на адресу потрошача, уколико је место отпреме и место пријема на подручју исте општине или истог града. Продавац наведених производа је дужан да на рачуну напише рок испоруке производа. Ако продавац не испоручи купљени производ у уговореном року, потрошач има право да затражи враћање плаћеног износа, односно износа у виси-ни продајне цене неиспорученог производа, на дан враћања новца. Потрошач може тражити накнаду штете коју је претрпео због ка-шње ња у испоруци производа, ако до кашњења није дошло кри ви-цом потрошача (члан 22. ЗЗП).

Продавац је дужан да обезбеди погодан материјал за паковање, у складу са врстом и својствима производа. При мерењу производа материјал за паковање не може битно да утиче на нето-масу произ-вода. На захтев потрошача производ се мора посебно упаковати, с тим што се такво паковање може наплатити највише до износа про-дајне цене материјала употребљеног за паковање (члан 19. ЗЗП).

Производ за који се издаје гарантни лист, у складу са законом, продаје се уз обавезно попуњен и оверен гарантни лист. Гарантни лист садржи назив и седиште даваоца гаранције, податке којима се идентификује производ, гарантни рок, изјаву о гаранцији и усло-вима гаранције уз одговорност продавца и произвођача за исправ-ност купљеног производа у гарантном року, списак сервиса, назив и седиште продавца, датум продаје, печат и потпис овлашћеног продавца и друге податке у складу са законом. Давалац гаранције је дужан да потрошачу обезбеди сервисирање производа, у складу са законом или уговором. Продавац, односно произвођач, не може купца доводити у заблуду о постојању, садржини и трајању гаран-ције (члан 21. ЗЗП).

Потрошач има право приговора на купљени производ или пру жену услугу, за које се не издаје гарантни лист, због недостатака који су настали у року од шест месеци од дана куповине, односно извршене услуге. Уз приговор подноси се рачун о купљеном про-изводу, односно извршеној услузи. Приговор се подноси у продај-ном објекту у коме је производ купљен, односно услуга извршена, а уз сагласност потрошача и на другом месту које је за то одређено,

53

лицу овлашћеном за пријем приговора које мора бити присутно на том месту током радног времена. Овлашћено лице одлучује о при-говору истог дана када је приговор поднет, а најкасније у року од осам дана од дана подношења приговора. Продавац, односно дава-лац услуге дужан је да својим актом ближе утврди начин и услове решавања приговора. Ако је приговор основан због недостатка на производу, потрошач има право на: 1) замену купљеног производа за нов производ, односно производ одговарајуће марке; или 2) да му се врати износ плаћен за тај производ у висини малопродајне цене тог производа на дан враћања или 3) отклањање недостатака на производу. Ако је приговор основан због недостатка у извршењу услуге потрошач има право на: 1) отклањање недостатка или 2) вра ћање плаћеног износа или на смањење цене сразмерно недо-статку извршене услуге. Ако потрошач претрпи штету проузро-ковану производом са недостатком, односно неизвршењем услуге или извршењем услуге са недостатком може да захтева накнаду штете. Наведена права потрошач може да оствари под условом да недостатак није настао његовом кривицом (члан 34. и 35. ЗЗП).

Информације и подаци о својствима производа и услуга или условима продаје морају бити тачне, потпуне, основане, недво сми-слене, јасне и благовремене. Израз „гаранција” или „гарантовано” или други изрази сличне садржине могу се користити само у случа-јевима кад су садржина и услови гаранције изричито утврђени законом или другим прописом (члан 46. ЗЗП).

Забрањено је оглашавање производа и услуга које доводи или може да доведе потрошача у заблуду, у складу са законом (члан 47. ЗЗП).

Производи намењени промету морају имати декларацију која садржи податке о произвођачу, земљи порекла, увознику, добављачу, саставу, количини, квалитету, датуму производње и року трајања, односно року употребе, начину употребе, одржавању или чувању производа и друге податке у складу са законом. Ако производи у свом саставу имају боје, адитиве, ароме и друге додатке, декларација тих производа мора да садржи тачно означену њихову количину, у складу са законом. Подаци из декларације о производу који је стављен у промет не могу се мењати или уклањати (члан 53. и 54. ЗЗП).

54

Производи и услуге морају бити обележени бар-кодом, а за до бијање бар-кода потребно је контактирати телефонски преко те-лефона број:011/31-32-312;011/31-32-324 (ГС-1-Србије и Црне Горе).

Еколошка инспекција

ЗАКОН О ЗАШТИТИ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ (Сл. гласник РС бр. 135/04)

„Управљање отпадом спроводи се по прописаним условима и мерама поступања са отпадом у оквиру система сакупљања, тран-спорта, третмана и одлагања отпадом, укључујући и надзор над тим активностима и бригу о поступању за управљање отпадом по-сле његовог затварања.

Власник отпада дужан је да предузме мере управљања отпа-дом у циљу спречавања или смањења настајања, поновну употребу и рециклажу отпада, одвајање секундарних сировина и коришћење отпада као енергента, односно одлагање отпада.” (Члан 30 Зако-на).

ЗАКОН О ПОСТУПАЊУ СА ОТПАДНИМ МАТЕРИЈАМА (Сл. гласник РС бр. 25/96)

„Забрањено је одлагање отпадака на местима која нису одре-ђена за ту намену, као и одлагање индустријских отпадака који се могу користити као секундарне сировине.Забрањено је спаљивање отпадака изван за то одређених постројења.” (Члан 5. Закона)

„Отпацима се поступа на начин којима се обезбеђује заштита животне средине од њиховог штетног дејства, организовано сакуп-ља ње, рационално коришћење отпадака који имају употребну вред ност и очување њиховог квалитета за даљу дораду, односно прераду као и ефикасно уклањање и безбедно одлагање односно скла диштење отпадака.” (Члан 8. Закона)

„Спаљивање одређених врста отпадака врши се по предходно прибављеном одобрењу министарства надлежног за послове за-штите животне средине (у даљем тексту министарства). Уз захтев за издавање одобрења из става 1. овог члана прилаже се елаборат са анализом утицаја објекта, односно постројења за спаљивање отпада на животну средину.

55

Одобрење из става 1. овог члана садржи зависно од врсте отпа дака и начина њиховог спаљивања мере које се морају преду-зети ради заштите животне средине и живота и здравља људи, као и заштите природних добара.

Министар за заштиту животне средине у споразуму са мини-стром надлежним за послове индустрије одређује врсте отпадака чије се спаљивање може вршити на основу одобрења из става 1. овог члана” (члан 10. Закона).

ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА И НАЧИНУ РАЗВРСТАВАЊА, ПАКОВАЊА И ЧУВАЊА СЕКУНДАРНИХ СИРОВИНА (Сл. гласник РС, бр. 55/2001)

Члан 2. овог правилника објашњава значење појединих изра-за:

Разврставање отпада јесте истовремени поступак одређива-• ња врсте отпада према пореклу, карактеру и категорији отпадаПорекло отпада јесте скуп радњи које су одређене индекс-• ним бројем отпада, а одређује га генератор отпадаКарактер отпада јесу поступци којима се утврђују физичке, • хемијске и биолошке особине отпада и представља одређе-ње да ли отпад садржи или не опасне карактеристикеКатегорија отпада представља ознаку отпада• Генератор отпада јесте предузеће, правно и физичко лице • или предузетник регистровано за обављање делатности ко ја ствара отпад, које поседује отпад, односно на чијој те-ри торији се налази отпадКаталог отпада јесте номенклатура отпада према пореклу, • која се периодично прегледа и по потреби допуњаваЛиста отпада јесте нименклатура отпада према карактеру • отпада.

Према каталогу отпада-ИНДЕКС 03 имају отпаци од прераде дрвета и производње папира, картона, пулпе, панела и намештаја

Према пореклу и индексном броју отпад од прераде дрвета разврстава се:03 - отпади од прераде дрвета и производње папира, картона, пулпе, панема и намештаја

56

03 01 -отпади од прераде дрвета и производње панела и наме-штаја03 01 01-отпадна кора и плута03 01 04-пиљевине, иверје, струготине, дрво, медијапан и фурнир који садржи опасне супстанце03 01 05- пиљевине, иверје, струготине, дрво, медијапан и фурнир који садржи опасне супстанце друкчије од оних наведених у 03 01 0403 01 99-отпади који нису другачије специфицирани03 02 -отпади од заштите дрвета03 02 01-нехалогенизовани органски конзерванси за дрво03 02 02-органохлорни конзерванси за дрво03 02 03-органометални конзерванси за дрво03 02 04-неоргански конзерванси за дрво03 02 05-други конзерванси који садрже опасне супстанце03 02 99-отпади који нису друкчије специфицирани03 03 -отпади од производње и прераде пулпе, папира и картона03 03 01-отпад из коре и дрвета03 03 02- муљ зеленог течног отпада(настао обнављањем куване течности)03 03 05-муљеви од скидања боје од рециклаже папира03 03 07-механички издвојени непотребни састојци при прављењу пулпе од отпадног папира и картона03 03 08-отпади од раздвајања папира и картона одређених за рециклажу03 03 09-кречни отпадни муљ03 03 10-остаци влакана, муљеви од влакана, пунионица и превлака из механичке сепарације03 03 11-муљеви из третмана отпадне воде на лицу места03 03 99- отпади који нису друкчије специфицирани.ЛИСТА ОТПАДАЗЕЛЕНА ЛИСТА ОТПАДАГЛ. НЕТРЕТИРАНИ ОТПАДИ ПЛУТЕ И ДРВЕТАГЛ 010 отпади и струготине од дрвета, било да јесу или нису у трупцима, брикетима, палетама или сличним облицимаГЛ 020 отпад плуте, поломљени или у основном облику.

57

ПРИЛОЗИ

А. СПОРАЗУМ О СЛОБОДНОЈ ТРГОВИНИ У ЈУГОИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ - CEFTA

Србија је постала чланица нове CEFTE – Зоне сло бодне трговине у Централној и Источној Европи 19. де цем бра 2006. године на самиту одржаном у Букурешту. Земље потписнице CEFTA чине по величини друго тр жиште за Србију, после ЕУ, са којима се остварује су фицит у трговинској размени. У 2006. години, учешће зе ма ља југоисточне Европе износи 35,5% у извозу и 14,3% у увозу Србије.

Процес либерализације тржишта региона југоисточне Европе је започео 2001. године потписивањем у Бриселу Меморандума о либерализацији и олакшицама у трговини, под окриљем Пакта за стабилност југоисточне Европе.

Јединствени Споразум о слободној трговини у југоисточној Европи CEFTA 2006. односи се на Хрватску и Македонију (по-стојеће чланице), Албанију, Босну и Херцеговину, Молдавију, Цр-ну Гору и Србију (нове чланице). Као бивше чланица CEFTA Ч е-шка, Мађарска, Пољска, Словачка и Словенија су ушле у ЕУ 2004. године, Румунија и Бугарска су приступиле ЕУ у јануару 2007. године. Хрватска и Македонија имају статус кандидата за ула зак у ЕУ.

58

Споразум је ступио на снагу 26. јула 2007. године за пет пот-писница: Албанију, Македонију, Црну Гору, Молдавију и UNMIK (сагласно резолуцији СБ 1244). За Хрватску Споразум је ступио на снагу 22. августа 2007. године, а за Босну и Херцеговину 28. окто-бра 2007. За Републику Србију Споразум је ступио на снагу 24. окто бра 2007. године.

Споразум покрива тржиште од преко 30 милиона људи и за-мењује досадашња 32 билатерална споразума о слободној трговини који су закључени у оквиру Пакта за стабилност у југоисточној Европи. Примена јединственог споразума омогућава једноставнију примену за привреднике и администрацију, а изражава и спремност за регионалну сарадњу као један од предуслова за приступање ЕУ.

Споразум обухвата све земље Западног Балкана и почива на одредбама Светске трговинске организације и за нечланице СТО (Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина). Постојећи ниво либера-лизације у трговини индустријским и пољопривредним произво-дима се задржава, а споразумом се уводе нове области и предвиђа постепена либерализација. Индустријски производи су од 1. јану-ара 2007. године потпуно либерализовани, што значи да се међу-собни промет ових производа одвија без царина и других дажбина које имају фискални карактер. За пољопривредне производе, по-тпуна либерализација међусобног промета је утврђена споразумима које је Република Србија закључила са Босном и Херцеговином и Македонијом. Босна и Херцеговина је отпочела примену Споразума CEFTA од 22. новембра 2007. године. Са Црном Гором је међусобни промет ових производа такође слободан. Са Албанијом, Хрватском и Молдавијом највећи број пољопривредних производа је међу-соб но либерализован, али су утврђене и листе оних производа који се налазе под одређеним видом заштите (квоте, преференцијалне царине и друго).

Зона слободне трговине ће се формирати до 31. јануара 2010. године а од 1. јануара 2007. године укинуте су царине за индусријске производе, док се за пољопривредне производе примењују царнине наведене у Анексу 3 Споразума. На Румунију и Бугарску као чла-ни це ЕУ примењује се режим трговине са Европском Унијом.

За разлику од билатералних споразума који су се односили на слободну трговину робама, овај мултилатерални споразум обухвата и трговину у домену услуга, инвестиције, интелектуалну својину и јавне набавке. Споразум детаљније дефинише и постојеће области,

59

као што су техничке препреке у трговини, пуно поштовање правила о конкуренцији, недискриминација у погледу јавних набавки, еви-ден ти рање и елиминисање нецаринских баријера, а уводи се нови механизам за решавање спорова кроз консултације, арбитражу и ме ди ја цију. У погледу области конкуренције рок за примену прин-ципа конкуренције за сва предузећа региона је 1. мај 2010. године, за усаглашавање техничких препрека трговини у складу са Спора-зумом СТО о техничким препрекама је 31. децембар 2010. године, а рок у коме све потписнице морају да обезбеде недискриминацију у погледу јавних набавки је 1. мај 2010. године. Трговина услуга је дефинисана у складу са одредбама Општег споразума о трговини услугама GATS. Посебно је наглашена обавеза потписница CEFTA ка стварању и одржавању стабилних, повољних и транспарентних услова за стране инвеститоре као и међусобан недискриминаторан третман и пуну заштиту.

Јединствени споразум је предуслов европске интеграције и «предворје» за улазак у Европску Унију, што показује и искуство земаља које су 2004. и 2007. године приступиле Европској Унији а биле су чланице CEFTA. Споразум доприноси политичкој стабил-но сти региона, ствара могућности за његов равномернији развој, јачање солидарности, повећање инвестиција, побољшање инфра-структуре и уопште стварању повољног имиџа.

Величина тржишта које Споразум покрива треба да буде у фун кцији привлачења страних инвестиција, економије обима, сма-њења трошкова производње, повећање ефикасности и продук тив-ности. Споразум даје и позитиван сигнал за изградњу атрактивних и стабилних услова за пословање у региону југоисточне Европе, а потрошачима обезбеђује јефтиније и квалитетније производе.

Једна од значајних предности коју доноси примена Споразума је дијагонална кумулација порекла, што значи да се сматра да је производ 100% српског порекла (CEFTA производ) ако су за његову производњу коришћене сировине из Србије или друге CEFTA зе-мље, па се тако обележава приликом извоза ван CEFTA региона. Ку му лација порекла између потписница Споразума омогућава пре-ко граничну заједничку производњу.

Споразум предвиђа и вођење преговора између чланица пот-писница у циљу хармонизације и међусобног признавања санитар-них и фитосанитарних мера и техничких прописа и стандарда.

60

Б. СЕРТИФИКАЦИЈА ШУМА

У Хрватској су сертификоване све државне шуме, у по вршини од око 2 милиона ха. У Федерацији БиХ сертифи кација шума је завршена у ШГ Купрес и ШГ Сарајево. Република Срп ска је спровела сертификацију у ШГ Хан Пијесак а планира се завршетак сертификације државних шума током 2008. године. У Црној Гори је припремљен нацрт националног стандарда ФСЦ и национално сертификационо тело. У Србији је спроведена сертификација шума на подру чју ЈП «Војводинашуме». ЈП «Србијашуме» спровело је сертифика цију у ШГ Лозница. Очекује се ће ЈП «Србијашуме» до краја 2008. године завршити процес сертификације.

Захтеви друштва за рационалним кори-шћењем природних по тен цијала и ресурса шумских екосистема су све израженији, што изискује посебно дефинисање циљева и на-чина управљања шума ма. Сертификација шу ма је један од развијених флексибилних ала та који се може користити за прилагођа-ва ње шумарства савременим схватањима «одр жи вог управљања».

Одрживо управљање подразумева га-здо вање које је економски исплативо, еколо-шки прихватљиво и социјално праведно, кроз уса вршавање метода рада и развијање одговорности за газдовање шумским ресурсима.

Адекватан начин за успешно пословање у овој делатности је сертификовање шума према захтевима FSC (Forest Stewardship Co-un cil) стандарда. Сертификација шума по FSC стандарду је процес у коме сертификационо тело даје писану гаранцију да је неки про-из вод, метод или услуга у складу са захтевима стандарда, разрађе-ним поступцима и процедурама. Стандард се састоји од 10 принци-па и 56 критеријума. Принципи су:

Усклађеност са законима и ФСЦ принципима (6 критери-1. јума)

Право коришћења земље и одговорности (3 критеријума)2. Права аутохтоног становништва (4 критеријума)3. Односи са заједницом и права радника (5 критеријума)4.

61

Користи од шуме (6 критеријума)5. Утицај на животну средину (10 критеријума)6. План газдовања (4 критеријума)7. Надгледање и процена (5 критеријума)8. Одржавање високовредних заштићених шума (4 критери-9. јума)

Плантаже (9 критеријума).10. FSC стандардом може да се сертификује било који произвођач,

као и дрвни и недрвни производ из шуме, пошто је ово питање веома важно за све актере у ланцу надлежности, почев од одрживог управљања шумским екосистемима, преко сировине, примарне и финалне прераде дрвета, транспорта робе до тржишта.

Сертификација шума и прераде дрвета има за циљ успоста-вља ње ланца надзора (Chain of Custody – CoC) ради јасног раздва-јања сертификоване и несертификоване шуме односно дрвета у свим фазама, од шуме до тржишта. Ланац надзора не гарантује ква литет већ порекло и обезбеђује се постављањем видљивог знака на готовом производу.

Користи од сертификације су вишеструке: приступ новим тржиштима, одржавање удела на тржишту, могућност задовољења захтева клијената, побољшање имиџа предузећа, додатна маркетин-шка вредност FSC дрвета. Домаћа предузећа која извозе на тржиште Европске Уније већ се сусрећу са захтевом да роба коју испоручују на то тржиште мора имати сертификат о по-реклу, а што ће после сертификације шума у Србији постати оба везан услов. Предузећа која већ имају стан дарде ISO 9000 имају основ за обезбеђење CoC сертификата, који представља надградњу осталих система (си-стем управљања заштитом животне средине ISO 14001:2004, безбедност на раду ISO 18001).

Поред глобалних FSC, у употреби су европски PEFC (Pro-gramme for Endorsement of Forest Certifi cation Scheme) стандарди који су примеренији за мале шумске поседе.

62

В. ТЕРМИЧКО ТРЕТИРАЊЕ ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

Да би се дрвени материјал за паковање могао користити у међународном промету потребно је да буду задовољене од редбе Међународног стандарда за фитосанитарне мере број 15 (ISPM 15 FAO Guidlines for regulating wood packaging material in international trade). То значи да дрвени материјал за паковање у промету намењен извозу мора бити топлотно или метил-бромидом третиран.

Фитосантитарно третирање дрвеног материјала за паковање у међународном промету

Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривреду - Управа за заштиту биља надлежно је за издавање овлашћења за обављање послова третирања и означавања дрвеног материјала за паковање заинтересованим привредним субјектима регистрованим за обављање дрвопрерађивачке делатности.

Овлашћивање ће се вршити на основу Уредбе о условима за третирање и обележавање дрвеног материјала за паковање („Слу-жбени гласник РС“, број 49/06) и Правилника о условима у погледу техничке опремљености за обављање послова топлотног третирања и о начину топлотног третирања дрвеног материјала за паковање

63

(„Службени гласник РС“, број 66/0), са роком важности од једне године од дана издавања.

Захтев за овлашћење као и попуњен Упитник о техничкој опре м љености за обављање послова третирања и означавања др-веног материјала за паковање се достављају на адресу:Министарство за пољопривреду, шумарство и водопривредуУправа за заштиту биљаОмладинских бригада 111000 Београд

На основу члана 90. тачка 2. Устава Републике Србије, а у вези са Законом о заштити биља („Службени лист СРЈ“, бр. 24/98, 26/98 - исправка и „Службени гласник РС“, број 101/05 – др. закон), Влада РС је донела Уредбу о условима за третирање и обележавање дрвеног материјала за паковање („Службени гласник РС“, број 49/06).

УРЕДБА О УСЛОВИМА ЗА ТРЕТИРАЊЕ И ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

I. УВОДНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.Овом уредбом уређују се услови за обављање послова трети-

рања и означавања дрвеног материјала за паковање (у даљем тек-сту: ДМП), као и начин топлотног третирања и означавања ДМП.

Члан 2.Поједини изрази употребљени у овој уредби имају следеће

значење:1) ДМП је дрво или производ израђен од дрвета (изузимајући

папир) за паковање, учвршћивање, заштиту или за одржавање по-шиљке;

2) Дрво без коре је дрво са кога је скинута сва кора, осим вас-ку ларног камбијума, коре око ураслих чворова и џепова коре изме-ђу прстенова годишњег пораста (годови);

64

3) Импрегнација хемијским притиском је третирање дрвета хемијским заштитним средством под притиском;

4) Дрво са скинутом кором је дрво са кога је скинута кора (при чему се дрво са скинутом кором не сматра за дрво без коре у смислу тачке 2) овог члана);

5) Сушење у комори је процес током кога се дрво суши у за-тво реној комори користећи топлоту и/или контролу влажности да би се достигао жељени садржај влаге;

6) Ознака је знак или обележје на ДМП, који је међународно признат и којим се означава да је ДМП третиран у складу са овом уредбом;

7) Третирање је званично одобрен начин уништавања биљних штеточина;

8) Међународни стандард за фитосанитарне мере бр. 15 (International Standards for Phythosanitary Measures 15) - стандард одобрен од Привремене комисије за фитосанитарне мере у оквиру Међународне конвенције за заштиту биља, а који регулише фитосанитарне услове које мора да испуни ДМП у међународном промету.

Члан 3.Одредбе ове уредбе се односе на ДМП израђен од четинара и

листопадног дрвећа, као што су: дрво за паковање, придржавање, причвршћивање или за ојачавање пошиљке, палете, сандуци, кутије, оквири, носачи, преграде, облоге И други производи.

Одредбе ове уредбе се не односе на ДМП израђен у целости од ивера, одломака, отпадака, шпер-плоче, фурнира и слично, обрађени дрвени материјал, синтетичке материјале, картон, пластику и смоле, као и на ДМП израђен од необрађеног дрвета дебљине мање од 6 мм.

II. УСЛОВИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ТРЕТИРАЊА И ОЗНАЧАВАЊА ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

Члан 4.Третирање ДМП може да обавља привредно друштво,

односно предузеће и предузетник које је регистровано у регистру привредних субјеката за обављање дрвнопрерађивачке делатности,

65

испуњава услове у погледу техничке опремљености за обављање послова топлотног третирања ДМП и које има запослено лице са најмање средњом стручном спремом из области прераде дрвета или шумарства (у даљем тексту: овлашћени субјект).

Овлашћени субјект испуњава услове у погледу техничке опремљености за обављање послова топлотног третирања ДМП ако има уређај за термичко третирање који се састоји од: коморе за третирање; система за команду, контролу и надгледање; система за мерење и бележење температуре; система за принудну унутрашњу циркулацију ваздуха и генератора топлоте.

Министар надлежан за послове заштите биља (у даљем тек-сту: министар) прописује ближе услове у погледу техничке опре-мље ности из става 1. овог члана.

Испуњеност услова из става 1. овог члана и јединствени број овлашћеног субјекта утврђује министарство надлежно за послове заштите биља (у даљем тексту: министарство) решењем са роком важности од једне године од дана његовог издавања.

Члан 5.Означавање ДМП, поред привредног друштва, односно пре-

дузећа и предузетника из члана 4. ове уредбе може да обавља при-вредно друштво, односно предузеће и предузетник које је регистро-вано у регистру привредних субјеката за обављање дрвнопре рађи-вачке делатности и које има запослено лице са најмање средњом стручном спремом из области прераде дрвета или шумарства.

Испуњеност услова из става 1. овог члана и јединствени број овлашћеног субјекта утврђује министарство решењем са роком ва-жно сти од једне године од дана његовог издавања.

Члан 6.Привредно друштво, односно предузеће и предузетник под-

носи министарству захтев за утврђивање испуњености услова за обављање послова третирања, односно означавања ДМП на Обрасцу 1, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Уз захтев из става 1. овог члана прилаже се доказ о испуње-ности услова у погледу техничке опремљености за обављање по-слова третирања ДМП.

66

Члан 7.Списак овлашћених субјеката из чл. 4. и 5. ове уредбе обја-

вљује се у „Службеном гласнику Републике Србије“.

Члан 8.Министарство ће одузети овлашћење за обављање послова

третирања, односно означавања ДМП:1) на захтев овлашћеног субјекта;2) ако овлашћени субјект престане да испуњава услове за

оба вљање послова третирања односно означавања ДМП;3) ако овлашћени субјект не третира, односно не означава

ДМП на прописани начин или ако је означио ДМП који није тре-тиран на прописани начин.

Захтев из става 1. тачка 1) овог члана овлашћени субјект по-дноси министарству у року од 30 дана од дана престанка обављања послова третирања, односно означавања ДМП.

IV. НАЧИН ТОПЛОТНОГ ТРЕТИРАЊА И ОЗНАЧАВАЊА ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

Члан 9.

Топлотно третирање ДМП подразумева загревање ДМП док се не постигне минимална температура у средини елемента од 56°С и то најмање у трајању од 30 минута.

Топлотним третирањем из става 1. овог члана сматра се и су-шење у комори, импрегнација хемијским притиском и слична тре-ти рања, ако се њиховом применом постижу ефекти једнаки онима прописаним за топлотно третирање.

Министар ближе прописује начин топлотног третирања ДМП.

Члан 10.О извршеном третирању ДМП овлашћени субјект издаје

потврду којом потврђује да је ДМП третиран у складу са овом уредбом на Обрасцу 2, који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

67

Члан 11.ДМП који је третиран у складу са овом уредбом означава се

ознаком која обавезно садржи:1) симбол Међународне конвенције о заштити биља (IPPC);2) ИСО код Републике Србије;3) јединствени број овлашћеног субјекта и4) међународну ознаку примењеног начина топлотног трети-

рања.За означавање појединих начина топлотног третирања користе

се следеће међународне ознаке:1) „ХТ” за топлотно третирање;2) „КД” за сушење у комори;3) „ЦПИ” за хемијску импрегнацију притиском;4) „ДБ” за скидање коре дрвета.Ознаке „КД”, „ЦПИ” и „ДБ” могу се користити само после

оз наке „ХТ“.Ознака из става 1. овог члана је правоугаоног облика, мини-

малних димензија 50 x 70 мм; мора да буде читљива, постојана и непреносива; постављена на видљиво место, када је то могуће на две супротне стране и да није црвене или наранџасте боје.

Изглед ознаке из става 1. овог члана дат је у прилогу који је одштампан уз ову уредбу и чини њен саставни део.

Члан 12.Надзор над спровођењем ове уредбе врши министарство.

68

Образац 1................................................................................................................................... (Назив и адреса подносиоца захтева)

................................................................. (Место и датум)

Министарство пољопривреде, Шумарства и водопривреде Управа за заштиту биља Омладинских бригада 1 11000 Београд

ЗАХТЕВ ЗА УТВРЂИВАЊЕ ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ОБАВЉАЊЕПОСЛОВА ТРЕТИРАЊА ОДНОСНО ОЗНАЧАВАЊА ДРВЕНОГ

МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

Молимо вас да на основу испуњености прописаних услова за примену поступака третирања односно означавања дрвеног материјала за паковање издате овлашћење.............................................................................................................................

(назив)

.............................................................................................................................(седиште)

.............................................................................................................................(матични број привредног друштва односно предузећа и предузетника)

за обављање послова:а) третирања дрвеног материјала за паковањеб) означавања дрвеног материјала за паковање

М.П............................................

(Потпис подносиоца захтева)

Прилог:Попуњен упитник о техничкој опремљености

69

Образац 2.

Назив привредног друштва односно предузећа или предузетника који обавља послове третирања дрвеног материјала за паковање: ..........................................................................................................................................................................................................................................................Матични број: ...........................................................Адреса: .......................................................................Место: ........................................................................Датум: ........................................................................Број товара/пошиљке: ..............................................

ПОТВРДА БР.________О ИЗВРШЕНОМ ТРЕТИРАЊУ ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА

ПАКОВАЊЕ

Потврђујемо да је дрвени материјал за паковање: ……...........................................................................................................................................................................................................................................................................................(навести врсту и количину дрвеног материјала за паковање који је третиран).......................................................................................... третиран применом:

1. топлотним третирањем (ХТ)2. остало (навести поступак) .................................................................

у складу са важећим прописима који регулишу ову област.

М.П.Одговорна особа

…………………………………прилог

Ознака за дрвени материјал за паковањеИзглед ознаке којом се означава третирани дрвени материјал за паковање1:

1 ИСО код Републике Србије XXX- Јединствени број додељен од министарства ДБ- Дрво са скинутом кором ХТ- Термички третирано дрво КД-Дрво сушено у комори ЦПИ-Дрво импрегнирано хемијским притиском (но. партије)- Факултативни податак

ISO - XXX HT [KD,CPI,DB]

(n° )

70

На основу члана 4. став 3. и члана 9. став 3. Уредбе о усло ви ма за третирање и обележавање дрвеног материјала за па ко вање («Службени гласник РС», број 49/06), Министар пољо привреде, шумарства и водопривреде је донео Правилик о усло вима у погледу техничке опремљености за обављање послова топлотног третирања и о начину топлотног третирања др-ве ног материјала за паковање

ПРАВИЛНИК О УСЛОВИМА ПОГЛЕДУ ТЕХНИЧКЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА

ТОПЛОТНОГ ТРЕТИРАЊА И О НАЧИНУ ТОПЛОНОГ ТРЕТИРАЊА ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

I. УВОДНА ОДРЕДБА

Члан 1.Овим правилником прописују се ближи услови у погледу те-

хничке опремљености за обављање послова топлотног третирања дрвеног материјала за паковање (у даљем тексту: ДМП) и начин то плотног третирања ДМП.

II. УСЛОВИ У ПОГЛЕДУ ТЕХНИЧКЕ ОПРЕМЉЕНОСТИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ТОПЛОТНОГ ТРЕТИРАЊА

ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

Члан 2.Привредно друштво, односно предузеће и предузетник које је

регистровано у регистру привредних субјеката за обављање дрвно-прерађивачке делатности (у даљем тексту: овлашћени субјект) ис-пу њава услове у погледу техничке опремљености за обављање по-сло ва топлотног третирања ДМП, ако има уређај за термичко тре-ти рање (у даљем тексту: уређај) који се састоји од:

1) система за команду, контролу и надгледање (у даљем тек-сту: СККН);

2) система за мерење и бележење температуре;3) система за принудну унутрашњу циркулацију ваздуха;4) генератора топлоте;

71

5) коморе за топлотно третирање.Уређај може да се инсталира на затвореном простору, а на

отво ре ном простору ако је заштићен од атмосферских појава.

Члан 3.СККН мора да има техничке могућности за:1) подешавање параметара поступка топлотног третирања

ДМП;2) контролу поступка топлотног третирања ДМП;3) бележење, чување и штампање података о поступку то-

плотног третирања ДМП.Положај СККН треба да буде у непосредној близини коморе

за топлотно третирање.Подешавање параметара поступка топлотног третирања мора

бити заштићено шифром.

Члан 4.СККН треба да омогући бележење, чување и штампање сле-

де ћих података:1) датум, време почетка и завршетка топлотног третирања;2) пословно име овлашћеног субјекта;3) пословно име произвођача и серијски број уређаја;4) количина ДМП, врста дрвета и други подаци о третираном

ДМП;5) редни број поступка топлотног третирања;6) температура достигнута у средини елемента ДМП;7) температура ваздуха у унутрашњости уређаја.

Члан 5.Систем за мерење и бележење температуре треба да омогући

мерење и бележење температуре у средини елемента ДМП и у ко-мори за топлотно третирање ДМП. Систем из става 1. овог члана има сонде за мерење температуре ДМП, и то најмање четири сонде, а ако се третира више врста дрвета најмање осам сонди.

Члан 6.Уређај има систем за принудну унутрашњу циркулацију ваз-

духа (осим парионица), који треба да је чврсте конструкције и да је функционалан.

72

Члан 7.Уређај има генератор топлоте који мора бити чврсте кон-

струк ције.Члан 8.

Уређај треба да има упутство за коришћење које садржи: по-датке о произвођачу, датум Спроизводње, опис уређаја (кара кте-ристике и технички подаци), начин покретања и коришћења уређаја и начин његовог одржавања.

III. НАЧИН ТОПЛОТНОГ ТРЕТИРАЊА ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

Члан 9.Сонде из члана 5. ове уредбе се постављају унутар елемента

ДМП на одговарајуће потпоре (држаче).Пречник сонди одређује пречник отвора у елементу, при чему

пречник отвора не може бити шири од 0,5 мм у односу на пречник сонде.

Сонде се постављају у направљен отвор.Ако се постављање сонди врши печаћењем отвора у који се

поставља сонда са силиконским термоизолационим супстанцама, сонде се уносе пре отврднућа силиконских термоизолационих суп-станци.

Вршна тачка сонде треба да константно додирује завршетак отвора смештања и да мери температуру.

Сонде се постављају у ДМП који се налази у најхладнијим деловима уређаја за третирање, што се бележи на одговарајућој ше ми која се чува у архиви овлашћеног субјекта најмање једну го-дину.

Сонде се постављају у елемент ДМП већих димензија на на-чин приказан у Прилогу 1. Ако је ДМП у агломерату, сонде се постављају у елемент који се налази изнад блока на начин приказан у Прилогу 2.

За третирање скупа мањих елемената ДМП сонде се поста-вљају у најнижи елемент најмање 20 цм од његове ивице на начин приказан у Прилогу 3. и Прилогу 4. За веће елементе ДМП (односно

73

за скуп већих елемената) сонде се постављају у средину таквог еле мента.

За ДМП израђен од различитих врста дрвета сонде се поста-вљају на следећи начин:

1) за влажно дрво - у врсту дрвета веће густине;2) за добро осушено дрво - у врсту дрвета мање густине;Ако је једна од хладних тачака уређаја у контакту са подом,

ако нема термичке изолације самог пода или ако је присутна кон-ден зована вода, ДМП се ставља на постоља висине најмање 3 цм или се сонде постављају у ДМП који је директно у контакту са подом. За правилан рад уређаја морају бити исправне најмање че-тири сонде, а ако се третира више врста дрвета мора бити исправно најмање осам сонди.

Прилози 1, 2, 3. и 4. одштампани су уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 10.Топлотно третирање ДМП подразумева загревање ДМП док

се не постигне минимална температура у средини елемента од 56°С и то најмање у трајању од 30 минута. Температура у средини елемента ДМП се бележи у интервалима од најмање два минута. Уколико температура током 30 минута спадне испод 56°Ц третман се сматра неважећим.

Прекиди подизања температуре у почетној фази третирања (пре достизања 56°С) не проузрокују прекид поступка. Ако тем-пература спадне испод 56°С, до поновног постизања наведене температуре треба да прође најмање 30 минута.

Процес мерења температуре ДМП мора да буде забележен.

74

УПИТНИК О ТЕХНИЧКОЈ ОПРЕМЉЕНОСТИ ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА ТРЕТИРАЊА И ОЗНАЧАВАЊА

ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

А. ОПШТИ ПОДАЦИ

1) Назив правног лица или предузетника: ……………………......................2) Адреса правног лица или предузетника: …………………........................3) Матични број правног лица или предузетника: …………….....................4) Контактособа .................................................................................................5) Телефон………..…..Факс: …..…… Е-пошта: ....................@.....................6) Претежна делатност/делатност повезана са обрадом дрвета:……………………………...……...……………………………………………………………………………......……………………………………………………………………………………..……………………………………………7) Број запослених на обради дрвета……….......…………………................8) Техничка опремљеност (заокружити): а) третирање дрвеног материјала за паковање б) означавање дрвеног материјала за паковање

Б. ТРЕТИРАЊЕ ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

1) Врста дрвеног материјала за паковање (палете, сандуци, кутије, оквири, носачи, преграде, облоге итд.) и предвиђени опсег посла (третирања и/или означавања, ком/месец, м3/месец):……………….…………………………..……………………..……………………………………………………………………………………..…………………………………………………………2) Предвиђен поступак третирања: а) ХТ- топлотно третирање б) друго (навести поступак) ........................................................................3) Расположива опрема:

а) коморе за топлотно третирање, сушење, ( произвођач, тип, м3, година производње):

……………………………………………………………………..………………………………………………………………………….…….………………………………………………………………….…………….…………………

б) огревни материјал (врста, карактеристике, извор):…………………......…………………………………………………………………………………………………………………………......……………………………………………………………………………………......……………

75

в) површине за складиштење и манипулацију са дрвеним материјалом (покривене и непокривене површине у м3):

………………………………………………………………......…………………………………………………………………………………......…………………………………………………………………………………………….....

г) транспортна средства (виличар, колица, дизалица итд.):…………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………..........…

д) опрема за праћење услова приликом третирања у комори (термометар, сонде, мерач времена итд.) или примене поступака импрегнације под притиском:

………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

ђ) опрема ђза регистрацију-запис измерених вредности (рачунарска опрема итд.):

………………………………………………………………......………………………………………………………………………………………......……………………………………………………………………………………..……

В. ОЗНАЧАВАЊЕ ДРВЕНОГ МАТЕРИЈАЛА ЗА ПАКОВАЊЕ

1) Опрема предвиђена за означавање третираног дрвеног материјала за паковање (печати, жигови, ваљци за означавање, упаљивање, итд.):………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

Г. ВОЂЕЊЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ

1) наручивање роба и услуга (кратак опис досадашњег начина рада):………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

2) вођење евиденције о дрвеном материјалу за паковање (кратак опис постојећих докумената и поступака):………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

76

3) могућност праћења информација, записа, докумената и начин архивира-ња (кратак опис садашњег начина рада):………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

4) вођење записа о опреми, одржавању, калибрацији итд.………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

5) вођење записа о квалификацијама и оспособљавању радника:………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………6) вођење записа о одржавању квалитета:………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………………………………………………………………………………......………

У ..............................., датум: ………….

М.П.Одговорна особа

(име и презиме, потпис)

77

Д. АДРЕСАР

Web адресе важнијих институција и организација

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде www.minpolj.sr.gov.yuМинистарство економије и регионалног развоја www.merr.sr.gov.yuМинистарство финансија www.mfi n.sr.gov.yuМинистарство рада и социјалне политике www.minrzs.sr.gov.yuМинистарство заштите животне средине www.ekoserb.sr.gov.yuПривредна комора Србије www.pks.co.yuРегионала привредна комора Ужице www.rpk-uzice.co.yuФонд за осигурање и финансирање спољнотрговинских послова www.smeca.co.yu Агенција за дрво www.agencijazadrvo.co.yu Агенција за заштиту животне средине www.sepa.sr.gov.yu

78

Завод за заштиту природе Србије www.natureprotection.org.yuЈавно предузеће за газдовање шумама «Србијашуме» Београд www.srbijasume.co.yuЈавно предузеће Национални парк «Фрушка Гора» www.npfruskagora.co.yuЈавно предузеће Национални парк «Тара» www.tara.org.yuЈавно предузеће Национални парк «Копаоник» www.kopaonik.co.yuЈавно предузеће Национални парк «Ђердап» www.npdjerdap.co.yuИнститут за шумарство www.izas.org.yuШумарски факултет Београд www.sfb.bg.ac.yuБеоградски сајам www.sajam.co.yuНовосадски сајам www.nsfair.co.yuСајам у Сарајеву www.skenderija.ba Сајам у Зеници www.zeps.comЗагребачки велесајам www.zv.hrСкопски сајам www.skopjefair.com.mkСајам у Цељу www.ce-sejem.siСајам у Пловдиву www.fair.bgХелеxпо у Солуну www.helexpo.grСајам у Будимпешти www.hungexpo.huСајам у Познану www.mtp.plБечки сајам www.messe.atСајам у Франкфурту www.messefrankfurt.comСајам у Ханноверу www.expomuseum.deСајам у Келну www.koelnmesse.deМинхенски сајам www.messe-muenchen.deСајам у Болоњи www.bolognafi ere.it

79

САДРЖАЈ

ЈП «СРБИЈАШУМЕ» ШУМСКО ГАЗДИНСТВО УЖИЦЕ ........ 5

О ШУМАРСТВУ ЗЛАТИБОРСКОГ ОКРУГА ............................. 6

РЕГИОНАЛНА ПРИВРЕДНА КОМОРА УЖИЦЕ...................... 8

УДРУЖИВАЊЕ И ЈАЧАЊЕ КОНКУРЕНТНОСТИ ДРВОПРЕРАЂИВАЧА .................................................................... 10

СТРАТЕГИЈА РАЗВОЈА ШУМАРСТВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ .................................................................... 12

УСЛОВИ ЗА РЕГИСТРАЦИЈУ ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА ......................................................... 34

УПУТСТВА О ИСПУЊЕНОСТИ УСЛОВА ЗА ОБАВЉАЊЕ ДРВОПРЕРАЂИВАЧКЕ ДЕЛАТНОСТИ ........ 42

ПРИЛОЗИ ........................................................................................ 57

80

ИздавачОпште удружење предузетника Ужице Регионална привредна комора Ужице

ЈП „Србијашуме“ ШГ Ужице

УреднициЗоран ФилиповићНаташа БогдановићСнежана БјелићСлавко Лукић

ЛекторСлободан Радовић

Припрема и штампаГРАФИЧАР, Ужице

Тираж1000

Ужице, фебруар 2008. године