Karakteristike i delatnost komercijalnih banaka u Ruskoj ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2009/0350-03730903073S.pdf · Karakteristike i delatnost komercijalnih banaka

Originalni naučni članak UDK: 336.71(470)

Ana Sekulović

ĐorĊe Prokić

Karakteristike i delatnost komercijalnih

banaka u Ruskoj federaciji

Rezime: Nakon inicijalne faze procesa tranzicije, i formiranja savremenog bankarskog

sistema Ruske Federacije, došlo je do naglog porasta komercijalnih banaka, koje su predstavljale apsolutnu novinu na ruskom trţištu. Banke koje su se nalazile u vlasništvu drţave, preuzele su vodeću ulogu i poziciju na trţištu, a takoĊe, pored njih, trţište Ruske Federacije su polako poĉele da osvajaju i inostrane komercijalne banke, od kojih su pojedine i pored brojnih ograniĉenja Centralne banke, ostvarile ĉak i monopolski poloţaj u pojedinim sferama poslovanja. Identifikovanje glavnih pravaca razvoja savremenog bankarskog sistema Ruske Federacije i definisanje uloge komercijalnih banaka koje su pod kontrolom drţave, kao i inostranih banaka, predstavljaće glavni zadatak monetarnih vlasti u narednom periodu, jer jedino te dve grupe banaka imaju kapacitet da podrţe celokupan proces privrednog razvoja Ruske Federacije i u budućnosti formiraju moderan i stabilan bankarski sistem.

Kljuĉne reĉi: aktiva, komercijalne banke, koncentracija kapitala, liberalizacija

Summary: After the initial phase of transition process and setting up of contemporary

banking system in the Russian Federation, the number of commercial banks abruptly increased which was new to the Russian market. State owned banks have taken over the leading role on the market. Furthermore, the market in Russian Federation was slowly being conquered by foreign commercial banks. Some of these have, despite the numerous restrictions of the Central Bank, acquired even a monopoly position in certain business fields.Identifying main directions of development of modern banking system of the Russian Federation and defining of the role of commercial banks controlled by the State, as well as foreign banks, shall be the basic task of monetary authorities in the upcoming period, because only these two groups of banks have the sufficient capacity to support the entire economic development process of the Russian Federation and to establish modern and stable banking system in the future.

Keywords: assets, commercial banks, equity concentration, liberalization

Rad je primljen 17. novembra 2008. godine i na zahtev recenzenata, bio je jednom

na reviziji kod autora

Geoekonomaki fakultet, Megatrend Univerzitet primenjenih nauka

CIP, Beograd

AA .. SS ee kk uu ll oo vv ii ćć ,, ĐĐ .. PP rr oo kk ii ćć KK aa rr aa kk tt ee rr ii ss tt ii kk ee ii dd ee ll aa tt nn oo ss tt ii kk oo mm ee rr cc ii jj aa ll nn ii hh .. .. ..

74

1. FUNKCIJE KOMERCIJALNIH BANAKA U RUSKOJ FEDERCIJI- INSTITUCIONALNI OKVIR

rema Federalnom zakonu „O bankama i bankarskim aktivnostima“ iz 1996. godine, komercijalne banke u Ruskoj Federaciji su „kreditne organizacije koje imaju iskljuĉivo pravo da izvršavaju sledeće bankarske

poslove: da privlaĉe depozite fiziĉkih i pravnih lica; da investiraju prikupljena sredstva za svoje ime i za svoj raĉun; da otvaraju i odrţavaju raĉune fiziĉkih i pravnih lica“. Zakonom je definisano da se sve bankarske operacije vrše u rubljama kao i u inostranim valutama, za šta je potrebno posebno odobrenje Centralne banke. U grupu delatnosti za ĉije je obavljanje neophodna posebna dozvola Centralne banke spada i trgovina plemenitim metalima. Komercijalne banke u Ruskoj Federaciji mogu takoĊe da obavljaju delatnosti davanja kredita i lizinga, vrše usluge osiguranja, kao i da pruţaju informacije klijentima i vrše konsultantske usluge iz oblasti bankarstva. [2, strana 519]

Prema istom zakonu, komercijalnim bankama u Ruskoj Federaciji, za obavljanje bankarskih poslova, neophodna je licenca za poslovanje koju izdaje Centralna banka. Posebna vrsta licenci izdaje se komercijalnim bankama koje posluju sa hartijama od vrednosti, bez obzira da li su u pitanju vlasniĉki instrumenti, odnosno akcije i deonice, ili hartije od vrednosti - instrumenti duga, odnosno komercijalni zapisi, certifikati o depozitu, blagajniĉki zapisi i bankarski akcepti. Aktivnosti komercijalnih banaka koje se tiĉu poslovanja sa hartijama od vrednosti, regulisane su posebnom grupom zakona, od kojih je najznaĉajniji zakon „O trţištu hartija od vrednosti“ iz 1996. godine.(vidi [2], strane 519. do 521).

Ukoliko bi se uporedilo bankarsko zakonodavstvo u Ruskoj Federaciji sa zakonodavstvom zemalja ĉlanica OECD, došlo bi se do zakljuĉka da komercijalne banke u Ruskoj Federaciji imaju ista prava i ovlašćenja, kao i komercijalne banke u razvijenim zemljama sa trţišnom ekonomijom. MeĊutim, u praksi se pokazalo da Ruska Federacija ima velike probleme primene zakona iz oblasti bankarstva, što je ĉesto za posledicu imalo istupanje bankarskih aktivnosti iz zakonskih okvira. Pored toga, u praksi su i dalje postojala brojna ograniĉenja koja su sputavala slobodan rad banaka, a koja su se prvenstveno odnosila na poslovanje inostranih banaka.

2. STRUKTURA KOMERCIJALNIH BANAKA U RUSKOJ FEDERACIJI

Bankarski sektor u Ruskoj Federaciji, nakon sanacije i revitalizacije komercijalnih banaka od posledica Monetarnog udara 1998. godine, nastavio je da se razvija relativno brzim tempom.(Tabela 1)

P

II nn dd uu ss tt rr ii jj aa 33 // 22 00 00 99 ..

75

Tabela 7: Izabrani pokazatelji performansi bankarskog sistema Ruske

Federacije (u % GDP)

1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003.

Broj operativnih kreditnih institucija

1476 1349 1311 1319 1329 1329

Aktiva 39.8 32.9 32.3 35.3 38.3 42.1

Obim kapitala (sopstvena sredstva)

2.9 3.5 3.9 5.1 5.4 6.1

Depoziti fiziĉkih lica 7.6 6.2 6.1 7.6 9.5 11.4

Depoziti pravnih lica 10.7 9.7 9.9 10.1 10.1 10.4

Izvor: The Central Bank of the Russian Federation: Bulletin of Banking Statistics-

Regional Supplement, № 4 (28), Moscow 2007., strana 16.

Iako se broj operativnih kreditnih institucija smanjio u periodu do 2003. godine, ukupan obim aktive ruskih komercijalnih banaka se povećao kao i obim kapitala. Primetan je i porast obima depozita fiziĉkih lica, dok je obim depozita pravnih lica zabeleţio blago opadanje. (Tabela 2)

Tabela 8: Opšte karakteristike i strukutra kreditnih organizacija (na poĉetku

godine)

1999 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj kreditnih organizacija registrovanih od strane Banke Rusije

2483 2126 2003 1828 1668 1518 1409 1345

Od ĉega: s pravom na vršenja bankarskih transakcija (aktivne)

1476 1311 1319 1329 1329 1299 1253 1189

Broj filijala kreditnih organizacija koje posluju na teritoriji Ruske Federacije

4453 3793 3433 3326 3219 3238 3295 3281

Registrovani upisani kapital aktivnih kreditnih organizacija (mlrd. RUR)

52,5 207,4 261,0 300,4 362,0 380,5 444,4 566,5

Broj kreditnih organizacija sa dozvolom za:

Prikupljanje depozita od stanovništva

1372 1239 1223 1202 1190 1165 1045 921


76

Operacije u stranoj valuti

634 764 810 839 845 839 827 803

Opštim dozvolama 263 244 262 293 310 311 301 287

Operacije s plemenitim metalima

136 163 171 175 181 182 184 192

Broj aktivnih kreditnih organizacija sa stranim uĉešćem u upisanom kapitalu

142 130 125 126 128 131 136 153

Ukljuĉujući

100% stranog uĉešća 18 22 23 27 32 33 41 52

50 do 100% stranog uĉešća

12 11 12 10 9 9 11 13

Izvor: Russia in figures – official publication, Federal State Statistic Service, Moscow, 2008. strana 352.

Nakon sprovoĊenja revitalizacije bankarskog sektora, izdvojile su se 3 osnovne grupe komercijalnih banaka, koje su se meĊusobno razlikovale u pogledu veliĉine aktive, pozicije i udela na bankarskom trţištu kao i tendencijama daljeg razvoja:

prvu grupu ĉine komercijalne banke sa većinskim vlasništvom drţavnog kapitala, kao što su Сбербанк, koja pored komercijalne aktivnosti obavlja i delatnosti nacionalne štedionice; Внешторгбанк, ĉija je osnovna delatnost obavljanje meĊunarodnih transakcija; Газпромбанк, ĉiji je vlasnik najveća ruska kompanija za proizvodnju i distribuciju prirodnog gasa Gazprom; brojne druge manje banke;

drugi segment bankarskog sektora ĉine domaće privatne komercijalne banke, koje u proseku poseduju mali obim aktive i njihova delatnost je uglavnom povezana sa saradnjom sa industrijskim grupacijama;

u treću grupu spadaju banke sa većinskim vlasništvom inostranog kapitala koje su iskoristile gubitak poverenja klijenata u domaće banke i polako poĉele da proširuju svoju delatnost na trţištu Ruske Federacije.

Uprkos intenzivnom rastu bankarskog sektora i dalje se moţe konstatovati ubedljiva dominacija malih banaka. Proseĉna komercijalna banka u Ruskoj Federaciji, u 2003. godini, posedovala je aktivu od 4.2 milijarde rubalja, odnosno 141.7 miliona dolara, dok je ukupna aktiva 1100 najmanjih banaka iznosila ukupno 21.4 milijarde dolara. [10, strana 5] Mnoge od ovih takozvanih „patuljastih banaka“ sluţile su vlasnicima krupnog kapitala da pomoću njih izbegavaju plaćanje poreza na dobit, peru novac i vrše odliv kapitala iz zemlje. (Tabela 3)


77

Tabela 9: Aktivne kreditne organizacije prema veliĉini registrovanog upisanog kapitala (na poĉetku godine)

1999 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Broj aktivnih kreditnih organizacija – ukupno

Od toga: prema veliĉini upisanog kapitala, u mil. RUR:

1476 1311 1319 1329 1329 1299 1253 1189

Do 3 352 174 128 102 86 73 56 43

Od 3 do 10 464 282 218 192 157 133 106 87

Od 10 do 30 349 313 317 291 267 232 205 168

Od 30 do 60 189 254 255 253 240 225 212 182

Od 60 do 150 72 127 171 198 205 211 227 226

Od 150 do 300 21 68 97 123 166 191 204 217

300 i više 29 93 133 170 208 234 243 266

Izvor: Russia in figures – official publication, Federal State Statistic Service, Moscow, 2008., strana 353.

TakoĊe i najkrupnije banke u Ruskoj Federaciji su bile relativno male po meĊunarodnim kriterijumima. Tako je 2003. godine, najveća komercijalna banka sa uĉešćem drţavnog kapitala - Сбербанк, bila rangirana kao 66. u svetu po obimu kapitala, dok je najveća privatna komercijalna banka - Альфабанк zauzimala 352. poziciju. [9, strana 85]

Uĉešće inostranih banaka na trţištu Ruske Federacije je i dalje je bilo relativno skromno. Ukinuta je uredba Centralne banke koja je ograniĉavala uĉešće inostranog kapitala u vlasniĉkoj strukturi na 12%, ali i pored toga uticaj inostranih komercijalnih banaka je i dalje bio na relativno niskom nivou. (Tabela 4) [4, strana 15]

Za razliku od zemalja Centralne i Istoĉne Evrope, u kojima su inostrane banke dominirale bankarskim sektorom, u Ruskoj Federaciji potreba za takvom vrstom dominacije nije postojala. Ruska Federacija je prisustvo inostranih banaka iskoristila jedino u pogledu sticanja novih znanja, tehnologija i meĊunarodnog kredibiliteta.

Najveći broj komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji u svom vlasniĉkom portfoliju je imao obiĉno jednog krupnog deoniĉara, najĉešće krupnu poslovnu grupaciju ili drţavnu instituciju. Poslovanje ovih banaka nije bilo orijentisano ka trţištu, već iskljuĉivo prema poslovnom sistemu u ĉijem su se vlasništvu nalazile. Mnogi eksperti smatraju da usled slabe otvorenosti komercijalnih banaka ka trţištu, u Ruskoj Federaciji zapravo nije postojao bankarski sistem,


78

već samo bankarski sektor. [6] Unutrašnje bankarsko trţište je bilo slabo razvijeno, kao i saradnja izmeĊu banaka u pogledu razmene informacija, meĊusobnog ujedinjavanja i raspodele rizika.

Tabela 10: Inostrane banke na trţištu Ruske Federacije sa najvećim obimom

aktive (na dan 1. jul 2006. godine)

Pozicija: Banka Grad Neto aktiva (u hiljadama

rubalja)

Kapital (u hiljadama

rubalja)

8. Raiffeisen bank Austria Moskva 175217854 16556476

9. Межународны Московский банк

Moskva 169712834 21272150

15. Citibank Moskva 120647291 10260699

Izvor:http://www.kommersant.com/p9478/r_501/Table_4_200_Biggest_Banks_in_Net_Asset_Total_(as_of_July_1_2006)

3. KONCENTRACIJA KAPITALA I AKTIVE Koncentracija aktive u najkrupnijim komercijalnim bankama jedna je od glavnih karakteristika razvoja bankarskog sistema Ruske Federacije. [3, strana 74] Nakon Monetarnog udara 1998. godine, banke su uspele da povrate svoj kapital na nivo koji su imale pre krize. Nakon 2000. godine obim kapitala komercijalnih banaka je bio u stalnom porastu, ali još uvek nije bio dovoljan da zadovolji potrebe ekonomije. Velika koncentracija kapitala i aktive u relativno malom broju banaka bila je jedan od glavnih uzroka nedovoljne snabdevenosti privrede kreditnim sredstvima. (Tabela 5)

Tabela 11: Koncentracija aktive komercijalnih banaka Ruske Federacije

Izvor: The Central Bank of the Russian Federation: Bulletin of Banking Statistics- Regional Supplement, strana 13

Komercijalne banke u Ruskoj Federaciji se dele u tri osnovne grupe prema kriterijumu koncentracije kapitala i aktive:

Datum: Broj kreditnih

institucija Aktiva u milionima

rubalja Broj banaka koje poseduju

80% ukupne vrednosti aktive

31.12.2006. 1 189 14,045,561.4 75

31.03.2007. 1 178 15,598,966.5 65

30.06.2007. 1 165 17,202,039.6 66

30.09.2007. 1 149 18,231,273.0 66


79

u prvu grupu spadaju banke sa relativno visokim nivoom likvidnosti, koje obavljaju širok spektar bankarskih aktivnosti; aktiva ovih banaka prevazilazi 10 milijardi rubalja; preteţno su koncentrisane u glavnim finansijskim centrima; najveći broj je lociran u Moskvi, dok njihove ekspoziture uglavnom posluju u regionalnim centrima; takvih banaka ima 32;

u drugoj grupi se nalaze banke koje se suoĉavaju sa deficitom likvidnih sredstava i koje su primorane da obavljaju ograniĉen broj delatnosti; one su uglavnom koncentrisane u regionima i njihovi glavni klijenti su mala preduzeća i poljoprivredna gazdinstva; aktiva srednjih ruskih banaka iznosi nekoliko desetina miliona dolara (proseĉno 32 miliona dolara) dok je, poreĊenja radi, u Japanu aktiva banaka srednje veliĉine oko 44 milijarde dolara, u Velikoj Britaniji 4 milijarde dolara dolara, MaĊarskoj 950 miliona dolara; [1, strana 75]

treću grupu ĉine takozvane „problematiĉne“ banke, koje imaju ozbiljne probleme da odrţe nivo likvidnosti iznad propisanog; banke koje spadaju u ovu grupu poseduju veoma nizak nivo kapitala i njihov opstanak je povezan uglavnom sa ekonomskim prilikama u regionu u kojem posluju.

Tabela 12: Regionalna koncentracija komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji prema pokazateljima iz 2006. godine

Izvor: The Central Bank of the Russian Federation: Bulletin of Banking Statistics- Regional Supplement, № 4 (28), Moscow 2007., strana 5

Broj kreditnih

institucija Uĉešće na trţištu (%)

Broj ekspozitura Uĉešće

ekspozitura na trţištu (%)

Ruska Federacija 1270 100.0 3.283 100.0

Centralni region 724 57.0 728 22.2

Moskva 639 50.3 135 4.1

Severo-zapadni region 84 6.6 374 11.4

Sankt Peterburg 42 3.3 129 3.9

Juţni region 128 10.1 470 14.3

Povoloţski region 150 11.8 662 20.2

Uralski region 67 5.3 385 11.7

Sibir 74 5.8 446 13.6

Daleki istok 43 3.4 218 6.6


80

Na proces koncentracije bankarskog kapitala i aktive imalo je uticaj i formiranje neformalnih bankarskih unija i asocijacija. Većina od njih bila je osnovana kako bi se vršilo lobiranje u cilju realizacije odreĊenih programa i projekata.

Osim koncentracije kapitala i aktive, karakteristiku bankarskog sektora Ruske Federacije predstavlja i njena regionalna koncentracija. Oko 60% svih bankarskih institucija je koncentrisano u Centralnom ekonomskom regionu, a 50% od ukupnog broja je smešteno u Moskvi. (Tabela 6)

Neravnomerna raspodela kapitala po regionima ograniĉava razvojne mogućnosti velikog dela Ruske Federacije. U cilju pospešivanja napretka nerazvijenih regiona bilo bi neophodno obezbediti stabilnu i dugoroĉnu finansijsku podršku i na taj naĉin omogućiti tim regionima da iskoriste svoje brojne komparativne prednosti. Decentralizacija finansijskog trţišta i ravnomerna raspodela sredstava po regionima će biti jedan od kljuĉnih zadataka Ruske Federacije u budućnosti.

4. KOMERCIJALNE BANKE I REALNI SEKTOR EKONOMIJE

Uloga komercijalnih banaka u razvoju ekonomije uglavnom zavisi od sposobnosti banaka da efikasno izvršavaju svoju osnovnu funkciju. Ona se sastoji od dva osnovna elementa:

prikupljanja slobodnih novĉanih sredstava, tj. depozita;

plasmana slobodnih novĉanih sredstava privrednim subjektima, tj. davanje kredita.

U Ruskoj Federaciji problem interakcije komercijalnih banaka sa realnim sektorom ekonomije je veoma izraţen. Uzroci ovakvog stanja su sledeći:

preduzeća nisu pokazivala interes da deponuju slobodna sredstva u banke, jer je tokom gotovo ĉitavog perioda tranzicije stopa inflacije bila veća od kamatne stope koje su banke odobravale na štednju;

politika Centralne banke je dugo vremena bila orijentisana na finansiranje budţetskog deficita i nije bila usmerena ka podsticanju povoljnijih uslova pod kojima bi komercijalne banke mogle da finansiraju razvoj proizvodnje, kroz davanje povoljnih kredita privredi;

komercijalne banke su bile uglavnom koncentrisane na poslovanje na inostranim deviznim trţištima, kao i na trţištu hartija od vrednosti, koje im je omogućilo sticanje enormnih profita, višestruko većih od onih koje bi dobile plasmanom sredstava u privredi.

U periodu nakon 2000. godine primetan je trend povećanja udela kredita namenjenih privredi, usled:


81

stabilizacije finansijskog trţišta;

smanjenja obima špekulativnih operacija;

stabilizacije inflacije.

Ipak, obim investicija je i dalje manji od realnih potreba. U kreditnim portfolijima banaka najveći udeo imaju kratkoroĉne pozajmice, sa rokom dospeća do godinu dana. Dugoroĉni zajmovi, sa rokom otplate duţim od jedne godine i dalje su veoma malo zastupljeni. Poslednjih godina uĉinjeni su brojni napori kako bi se povećao obim ulaganja u privredu. Jedna od konkretnih preduzetih mera je smanjenje kamatnih stopa na kredite namenjene realnom sektoru ekonomije, što se veoma pozitivno odrazilo na dinamiku ulaganja.

Tabela 13: Teritorijalna rasporeĊenost kredita namenjenih preduzećima po granama privrede (u milionima rubalja) prema pokazateljima iz 2006. godine

Izvor: The Central Bank of the Russian Federation: Bulletin of Banking Statistics-

Regional Supplement, № 4 (28), Moscow 2007., strana 39

Najveći iznos odobrenih kredita namenjen je mašinskoj industriji koja nakon dugog perioda stagnacije ponovo postaje interesantna investitorima, kao i sektorima rudarstva i energetike. Najmanji obim ulaganja primetan je u sektoru poljoprivrede, dok su investicije u transport i transportnu infrastrukturu i dalje nedovoljne. (Tabela 7)

TakoĊe, teritorijalna rasporeĊenost investicija po granama privrede je neravnomerna. Najveći deo kredita namenjen je Centralnom regionu Ruske Federacije, dok je region Dalekog istoka veoma slabo zastupljen u raspodeli investicionih sredstava.

Rudarstvo i energetika

Mašinska industrija

Transport i komunikacije

Poljoprivreda Ukupno

Ruska Federacija

229,460 428,973 68,499 13,858 740,790

Centralni region

138,947 150,528 38,932 5,531 333,938

Severo-zapadni region

2,343 59,947 15,652 1,523 79,465

Juţni region 1,460 20,509 5,271 1,774 29,014

Povoloţski region

9,691 75,729 4,045 1,316 90,781

Uralski region 31,281 58,912 1,189 135 91,517

Sibir 22,271 51,084 2,179 1,705 77,239

Daleki istok 23,467 12,264 1,231 1,874 38,836


82

5. ULOGA DRŢAVNIH BANAKA NA TRŢIŠTU RUSKE FEDERACIJE

Komercijalne banke sa većinskim udelom drţavnog kapitala, predstavljaju najkrupnije bankarske institucije na trţištu Ruske Federacije. Njihova dominacija se na bankarskom trţištu, nakon Monetarnog udara 1998. godine, znatno povećala. Zahvaljujući svom specijalnom statusu, drţavne banke su sa lakoćom prevazišle posledice finansijske krize i nastavile da kontinuirano povećavaju svoj kapital i udeo na trţištu. Najveća banka sa uĉešćem drţavnog kapitala u vlasniĉkoj strukturi i ujedno i najveća komercijalna banka u Ruskoj federaciji je Сбербанк sa aktivom koja premašuje 1/4 ukupne ruske bankarske aktive. Njena osnovna komparativna prednost ogleda se u tome što je Centralna banka njen najveći akcionar i kao takva poseduje najveće poverenje komitenata. Vodeću poziciju meĊu komercijalnim bankama dodatno je uĉvrstila i ĉinjenica da je Сбербанк naslednik nekadašnje sovjetske Монобанк banke, iskoristivši na taj naĉin već postojeću mreţu filijala i ekspozitura širom Ruske Federacije. Сбербанк je ubrzo postao sinonim za nacionalnu štedionicu i na svojim raĉunima drţi oko 75% ukupnih depozita u Ruskoj Federaciji i oko 90% privatnih depozita. (Tabela 8)

U periodu pre krize, osnovna delatnost Сбербанк je bila usmerena na investiranje u drţavne obveznice - ГКО. Nakon kraha finansijskog trţišta, Сбербанк je intenzivirao odobravanje kredita privredi i ulaganja u njen razvoj. Nakon 2000. godine, Сбербанк je postao dominantan izvor kredita namenjenih finansiranju krupnih privrednih korporacija iz oblasti trgovine, mašinske i hemijske industrije, kao i sektora energetike. [10, strane 31. do 32.]

Pored Сбербанк-a, drţava ima svoj udeo u još 469 komercijalnih banaka, od kojih poseduje većinski udeo u 45 banaka. Najveće po veliĉini posle Сбербанк-a su:

Внешторгбанк, koja poseduje neto aktivu od preko 755 milijardi rubalja, ĉija je osnovna delatnost obavljanje meĊunarodnih transakcija;

Газпромбанк, sa neto aktivom od oko 500 milijardi rubalja i koja podrţava poslovanje najveće ruske kompanije za proizvodnju i distribuciju prirodnog gasa Газпромa, sa rasprostranjenom mreţom filijala širom sveta.

Drţavne komercijalne banke poseduju znaĉajne finansijske resurse i primaju konstantnu pomoć drţave koja je ujedno i garant njihovog poslovanja. Kreditni rejting drţavnih banka na meĊunarodnim finansijskim trţištima je visok, tako da bi ova grupa banaka u perspektivi mogla da obezbedi znaĉajan nivo kredita namenjenih realnom sektoru ekonomije privlaĉenjem inostranog kapitala. Garancije drţave i finansijska podrška omogućili su drţavnim bankama da zauzmu monopolski poloţaj na trţištu depozita. One su u potpunosti


83

uspostavile dominaciju na trţištu kredita i zajmova a takoĊe su i postale glavni uĉesnici u procesu povraćaja inostranog duga Ruske Federacije.

Drţavne banke, zbog svog monopolskog poloţaja i ogromne aktive koju poseduju, obezbeĊuju jeftine kredite, naroĉito preduzećima kojima su potrebna sredstva radi ulaganja u razvojne projekte, a takoĊe su i u mogućnosti da same odreĊuju cenu kapitala na trţištu, koja zapravo odraţava ciljeve monetarne politike Centralne banke i na taj naĉin otklanja mogućnost eventualne finansijske nestabilnosti.

Tabela 8 - Depoziti fiziĉkih lica u Сбербанк-u (na poĉetku godine, mlrd. RUR)

1999 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007

Ukupno 153.3 347.1 501.4 709.7 957.9 1185.1 1500.1 2028.6

Od ĉega:

Na RUR raĉunima 126.8 266.0 375.6 507.4 750.3 953.0 1225.3 1771.0

Na deviznim raĉunima 26.5 81.1 125.7 191.5 207.6 232.1 274.8 257.6

Proseĉan iznos depozita (u RUR):

Na RUR raĉunima 559 1142 1566 2121 3029 3728 4612 6373

Na deviznim raĉunima … 45794 56910 68008 67922 70397 78190 73832

Depoziti stanovništva po glavni stanovnika (u RUR):

Na RUR raĉunima 867.0 1846 2526 3505 5204 6642 8583 12452

Na deviznim raĉunima … 559 864 1334 1440 1610 1925 1812

Izvor: Russia in figures – official publication, Federal State Statistic Service, Moscow, 2008., strana 354

Prema Strategiji razvoja bankarskog sektora za period 2009 – 2015. godina, Vlada Ruske Federacije planira postepeno da smanji svoj udeo u vlasništvu banaka, a u bankama u kojima ima manje od 25% akcija, da se ĉak i potpuno odrekne vlasništva u korist privatnih investitora. Ovakva mera će svakako smanjiti broj drţavnih banaka na trţištu, ali će Сбербанк i još nekoliko krupnih drţavnih banaka i dalje ostati pod kontrolom Vlade i Centralne banke.

6. IMPLEMENTACIJA BAZELSKIH PRINCIPA BANKARSKOG POSLOVANJA

Trend integracije nacionalnih bankarskih trţišta zahvatio je i Rusku Federaciju u tranzicionom periodu. Aktivno uĉešće ruskih komercijalnih banaka na meĊunarodnim finansijskim trţištima i ukljuĉivanje Ruske Federacije u ĉlanstvo u meĊunarodnim finansijskim institucijama podrazumevalo je harmonizaciju bankarskih propisa sa meĊunarodnim standardima.


84

Komercijalne banke u Ruskoj Federaciji su se tokom celog perioda razvoja u uslovima ekonomske tranzicije suoĉavale sa konstantnim problemima koji su se uglavnom odnosili na nedovoljnu kapitalizaciju. Nakon finansijske krize 1998. godine, Bazelski komitet za bankarski nadzor, u saradnji sa MeĊunarodnim monetarnim fondom i Svetskom bankom, ustanovio je 25 osnovnih principa funkcionisanja banaka, ĉije usvajanje je predstavljalo jednu od glavnih zadataka bankarskog sistema u Ruskoj Federaciji. Osnovni principi odnosili su se na:

stvaranje efikasnog sistema bankarskog nadzora i kontrole;

uspostavljanje odgovarajućih kriterijuma za licenciranje komercijalnih banaka;

ispunjavanje uslova transparentnosti rada bankarskih institucija;

stvaranje sistema efikasnog nadzora prekograniĉnih aktivnosti komercijalnih banaka.

Uloga meĊunarodnih finansijskih institucija, pre svega MeĊunarodnog monetarnog fonda i Svetske banke, jeste da obezbede sprovoĊenje Bazelskih principa i vrše nadzor nad njihovom primenom.

S tim u vezi, 1999. godine u saradnji MeĊunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i Bazelskog komiteta pokrenut je zajedniĉki program pod nazivom „Program ocenjivanja finansijskog sektora“ (FSAP), koji je imao za cilj poboljšanje efektivnosti finansijskog sektora. Ukljuĉivanje drţava u program je bilo na dobrovoljnoj bazi i u njemu je u poĉetku uĉestvovalo 12 zemalja meĊu kojima i Ruska Federacija, da bi se taj broj do 2004. godine proširio na više od 80 zemalja sveta. [5, strana 159]

Prema zakljuĉcima istraţivanja sprovedenog u okviru FSAP-a, reforma bankarskog sistema je prioritet za Rusku Federaciju. Praktiĉna implementacija velikog broja bankarskih propisa je i dalje na veoma niskom nivou. TakoĊe, mnogi propisi ĉije je uspostavljanje i primena neophodna prema meĊunarodnim standardima, u Ruskoj Federaciji ne postoje.

Centralna banka Ruske Federacije bi trebalo da uspostavi efikasniji sistem nadzora banaka, znaĉajnije se angaţuje u spreĉavanju špekulativnih operacija kao i da podstiĉe uspostavljanje transparentnosti rada bankarskih institucija.

U poreĊenju sa ostalim zemljama Centralne i Istoĉne Evrope, koje su takoĊe uĉestvovale u programu, Ruska Federacija je poĉetkom 2000. godine bila na poslednjem mestu po primeni meĊunarodnih standarda u bankarskom sektoru. Pored Ruske Federacije, strukturni problemi finansijskog sektora bili su primetni i u Ukrajini, Bugarskoj, Rumuniji i Slovaĉkoj a najveći problem je bila slaba kapitalizacija banaka i neodgovarajuće upravljanje bankarskim rizicima. [5, strane 160. do 167.]

Da bi se osigurao uspešan rast bankarskog sistema u Ruskoj Federaciji, prema preporukama FSAP-a neophodno je pre svega:

osigurati efikasan nadzor nad radom komercijalnih banaka, što je u nadleţnosti Centralne banke Ruske Federacije;


85

poboljšati nivo transparentnosti vlasniĉke strukture komercijalnih banaka;

uspostaviti jedinstvena pravila poslovanja za sve komercijalne banke, bilo da su one u vlasništvu drţave ili privatnog kapitala. [5, strane 160. do 167.]

6.1. Savremene tendencije razvoja komercijalnih banaka u Ruskoj

Federaciji Bankarski sistem Ruske Federacije se još uvek, nakon skoro 20 godina reformi, nalazi pred brojnim izazovima. I pored velikog napora uloţenog od strane drţave i Centralne banke, mnoge znaĉajne tzv. „razvojne reforme“ nisu još uvek sprovedene, niti je do kraja razvijen institucionalni okvir za uspešan razvoj bankarskog sistema. OdreĊivanje prioritetnih pravaca u daljem razvoju bankarskog sistema i nastavak sprovoĊenja reformi predstavljaju glavne zadatke monetarnih vlasti u Ruskoj Federaciji.

7. FAKTORI DALJEG RAZVOJA BANKARSKOG SISTEMA RUSKE FEDERACIJE

Bankarski sistem Ruske Federacije ostvaruje tesne veze sa gotovo svim granama nacionalne ekonomije. TakoĊe, ruske komercijalne banke su prisutne i na inostranim finansijskim trţištima. Svaki od ovih segmenata pojedinaĉno direktno ili indirektno utiĉe na dalji razvoj bankarskog sistema Ruske Federacije.

Faktore koji utiĉu na razvoj bankarskog sistema moţemo svrstati u dve osnovne grupe:

spoljni;

unutrašnji.

U posebnu grupu izdvojeni su faktori koji stimulišu razvoj bankarskog sistema Ruske Federacije. [12, strane 5. do 8.]

U grupu spoljnih faktora razvoja bankarskog sistema Ruske Federacije mogu se svrstati:

visok nivo cena energenata na svetskom trţištu; trend konstantnog porasta cena nafte i gasa na svetskom trţištu pozitivno se odraţava na stabilnost nacionalne ekonomije, pogotovo preduzeća koja izvoze energente, kao i na stabilnost federalnog budţeta;

nizak nivo kamatnih stopa na vodećim svetskim trţištima kapitala; niske stope podrazumevaju niţe cene zajmovnog kapitala i povećanu traţnju za investicijama, koje su u Ruskoj Federaciji još uvek u nedovoljnom obimu;


86

porast traţnje za energentima; Ruska Federacija predstavlja jednog od vodećih izvoznika energenata, što joj obezbeĊuje stabilan priliv kapitala i jaĉanje energetskog sektora privrede koji je jedan od glavnih partnera bankarskog sektora;

jaĉanje poloţaja Ruske Federacije u pogledu bezbednosti investicija.

Od unutrašnjih faktora, najznaĉajniji uticaj na bankarski sistem Ruske Federacije imaju:

konstantno poboljšanje makroekonomskih pokazatelja u Ruskoj Federaciji, kao što su porast GDP, industrijske proizvodnje, nivoa investicija, itd;

porast vrednosti rublje u odnosu na ostale svetske valute;

porast ponude novca i nivoa deviznih rezervi;

nedostatak ponude kratkoroĉnih novĉanih sredstava na nacionalnom trţištu.

Kao što je već navedeno, posebnu grupu ĉine faktori koji pozitivno utiĉu na razvoj bankarskog sistema, mada neki od njih su se pokazali i kao uzroĉnici privremenih nestabilnosti. Generalno gledano, kao kljuĉne tendencije daljeg razvoja bankarskog sistema Ruske Federacije, mogu se navesti sledeće:

povećanje aktive komercijalnih banaka u Ruskoj Federaciji, koje je posledica poboljšanja štedne pozicije stanovništva i privrede;

povećanje stope individualnih bankarskih depozita, koje podrazumeva povećanje uloge stanovništva kao investitora;

proces tzv. „dedolarizacije“ bankarskih depozita, odnosno povećanje nivoa štednje u rubljama, koje se moţe povezati sa rastom vrednosti rublje;

porast inostranih investicija u bankarski sektor u Ruskoj Federaciji;

porast nivoa kredita namenjenih realnom sektoru ekonomije;

promena strukture odobrenih kredita, koji se sve više usmeravaju na preduzeća koja ne pripadaju kompanijama iz energetskog sektora;

ponovno povećanje obima investiranja komercijalnih banaka u trţište hartija od vrednosti, uprkos visokom riziku i još uvek nedovoljno razvijenom domaćem trţištu hartija od vrednosti.


87

8. TRENUTNI STATUS I PERSPEKTIVE DALJEG RAZVOJA

Bankarski sektor Ruske Federacije nalazi se trenutno u završnoj fazi tranzicije i prema prognozi eksperata takav status će zadrţati i u narednom periodu. Da bi se tranzicija uspešno okonĉala, potrebno je jasno definisati poloţaj banaka koje su pod kontrolom drţave, pre svega Сбербанк-a, kao i inostranih banaka koje posluju na trţištu Ruske Federacije i odrediti njihovu dalju ulogu u razvoju bankarskog sistema. Ove banke trenutno zauzimaju najveći procenat trţišta i poseduju jasno uoĉivu prednost u odnosu na ostale komercijalne banke u pogledu privlaĉenja depozita i jeftinog kapitala sa meĊunarodnih finansijskih trţišta. Upravo iz tih razloga, procenjuje se da će njihova uloga biti presudna u procesu ekonomskog razvoja Ruske Federacije. [11, strane 23. do 25.]

U pogledu potencijalnih rizika od izbijanja nove finansijske krize, bankarski sektor Ruske Federacije je dostigao zadovoljavajući stepen stabilnosti i u narednom periodu se oĉekuje znaĉajna pomoć monetarnih vlasti kako bi se postojeća stabilnost odrţala u što duţem periodu. Konstantna finansijska podrška omogućava komercijalnim bankama koje su pod kontrolom drţave zaštitu od eventualne opasnosti izbijanja nove finansijske krize.

Potencijalna pretnja daljem razvoju bankarskog sistema u budućnosti bi mogla biti smanjenje stope ekonomskog rasta. Ukoliko bi došlo do pada proizvodnje, preduzeća bi svoju traţnju za finansijskim sredstvima usmerila na inostrana trţišta. Bankarske investicije u realni sektor ekonomije trenutno nisu dovoljne da bi se zadovoljile potrebe za kapitalom, ali se prema prognozama, u budućnosti oĉekuje porast udela bankarskih kredita u ukupnom kapitalu preduzeća sa 46% koliko sada iznosi, na 55-60%. [12, strana 14]

Potrebno je naglasiti i to, da će dalji pravci razvoja bankarskog sektora u Ruskoj Federaciji biti direktno uslovljeni od odluka monetarnih vlasti i politiĉke situacije u zemlji. Centralna banka i Vlada Ruske Federacije su kao prioritet za narednu deceniju definisale konstantan ekonomski rast podrţan investicijama bankarskog sistema. Da bi se dostigli zadati ciljevi potrebno je ostvariti sledeće:

akumulirati štednju preduzeća i stanovništva u formi bankarskih depozita;

transformisati štednju u investicije u realni sektor ekonomije;

odrţavati finansijsku stabilnost i stimulisati pozitivan ekonomski razvoj.

Glavne prepreke realizacije programa ekonomskog rasta su:

niska stopa kapitalizacije bankarskog sistema;

bankarski zajmovi su i dalje kratkoroĉnog karaktera, što ograniĉava mogućnost dugoroĉnog investiranja u krupne, razvojne projekte u realnom sektoru ekonomije;


88

nizak nivo tzv. „meĊubankarskog poverenja“ izmeĊu komercijalnih banaka, što usporava razvoj nacionalnog finansijskog trţišta;

nedostupnost inostranog kapitala domaćim komercijalnim bankama.

Da bi se prethodno navedeni nedostaci što efikasnije otklonili, potrebno je nastaviti jaĉanje pozicije komercijalnih banaka koje su pod kontrolom drţave, kao i inostranih banaka, jer jedino te dve grupe banaka imaju kapacitet da podrţe celokupan proces privrednog razvoja i u budućnosti formiraju moderan i stabilan bankarski sistem.

Domaće privatne komercijalne banke, koje ne spadaju u ove dve grupe, će u budućnosti imati veoma malo prostora za dalji razvoj. Njihova perspektiva biće usmerena na ujedinjavanje sa krupnim domaćim bankama ili na njihovu prodaju inostranim investitorima. Moguće je njihovo uĉešće u budućnosti u pojedinim regionalnim projektima, ali će se njihov uticaj i uĉešće na trţištu neminovno smanjivati u narednim godinama.

9. LIBERALIZACIJA BANKARSKOG TRŢIŠTA

Proces stabilizacije bankarskog sistema Ruske Federacije, ekonomski rast podrţan investicijama komercijalnih banaka i dalje unapreĊenje institucionalnog okvira koji bi stvorio povoljne uslove za razvoj bankarskog sistema bio je postavljen od strane monetarnih vlasti kao prioritet u godinama koje su usledile nakon Monetarnog udara 1998. godine pa sve do danas.

Jedan od kljuĉnih prioriteta daljeg razvoja bankarskog sistema Ruske Federacije biće otvaranje i liberalizacija nacionalnog bankarskog trţišta kako bi se omogućilo veće uĉešće inostranih investitora. [7]

Liberalizacija bankarskog trţišta podrazumeva takoĊe i davanje većeg prostora širenju inostranog kapitala u bankarskom sektoru. Inostrane finansijske institucije se trenutno suoĉavaju sa odreĊenim ograniĉenjima koja umnogome ometaju njihov razvoj na trţištu Ruske Federacije. Zakon o bankarskim aktivnostima, koji je trenutno na snazi, je u suštini priliĉno liberalan u pogledu inostranog uĉešća na trţištu kapitala, ali brojni propisi nametnuti od strane Centralne banke Ruske Federacije su u direktnoj suprotnosti sa pomenutim zakonom.

I pored postojanja potrebe za sprovoĊenjem liberalizacije bankarske regulative, dalje aktivnosti će zavisiti prvenstveno od politiĉkih prilika, odnosno spremnosti vladajućih struktura da se posvete ukljuĉivanju bankarskog sistema Ruske Federacije u meĊunarodne finansijske tokove. Globalno posmatrano, liberalizacija uĉešća inostranih banaka na bankarskom trţištu se u Ruskoj Federaciji posmatra sa aspekta pozitivnih i negativnih posledica takve odluke.

Neke od najznaĉajnijih koristi koje bi liberalizacijom bankarskog trţišta Ruska Federacija mogla da ostvari su:


89

omogućavanje lakšeg pristupa ruskih kompanija jeftinijim i dugoroĉnijim finansijskim resursima;

povećanje poverenja stanovništva i privrede u nacionalni bankarski sistem nakon njegovog povezivanja sa inostranim bankama;

povećanje ukupne sume bankarske aktive, što bi za posledicu imalo povećanje kreditne sposobnosti komercijalnih banaka a samim tim i veću podršku realnom sektoru ekonomije u dostizanju ciljeva stabilnog, pozitivnog rasta industrijske proizvodnje.

MeĊutim, za razliku od pozitivnih uticaja, u struĉnoj javnosti u Ruskoj Federaciji se sve više istiĉu negativne strane liberalizacije bankarskog trţišta, a kao najvaţnije moguće negativne posledice se navode:

preorijentisanje domaćih poverilaca na usluge inostranih banaka;

smanjivanje konkurentnosti ruskih komercijalnih banaka, što bi dovelo do njihove prodaje inostranim finansijskim institucijama.

SprovoĊenje mera liberalizacije bi moglo u budućnosti da znaĉajno utiĉe na promenu strukture bankarskog sistema Ruske Federacije, ali će ipak politiĉke odluke biti od presudnog znaĉaja u pogledu pravaca i ciljeva reforme, u bliskoj budućnosti. [11]

10. ZAKLJUĈAK

Bankarski sistem Ruske Federacije se tokom perioda tranzicije suoĉavao sa brojnim problemima i izazovima, od kojih je najveći znaĉaj zauzimalo sprovoĊenje procesa strukturne reforme, koja je podrazumevala konstituisanje zakonodavstva iz oblasti osiguranja depozita, povećanje nivoa transparentnosti kreditnih organizacija, kao i uspostavljanje institucionalnog okvira za kreiranje efikasnog sistema kontrole poslovanja komercijalnih banaka.

Koncentracija kapitala i aktive u najkrupnijim komercijalnim bankama dovela je do neravnomerne raspodele kreditnih sredstava i uslovila dominaciju komercijalnih banaka u vlasništvu drţave. Definisanje uloge komercijalnih banaka sa uĉešćem drţavnog kapitala, pogotovo Сбербанк-a, kao najveće komercijalne banke u Ruskoj Federaciji, kao i poloţaja inostranih banaka na trţištu Ruske Federacije, predstavljao je glavni zadatak monetarnih vlasti u Ruskoj Federaciji.

Сбербанк Ruske Federacije predstavlja najkrupniji nacionalni monopol koji je proizašao iz sistema Gosbank-a SSSR. U vreme prelaznog perioda, u mnoštvu malih i srednjih banaka izdvojio se gigant – Сбербанк, zahvaljujući podršci Centralne banke Ruske Federacije. Aktiva Сбербанк-a konstatno je iznosila minimum 25% celokupne aktive bankarskog sistema Ruske Federacije, a po ulozima 70-80%.


90

Drţavne banke predstavljaju potencijalni izvor kredita za realni sektor ekonomije, pogotovu privrede nerazvijenih regiona. Teritorijalna rasporeĊenost investicija po granama privrede je neravnomerna. Najveći deo kredita namenjen je Centralnom regionu Ruske Federacije, dok je region Dalekog istoka veoma slabo zastupljen u raspodeli investicionih sredstava.

Znaĉajan momenat u sprovoĊenju trţišnih reformi je integracija bankarskog sistema Ruske Federacije u meĊunarodni ekonomski sistem, koja podrazumeva uĉešće u meĊunarodnim finansijskim organizacijama kao i harmonizaciju bankarskih propisa sa meĊunarodnim standardima bankarskog poslovanja.

Proces stabilizacije bankarskog sistema Ruske Federacije, ekonomski rast podrţan investicijama komercijalnih banaka, liberalizacija bankarskog trţišta, kao i dalje unapreĊenje institucionalnog okvira koji bi stvorio povoljne uslove za razvoj bankarskog sistema predstavljaju glavne prioritete monetarnih vlasti u narednom periodu.

LITERATURA [1] Букато, В. И., Головин, Ю. В., Львов, Ю. И.: Банки и банковское операции, Финансиы и Статистика, Москва, 2001., strana 75

[2] Gaydar, E : The Economics of Transisiton, The MIT Press Cambridge, Massachusetts, London, 2003. strane 519-521.

[3] Секуловић, А: Савремена економија Русије, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005., strana 74

[4] Chowdhury, A. : Banking Reform In Russia: A Window of Opportunity, William Davidson Institute Working Paper Number 601 August, 2003 ,strana 15

[5] Ettl, I., Schober- Rhomberg, A.: The Implementation of the Basel Core Principles in Selected Countries from the Perspective of the International Monetary Fund, Oesterreichische Nationalbank (OeNB), European Affairs and International Financial Organizations Division, 2003. strane 159;160-167

[6] Ippolito, F.: The Banking Sector Rescue in Russia, Bank of Finland Institute for Economies in Transition (BOFIT) Online vol. 12, Helsinki, 2002.

[7] Riauzov, N: The Russian Banking System: Search for Opportunities, MDM Bank, April, 2007.

[8] Russian Federation, Federal Law On the Central Bank of the Russian Federation, Bank of Russia, No. 86-FZ, Moscow, the Kremlin, February 3, 1996.

[9] The Banker: Top 1000 World Banks Statistic, FT Business Financial Times, 2007. strana 85


91

[10] Tompson, W: Banking reform in Russia: problems and prospects, Organisation for Economic Co-operation and Development, Economics Department Working Papers No. 410, Novembar 2004. strana 5; 31-32

[11] Vernikov, A: Russia's banking sector transition: Where to?, Bank of Finland, BOFIT Institute for Economies in Transition, BOFIT Discussion Papers 5, 2007. strane 23-25

[12] World Bank: Russian Banking System – the Current State and the Prospects for the Future Developments, Resources/Topics/Accession/438734-1109706732431, 2008. strane 5- 8, 14

Documents

Karakteristike i delatnost komercijalnih banaka u Ruskoj ...scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/0350-0373/2009/0350-03730903073S.pdf · Karakteristike i delatnost komercijalnih banaka