Kako razumeti omladinski rad u zajednici - Vanja Kalaba

Kako Razumetiomladinski rad u zajednici

Zahvalnica

Ovom prilikom bi se želela zahvaliti svim kolegama i koleginicama omladinskim radnicima/cama koji su nesebično pomogli pri uobličavanju publikacije; Snežani Pupovac, Višnji Pavlović, Aidi Musi, Sanji Glihi, Siniši Stanivuku, Mii Sidran, Svetlani Kijevčanin, Nataši Marić, Milovanu Saviću i Tatjani Kešelj.

Vanja Kalaba

Sadrzaj1. Uvodna reč2. Mladi kao posebna društvena grupa i pristup mladima

2.1. Definisanje mladih2.2. Mladi kao resurs - a, ne problem

3. Istorijski razvoj omladinskog rada na našem području4. Definisanje omladinskog rada

4.1. Omladinski rad ili rad sa mladima?4.2. Šta je omladinski rad?

5. Tipovi omladinskog rada5.1. Tipovi omladinskog rada prema području rada5.2. Tipovi omladinskog rada prema metodama rada5.3. Tipovi omladinskog rada prema lokalitetu5.4. Tipovi omladinskog rada prema profilu praktičara omladinskog rada

6. Filozofija i svrha omladinskog rada u zajednici6.1. Omladinski rad i vrednosti6.2. Omladinski rad i socijalne veštine

7. Odnos omladinskog/e radnika/ce i mlade osobe7.1. Višestruka uloga omladinskih radnika/ca

7.1.1. Omladinski radnici/ce kao prijatelji7.1.2. Omladinski/e radnici/ce kao uzori/modeli7.1.3. Omladinski radnici/ce kao mentori/ke7.1.4. Omladinski/e radnici/e kao edukatori/ke

8. Pristup i metodologija u omladinskom radu8.1. Proces i produkt8.2. Socijalno obrazovanje

8.2.1. Podela događaja na manje, smislene celine8.2.2. Koristiti postojeće mogućnosti, radije nego stvarati nove8.2.3. Iskustveno učenje8.2.4. Društveni kontekst8.2.5. Učešće

8.3. Razvojni model programa (kurikuluma)9. Osnovni principi omladinskog rada

9.1. Centralna tema: lični i socijalni razvoj mladih9.2. Obaveza pripremanja mladih na učešće9.3. Testiranje vrednosti i uverenja9.4. Promovisanje prihvatanja i razumevanja drugih

10. Omladinski rad kao etička profesija10.1. Etički kodeks u omladinskom radu

10.1.1. Etički principi10.1.2. Profesionalni principi

11. Supervizija u omladinskom radu12. Zaštita dece i mladih kroz omladinski rad u zajednici

12.1. Uloga profesije omladinskog rada u zaštiti dece i mladih12.2. Prijavljivanje zabrinutosti/slučaja zlostavljanja12.3. Zdravstveno-sigurnosne mere zaštite

13. Važnost omladinskog rada u postkonfliktnim područjima13.1. Mladi kao važni društveni akteri u društvenim promenama13.2. Uloga omladinskog rada u postkonflktnim područjima

13.2.1. Konflikt menadžment ili rešavanje konflikta ili konflikt transformacija13.2.2. Transformacija konflikta u omladinskom radu13.2.3. Mirovno obrazovanje kroz prizmu osnovnih principa omladinskog rada

14. Mogućnosti priznavanja zanimanja omladinski/a radnik/ca14.1. Potreba za omladinskim radom14.2. Omladinski rad kao profesija ili zanimanje

14.2.1. Omladinski rad kao profesija14.2.2. Omladinski rad kao zanimanje14.2.3. Profesionalizacija omladinskog rada

14.3. Obrazovanje i obuka omladinskih radnika/ca14.4. Profesionalna asocijacija (asocijacija praktičara omladinskog rada)

15. Završna reč i pitanja za diskusiju

-

............................................................................................................................... 3................................................................ 4

............................................................................................................ 4......................................................................................... 4

................................................................. 7.................................................................................................... 9

...................................................................................... 9........................................................................................................ 9

........................................................................................................ 12..................................................................... 12

.................................................................. 14.......................................................................... 14

...................................... 15........................................................................... 17

................................................................................................ 18...................................................................................... 19

........................................................................ 20............................................................................. 21............................................................................ 21

................................................................... 21....................................................................... 22

.................................................................... 22.............................................................................. 24

.............................................................................................................. 24...................................................................................................... 24

................................................................... 26.............................................. 26

.................................................................................................... 26................................................................................................. 27

.................................................................................................................. 27............................................................................. 28

........................................................................................... 31...................................................................... 31

............................................................................... 31........................................................................................... 32

................................................................... 32......................................................................................... 34

................................................................................... 34........................................................................................................ 34

............................................................................................. 35.............................................................................................. 37

................................................................ 39...................................................... 39

.................................................................... 40................................................................................ 40

.......................................................... 42.................................................. 42

....................................................... 42.......................... 43

........................................................... 43........................ 44

..................................................... 47........................................................................................ 47

........................................................................ 49................................................................................... 49

................................................................................ 51.......................................................................... 51

..................................................................... 53........................................ 55

............................................................................................. 61

3

Kako razumeti omladinski rad u zajednici

Forum Syd Balkans Programme

UVODNA REČ

1. Uvodna Rec

Omladinski rad je istovremeno vrlo stara i vrlo nova delatnost. Na području zemalja bivše Ju-goslavije usled rata, te tranzicije iz socijalizma u kapitalizam, omladinski rad u ovoj formi je još uvek u povoju. Ovo zanimanje/profesija za mnoge je još uvek nepoznanica, iako se kroz pro-teklu deceniju intenzivno radi na stvaranju okruženja za priznanje i sprovođenje omladinskog rada na ovim prostorima. Ovo se primarno radi kroz angažovanje nevladinih organizacija, učeći po uzoru na modele iz zapadnih zemalja, ali i transformacijom postojećeg omladinskog rada za vreme prijašnjeg sistema.

Sam naziv publikacije; “Kako razumeti omladinski rad ?”, reflektuje trenutnu sliku o ra-zumevanju omladinskog rada. Kada bi upitali, bilo praktičare omladinskog rada sa dugogo-dišnjim iskustvom, same mlade ili slučajnog prolaznika sa ulice, ili pak nekog u Ministrastvu omladine i sporta, nedvosmisleno bi dobili najrazličitije moguće odgovore na ovo pitanje, uključujući i one koji ne znaju šta je to, ili one koji bi pak povezivali omladinski rad sa pioniri-ma i omladincima iz sistema samoupravnog socijalizma. Svako od nas ima svoju interpretaciju i razumevanje koncepta omladinskog rada. Sličnu situaciju bi zatekli i u internacionalnom kontekstu, gde je čak omladinski rad u ovoj formi daleko duže prisutan. Razumeti omladin-ski rad nije nimalo lako, čak i u slučaju da ste, nekim čudom, imali luksuz da ništa drugo ne radite, nego da 3-4 godine izučavate raznovrsne teorije o omladinskom radu. Kompleksnost omladinskog rada leži upravo u sopstvenoj fleksibilnosti sa namerom da se u najboljoj mo-gućoj meri odgovori na potrebe mladih, kako na individualnom nivou mlade osobe, tako i u lokalnom kontekstu zajednice u kojoj se sprovodi program omladinskog rada. Samim tim omladinski rad je viđen kao široka, šarena lepeza raznovrsnih aktivnosti. No, čak i lepeza pored svoje šarolikosti ima mesto gde se “krilca” spajaju, te kada je sklopimo dobijamo jedinstvenost - gde njena šarolikost nestaje i ostaje vidljiv samo konstrukt. Isti slučaj je i sa omladinskim ra-dom, pored svoje raznovrsnosti postoji određena konstanta na koju se nadovezuju aktivnosti. Da bi razumeli omladinski rad moramo da razumemo njegovu prirodu, svrhu, metodologiju i jedinstvenost odnosa omladinskog radnika/ce sa mladom osobom, što predstavlja osnovni konstrukt omladinskog rada.

Retki su dokumenti na našem jeziku koji objašnjavaju šta omladinski rad uistinu jeste, ima-jući u vidu da je ovo pokušaj da se omladinski rad detaljnije opiše, velika je verovatnoća da će izazvati različite kritike. To ujedno i jeste jedan od ciljeva, kao i to da se širem auditorijumu približi ova delatnost, te da se kod praktičara/ki koji se profesionalno ili na volonterskoj osnovi bave ovim poslom, podstaknu diskusije. Ova publikacija se smatra radnim dokumentom koji treba biti predmet diskusija, jer će se jedino na takav način osigurati kontinuirana refleksija i razvoj omladinskog rada.

Vanja Kalaba B.Sc. with major in Education;

Community Youth Work

-

4



MLADI KAO POSEBNA DRUŠTVENA GRUPAI PRISTUP MLADIMA

2. Mladi Kao Posebna Drustvena Grupa i Pristup Mladima

2.1. Definisanje Mladih

Na samom početku, vrlo je važno definisati ko su mladi, i o kojoj starosnoj granici govorimo; teorijski gledano mladi su osobe koje se nalaze u razvojnom periodu kada im se priznaje psi-hofizička, ali ne i socijalna zrelost. Dostizanje socijale zrelosti ne zavisi samo od mladih nego i od sveopštih mogućnosti koje društvo pruža mladima kako bi dostigli socijalnu zrelost. Stoga, imamo različito definisanje starosnih granica mladih jer mogućnosti i uslovi variraju od države do države. Prema Ujedinjenim nacijama i Svetskoj banci, mladi su osobe od 15 do 24 godine1. Sa druge strane na području većine zemalja bivše Jugoslavije, starosna granica mladih je nešto pomerena na gore zbog produžene adolescencije usled otežanih mogućnosti za postizanje so-cijalne zrelosti.

R. Hrvatska; 15-29 godina1. 2 R. Crna Gora; 15-29 godina2. 3 R. Makedonija; 15-30 godina3. 4 Bosna i Hercegovina; 15-30 godina4. 5

2.2 Mladi Kao Resurs - a, ne problem

“Naši mladi danas vole luksuz. Imaju loše manire i preziru autoritete; pokazuju nepo-štovanje prema odraslima, i više vole da brbljaju nego da uče. Više ne ustaju kad neko stariji uđe u sobu. Protivreče roditeljima, ne umeju pristojno ni da jedu, i tiranišu svoje učitelje.”

Sophocles (V v.p.n.e.)

U slučaju da nije stavljen autor ove poznate izjave, i da smo vas upitali; “Šta mislite ko je to rekao i kada je to rečeno?” - vrlo lako se čitav koncept i viđenje mladih mogla svrstati i u današnje vreme, gde je ovu izjavu mogao dati slučajni stariji prolaznik sa ulice koji ide na pi-jacu. Impresivna je činjenica da je način na koji su mladi viđeni i okarakterisani u V v.p.n.e., primenjiva i u današnje vreme hiljadama godina kasnije. Ova rečenica nam govori mnogo o mladima, kulturi mladih6 kao i o samom njihovom razvojnom procesu.

Ujedno, današnji mladi se često opisuju i kao “generacija bez perspektive” ili “izgubljena ge-neracija”, te se sa druge strane govori o njima kao da su vrlo nezreli, sa druge strane opet čujemo da sazrevaju brže u odnosu na stupanje u seksualne odnose, ili pak da su neodgovorni, agresivni, sa poremećenim vrednostima. Posmatranje mladih samo kroz skup gore navedenih karakteristika odn. problema dovodi nas u situaciju da službe koje rade sa mladima kreiraju kratkoročne programe koje sagledavaju parcijalno kompleksnu sliku razvoja mladih, nasuprot

1 “Kako da budete aktivni, mladi i sexy” Priričnik OIA, Sarajevo 2005.2 Nacionalni program djelovanja za mlade; R. Hrvatska; (2004)3 Nacionalni plan akcija za mlade; R. Crna Gora; 20064 Nacionalna strategija za mlade; R. Makedonija5 “Kako da budete aktivni, mladi i sexy” Priričnik OIA, Sarajevo 2005.6 Kultura mladih se odnosi primarno na kulturu adolescenata i tinejdžera koja se razlikuje od kulture njihovih

roditelja ili zajednice

-

5




holistički. Ovakav pristup se naziva problemski orijentisan pristup mladima, te uglavnom rezultira sa kratkoročnim i “ad-hok” programima koji su usredsređeni na pokušaj “gašenja vatre” i rešavanja problema gde god da se oni pojave7. Na ovaj način društvo pokazuje nemoć da iskoristi i kanališe jedan od najvećih potencijalnih resursa za prosperitet. Jedno od osnovnih iskustava koje saopštava veliki broj mladih je da oni sami gotovo nikada nisu pitani šta žele i koji su njihovi prioriteti. Kao posledicu, veliki broj mladih navodi da se osećaju isključeni i da to dovodi do povećanja pasivnosti i nemoći, da ne mogu da sagledaju i prepoznaju kakva je njihova uloga u društvu. Kada analiziraju svoj položaj mladi često navode nedostatak i neadekvatnost informacija i nedostatak službi koje se na adekvatan način bave mladima. (Kijevčanin; Marković; 2007).

Suprotno ovom pristupu, nalazi se razvojni pristup mladima. Mladi su lakmus papir društva, samim tim ovaj pristup je usmeren na holističko sagledavanje mladih u okviru konteksta u kome se oni nalaze, kao i na prihvatanje mladih kao ogromnog potencijala društva. Razvojni pristup karakteriše dugoročna rešenja, prepoznavanje potreba i razvijanje programa u cilju da se pomogne mladima pri razvijanju svojih punih potencijala, te da iskažu svoje kapacitete kao aktivni građani društva i omogući društvu da izvuče korist od njihovog intelektualnog kapitala.

OSnOVni PrinciPi razVOjnOg PriStuPa:

Svako ljudsko biće ima značajni potencijal da bude efektivno u svakodnevnom život-5

nom iskustvu u različitim kontekstima. Razvoj ne može biti siljen, samo podržan i negovan6

Svako ljudsko biće ima svoje snage2

Svaki pojedinac/ka mora biti shvaćen/a u celini, te se na isti način odgovora na njego-3

ve/njene potrebeEtiketiranje i kategorisanje ljudi nije od pomoći pri razvoju i stoga se izbegava2

Ne postoje eksperti samo učenici/e na putu razvoja3

Razvoj je doživotan, svi pojedinci/ke imaju kapacitet da se razvijaju i menjaju tokom 2

svog životaPogreške nisu neuspesi, nego mogućnosti za učenje i razvoj3

Svaka kriza je mogućnost za učenje, promenu i razvoj2

Sadašnjost i budućnost su važniji od prošlosti. Naglasak je na optimalnoj upotrebi 3

svakog trenutka kako bi se napravio korak napredKada pojedinac/ka doživi sebe drugačije, on/ona je osposobljen i da se ponaša druga-2

čije. Stoga se razvojni pristup primarno fokusira na osposobljavanje ljudi da se dožive drugačije u celost,i kao sposobni u svakom datom momentu8.

Pri razvojnom pristupu koristimo postojeće situacije (u datom momentu), gde je fokus na sledećim koracima, ali ne kao nešto što se treba desiti u narednih 10 godina, nego je fokus na bliskoj budućnosti kako bi se savladala izvesna situacija. Ukoliko smo mi ti koji potpomažemo proces razvoja (facilitiramo), postavljamo osnovno pitanje; “Šta ova mlada osoba mora da zna ili mora biti u stanju da uradi kako bi uspešno nastavila svoj rast i razvoj?”Sam razvoj mlade osobe se ne može siliti, niti se može kontrolisati, iako katkad mislimo da možemo, ali se zavaravamo. Ono što možemo uraditi jeste da utičemo na razvoj.

7 Denstad, F. “11 pokazatelja (nacionalne) politike za mlade”; Youth Forum Jeunesse8 International child and youth care network; Aspects of developmental assesment; http://www.cyc-net.org/

today2000/today001009.html

6



Sam uticaj na razvoj mladih zavisi od 3 aspekta:

Struktuiranog rada na jačanju kapaciteta i veština mladih ljudi;1. predstavlja plani-rani proces razvoja veština, sposobnosti i znanja odn. povećanja intelektualnih, fizič-kih, socijalnih i emocionalnih kapaciteta mladih, sagledavajući mlade u celovitosti u odnosu na njihove individualne potrebe i u odnosu na društvo kojeg su deo. U ovom procesu mladi su tretirani kao aktivni učesnici gde iskazuju svoje razvojne potrebe i planiraju svoj razvoj uz profesionalnu podršku.Konstantnog povećanja pristupa razvojnim mogućnostima za mlade;2. podrazume-va kreiranje socijalnog, ekonomskog i kulturnog okruženja u skladu sa potrebama i pravima mladih kao i povećanje kvaliteta, dostupnosti i efikasnosti službi za mlade9. Kreiranja sigurnog i podržavajućeg okruženja3. - podrazumeva kreiranje sigurne atmosfere gde se mladi podstiču da iskažu svoja mišljenja i ideje kako bi aktivno učestvovali u svom razvoju. Mladima se omogućava da koriste postojeće situacije za učenje, pri čemu se koristi učenje kroz iskustvo i reflektivna praksa, gde se pogreške ne smatraju kao neuspesi, nego kao prilike za učenje i razvoj.

Uticaj na učenje je smanjen ukoliko jedan ili više elemenata manjka, suprotno tome uticaj dostiže svoj maksimum kada su sva tri elementa prisutna. Cilj ovakvog uticaja jeste da se mladi osećaju da mogu napraviti efektivnu odluku u svakom datom momentu, imajući u vidu kratkoročne i dugoročne odluke. Cilj uticaja je povezan sa povećanjem unutrašnje discipline i odgovorne odluke koja vodi ka odgovornim akcijama mladih.

9 Kijevčanin J.; Marković J.; (2007); “Omladinski rad u Crnoj Gori”; Forum MNE


7



ISTORIjSKI RAZVOj OMLADINSKOG RADA

3. Istorijski Razvoj Omladinskog Rada na nasem podrucju

Iako vlada uverenje da je omladinski rad novina na našim područjima, istorijski gledano, omladinski rad je bio prisutan na području bivše SFR Jugoslavije. Začetak seže od prijašnjeg sistema u obliku sistematsko-sveobuhvatnog modela koji je nošen ideologijom socijalizma. Naravno, govorimo o pionirima, Savezu komunističke omladine Jugoslavije i Savezu socijali-stičke omladine, kao formalne organizacije mladih koje su bile konsultovane u procesu odlu-čivanja. Postojale su mere o zapošljavanju mladih, stipendiranju, stanogradnji i sl.10 Formalno obrazovanje je većinski bilo zaduženo za sticanje akademskog znanja, a kroz učešće u radu pionira, SKOJ-a i SSO-e kao prvih oblika omladinskog rada, bile su sticane vrednosti. Ovaj sistematsko-sveobuhvatni model omladinskog rada bio je nošen ideologijom samou-pravnog socijalizma. Bio je iniciran, priznat i podržan od strane državnih struktura, te viđen kao komplementarni deo obrazovanja mladih pored formalnog obrazovanja, gde su određene aktivnosti bile čak inkorporirane i u sam formalni sistem obrazovanja. Važnost je viđena u namerno/ciljano obrazovnom karakteru, u promovisanju vrednosti patriotizma, volonterizma, areligioznosti/ateizma, kolektivizma, bratstva i jedinstva, jednakosti i uniformnosti koji je bio primeren za postojeći sistem.

Rušenjem socijalizma krajem 80-tih i početkom 90-tih godina prošlog veka, nestaje i ovaj oblik omladinskog rada. Kao društvo u tranziciji, područje bivše Jugoslavije zatečeno je pot-puno nespremno u odnosu na obrazovanje mladih. Država kao i cela regija reaguje na postoje-će stanje po sistemu liste prioriteta, kako bi se uspostavila ekonomska, politička, pravosudna i socijalna stabilnost. Nažalost, mladi nisu bili viđeni kao prioritet, te se državne strukture nisu bavile sa tom problematikom u dovoljnoj meri.Sa druge strane EU predstavlja plan da do 2010. godine postane društvo zasnovano na znanju, gde promoviše pojam celoživotnog učenja kao i formulu obrazovanja u obliku učenja u razli-čitim životnim kontekstima, podrazumevajući tri aspekta:

Formalno obrazovanje1. – kao hijerarhijski uređen, vremenski stepenovan obrazovni sistem koji se sprovodi u osnovnim, srednjoškolskim, i visokoškolskim institucijama.neformalno obrazovanje2. – kao organizovana obrazovna aktivnost van okvira usta-novljenog formalnog sistema koja služi različitim ciljnim grupama i ima određene saznajne ciljeve; pruža obrazovanje, razvija samostalnost i neguje sistem vrednosti. informalno obrazovanje3. – kao proces gde svaki pojedinac/ka stiče stavove, vredno-sne norme, veštine i znanja iz svakodnevnog iskustva iz porodice, od prijatelja, grupe vršnjaka, medija i drugih uticajnih činilaca u svom okruženju11.

EU naglašava da svako učenje koje vodi ka povećanju zaposlenosti, ličnom razvoju, aktivnijem stavu u društvu i razumevanju savremenih evropskih vrednosti, treba vrednovati i uvažiti. Da-našnje društvo je društvo brzih i intenzivnih promena koje zahteva celoživotno učenje. Upravo zahvaljujući svojoj fleksibinosti i mogućnosti da brzo odgovori na potrebe, neformalno obra-zovanje – gde se ubraja i omladinski rad- igra važnu ulogu12, što predstavlja još jedan razlog zašto se omladinskom radu treba posvetiti više pažnje.

10 Lokalna politika prema mladima: Priručnik za lokalne vlasti i mlade, Sarajevo, OIA 200611 “Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini”; Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu u partnerstvu sa

Omladinskim savetom Vojvodine; Novi Sad, mart 200512 Neformalno obrazovanje u Evropi-Korak ka prepoznavanju neformalnog obrazovanja u SCG, Grupa Hajde

Da, 2005 Beograd, Srbija i Crna Gora

- -

8



ISTORIjSKI RAZVOj OMLADINSKOG RADA

Ujedno, sa bolonjskom deklaracijom državne strukture ulaze u reformu obrazovanja, no usled nestabilne političke situacije i ekonomskog siromaštva reforme obrazovanja nisu u potpunosti zaživele.

Iako su određeni pomaci napravljeni te postoje primeri dobre prakse, formalno obrazovanje je i dalje visokoprocentualno obrazovnog karaktera, a ne vaspitnog. “Škola ispoljava izvesnu inerciju, nastavljajući sa starom praksom i kada se zahteva nova. Nastavnici su vaspitavani u nekom drugom vremenu, pa svoja davno stečena, intimna uverenja prenose učenicima čak i onda kada su škole i obrazovanje formalno reformisani.” (Kuzmanović, B.)13 Na taj način je model prijašnjeg sistema donekle i dalje na snazi, a vaspitni deo, koji je bio sistematski i sveobuhvatan kroz pionire, omladince i SKOJ, je nestao. Mladi su ostali na intelektualnom obrazovanju sa nedostatkom izgradnje kritičkog mišljenja i organizovanog, sistematskog sveo-buhvatnog procesa podrške u izgradnji vrednosti od strane države. Država i dalje u potpunosti nije donela odluku o adekvatnoj supstituciji za nekadašnji omladinski rad jer je sve još uvek u povoju. Sadašnji omladinski rad se primarno sprovodi od strane nevladinih organizacija, koje uče na modelima zapadnih zemalja, te sa adaptacijama pokušavaju da primene na našim prostorima. Omladinski rad još uvek nije formalno priznat, ali su određeni koraci napretka uočljivi. Prepo-znavanje za njegovom potrebom se uviđa kroz uspostavljanje Nacionalnih strategija za mlade, kao set strategija i akcija usmerenih ka mladima kako bi se poboljšao njihov status u državi, te kako bi mladi postali aktivni članovi društva. Kroz implementaciju Strategije određeni deo programa neformalnog obrazovanja za mlade se finansijski podržava od strane države. Ujed-no, recimo u R. Srbiji Ministarstvo omladine i sporta, čini napore kako bi se u što većoj meri ostvarila sistematska briga o mladima, otvarajući kancelarije za mlade na opštinskim nivoima kao poseban odsek unutar Sektora za mlade, kao i regionalnih kancelarija za mlade. Ovakav pristup je viđen kao pozitivan korak ka ostvarenju ravnopravnih mogućnosti za mlade i re-šavanju postojeće diskriminišuće situacije gde su programi za mlade bili dostupni samo na područjima gde je delovala određena nevladina organizacija koja se bavila ovim pitanjima. Sa druge strane ne postoji uspostavljen sistem osiguranja kvaliteta. Dakle nije definisano i usaglašeno na nacionalnom nivou; šta je omladinski rad; koji tipovi/modeli omladinskog rada postoje, koji je etički kodeks ponašanja praktičara/ki omladinskog rada, koje su potrebene kvalifikacije da se radi sa mladima kroz omladinski rad, niti je uspostavljeno krovno telo koje bi se trebalo baviti ovim pitanjima. Osvrćući se na internacionalni kontekst, npr. britanski model omladinskog rada je definisan kao model koji je baziran na ličnom i socijalnom razvoju kroz neformalno obrazovanje, ili pak kanadski i južnoafrički, koji su bazirani na brizi o mla-dima (eng. Youth Care), ujedno sve ove zemlje imaju i uspostavljeno krovno telo koje se bavi osiguranjem kvaliteta. Zemlje bivše Jugoslavije su se zatekle u ovoj situaciji, kao što je viđeno iz istorije, zato što nisu imale kontinuirani razvoj određenog modela. Posle modela nošenog socijalističkom ideologijom, nastupa nagli prekid i građenje novog modela, bez koordinacije i usaglašenosti. Trenutno, u nomenklaturi zanimanja ne postoji omladinski radnik/ca, niti je ovo zanimanje sistematski podržano od strane države, što bi bio jedan od pokazatelja sistematske-sveobu-hvatne brige o mladima od strane države, te da se omladinskom radu prizna važnost i značaj u odnosu na ostala zanimanja/profesije u profesionalnoj mreži brige o omladima. Samim tim bi se pitanje međusektorske saradnje unapredilo što takođe predstavlja jedan od ključnih pre-duslova za sistematski-sveobuhvatni pristup pitanjima mladih i njihovu integraciju u društvo kao aktivnih članova.

13 Kuzmanović B. (1995);Promene vrednosti i vrednosnih orijentacija mladih; Psihološka istraživanja 7

9



DEFINISANjE OMLADINSKOG RADA

4. Definisanje Omladinskog Rada

Iako se o potrebi organizovanog rada sa mladima na našem području dugo priča i vidljivi su neki pomaci, čini se da u ovom trenutku jedan od velikih problema predstavlja, kao što je već rečeno, to što sam termin omladinski rad nema jedinstveno značenje. (Kijevčanin; Marko-vić; 2007; str.13) Ovaj problem nije uočen samo kod nas nego i u čitavoj Evropi. Za jedne, omladinski rad je vođenje omladinskih klubova i radionica za mlade; za druge, uspostavljanje kontakta sa grupama mladih; za treće, upravljanje projektima koje realizuju mladi, savetovanje mladih, kao i sprovođenje seksualne edukacije, organizovanje slobodnog vremena mladih ili pak kulturnih i sportskih događaja.Pitanje koje se postavlja jeste; koji je zajednički imenilac svim ovim aktivnostima; šta je to što sve ove aktivnosti čini zajedničkima? Neophodno je dati odgovore na neka od ključnih pita-nja: šta jeste omladinski rad, a šta nije; na šta zapravo mislimo kada govorimo o zanimanju/profesiji omladinski/a radnik/ca; kako se postaje omladinski/a radnik/ca; koje su neophodne kompetencije da bi se neko bavio omladinskim radom? Takođe je neophodno definisati uslove koji su neophodni da bi se ova profesija/zanimanje priznalo, ali i da bi se osigurao kvalitet rada sa mladima kroz omladinski rad. (Kijevčanin; Marković; 2007; str.13)

4.1. Omladinski Rad ili Rad Sa Mladima?

Na samom početku vrlo je važno napraviti diferencijaciju i razgraničiti pojmove omladinskog rada od rada sa mladima. Usled nedovoljnog razumevanja same tematike često se smatra da su ova dva pojma sinonimi i da nose isto značenje, te da je to samo pitanje terminologije i pitanje različitog usvajanja pojma u zavisnosti od geografskog područja ili pak organizacije i institucije. Iako u pojedinim slučajevima to jeste pitanje terminologije, kao što je primer u R. Hrvatskoj gde se omladinski rad uistinu naziva rad sa mladima, no sa stanovišta omladinskog rada postoji itekako značajna razlika. Rad sa mladima predstavlja širi pojam od omladinskog rada. Pojam rad sa mladima može biti vezan za samu ciljnu grupu mladih, te kao takav ujedno obuhvata i omladinski rad, ali i škol-stvo i policiju u okviru odeljenja za maloletnu delikvenciju ili pak vojsku. Međutim, ukoliko gledamo obratno, to se sve ne može smatrati omladinskim radom. Jedinstvenost omladinskog rada ne leži u ciljnoj grupi, nego u njegovoj svrsi.

4.2. Sta Je Omladinski Rad?

Tačno definisanje omladinskog rada je vrlo kompleksno, gde su i same Evropske zemlje u procesu usklađivanja definicije. U Evropskom konteksu čak i naziv osobe koja se bavi omla-dinskim radom varira od zemlje do zemlje, tako da zatičemo sledeće nazive:

Omladinski radnik/ca4

Sociokulturalni/a animator/ka2

Profesionalac/ka za omladinsku politiku3

Sociopedagog/škinja (socijalni edukator/ka)2 14

Omladinski rad može biti okarakterisan kao “mešavina” aktivnosti koje su bazirane na slo-bodnom vremenu, neformalnom obrazovanju i socio-političkoj odgovornosti15. Ono što je

14 IARD;” Study on the State of Young People and Youth Policy in Europe”; Januar (2001)15 Isto

-

10




jedinstveno svim aktivnostima jeste da pružaju mladima obrazovne mogućnosti.U studiji; “Socio-ekonomski domašaj omladinskog rada u Evropi”; koju je sprovela Evrop-ska komisija i Savet Evrope, obuhvatajući 10 zemalja Evrope; Estoniju, Španiju, Nemačku, Irsku, Grčku, Italiju, Holandiju, Norvešku, Rumuniju i Austriju. Osnovni cilj istraživanja je bilo prikupljanje podataka o stanju u omladinskom radu u gore navedenim zemljama, kako bi se povećala vidljivost i prepoznatost omladinskog rada. Kroz istraživanje je uočeno da definicije variraju od zemlje do zemlje, kao i samo polje delova-nja u okviru omladinskog rada. Analizirajući sve definicije i polja delovanja, Peter Lauritzen je predložio sledeću sveobuhvatnu definiciju omladinskog rada;

Osnovni cilj omladinskog rada je da pruži mogućnosti mladima da oblikuju svoju budućnost. Omladinski rad je sažeti izraz za aktivnosti socijalne, kulturne, obra-zovne i političke prirode koje su namenjene mladima. Omladinski rad u pojedinim slučajevima uključuje sport i usluge mladima. Omladinski rad primarno pripada vanškolskom obrazovnom sistemu, što uključuje neformalno i informalno obrazo-vanje. takođe jedan od ciljeva omladinskog rada je integracija i inkluzija mladih u društvo. Omladinski rad pripada kako socijalnoj službi tako i obrazovnom siste-mu. u nekim zemljama regulisan je zakonom i administriran od strane državnih civilnih službi, posebno na lokalnom nivou. u svakom slučaju postoji važan odnos između profesionalnih omladinskih radnika/ca i volontera, u pojedinim slučajevi-ma sam odnos je antagonistički, dok je u drugim kooperativan. Definicije omladinskog rada su vrlo različite od zemlje do zemlje. Dok je u mno-gim zemljama omladinski rad priznat, promovisan i finansiran od strane države, u pojedinim omladinski rad ima marginalizovan status, gde je sprovođen na čisto vo-lonterskoj osnovi. Ono što se u nekim zemljama smatra da je tradicionalni posao omladinskih radnika/ca- bilo profesionalnih ili volontera/ki- u drugim zemljama isti posao može biti sprovođen od strane konsultanata ili pak porodica i komšiluka - što uistinu nije čest slučaj. unutar državnog sistema, u današnje vreme, očit je problem adekvatnog osigura-nja dostupnosti obrazovanju, tržištu rada, kao i marginalizacija i socijalna isklju-čenost mladih. Stoga, omladinski rad uključuje aspekte obrazovanja, zapošljava-nja, pružanje podrške i facilitacije razvoja, stambena pitanja, mobilnost, zdravlje kao i ostale više tradicionalne aspekte poput:učešća, omladinske politike, kultur-nih aktivnosti, profesionalno usmeravanje, slobodno vreme i sport. Omladinski rad uvek teži da dosegne mlade koji žive na margini društva. u nekim slučajevima omladinski rad može biti i organizovan oko određene religijske tradicije16.

Gore prikazana definicija svakako jeste sveobuhvatna, ali svi aspekti ove definicije se ne mogu u potpunosti primeniti na svaku pojedinačnu zemlju. Svaka od zemalja ima svoju definiciju koja je usko specifična. Ova definicija više predstavlja presek stanja omladinskog rada u razli-čitim zemljama, gde se oslikava raznolikost same prakse i strukture. Ujedno, gledajući ovako definisan omladinski rad, mora se priznati da izgleda kao jedna superiorna profesija sa najširim mogućem poljem delovanja. Ovde se moraju razgraničiti pojedini aspekti i staviti ograničenja omladinskog rada. Jedinstvenost omladinskog rada leži u njegovoj svrsi, dakle uzmimo za primer sport koji se spominje kao jedna od aktivnosti omladinskog rada. Unutar omladinskog rada postoje sportske aktivnosti, ali krajnja svrha sportskih aktivnosti u ovom kontekstu nije da od mladih kreira profesionalne sportiste i da je fokusiran na razvoj sportskih veština. Ni jedna mlada osoba neće reći; “Idem na trening” - te doći u omladinski klub da trenira. Sport se koristi kao alat/metod za postizanje krajnje svrhe omladinskog rada.

16 Youth partnership, Council of Europe, Directorate of Youth and Sport; Strasbourg; “Socio-economic scope of Youth Work in Europe”

11




Smit i Jangova (Smith, M.; 2000; Young, K.; 1999) pokušavaju dati užu definiciju omladinskog rada, gde se u okviru definicije izdvajaju zajedničke karakteristike i opšta svrha omladinskog rada u odnosu na specifičnost razvojnog perioda - adolescencije, kao prelaznog perioda iz de-tinjstva u odraslo doba.

Omladinski rad je proces kreiranja okruženja gde se mladi mogu uključiti na dobrovolj-noj osnovi u aktivnosti koje koriste metode neformalnog obrazovanja. Omladinski rad je planiran program obrazovanja, kreiran sa svrhom pružanja podrške mladima u pro-cesu osamostaljivanja tako što im omladinski radnik/ca pomaže u ličnom i socijalnom razvoju17 kako bi postali aktivni članovi/nice društva kojeg su deo. Omladinski rad je: a) komplementaran formalnom akademskom ili zanatskom obrazovanju i treningu18; b) sprovođen od strane profesionalnih omladinskih radnika/ca i volontera

Kao što je prethodno rečeno, na našem području još nije definisano šta je omladinski rad. Prvenstveno se mora identifikovati koji sve tipovi omladinskog rada postoje i koje su to zajed-ničke karakteristike kako bi kreirali definiciju koja je usko specifična za našu zemlju.

OSnOVnE KaraKtEriStKE OMLaDinSKOg raDa

Omladinski rad mora da osigura ravnopravne mogućnosti mladima3

Baziran je na profesionalnom odnosu između omladinskog/e radnika/ce i mladih, nije 4

nužno vezan za formalno obrazovanje omladinskog/e radnika/ce Tretira mlade kao partnere, odnosno mlade kao svoju ciljnu grupu, nikako ne kao 2

klijente, učenike/ce i pacijente/kinje Pruža podršku mladima da razviju vlastiti sistem vrednosti i socijalne veštine kako bi 3

potpomogli proces osamostaljivanja i integraciju mladih u društvo kao aktivnih građa-na/kiPruža usluge mladima, a da pritom mladi donose odluke da li će učestvovati u omla-2

dinskom radu Ohrabruje mlade da budu kritični u odnosu na vlastito iskustvo i svet oko sebe3

Pruža podršku mladima da donesu (informisane) odluke u vezi sa ličnim odgovornosti-2

ma u društvu i zajedniciUpotpunjuje se sa formalnim obrazovanjem kako bi se mladi podstakli na ostvarivanje 3

vlastitih potencijalaRadi zajedno sa ostalim akterima iz svih sektora društva kako bi društvo odgovorilo na 2

potrebe mladih

17 Young K.; (1999); “ Art of Youth Work”; Russel House Publishing Ltd; UK18 Smith, M. (2001) Definition, Tradition and Change in Youth Work. Encyclopedia of Informal Education.

12



TIPOVI OMLADINSKOG RADA

5. T ipovi Omladinskog Rada

5.1. T ipovi Omladinskog Rada Prema Podrucju Rada

U prethodnom poglavlju usprkos svim različitostima omladinskog rada pokušali smo dati de-finiciju omladinskog rada koja predstavlja zajednički imenilac. Sledeći korak ka razumevanju omladinskog rada jeste prepoznavanje da imamo različite tipove omladinskog rada i pokušava-nje svrstavanja istih u određene kategorije. Omladinski rad je uobličen istorijskim, političkim, socijalnim i ekonomskim faktorima, te otuda i značajne razlike u prirodi, strukturi i fokusu omladinskog rada u različitim zemljama. Različiti tipovi omladinskog rada su nastali kao od-govor i moguće rešenje na određenu problematiku ili su pak bili nošeni nekom ideologijom. Postoje razni pokušaji da se klasifikuju tipovi/modeli ili pak tradicije omladinskog rada, te do danas ne postoji jedna usvojena jasna podela omladinskog rada. Jedan od poslednjih pokušaja sistematizacije tipova je napravljen u već pomenutoj studiji Evropske komisije i Saveta Evro-pe; “Socio-ekonomski domašaj omladinskog rada u Evropi”; u kojoj se naglašavaju sledeći tipovi/modeli:

Vannastavno obrazovanje mladih ili omladinski rad baziran na socijalnom obrazovanju1. Vannastavno obrazovanje mladih nudi profesionalne usluge vezane za uopštene političke, soci-jalne, zdravstvene, kulturne i ekološke vanškolske neformalne obrazovne programe. Programi su iskustveno-obrazovni kroz individualni rad, grupni rad, projekte ili događaje. Veliki broj programa i usluga u vannastavnom obrazovanju mladih sadrži aspekte primarne prevencije. Mladima se omogućava propitivanje vlastitog života, identiteta, vrednosti i ideologije pri čemu se jača njihovo samopouzdanje i socijalne veštine. Ujedno ovi programi veruju da obrazovanje može biti zabavno gde se stiče osećaj zadovoljstva. Programi mogu biti bazirani i na problem-skim intervencijama u slučaju da su mladi već izloženi jednom ili više rizičnom području. Pružaju se usluge savetovanja i lične podrške, kao i kreiranje sigurnog-podržavajućeg okruže-nja. U skorije vreme sve više raste prepoznatljivost da, pored svih ostalih usluga, vannastavno obrazovanje mladih može efikasno raditi na podizanju ključnih kompetencija mladih za radni život i zapošljavanje.

internacionalni omladinski rad 2. Internacionalni omladinski rad je sačinjen od profesionalno vođenih aktivnosti u profesio-nalno organiziranom internacionalnom kontekstu. Omogućava mladima iz različitih zemalja, različitog etničkog porekla i kulture da se sretnu i reflektuju iskustva u interkulturalnoj di-menziji. Mladi proširuju kulturno znanje, grade svoje lične veštine i kompetencije (interakci-ja, komunikacija i razumevanje). Internacionalni omladinski rad je sačinjen od vannastavnih obrazovnih mogućnosti i aktivnosti slobodnog vremena koje je obično organizovano tokom praznika i odmora.

Otvoreni omladinski rad3. Otvoreni omladinski rad pruža prostor (npr. omladinski centar ili omladinski klub) koji je u principu otvoren za sve mlade iz lokalne zajednice. U većini slučajeva prostor (vreme i pro-gram) je vođen od strane omladinskih radnika/ca koji vode programe, koji takođe pružaju podršku mladima da oni sami vode programe i aktivnosti. Aktivnosti slobodnog vremena predstavljaju veliki deo otvorenog omladinskog rada, ali i aktivnosti koje su fokusirane na socijalno obrazovanje i edukativne zadatke, kao i i outreach19 aktivnosti da bi dosegli što više mladih te posebno marginalizovane grupe mladih.

19 Izaći napolje, dosegnuti ljude

-

13




učešće i vršnjačko obrazovanje4. Učešće znači imati pravo, sredstva, prostor, mogućnost i podršku (ukoliko je potrebno) za učešće u procesu donošenja odluka i uključivanje u akcije i aktivnosti koje doprinose izgradnji društva. Akcije koje su kreirane da promovišu učešće mladih uključuju različite pristupe za ostvarenje aktivnog građanstva (npr. preuzimanje aktivne uloge u izgradnji okruženja na lo-kalnom, nacionalnom i evropskom nivou). Ovaj tip uključuje mlade u odgovorne i izazovne akcije koje su bazirane na istinskim potrebama sa mogućnošću planiranja i donošenja odluka te ostvarenja zajedničkih ciljeva. Omladinske asocijacije igraju centralnu ulogu u lobiranju interesa za mlade, pružanju mogućnosti za učešće i vršnjačko obrazovanje. Oni pružaju ne-formalno i informalno obrazovanje, primarnu prevenciju i mogućnosti socijalne integraci-je, prijateljsko okruženje i društveni model učenja od vršnjaka. Omladinske asocijacije usled različitosti polja delovanja, nude različite mogućnosti mladima. Važno je naglasiti da je rad omladinskih asocijacija volonterski, samo-organizovan gde se promovišu određene vrednosti.

Prevencija socijalnog isključenja/socijalni omladinski rad5. Omladinski rad koji je namenjen za prevenciju socijalnog isključenja obuhvata savetovanje, podršku, obrazovanje, treninge i mogućnosti zapošljavanja za marginalizovane grupe i poje-dince/ke. Kroz programe se podržava socijalna integracija, formalno i neformalno obrazovanje kao i integracija u tržište rada i prelazak u odraslo doba.

Omladinski rad baziran na slobodnom vremenu (rekreacija) 6. Aktivnosti bazirane na slobodnom vremenu mogu uključiti igre, sport, kulturne aktivnosti, zabavu i usluge zajednici sa ciljem razvoja fizičkih, intelektualnih i dr. potencijala mladih. Ove aktivnosti obezbeđuju specifične mogućnosti za socijalizaciju i kreiranje mesta i mogućnosti za uklapanje života mladih u moderne strukture. U skorije vreme prevencija i rekreativne aktiv-nosti su stekle specifičnu važnost, jer mladima koji žive u teškim životnim uslovima regenerišu mogućnosti. Iako na prvi pogled ne izgleda tako, ovaj tip ima ciljano obrazovni karakter, gde kroz skriveni kurikulum mladi razvijaju vrednosti prihvatanja, razumevanja i empatije. Ujed-no mladi uče putem imitacije u odnosu na omladinske radnike/ce koji/e predstavljaju uzore. Ponekad, ovaj tip predstavlja prvu stepenicu da bi se mladi aktivno uključili u vannastavni omladinski rad (omladinski rad baziranim na ličnom i socijalnom razvoju).

Savetovanje mladih 7. Savetovanje mladih je fokusirano na specifična pitanja i probleme mladih. Pruža im infor-macije i podršku koja je bazirana na profesionaloj tehnici savetovanja te ih upućuje na druge institucije ukoliko je potrebno. Savetovanje može pokrivati probleme oko škole, profesional-nu orijentaciju, zapošljavanje, krizne intervencije u odnosima, probleme vezane za porodicu, zdravlje i pravna pitanja. Savetovanje može biti vršeno u samim prostorijama savetodavne agencije, omladinskom klubu, preko telefona ili interneta.

informisanje mladih 8. Informisanje mladih se sastoji od sveobuhvatnih, koherentnih i koordinisanih usluga koje su lake za korištenje, razumevanje, ekonomski dostupne, te koje se baziraju na specifičnim potrebama mladih. Usluge su obezbeđene preko omladinskih informativnih servisa ili centara i rasprostranjene su kroz sve informativne kanale, posebno one koji su najviše korišteni od strane mladih kao što su internet i mobilni telefoni. Jedan od ciljeva informisanja mladih je-ste da omogući na nediskriminatornoj osnovi dostupnost informacija mladima. Informisanje mladih takođe adresira rastući izazov orijentacije u kompleksnom post-modernom svetu i uči mlade kako da dođu do informacija, kako da ih selektuju i procene. Cilj informisanja mladih je povećanje mogućnosti kroz direktane i indirektane neutralne informacije o javnim pitanji-ma kako bi osposobili mlade da naprave nezavisne, informisane odluke koje će ih voditi ka organizovanju vlastitog života.

14




Omladinski rad u sportu9. Omladinski rad u sportu ohrabruje i podržava mlade da iskuse i da učestvuju u raznim fizič-kim aktivnostima i sportovima koje promovišu zdrav životni stil. Pruža mladima mogućnost da nauče i da se nose sa uspesima i sa neuspesima, kao i da priznaju uspeh drugima, učestvuju kao tim, uče da poštuju pravila, te da dolaze u kontakt sa mladima različitih kulturnog, soci-jalnog i etničkog porekla. Mladi stiču iskustvo ličnog izazova pokušavajući da poboljšaju svoje izvođenje, stiču nove veštine i iskušavaju nove aktivnosti. Inovativne edukativne metode koje nose predznak avanture posebno su pogodne za socioekonomsko marginalizovane ili nasilne mlade.

5.2. T ipovi Omladinskog Rada Prema Metodama Rada

Unutar gore navedenih tipova omladinskog rada, postoji diferencijacija i u odnosu na metodu koja se koristi, kao i u odnosu na lokalitet i tematiku koja se obrađuje.

individualni rad1. se sastoji od rada sa pojedincima/kama, sa ciljem postizanja njihovog ličnog razvoja. Uobičajeni oblici individualnog rada su sastanci ‚“jedan na jedan”, sesije savetovanja ili mentorstva, gde se stavlja fokus na osobu i njegove/njene lične potrebe.grupni rad2. - predstavlja metodu gde nekolicina ljudi radi zajedno u grupi sa ciljem učenja, gde sami/e članovi/ce ili voditelj/ka obezbeđuju uslove za učenje. (radionice, treninzi...) razvoj zajednice3. predstavlja metodu koja unutar zajednice povezuje, osnažuje i obrazuje pojedince/ke, grupe i institucije da rade zajedno na osnovu zajedničkog cilja i potreba, kako bi se postigla veća efektivnost i bolji rezultati20. Razvoj zajednice je kolektivna akcija koja se bavi različitim pitanjima koja imaju uticaj na život pojedinca, grupe i zejednice.

Svaka od predstavljenih metoda je pogodna za određenu situaciju i postizanje određenog cilja, te se ni jedna ne sme zanemariti i zaboraviti u omladinskom radu. Koriste se različite metode da bi se dostigao određeni cilj kao i da bi se odgovorilo na potrebe određene grupe, zajednice ili pojedinca. Važnost leži ne samo u odabiru odgovarajuće metode, nego i u dobrom planira-nju i sprovođenju programa21.

5.3 T ipovi Omladinskog Rada Prema Lokalitetu

Vodeći se uverenjem da omladinski rad treba da bude prisutan tamo gde su mladi, pri čemu se odgovara na potrebe mladih, samo sprovođenje omladinskog rada se može odvijati na različi-tim lokalitetima; u omladinskim klubovima, školama, crkvama, na ulici...

rad na ulici1. (eng. street work), predstavlja omladinski rad izvan omladinskih klubo-va i organizacija. Ovakav vid rada je vrlo prihvatljiv za sredine gde mladi ne žele da budu direktno uključeni u određene aktivnosti u klubu, za one mlade koji se iz raznih razloga ne osećaju prijatno u klubu (marginalizovane grupe), te ukoliko klub ne postoji ili je suviše udaljen od ciljne grupe. Ovde pronalazimo jednu vrlo bitnu stvar, a to je da manjak prostora ne mora odmah da znači i manjak aktivnosti. Trebamo imati u vidu, da trenutno na našim prostorima većina omladinskih organizacija koje se bave pitanji-

20 M. Taylor (2005) Draft European portfolio for youth workers and youth leaders working in the context of non-formal education, Brussels, Council of Europe

21 Radić, D.,(2005); “Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u balkanskom kontekstu”;

15




ma mladih, ima problem sa prostorom i samim tim ovakav vid rada može biti veoma prihvatljiv.22

Pod tipom omladinskog rada na ulici imamo jos dve (2) vrste omladinskog rada:

Izmešteni (Detached) omladinski rad1.1. - Omladinski/a radnik/ca radi na mestima gde se mladi okupljaju npr. autobuske stanice, haustori, parkovi... Na taj način se lakše pristupa onim grupama mladih koji ne žele biti deo aktivnosti u omla-dinskim klubovima ili se ne osećaju prijatno. Omladinski/a radnik/ca u ovom procesu pruža podršku i osnažuje mlade putem socijalnog obrazovanja. Outreach omladinski rad (eng. outreach-izaći napolje i dosegnuti1.2. ) je kratkoročna aktivnost/projekat sa ciljem uspostavljanja veze između organizacije, institucije ili agencije i populacije mladih u zajednici. Ovaj tip omladinskog rada teži ka osigu-ravanju da su mladi upoznati sa mogućim uslugama koje se nude, te mogućnosti uključivanja mladih u razne aktivnosti, projekte. Upravo ovde leži razlika između outreach i izmeštenog omladinskog rada, jer glavni cilj izmeštenog omladinskog rada nije uključivanje u aktivnosti unutar omladinskog kluba.

Klupski omladinski rad2. - Klubovi ili centri se mogu nalaziti u gradskim i seoskim sredinama, kao i u okviru nevladinih organizacija, crkvi, mesnih zajednica, škola itd. Boraveći u klubu, mladi prisustvuju određenim specijalizovanim radionicama, gde se fokusira na lični i socijalni razvoj kroz socijalno obrazovanje i na određene veštine, npr. komunikacija, organizacija nekog događaja i sl. Ujedno, mladi svoje slobodno vreme provode u klubu družeći se i igrajući različite društvene igre kao što je stoni fudbal, monopol i sl.23

5.4. T ipovi Omladinskog Rada

Prema Profilu Prakticara Omladinskog Rada

Smit (Smith; 1988, str. 57-61), omladinski rad svrstava u tri široke kategorije koje su podeljene prema profilu praktičara omladinskog rada:

intuitivni omladinski rad (eng. Organic Youth Work)1. koji je iniciran i sprovođen od strane ljudi koji nisu profesionalno obrazovani, te koriste metode na osnovu principa zdravorazumskog delanja i iskustva.Omladinski rad koji je baziran na pokretu (eng. Movement based Youth Work)2. koji ima jaku i eksplicitnu povezanost sa društvenim pokretima poput izviđača, crkve ili političkih pokreta.Profesionalni omladinski rad3. ; vođen od strane ljudi čije zanimanje jeste vezano za omladinski rad24.Važno je naglasiti da se profesionalni omladinski rad vezuje za samu prirodu profesionalnog odnosa između omladinskih radnika/ca i mladih, kao i poštova-nje osnovnih principa, metodologije, vrednosti i etike omladinskog rada, te primenjiva-nja reflektivne prakse, a ne nužnost vezivanja za formalno obrazovanje. Profesionalnim omladinskim radom se mogu baviti osobe koje su stekle potrebne kvalifikacije (različi-tih nivoa) za omladinski rad kroz formalno ili neformalno obrazovanje.

22 Lazić, M. (2005); Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom kontekstu; Esej; Dodiplom-ski studij; Razvojni omladinski rad u zajednici.

23 Isto24 Nonviolence and Youth work practice in Australia, Graeme Robert Stuart, Theses submitted for degree of

Doctor of Philosophy, 2003

-

16




U ovom poglavlju smo naveli tipove omladinskog rada i uvideli svu njegovu komplek-snost i širinu. Ova publikacija će se primarno baviti profesionalnim vannastavnim omladinskim radom (omladinskim radom koji je baziran na socijalnom obrazovanju). Određene karakteristike ovog tipa se takođe odnose i na druge navedene tipove omla-dinskog rada, ali ipak ne na sve, tako da se ovom prilikom ograđujemo.

Kada kažemo profesionalni vannastavni omladinski rad (omladinski rad baziran na soci-jalnom obrazovanju), onda govorimo o omladinskom radu koji:

koristi socijalno obrazovanje kao metodologiju1. je vođen od strane profesionalnih omladinskih radnika/ca koji/kojima:2.

imaju formalno obrazovanje omladinskog/e radnika/ce (različitih nivoa), ili pak 3

neko drugo formalno/neformalno obrazovanje gde stiču potrebne kvalifikacije za omladinski radomladinski rad predstavlja zanimanje/zaposlenje – 2 (to ne znači da u okviru profesio-nalnog omladinskog rada ne postoji volonterski rad, ali samo institucionalno upravlja-nje i odgovornost za kvalitet programa leži na zaposlenima)praksu zasnivaju na profesionalnom odnosu sa mladima3

poštuju osnovne principe, metodologiju, vrednosti i etiku omladinskog rada, kao 2

što i primenjuju reflektivnu praksu

17



FILOZOFIjA I SVRhA OMLADINSKOG RADA

6. Filozofija i Svrha Omladinskog Rada u Zajednici

Ukoliko omladinski rad opišemo samo kroz osnovne principe, metode i aktivnosti, mala je verovatnoća da ćemo uistinu shvatiti samu prirodu i razloge zašto je omladinski rad potreban, te koji učinak omladinski rad ima na živote mladih i zajednici. Jedinstvenost omladinskog rada se može predočiti samo kroz razumevanje njegove svrhe i prirode. Omladinski radnici/ce se ciljano i namenski uključuju u život mladih u njihovom specifičnom razvojnom periodu-adolescenciji. To bi nadalje značilo da se omladinski rad ne bavi mladima zato što postoji uverenje da su mladi problematični, pa se trebaju sprovesti vaspitne mere kroz aktivnosti omladinskog rada. Filozofija na kojoj počiva omladinski rad jeste da se mladi nalaze u adolescenciji kao specifičnom razvojnom periodu, gde im je potrebna podrška u fazi njihovog razvoja jer se nalaze na prekretnici života, iz detinjstva u odraslo doba. Sam proces nosi sa sobom kompleksne promene i mnogobrojne zahteve koje mladi treba da ispune da bi se postigla samostalnost i odraslost, te iz te perspektive omladinski/e radnici/ce pristupaju mladima i rade sa njima. Iako kažemo da je primarni fokus omladinskog rada razvijanje potencijala mladih, pre nego smanjenje rizičnih ponašanja, moramo imati na umu da se mladi često nađu u rizičnim situ-acijama. U skladu sa tim, omladinski rad ima holistički pristup, pre nego jednodimenzionalni sa fokusom na jedno specifično ponašanje, npr. konzumiranje psihoaktivnih supstanci ili na-silje, krađa25.Omladinski rad podržava mlade u razvijanju vlastitih sistema vrednosti i socijal-nih veština kako bi se mladima pomoglo da donose informisane odluke, izbegavaju rizična ponašanja, preuzmu odgovornost za vlastiti stil života, te da konstruktivno doprinesu razvoju društva kojeg su deo. Iz ovoga vidimo da ne možemo sagledavati, razvijati potencijale i pružati podršku mladima izvan konteksta društva, jer pojedinac/ka jeste deo zajednice kao što su to i problemi sa kojima se mladi susreću, te im tako treba i pristupiti i razumeti ih.26

Dobrobit Od Omladinskog Rada

Zajednica Mladi

Razvoj društva u kojem mladi imaju izgrađene 3

demokratske vrednosti, te koji su osnaženi da svesno, aktivno i odgovorno doprinose razvoju demokratskog, građanskog, uspešnog društvaZaokružen sistem obrazovanja – formalno 4

obrazovanje zajedno sa neformalnim koje mu je komplementarno, daju holistički pristup vaspitanju i obrazovanju dece i mladihRazvoj multietičnosti i multikulturalnosti2

Struktuirana briga o mladima da bi se razvijale 3

strukture koje mlade posmatraju kao resurs i da bi se dobili aktivni članovi društvaPrilika za razvoj i osnaživanje pojedinaca/ki, a 2

jaki/e pojedinci/ke su osnov za razvoj društva

Holistički pristup razvoju mladih2

Razvoj samopouzdanja i kompetencija 3

mladihMladi i ostale ciljne grupe znale bi tačno 2

gde mogu da se obrateMladi dobijaju mogućnost da se sa njima 3

radi uz primenu inovativnih metoda radaVeći izbor kvalitetnih institucionalnih i van 2

institucionalnih obrazovnih, preventivnih, razvojnih programa u različitim oblastima 26

25 Huskins, J; (1996) ;”Quality work with young people”26 Kijevčanin, Marković; “ Omladinski rad u Crnoj Gori” (2007); Forum MNE; Crna Gora

18




6.1. Omladinski Rad i Vrednosti

Jedan od osnovnih fokusa u omladinskom radu je razvijanje vrednosti i vrednosnih sistema mladih, kao i kakvi će ljudi postati? Važnost je u kreiranju okruženja gde mladi mogu da preis-pitaju svoje ponašanje, ideje, stavove i uverenja i time razviju svoje moralne i etičke standarde. Omladinski rad se bavi ličnim i socijalnim razvojem mladih, što uključuje različite aspekte emo-tivnog, mentalnog, fizičkog i duhovnog razvoja, gde je osnova preispitivanje svog identiteta. Jangova (Young, K. 1999) ističe da je omladinski rad vežba moralne filozofije, jer omogućava i podržava mlade da postave i odgovore na centralno pitanje jastva: Kakva sam ja osoba? Ko sam ja? U kakvom društvu želim da živim? Kakve odnose želim da imam? - dakle preispitivanje i ot-krivanje svog identiteta. U omladinskom radu se dugo smatralo da ovaj proces uključuje samo istraživanje slike o sebi i samopuzdanja, no ustanovljeno je da su vrednosti i delovanje u skladu sa vrednostima centralno pitanje omladinskog rada. Slika o sebi, osećaj uspeha, samovrednosti i odgovornosti su uslovljene i određene onim u šta pojedinac/ka veruje da je dobro ili loše, isprav-no ili pogrešno27. Vrednosti utiču na naše interese, želje, preferencije, odobravanja, neodobra-vanja, ono ka čemu težimo, ono što nas čini prijemčivim za neke stvari a za druge ne; drugim rečima vrednosti definišu naše akcije i ponašanje. Zbog toga su vrednosti od velikog značaja za pojedinca/ku kao i za društvo u celini. Vrednosti su dakle osnova onoga što osoba jeste.

Ukoliko osoba prestane da vrednuje nešto što je nekada vrednovala, te kao rezultat promeni svoje pona-šanje, znači da osoba više nije ista kao što je nekad bila. Kada promenimo vrednosti, promenimo sebe. Vrednosti su proizvod više faktora, gde se pri razmatranju faktora uticaja oslanjamo na Bron-fenbrenerovu (Bronfenbrenner) teoriju ekološkog sistema28. Teorija govori o tome da se ljudski razvoj treba sagledavati u okviru konteksta u kojem se razvija (mikrosistem, mezosistem, egzo-sistem, makrosistem), iz čega sledi da se ljudski razvoj, uključujući obrasce ponašanja, vredno-sti i uverenja, uče kroz porodicu, školu i druge vidove obrazovanja, grupi vršnjaka, masovnu komunikaciju i dominantnu društvenu klimu. Sa druge strane, adolescencija je period gde se po prvi put stiču vrednosti koje su od većeg značaja za naše funkcionisanje u mladalačkom i odraslom dobu. Adolescencija kao specifičan razvojni period treba da bude organizovana od strane odraslih, te da postoji sveobuhvatni stra-teški pristup mladima od strane države uključujući i podršku pri izgradnji sistema vrednosti kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje.

Omladinski rad spada u neformalno obrazovanje, te predstvalja proces gde mladi postaju sve-sni svojih vrednosti i integrišu ih u identitet i svoje delovanje. Istraživanje vrednosti je dakle bit omladinskog rada, to je ono što čini omladinski rad vežbom moralne filozofije. Ovaj proces je dakako drugačiji od usvajanja određenog seta vrednosti kod mladih, što se zamera prijašnjem obliku omladinskog rada na našim područjima kroz pionire i omladince. Razlog tome je taj što mladi nisu bili učeni da preispituju i istražuju, nego im je nametnut određen set vrednosti u koji su slepo morali verovati, a koji je odgovarao tadašnjem sistemu.

Kroz profesionalni omladinski rad mladi stiču veštine da uvide šta je “moralno dobro”, po pi-tanju sebe, drugih, društva, zajednice, kao i šta znači uopšteno dobar život, te na osnovu toga izgrađuju svoj sistem vrednosti.

Nadalje, pored identiteta i vrednosti lični i socijalni razvoj unutar omladinskog rada se fokusi-ra i na razvoj socijalnih veština, te uporedo radi na razvijanju društva kako bi mladi mogli da ostvaruju svoja prava.

27 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK 28 http://pt3.nl.edu/paquetteryanwebquest.pdf#search=%22Bronfenbrenner’s%20theory%22

19



6.2. Omladinski Rad i Socijalne Vestine

Kako bi mlade osposobili da imaju svoj glas, uticaj i mesto u društvu, pored identiteta i vred-nosti, lični i socijalni razvoj unutar omladinskog rada se fokusira i na druge gore navedene aspekte. U životu svaka naša verbalizacija i delovanje je podložno kritici drugih, tako da je vrlo bitno da mladi razviju socijalne veštine kako bi mogli da daju obrazloženje i da zastupaju svoje stavove i delovanje, te tako istinski postanu samostalni/e, autentični/e pojednici/ke u društvu.U ovom poglavlju ćemo objasniti šta se podrazumeva pod pojmom socijalnih veština i kako se one stiču. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (WHO), socijalne veštine su “sposobnosti prilago-đavanja i pozitivnog ponašanja koje omogućuju osobama da se uspešno nose sa zahtevima i izazovima koje pred njih postavlja život svakoga dana”. Socijalne veštine predstavljaju socijalno prihvatljiva, naučena ponašanja, koja omogućavaju pojedincu/ki da ostvaruje interakciju s drugima na način koji dovodi do ispunjavanja svojih potreba, prava i želja, bez narušavanja prava drugih osoba. Teškoće u ostvarivanju pozitivnih socijalnih odnosa sa vršnjacima i okolinom često su posledica ispoljavanja socijalno nepo-željnih oblika ponašanja, odnosno deficita odgovarajućih socijalnih veština. Sa razvijanjem socijalnih veština mladi mogu da izbegnu potencijalna rizična ponašanja, npr; podizanjem samopouzdanja mlada osoba može lakše da se odupre pritisku vršnjaka/kinja, komunikacijske veštine mogu da vode do smanjenja nesporazuma, a samim tim i konflikata, upravljanje emo-cijama može da vodi do kontrolisanja besa, pre nego iskazivanja besa u fizičkom obliku. Prema Haskinsu (Huskins, J., 1999) imamo deset (10) standardizovanih veština, koje pred-stavljaju osnovu procenjivanja napretka mlade osobe u omladinskom radu:

Samosvesnost/samopouzdanje (osećaji o samom/oj sebi)1. Komunikacijske veštine (efektivno komuniciranje sa drugima)2. Interpersonalne veštine 3. Istraživanje i upravljanje emocijama (biti svestan/a emocija, biti otvoren/a za svoje 4. emocije)Razumevanje i identificiranje sa drugima (empatija, saosećanje)5. Razvoj vrednosti (šta je ispravno, šta pogrešno)6. Rešavanje problema7. Pregovaračke veštine (donošenje odluka sa drugima)8. Akciono planiranje (sposobnost planiranja unapred)9. Procenjivanje svojih veština (učenje iz iskustva)10. 29

Socijalne veštine se počinju sticati u detinjstvu-spontano, metodom imitacije i metodom po-kušaja i pogrešaka. Kasnije, socijalne veštine se utvrđuju ili menjaju kroz interakciju s ostalim pojedincima/kama i grupama (vršnjacima/kinjama, škola, radna sredina itd.) i širim socijalnim okruženjem. (Staub, 1988.) – gde se svakako ubraja okruženje unutar omladinskog rada30. U kontekstu omladinskog rada, neke od navedenih veština mladi će steći prirodno u grupnom okruženju, sa ili bez podrške omladinskog/e radnika/ce, ali isto tako postoje svesno planirane aktivnosti koje su fokusirane na sticanje specifičnih socijalnih veština. Usvajanje socijalnih ve-ština se ostvaruje kroz primenu različitih tehnika i metoda; individualni rad, grupni rad, razne igre, igranje uloga, opažanje, modeliranje, korištenje postojeće situacije i primenjivanje nauče-nog u svakodnevnim situacijama, pružanje konstruktivne povratne informacije mladoj osobi.

29 Huskins, J (1996) ; “Quality work with young people”30 Španja, S. , Interna skripta za predavanja, Liderstvo i razvojni omladinski rad; Forum Syd Balkans Programme

-


20



ODNOS OMLADINSKOG/E RADNIKA/CE I MLADE OSOBE

7. Odnos Omladinskog/e Radnika/ce i Mlade Osobe

Odnos omladinskog radnika/ce i mlade osobe naziva se “srcem” omladinskog rada, te je viđen kao najznačajniji alat u ovom procesu, ali i najteži za definisati. Odnos omladinskih radnika/ca i mladih baziran je na prihvatanju i vrednovanju mladih, iskrenosti, poštovanju, poverljivosti, poverenju i reciprocitetu31.Omladinski/e radnici/ce moraju biti sposobni, te na njima leži odgovornost da iniciraju, razvi-ju i održe dugoročne odnose sa mladima koji će motivisati mlade da razviju kritičko mišljenje, reflektivan pristup i preispitivanje svojih delovanja, vrednosti i identiteta, kao preduslova za moralnu dispoziciju. Samim tim se dokazuje mladima da je odnos sa odraslima sa ovakvim karakterstikama moguć, jer su u većini slučajeva imali iskustva da razviju ovakve odnose samo sa vršnjacima/kinjama.

Često se govori o različitim metodama za osnaživanje mladih, ali sama metoda ili tematika nije u fokusu. U osnovi leži odnos koji je pokretač procesa razvoja i osnaživanja mladih. Mi možemo sa mladima da radimo kroz kreativne radionice, sport, ekološke programe, ali odnos predstavlja bazu na kojoj je omladinski rad izgrađen i uz pomoć kojeg ostvarujemo ciljeve omladinskog rada. Veliki akcenat je stavljen na odnos iz nekoliko razloga; jedan od njih je verovanje da se lični i socijalni razvoj može steći samo kroz odnos, jer predstavlja bazu i sigurno okruženje gde mladi mogu preispitivati sebe i druge, svoj identitet, vrednosti, lične odnose sa drugima kao i svoje mesto u društvu/zajednici. Drugi razlog je smatranje da uključivanje mladih u proces moralne filozofije ne znači uklapanje mladih u određeni set vrednosti ili ponašanja, nego osnaživanje mladih da se razviju u autentične pojednice/ke. Omladinski rad se bavi mladima na osnovu njihovih potreba, onim što su njima goruća pitanja i problemi, te iz tog razloga omladinski rad nema strogo definisane programe nego mora biti zasnovan na individualnom holističkom pristupu koji je moguć kroz odnos, što nadalje ne znači da omladinski rad nema isplanirane programe i ciljeve, nego da su fleksibilni i prilagođeni pojedincima/kama.

Gledajući iz praktičarskog ugla, nameće se pitanje odakle i kako početi, kako uopšte prići mla-dima i na kraju izgraditi takav odnos? Inicijelno, mladi se ne uključuju u omladinski rad zato što svesno žele da izgrade odnos ili zato što znaju šta je socijalno obrazovanje, oni su privučeni različitim aktivnostima (odbojka, stoni tenis, grafiti, skejteri.itd) koje su im ponuđene kroz omladinski rad, kao i što to može biti omladinski klub otvorenog tipa, gde mogu da dođu da provode svoje slobodno vreme i da steknu nove prijatelje. Ovakav tip omladinskog rada kao što smo već pomenuli u poglavlju 5 Tipovi omladinskog rada predstavlja omladinski rad ba-ziran na slobodnom vremenu, koji upravo predstavlja prvu stepenicu ka uključivanju mladih u omladinski rad baziran na socijalnom obrazovanju. Uskoro, mladi uočavaju da u omladin-skom radu postoji mnogo više nego što su to na samom početku mislili; stiču nove veštine, sposobnosti, spoznaju sebe i druge iz drugačijeg ugla, te doživljavaju omladinskog/u radnika/cu kao značajnu odraslu osobu u koju imaju poverenja i dozvoljavaju im da imaju određeni uticaj na njihov razvoj. Ono po čemu se odnos omladinskog/e radnika/ce sa mladima razlikuje od ostalih profesija koji rade sa mladima jeste što je ovaj odnos baziran na volonterskoj osnovi i zato što je ravno-pravan i fokusiran na mlade. Omladinski radnici pristupaju mladima kao mladima, a ne kao učenicima, klijentima ili pacijentima. Mladi ne mogu da biraju svoje roditelje ili profesore

31 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK

21




u školi, ali u omladinskom radu oni sami biraju da budu uključeni zato što prepoznaju da zadovoljavaju svoje lične potrebe iz tog odnosa, jer je pristup koncipiran na individualnom holističkom pristupu i volonterskoj osnovi, odnosno, mladi rade na onom što žele da rade i koja je njihova goruća potreba.

7.1. Visestruka Uloga Omladinskih Radnika/ca

Jangova (Young, K., 1999) navodi da omladinski radnici imaju višestruku ulogu te su od strane mladih viđeni kao uzori, mentori/ke i prijatelji/ce, gde se još pored navedenog dodaje i uloga edukatora/ki.

7.1.1. Omladinski radnici/ce kao prijatelji

Često u razgovoru sa mladima možemo čuti njihovo mišljenje o omladinskim radnicima i radnicama: “Vi ste drugačiji odrasli, vama možemo reći sve, sa vama se možemo zabavljati, šaliti a i pričati o ozbiljnim stvarima. Vi ste nam kao prijatelji/ce ali niste prijatelji/ce, teško je za definisati”. Upravo zbog gore navedenih karatkteristika mlade zbunjuje priroda odnosa, no ipak omladinski/e radnici/e nisu prijatelji/ce nego imaju prijateljski odnos. Viđeni su kao prijatelji/ce zbog uzajamnog poštovanja, odnosa bez autoriteta, zato što ne osuđuju nego prihvataju, razumeju probleme i goruća pitanja mladih, ne kontrolišu mlade, ne govore izričito da je ne-što pogrešno i da treba da rade nešto, mladi se uključuju u ovaj proces dobrovoljno i zato što žele. Određena lična pitanja i dileme koje ne govore svojim prijateljima/icama i vršnjacima/kinjama dele sa omladinskim radnicima/cama, jer oni imaju imaju više znanja i iskustva. Sa druge strane, omladinski radnici/e nisu prijatelji/ce jer mladi nisu deo njihovog društvenog života, oni imaju strogo izgrađen profesionalan odnos i granice, koji je izgrađen na etičkom kodeksu koji se mora poštovati, te je upravo zbog toga odnos definisan kao profesionalan sa prijateljskim pristupom.32

7.1.2. Omladinski/e radnici/ce kao uzori/modeli

Zbog samog odnosa i uzajamnog poštovanja omladinski/e radnici/e su viđeni/e i prihvaćeni/e od mladih kao uzori/modeli. Ovde se možemo osvrnuti na Bandurinu sociokognitivnu teoriju ili teoriju socijalnog učenja (1974)33, koja kaže da mladi i deca uče putem imitacije modela, te da je ovo učenje zasnovano na unutrašnjoj motivaciji. Proces opservacije drugih i rekonstruk-cije svojih ponašanja je primenjiv u raznim životnim kontekstima te tako i u omladinskom radu. U kontekstu omladinskog rada ovde se stavlja poseban fokus na omladinske radnike/ce koji/e moraju biti dosledni/e u onome što pričaju i onome što rade, tj. da i sami sprovode u delo ono što zagovaraju kako bi zadobili moralni autoritet kod mladih i kreirali etičke okvire za uključivanje mladih u proces moralne filozofije. Nadalje, to bi značilo da omladinski rad ne teži da mladi postanu imitacije omladinskih radnika, nego da sami uđu u proces istraživanja vrednosti i moralnih normi, a omladinski/a radnik/ca predstavlja model koji je prošao te procese i to i dalje čini.

32 Young, K: (1999); Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK 33 Adolescence (Seventh edition); John W Santrock; (1999) Publisher: McGraw-Hill International

-

22



7.1.3. Omladinski radnici/ce kao mentori/ke

Mentorstvo mladih u omladinskom radu u skorije vreme zauzima sve značajniju ulogu. Klasič-na tradicionalna definicija mentorstva je da starija, iskusnija osoba koja je prihvaćena od mlade osobe, vodi, pomaže i olakšava tranziciju u odraslo doba kroz podršku i izazove (Hamilton, 1991; Freedman, 1995). U ovom pristupu istaknut je individualistički pristup, gde je mlada osoba odvojena od društvene mreže svojih vršnjaka i gde mentor identificira skrivene potenci-jale mlade osobe, te radi na razvoju istih kako bi se mlada osoba uklopila u već postojeće druš-tvene strukture. U ovom pristupu mlada osoba je više pasivna, te se odnos više svodi na prenos informacija i izvršavanje zadataka naloženih od strane mentora. U ovom pristupu mlada osoba je opisana kao osoba sa nedostatkom veština, znanja i da je predmet pritiska vršnjaka. U ovom pristupu stavlja se veoma mala značajnost na potrebe mlade osobe, a više se stavlja fokus na prioritete društva i potrebe drugih34. Sa druge strane sadašnjica donosi brze i intenzivne promene usled globalizacije, te današnji mladi odrastaju u znatno drugačijem svetu kao što se i susreću sa drugačijim izazovima i pro-blemima nego prethodne generacije. Sa tom činjenicom nekadašnji klasični oblici mentorstva više nisu funkcionalni, te se pojavljuje potreba za novim oblicima mentorstva, u kome je sam odnos više recipročan i koji zahteva aktivnu ulogu mlade osobe. Jedan od tih oblika je prirodno mentorstvo, gde mladi ulaze u proces mentorstva sa svojim vršnjacima, značajnim odraslima, omladinskim radnicima/cama, u grupama itd. U ovom pristupu mladi traže podrš-ku od onih za koje smatraju da imaju relevantno znanje. Sam proces je opisan kao osnažujući, jer pruža mladima mogućnost da reflektuju na sopstvene ideje i razmišljanja. U istraživanju koje je sproveo Centar za obrazovna istraživanja; Univerzitet Aberdin (Centre for Educational Research, University of Aberdeen) mladi koji su bili uključeni u ovaj oblik mentorstva nagla-šavaju ključne elemente uspešnosti dobrog mentorstva; poverenje, poverljivost, reciprocitet, uzajamno poštovanje, podrška i izazov35. Ujedno, Rasel i Adams (Russell i Addams; 1997) naglašavaju da je mentorstvo najefektivnije ukoliko:

se odvija u kontekstu dugoročnog odnosa 1

neformalno je inicirano od strane uključenih strana2

se sve uključene strane lično obavežu na proces 1

Prema tim karakteristikama, omladinski/e radnici/ce se nedvosmisleno uključuju u mentorstvo. Odnos omladinskog/e radnika/ce i mlade osobe je okarakterisan svim gore navedenim ključnim elementima mentorstva, kao što je i sam odnos neformalno iniciran u kojem su mladi podržani radi sticanja boljeg razumevanja samih sebe, svojih odnosa i društva u kojem žive.

7.1.4. Omladinski/e radnici/e kao edukatori/ke

Kao što je ranije spomenuto, formula obrazovanja zastupa međusobno nadopunjavanje for-malnog, neformalnog i informalnog obrazovanja kako bi se postigao razvoj ukupnih poten-cijala ličnosti i usklađenost sa društvenim potrebama. U dokumentu “Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini”, obrazovanje je viđeno kao doživotni proces sticanja znanja, veština, vrednosti i stavova sa ciljem da se omogući mladoj osobi da prepozna i ostvari svoje afinitete i potrebe te postane samostalna, posvećena ličnost u okviru društva36. Ova tri vida obrazovanja nisu međusobno odvojeni, naprotiv, obrazovne aktivnosti često ima-ju karakteristike dva ili tri vida obrazovanja istovremeno. U neformalno obrazovanje se dakako ubraja i profesionalni omladinski rad koji pored gore navedenih uloga kroz koje se takođe vrši obrazovanje i lični socijalni razvoj, omladinski/a

34 Mentoring and Young People; http://www.infed.org/learningmentors/mentoring.htm 35 Ibid36 Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini; Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu; mart 2006 (str.7)


23




radnik/ca ujedno ima i ulogu edukatora/ke. Omladinski/a radnik/ca često provodi različite treninge, radionice sa ciljem sticanja važnih društvenih stavova i vrednosti ali i specifičnih znanja i veština poput poznavanja ljudskih prava, upravljanje projektima, osposobljavanje za rad na računaru, komunikacijske veštine, kako napisati svoju poslovnu biografiju ili kako se ponašati na razgovoru za posao, što ga/je bez sumnje čini edukatorom/kom.

4 x P + (R+I) = Formula Odnosa Omladinskog/e Radnika/ce i Mlade Osobe

Prihvatanje i razumevanje mladih - podrazumeva prihvatanje mladih bez predrasuda sa svim njihovim vrednostima, osećanjima i istorijom koju nose sa sobom, kao što podrazumeva i to da ne osuđujemo mlade bez obzira na naše kulturne i vrednosne norme. Ovaj princip podrazumeva pružanje podrške mladima čak i u situacijama kada nama u potpunosti nije jasno šta žele da postignu.

Poštovanje - podrazumeva svest o tome da omladinski/a radnik/ca nema automatsko pravo da se umeša u živote mladih; ovaj odnos se gradi na bazi poverenja i poštovanja.

Poverenje - pri ovom principu osnovno pitanje koje moramo sebi da postavimo jeste: Kako stičemo poverenje, kako postajemo osobe od poverenja? Prvenstveno moramo da dokažemo da nam je stalo do mladih, ne samo verbalizacijom nego i svojim delo-vanjima, tako što damo do znanja mladima da smo tu za njih kada nas trebaju, kao i da delujemo u skladu sa njihovim najboljim interesima. Uz ostvarenje ovog principa možemo da testiramo i preispitujemo mlade i njihovo ponašanje, stavove i vrednosti, jer u suprotnom ne bi bilo prihvaćeno.

Poverljivost - kao što je gore naznačeno, mladi moraju biti upućeni da delujemo u skladu sa njihovim najboljim interesima, da su razgovori koje vodimo sa njima po-vjerljivi, osim u slučaju kada nas zakon obavezuje da informaciju prosledimo dalje, kao npr. prilikom obelodanjivanja zlostavljanja. Vrlo je bitno uputiti mlade o razlici između tajne i poverljivosti. Ukoliko se obavežemo na tajnu to znači da nikom ne smemo proslediti informaciju dalje, poverljivost znači da nam mlada osoba daje odre-đenu informaciju na poverenje i našu stručnu procenu koju, ukoliko je nužno, mora-mo proslediti dalje, ukoliko procenimo da je to u njihovom najboljem interesu. Reciprocitet - omladinski rad ni kao odnos nije jednosmeran nego dvosmeran proces. Kroz omladinski rad mladi se podržavaju primarno zato što se veruje da mladi imaju potencijale, veštine i određene ekspertize, stoga omladinski/e radnici/e uče od mladih kao što mladi uče od omladinskih radnika/ca. Vrlo je bitno naglasiti i biti iskren da mi, kao omadinski/e radnici/ce nismo eksperti u svemu i da neke stvari ne znamo. Tako npr. ukoliko radimo neki video projekt sa mladima, velika je verovatnoća da ćemo naučiti nešto od mladih u pogledu editovanja filma. Samim tim pridajemo mladima važnost, čime im se podiže samopouzdanje jer i oni uče nas odrasle o nečemu.

Iskrenost - odnos između omladinskog/e radnika/ce i mladih mora biti zasnovan na iskrenosti i otvorenosti, krećući od toga ko zapravo jesmo i šta možemo da posti-gnemo i pružimo kao omladinski/e radnici/ce. U ovom procesu ne postoje skrivene namere i u svakom koraku se konsultujemo sa mladima prateći njihove potrebe i uvažavajući njihova mišljenja

(Young, K. 1999)

24



PRISTUP I METODOLOGIjA

8. Pristup i Metodologija u Omladinskom Radu

8.1. Proces i Produkt

Pristup omladinskog rada koji je baziran na gore predstavljenoj filozofiji, predstavlja proces koji zahteva vreme, poverenje, poštovanje i sigurnost, te kroz koji mladi postižu lični i socijalni razvoj. Omladinski rad je obrazovnog karaktera, to nije aktivnost koja ima krute i rigidne programe i stroge zacrtane ciljeve društveno poželjnog ponašanja. Omladinski rad predstavlja niz procesa koji moraju konstantno da se procenjuju kako bi odgovorili na potrebe različitih pojedinaca/ki, situacija i okolnosti. Obrazovanje samo po sebi je oslobađajuće iskustvo koje podržava reflektivno ponašanje, rast i razvoj, zdravlje, razvijanje pojedinaca/ki i podržavanje njihovog učešća u društvu. Namera omladinskog rada je da oslobodi mlade, te da ih podrži u tome da postanu autentični/e pojedinci/ke sa ispunjenim svojim kapacitetima, a ne da ih stavi u ustaljene društvene okvire. Procesi unutar omladinskog rada su reflektivne vežbe koje omogu-ćavaju mladima da:

uče iz iskustva2

razvijaju svoje kapacitete kritičkog mišljenja3

budu uključeni/e u kontinuirani proces samoreflektovanja kroz koji se preispituju, 1

spoznaju i razvijaju (Young, K.; 1999.)U praktičnom smislu to znači da se pri obavljanju određenih zadataka, ne stavlja fokus samo na zadatak, njegovo izvršenje- tj. produkt, nego se uspostavlja veza i sa načinom “KAKO” i svrhom “ZAŠTO” se zadatak obavlja. U ovom procesu u fokusu je pojedinac/ka, zajednica, ali i širi društveni kontekst. Ovakav model teži da usmeri pažnju na procese koji razotkrivaju pretpostavke, nedoslednosti i omogućavaju dublje razumevanje i svrsishodno ponašanje kao odgovor. Produkt je dakle rezultat procesa, koji u radu sa mladima takođe ne smemo zaboravi-ti. Važno je da mladi vide produkte svog rada jer utiče na njihovu motivaciju, samopouzdanje, te im pruža dokaz da mogu promeniti nešto. U idealnoj situaciji govorimo o balansu pro-cesa i produkta, odnosno da su mladi učili kroz proces i da su uspešno obavili neki zadatak. No, u praksi to nije uvek tako. Ilustracije radi, uzimimo primer da mladi organizuju izložbu fotografija. Usled neiskustva, velika je verovatnoća da sam produkt odn. sama izložba neće biti perfektno urađena kao da je organizuje neki profesionalac/ka. Imaće verovatno određene propuste (npr. mladi mogu zaboraviti da obaveste medije, ili pozovu neke važne ljude, pogreše u finansijskom proračunu itd), no gledajući kroz prizmu omladinskog rada to neće biti viđeno kao neuspeh, jer su mladi kroz proces i reflektovanje stekli određena znanja, veštine, naučili lekcije za sledeći put kao što su i uspeli da obave niz kompleksnih zadataka kako bi se organi-zovala izložba.

8.2. Socijalno Obrazovanje

Postoje različita viđenja uloge socijalnog obrazovanja; neki je vide kao ideologiju kojom se vodimo u našoj praksi, dok drugi socijalnu edukaciju vide kao metodologiju pomoću koje ostvarujemo ciljeve. Kako navodi Mark Smit u svojoj knjizi “Stvaraoci, a ne potrošači” (Mark Smith; “Creators not Consumers”), socijalna edukacija je svesna namera da se pomogne ljudima da steknu znanja, veštine i osećanja koja su im potrebna da bi mogli da ispune svoje i razvojne potrebe drugih. Socijalna edukacija omogućava da mladi osnaže sebe kao ličnosti, ali i svoju nezavisnost i odlučnost, tako da u potpunosti mogu preuzeti aktivnu ulogu u svojoj zajednici kako bi uticali na društvene strukture u kojima žive i funkcionišu.

25




Slika 1. Okvir za znanja, veštine i osećanja (Smith, M.; “Creators not Consumers”)

U prethodnom poglavlju je objašnjen odnos procesa i produkta, te da je produkt rezultat procesa - da bi kroz proces uspešno došli do produkta trebamo imati potrebna znanja, veštine i osećaje.

znanja:2 Šta osoba mora znati da bi uspešno izvršila neki zadatak? Koju ulogu treba preuzeti i kako da bi bila uspešna?Osećaji:3 Koje su vrednosti i stavovi potrebni da bi se zadatak izvršio? Veštine:1 Šta osoba treba biti u stanju da učini kako bi se zadatak izvršio?37

Edukativni pristup kroz socijalno obrazovanje omogućava mladima da osveste svoje snage i slabosti, odnosno da znaju u čemu su dobri, a šta treba da unaprede i poboljšaju, koji zadatak će za njih biti jednostavan, a koji zadatak će prevazilaziti njihove mogućnosti. Socijalno obrazovanje u omladinskom radu uključuje četiri elementa:

Procena Ohrabrivanje mladih da prepoznaju svoje snage i slabosti.

Postavljanje cilja Definisanje ciljeva za lični razvoj i napredak (ono što bi želeli razvijati).

Učenje kroz rad U ovome delu se znanja, osećaji i veštine koriste za sticanje novih znanja i iskustava

Evaluacija Reflekovanje na ona što se desilo i proveravanje ispunjavanja ciljeva

Po Smitu (Smith. M.; 1982) uloga omladinskog/ce radnika/ce pri primeni socijalnog obrazo-vanja u praksi je da:

Pokušaju podeliti događaj na manje, smislene celine1. Koriste postojeće mogućnosti, radije nego da stvaraju nove2. Primenjuju “iskustveno učenje”3. Stave rad u društveni kontekst 4. Učestvuju;5.

37 Smith, M. ; (1982); Creators not consumers; Rediscovering social education 2e, Leicester: National Associati-on of Youth Clubs.

Znanja

predstavlja

bazu za izbor

šta će se raditi

predstavljapraktičnemetodeza rad

predstavljamotivaciju

za rad

Osećaji

Veštine

26




8.2.1 Podela dogadaja na manje, smislene celine

Uloga omladinskog/e radnika/ce je da zadatak/događaj podeli na manje, smislene celine, te da istraži ko od mladih može, zna i šta želi raditi. Ujedno, postoji opasnost pri raspodeli zadataka – ukoliko se delegira prelak ili pretežak zadatak mladoj osobi, može se steći utisak da podce-njujemo sposobnosti mladih ili u drugom slučaju da se mladi demotivišu i da im se umanji samopouzdanje zbog preteškog zadatka. Stoga su veštine procene omladinskog radnika/ce od velikog značaja, kako bi se mladoj osobi dao zadatak koji odgovara njihovim sposobnostima i koji će ih podstaći na dalji razvoj. Ono što je bitno naglasiti da sam događaj/zadatak izvršavaju mladi, a ne omladinski/a radnik/ca, te da oni imaju ulogu podrške.

8.2.2. Koristiti postojece mogucnosti, radije nego stvarati nove

Pod ovim se podrazumeva pokušaj omladinskog/e radnika/ce da odgovori na već postojeće realne situacije u životu mladih, pre nego da stvaraju nove mogućnosti za učenje. Koristiti po-stojeće mogućnosti nije izgovor za neplaniranje. Kako bi mogućnosti bile uspešno iskorištene, omladinski/a radnik/ca mora dobro razmisliti kako će reagirati na pojedinu situaciju.

8.2.3. Iskustveno ucenje

Proces učenja u omladinskom radu ne predstavlja samo reprodukciju primljenih informacija, nego ono mora biti testirano u realnosti, gde je učenje viđeno kao dinamičan proces koji vodi do konkretne akcije.

Iskustveno učenje je bazirano na tri osnovne pretpostavke:Ljudi najbolje uče kada su lično aktivno uključeni u proces učenja1. Znanje treba da bude spoznato od strane pojedinca/ke, ako to ima neko bitno značenje 2. za tog pojedinca/ku ili ako to čini neki pomak u njihovom ponašanjuUčenje je najveće kada osoba slobodno kreira svoje lične ciljeve za učenje, (tako se 3. postiže posvećenost)

Kolbov (Kolb; 1984) model iskustvenog učenja predstavlja četiri (4) faze koje su potrebne za ovakvo učenje;

Iskustvo mlade osobe1. Mogućnost mlade osobe da posmatra i reflektuje na konkretno iskustvo, uključujući 2. analizu razmišljanja, veština i osećanjaFormiranje apstraktnog koncepta kroz:3.

ispitivanje misli i osećanja u odnosu na konkretno iskustvo1

sakupljanje relevantnih informacija iz drugih izvora (od omladinskih radnika/ca, 2

drugih mladih, knjiga, novina, drugih odraslih itd.)integrisanje sakupljenih informacija i svojih misli i osećanja u logičan, raconalan 1

okvir za buduće delovanjeTestiranje koncepta u praksi4.

-

-

, ,

27




Slika 2. Kolbov (Kolb; 1984) model iskustvenog učenja

Iako je testiranje koncepta u praksi stavljena kao četvrta-zadnja faza, učenje ne završava ovde. Kroz testiranje koncepata u praksi stiču se nova iskustva, koja generišu nove cikluse. Ujedno, iskustvo mlade osobe ne mora nužno biti događaj koji su oni iskusili i doživeli to mogu biti informacije ili određene ideje. U svakom slučaju, mlada osoba se suočava sa novom situacijom, gde kroz proces reflektovanja i analiziranja stiče razumevanje koje kasnije utiče na njihove buduće akcije.

8.2.4. Drustveni kontekst

Vrlo je važno da omladinski/e radnici/ce shvate, razumeju i prepoznaju da određeni problemi mladih nisu rešivi prosto kao lični problemi, nego da predstavljaju i javni problem društva (npr. nezaposlenost), te im se tako treba i pristupiti.

8.2.5. Ucesce

U omladinskom radu postoje četiri (4) participativna stila rada s mladima, koja se primenjuju u zavisnosti od toga na kom stepenu se nalazi razvoj grupe mladih, odnosno na kom stepenu se nalaze njihove kompetencije:

Pričanje1. - davanje direktnih naredbi uveravanje2. - pokušaj uveravanja mladih u vlastite ideje i zamisliučestvovanje 3. - omladinski radnik/ca i mladi zajedno donose odlukePosmatranje4. - mladi ljudi rade sve sami, omladinski radnici/ce ne intervenišu38

U zavisnosti od stila učešća, omladinski/a radnik/ca ima više ili manje uticaja na donešene odluke unutar grupe mladih. Nekada, iako uočimo da mladi donose neku pogrešnu odlu-

38 Smith, M. ; (1982); Creators not consumers; Rediscovering social education 2e, Leicester: National Associati-on of Youth Clubs.

1

2

3

4Iskustvo

Opservacija iReflektovanje

Testiranje Koncepta u Praksi

Formiranje ApstraktnogKoncepta

-

- - ,

28




ku, trebamo ih pustiti jer to je njihova odluka i treba da snose odgovornost za nju. Greška ne mora nužno biti negativno iskustvo. Može biti vredno iskustvo iz kojeg će mladi mnogo naučiti putem iskustvenog učenja. Sa druge strane, ovo ne može biti opšte pravilo, dužnost omladinskog/e radnika/ce je da proceni i predvidi moguće ishode. Ukoliko je procena da po-grešna odluka može biti negativna za razvoj mladih, omladinski/a radnik/ca se treba umešati te pomoći mladima da preispitaju svoju odluku. Omladinski/a radnik/ca treba da pruži potrebne informacije mladima kako bi mladi mogli da donesu informisane odluke.

8.3. Razvojni Model Programa (Kurikuluma)

Kao što je ranije napomenuto, postoje različiti participativni stilovi rada sa mladima u zavi-snosti od njihovog stepena razvoja, gde je krajnji cilj omladinskog rada da osnaži i osposobi mlade da mogu samostalno delovati i bez daljnje podrške omladinskog/e radnika/ce. Dakle, omladinski rad radi na pružanju podrške mladima kako bi prešli iz faze zavisnosti u fazu neza-visnosti i samostalnosti.

Haskins (Huskins, J.; 1996) predstavlja razvojni model programa (kurikuluma) u omladin-skom radu, kako bi mogli da pratimo razvoj mladih u odnosu na njihov stepen uključenosti u preuzimanju odgovornosti za donošenje odluka unutar omladinskog rada, koji može biti primenjiv i u njihovim svakodnevnim životima.

Dole predstavljeni model (v. sliku 3), predstavlja alat za identifikovanje:

uloge omladinskog/e radnika/ce u pružanju podrške mladima u zavisnosti od nivoa 5

njihovog razvoja, te kako se ove uloge menjaju i kako se mladi mogu osnažiti za dalji napredakšta mladi mogu da nauče na određenom nivou, a naročito svest o tome kako se uče-6

nje kod mladih značajno povećava od 5. do 7. nivoa. Ponašanja koja potvrđuju/pokazuju učenje2 39

Model dakle, može biti korišten za navođenje dokaza o promenama ponašanja, te stečenim znanjima i sposobnostima mladih nastalih kao rezultat učestvovanja u aktivnostima omladin-skog rada.

39 Huskins, J (1996) ; “Quality work with young people”; (p. 12-13)

29

Niv

o 1.

K

onta

ktP

ričan

je

Uve

rava

nje

Uče

stvov

anje

Pos

mat

ranj

e

Mla

di im

aju

prist

up in

form

acija

ma

i mog

ućno

stim

aN

ivo

odno

sa u

nuta

r gru

pe je

niza

kM

ladi

još u

vek

nisu

sam

osta

lni u

gru

pi

Niv

o 2.

P

onov

ni su

sret

Om

ladi

nski

/e ra

dnic

i/e i

mla

di o

stvar

uju

kont

akt i

otp

očin

ju in

tera

kciju

Susr

eti/s

asta

nci p

osta

ju re

dovn

i i č

lano

vi/c

e gr

upe

uče

imen

a je

dni d

rugi

hSt

vara

se p

over

enje

i po

činj

e ra

zmen

a isk

usta

va i

razm

išlja

nja

Niv

o 3.

D

ruže

nje

Mla

di iz

raža

vaju

svoj

e m

išlje

nje,

testi

raju

idej

e i t

raže

odg

ovor

eRe

dovn

i raz

govo

ri ka

ko sa

poj

edin

cim

a/ka

ma

tako

i sa

gru

pam

aZa

poči

nje

izgra

dnja

pov

eren

ja

Niv

o 5.

B

udi u

klju

čen

Mla

di p

očin

ju d

a ra

de i

preu

zimaj

u od

govo

rnos

tM

ladi

poč

inju

da

učes

tvuj

u u

plan

iranj

u i v

ođen

ju g

rupe

Mla

di p

očin

ju d

a uv

iđaj

u sv

oja

lična

inte

reso

vanj

a i p

otre

be

Niv

o 7.

V

odi

Mla

di p

reuz

imaj

u pu

nu o

dgov

orno

stM

ladi

su n

ezav

isni u

radu

Niv

o 4.

U

čestv

ujPr

ogra

m je

razv

ijen

na o

snov

u izr

ažen

ih i

iden

tifici

rani

h po

treba

mla

dih

Aktiv

nosti

zado

volja

vaju

inte

reso

vanj

a i p

otre

be m

ladi

hPr

edsta

vlja

nje

konc

epta

uče

šćaN

ivo

6.

Org

anizu

jN

ladi

poč

inju

da

zaht

evaj

u ak

tivno

uče

šće

u pr

oces

u i

preu

zimaj

u od

govo

rnos

tM

ladi

vod

e ne

ke o

d gr

upni

h ak

tivno

sti

Pro

gres

ivni

Mod

el U

klju

civa

nja

Mla

dih

-

© Jo

hn H

uski

ns 1

995

Slik

a 3.

Raz

vojn

i mod

el p

rogr

ama

(kur

ikul

uma)

u o

mla

dins

kom

radu

(Hus

kins

;199

6)

30




Vrednosti Socijalnog Obrazovanja

P1. roblemi bi trebalo da budu definisani od strane osobe koja ih “ima”. Problemi bi trebali da budu samodefinisani. To znači da omladinski/a radnik/ca ne bi trebalo da definiše problem mlade osobe, već bi to trebalo da učini sama osoba. Mlada osoba će biti više motivisana da reši problem kad ga je ona sama definisala, nego kad joj omladinski/a radnik/ca kaže šta treba da radi. Ova vrednost je poznata i kao ljudsko pravo na “samoodlučivanje”.

V2. ideti dobro u svakome. Trebalo bi da prihvatimo osobe onakve kakve jesu, a ne kao onakve kakvi bi mogli postati. Ono što je ključno jeste da verujemo u potencijale mladih kako ne bi ograničavali njihov razvoj. Drugim rečima, mi moramo da pokuša-mo da poštujemo sve osobe sa kojima radimo.

I3. skrenost. Mladi treba da razumeju šta se tačno dešava, odnosno bitna je jasnoća i otvorenost. Rad bi trebao da se obavlja u duhu “otvorenosti”, a ne guranjem nečega “pod tepih” ili čuvanjem “u rukavu”. Pored toga, za omladinskog/u radnika/cu je važ-no da budu autentični, onakvi kakvi zaista jesu, da pričaju o svojim osjećanjima i sl.

D4. oslednost. Omladinski/e radnici/e bi trebali/e da budu dosledni u radu sa mladi-ma. Ovo je potrebno da bi se zadobilo poverenje mladih. Doslednost takođe uklju-čuje menadžment – omladinski/a radnik/ca treba da ima jasno postavljene ciljeve, metode rada i evaluacije, odnosno treba da bude disciplinovan/a u svom pristupu.

F5. leksibilnost. Omladinski radnik/ca, pored toga što bi trebalo da bude dosledan/na, treba da bude i fleksibilan/na, jer različite osobe i situacije zahtevaju različite odgo-vore. To znači da omladinski/a radnik/ca ne bi trebalo da zasniva svoj rad na uskoj ideološkoj osnovi, već da ima na raspolaganju širok izbor teorije i prakse.

“6. Zdrav razum”. Zdrav razum bi trebalo da bude primenjen u svim situacijama, jer iako su osećanja veoma važna, bitno je sagledati ih objektivno.

S7. loboda izbora. Iako je odgovornost omladinskih radnika/ca da ponude pomoć, mladi moraju imati slobodu da izaberu da li će tu ponudu i prihvatiti. Ponuda treba da bude takva da povećava ličnu i grupnu slobodu izbora.

J8. ednakost. Poželjni odnosi između omladinskih radnika/ca su dvosmerni i obostra-ni, a ne “vođeni-vođa” odnosi. Omladinski/e radnici/e kao i mladi imaju svoje potre-be, međutim, u centru omladinskog rada su potrebe i problemi koje “imaju” mladi i na njima je da ih definišu. Uloga omladinskog/e radnika/ce je da pomogne mladima da bolje razumeju svoje potrebe i da preduzmu odgovarajuće akcije i moguća rešenja, što može biti zasnovano samo na jednakosti.

P9. overljivost. “Vlasništvo” nad problemom (privatnost) mora biti poštovano. Ono što omladinski/a radnik/ca čuje od mladih bi trebalo da bude poštovano i da se pre-nese ostalima jedino ako se za to dobije dozvola.

(Smith, M.; 1982)

31



OSNOVNI PRINCIPI OMLADINSKOG RADA

9. Osnovni Principi Omladinskog Rada

9.1. Centralna Tema: Licni i Socijalni Razvoj Mladih Kao što je već rečeno, centralna tema omladinskog rada je lični i socijalni razvoj mladih koji je kao sam termin prilično širok. Značenje i šta ono konkretno podrazumeva u odnosu na sticanje vrednosti, razvoja socijalnih veština i potencijala mladih mora biti konstantno priloga-đavano. Kulturne, ekonomske i političke promene zahtevaju od omladinskog/e radnika/ce da odgovore sa adekvatnim intervencijama i planiranim programima kako bi se omogućio lični i socijalni razvoj mladih u odnosu na njihove potrebe i potrebe zajednice. Prema dokumentu Model efektivne prakse (Model of effective practice; Youth Work Northern Ireland) programi i aktivnosti unutar omladinskog rada, fokusirajući se na lični i socijalni razvoj, treba da pomognu mladima da:

dožive zadovljstvo i uspeh1

kreiraju aktivnosti, ispolje i zadovolje svoja interesovanja2

izgrade samopouzdanje i samopoštovanje1

razviju značajne odnose sa drugima2

upravljaju osećajima i konfliktom1

razviju komunikacione i socijalne veštine2

razjasne svoje lične stavove, vrednosti i uverenja1

razviju svoj identitet i osećaj nezavisnosti2

prepoznaju, razumeju i poštuju različitosti1

reaguju na neravnopravnosti2

budu uključeni u zajednicu1

steknu životne veštine i povećaju mogućnosti za zaposlenje2

razviju poštovanje prema drugima1 40

U omladinskom radu postoje 3 osnovna principa kojim se ova profesija vodi u praksi kako bi se ostvario lični i socijalni razvoj mladih:

Obaveza pripremanja mladih na učešće1. Testiranje vrednosti i uverenja2. Promovisanje prihvatanja i razumevanja drugih 3.

9.2. Obaveza Pripremanja Mladih Na Ucesce

Učešće je ključni element procesa omladinskog rada. Odnosi se na način rada koji omoguća-va zajedničko donošenje odluka mladih i omladinskih radnika/ca, te time promoviše lični i socijalni razvoj. Uključuje vrednovanje dece i mladih kao pojedinaca/ki koje su sposobne da artikulišu svoje potrebe, interese te da se aktivno uključe u proces izrade i izvođenja sopstvenih projekata i aktivnosti. Učešće se ne odnosi samo na činjenicu da mladi učestvuju u aktivnosti-ma, nego da istinski imaju glas koji se vrednuje i uvažava.

Pristup koji omogućava potpuno učešće mladima je uključivanje mladih i u sam proces uprav-ljanja, gde mladi imaju pristup moći. Dakako, ovaj pristup zahteva pripremu i stalnu podršku mladima od strane omladinskih radnika/ca.

40 Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI

-

- - ,

32




Pozitivno iskustvo učešća i demokratskog donošenja odluka unutar svoje vršnjačke grupe, može dovesti do sticanja samopuzdanja i uverenja da mladi mogu nešto promeniti, kao i što ih može ohrabriti da postanu aktivni u svojoj lokalnoj zajednici i šire. Učešće je inkluzivni koncept koji omogućava da svaka mlada osoba unutar neke grupe, ima mogućnost da u skladu sa sopstvenim kompentecijama preuzme inicijativu i određene odgo-vornosti u sledećim poljima:

Kreiranje politike2

Planiranje i sprovođenje programa3

Menadžment i organizovanje2

Donošenje odluka 3

Takođe, nezavisno od etničke, kulturne, religijske i seksualne orijentacije, kao i različitih obli-ka ometenosti (invaliditeta), svakoj mladoj osobi treba da bude obezbeđena mogućnost učešća na ravnopravnoj osnovi. U određenim slučajevima, biće potrebna dodatna podrška i ohrabri-vanje da bi se postiglo učešće na ravnopravnoj osnovi41.

9.3. Testiranje Vrednosti i Uverenja

Vrednosti i uverenja su proizvod više faktora. Stiču se kroz porodicu, školu, prijatelje, masovne medije. Roditelji, vršnjaci, učitelji, profesori, kao i omladinski radnici imaju važnu ulogu u ovom procesu, jer se deo njihovog vrednosnog sistema prenosi na mlade.Važan aspekt omladinskog rada je pomaganje mladima da istraže i preispituju svoje vrednosti i stavove, kao i da shvate i prihvate tuđe. Prihvatanje i shvatanje vrednosti i stavova drugih ljudi može biti teško za mlade, ali kroz uče-nje o empatiji, to može biti oslobađajući proces, kao i sazrevanje i lični razvoj.

Omladinski rad ne uvrežava određeni set vrednosti, nego osposobljava mlade za racionalno i moralno prosuđivanje na osnovu čega oni kreiraju svoj vrednosni sistem42. Kada se susretnemo sa kontroverznim pitanjima, strategija omladinskog rada je prepoznavanje predrasuda kod mladih, te ohrabrivanje i pružanje drugih alternativnih informacija kako bi mladi mogli da preispitaju svoje vrednosti i stavove. Ujedno je važno biti svestan vrednosti koje se promovišu u formalnom obrazovanju, kako bi vrednosti kroz programe omladinskog rada bile komplementarne43.

9.4. Promovisanje Prihvatanja i Razumevanja Drugih

Promovisanje prihavatanja i razumevanja drugih je princip koji je potkrepljen sa vrednostima ravnopravnosti, različitosti i međuzavisnosti (eng. EDI- Equity, Diversity, Interdependence). Ono uključuje osposobljavanje mladih da vrednuju i poštuju sebe i druge, te teži ka cenjenju razlika i međuzavisnosti ljudi u zajednici/društvu.Uključuje shvatanje kulturnih razlika kao pozitivne činjenice iz koje se obogaćujemo, kao i sagledavanje mladih ometenih u razvoju kao mladih sa potencijalima i sposobnostima. Proces doživljavanja drugih koji su različiti a ravnopravni sa nama, nije lak. Zahteva razu-

41 Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI42 Kerry Young: Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd (1999)43 Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI

33




mevanje pojma ravnopravnosti kao i obaveze da se omladinski rad suprotstavlja svakom vidu diskriminacije.

Osnovne vrednosti koje treba da se razviju u okviru omladinskog rada su prihvatanje, razume-vanje i empatija kako bi se prevazišli predrasude i stereotipi koje stoje na putu razvoja zdravih međuljudskih odnosa.

Na mlade se gleda kao na faktore promene u društvu; oni mogu imati jak uticaj na svoje porodice, vršnjake/inje i širu zajednicu. Jedan od najsnažnijih uticaja pri osnaživanju mladih da se uključe u ovakav rad, jeste poverenje koje imaju u omladinskog/u radnika/cu. Programi izgrađeni na poverenju nailaze na bolje shvatanje i prihvatanje različitosti u pogledu religije, seksualnosti, etničkog porekla, kulture i tradicije, kao i testiranja predrasuda i uspostavljanje ravnopravnosti i jednakih mogućnosti za njih kao i za druge44.

Slika 4. Osnovni principi omladinskog rada (Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI)

44 Curriculum Development; Model of effective practice; Youth Work NI

Ličnii

Socijalni razvoj

Vrednostii

Uverenja

Prihvatanjei

Razumevanje Drugih

Učešće

34



OMLADINSKI RAD KAO ETIČKA PROFESIjA

10. Omladinski Rad Kao Eticka Profesija

Omladinski rad je zanimanje/profesija koja je zasnovana na suštinski etičkim aktivnostima i delima, za razliku od onih zasnovanih na čisto “tehničkim” principima. Tehničke aktivnosti su viđene kao aktivnosti koje se zasnivaju i koje se obavljaju na osnovu memorisanih činjenica i pravila, nasuprot procesu podizanja svesti o sebi u kontekstu društva. Takav pristup ne obezbe-đuje prostor za reflektovanje, učenje iz iskustva, aktivno učenje kao i fleksibilnost u odnosu na zadovoljavanje individualnih potreba. No, imajući u vidu da profesionalni omladinski rad spa-da u pomagačke profesije, etički konflikti i dileme su višeslojni; kako napraviti balans između dobrobiti pojednica/ke, javnog dobra, poštovanja odluka i izbora pojednica/ke, osnaživanja i kontrole. Dodatna kompleksnost je vrlo široka i nejasna definicija šta je omladinski rad, šta sve spada u omladinski rad, kao i vrlo fleksibilna svrha omladinskog rada.

Pod etičkom praksom se podrazumevaju akcije/aktivnosti koje vode ka dobrobiti čovečanstva kroz perspektivu vrednovanja ideje istinskog i pravednog delovanja. Etička praksa obuhvata dobra i pravična delovanja, pre nego pravilna – takva praksa dopušta ljudima da prekrše pra-vila i konvencije ukoliko prosude da to neće promovisati “dobro i pravično”(Smith, 1994:76). U praksi to znači da delovanja omladinskog/e radnika/ce ne mogu biti tehnička - koja se ponavljaju, nego se svakom slučaju-situaciji mora pristupiti individualno i sagledati dobrobit mlade osobe, te obrazovne elemente, gde omladinski/a radnik/ca mora da donese etičku pro-cenu i odluku.

Kao što je već rečeno, svrha omladinskog rada je jasno obrazovnog karaktera gde se pokušava uticati na lični i socijalni razvoj mladih tako što omladinski radnika/ca omogućava i pruža podršku u tom procesu. Upravo tu leži jedinstvenost omladinskog rada; ne u ciljnoj grupi, ku-rikulumu, ili metodologiji, nego se omladinski rad vodi vrednostima i etičkim kodeksima kao glavnim zvezdama vodiljama svoje prakse, budući da nema jasno definisani kurikulum nego radi sa mladima na nivou na kojem jesu i na njihovim trenutnim potrebama.

10.1. Eticki Kodeks u Omladinskom Radu

Etički kodeks se odnosi pre svega na profesionalne i moralne principe koje omladinski/e rad-nici/ce moraju da poštuju i daje osnov za uniformisane i standardizovane principe u radu sa mladima. Kao što je u prethodnim poglavljima objašnjeno i argumentovano, vrlo je teško napraviti takav striktan kodeks ponašanja koji će biti primenjiv u svim situacijama, i za sve tipove omladinskog rada. U dokumentu: “Etički kodeks u omladinskom radu”(Ethical Con-duct in Youth Work; National Youth Agency; UK), se navodi da je cilj dole navedenog etičkog kodeksa razvijanje etičke svesti i ohrabrivanje reflektivnog razmišljanja, radije nego ukazivanje profesionalcima/kama kako da deluju u određenim situacijama.

10.1.1. Eticki principi

Omladinski/e radnici/ce imaju obavezu da:

tretiraju mlade ljude sa poštovanjem,1. što uključuje; poštivanje svake mlade osobe, izbegavajući bilo kakav oblik negativne diskriminaci-2

je na osnovu njihove rase, religije, polne/rodne pripadnosti i seksualne orijentacije.

-

-

-

35




jasno objašnjavanje prirode i granice poverljivosti, te da se informacije poverene 3

u jednu svrhu, ne smeju koristiti u druge svrhe bez odobrenja mlade osobe – osim ukoliko je vidljiva jasna opasnost za mladu osobu, omladinskog/u radnika/cu ili nekog/u drugog/u pojednica/ku.

Poštuju i promovišu prava mladih da donose svoje odluke i izbore,2. što uključuje:informisanje i vođenje diskusija sa mladima o različitim mogućnostima i ishodima 3

određenih odluka i izbora pre donošenja krajnjih odlukaomogućavanje prilika za učenje, kako bi se razvili kapaciteti i samopouzdanje u pro-4

cesu donošenja odluka i izbora putem aktivnog učešća u procesu donošenja odlukapoštovanje izbora mladih osim u slučajevima kada je dobrobit ili legitimni interes 2

njih samih, ili nekog drugog, ozbiljno ugrožen.

Promovišu i obezbeđuju dobrobit i sigurnost mladih,3. što uključuje;preuzimanje odgovornosti za procenu rizika i i bezbednost za mlade u aktivnosti-4

ma u kojima učestvuju mladi pobrinuti se za sopstvenu stručnost i kompentenciju, kao i za stručnost i kompe-5

tenciju ostalih zaposlenih i volontera/kiobavestiti odgovarajuće institucije (policiju, centar za socijalni rad, itd.), kao i 2

preduzeti odgovarajuće mere ukoliko postoji određeni rizik i opasnostbiti svestan/a balansa između izbegavanja nepotrebnog rizika i dozvoljavanja mla-3

dima da uče putem suočavanja s izazovima u obrazovnim aktivnostima

Doprinose promovisanju društvene pravde za mlade i društvo u celini,4. što uključuje: promovisanje pravednog ponašanja uključujući i reagovanje na diskriminatorne 2

akcije i stavoveohrabrivanje mladih da poštuju različitosti posebno u kontekstu multikulturalnog 3

društvaosvrtati se na nepravedne politike i prakse i raditi na njihovim promenama2

promovisanje učešća mladih u omladinskom radu, javnim strukturama i društvu, 3

posebno onih koji su tradicionalno diskriminisaniohrabrivanje mladih za udruživanje, te da rade na pitanjima koja su od zajednič-2

kog interesa45

10.1.2. Profesionalni principi

Omladinski/e radnici/ce imaju obavezu da:

uviđaju i razumeju granicu između ličnog i profesionalnog života što uključuje:1. uviđanje i razumevanje granice između razvijanja odnosa sa mladima koji pruža 2

podršku i brigu, te nužnosti održavanja profesionalnog odnosanerazvijanje ličnih odnosa sa mladima, naročito intimnih i seksualnih odnosa – u 3

slučaju ostvarenja takvog odnosa, mora se podneti izveštaj nadređenom koji treba da preduzme odgovarajuće akcije neuključivanje u aktivnosti koje su povezane sa poslom iz lične koristi, te prihva-2

tanje poklona i usluga od mladih koje bi mogle kompromitovati profesionalni integritetpaziti da lično ponašanje u javnosti izvan radnog vremena ne naruši poverenje 3

mladih kao i profesionalni integritet

45 National Youth Agency; (2004) “Ethical Conduct in Youth Work”; NYA; UK

36




Prepoznaju potrebu da budu odgovorni prema mladima, njihovim roditeljima i 2. starateljima, kolegama, finansijerima, širem društvu i svim ostalima što uključuje:

shvaćanje da odgovornost prema različitim grupama može dovesti do konflikta 2

interesa, te u takvim situacijama preuzeti odgovornost da se potraži prigodan savet kako bi se donela odgovarajuća odlukabiti otvoreni i iskreni kada radimo sa mladima, omogućavati im pristup informa-3

cijama i donošenje odluka i izbora koji se tiču celokupnog njihovog života kao i učešća u aktivnostima omladinskog radapobrinuti se da su delovanja omladinskog/e radnika/ce u skladu sa zakonom2

pobrinuti se da su resursi koji su pod rukovodstvom omladinskog/e radnika/ce 3

najbolje iskorišteni kako bi se posao/rad efektno obavio vršiti prijavu odgovarajućim nadležnim organima u slučaju bilo kakve sumnje 2

da je mlada osoba pod rizikom i opasnosti - posebno u slučajevima seksualnog i fizičkog zlostavljanjaaktivno tražiti mogućnosti za saradnju sa drugim kolegama i profesionalcima iz 3

drugih institucija, organizacija i agencija.

razvijaju potrebne veštine i kompetencije koje su potrebne za posao3. što uključuje:preuzimanje samo onog posla i odgovornosti za koje omladinski/e radnici/ce ima-4

ju potrebna znanja, veštine, sposobnosti kao i potrebnu podrškutraženje povratne informacije od korisnika kao i od kolega o kvalitetu obavljenog 5

posla, te konstantno unapređivati lične veštine, znanja i sposobnostiuviđanje kada su nova znanja, veštine i sposobnosti potrebne, te potražiti i predu-2

zeti relevantnu doedukaciju

Podsticati, te se uključivati u etičke debate u okviru polja delovanja omladin-4. skog rada što uključuje:

razvijanje svesti o ličnim vrednostima omladinskog/e radnika/ce i kako to utiče na 2

etičke principe omladinskog radapreispitivanje etičkih principa, učestvovanje u refleksijama i diskusijama sa radnim 3

kolegama/inicama, te doprinos učenju organizacije u kojoj omladinski/a radnik/ca radi, kao i celokupnom razvoju profesije omladinskog radarazvijanje svesti o potencijalnim konfliktima između ličnih i profesionalnih 2

vrednosti, kao i između interesa i prava različitih pojedinaca/ki i etičkih principa omladinskog radaprepoznavanje važnosti kontinuirane refleksije i debate o etičkim principima, te 3

prihvatanje ovog dokumenta kao radne verzije koja treba biti predmet diskusija

rade sa službama i institucijama koje dole navedene principe razmatraju, procjen-5. juju i podržavaju:

pobrinuti se da su radne kolege/inice, zaposleni/e kao i mladi, upoznati sa etičkim 6

principima omladinskog radaspremnost na uključenje u interpretacije, pojašnjavanja i diskusije o etičkim prin-7

cipima spremnost na prigovor stavovima i praksi drugih kolega/inica ili organizacija/insti-2

tucija, čija je praksa suprotna navedenim etičkim principima46

46 National Youth Agency; (2004) “Ethical Conduct in Youth Work”; NYA; UK

37



SUPERVIZIjA U OMLADINSKOM RADU

Visnja Pavlovic:

11. Supervizija u Omladinskom Radu

Supervizija bi morala biti sastavni i obavezni deo same prakse u omladinskom radu kao i svim drugim pomagačkim profesijama (npr. socijalni rad, omladinski rad, područja psihologi-je i pedagogije itd.), te bi se trebala redovno provoditi. Gledajući iz perspektive omladinskog rada, supervizija predstavlja bitan segment osiguranja kvaliteta rada putem praćenja posla koji treba da se obavi ili koji je već izvršen, osiguranje kontinuiranog razvoja i učenja, te pružene podrške omladinskim radnicima/cama, a sve u cilju pružanja što kvalitetnije usluge mladima. Supervizija je sama po sebi metoda podrške osobama koji rade sa drugim ljudima u kontekstu različitih pomagačkih profesija, gde iskusni pomagač/stručnjak/inja pomaže manje iskusnom/oj pomagaču/ici da se nosi sa praktičnom situacijom zbrinjavanja i tretmana (Ajduković i Ajduković, prema Heap, Christiansen i Bang, 1993). Ova metoda se koristi kako za podršku iskusnim praktičarima/kama tako i u procesu edukacije odnosno obučavanja studenata/kinja gore navedenih profesija.

Važno je reći da supervizija ima više komponenti: proces učenja, podupirući proces i nad-zorni proces (Kadushinov model supervizije prema Dowsonu, 1926).

Kada govorimo o procesu učenja kao komponenti supervizije, onda je glavni cilj supervizora/ke da podrži superviziranog/u (u omladinskom radu to mogu biti; omladinski/e radnici/ce, volonteri, studenti/kinje) da unapredi svoja znanja, veštine i stavove potrebne za kvalitetan rad sa klijentima/kinjama, u ovom slučaju - mladima. Supervizor/ka pomaže superviziranom/oj da bolje razume mlade, postane više svestan/a svojih reakcija na mladu osobu i prema mladim osobama, razume dinamiku odnosa između njega/nje i mlade osobe s kojom rade, analiziraju svoje intervencije i posledice svojih intervencija u radu sa mladim osobama.

Podupirući proces kao deo supervizije podrazumeva da supervizor/ka vrednuje superviziranog/u kao osobu i kao stručnu osobu kroz poštovanje i podržavanje njegovih/njenih potreba (dava-nje potrebnih informacija, davanje konstruktivne povratne informacije na rad, pomaganje u nošenju sa problemima na koje nailazi u učenju i usvajanju naučenog, pomoć u praktičnom radu, te podrška da se uspešno nose sa svojim obavezama). Ovaj aspekt supervizije se izdvaja od druga dva jer u ovom delu supervizor/ka zapravo pokazuje brigu za superviziranog/u i nje-gove/njene emocije, potrebe i interese.

U nadzornom procesu supervizor/ka nadgleda korektno izvršavanje obaveza koje supervizirani/a ima u odnosu na definisane akcione/radne planove same organizacije/insti-tucije, poštivanje etike u radu s mladima te prati kvalitet izvršenih obaveza radi poštovanja procedura i politike same ustanove u okviru koje se radi.

Važno je spomenuti da se sva tri aspekta supervizije isprepliću i dešavaju istovremeno, odnosno u toku jedne supervizijske seanse. Tako supervizor/ka brine o profesionalnom razvoju super-viziranog/ne, daje ličnu podršku u tom razvoju te ohrabruje superviziranog/nu da preuzme ličnu odgovornost u ispunjavanju obaveza ustanove u kojoj radi. Ako se izostavi jedan aspekt onda postoji velika šansa da to postane proces koji ne doprinosi ni profesionalnom obučavanju superviziranog/ne niti profesionalnom zadovoljstvu supervizora/ke. Za supervizora/ku je takođe bitno imati na umu da je glavni razlog supervizije zapravo do-brobit klijenata/kinja sa kojima supervizirani/e rade. Interes supervizora/ke da što bolje obuči

- ,

38



SUPERVIZIjA U OMLADINSKOM RADU

superviziranog/nu za rad s mladim ljudima, leži u brizi za dobrobit mladih osoba s kojima će oni/e raditi tokom i nakon edukacije/supervizije. Druga stvar o kojoj supervizor/ka mora razmišljati je odgovornost omladinskog/e radnika/ce prema široj zajednici. Posao supervizora/ke (stručnjaka/kinje) je da balansira prava superviziranog/ne i potrebe sa pravima i potrebama ostalih ljudi u široj zajednici u kojoj žive i rade. Jedan od modela koji se koristi u pomagačkim profesijama je prema Benksovoj (Banks, S.1995: 25 - 46) briga supervizora/ke da u svom radu sa superviziranima primeni sledeće principe rada sa ljudima:

Poštivanje i promocija ljudskih prava i prava na samoodređenje1. Promocija dobrobiti svih aktera u zajednici, 2. Poštivanje i promocija jednakosti i distributivne pravde. 3.

39



ZAŠTITA DECE I MLADIh

12. Zastita Dece i Mladih Kroz Omladinski Rad u Zajednici

12.1. Uloga Profesije Omladinskog Rada u Zastiti Dece i Mladih Deca i mladi su najranjiviji članovi/ce našeg društva, stoga trebaju da znaju da imaju pravo na sigurnost kao i to da se osećaju bezbedno svo vreme.

Jedno od osnovnih prava deteta/mladih je pravo na život i razvoj. Svi oblici zloupotreba, nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja dece/mladih, kojima se ugrožavaju ili narušavaju fizički i lični integritet deteta/mlade osobe i osujećuje optimalni razvoj, predstavljaju povrede tog osnovnog prava.

zaštita prava podrazumeva, pre svega, raznovrsne društvene aktivnosti usmerene na spre-čavanje i iskorenjivanje ovih pojava, kao i organizovanje i neposredno sprovođenje zaštitnih intervencija u konkretnim slučajevima zlostavljanja i zanemarivanja dece47.

Pristup u zaštiti dece i mladih zasniva se na multisektorskoj saradnji kako bi se u najboljoj mogućoj meri odgovorilo na ovo kompleksno pitanje. Multisektorsku mrežu sačinjavaju obra-zovni, socijalni, pravni, medicinski sistem kao i nevladine organizacije koje se direktno bave ovim pitanjima ili rade sa decom/mladima. Omladinski radnici/ce bilo da su profesionalci ili volonteri/ke imaju obavezu da deluju u skladu sa UN Konvencijom o zaštiti dečijih prava (1989), koja podržava najbolje interese dečijih prava, osigurava da sva deca/mladi imaju prava da budu zaštićeni od bilo kog oblika na-silja i značajnih ozleda, te da im je pružena adekvatna briga za njihov razvoj. U svim zemljama bivše Jugoslavije zlostavljanje je kategorisano kao povreda zakona, stoga omladinski/e radnici/ce moraju da deluju i u skladu sa zakonskim obavezama zemlje u kojoj rade i definisanim poli-tikama i procedurama o zaštiti dece i mladih same organizacije/institucije u kojoj omladinski/a radnik/ca radi. Ukoliko omladinski/a radnik/ca ne prijavi sumnju zlostavljanja ili počinjeno zlostavljanje, mogu postati predmet zakonske tužbe.

Kada gledamo multisektorski pristup, profesija omladinskog rada u pogledu zaštite dece i mladih radi u oblasti primarne prevencije. Ovde je vrlo bitno razgraničiti koje su to dužnosti i obaveze ovog zanimanja/profesije, te do koje granice seže kompetentnost, kao i nužnost pro-sleđivanja slučaja/informacije drugim institucijama koje se bave posebnom ili sekundarnom prevencijom, te zaštitnom intervencijom.

Primarna prevencija podrazumeva:Prevenciju i kreiranje sigurnog okruženja1. Otkrivanje2. učešće u prikupljanju podataka (izvor informacija za sistem socijalne zaštite, 3. pravni sistem)Podrška u tretmanu i praćenje4. 48

47 Žegarec, N., Mijanović, Lj.,Obretković, M., Pejaković, Lj., Simović, I., Stevanović, I.,; Zaštita deteta od zlo-stavljanja; Jugoslovenski centar za zaštitu deteta; Beograd

48 Ibid

-

-

40




12.2. Prijavljivanje Zabrinutosti/Slucaja Zlostavljanja

Imajući u vidu da omladinski rad teži ka uspostavljanju sigurne atmosfere za mlade kao i samu prirodu odnosa između omladinskog/e radnika/ce i mladih, velika je verovatnoća da će mladi iskoristiti tu atmosferu i poveriti se. Ukoliko omladinski/a radnik/ca sumnja ili je informisan/a o zlostavljanju deteta/mlade osobe, vrlo je važno da NIKADA samoinicijativno ne istražuje dalje. U takvim situacijama vrlo je bitno da se informacija prosledi nadležnim licima i institu-cijama. Ukoliko unutar same organizacije postoji imenovana osoba koja je specijalizovana za pitanja zaštite dece i mladih treba informisati tu osobu, ili ukoliko to nije slučaj informaciju (napraviti prijavu) treba proslediti centru za socijalni rad ili policiji, koji će dati dalje upute šta treba raditi. Kada dete/mlada osoba obelodani zlostavljanje, uloga omladinskog/e radnika/ce jeste da pruži podršku, te da pre individualnog razgovora sa mladom osobom potvrdi po-verljivost. Drugim rečima da da na znanje da je otvoren/a za slušanje, ali da ima obavezu da prosledi informaciju dalje nadležnim licima/institucijama.

OMLaDinSKi/E raDnici/E niKaDa nE trEBaju POKuŠaVati Da rEŠE Situaciju SaMi!

Dužnost omladinskog/e radnika/ce je da prenesu informaciju dalje (zabrinutost ili otva-ranje) nezavisno od ličnih odnosa, kulture, ličnih uverenja, religije itd.

POLaznO StanOViŠtE Su najBOLji intErESi DEtEta

12.3. Zdravstveno-sigurnosne Mere Zastite

Zaštita dece i mladih ne podrazumeva samo i reagovanje na zlostavljanje. Ono ujedno uklju-čuje neizlaganje dece i mladih rizicima u kojima bi mogli biti povređeni. Stoga, u praksi omladinskog rada vrlo je bitno razviti procedure u odnosu na zdravstveno-sigurnosne mere zaštite. One uključuju pitanja zdravstvenog osiguranja kada se sa mladima ide na neki izlet, kamp ili ekskurziju, prvu pomoć, procedure u slučaju požara, procedure tokom transporta mladih, potrebne informacije o mladima, korišćenje bezbednih igara i aktivnosti, pitanje pu-šenja i alkohola itd. Svaka od aktivnosti omladinskog rada nosi sa sobom određene elemente rizika, stoga je vrlo bitno napraviti analizu rizika, gde se pravi procena da li je rizik visok ili nizak, te u skladu sa tim doneti odluku o sprovođenu ili nesprovođenju određene aktivnosti, kao i preduzimanje mera predostrožnosti kako bi se postojeći rizici smanjili. Svi ovi elementi su definisani politikom i procedurama same organizacije, te se u određenoj meri razlikuju od organizacije do organizacije.

DEca/MLaDi KOji POznaju SVOja PraVa, BOLjE Su OBučEni Da SE zaŠtitE taKO ŠtO iM SE DajE DOzVOLa Da OBELODanE tajnu aKO SE zLOStaVLjanjE DOgODiLO. StOga jE uLOga OMLaDinSKih raDniKa/ca Da uPOznaju DEcu

i MLaDE Sa njihOViM PraViMa!

-

-

41




Omladinski Rad Bazira Svoju Praksu

u Oblasti Zastite Dece i Mladih Na Sledecim

Vrednostim, Principima i Uverenjima:

Dobrobit mlade osobe/deteta je najvažnije polazište2

Svako zlostavljanje deteta/mlade osobe uključuje narušavanje njihovih prava3

Svaku optužbu i sumnju treba shvatiti ozbiljno te na nju treba reagovati adekvatno2

Sva deca/mladi imaju jednaka prava na zaštitu od zlostavljanja i eksploatacije3

Stanje zaštite dece/mladih treba biti poboljšano kroz promociju njihovih prava 2

zasnovanih na UN konvenciji o pravima deteta.Zlostavljenje deteta/mlade osobe nikada nije prihvatljivo3

Kao omladinski/e radnici/ce imamo obavezu da zaštitimo decu/mlade i da ih nika-2

da ne dovedemo u opasnostKada radimo u partnerstvu sa drugim organizacijama/institucijama, partneri mora-3

ju preuzeti odgovornost da zadovolje minimalne standarde u domenu zaštite dece i mladih u programima

U Omladinskom Radu Treba Da Se Obavezemo Na:

Svesnost2 - da osiguramo da zaposleni/e/volonteri/ke budu svesni i obrazovani po pitanju zaštite dece i mladih Prevenciju3 - da osiguramo da se kroz svesnost i dobru praksu potencijalni rizici u odnosu na zaštitu dece i mladih svedu na minimumPrijavljivanje 2 - da osiguramo da su zaposleni/e/volonteri/ke upućeni u procedure prijavljivanja optužbi, sumnji i zabrinutostireagovanje3 - da osiguramo da se adekvatna reakcija desi u praksi u odnosu na prijavljenu sumnju, optužbu i zabrinutost

-

-

,

42



VAŽNOST OMLADINSKOG RADAU POSTKONFLIKTNIM PODRUČjIMA

13. Vaznost Omladinskog Rada u Postkonfliktnim Podrucjima

13.1. Mladi Kao Vazni Drustveni Akteri u Drustvenim Promenama

Mladi zauzimaju posebno mesto u društvu zbog velike mladalačke energije i moći transforma-cije, te razvojnog procesa kao specifičnog perioda u odrastanju, gde kognicija još nije dostigla svoj vrhunac pa su mladi česta meta zloupotreba i manipulacija. Konsekventno tome, mladi ne samo da predstavljaju žrtve direktnog nasilja, nego su često i sami učesnici/e nasilja, bilo kao vojnici/kinje ili kao poklonici/e određene ideologije koja promoviše nasilje. Na koncu su uvu-čeni u krug nasilja koji se infiltrira u njihove živote, te predstavlja odrednice njihovih stavova, vrednosti i delovanja. Promene koje se u adolescenciji dešavaju, izuzetno su značajne za dalji razvoj i delanje odrasle osobe, na osnovu čega se kreira kultura budućih naraštaja.

Iz gore navedenih razloga, na mlade treba obratiti posebnu pažnju u dugoročnom procesu izgradnje mira i uspostavljanju alternativnog pristupa nasilju i sukobu. Mladi su viđeni kao agenti socijalnih promena, ekonomskog razvoja i tehnološkog razvoja. Ujedno predstavljaju rizičnu socijalno - demografsku grupu koja ima nesigurnu budućnost, iako su viđeni kao najveća društveno-socijalna nada. Suočeni su sa paradoksom - od njih se očekuje da budu integrisani u postojeće društvo ali i da predstavljaju silu za transformaciju istog49.

Usled svega možemo primetiti veliki pritisak i očekivanja od mladih od strane društva, no ipak, odnos očekivanja i ulaganja u mlade nisu recipročni. U pogledu zadovoljavanja potreba mladih, njihovog obrazovanja i društvenog priznavanja kao rizične grupe, ne stavlja se dovolj-no veliki akcenat, te upravo u odnosu na tu problematiku omladinski rad igra veliku ulogu.

13.2. Uloga Omladinskog Rada u Postkonfliktnim Podrucjima

Gledajući istorijski razvoj i geografska područja gde se omladinski rad baziran na socijalnoj edukaciji sprovodi, možemo da vidimo da je u velikoj meri našao primenu u postkonfliktnim područjima. Naime, tip omladinskog rada koji je baziran na socijalnoj edukaciji predstavlja britanski model, koji je izuzetnu primenu našao u Severnoj Irskoj, te se sredinom ’90 godina prošlog veka ovaj model proširuje na područje bivše Jugoslavije kroz rad švedsko - severnoirske nevladine organizacije PRONI Institut za socijalnu edukaciju (2004 god. organizacija menja ime u Forum Syd Balkans Programme, 2007. nekadašnji projekti iste organizacije se lokalizuju i registruju kao 6 lokalnih NVO-a).50

Ovaj model omladinskog rada je vrlo specifičan u odnosu na područje rešavanja konflikta, jer je metodologija preuzeta iz mirovnih studija, kako bi se na što adekvatniji način odgovorilo na potrebe mladih koji žive u postkonfliktnim društvima. Rad ove organizacije je započeo u istočnoj Hrvatskoj, a zatim se proširio i na Bosnu i Hercegovinu, Srbiju (Vojvodinu), Crnu Goru i Makedoniju Koncept je uključivao rad u gradovima koji su bili etnički podeljeni, gde

49 http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm50 R. Srbija; Centar za omladinski rad; Makedonija; Triangle; Centar za neformalno obrazovanje; Crna Gora;

Forum MNE; Centralna Bosna; Centar za edukaciju mladih; Maglaj/Doboj; Centar za omladinski rad i nefor-malno obrazovanje; Brčko distrikt; PRONI-Centar za omladinski razvoj; Brčko

-

-

- -

-

-

43




je bio zastupljen visok stepen međuetničke netrpeljivosti, vrlo nizak nivo interetničkog dija-loga, te su se i dalje smatrali kao visoko rizična područja u pogledu eskalacije sukoba, gde je omladinski rad našao dvostruku primenu u;

transformaciji konflikta 1. (v. 13.2.1. Konflikt menadžment ili rešavanje konflikta ili konflikt transformacija) Mirovnom obrazovanju 2. - koje predstavlja proaktivan pristup, sa ciljem obrazovanja mladih, kao i društva za uspostavu dugoročne kulture bazirane na nenasilju, toleranciji, ravnopravnosti, poštovanju različitosti i društvenoj pravdi.

13.2.1. Konflikt menadzment ili resavanje konflikta ili konflikt transformacija

Brojni teoretičari i praktičari koji se bave konfliktom zagovarju primenu termina konflikt transformacije nasuprot konflikt menadžmentu i rešavanju konflikta. Lederach (Lederach, J.P., 1989) govori da pojam rešavanje konflikta upućuje na pretpostavku da je konflikt nega-tivan i samim tim da se treba razrešiti, kao i da je konflikt kratkoročni fenomen koji se rešava putem medijacije, ili drugim intervencijama. Nadalje, konflikt menadžment sa pravom govori o konfliktu kao dugoročnom procesu koji se ne može brzo razrešiti, no menadžment upućuje da se ljudi mogu kontrolisati kao da su fizički objekti. Ujedno menadžment navodi da je osnovni cilj smanjenje ili kontrola nasilja, pre nego bavljenje sa pravim uzrokom problema51.Sa druge strane pojam konflikt transformacije govori o boljem razumevanju same prirode konflikta, jer ukazuje da konflikt ne možemo prosto eliminisati ili kontrolisati, nego da ga prepoznamo i radimo na njemu putem dijaloga. Ovaj pojam opisuje konflikt kao prirodnu pojavu koja se javlja među ljudima, te da konflikt obično menja percepciju naglašavajući razli-čitosti među ljudima i njihovim pozicijama. Konflikt transformacija se bazira na konceptu gde se kroz dijalog radi na poboljšanju međusobnog razumevanja, odn. dolazi do transformacije percepcije samog problema, slike o sebi, odnosa, akcije ili drugih ljudi ili grupa, čime se me-đusobni odnosi i socijalne strukture poboljšavaju kao rezultat konflikta umesto da se naruša-vaju. Lederach (Lederach, J.P.; 1989), govori da konflikt transformacija mora biti primenjena na ličnom i sistemskom nivou. Na ličnom nivou, uključuje svesnost, rast i spremnost na pro-menu koja nastaje kroz prepoznavanje emocija straha, ljutnje, tuge i gorčine. Dok sistematska transformacija uključuje proces razvoja pravde, ravnopravnosti u celokupnom društvenom sistemu. Transformacija ličnih odnosa vodi ka transformaciji društvenog sistema, kao što i društveni sistem vodi ka ličnim transformacijama. Ključ obe transformacije jesu istina, pravda, milosrđe, kao i osnaživanje i međuzavisnost.52

13.2.2. Transformacija konflikta u omladinskom radu

Olport (Allport,G.; 1954) je formulisao svoju čuvenu tezu, koja je postala primenjivana u svim programima sa ciljem promena odnosa između grupa koje su u konfliktu. On navodi da se, u cilju ostvarenja intergrupnih kontakata gde se postižu pozitivne promene u ponašanjima i stavovima, trebaju primeniti 4 principa:

Kontakt grupa mora biti baziran na ravnopravnoj osnovi-statusu1. Kontat mora biti ličan i u više susreta2. Grupe moraju biti međuzavisne i raditi na nekim višim/zajedničkim ciljevima3. Mora postojati institucionalna podrška da obezbedi ravnopravne norme4. 53

51 Peace education; http://www.answers.com/topic/peace-education52 Isto53 Secretary-General’s Youth Employment Network; Finding decent and productive work for young people

everywhere; http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm

- -

44




Ovi principi su inkorporirani i u omladinski rad koji je baziran na socijalnoj edukaciji pri radu sa mladima u postkofliktnim područjima. Sam koncept obuhvata rad u gradovima koji su etnički podeljeni - prvi korak podrazumeva rad sa grupama odvojeno - gde se u ovoj fazi radi na prerađivanju ličnih osećanja, građenju ličnog i grupnog identiteta, lične samosvesti i samopouzdanja, te sticanju veština i sposobnosti za konflikt transformaciju. Drugi korak podrazumeva direktan kontakt između dve grupe u više susreta, nakon što su grupe dostigle ravnopravan status u odnosu na svoje sposobnosti i identitet. Susreti dve grupe se dešavaju u sigurnoj atmosferi pod institucionalnom podrškom i profesionalnom facilitacijom, kako bi se obezbedile ravnopravne norme.

U konflikt transformaciji i građenju mira veliki akcent je stavljen na grupni identitet, jer osnovni problem nije lični nego kolektivni konflikt između dve grupe (različitog rasnog, et-ničkog, nacionalnog porekla). Međugrupne predrasude su osnove stereotipa, negativnih ose-ćaja i diskriminacije prema drugim grupama, koji mogu eskalirati u sukobe. Kroz kontakt sa drugom grupom uspostavlja se dijalog te se dobijaju informacije o vrednostima, problemima i osećanjima druge strane - samim tim menja se postojeća percepcija i predrasude se smanjuju. Ovaj tip omladinskog rada radi na individualnim i grupnim identitetima koji su formira-ni pod uticajem istorije, kulturnog nasleđa, pokušavajući da obuči mlade kako da uživaju u svojim pravima bez narušavanja prava drugih, kao i da lobiraju i da zastupaju prava grupa i individua koji pripadaju ranjivim grupama. Ono što je uočeno kao problem kod ovog pristupa jeste da se rad sa mladima odvija u sigurnom okruženju, a potom se suoče sa društvom u kom postoje i dalje hijerarhijska stuktura diskriminacije, predrasuda, mržnje, nepravde, asimetrija moći. Stoga svaki program pored osnaživanja kapaciteta u kritičkom mišljenju, mora da teži i da osposobi pojednica/ku da se odupre većini/društvu54, i da aktivno sa drugima doprinosi sistemskim promenama u društvu.

13.2.3. Mirovno obrazovanje kroz prizmu osnovnih principa omladinskog rada, te potrebna znanja i vestine mladih za transformaciju konflikta

U omladinskom radu mirovno obrazovanje mladih predstavlja uobičajeni programski pristup, te svakodnevni deo prakse koji se provodi kroz redovne obrazovne aktivnosti i primenu osnov-nih principa omladinskog rada.

Mirovno obrazovanje kroz prizmu osnovnih principa omladinskog radaa)

Ukoliko se ponovo osvrnemo na osnovne principe omladinskog rada55 i kreiranje sigurnog okruženja gde se mladi uključuju u aktivnosti omladinskog rada na volonterskoj osnovi poštu-jući principe učešća, ravnopravnosti, nediskriminacije te promovisanje prihvatanja i razume-vanja drugih, mladi se prvenstveno uključuju u omladinski rad na osnovu zajedničkih interesa i potreba bez obzira na njihovu pripadnost i opredeljenja. U okviru sigurnog okruženja imaju mogućnost i priliku da upoznaju mlade drugačije od sebe prema kojima imaju predrasude i/ili vrlo nisku interetničku interakciju i dijalog. Kroz socijalizaciju i aktivnosti koje su vođene od strane omladinskih radnika/ca mladi imaju priliku da po prvi put čuju “drugu stranu” - nji-hova razmišljanja, stavove i razumeju njihova osećanja. Ovaj proces uključuje osposobljavanje mladih da vrednuju i poštuju sebe i druge, te teži ka cenjenju razlika i međuzavisnosti ljudi u 54 Secretary-General’s Youth Employment Network; Finding decent and productive work for young people

everywhere; http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htm55 Obaveza pripremanja mladih na učešće

Testiranje vrednosti i uverenja Promocija prihvatanja i razumevanja drugih

-

45




zajdnici/društvu, gde su razlike viđene kao pozitivna činjenica iz koje učimo i obogaćujemo se. Proces prepoznavanja drugih koji su različiti a ravnopravni sa nama, nije lak - zahteva razumevanje pojma ravnopravnosti kao i obaveze da se omladinski rad suprotstavlja svakom vidu nasilja i diskriminacije.

Osnovne vrednosti koje se neguju unutar omladinskog rada su prihvatanje, razumevanje i empatija, kako bi se prevazišli predrasude i stereotipi koje stoje na putu razvoja zdravih među-ljudskih odnosa i konstruktivne transformacije konflikta. Istraživanja su pokazala da se nasilno ponašanje kod mladih ne javlja usled odsustva vrednosti, nego usled usvojenog sistema vred-nosti koje opravdava nasilje. Iz tog razloga omladinski rad ima fokus na testiranje vrednosti i uverenja kod mladih, te, sa druge strane, razvoj socijalnih veština koje uključuju konstruktiv-nu transformaciju konflikta.

Uporedo, na principu učešća kao inkluzivnog koncepta, omogućuje se mladima da postanu aktivni članovi/ce unutar svoje zajednice, kroz preuzimanje inicijativa i sprovođenje aktivnosti i različitih projekata u skladu sa svojim kompentencijama. Omladinski/e radnici/ce pružaju podršku mladima u čitavom procesu, i zajedno sa mladima i za mlade lobiraju za njihova prava u društvu, kako bi se kreirala platforma za rad sa mladima koja omogućuje da se glas mladih čuje i da su njihove potrebe zadovoljene. Imajući u vidu da su mladi viđeni kao agenti promena u društvu, koji mogu imati jak uticaj na svoje porodice, vršnjake/inje i širu zajed-nicu - na taj način doprinosi se socijalnoj rekonstrukciji kao i u izgradnji kulture nenasilne transformacije konflikta u društvu.

Potrebna znanja i veštine za nenasilnu trasformaciju konfliktab)

Shvatanje konflikta, te veštine i znanja vezane za transformaciju konflikta su od eminentnog značaja, jer upravo tu leži ključ kako konflikt pretvoriti u konstruktivan ishod, a ne destruk-tivan.Adolescencija kao specifičan razvojni period je određena složenom međuigrom bioloških, psi-holoških i socio-kulturnih činilaca. Upravo zbog svoje specifičnosti usled multi-procesnog razvoja, rad sa mladima na polju nenasilne transformacije konflikta podrazumeva nešto širi spektar nego kada bi radili sa odraslim osobama. Pristup mladima u njihovom obrazovanju kroz omladinski rad je sveobuhvatan, sa višestrukim komponentama. Iz toga sledi da se rad sa mladima na polju nenasilne transformacije konflikta može podeliti na dva nivoa:

Pružanje podrške mladima u njihovom razvojnom procesu u tranziciji iz detinjst-1. va u odraslo doba, koji je više generalan pristup ali predstavlja preduslov za ustrajnu primenu veština i znanja nenasilne transformacije konflikta. Ovaj proces je usmeren na izgradnju ličnosti/jastva, sa svešću o identitetu i subjektivnom odnosu prema unutraš-njoj i spoljnoj realnosti, kao i o sopstvenim izvorima delatnosti, gde se uključuje:

građenje identiteta, samostalnost, samopouzdanje, odgovornost, vrednosti, razvi-2

janje kritičkog mišljenja, emocionalna inteligencija, svesnost o sebi i sopstvenim potrebama kao i potrebama okoline.

2. Sticanje veština i znanja koja su potrebna za nenasilnu transformaciju konflikta Ovaj deo obrazovanja predstavlja nadogradnju na prethodni, kao više generalni, sve-obuhvatni te usmeren na pružanje podrške razvoju ličnosti/jastva kod mladih. Nakon izgradnje platforme za samostalno delovanje i samouvid, mladi treba da dobiju alat i potrebno znanje kako da zastupaju sebe i svoje potrebe u konfliktima na nenasilan način. Ovaj “paket znanja i veština” je primenjiv za različite starosne grupe, te pred-stavlja specijalizaciju znanja i veština potrebne za nenasilnu transformaciju konflikta,

46




za razliku od prvog koji je usko usmeren na mlade poštujući njihov razvojni proces adolescencije. U ove veštine i znanja se ubrajaju:

Komunikacijske veštine (asertivnost, aktivno slušanje, nenasilna komunikacija)2

Razumevanje sukoba i veštine rešavanja sukoba3

Kreativno rešavanje problema2

Osnove medijacije i pregovaranja3

Iz gore navedenog možemo da vidimo da zbog same prirode omladinskog rada zasnova-nog na socijalnoj edukaciji i vrednostima koji on nosi, omladinski rad u postkonfliktnim područjima, ne samo da doprinosi, nego i promoviše čitav koncept, kao što i predstavlja odličan alat za konflikt transformaciju u društvu. Ujedno, ima znatnu primenu i u područ-jima koja nisu iskusila ratove i konflikte, jer su konflikti opšte prisutni u našim živoima na različitim nivoima te je primenjivanje pomenutog pristupa značajno za dugoročnu izgradnju kulture mira.

47



MOGUĆNOSTI PRIZNAVANjAZANIMANjA OMLADINSKI/A RADNIK/CA

14. Mogucnosti Priznavanja Zanimanja Omladinski/a Radnik/ca

Kada govorimo o priznavanju zanimanja/profesije omladinski/a radnik/ca, postoje različita mišljenja na tu temu. Naime, kao što je i objašnjeno u poglavlju 3. “Istorijski razvoj omladin-skog rada na našem području”, ovo zanimanje/profesija nije formalno priznato niti je uvedeno u nomeklaturu zanimanja. No, u nekim evropskim zemljama ovo zanimanje postoji već dugi niz godina. Sa novonastalim promenama u našem društvu, evidentne su potrebe za to da se, formalnom priznavanju omladinskog rada kao zanimanja/ profesije, mora posvetiti više pažnje nego što je to do sada bio slučaj. Priznavanje bio bilo jedan od pokazatelja sistematske-sveo-buhvatne brige društva za mlade i organizovane adolescencije, te ujedno i uspostavljanja kva-liteta rada sa mladima kroz neformalno obrazovanje. Mnogi praktičari omladinskog rada kao i pripadnici drugih srodnih profesija koji su imali iskustvo zajedničke saradnje, mišljenja su da omladinski rad zaslužuje da bude priznat kao zanimanje/profesija koje je komplementarno drugim profesijama koje se bave mladima, jer omladinski rad ima formalano akademsko obra-zovanje u različitim oblicima sve do dodiplomskih studija, ima svoju metodologiju, filozofiju, svrhu, kvalitet rada i profesionalnu etiku. No, ovaj zadatak je prilično kompleksan, jer se suo-čavamo sa nizom problema kako da to ostvarimo, upravo iz razloga što godinama nije postojao nikakav sistematski pristup. Pitanje priznavanja zanimanja/profesije omladinskog rada zahteva sagledavanje sledećih aspekata:

Potreba i uloga omladinskog rada u profesionalnoj mreži brige o mladima1. Profesionalizacija omladinskog rada i osiguranje kvaliteta2. Dostupno obrazovanje za omladinskog radnika/cu3. Asocijacija praktičara omladinskog rada 4.

14.1. Potreba Za Omladinskim Radom

Kao prvi korak ka uspostavljanju zanimanja/profesije omladinskih radnika/ca ističe se potreba jasnog definisanja uloge omladinskog rada u multisektorskom pristupu institucija koje se bave mladima. Prepoznavanje njegove potrebe se uviđa i kroz uspostavljanje Nacionalnih strategija za mlade, kao set strategija i akcija kroz neformalno obrazovanje usmerene ka mladima kako bi se poboljšao njihov status u državi, te kako bi mladi postali aktivni članovi društva. Kijevčanin i Marković u publikaciji “Omladinski rad u Crnoj Gori” ističu neke od predloga gde zanima-nje/profesija omladinskog rada može imati i/ili već ima ulogu:

Školstvo - prosveta:

Uvođenje metoda neformalnog obrazovanja u proces redovne nastave; u ovom trenut-1. ku nema neformalnog, kreativnog rada sa decom i u školama se aktivnosti uglavnom svode na učenje i naučni rad. U školama, ali i na drugim mestima, treba da postoji or-ganizovana podrška kreativnog rada i mišljenja kroz izborne aktivnosti ili van nastavne aktivnosti radioničarskog oblika; Kroz direktnu saradnju i uspostavljanje rada omladinskih radnika/ca u školama, gde bi 2. njihova uloga bila uspostavljanje spone između mladih i nastavnika. Trenutno, kontak-ti koji se uspostavljaju su uglavnom institucionalni i formalni. Uloga omladinskog/e radnika/ce treba da bude u razvijanju drugačije komunikacije i odnosa mladih i odra-slih. Razvoj odnosa poštovanja i uzajamnosti, ravnopravnosti. Takođe omladinski/e

,

48




radnici/e bi radili na identifikaciji potreba i problema mladih, kao i na definisanju odgovornosti mladih i preuzimanju adekvatnih aktivnosti u cilju rešavanja ili smanjenja prepoznatih problema kod mladih;Uspostavljanje klubova za mlade unutar škola, čime bi se omogućilo kreativno korišće-3. nje slobodnog vremena;Omladinski/e radnici/e mogu biti značajan resurs za uspostavljanje novih aktivnosti i 4. veći obuhvat mladih u celodnevnom boravku u školi. Reformom obrazovanja predviđen je celodnevni boravak u školi, koji se u ovom trenutku realizuje na nivou prvih razreda, zbog manjka prostornih, tehničkih i kadrovskih kapaciteta. Omladinski/e radnici/e mogu da obavljaju slobodne aktivnosti u okviru celodnevnog boravka za sve razrede.

Omladinski klubovi i kulturni centri:

Omladinski/e radnici/ce treba da budu inicijatori, kreatori i implementatori različitog seta aktivnosti u skladu sa potrebama i interesovanjima mladih.

Značajna uloga omladinskih radnika/ca prepoznata je u kreiranju i implementaciji aktivnosti u okviru omladinskih klubova i kulturnih centara. Ovo su mesta koja nemaju jasnu, unapred određenu strukturu svojih aktivnosti i gde postoji veliki prostor za kreiranje programa upravo u skladu sa potrebama i interesovanjima mladih. Ovakvi klubovi i centri su prilika za orga-nizovanje široke lepeze aktivnosti kao i mogući prostor za susretanja različitih grupa mladih. Klubovi i centri su takođe značajan resurs za izgradnju kapaciteta i edukovanje većeg broja kako mladih tako i profesionalaca.

Mesne zajednice:

Kako razmeštaj mesnih zajednica pokriva sve oblasti unutar jedne teritorijalne jedinice pre-venstveno ruralna područja i prigradska naselja, ono može biti resurs za pokretanje i razvoj pomenutih sredina. Prostor mesnih zajednica se može koristiti višenamenski i biti adaptiran prema potrebama mladih i ostalih grupa u zajednici.

Sektori relevantni za pitanja mladih:

Jedna od važnih uloga omladinskih radnika/ca treba da bude i uspostavljanje partnerskih od-nosa sa sektorima koji mogu biti relevantni za pitanja od važnosti za mlade: policija, privatni sektor, centri za socijalni rad, zdravstvene službe i sl. -uvažavajući pravne regulative i ograni-čenja svake institucije. Uspostavljanje saradnje sa policijom, može da doprinese adekvatnijem i blagovremenom odgovoru na određene problemske situacije, zajedničkom definisanju odre-đenih pravila koja su važna za uspostavljanje i održavanje reda i mira.

U odnosu na privatni sektor, uloga omladinskih radnika/ca treba da bude promocija i za-govaranje za koncept korporativne odgovornosti56, ali i u edukaciji mladih za uspostavljanje modela za adekvatno korišćenje postojećih resursa.

Partnerski odnosi sa institucijama koje su relevantne za pitanja mladih, kao što su centri za socijalni rad i zdravstvene institucije veoma je važan, kako bi se efekti rada unapredili i kako bi se na najbolji mogući način omogućilo da mladi imaju svest pre svega o tome koje su im službe 56 Korporativna društvena odgovornost predstavlja posvećenost preduzeća da doprinese održivosti privrednog

razvoja sarađujući sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i društvom uopšte u cilju poboljšanja kvaliteta njihovog života www.unido.org/file-storage/download/?file_id=68947

49




na raspolaganju i koji je najbolji način da se iskoristi, ali i unapredi njihov rad57.

Omladinski rad ne treba sagledavati kao konkurenciju srodnim profesijama koje se bave mladima. Kroz prethodna poglavlja objašnjena je svrha, polje delovanja i metodologija om-ladinskog rada, predočene su prednosti ali i ograničenja, i ono što je najvažnije evidentna je potreba za delovanjem omladinskog rada. Priznavanje ovog zanimanja/profesije govori o komplementarnosti unutar multisektorske sistematske brige o mladima - što će ovaj pristup učiniti kvalitetnijim i efikasnijim – što mladi i zaslužuju i na šta imaju pravo.

14.2. Omladinski Rad Kao Profesija ili Zanimanje

Kroz čitavu publikaciju se prožima omladinski rad kao zanimanje ili profesija. Razlog za ta-kvo dvostruko definisanje upravo ćemo razjasniti u ovom poglavlju. Naime, mnogi govore o potrebi priznavanja profesije omladinskog radnika/ce - kao nešto što bi ukazivalo na gore navedeno, drugi pak govore o zanimanju omladinskog radnika/ce, a treći o profesional-izaciji omladinskog rada. U pokušaju da nađemo odgovor, prvi korak je razumevanje samih termina i šta oni znače.

14.2.1. Omladinski rad kao profesija

Prema Šporerovoj profesija predstavlja “zanimanje koje ima monopol nad nekim kompleksnim delom znanja i praktičnih veština, a za koje je potrebno dugotrajno školovanje, tzv. visoko obra-zovanje, te tako postaje jasno prepoznatljivo u društvu”58. (Šporer, 1989,str. 44 i 45).Ujedno Australijsko veće profesija (Australian Council of Professions) definiše profesiju kao: “Disciplinovana grupa pojedinaca/ki koji/e se pridržavaju etičkih standarda, te koji su priznati od strane javnosti da poseduju specifnična znanja, veštine koji su proistekli iz istraživanja, obrazova-nja, iskustva i treninga te koji su spremni da primenjuju iste u interesu drugih”59. Sa druge strane, prema Denholmu (Denholm. C.J.; 1990, str. 56) postoje osnovne karakteristike profesije:

Nivo specijalizovanih znanja i veština1

Period intezivnog obrazovanja (obrazovni zahtevi)2

Članovi primenjuju kodeks i profesionalnu etiku1

Zakonska regulativa koja odobrava praksu2

Mehanizam za istraživanja i sankcionisanje ponašanja koja krše kodekse ponašanja1

Kontinurani razvoj u obrazovanju2

Profesionalna asocijacija koja ujedinjuje polje rada1 60

Bulatović ujedno ističe da je poreklo profesije vezano za pojavu univerziteta, te da upravo iz tog nje-nog porekla proizilazi jedna od bitnih karakteristika profesije – visokoškolsko obrazovanje kao krite-rijum za prepoznavanje profesionalnog statusa nekog zanimanja. (Bulatović, 2002, str. 126-130)61.

57 Kijevčanin, Marković; (2007); “Omladinski rad u Crnoj Gori”; Forum MNE 58 Dr. Alibabić, Š.; Mr. Ovesni, K; ”Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika”; Inovacije u nastavi,

2/2005, Učiteljski fakultet; Beograd59 Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); “ That Old Chestnut; The Professionalisation of youth work

in Victoria-A discussion paper”60 Denholm, C. J. (1990) ‘Canadian child and Youth care 1979-89: Implications for the Australian profession’,

Youth Studies, maj 1990, str. 5661 Dr. Alibabić, Š.; Mr. Ovesni, K; ”Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika”; Inovacije u nastavi,

2/2005, Učiteljski fakultet; Beograd

50




Ukoliko razmatramo opciju priznavanja profesije omladinskog rada, moramo se upitati da li omladinski rad zadovoljava uslove za profesiju, te koje su implikacije na sam rad ukoliko se prizna kao profesija. Sagledavnje omladinskog rada u okviru navedenih odrednica moramo uraditi u odnosu na 2 aspekta:

Šta od gore navedenog postoji u okviru omladinskog rada?2

Koliko je sistematski sveobuhvatno primenjivo u praksi od strane organizacija koje 3

sprovode omladinski rad?

U okviru omladinskog rada dakako postoje neki od gore navedenih elementa, ali ne postoji usaglašenost na nacionalnom nivou, nego na organizacijskom nivou. Dakle, omladinski rad ima svoj nivo specijalizovanih znanja i veština, kodeks i profesionalnu etiku, kontinuirani razvoj u obrazovanju kroz raznovrsne treninge, mehanizam za istraživanja i sankcionisanje ponašanja, visoko obrazovanje, ali se ne može reći da svaka organizacija ima gore navedeno, nego se praksa razlikuje od organizacije do organizacije. Ujedno ne postoji kategorizacija ti-pova omladinskog rada, niti kreirana standardizacija u odnosu na potrebne kvalifikacije za sprovođenje različitih tipova omladinskog rada. Činjenica o različitim tipovima i različitostima o nivou potrebnih kvalifikacija se odnosi i na obrazovanje samih praktičara omladinskog rada. Trenutno smo zatečeni u situaciji gde omla-dinski rad sprovode praktičari/ke najrazličitijeg obrazovanog profila;

Omladinski radnici koji imaju završeno visoko obrazovanje usko specijalizovano za 1. omladinski rad (Dodiplomske studije o omladinskom radu)Praktičari/ke koji imaju različito 2. visoko obrazovanje (pedagogija, psihologija, menadžment)Praktičari/ke koji imaju različito 3. visoko obrazovanje koji su završili univeritetski kurs usko specijalizovan za omladinski rad (30/60 ECTS )Praktičara/ke koji/e imaju 4. srednješkolsko obrazovanje koji su završili univerzitetski kurs usko specijalizovan za omladinski rad (30/60 ECTS)Praktičara/ke koji/e imaju 5. srednješkolsko obrazovanje, ali su stekli određeni nivo znanja, veština i iskustva kroz neformalno obrazovanje.

Sa druge strane moramo da identifikujemo da omladinski rad sprovode:

Volonteri1. Profesionalni omladinski radnici 2.

Ovakva situacija je slična i u ostalim evropskim zemljama, gde sam procenat zastupljenosti vo-lontera/ki u omladinskom radu varira od 10-24% recimo u Danskoj, Lihenštajnu, Holandiji, Švajcarskoj dok u Vejlsu, Škotskoj, Belgiji, Kipru, Nemačkoj i Malti procenat dostiže i 80-100%. Iz ovoga je očigledno da volonteri/ke igraju značajnu ulogu u sprovođenju omladinskog rada. Ujedno, očigledna je činjenica da se u određenim situacijama kvalifikacijama volontera/ki ne pridaje dovoljno značaja, jer se generalno omladinski rad suočava sa manjkom ljudskih resursa. Dakle, prema Šporerovoj i prema Bulatoviću priznavanje omladinskog rada kao profesije bi značilo da se omladinskim radom mogu baviti samo profesionalci/ke koji/e imaju završeno visoko obrazovanje usko specijalizovano za omladinski rad. Sa uvođenjem profesije pod ovim kriterijumom i licence za rad eliminisali bi više od 95 % ljudi koji se bave omladinskim ra-dom, jer ne bi ispunili akademske uslove za obavljanje ove profesije. Ovakav postupak bi se video kao vrlo nepopularan i koji bi rezultirao na štetu mladih ljudi. Omladinski rad se već suočava sa problemom da je veliki broj mladih neobuhvaćen programima omladinskog rada zbog manjka ljudskih resursa (i finansija), gde bi se, uvođenjem profesije pod ovim uslovima i licence za rad, stanje znatno pogoršalo.

51




Nadalje ako sagledamo ostale uslove profesije, jedan od njih je priznavanje od strane javnosti da omladinski rad poseduje određena specifična znanja. Prema ovome omladinski rad još uvek nema status profesije, iako realno omladinski rad poseduje specifična znanja, veštine koje su nužne za obavljanje omladinskog rada. Omladinski radnici/e su marginalizovani u profesionalnom smislu zato što druge profesije ne priznaju u dovoljnoj meri znanja i eksper-tizu omladinskih radnika/ca. Jedan od razloga za ovakvu situaciju jeste što je omladinski rad relativno novi pojam na našim područjima i javnost još uvek nije upoznata sa istim. Sa druge strane imamo i generalnu prisutnost skepticizma prema radu nevladinih organizacija upravo zbog dugogodišnjeg rada bez sistematizacije, standardizacije i transparentnosti o osiguranju kvaliteta. Ovo predstavlja još jedan razlog zašto se ovim pitanjem moramo pozabaviti sa daleko većim prioritetom nego što je bilo do sada.

14.2.2. Omladinski rad kao zanimanje

Nadalje, ako istražujemo koje su nam druge opcije onda govorimo o priznavanju zanimanja omladinskog radnika/ce, pod čim se podrazumeva da je to “posao koji pojedinac obavlja kao svoju svakodnevnu radnu aktivnost kojom osigurava sredstva za život”, ali iza koga nužno “ne stoji tačno određeno obrazovanje” (Šporer, 1989,str. 44 i 45). Priznavanje zanimanja realnije oslikava trenutačno stanje zbog različitosti praktičara/ki koji sprovode omladinski rad. No, pitanje koje se nameće pri ovom pristupu je kako osiguravamo kvalitet omladinskog rada, da li uistinu svi mogu da sprovode omladinski rad? Omladinski rad ima svoju etiku, metodolo-giju, osnovne principe delovanja, svoje visoko obrazovanje, i neosporno je da osoba mora da ima određeni set znanja i veština odn. kvalifikacija da bi se bavila omladinskim radom. Isto tako činjenica je da postoje različiti tipovi omladinskog rada koji zahtevaju veći ili manji nivo kvalifikacija za obavljanje istih. Dakle, sa jedne strane imamo obavezu za osiguranjem kvaliteta zbog odgovornosti prema mladima, a sa druge strane imamo društveni interes i praktični razlog manjka ljudskih resursa sa adekvatnim visokim obrazovanjem, stoga se ne mogu sprovesti radikalne mere, nego je odgovor negde u sredini. Prema analizi trenutačne situacije u kojoj se nalazi omladinski rad, praktičari omladinskog rada mogu da lobiraju za priznavanje zanimanja omladinskog rada, ali sa naglaskom započi-njanja procesa profesionalizacije omladinskog rada.

14.2.3. Profesionalizacija omladinskog rada

Za većinu evropskih država sa jasnom i ambicioznom politikom prema mladima jedan od najvažnijih ciljeva upravo jeste profesionalizacija sektora omladinskog rada kako bi se on priznao kao društveni prioritet. U težnji da uskladi politiku prema mladima među zemljama Evrope, Savet Evrope uspostavlja takozvane pokazatelje politike prema mladima. Prva dva pokazatelja govore o promovisanju neformalnog obrazovanja mladih kao važnog faktora u do-životnom procesu učenja i razvoju obrazovne politike s ciljem jačanja nevladinih organizacija koje sprovode omladinski rad. Profesionalizacija predstavlja dug proces gde zanimanje uspeva da tokom vremena dostigne kriterijume potrebne za priznavanje kao profesije. Ovo uključuje poboljšanje i napredak statusa profesionalnosti u odnosu na znanje i veštine koje su potrebne za obavljanje profesionalne prakse. Profesionalizacija je proces promene, stremeći ka idealnom tipu, i kako se zanimanja profesionalizuju prolaze kroz strukturalne promene uključujući us-postavljanje trening institucija, formiranje profesionalnih organizacija kao i ostvarivanje vla-davine nad određenim teoretskim znanjem62. U odnosu na profesionalizaciju postoje podeljena mišljenja, zbog situacije u kojoj se omladinski

62 http://www.literacyonline.org/products/ili/webdocs/shah.html; Professionalsation of Indian adult Education; Dr. S.Y. Shah

52




rad nalazi sa različitim obrazovnim profilom praktičara omladinskog rada, mnogi strahuju da će pri procesu profesionalizacije izgubiti mogućnost da nastave sa ovim radom. Ono što je vrlo važno napomeniti da cilj profesionalizacije nije eliminasanje ljudskih resursa zbog neadekvatnih kvalifikacija, nego se profesionalizacija zalaže za doedukaciju praktičara (ukoliko je potrebno). Izjave poput; “Svi mogu da se bave omladinskim radom, bez obzira na njihovo obrazovanje”, - je vrlo neodgovorna izjava prvenstveno prema svojim krajnjim korisnicima-mladima, jer mladi zaslužuju i imaju pravo na kvalitetne usluge, kao što i praktičari omladinskog rada imaju obavezu da osiguraju kvalitetne usluge. Profesionalizacija i osiguranje kvaliteta omladinskog rada je od eminentne važnosti, ne zbog interesa samih praktičara omladinskog rada (kako bi omladinski radnici/ce sa visokim obrazovanjem osigurali svoj status u ovoj industriji), nego njena važnost leži u obezbeđivanju kvalitetnih usluga mladima i sprečavanje primera loše prakse. Loša praksa u omladinskom radu se ne vezuje za svesnu odluku o sprovođenju loše prakse, ona se katkad dešava prosto zbog neupućenosti šta je dobra praksa i nerazumevanja samog koncep-ta omladinskog rada i koja je uloga omladinskih radnika/ca u razvojnom procesu mladih. Omladinskim radom se mogu baviti praktičari različitih obrazovnih profila, ali moraju steći minimalni nivo osnovnih znanja, veština i stavova koji su potrebni za osiguranje osnovnih kriterijuma za sprovođenje kvalitetnog omladinskog rada. Sa tim se izbegava mogućnost da se napravi “više štete nego koristi” na razvojni proces mladih. Ako se osvrnemo na proces profesionalizacije omladinskog rada u internacionalnom kontek-stu zatičemo sledeću situaciju:

Severna amerika1. - uspostavljena profesionalna asocijacija (the Association of Child and Youth Care Professionals), te je u procesu profesionalizacije u odnosu na nekoliko aspekata; usvajanje etičkog kodeksa, nacionalih standarda kompentencija, registracija profesije i obavezni trening na nacionalnom nivou. zemlje Komonvelta2. (Commomwealth countries) – razvijaju i promovišu obrazovanje i trening omladinskog rada za profesionalizaciju sektora omladinskog rada. (Common-wealth Youth Programme; 2003-2006 Strategic Plan) ujedinjeno Kraljevstvo3. - omladinski rad je vremenski dugo industrijski organizovan, gde su obavezni treninzi i definicija omladinskog rada (kao neformalno socijalno obra-zovanje) vrlo dobro ustaljeni. No, ipak etički kodeks je skorijeg datuma od 1999 god. usvojen od Nacionalne Agencije za mlade. Wales, Malta, novi zeland4. - razvijen i usvojen etički kodeks63

r. hrvatska5. - uvela u nomenklaturu zanimanja; Voditelj rada sa mladima

Na našim područjima su uviđeni određeni pomaci koje idu u prilog samom procesu profesio-nalizacije omladinskog rada:

Nekada se omladinski rad sprovodio čisto na volonterskoj osnovi, sada se situacija 2

menja gde imamo sve više ljudskih resursa koji se puno radno vreme bave omladinskim radom. Ova činjenica će pomoći ka kreiranju tela znanja o omladinskom radu Lokalizacija usko specijalizovanog obrazovanja u obliku visokog obrazovanja i univerzi-3

tetskih kurseva predstavalja veliki pomak u priznavanju ovog polja delovanja, i ujedno predstavlja jedan od preduslova za priznavanje profesije/zanimanjaPostoji lokalno znanje, iskustvo i veštine koje se mogu iskoristiti za kreiranje i spro-2

vođenje obaveznih treninga praktičara/ki omladinskog rada za osiguranje minimalnih kriterijuma kvaliteta omladinskog rada Kreiranje Nacionalih strategija za mlade i izdvajanje finansijskih sredstava za omladin-3

ski rad od strane države

63 Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); “ That Old Chestnut; The Professionalisation of youth work in Victoria-A discussion paper

53




14.3. Obrazovanje i Obuka Omladinskih Radnika/ca

Proces profesionalizacije čija je namera da osobe koje deluju u omladinskom radu poboljšaju kvalitet aktivnosti i usluga koje su usmerene na mlade, u većini evropskih država je regulisano na nekoliko načina; kroz kratkoročno i dugoročno obrazovanje/obuku omladinskih radnika/ca.Ukoliko pogledamo evropske zemlje u odnosu na obrazovanje i obuku omladinskih radnika/ca, zatičemo raznolikost ovisno o samoj strukturi i razvoju pojedinih zemalja. U 14 zemalja članica EU, postoji nacionalno priznata kvalifikacija za omladinskog radnika/cu (Austrija, Danska, Engleska, Finska, Francuska, Nemačka, Irska, Lihenštajn, Malta, S. Ir-ska, Holandija, Škotska, Vejls). U svim slučajevima imamo kvalifikacije na nivou diplomskih ili dodiplomskih studija koje se sprovode na Univerzitetima. Primera radi možemo pobliže razmotriti koje sve to studije visokog obrazovanja za omladin-skog radnika/cu postoje u Škotskoj i Malti.

Studijski Programi za Omladinskog Radnika/cu

na Malteskom Univerzitetu

Diploma u omladinskim studijama4

Dodiplomske studije omladinskog rada i zajednice5

Magistarske studije iz omladinskog rada i rada u zajednici6

Studijski Programi Za Omladinskog Radnika/cu u Skotskoj

Diploma visokog obrazovanja 1

Dodiplomske studije u obrazovanju/razvoja u zajednici2

Dodiplomske studije iz razvoja zajednice sa omladinskim studijama1

Dodiplomske studije u osnovama obrazovanja u zajednici2

Postdiplomski sertifikat: obrazovanje u zajednici1

Postdiplomska diploma: obrazovanje u zajednici2

Magisterij u Filozofiji: Diploma u istraživanju1

Profesionalne studije2

Napredni Magisterij Nauke1

Doktorske studije: Diploma u istraživanju2

Ono što je važno napomenuti da su u većini slučajeva usko specifične studije vezane za omladin-ski rad dizajnirane tako da omogućavaju studentu/kinji da uporedo sa studiranjem radi. Ovaj as-pekt je vrlo važan za proces profesionalizacije koji teži ka podizanju kvalitete usluga omladinskog rada kroz jačanje kvalifikacija omladinskih radnika/ca, pri čemu se ne gube ljudski resursi koji već rade u sektoru omladinskog rada tokom njihovog studiranja. Na istom principu su kreirane i usko specifične studije i obrazovanje za omladinskog radnika/cu na našim područjima. Dakle, ako govorimo o usko specijalizovanom obrazovanju o omladinskom radu kod nas ima-mo obrazovanje različitih nivoa; u obliku programa visokog obrazovanja (180/210 ECTS kre-dita) i u obliku univerzitetskog kursa (30/60 ECTS kredita).

-

-

54




Trenutno u R. Srbiji postoji visoko obrazovanje za omladinske radnike/ce, na Fakultetu za trgovinu i bankarstvo “Janićije i Danica Karić”, Univerzitet “Braća Karić”; dodiplomske stu-dije; Komunikolog – razvojni omladinski rad u zajednici (180 ECTS kredita). Ovaj program se izvodi u saradnji sa švedskim Univerzitetom; Škola za edukaciju i komunikaciju (HLK); Jenčeping (šve. Jönköping) i lokalnom nevladinom organizacijom; Centar za omladinski rad (bivši PRONI Institut za socijalno obrazovanje/Forum Syd). 2007 god. upisana je prva gene-racija sa 15 studenata/kinja koji dolaze ne samo iz R. Srbije nego i iz susednih zemalja. Ovom visoko obrazovnom programu prethodio je pilot projekat (2004-2007 god.) osnovnih studija Omladinski radnik/ca u zajednici (210 ECTS kredita), koji je bio sprovođen od strane gore pomenutog švedskog univerziteta i švedske nevladine organizacije Forum Syd Balkans Progra-mme. Ovaj pilot projekat je obuhvatio 17 studenata/kinja iz područja bivše Jugoslavije, a sam program se sprovodio u R. Srbiji, Bosni i Hercegovini, R. Hrvatskoj, Švedskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i Velikoj Britaniji.

U nekim zemljama kao što su Švajcarska ili Belgija ne postoji nacionalno priznata kvalifikacija za omladinskog radnika/cu, ali postoje brojne studije u okviru socijalne pedagogije, socijalnog rada ili kulturne animacije koje kvalifikuju osobu da se prijavi za posao omladinskog radnika/ce.64 Sa druge strane moramo imati na umu da se polje delovanja omladinskog rada u neki zemljama, usko preklapa sa recimo socijalnim radom, što je kod nas praksa pokazala da nije slučaj.

Univerzitetski kursevi Pored visoko obrazovnih programa na našim područjima postoji takođe usko specijalizovano obrazovanje o omladinskom radu na nivou sertifikata koji je akreditovan od gore pomenutog švedskog Univerziteta. Ovaj program se sprovodio na području bivše Jugoslavije (izuzev Slo-venije) od 1996 god. u saradnji sa švedskom nevladinom organizacijom PRONI Institut za socijalno obrazovanje (2004 god. organizacija menja ime u Forum Syd Balkans Programme, 2007. nekadašnji projekti iste organizacije se lokalizuju i registruju kao 6 lokalnih NVO-a65). Ovaj obrazovni program je obuhvatao 2 nivoa:

A nivo (30 ECTS kredita); Liderstvo i razvojni omladinski rad 1

B nivo (60 ECTS kredita - uključujući kredite iz nivoa A); Liderstvo i razvojni omla-2

dinski rad u zajednici

Trenutno ovi kursevi se sprovode na lokalnim univerzitetima u Makedoniji SEE Univerzitetu; Fakultet javne administracije; odsek socijalni rad i politika, u Bosni i Hercegovini; Univerzitetu u Zenici; Pedagoški fakultet; i u Crnoj Gori na Nikšićkom Univerzitetu; Filozofski fakultet. Postojanje gore pomenutih Univerzitetskih kurseva, pruža nam široku mogućnost u profesi-onalizaciji omladinskog rada. Postoje mogućnosti da se inkorporiraju kao izborni predmeti na postojećim fakultetima bliskih profesija (npr. pedagogija, psihologija, socijalni rad). Na-dalje postoji mogućnost modifikacije postojećih univerzitetskih kurseva (ukoliko potrebno) te sprovođenja treninga/obuka van Univerziteta kako bi se osigurao kvalitet usluga, kao što je slučaj u Francuskoj. Francuska ima kreiran sistem obuke i obrazovanja u odnosu na potreban posao koji treba da se obavlja u okviru omladinskog rada. Identifikovano je 5 različitih nivoa kvalifikacije koje su regulisani od strane Ministarstva omladine i sporta. Programi obuke i obrazovanja se ne sprovode na Univerzitetima nego ih sprovode nevladine organizacije, ali sva-

64 Training and Education of Youth Workers in Europe ‘A snapshot – October 2005’, Wales Youth Agency65 R. Srbija; Centar za omladinski rad; Makedonija; Triangle; Centar za neformalno obrazovanje; Crna Gora;

Forum MNE; Centralna Bosna; Centar za edukaciju mladih; Maglaj/Doboj; Centar za omladinski rad i nefor-malno obrazovanje; Brčko distrikt; PRONI-Centar za omladinski razvoj; Brčko

55




ki program mora biti akreditovan i odobren od Ministarstva omladine i sporta. Dakle, sličan pristup se može primeniti i kod nas.

Pored gorenavedenih uslova potrebno je ostvariti i sledeće aspekte na nacionalnom nivou kako bi se krenilo u ovom pravcu;

Definisanje i usaglašavanje omladinskog rada i tipova omladinskog rada1

Definisanje potrebnih kvalifikacija za obavljanje različitih tipova/posla omladinskog 2

rada (gde se ne mora nužno stavljati fokus samo na formalno obrazovanje, nego da se kvalifikacije sagledavaju kao set znanja, veština, sposobnosti, stavova i iskustva, koji se mogu takođe steći i kroz neformalno obrazovanje)Definisanje minimalnog nivoa obrazovanja/treninga koji svaki praktičar/ka mora da 1

ima da bi se bavio/la omladinskim radom Definisanje kodeksa ponašanja i profesionalne etike, vrednosti, osnovnih principa, i 2

politiku zaštite mladih u praksi Uspostavljanje Profesionalne asocijacije/Asocijacije praktičara omladinskog rada kao 1

krovnog tela Uvođenje omladinskog radnika/ce u nomenklaturu zanimanja2

14.4. Profesionalna Asocijacija

(Asocijacija Prakticara Omladinskog Rada)

U prethodnom poglavlju smo videli da u internacionalnom kontekstu u procesu profesiona-lizacije značajnu ulogu igra uspostavljeno krovno telo praktičara omladinskog rada, koja se naziva Profesionalna asocijacija, koje obično ima sledeće specifične ciljeve;

Promovisanje i izgradnju profesionalnog statusa i prepoznavanje ekspertize1

Blizak rad sa organizacijama/institucijama/telima koje sprovode obrazovanje (treninge), 2

kako bi se osigurale potrebne kvalifikacije i veštine za određeni tip omladinskog radaObezbediti forum za umrežavanje između praktičara omladinskog rada/omladinskih 1

radnika kako bi se razmenjivale informacije i idejeRazvijanje modela najbolje prakse2

Biti glas u medijima oko pitanja statusa i prava praktičara omladinskog rada/omladin-1

skih radnika/caObezbeđivanje profesionalnog razvoja svojih članova2

Tipične profesionalne asocijacije/asocijacije praktičara omladinskog rada spadaju u 3 kategorije:

PA sa fokusom na pravna pitanja1

PA sa fokusom na profesionalni razvoj2

PA koji predstavlja kombinaciju prethodne dve1 66

Modeli Profesionalnih asocijacija prema dokumentu; Profesionalizacija omladin-skog rada u Viktoriji; (2004); (Youth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); “That Old Chestnut;The Professionalisation of youth work in Victoria-A discussion paper);

66 Ibid

-

56




Kategorija Pa Osnovni Ciljevi Osnovne Funkcije

1. Pravna Pitanja

Zastupanje pravnih interesa 1

članovaUnapređenje uslova zapošljava-2

nja i plata Promovisanje prava i zdravstve-1

ne zaštite članovaPodržavanje članova i pružanje 2

za konske pomoći oko pitanja zapošljavanja

Pružanje podrške pri pregova-2

ranju oko sklapanja ugovora pri donacijama i novim projektimaOsigurati da članovi znaju 3

koja su njihova pravaPredstavljati članove u svim 2

disciplinskim pitanjimaPružanje pravnih saveta svo-3

jim članovima

1.1. članstvo

Svi koji su uključeni u sektor za mlade, bilo na puno radno vreme 4

ili pola radnog vremena, uključujući sprovođenje samih usluga, menadžment, politiku, istraživanje u vladinom i nevladinom sektoru Volonteri/ke 5

1.2. Finansiranje Traženje donacija1

Kontinuirano finansiranje od članarina2

Visina članarine je regulisana skalom u zavisnosti od visine plate. 1

1.3. Menadžment

Asocijacija je podeljena na podjedinice, gde bi se članovi uključi-2

vali kroz njihove lokalne podjedinice. Podjedinica bi bila sačinjena od minimalnog broja članova koji rade na istom geografskom području. Svaka podjedinica ima svog regionalnog predstavnika koji bi prisustvovao regionalnim sastanacima. Asocijacija ima izvršno veće koje bi sprovodilo politike i koje bi 3

upravljalo Asocijacijom

1.4. Etički kodeksAsocijacija razvija etički kodeks koji određuje principe kao smerni-4

ce ponašanja i delovanja u praksi

1.5. Disciplinske procedure

Asocijacija ima pravo da sprovodi disciplinske mere ukoliko član 5

naruši etički kodes. Disciplinske procedure mogu biti od upozore-nja, suspenzije ili isključenja iz Asocijacije.

57




2. Profesionalni Razvoj

Promovisanje profesije omla-2

dinskog radaPromovisanje profesionalnih 3

standarda i primera dobre prakse u omladinskom raduPromovisanje i obezbeđivanje 2

mogućnosti za profesionalni razvoj

Obezbeđivanje kontinuiranog 1

profesionalnog razvoja svojim članovimaPružanje profesionalne 2

podrške u odnosu na pitanja mladihUpoznavanje šire javnosti o 1

uslugama omladinskog rada i profesionalnih pitanjaOrganizovanje seminara, radi-2

onica, treninga i konferencija vezanih za omladinski radRad sa institucijama radi 1

određivanja kurikuluma i akreditacije programaStandardizovanje određenih 2

treninga i akreditacijaRazvoj etičkog kodeksa koji 1

reflektuje vrednosti profesije i obezbeđuje smernice rada praktičarima/kamaRad na žalbama u odnosu na 2

etičku i profesionalnu praksuUspostavljanje politike rada 1

za zaštitu mladih (zdravstveno sigurnosna pitanja u praksi)

2.1. članstvo

Svi koji su uključeni u sektor za mlade, bilo na puno radno vreme 2

ili pola radnog vremena, uključujući sprovođenje samih usluga, menadžment, politiku, istraživanje u vladinom i nevladinom sektoru Volonteri/ke3

Studenti/kinje koji/e su u procesu sticanja potrebnih kvalifikacija2

Ukoliko je članstvo zasnovano na kvalifikacijama, onda postoje 3

različite kategorije članstva;Pridruženo članstvo 1. - za studente i one sa kvalifikacijama ali koji nemaju iskustva u omladinskom raduPraktičarsko članstvo2. - za one koji imaju priznato iskustvo ali nemaju formalno obrazovanje 3. Puno članstvo - za one koji imaju priznato iskustvo i for-malno obrazovanje

Članstvo u asocijaciji nije obavezno da bi radili u sektoru omladin-2

skog rada

2.2. Finansiranje

Traženje donacija1


Visina članarine je regulisana skalom u zavisnosti od visine plate. 1

58




2.3. Menadžment Asocijacijom upravlja Upravni odbor/veće, sa postojanjem plaće-2

nog sekretarijata koji obavlja svakodnevne poslove asocijacije

2.4. Etički kodeks Asocijacija razvija etički kodeks koji određuje principe kao smerni-3

ce ponašanja i delovanja u praksi

2.5. Disciplinske procedure

Asocijacija ima pravo da sprovodi disciplinske mere ukoliko član 4

naruši etički kodes. Disciplinske procedure mogu biti od upozore-nja do suspenzije ili isključenja iz Asocijacije.

Gore su prikazani primeri iskustva drugih zemalja, kao i dva modela Profesionalne asocijacije, gde je uviđeno da osnivanje jednog takvog tela pomaže procesu profesionalizacije, a negde čak predstavlja i preduslov.

Pitanje koje se postavlja, da li je osnivanje Profesionalne asocijacije jedan od ključnih koraka i u našem konteksu?

Ako sagledamo realno situaciju, problematika omladinskog rada u zemljama zapadnog Bal-kana se ne razlikuje mnogo od ostalih zemalja, sa tim što možda u pojedinim aspektima još više zaostajemo. Činjenica jeste da ne postoji krovno-koordinaciono telo koje bi se bavilo svim pitanjima omladinskog rada, od samog definisanja, osiguranja kvalititeta, razmene informaci-ja, kreiranja mogućnosti za dijalog, profesionalim usavršavanjem, zagovaranjem i promovisa-njem omladinskog rada. Svi ovi aspekti jesu vrlo bitni kako bi se osigurale kvalitetne usluge mladima i kako bi odgovorno odgovorili na potrebe mladih.

Ukoliko uzmemo pretpostavku oko usaglašavanja potrebe osnivanja, sledeće je pitanje koji model bi bio najadekvatniji?

Kroz analiznu situacije na terenu, možemo pokušati dati predlog za model kao startnu pozi-ciju za dalje diskusije i debate.

U odnosu na modele koje su gore predstavljeni, možemo reći da je najadekvatniji kombinova-ni model (v.dole), ali sa naglaskom da se delatnosti u odnosu na pravne aspekte moraju svesti na nižu stepenicu, pošto se nalazimo na samom početku sistematizacije. Nadalje, u pogledu naziva tog tela, u internacionalnom kontekstu, vidimo da se primenjuje naziv Profesionalna Asocijacija, no ako pogledamo situaciju kod nas i debatu oko profesije/zanimanja, možda je primereniji naziv Asocijacija praktičara/ki omladinskog rada, (dalje u teksu APOR) gde ne is-ključujemo praktičare/ke sa različitim obrazovnim profilom. U odnosu na članstvo, ono može biti sačinjeno i od pojedinaca/ki i organizacija/institucija. Ovakav primer članstva nalazimo u Severnoj Americi (the Association of Child and Youth Care Professionals), gde kroz ovaj pri-stup dobijamo olakšavanje pri sprovođenju samog osiguranja kvaliteta, jer organizacije mogu lakše da obezbede sistematizaciju primenjivanja etičkog kodeksa, vrednosti, osnovnih pricipa itd. ukoliko je postave kao radnu politiku svoje organizacije.

59




Predlog modela asocijacije praktičara omladinskog rada-kombinovani model;

Predlog svrhe aPOr-a

Profesionalna asocijacija poboljšava kvaliteta rada omladinskih radnika/ca; pomaže omladinskim radnicima/cama da izgrade pro-fesionalne i lične kapacitete; promoviše, ojačava, te se zalaže za formalno priznavanje omladinskog rada.

Predloženi ciljevi aPOr-a

Koordinacija aktivnosti vezanih za profesionalna i pravna pita-1

nja koja se odnose na omladinski radPromovisanje profesije omladinskog rada2

Uspostavljanje monitoring tela i poboljšanje standarda prakse1

Promovisanje etičkog ponašanja u sektoru omladinskog rada2

Predložene ključne aktivnosti aPOr-a

Uspostavljanje i održavanje kriterijuma za kompentencije 1

omladinskih radnika/ca, te standarda za kvalitet radaPružanje usluga monitoringa i evaluacija2

Obezbeđivanje svojim članovima profesionalne i lične 1

razvojne mogućnosti, priznavanje, nagrade, stipendije kao i grantove za profesionalni razvoj (treninzi, seminari, mogućno-sti supervizirane prakse, itd) Osiguravanje umrežavanja i razmenu znanja i prakse između 2

omladinskih organizacija/organizacija koje se bave pitanjima mladihSprovođenje istraživanja i objavljivanje publikacija vezanih za 1

OR i pitanja mladihZagovaranje za uspostavljanje zanimanja omladinskog rada 2

kao i za pitanja mladihPromovisanje mogućnosti za zapošljavanje za svoje članove1

Obezbeđivanje mogućnosti za lični i profesionalni razvoj za 2

razne korisnike (koji nisu članovi) [treninzi, monitoring / evaluacija, supervizija]Saradnja sa vladinim sektorom i drugim interesnim grupama 1

u svrhu poboljšanja kvaliteta delatnosti omladinskog radaPromovisanje profesije/zanimanja OR u široj zajednici2

Uspostavljanje web portala koji bi služio za efikasniju razme-1

nu informacija unutar sektora omladinskog rada

60




Clanstvo

1. Pojedinci/keSvi koji su uključeni u sektor za mlade, bilo na puno radno 1

vreme ili pola radnog vremena, uključujući sprovođenje samih usluga, menadžment, politiku, istraživanje u vladinom i nevla-dinom sektoru Volonteri/ke2

Studenti/kinje koji/e su u procesu sticanja potrebnih kvalifi-1

kacijaUkoliko je članstvo zasnovano na kvalifikacijama, onda postoje različite kategorije članstva;

Pridruženo članstvo 1. - za studente i one sa kvalifikacijama ali koji nemaju iskustva u omladinskom raduPraktičarsko članstvo2. - za one koji imaju priznato isku-stvo ali nemaju formalno obrazovanje 3. Puno članstvo - za one koji imaju priznato iskustvo i formalno obrazovanje

Članstvo u asocijaciji nije obavezno da bi radili u sektoru omla-dinskog rada

2. Organizacije/institucijeOmladinske organizacije a) Organizacije koje sprovode omladinski radb) Institucije koje sprovode same usluge, menadžment, politi-c) ku, istraživanje u oblasti omladinskog rada

FinansiranjeTraženje donacija4


Menadžment

APOR se registruje kao udruženje građana2

Baziran na članstvu (individue, organizacije); omladinski 3

radnici/ce i edukatori, organizacije koje se bave pitanjima mladih/omladinske organizacije. Skupština usvaja statut i razvija etički kodeks ponašanja, vred-2

nosti i osnovne principeStatut reguliše organizacijsku strukturu (upravni odbor, 3

izvršno telo)Upravni odbor uspostavlja politike i procedure2

Izvršni direktor/ka - upravlja svakodnevnim operacijama i 3

poslovimaMali broj zaposlenih (puno radno vreme)2

Etički kodeksAsocijacija razvija etički kodeks koji određuje principe kao smer-nice ponašanja i delovanja u praksi

Disciplinske procedureAsocijacija ima pravo da sprovodi disciplinske mere ukoliko član naruši etički kodes. Disciplinske procedure mogu biti od upozo-renja do suspenzije ili isključenja iz Asocijacije

-

61



ZAVRŠNA REČ

15. Zavrsna Rec i pitanja za diskusiju

U ovoj publikaciji smo pokušali kroz osnovne teorije o svrsi i strukturi omladinskog rada pobliže objasniti šta je to omladinski rad, te dati pregled trenutnih problema i mogućnosti za dalji razvoj omladinskog rada kako bi pružili kvalitetnije usluge mladima. Važno je napomeni-ti da je svrha publikacije da se podstakne diskusija na gore pomenute teme, jer ovo predstavlja samo jedno viđenje, i nikako kranje definisanje. Publikacija može poslužiti kao struktura važ-nih pitanja za dalje diskusije o omladinskom radu. Predloženo je nekoliko akcija kako se može dalje podstaći razvoj i priznavanje omladinskog rada, ali dalji tok događaja zavisi isključivo od nas samih i koji ćemo put izabrati.

Postoji još jedna alternativa, a to je da ne radimo apsolutno ništa po pitanju svih gore navede-nih tema. U tom slučaju, se možemo zapitati kakav će to uticaj imati na sektor omladinskog rada i na same mlade. Pri ovom pristupu postoji zabrinutost da i ovako već marginalizovan omladinski rad postane još više zapostavljen i gurnut u stranu. Ono što je ključno u ovom procesu jeste da se istakne jedinstvenost uloge omladinskog radnika/ce sa mladom osobom i komplementarnost sa drugim profesijama, te koliko omladinski radnik/ca ima uticaj na razvoj mladih ljudi zbog svoje specifične prirode odnosa. Sama činjenica da imamo uticaj na razvoj mladog čoveka nosi sa sobom veliku odgovornost, koja zahteva pružanje kvalitetnih usluga mladima i sistem osiguranja kvaliteta. Proces profesionalizacije prvenstveno moramo sagleda-vati u okviru koristi za mlade i odgovorosti prema mladima.

Pitanja Za Diskusiju

Koja je definicija omladinskog rada u našoj zemlji?1. Koji sve tipovi omladinskog rada postoje?2. Koje su to potrebne kvalifikacije u odnosu na različitost tipova omladinskog rada?3. Da li je proces profesionalizacije potreban u našoj zemlji? Ukoliko jeste koji model 4. doedukacije praktičara omladinskog rada će se primeniti?Kako će se uspostaviti sistem praćenja osiguranja kvaliteta? 5. Koji su formalni koraci u našoj zemlji potrebni da bi se omladinski rad dodao u 6. nomenklaturu zanimanja? (sa kojim institucijama treba sarađivati, da li je potrebno sprovesti istraživanje u odnosu na uslove priznavanja i ulogu omladinskog rada u multisektorskom pristupu brige o mladima, šta je potrebno od dokumentacije?)Da li se status omladinskog rada može podići bez osnivanja Asocijacije praktičara 7. omladinskog radaKoji bi bio najadekvatniji model APOR-a?8. Ko treba da sačinjava članstvo APOR-a?9. Koji je scenario/alternativa ukoliko ne dođe do osnivanja APOR-a?10.

--

62



BIBLIOGRAFIjA

BibliografijaYoung, K: (1999); 1. Art of Youth Work; Russell House Publishing Ltd. UK Smith, M. ; (1982); 2. Creators not consumers; Rediscovering social education 2e, Leice-ster: National Association of Youth Clubs. Stuart, G.R., (2003); 3. Nonviolence and Youth work practice in Australia, Theses submi-tted for degree of Doctor of Philosophy,Huskins, J; (1996) ;4. ”Quality work with young people” Kuzmanović B. (1995); 5. Promene vrednosti i vrednosnih orijentacija mladih; Psihološ-ka istraživanja 7Pokrajinski sekreterijat za sport i omladinu u partnerstvu sa Omladinskim savetom 6. Vojvodine; (2005); “Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini”; Novi SadGrupa “Hajde Da…”, (2005):7. ”Neformalno obrazovanje u Evropi - Korak ka prepoz-navanju neformalnog obrazovanja u SCG”, BeogradM. Taylor (2005) 8. Draft European portfolio for youth workers and youth leaders work-ing in the context of non-formal education, Brussels, Council of EuropeJohn W Santrock; (1999); 9. Adolescence (Seventh edition); Publisher: McGraw-Hill International

Curriculum Development; Model of effective practice; 10. Youth Work NINational Youth Agency; (2004) 11. “Ethical Conduct in Youth Work”; NYA; UKŽegarec, N., Mijanović, Lj.,Obretković, M., Pejaković, Lj., Simović, I., Stevanović, I.,; 12.

Zaštita deteta od zlostavljanja; Jugoslovenski centar za zaštitu deteta; BeogradKalaba,V.; (2006); 13. “Učinkovitost omladinskog rada baziranog na socijalnoj edukaciji

na vrednosnu orijentaciju mladih”; diplomski rad; Razvojni rad sa mladima u zajednici Kalaba,V.; (2005); 14. “Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom

kontekstu”; Esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajedniciRadić, D.; (2005); 15. “Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom

kontekstu”; Esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajedniciLazić, M.; (2005); 16. “Tipovi omladinskog rada i njihova primenjivost u Balkanskom

kontekstu”; Esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajedniciKalaba,V; (2005) 17. “Mladi kao važni društveni akteri u izgradnji dugoročne kulture

nenasilne transformacije sukoba”; Esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajednici

Kapor-Stanulović N.(1988); 18. “Na putu ka odraslosti”; Zavod za udžbenike i nastavna sredstva; Beograd

Lokalne vlasti i mladi: 19. Priručnik o razvoju lokalne politike prema mladima, OIA BiH (2006.)

OIA (2005) 20. “Kako da budete aktivni, mladi i sexy”; Priručnik OIA, SarajevoNacionalni program djelovanja za mlade;21. R. Hrvatska; (2004)Nacionalni plan akcija za mlade; 22. R. Crna Gora; 2006Nacionalna strategija za mlade;23. R. MakedonijaForum MNE; (2007); 24. “Omladinski rad u Crnoj Gori”Kenneth McCulloch and Lyn Tett 25. Professional ethics, accountability and organiza-

tional context of Youth work; (chapter 3, p.38)Kalaba, V., (2006); 26. “Is the professional Youth work intrisically an ethical profession

or simply technical one?”; esej; dodiplomski studij; Razvojni rad sa mladima u zajedniciYouth Affairs; Council of Victoria Inc.; (2004); 27. That Old Chestnut; The Professiona-

lisation of youth work in Victoria - A discussion paperDr. Alibabić, Š.; Mr. Ovesni, K; 28. ”Upravljanje profesionalnim razvojem nastavnika”;

Inovacije u nastavi, 2/2005, Učiteljski fakultet; BeogradŠpanja, S., Interna skripta za predavanja, Liderstvo i razvojni omladinski rad; Forum 29.

Syd Balkans Programme

63



BIBLIOGRAFIjA

Sercombe, H.; 30. “Youth work and professionalisation”; Centrecare Goldfields; Kalgo-orlie; Western Australia

Youth partnership, Council of Europe, Directorate of Youth and Sport; Strasbourg; 31. “Socio-economic scope of Youth Work in Europe”

Denholm, C. J. (1990) 32. “Canadian child and Youth care 1979-89: Implications for the Australian profession”, Youth Studies

Izvori sa Interneta

Brofenbrenner’s Ecological Systems Theory; 1. http://pt3.nl.edu/paquetteryanwebquest.pdf#search=%22Bronfenbrenner’s%20theory%22Secretary-General’s Youth Employment Network2. Finding decent and productive work for young people everywhere; http://www.un.org/esa/socdev/unyin/iyd2003.htmPeace educaion;3. http://www.answers.com/topic/peace-educationKorporativna društvena odgovornost; 4. www.unido.org/file-storage/download/?file_id=68947Conflict Transformation;5. http://www.colorado.edu/conflict/transform/jplall.htmMentoring and Young People;6. http://www.infed.org/learningmentors/mentoring.htm Professionalisation of Indian adult Education; Dr. S.Y. Shah; 7. http://www.literacyonline.org/products/ili/webdocs/shah.html

izdavač: Forum Syd Balkans Programme

autorka: Vanja Kalaba

Lektura: Nataša Atanasijević

Prelom i dizajn: Adorjan Kurucz

Štampa:Standard2, Beograd

Beograd, 2008.

S WE DIS H INTE RNATIO NA L DE V E LO P ME NTCO O P E RATIO N A G E NCY

Centar za omladinski radi neformalno obrazovanje

PRONI Centar za Omladinski Razvoj

Documents

Kako razumeti omladinski rad u zajednici - Vanja Kalaba