Gezine Svan(Gesine Schwan)Slobodni univerzitet u BerlinuSR Nemadka

UDK32l.7:172.1Prevod

KAKO SE KONSTITUISE DEMORATSKIPOLITIEKI IDENTITET?

I. Uvod

II. Sta znadi,,demokratski politidki identitet" ?1. Identitet2. Individualno-lidni identitet3. ObeleZja demokratskog politidkog identiteta4. Kolektivni identitet kao refleksivna identifikacija sa

interpretacijom zajednidke pro5losti

IIL Procesi i aktori konstitucije demokratsko politidkog identitetal. Kriteriji promene politidkog identiteta2. Uloga pluralistidkih institucija3. Dejstvo sleda generacijaa) Alternativna razumevanja politidke kulture i

politidko-kulturne promeneb) Generacije kao motor socijalne promenec) Transfer vrednosti i promena identiteta u sledu generacijad) Sezdesetosma5i kao motori promene politidkog identiteta?

IY.Zadaci i postavljanje pitanja zadalji istraZivadki rad

I. Uvod

U slede6im razmi5ljanjima red je o preciziranju takog teorij-skog okvira u kojem valja uporedno, u jednom interdisciplinarnomistraZivadkom projektu, ispitati promenu politidke kulture pozavr5etku diktatorskog reLima.

xoFa:)Eo

e=I

N

=L

u5

=x

F{D:)

eu-No=I

z

{J)

utzNul

Zelimo da preteZno egzempl arnim, kvalitetnim, empirijskimispitivanjem otkrijemo kako se i na osnovu kojih se faktora dikta-torske politidke kulture posle smene reZima menjaju u demokratske,i to u mediju op5tenja dotidnog poslediktatorskog dru5tva sa njego-vom diktatorskom proSlo5iu. Pri tom polazimo od tradicionalnograzlikovanja izmedu objektivne institucionalne i subjektivne poli-tidko-kulturne dimenzije politidkih reZima. U pogledu subjektivnopolitidko-kulturne dimenzi.je, mi se, odstupajuii od studija kojepotidu od pionirskih istraZivanja politidke kulture samih GabrielaAlmonda/Sidneya Verba i Davida Eastona (Almond/Verba 1963,1980; Easton 196-5) i dopunjavajuii te studije, koncentri5emo nafundamentalni sloj individualnog i kolektivnog identiteta, koji raz-likujemo od pojedinadnih stavova i samovidenja kao ito su ,,po-dr5ka" (support) il i,,oseianje kompetentnosti" (efficacy), specifi-dno usmerenih ka politidkom sistemu. Pretpostavljamo da lidni ikolektivni politidki identiteti, u koje ulaze biografska i istorijskaiskustva, preteZno afektivno ali i kognitivno utemeljuju specifidnopolitidke stavove i nadine ponaSanja ljudi. U slede6em izlaganjutreba pojmovno tadnije odrediti to razumevanje identiteta koje jevzeto za osnovu, n3egovu vezu sa politidkom kulturom demokratijei llriterije i uslovne faktore konstitucije * tj. teorijskog sklapanja iempiriskog nastajanja ,-demokratskog politidkog identiteta, da bise postiglo preciziranje takvih postavljanja pitanja koja su vodiljeistraZivanja u ukupnom projektu. .;

Istorijsko-empirijska pozadina na5eg ispitivanja je institu-cionalni prelazak diktatura ili tudinskih vladavina u autohtone de-nrokratije, i to u Francuskoj, Nemadkoj ili Poljskoj posle 1945.Utim trima zemljama se ovaj prelazak nije zbio istovremeno i na istinadin, Sto se tide vremena, zapodeo je u Francuskoj i u ZapadnojNemadkoj 1945,a u Poljskoj i Istodnoj Nemadkoj 1989.

Pri tom se reZimi koji su prethodili dotidnima ne mogu pro-sto jedinstveno oznaditi kao diktature. Stavi5e, Francuska je,iz-medu 1940. i 1945, Zivela pod uslovima tudinskog nacionalnogodredenja i autohtonog autoritarno-diktatorskog reLima (P6tain).U Nemadkoj je do 194-5. vladala autohtona totalitarna diktatura,koja je u Istodnoj Nemadkoj posle 1945. zamenjena jednim polo-vidno autohtonim, diktatorskim, pre svega totalitarnim reZimom.Poljska je, izmeclu 1939. i 1945, podlegla tudinskoj nacionalnojvladavini i tladenju, izmedu 1945 . i 1989. Zivela je pod polovidno

autohtonim, diktatorskim, a podev oci l9-56. viSe autoritarnimreZimom.

Pre prelaska svake od njih u sistem institucionalizovanogpolitidkog samoodredenja ovim zemljama su zajednidka bila lidnidogadanja i delanja ljudi, kojeje indukovao politidki sistem i kojasu, izmeclu ostalog, dovela do intenzivnih i sloZenih iskustava po-niZenja, tladenja i krivice. Pri tom st t Francu.rkrT posredi, usu5tini, dinjenice nacionalnog porqzu,nacionalne iz.ctaie, kolubo_raci.ie r (delom tolerisanog) qntisemitiz.ma; u Nemaiktl pre 1945.utestvovanje u dalekoselnim zloiirtima ili nihovo toleri.san.je-(ukljudujudi izdaju, anrisemirizam ird.); u NDR posle 194g u su5tinl,lui, t iz.daia, i u Pol.isko.i antisemitizum pre 1945, tui, iz.rtu.ja ian t i s e m it i zam posle 19 4,

Ova iskustva ponilenia, tlaienja i krivice su u na5em pro-jektu, u sredi5tu pojmovnog preciziranja konstitucije demokratikogpolitidko identiteta, zato Sto polazimo od teze da ona stratesklnanose Stete oseianju lidne vrednosti ljudi, a da ovo, opet, imastrate5ki zna(,aj za konstituciju demokratskog politidkog dentiteta.Pretpostavljamo - i to iemo u sledeiem tekstu tadnij e izloziti - daje o5te6eno oseianje lidne vrednosti u negativnom, zategnutomodnosu sa obrazovanjem osnovnog demokratskog konsenzusadru5tva, kao i sa onim psihidkim dispozicijama koje su potrebneza demokratski gradanski etos.

II. Sta lnaii ,,demokratski potitiiki identitet,,?

1. Identitet

Identitet se, kao oznaka ili kao osnovno dru5tveno stanie.odnosi kako na individue tako i na grupe. problemi za njegovotadnije odredenje nastaju bar u trostrukom pogledu:

- u pogledu definicije onog,,lidnog,,u dijahronoj promeni isinhronoj nejedinstvenosti individua i grupa;

- u pogledu razlikovanja izmedu deskriptivnih i normativn;helemenat identiteta i

- u pogledu uslovnih odnosa izmedu individuuma i grupe ukonstituciji identiteta.

l l 6 t t 7

=x

F{D:)

eu-No=I

z

{J)

utzNul

Zelimo da preteZno egzempl arnim, kvalitetnim, empirijskimispitivanjem otkrijemo kako se i na osnovu kojih se faktora dikta-torske politidke kulture posle smene reZima menjaju u demokratske,i to u mediju op5tenja dotidnog poslediktatorskog dru5tva sa njego-vom diktatorskom proSlo5iu. Pri tom polazimo od tradicionalnograzlikovanja izmedu objektivne institucionalne i subjektivne poli-tidko-kulturne dimenzije politidkih reZima. U pogledu subjektivnopolitidko-kulturne dimenzi.je, mi se, odstupajuii od studija kojepotidu od pionirskih istraZivanja politidke kulture samih GabrielaAlmonda/Sidneya Verba i Davida Eastona (Almond/Verba 1963,1980; Easton 196-5) i dopunjavajuii te studije, koncentri5emo nafundamentalni sloj individualnog i kolektivnog identiteta, koji raz-likujemo od pojedinadnih stavova i samovidenja kao ito su ,,po-dr5ka" (support) il i,,oseianje kompetentnosti" (efficacy), specifi-dno usmerenih ka politidkom sistemu. Pretpostavljamo da lidni ikolektivni politidki identiteti, u koje ulaze biografska i istorijskaiskustva, preteZno afektivno ali i kognitivno utemeljuju specifidnopolitidke stavove i nadine ponaSanja ljudi. U slede6em izlaganjutreba pojmovno tadnije odrediti to razumevanje identiteta koje jevzeto za osnovu, n3egovu vezu sa politidkom kulturom demokratijei llriterije i uslovne faktore konstitucije * tj. teorijskog sklapanja iempiriskog nastajanja ,-demokratskog politidkog identiteta, da bise postiglo preciziranje takvih postavljanja pitanja koja su vodiljeistraZivanja u ukupnom projektu. .;

Istorijsko-empirijska pozadina na5eg ispitivanja je institu-cionalni prelazak diktatura ili tudinskih vladavina u autohtone de-nrokratije, i to u Francuskoj, Nemadkoj ili Poljskoj posle 1945.Utim trima zemljama se ovaj prelazak nije zbio istovremeno i na istinadin, Sto se tide vremena, zapodeo je u Francuskoj i u ZapadnojNemadkoj 1945,a u Poljskoj i Istodnoj Nemadkoj 1989.

Pri tom se reZimi koji su prethodili dotidnima ne mogu pro-sto jedinstveno oznaditi kao diktature. Stavi5e, Francuska je,iz-medu 1940. i 1945, Zivela pod uslovima tudinskog nacionalnogodredenja i autohtonog autoritarno-diktatorskog reLima (P6tain).U Nemadkoj je do 194-5. vladala autohtona totalitarna diktatura,koja je u Istodnoj Nemadkoj posle 1945. zamenjena jednim polo-vidno autohtonim, diktatorskim, pre svega totalitarnim reZimom.Poljska je, izmeclu 1939. i 1945, podlegla tudinskoj nacionalnojvladavini i tladenju, izmedu 1945 . i 1989. Zivela je pod polovidno

autohtonim, diktatorskim, a podev oci l9-56. viSe autoritarnimreZimom.

Pre prelaska svake od njih u sistem institucionalizovanogpolitidkog samoodredenja ovim zemljama su zajednidka bila lidnidogadanja i delanja ljudi, kojeje indukovao politidki sistem i kojasu, izmeclu ostalog, dovela do intenzivnih i sloZenih iskustava po-niZenja, tladenja i krivice. Pri tom st t Francu.rkrT posredi, usu5tini, dinjenice nacionalnog porqzu,nacionalne iz.ctaie, kolubo_raci.ie r (delom tolerisanog) qntisemitiz.ma; u Nemaiktl pre 1945.utestvovanje u dalekoselnim zloiirtima ili nihovo toleri.san.je-(ukljudujudi izdaju, anrisemirizam ird.); u NDR posle 194g u su5tinl,lui, t iz.daia, i u Pol.isko.i antisemitizum pre 1945, tui, iz.rtu.ja ian t i s e m it i zam posle 19 4,

Ova iskustva ponilenia, tlaienja i krivice su u na5em pro-jektu, u sredi5tu pojmovnog preciziranja konstitucije demokratikogpolitidko identiteta, zato Sto polazimo od teze da ona stratesklnanose Stete oseianju lidne vrednosti ljudi, a da ovo, opet, imastrate5ki zna(,aj za konstituciju demokratskog politidkog dentiteta.Pretpostavljamo - i to iemo u sledeiem tekstu tadnij e izloziti - daje o5te6eno oseianje lidne vrednosti u negativnom, zategnutomodnosu sa obrazovanjem osnovnog demokratskog konsenzusadru5tva, kao i sa onim psihidkim dispozicijama koje su potrebneza demokratski gradanski etos.

II. Sta lnaii ,,demokratski potitiiki identitet,,?

1. Identitet

Identitet se, kao oznaka ili kao osnovno dru5tveno stanie.odnosi kako na individue tako i na grupe. problemi za njegovotadnije odredenje nastaju bar u trostrukom pogledu:

- u pogledu definicije onog,,lidnog,,u dijahronoj promeni isinhronoj nejedinstvenosti individua i grupa;

- u pogledu razlikovanja izmedu deskriptivnih i normativn;helemenat identiteta i

- u pogledu uslovnih odnosa izmedu individuuma i grupe ukonstituciji identiteta.

l l 6 t t 7

z

{J)

tIJzNTU(5

1 1 8 1 1 9

U vezi sa na5im postavljanjem pitanja nastaje i ietvrti prob-lem pomoiu kojih kriterija treba razlikovati promenu identitet odtakvih izmena ili nejedinstvenosti koje su spojive sa kontinuitetomidentiteta ili idu uporedo s njim? Kako se obogaienje, specifik-ovanje identiteta, njegovo dalje razvijanje po dotada5njim smerni-cama razlikuje od takve njegove promene koja, ipak, impliciraodludujuiu sadrZinsku izmenu? U demu je razlika izmedu identitetadoveka koji se orijenti5e prema smernicama kakve daje politidkadiktatura i dela odgovarajuie tome, i identiteta takvog doveka kojisledi demokratske orijentacije?

2. Individualno-liini identitet

Interkulturalno uporedna empirijska ispitivanja dolaze dorezultata da ljudi osnovno iskustvo svog identiteta stidu, odito, sone strane kulturnih razlIka, tj. da sami sebe vide kao kontinuitetpreko granica vremena i, povrh toga, kao razlidite od svojih bliZnjih(Hart/Edelstein 1992:297). Pitanja Sta dini podrobniju sadrZinu togidentiteta i da li je zapadnjadki ,,obrazac" ,koji tu istide samosralnostosobe nasuprot grupi odnosno dru5tvu, mogudno faktidki ili nor-mativno uop5titi, nalazi u, kulturi razlidne odgovore (Brinthaupt/Lrpka 1992). Ipak, mi polazimo od op5reg iskusra i samovidenjakako da se individue kao takve razlikuju od drugih, d6kle, da im jesvojstveno neSto specifidno, tako i da se one ne ,,raspadaju" napojedinadne, situacijom uslovljene akte ili nadine pona5anja negoda, i pored svekolike mnogostrukosti i promene, ipak, dine jedinstvo(Frey/Hausser 1987). To specifikovano jedinstvo njihovih obeleZjaozna(,ava se kao njihov ,,identitet" - (videti Krappmann 1993). Onnije prosto ,,dat", nego nastaje, i to, prvo, od izvornih biolo5kihfaktora, drugo, od postignuia osobe, koji su pod uticajem njenihbiolo5kih kao i istorijskih dru5tvenih uslova pod kojima ona Zivi.Po5to u individualni identitet spadaju, pre svega, osnovni stavovi ivrednosti po kojima se upravljaju ljudi, te on predstavljavalno,moZda, centralno sredi5te usmeravanja politidkog pona5anja, anali-za faktora njegovog odredenja je posebno zna(ajna za konstitucijupolitidke kulture.

U nadelu, individualni identitetje, opet, rezultat kako faktorakoji deluju ,,spolja" (pripisivanja uloga i odekivanja od njih, situacije

izazova, slike vodilje, ,,signitikantni drugi"), tako i naudno nera-zjaSnjivih odluka slobodne volje osobe (Krappmann 1993;Levine1992). U njemu se okupljaju osobno jedinstvo saznavanja (tj. tu-madenje stvarnosti) i motivacija delanja (Habermas 1976:112).Poito on, kao dijahroni kontinuitet i kao sinhrona konzistentnost(Nunner-Winkler 1 9 87), predstavl ja sjedinjenje jednog biografskogtoka odnosno razliditih delatnostr ili uloga, njegov bitni element jeseianje, tj. - ne uvek sasvim svesno - okupljanje minulih il i is-tovremenih doZivljaja i iskustava u jednu normativnu i psihidku,,tvar", iz koje proistidu stavovi i obrasci pona5anja (Connerton1989:22).

Ipak, lidno seianje nije prosto arhiviranje, oslobodeno vred-nosti. Stavi5e, ono uvek sadrZi i ,,bilansiranja vrednosti" (Emrich1996:4 ff.) u kojima se izravnavaju pro3li postupci i iskustva, saosnovnom tendencijom da se o sebi dobije ili odrZi takva slikakoja omoguiava ili jamdi, u su5tini, pozitivnu ocenu vlastite vred-nosti (self-esteem). Kad se ta logika seianja konfrontira s iskustvimakoja mogu da umanje ili poni5te tu pozitivnu ocenu vlastite vred-nosti, nastaje centralan problem za konstituciju demokratske poli-tidke kulture: potencijalna kolizija navodi na selekciju seianja, nadijoj osnovi individualni identitet viSe ne nastaje iz totalitetaiskustava i, utoliko, otvoreno i slobodno, nego je nuZno sve vi5e,,predostroZno" zamagljivati podrudja pro5losti, kao i sada5njostikoja se odnos na njih, da bi se odrZala unutra5nja stabilnost odnosnokonzistentnost tog identiteta. Takav individualni identitet zapadau te5ko6e kad hoie ili kad treba da se upusti u otvorenu i ujednopouzdanu komunikaciju sa drugima, zato Sto partnere u komuni-kaciji ne moZe da susretne stvarno otvoreno i dostojno poverenja.Time se utide na osnovu demokratske komunikacije i demokratskepolitidke kulture koja je upudena na otvorenost i kooperaciju spotpunim poverenjem.

3. ObeleZja demokratskog politiikog identiteta

U idejnopovesnoj tradiciji sistematike sistema politidke vla-davine se, podev od grdke antike zapravo, pravi razlika izmedunjihovih objektivno institucionalnih i subjektivno kulturnih obe-leZja (Almond/Verba 1980). U sklopu na5eg postavljanja pitanja,

=><

af(I

I-L

NoJ

u

z

{J)

tIJzNTU(5

1 1 8 1 1 9

U vezi sa na5im postavljanjem pitanja nastaje i ietvrti prob-lem pomoiu kojih kriterija treba razlikovati promenu identitet odtakvih izmena ili nejedinstvenosti koje su spojive sa kontinuitetomidentiteta ili idu uporedo s njim? Kako se obogaienje, specifik-ovanje identiteta, njegovo dalje razvijanje po dotada5njim smerni-cama razlikuje od takve njegove promene koja, ipak, impliciraodludujuiu sadrZinsku izmenu? U demu je razlika izmedu identitetadoveka koji se orijenti5e prema smernicama kakve daje politidkadiktatura i dela odgovarajuie tome, i identiteta takvog doveka kojisledi demokratske orijentacije?

2. Individualno-liini identitet

Interkulturalno uporedna empirijska ispitivanja dolaze dorezultata da ljudi osnovno iskustvo svog identiteta stidu, odito, sone strane kulturnih razlIka, tj. da sami sebe vide kao kontinuitetpreko granica vremena i, povrh toga, kao razlidite od svojih bliZnjih(Hart/Edelstein 1992:297). Pitanja Sta dini podrobniju sadrZinu togidentiteta i da li je zapadnjadki ,,obrazac" ,koji tu istide samosralnostosobe nasuprot grupi odnosno dru5tvu, mogudno faktidki ili nor-mativno uop5titi, nalazi u, kulturi razlidne odgovore (Brinthaupt/Lrpka 1992). Ipak, mi polazimo od op5reg iskusra i samovidenjakako da se individue kao takve razlikuju od drugih, d6kle, da im jesvojstveno neSto specifidno, tako i da se one ne ,,raspadaju" napojedinadne, situacijom uslovljene akte ili nadine pona5anja negoda, i pored svekolike mnogostrukosti i promene, ipak, dine jedinstvo(Frey/Hausser 1987). To specifikovano jedinstvo njihovih obeleZjaozna(,ava se kao njihov ,,identitet" - (videti Krappmann 1993). Onnije prosto ,,dat", nego nastaje, i to, prvo, od izvornih biolo5kihfaktora, drugo, od postignuia osobe, koji su pod uticajem njenihbiolo5kih kao i istorijskih dru5tvenih uslova pod kojima ona Zivi.Po5to u individualni identitet spadaju, pre svega, osnovni stavovi ivrednosti po kojima se upravljaju ljudi, te on predstavljavalno,moZda, centralno sredi5te usmeravanja politidkog pona5anja, anali-za faktora njegovog odredenja je posebno zna(ajna za konstitucijupolitidke kulture.

U nadelu, individualni identitetje, opet, rezultat kako faktorakoji deluju ,,spolja" (pripisivanja uloga i odekivanja od njih, situacije

izazova, slike vodilje, ,,signitikantni drugi"), tako i naudno nera-zjaSnjivih odluka slobodne volje osobe (Krappmann 1993;Levine1992). U njemu se okupljaju osobno jedinstvo saznavanja (tj. tu-madenje stvarnosti) i motivacija delanja (Habermas 1976:112).Poito on, kao dijahroni kontinuitet i kao sinhrona konzistentnost(Nunner-Winkler 1 9 87), predstavl ja sjedinjenje jednog biografskogtoka odnosno razliditih delatnostr ili uloga, njegov bitni element jeseianje, tj. - ne uvek sasvim svesno - okupljanje minulih il i is-tovremenih doZivljaja i iskustava u jednu normativnu i psihidku,,tvar", iz koje proistidu stavovi i obrasci pona5anja (Connerton1989:22).

Ipak, lidno seianje nije prosto arhiviranje, oslobodeno vred-nosti. Stavi5e, ono uvek sadrZi i ,,bilansiranja vrednosti" (Emrich1996:4 ff.) u kojima se izravnavaju pro3li postupci i iskustva, saosnovnom tendencijom da se o sebi dobije ili odrZi takva slikakoja omoguiava ili jamdi, u su5tini, pozitivnu ocenu vlastite vred-nosti (self-esteem). Kad se ta logika seianja konfrontira s iskustvimakoja mogu da umanje ili poni5te tu pozitivnu ocenu vlastite vred-nosti, nastaje centralan problem za konstituciju demokratske poli-tidke kulture: potencijalna kolizija navodi na selekciju seianja, nadijoj osnovi individualni identitet viSe ne nastaje iz totalitetaiskustava i, utoliko, otvoreno i slobodno, nego je nuZno sve vi5e,,predostroZno" zamagljivati podrudja pro5losti, kao i sada5njostikoja se odnos na njih, da bi se odrZala unutra5nja stabilnost odnosnokonzistentnost tog identiteta. Takav individualni identitet zapadau te5ko6e kad hoie ili kad treba da se upusti u otvorenu i ujednopouzdanu komunikaciju sa drugima, zato Sto partnere u komuni-kaciji ne moZe da susretne stvarno otvoreno i dostojno poverenja.Time se utide na osnovu demokratske komunikacije i demokratskepolitidke kulture koja je upudena na otvorenost i kooperaciju spotpunim poverenjem.

3. ObeleZja demokratskog politiikog identiteta

U idejnopovesnoj tradiciji sistematike sistema politidke vla-davine se, podev od grdke antike zapravo, pravi razlika izmedunjihovih objektivno institucionalnih i subjektivno kulturnih obe-leZja (Almond/Verba 1980). U sklopu na5eg postavljanja pitanja,

=><

af(I

I-L

NoJ

u

z

aUzNtU

pod demokratijom podrazumevamo takav sastav institucija ob-razovanja politidke volje i odludivanja, (s podelom vlasti i sa suve-renitetom naroda kao osnovom), koji svoju legitimaciju izvlati izformalnopravnog i takode faktidki Sto je moguino viSe jednakogsamoodredenja svih gradana. Filozof.sko-antropolo5ka baza tj. poli-tidko-kulturno komplementarna osnova ovoga je skeptidka slikaljudi koja izraLava veru u to da ljudi mogu slobodarski i koopera-tivno da reguli5u svoje zajednidke stvari, alr ima u vidu takoclenjihovu potkupljivost vladiu i, ukupno uzev, njihove antisocijalnepotencije. Uop5teno rzev vaLi pretpostavka da reprezentativno-demokratske institucije, koje podivaju na sistemu checks uncl bul-unces, navode na uspe5ne politidke odluke kad ih gradani upotre-bljavaju u smislu slobodarske, odgovorne i kontrolisane koop-eracije. Pri tom, nosilac razliiitih (partijsko-)politidkih opcija morabiti osnovni demokratsko-normativni konsenzus i zajednidkigradanski etos. Osnovni normativni konsenzus eibuhvata, u su5tini,vrednosti: slobodu, pravdu i solidarnost, koje su svoju istorijskukodifikaciju na5le u francuskoj revoluciji.

U graclanski etos spadaju narodito ona - slobodi odgovara-juia - spremnost i sposobnost za odgovornost, za fo]erantno prizna-vanje pluraliteta, koji rezultira iz slobode sugradana, pozitivnozalaganje za dostojanstvo sugradana, smisao za pravdu, umerenost,otvorenost, sposobnost za poverenje i kooperaciju, kao i empatija(Berg-Schlosser 1990; Schwan 4. 1992; Schwan G,;;.1993, 1995;Dahl 1971 ,1992; Fraenkel 1964; Munkler 1992', Lasswell 1951;Inkeles 1972:.Maslow 1951 Allport 1958,1970; L,ane1962; KaaseI9'7I). Temelji ovoga su u psihidkim dispozicijama, dije jezgroutvrduje politidka psihologija u osiguranom osedanju vlastite vred-nosti (self-esteem, Sniderman I97 5).

Prema tome, saZeto izraLeno, demokratsko-politidki identitetznadi preplitanje gradanskog etosa i zato potrebnih psihidkih dis-pozicija kao obeleZja individualnog identiteta, s jedne strane, iLive zajednldke identifikacije gradana sa svojim osnovnim norma-tivnim konsenzusom s druge strane (Schwan 1997). Dakle, de-mokratska kulturna,,istost", koja istrajava u individalnoj i socijalnojsloZenosti i pluralitetu, kristalizuje se u jezgrovitom stanju etidkihmotivacija i psihidkih dispozicija, diji je cilj uzajamno priznavanjei obezbedivanje jednake slobde i dostojanstva svih gradana, i dijisu koreni u odgovornosti individualne savesti. To se, svakako, u

to.1 kristalnoj apstrakciji ne nalazi ni u individuama ni u dru5tvukao celini, negoje usaaleno u biografska i ukupna druitvena iskustvai sedimente, Sto se ispoljavaju kao stanja mentaliteta, dok elementiovoga mogu apsolutno biti u odnosu napetosti ili suprotnosti premaovom jezgrovitom stanju. Individualna i ukupna druitveno-istorijska iskustva ne postoje objektivno, nego se konstituiSu useianju koje, opet, podleZe promeni. Dodu5e, ono nije prostcr pod-loZno manipulaciji, ali jeste podloZno uticaju.

U konstituciji seianja vaZnu ulogu igra interakcija izmeduindividuuma i dru5tva (izmeclu ostalih, Connerton 1989; Le Goff1992), tako da je potrebno, pre svega, precizirati to Sta mi podra-zumevamo pod druitvenim ili kolektivnim identitetom, kao i ukakvoj je on interakciji sa individualnim identitetom.

4. Kolektivni identitet kao refleksivna identifikacijaindividua sa interpretacijom zajednitke pro5losti

,,To Sto pojedinadne individue povezuje u jedno... rii jestevezivna strukturajedne zajednidke slike ztanja i slike o sebi, kojase oslanja, s jedne strane, na vezivanje za zajednidka pravila ivrednosti, a s druge strane, za seianje na zajednidki proZivljenupro5lost" (Assmann 1997: 16f .).

Kontinuitet kolektivnog identiteta u smislu druStvenih slikao sebi uspostavlja se kulturom seianja, koja ujedno daje horizontsmisla i vremena (isto: 18,3 l). Taj horizont smisla i vremena sadrZi,kao svoje centralne elemente, orijentacije, obaveze, uputstva zadelanje i opravdanja. Ovi se mogu povezati, prvo, u funkcijamalegitimacije, aksiomatike zajednidkog delanja, ohrabrivanja na so-lidarnost unutar identidnog kolektiva, i, drugo, u funkcijama zajed-nidkog znanja, onog ,,common sense" kao tumadenja odnosno ra-zumevanja stvarnosti (isto: 31, 52, 67).

[J svom ispitivanju o ,,pismu, seianju i politidkom identitetuu ranim veoma razvijenim kulturama", kde Jan Assmann saZimau naslovu Kultunto pum(erje, autor dolazi i do tog rezultata da jeindividualni identitet u dvojakom smislu ,,sociogen": individualniidenitet nastaje iz onog mi, on je postajanje jednog prethodnogsocijalnog identiteta refl eksivnim. Ali kolektivni identitet postojiujedno samo u meri individualne identifikacije sa njim. Red je o -sasvim dobro poznatoj -,,dijalektici zavisnosti i konstitucije" (isto:

=to-{J)lrI!lIoNOJ

L

t 2 lt20

z

aUzNtU

pod demokratijom podrazumevamo takav sastav institucija ob-razovanja politidke volje i odludivanja, (s podelom vlasti i sa suve-renitetom naroda kao osnovom), koji svoju legitimaciju izvlati izformalnopravnog i takode faktidki Sto je moguino viSe jednakogsamoodredenja svih gradana. Filozof.sko-antropolo5ka baza tj. poli-tidko-kulturno komplementarna osnova ovoga je skeptidka slikaljudi koja izraLava veru u to da ljudi mogu slobodarski i koopera-tivno da reguli5u svoje zajednidke stvari, alr ima u vidu takoclenjihovu potkupljivost vladiu i, ukupno uzev, njihove antisocijalnepotencije. Uop5teno rzev vaLi pretpostavka da reprezentativno-demokratske institucije, koje podivaju na sistemu checks uncl bul-unces, navode na uspe5ne politidke odluke kad ih gradani upotre-bljavaju u smislu slobodarske, odgovorne i kontrolisane koop-eracije. Pri tom, nosilac razliiitih (partijsko-)politidkih opcija morabiti osnovni demokratsko-normativni konsenzus i zajednidkigradanski etos. Osnovni normativni konsenzus eibuhvata, u su5tini,vrednosti: slobodu, pravdu i solidarnost, koje su svoju istorijskukodifikaciju na5le u francuskoj revoluciji.

U graclanski etos spadaju narodito ona - slobodi odgovara-juia - spremnost i sposobnost za odgovornost, za fo]erantno prizna-vanje pluraliteta, koji rezultira iz slobode sugradana, pozitivnozalaganje za dostojanstvo sugradana, smisao za pravdu, umerenost,otvorenost, sposobnost za poverenje i kooperaciju, kao i empatija(Berg-Schlosser 1990; Schwan 4. 1992; Schwan G,;;.1993, 1995;Dahl 1971 ,1992; Fraenkel 1964; Munkler 1992', Lasswell 1951;Inkeles 1972:.Maslow 1951 Allport 1958,1970; L,ane1962; KaaseI9'7I). Temelji ovoga su u psihidkim dispozicijama, dije jezgroutvrduje politidka psihologija u osiguranom osedanju vlastite vred-nosti (self-esteem, Sniderman I97 5).

Prema tome, saZeto izraLeno, demokratsko-politidki identitetznadi preplitanje gradanskog etosa i zato potrebnih psihidkih dis-pozicija kao obeleZja individualnog identiteta, s jedne strane, iLive zajednldke identifikacije gradana sa svojim osnovnim norma-tivnim konsenzusom s druge strane (Schwan 1997). Dakle, de-mokratska kulturna,,istost", koja istrajava u individalnoj i socijalnojsloZenosti i pluralitetu, kristalizuje se u jezgrovitom stanju etidkihmotivacija i psihidkih dispozicija, diji je cilj uzajamno priznavanjei obezbedivanje jednake slobde i dostojanstva svih gradana, i dijisu koreni u odgovornosti individualne savesti. To se, svakako, u

to.1 kristalnoj apstrakciji ne nalazi ni u individuama ni u dru5tvukao celini, negoje usaaleno u biografska i ukupna druitvena iskustvai sedimente, Sto se ispoljavaju kao stanja mentaliteta, dok elementiovoga mogu apsolutno biti u odnosu napetosti ili suprotnosti premaovom jezgrovitom stanju. Individualna i ukupna druitveno-istorijska iskustva ne postoje objektivno, nego se konstituiSu useianju koje, opet, podleZe promeni. Dodu5e, ono nije prostcr pod-loZno manipulaciji, ali jeste podloZno uticaju.

U konstituciji seianja vaZnu ulogu igra interakcija izmeduindividuuma i dru5tva (izmeclu ostalih, Connerton 1989; Le Goff1992), tako da je potrebno, pre svega, precizirati to Sta mi podra-zumevamo pod druitvenim ili kolektivnim identitetom, kao i ukakvoj je on interakciji sa individualnim identitetom.

4. Kolektivni identitet kao refleksivna identifikacijaindividua sa interpretacijom zajednitke pro5losti

,,To Sto pojedinadne individue povezuje u jedno... rii jestevezivna strukturajedne zajednidke slike ztanja i slike o sebi, kojase oslanja, s jedne strane, na vezivanje za zajednidka pravila ivrednosti, a s druge strane, za seianje na zajednidki proZivljenupro5lost" (Assmann 1997: 16f .).

Kontinuitet kolektivnog identiteta u smislu druStvenih slikao sebi uspostavlja se kulturom seianja, koja ujedno daje horizontsmisla i vremena (isto: 18,3 l). Taj horizont smisla i vremena sadrZi,kao svoje centralne elemente, orijentacije, obaveze, uputstva zadelanje i opravdanja. Ovi se mogu povezati, prvo, u funkcijamalegitimacije, aksiomatike zajednidkog delanja, ohrabrivanja na so-lidarnost unutar identidnog kolektiva, i, drugo, u funkcijama zajed-nidkog znanja, onog ,,common sense" kao tumadenja odnosno ra-zumevanja stvarnosti (isto: 31, 52, 67).

[J svom ispitivanju o ,,pismu, seianju i politidkom identitetuu ranim veoma razvijenim kulturama", kde Jan Assmann saZimau naslovu Kultunto pum(erje, autor dolazi i do tog rezultata da jeindividualni identitet u dvojakom smislu ,,sociogen": individualniidenitet nastaje iz onog mi, on je postajanje jednog prethodnogsocijalnog identiteta refl eksivnim. Ali kolektivni identitet postojiujedno samo u meri individualne identifikacije sa njim. Red je o -sasvim dobro poznatoj -,,dijalektici zavisnosti i konstitucije" (isto:

=to-{J)lrI!lIoNOJ

L

t 2 lt20

z

aIJJzNuJ(5

1 3 I ). U sklopu na5eg istraZivadkog pro.lekta vaZna je ta Assmannovakonstatacija da ,,kolektivnog identiteta" ,,po sebi" nema, ,,negosamo u onoj meri u kojoj se odredene individue izja5njavaju zanjega. On je onoliko jak ili onoliko slab koliko Zivi u svesti dlanovagrupe i moZe da motivi5e njihovo mi5ljenje i delanje" - (isto:

r32).

Pri tom se empirijski pokazuje da se obrazovanje identitetagrupe i solidarnosti unutar grupe zaista bitno podstide antagoni-stidkim razgranidavanjem od ,,drugih": ,,Stvaranjem svesti o zajed-nidkom poloZa.ju treba da se pripadnost u jednorodnosti i masipretvori u kolektivan subjekt, koji solidarno dela i dija sposobnostza delanje podiva na njegovom identitetu. To se, i u jednom i udrugom sludaju, odvija posredstvom 'kontrastnog' il i 'antagonis-

tidkog' solidarizovanja... Antagonizam spada u tipidne uslove mo-guinosti za postajanje osnovnih struktura refleksivnim i njihovonapredovanje, pa tako i za genezu kolektivnih identiteta." (Isto:r34.)

Doda li se ovom istorijskom posmatranju jedna ideja vodiljanovijih sociopsiholo5kih istraZivanja, po kojoj su identiteti grupeodnosno individualne pripadnosti grupi (narodito nacionalni ident-iteti) upuieni pre svega na saznajnoteorijsku nuZnost (samo)kat-egorizovanja i, kao slededi korak, identifikovanje sa grupom (tj.ujedno identifikovanje grupe kao grupe) pojadava oseianje indi-vidualne vlastite vrednosti (Tajfel 1981, 1982; Emler/Hopkins1990; Ho-eg/Abrahams 1990), onda je lako pojmljiva ta pretpostav-ka da se takode kolektivno seianje tj. konstitucija kolektivnogidentiteta izvodi iz interpr etacije proSlosti shodno ovom principi-jelnom psiholo5kom pravilu. Dakle, u funkcionalnom pogledu, ciljje tu bio ojadavanje osedanja vlastite vrednosti te grupe.

Antagonizam kao omalovaLavaju1e razgranidavanje i po-tr eba za jatanj em clsei anj a vlastite vrednosti indiv idua identifikaci-jom sa svojom grupom tada problematizuju takvu interpretacijupro5losti koja - u pogledu individualne kao i kolektivne slike osebi i ose6anja vlastite vrednosti - sadrZi iskustva diji je temelj,,pruZanje otpora": narodito iskustva poniZenja i krivice.

Ako do obnavljanja odnosno menjanja individualnog kao ikolektivnog identiteta, ipak, ne dolazi prosto nekim toboZe adi-tivnim preuzimanjem novih ideja, nego se tu zapai.a upu6enost na

obnavljanje ili menjanje pro5losti koja daje legitimaciju, uputsrvaza delanje, te i konstitui5e dovekovu sliku o sebi, ali diji se elementi,razorni za ose1aj vlastite vrednosti ne mogu prosto negirati iliignorisati, onda se postavlja pitanje kako se nova interpretacija tepro5losti, ona koja uspostavlja demokratski ,,smisao", moZe odvijatitako da se i dalje uzimaju u obzir faktori: antagonizam (razgra-nidavanje od drugih) i lzdizanje vlastite vrednosti, koji - kakopokazuje iskustvo - potpomazu nastajanje kolektivnog identiteta.Antagonizam se, u ovom sludaju, ne moZe usmeravati prema ,,spo-lja", nego implicira,,protivni5tvo" prema vlastitom ranijem delanj uodnosno prema delovima vlastitog ranijeg identiteta. Uzdtzanjevlastite vrednosti (bar parcijalnim) antagonistidkim osporavanjemsamog sebe, vlastitih slabosti (poniZenja i poraza) il i vlastitogpogre5nog pona5anja (krivice)?

Teolo5ki, filozofski ili psiholo5ki posmatrano, ovo se moZepromi5ljati u tradicionalnom uzorku vlastitog ispitivanja ili preo-bra6anja, i teorijski je predstavljiva ta multiplikacija takve promeneindividualnog identiteta koja je, u su5tini, zna(,1\a povraiaj vlastitesavesti, pa time i sposobnosti za odgovornost.

Ipak, u okviru na5eg istraZivadkog projekta, svoje traganjeza procesima i faktorima promene individualnog i kolektivnogidentiteta usmeriiemo ka dvama dru5tvenim podrudjima, koja utiduna razvoj individualnog identiteta. Teorijski valja tadnije odreditinjihove moguine mehanizme dejstvovanja, da bi se dala upori5tanaSem empirijskom istraZivanju. Pri tom je red o sledeiim dvamapodrudjima:

a) o podrudju pluralnih politidkih institucija ib) o podrudju sleda (eventualno sukobljenih) generacija.I u jednom i u drugom pretpostavljamo uzroke neke promene

identiteta; posmatramo ih kao polja na kojima se mogu podrobnijezapaLati mehanizmi dejstva empirijske konstitucije demokratskogpolitidkog identiteta u dru5tvima posle diktature.

Kako se pluralizam demokratskih politidkih institucija i sme-na generacija odraZavaju na promenu interpretacije pro5losti kaopromene individualnog i kolektivnog politidkog identiteta? Kakose i za5to se ostvaruje dinamika promene koja se odnosi na to? Dali se ona uop5te ostvaruje?

=X

oFal(I

I:Ia)No:L

t22 t23

z

aIJJzNuJ(5

1 3 I ). U sklopu na5eg istraZivadkog pro.lekta vaZna je ta Assmannovakonstatacija da ,,kolektivnog identiteta" ,,po sebi" nema, ,,negosamo u onoj meri u kojoj se odredene individue izja5njavaju zanjega. On je onoliko jak ili onoliko slab koliko Zivi u svesti dlanovagrupe i moZe da motivi5e njihovo mi5ljenje i delanje" - (isto:

r32).

Pri tom se empirijski pokazuje da se obrazovanje identitetagrupe i solidarnosti unutar grupe zaista bitno podstide antagoni-stidkim razgranidavanjem od ,,drugih": ,,Stvaranjem svesti o zajed-nidkom poloZa.ju treba da se pripadnost u jednorodnosti i masipretvori u kolektivan subjekt, koji solidarno dela i dija sposobnostza delanje podiva na njegovom identitetu. To se, i u jednom i udrugom sludaju, odvija posredstvom 'kontrastnog' il i 'antagonis-

tidkog' solidarizovanja... Antagonizam spada u tipidne uslove mo-guinosti za postajanje osnovnih struktura refleksivnim i njihovonapredovanje, pa tako i za genezu kolektivnih identiteta." (Isto:r34.)

Doda li se ovom istorijskom posmatranju jedna ideja vodiljanovijih sociopsiholo5kih istraZivanja, po kojoj su identiteti grupeodnosno individualne pripadnosti grupi (narodito nacionalni ident-iteti) upuieni pre svega na saznajnoteorijsku nuZnost (samo)kat-egorizovanja i, kao slededi korak, identifikovanje sa grupom (tj.ujedno identifikovanje grupe kao grupe) pojadava oseianje indi-vidualne vlastite vrednosti (Tajfel 1981, 1982; Emler/Hopkins1990; Ho-eg/Abrahams 1990), onda je lako pojmljiva ta pretpostav-ka da se takode kolektivno seianje tj. konstitucija kolektivnogidentiteta izvodi iz interpr etacije proSlosti shodno ovom principi-jelnom psiholo5kom pravilu. Dakle, u funkcionalnom pogledu, ciljje tu bio ojadavanje osedanja vlastite vrednosti te grupe.

Antagonizam kao omalovaLavaju1e razgranidavanje i po-tr eba za jatanj em clsei anj a vlastite vrednosti indiv idua identifikaci-jom sa svojom grupom tada problematizuju takvu interpretacijupro5losti koja - u pogledu individualne kao i kolektivne slike osebi i ose6anja vlastite vrednosti - sadrZi iskustva diji je temelj,,pruZanje otpora": narodito iskustva poniZenja i krivice.

Ako do obnavljanja odnosno menjanja individualnog kao ikolektivnog identiteta, ipak, ne dolazi prosto nekim toboZe adi-tivnim preuzimanjem novih ideja, nego se tu zapai.a upu6enost na

obnavljanje ili menjanje pro5losti koja daje legitimaciju, uputsrvaza delanje, te i konstitui5e dovekovu sliku o sebi, ali diji se elementi,razorni za ose1aj vlastite vrednosti ne mogu prosto negirati iliignorisati, onda se postavlja pitanje kako se nova interpretacija tepro5losti, ona koja uspostavlja demokratski ,,smisao", moZe odvijatitako da se i dalje uzimaju u obzir faktori: antagonizam (razgra-nidavanje od drugih) i lzdizanje vlastite vrednosti, koji - kakopokazuje iskustvo - potpomazu nastajanje kolektivnog identiteta.Antagonizam se, u ovom sludaju, ne moZe usmeravati prema ,,spo-lja", nego implicira,,protivni5tvo" prema vlastitom ranijem delanj uodnosno prema delovima vlastitog ranijeg identiteta. Uzdtzanjevlastite vrednosti (bar parcijalnim) antagonistidkim osporavanjemsamog sebe, vlastitih slabosti (poniZenja i poraza) il i vlastitogpogre5nog pona5anja (krivice)?

Teolo5ki, filozofski ili psiholo5ki posmatrano, ovo se moZepromi5ljati u tradicionalnom uzorku vlastitog ispitivanja ili preo-bra6anja, i teorijski je predstavljiva ta multiplikacija takve promeneindividualnog identiteta koja je, u su5tini, zna(,1\a povraiaj vlastitesavesti, pa time i sposobnosti za odgovornost.

Ipak, u okviru na5eg istraZivadkog projekta, svoje traganjeza procesima i faktorima promene individualnog i kolektivnogidentiteta usmeriiemo ka dvama dru5tvenim podrudjima, koja utiduna razvoj individualnog identiteta. Teorijski valja tadnije odreditinjihove moguine mehanizme dejstvovanja, da bi se dala upori5tanaSem empirijskom istraZivanju. Pri tom je red o sledeiim dvamapodrudjima:

a) o podrudju pluralnih politidkih institucija ib) o podrudju sleda (eventualno sukobljenih) generacija.I u jednom i u drugom pretpostavljamo uzroke neke promene

identiteta; posmatramo ih kao polja na kojima se mogu podrobnijezapaLati mehanizmi dejstva empirijske konstitucije demokratskogpolitidkog identiteta u dru5tvima posle diktature.

Kako se pluralizam demokratskih politidkih institucija i sme-na generacija odraZavaju na promenu interpretacije pro5losti kaopromene individualnog i kolektivnog politidkog identiteta? Kakose i za5to se ostvaruje dinamika promene koja se odnosi na to? Dali se ona uop5te ostvaruje?

=X

oFal(I

I:Ia)No:L

t22 t23

z

atrJzNI,IJ

III. Procesi i faktori konstitucije demokratskogpoliti&og identiteta

1. Kriteriji promene politiEkog identiteta

U slededem izlaganju se pod,,konstitucijom" podrazumevana.stajanje demokratskog politidkog identiteta kcto promena dlkta-torskog politidkog identiteta u demokratski.

SaZeto smo demokratski politiiki identitet oznadili kao jez-grovito stanje etidkih motivacija i psihidkih dispozicija, drji je ciljuzajamno priznavanje i obezbedivanje jednake slobode i dostojan-stva svih gracfana, i diji su koreni u odgovornosti individualnesavesti. Suprotrutst tome: diktatorsku politiiku kulturu moZemo,kao idealan tip, izvesti iz centralnih institucionalnih obeleZja dikta-tura: koncentracije driavne moti bez pravno obezbedene kontrolepolitike i bez pluralistidki organizovanog obrazovanja politidkevolje, utemeljenog u suverenitetu naroda.

NajvaZnija posledica toga - kako za politidku zajednicu takoi za svakodnevni Zivot - jesu moguina ili takode aktuelna zloupo-treba modi, samovoljno delovanje i ophodenje s ljudima i ne-po5tovanje njihovog dostojanstva, osnovnih prava, ukupno: psi-hidke i fizidke nepovredivosti osobe. U tom smislu, iz diktatorskekoncentracije mo6i sledi nasilje.

U subjektivnom, dakle, politidko-kulturnom pogledu, poli-tidkom sistemu diktature odgovara spremnost ljudi da se potdin-javaju i prilagodavaju zahtevima drZavne, nekontrolisane mo6i, tj.do se oiuvqnia liine i politiike odg,ovornosti litne autonomije islobode odritu i tamo gde drZavna mot ne poituje tlati ili zatiredostojanstvo i integritet osobe. Slika o sebl, koju ljudi u takvimnadinima ponaianja imaju o sebi odnosno imaju pred sobom, slikaje ne-nndle/no sti, ne - odgov orno sti, slabo sti, nedo statka poverenjau sebe i u druge, nekompetentnosti. Uporedo s tim redovno idedefinisanje sebe kao irne (okolnosti ili neprijatelja), kao i kompro-mitovanja i iskustva krivice, bezoseiajnosti, uni5tenje sposobnostiza empatiju i povladenje u privatnu sferu (Schwan G. 1990, 1991,199s) .

Prema tome, konstitucija demokratsko politiiko g identitetaoznaiava menjanje individualnog i kolektivnog identiteta: od slikeo sebi kao slike ne-nadleinosti, ne-odgovornosti, slabosti i potiin-.ienosti nekontrolisanoj moti, ukratko, predaje vlastite savesti i

napuitanja liine odgovornosti u sliku o sebi keo sliku odgovornostii slobode, povladivania sugradanimn i polititkom uteitu u otl-Lutivanjima, kao i u kontroLi nad zajedniikom politikom.

Sta takvu promenu izaziva,Sta nju potpomaZe, kako se onaodvija?

U psiholo5koj teoriji i empirijskom istraZivanju ima razliditihprocena pitanja u kojoj se fazi biografije obrazuje lidni identitet,da li se on udvr5iuje podev od odredenog uzrasta ili se moZe celogiiv ota menjati (Erikson 1970, Nunner-Winkler 1987 ). Krize - ta-kode u poodmaklom Zivotnom dobu - redovno vaie za odludujuieizazivale postepenog menjanja identiteta, koje ima razlldite domete,i to preteZno krize slike o sebi kad su poni5tene samorazumljivostisveta u kojem se Zivelo, a koje su zasnivale smisao i nudile plauzi-bilnosti (Sieert/Chaman 187). BaS takve krize dogadaju se naroditousled radikalne promene politidkih sistema. Saznanja psihologije iistraZivanja biografija istakla su, u ovom kontekstu, znadaj ,,sig-nifikantnih" drugih osoba za konstruktivno re5enje takvih krizaizaizgradivarye novih slika o sebi, koje zasnivaju smisao (RosenthalI987). Takve,,signifikantne" osobe mogu biti lidni prisni prijatelji,ali i predstavnici normativnih organizacija (na primer, crkava) ilipolitidki reprezentani. Tako je, na primer, beseda tada5njegsaveznog predsednika Richarda von Weizsackera od 8. maja 1985,po iskazu jednog intervjuisanog lica u jednoj kvalitetnoj anketi,merodavno konstruktivno Utical a na reor ganizovanje njegove slikeo sebi, koja je btla zapala u duboku krizu usled informisanja odobu nacista (Ltttz 1992).

Stoga, ako uop5tavamo, lako je shvatljiva potreba da seispita i empirijski rekonstrui5e uticaj demokratskih institucija inosilaca njihovih uloga na promenu individualnog politidkog ident-iteta.

2" Uloga pluralistitkih institucija

U pogledu dejstva institucija, na5e ispitivanje polazi od togada demokratske institucije izazivaju pluralizovanje i time razliditeperspektive interpretacija pro5losti.

Teorija pluralistidke demokratije tvrdi da je konfrontacijarazliditih interesa, kakvi se mogu na6i u jednom dru5tvu, pod us-lovima osnovnog normativnog konsenzusa najpodobnija za posti-

=><

FalEo

e-IoN

L

124 t25

z

atrJzNI,IJ

III. Procesi i faktori konstitucije demokratskogpoliti&og identiteta

1. Kriteriji promene politiEkog identiteta

U slededem izlaganju se pod,,konstitucijom" podrazumevana.stajanje demokratskog politidkog identiteta kcto promena dlkta-torskog politidkog identiteta u demokratski.

SaZeto smo demokratski politiiki identitet oznadili kao jez-grovito stanje etidkih motivacija i psihidkih dispozicija, drji je ciljuzajamno priznavanje i obezbedivanje jednake slobode i dostojan-stva svih gracfana, i diji su koreni u odgovornosti individualnesavesti. Suprotrutst tome: diktatorsku politiiku kulturu moZemo,kao idealan tip, izvesti iz centralnih institucionalnih obeleZja dikta-tura: koncentracije driavne moti bez pravno obezbedene kontrolepolitike i bez pluralistidki organizovanog obrazovanja politidkevolje, utemeljenog u suverenitetu naroda.

NajvaZnija posledica toga - kako za politidku zajednicu takoi za svakodnevni Zivot - jesu moguina ili takode aktuelna zloupo-treba modi, samovoljno delovanje i ophodenje s ljudima i ne-po5tovanje njihovog dostojanstva, osnovnih prava, ukupno: psi-hidke i fizidke nepovredivosti osobe. U tom smislu, iz diktatorskekoncentracije mo6i sledi nasilje.

U subjektivnom, dakle, politidko-kulturnom pogledu, poli-tidkom sistemu diktature odgovara spremnost ljudi da se potdin-javaju i prilagodavaju zahtevima drZavne, nekontrolisane mo6i, tj.do se oiuvqnia liine i politiike odg,ovornosti litne autonomije islobode odritu i tamo gde drZavna mot ne poituje tlati ili zatiredostojanstvo i integritet osobe. Slika o sebl, koju ljudi u takvimnadinima ponaianja imaju o sebi odnosno imaju pred sobom, slikaje ne-nndle/no sti, ne - odgov orno sti, slabo sti, nedo statka poverenjau sebe i u druge, nekompetentnosti. Uporedo s tim redovno idedefinisanje sebe kao irne (okolnosti ili neprijatelja), kao i kompro-mitovanja i iskustva krivice, bezoseiajnosti, uni5tenje sposobnostiza empatiju i povladenje u privatnu sferu (Schwan G. 1990, 1991,199s) .

Prema tome, konstitucija demokratsko politiiko g identitetaoznaiava menjanje individualnog i kolektivnog identiteta: od slikeo sebi kao slike ne-nadleinosti, ne-odgovornosti, slabosti i potiin-.ienosti nekontrolisanoj moti, ukratko, predaje vlastite savesti i

napuitanja liine odgovornosti u sliku o sebi keo sliku odgovornostii slobode, povladivania sugradanimn i polititkom uteitu u otl-Lutivanjima, kao i u kontroLi nad zajedniikom politikom.

Sta takvu promenu izaziva,Sta nju potpomaZe, kako se onaodvija?

U psiholo5koj teoriji i empirijskom istraZivanju ima razliditihprocena pitanja u kojoj se fazi biografije obrazuje lidni identitet,da li se on udvr5iuje podev od odredenog uzrasta ili se moZe celogiiv ota menjati (Erikson 1970, Nunner-Winkler 1987 ). Krize - ta-kode u poodmaklom Zivotnom dobu - redovno vaie za odludujuieizazivale postepenog menjanja identiteta, koje ima razlldite domete,i to preteZno krize slike o sebi kad su poni5tene samorazumljivostisveta u kojem se Zivelo, a koje su zasnivale smisao i nudile plauzi-bilnosti (Sieert/Chaman 187). BaS takve krize dogadaju se naroditousled radikalne promene politidkih sistema. Saznanja psihologije iistraZivanja biografija istakla su, u ovom kontekstu, znadaj ,,sig-nifikantnih" drugih osoba za konstruktivno re5enje takvih krizaizaizgradivarye novih slika o sebi, koje zasnivaju smisao (RosenthalI987). Takve,,signifikantne" osobe mogu biti lidni prisni prijatelji,ali i predstavnici normativnih organizacija (na primer, crkava) ilipolitidki reprezentani. Tako je, na primer, beseda tada5njegsaveznog predsednika Richarda von Weizsackera od 8. maja 1985,po iskazu jednog intervjuisanog lica u jednoj kvalitetnoj anketi,merodavno konstruktivno Utical a na reor ganizovanje njegove slikeo sebi, koja je btla zapala u duboku krizu usled informisanja odobu nacista (Ltttz 1992).

Stoga, ako uop5tavamo, lako je shvatljiva potreba da seispita i empirijski rekonstrui5e uticaj demokratskih institucija inosilaca njihovih uloga na promenu individualnog politidkog ident-iteta.

2" Uloga pluralistitkih institucija

U pogledu dejstva institucija, na5e ispitivanje polazi od togada demokratske institucije izazivaju pluralizovanje i time razliditeperspektive interpretacija pro5losti.

Teorija pluralistidke demokratije tvrdi da je konfrontacijarazliditih interesa, kakvi se mogu na6i u jednom dru5tvu, pod us-lovima osnovnog normativnog konsenzusa najpodobnija za posti-

=><

FalEo

e-IoN

L

124 t25

z

UJzNuJa \

zanje opsteprihvatljive odredbe zajednidkog dobra (a posteriori),koja zadovoljava princip uzajamnosti (Fraenkel 199 I , Dahl 191 l) .Ipak, nije jasno da li to vaZi i za posebne uslove ophodenja spro5lostima, Zigosanim diktaturom. Po5to seianja aktera destonanose Stetu oseianju lidne vrednosti i poverenja u sebe, moZe bitida veiina dru5tva, uprkos institucionalnom pluralizmu, izbegavaneuralgidne probleme pro5losti i zatcs - za ruzIlku od dinamikesuprotnih politidkih interesa - ne dolazi do konfrontacije razliditihinterpretacije pro5losti. Predvi<lanje da institucionalni pluralizamosujeduje jednostranu logiku osnaZivanja vlastite vrednosti jednehomogene grupe, da omoguiava suprotne perspektive (na primer,aktera i Lrtava), a time, ipak, pogoduje demokratskoj politidkojkulturi, oslanja se na prihvatanje slede6e veze:

Pluralitet institucija dopuSta i unapreduje pluralitet inter-pretacija, jer razlidite politidke i druStvene uloge posle diktatureprouzrokuju razli(.ite perspektive ophotlenja s proilo5iu. Usled tedivergentnosti uloga podstide se i konfrontacija interpretacijaproSlosti, dijim posredstvom izlazi na videlo moguinost razliditihopcija delanja u pro5losti, dakle, njihove nedeterminisanosti. Ra-zlidnost opcija delanja stvara izglede za samokritiku i dovodi douvida u to da je odgovornost postojala i u pro5losti zato Sto jebirano izmedu raznih opcija, dakle, izbor je bio mogui. A uvid uvlastitu odgovornost spada u srZ prethodno opisane demokratskepolitidke kulture. On pokrede i proces menjanja kolektivnog se6an-ja, koji to sedanje udaljava od moguinih ,,homogenih" polaznihtadaka.

Pitanje da li odnosno u kojoj je meri ta teorijska pretpostavkatadna proverava se, na primer, uporedivanjem individualnog i kole-ktivnog seianja tZapadnoj i Istodnoj Nemadkoj posle 1945. godine.Pri tom se mogu imati u vidu dva nivoa: a) nivo zvanidnih politidkihinterpretacija pro5losti (na primer, tumadenja zavr5etka rata i ka-pitulacije ukupne nemadke vojske sa aspekta ocene nacionalsoci-jalizma i prenosa vrednosti i predstava o ciljevima na novi politidkireLim, ali i sa aspekta procene da li se i kako se pluralizuje psiho-logika osnaZivanja vlastite vrednosti, tj. zadovoljava princippoStene uzajamnosti; b) individualno-privatna se6anja (auto-biografije, prepiske, dnevnici), ali i kvalitetni intervjui u obemanemadkim driavama (Niethammer l9l). Ovde bi se istovremenomoglo slediti ono gledi5te koje ima centralni zna(aj za zakljudke

ovog istraZivadkog projekta: kakav uticaj imaju zvanidna politidkatumadenja na seianje i tumadenje proSlosti individua'l Obrnuto -kako - ovo deluje povratno na kolektivni identitet?

3. Dejstvo sleda generacija

Kao drugi nadelni faktor za promenu politidkog identitetatreba uzeti u obzir .sled generuci.ju.

a) Alternativna razumevanja politidke kulture i politidko-kulturne promene

Godine 1981. Kendall L. Baker, Russel J. Dalton i Kai Hilde-brandt objavili su nalaz o nemadkoj posleratnoj demokratiji, dijinedvosmisleni naslov glasit, Germany Transfurmetl (Baker et. al.l98l). Na osnovu sekundarne analize podataka brojnih anketa,autori konstatuju prelazak Nemadke iz autoritarnog u demokratsko-politidki sistem (isto: l6), koji je, veoma verovatno, definitivnookondao "disruptive interlude of the Third Reich" (isto: 3). Ponjima, nastalo je ,,a highly stable, integrated society, in which thedemocratic political system... seems to enjoy substantial legiti-macy" ( isto:9).

Autori vide indikatore za taj nalaz t vidnom narastanju poli-tidkog interesa, kao i specijalnog i opSteg ,,systems support" (isto:l0). Po njima je poverenje u vlastitu sposobnost da se utide napolitiku, ,.sense of political efficacy" (isto: 31) vidno poraslo, pata pojadana oseianja kompetentnosti ,,suggest that the norrns andbehaviora expected of a citizen in a democracy have been learnedand internalized"; nemadki gradani su sve vi5e ,,politically active,supportive, informed, interested, loyal, satisfied and public regard-ing" (isto: 28); narodito su znatno ojadale njihove kognitivne sposob-nosti tako da im je poraslo poverenje u to da utidu na vladu (isto:33,3s).

Svakako autori takode konstatuju da ,,civic norms are lesscommon in Germany than support for the system" (isto: 36), pridemu su te norme prvenstveno kognitivno formulisane, malo kaoafektivno vezivanje za demokratiju i jo5 manje kao odgovornost,solidarnost ili empatija. Svakako, po ovim autorima, dinjenica dasu ,,civic norms" manje izgradene nije neka nemadka posebnost,nego je (podetkom osamdesetih godina) u smeru razvoja zapad-njadkih demokratija (isto: 287).

=xo

a-E.I-L

NoJ

u

126 I2T

z

UJzNuJa \

zanje opsteprihvatljive odredbe zajednidkog dobra (a posteriori),koja zadovoljava princip uzajamnosti (Fraenkel 199 I , Dahl 191 l) .Ipak, nije jasno da li to vaZi i za posebne uslove ophodenja spro5lostima, Zigosanim diktaturom. Po5to seianja aktera destonanose Stetu oseianju lidne vrednosti i poverenja u sebe, moZe bitida veiina dru5tva, uprkos institucionalnom pluralizmu, izbegavaneuralgidne probleme pro5losti i zatcs - za ruzIlku od dinamikesuprotnih politidkih interesa - ne dolazi do konfrontacije razliditihinterpretacije pro5losti. Predvi<lanje da institucionalni pluralizamosujeduje jednostranu logiku osnaZivanja vlastite vrednosti jednehomogene grupe, da omoguiava suprotne perspektive (na primer,aktera i Lrtava), a time, ipak, pogoduje demokratskoj politidkojkulturi, oslanja se na prihvatanje slede6e veze:

Pluralitet institucija dopuSta i unapreduje pluralitet inter-pretacija, jer razlidite politidke i druStvene uloge posle diktatureprouzrokuju razli(.ite perspektive ophotlenja s proilo5iu. Usled tedivergentnosti uloga podstide se i konfrontacija interpretacijaproSlosti, dijim posredstvom izlazi na videlo moguinost razliditihopcija delanja u pro5losti, dakle, njihove nedeterminisanosti. Ra-zlidnost opcija delanja stvara izglede za samokritiku i dovodi douvida u to da je odgovornost postojala i u pro5losti zato Sto jebirano izmedu raznih opcija, dakle, izbor je bio mogui. A uvid uvlastitu odgovornost spada u srZ prethodno opisane demokratskepolitidke kulture. On pokrede i proces menjanja kolektivnog se6an-ja, koji to sedanje udaljava od moguinih ,,homogenih" polaznihtadaka.

Pitanje da li odnosno u kojoj je meri ta teorijska pretpostavkatadna proverava se, na primer, uporedivanjem individualnog i kole-ktivnog seianja tZapadnoj i Istodnoj Nemadkoj posle 1945. godine.Pri tom se mogu imati u vidu dva nivoa: a) nivo zvanidnih politidkihinterpretacija pro5losti (na primer, tumadenja zavr5etka rata i ka-pitulacije ukupne nemadke vojske sa aspekta ocene nacionalsoci-jalizma i prenosa vrednosti i predstava o ciljevima na novi politidkireLim, ali i sa aspekta procene da li se i kako se pluralizuje psiho-logika osnaZivanja vlastite vrednosti, tj. zadovoljava princippoStene uzajamnosti; b) individualno-privatna se6anja (auto-biografije, prepiske, dnevnici), ali i kvalitetni intervjui u obemanemadkim driavama (Niethammer l9l). Ovde bi se istovremenomoglo slediti ono gledi5te koje ima centralni zna(aj za zakljudke

ovog istraZivadkog projekta: kakav uticaj imaju zvanidna politidkatumadenja na seianje i tumadenje proSlosti individua'l Obrnuto -kako - ovo deluje povratno na kolektivni identitet?

3. Dejstvo sleda generacija

Kao drugi nadelni faktor za promenu politidkog identitetatreba uzeti u obzir .sled generuci.ju.

a) Alternativna razumevanja politidke kulture i politidko-kulturne promene

Godine 1981. Kendall L. Baker, Russel J. Dalton i Kai Hilde-brandt objavili su nalaz o nemadkoj posleratnoj demokratiji, dijinedvosmisleni naslov glasit, Germany Transfurmetl (Baker et. al.l98l). Na osnovu sekundarne analize podataka brojnih anketa,autori konstatuju prelazak Nemadke iz autoritarnog u demokratsko-politidki sistem (isto: l6), koji je, veoma verovatno, definitivnookondao "disruptive interlude of the Third Reich" (isto: 3). Ponjima, nastalo je ,,a highly stable, integrated society, in which thedemocratic political system... seems to enjoy substantial legiti-macy" ( isto:9).

Autori vide indikatore za taj nalaz t vidnom narastanju poli-tidkog interesa, kao i specijalnog i opSteg ,,systems support" (isto:l0). Po njima je poverenje u vlastitu sposobnost da se utide napolitiku, ,.sense of political efficacy" (isto: 31) vidno poraslo, pata pojadana oseianja kompetentnosti ,,suggest that the norrns andbehaviora expected of a citizen in a democracy have been learnedand internalized"; nemadki gradani su sve vi5e ,,politically active,supportive, informed, interested, loyal, satisfied and public regard-ing" (isto: 28); narodito su znatno ojadale njihove kognitivne sposob-nosti tako da im je poraslo poverenje u to da utidu na vladu (isto:33,3s).

Svakako autori takode konstatuju da ,,civic norms are lesscommon in Germany than support for the system" (isto: 36), pridemu su te norme prvenstveno kognitivno formulisane, malo kaoafektivno vezivanje za demokratiju i jo5 manje kao odgovornost,solidarnost ili empatija. Svakako, po ovim autorima, dinjenica dasu ,,civic norms" manje izgradene nije neka nemadka posebnost,nego je (podetkom osamdesetih godina) u smeru razvoja zapad-njadkih demokratija (isto: 287).

=xo

a-E.I-L

NoJ

u

126 I2T

z

UJzNtllt q

Uzroke demokratske promene u Nemadko autori vide u pozi-tivnorn privrednom razvoju (privredno dudo), smeni generacija iponasanju politidkih elita (isto: l0). U rastuiem privrednom bla-gostanju primetno je pre svega Sirenje obrazovanja dime su znatnoojadane sposobnosti za politidko sudelovanje (uz negativnu stranukao Sto je ,,ever widening particripation gap between social stratas.,(isto: 56), a uspeSno funkcionisanje demokratskih institucija i elitaefektivno je socijalizovalo dolazeiu generaciju uvodenjem u de-mokratiju (isto 37), pre svega, u smislu jadanja njenog osedanjapolitidke kompetentnosti i odatle proizaSle podr5ke za demokratskisistem kojije ubedljiv zahvaljujuii svom udinku.

Istina, pred kraj svog ispitivanja, autori izralavaju neke sum-nje u pogledu ireverzibilnosti konstatovanog smera stabilizacije,ali u celini ispoljavaju optimizam u vezi sa solidno5iu nemadkedemokratije.

Posle petnaest godina, ispitivanja pokazuju da je opalo pov-erenje ne samo nemadkog stanovni5tva u funkcionisanje ele-mokratskih institucija i u efektivnost (imedu ostalih, Berg-schlosser1990; Kaase 1989; Klingemann 1997). Dodu5e, te5ki socijalni prob-lemi, narodito visoka stopa nezaposlenosti dosad nisu doveli doopasnog dovodenja u pitanje zapadnjadkih demokratija, koje su,posle sloma komunistidkih sistema, uz to, ostale bez konkurencije.Ali neraspoloZenje zbog blokiranja donosenja politidkih odluka izbog zastoja u resavanju javnih problema toliko raste da perspektivapotajne implozije takode zapadnjadkih politidkih sistema vide nijedista iluzija.

Sada se, t vezi sa kvalitetom demokratije, ne raspravljatoliko o njenoj akutnoj stabilnosti koliko o bazi kapaciteta re5avanjanjenih problema, tj. o kvalitetu politidke komunikacije, potrebnomza prevladavanje uzajamnih blokiranja i zastoja pod uslovima sveoskudnijih resursa (Dahrendorf et al. 1995; Dahrendorf 1996a i1996b). Ali kvalitet komunikacije o kojem se govori ne upuiujesamo na manjkavost kognitivnih kompetencija nego, pre svega,na manjkavost kooperativnog politidkog sporazumevanja, koje bimoralo proiza1i iz jednog Zivog osnovnog konsenzusa, iz unutra5njesolidarnosti i iz veC oznadenih graclanskih vrlina. Tako se govoriba5 o onom demokratskom politidkom identitetu na dije se ispiti-vanje koncentri5e ovaj istraZivadki projekt. Ovo se razlikuje odkoncepta istraZivanja o politidkoj kulturi u tradiciji Almond/Verbas,

1 2 8

kakva su nastavljena takode u Germany Tran.sibrmed, utoliko Stou vidu ima lundamentalne vrednosne stavove i psihidke dispozicijekoji prvenstveno nisu kognitivni nego afektivni i procenjujuii, idija je osnova u ne iskljudivo politidkim obeleZjima lidnosti gradana.

Stoga se, u kontekstu promene politidkog identiteta, moramokoncentrisati na njihov nastanak, pa mnogo obeiava takav poduhvatda se, prevaztlazeCi vrlo op5tu pretpostavktt r Germanl, Trans-

formed o dejstvu sleda generacija, tadnije proveri koji faktori, pov-ezani sa ovim, deluju na promenu politidkog identiteta i naroditona menjanje interpretacija pro5losti kao kolektivnih slika o sebi.

Kad politidki identitet, po na5em razumevanju, nastaje uinterakciji individualnog i kolektivnog identiteta, kad on i inter-pretacija zajedniike pro5losti kao grade dobija svoju sliku o sebi isvoje stavove i orijentacije za delanje, onda se sled generacijapojavljuje kao poudna ,,scena", na kojoj se rnogu posmatrati izmenei promene. U njemu i narodito u potencijalnim konfliktima gen-eracija u porodicama sre6u se oni faktori uticaja koji se odraZavajukako na obrazovanje obeleZja lidnosti tako i na menjanje inter-pretacija proilosti i individualnih i kolektivnih slika o sebi, kakvenastaju iz promene kulture se6anja i figura sedanja (Assmann 1997).

b) Generacije kao motor socijalne promene

Podev od 19. stoleia razvijan je niz teorija ili polaznih stavovau kojima se generacije predstavljaju kao vaZan motor socijalnepromene (Marias 1970; Lambert 19'72; Fogt i982; Eisenstadt 1966;Mannheim 1928; Durkheim 197'7:' Carlsson/I(arlsson 1970; Mentr61920;Ortegay Gasset 1934; Compte 1893; Heberle 1951; Dilthey1910: Esler 19841 Transit 1996; Schumann/Scott 1989). Tu seispoljavaju najpre pojmovne te5ko6e, koje se odnose na odreclenjetrajanja, cezure u sledu i, pre svega, na kriterije za definisanjegeneracija. Po5to u nizu rodenja nema prirodnih cezura, nuZno jepomoii se vanbiolo5kim obeleZjima da bi se odredilo vremenskoprolezanje jedne generacije, kao i njen podetak i njen zavrietak(Ryder 1 965 ; B uchhofer/Friedrichs/Ldtke I97 0; Leggewie 1 995 ;Bude 1995).

Postoje razni predlozi (za vremensko protezanje, na primer,izmedu 15 i 30 godina), koji se u sada5njoj literaturi o teoriji

==-F{J):tr?-L

NoJ

L

129

z

UJzNtllt q

Uzroke demokratske promene u Nemadko autori vide u pozi-tivnorn privrednom razvoju (privredno dudo), smeni generacija iponasanju politidkih elita (isto: l0). U rastuiem privrednom bla-gostanju primetno je pre svega Sirenje obrazovanja dime su znatnoojadane sposobnosti za politidko sudelovanje (uz negativnu stranukao Sto je ,,ever widening particripation gap between social stratas.,(isto: 56), a uspeSno funkcionisanje demokratskih institucija i elitaefektivno je socijalizovalo dolazeiu generaciju uvodenjem u de-mokratiju (isto 37), pre svega, u smislu jadanja njenog osedanjapolitidke kompetentnosti i odatle proizaSle podr5ke za demokratskisistem kojije ubedljiv zahvaljujuii svom udinku.

Istina, pred kraj svog ispitivanja, autori izralavaju neke sum-nje u pogledu ireverzibilnosti konstatovanog smera stabilizacije,ali u celini ispoljavaju optimizam u vezi sa solidno5iu nemadkedemokratije.

Posle petnaest godina, ispitivanja pokazuju da je opalo pov-erenje ne samo nemadkog stanovni5tva u funkcionisanje ele-mokratskih institucija i u efektivnost (imedu ostalih, Berg-schlosser1990; Kaase 1989; Klingemann 1997). Dodu5e, te5ki socijalni prob-lemi, narodito visoka stopa nezaposlenosti dosad nisu doveli doopasnog dovodenja u pitanje zapadnjadkih demokratija, koje su,posle sloma komunistidkih sistema, uz to, ostale bez konkurencije.Ali neraspoloZenje zbog blokiranja donosenja politidkih odluka izbog zastoja u resavanju javnih problema toliko raste da perspektivapotajne implozije takode zapadnjadkih politidkih sistema vide nijedista iluzija.

Sada se, t vezi sa kvalitetom demokratije, ne raspravljatoliko o njenoj akutnoj stabilnosti koliko o bazi kapaciteta re5avanjanjenih problema, tj. o kvalitetu politidke komunikacije, potrebnomza prevladavanje uzajamnih blokiranja i zastoja pod uslovima sveoskudnijih resursa (Dahrendorf et al. 1995; Dahrendorf 1996a i1996b). Ali kvalitet komunikacije o kojem se govori ne upuiujesamo na manjkavost kognitivnih kompetencija nego, pre svega,na manjkavost kooperativnog politidkog sporazumevanja, koje bimoralo proiza1i iz jednog Zivog osnovnog konsenzusa, iz unutra5njesolidarnosti i iz veC oznadenih graclanskih vrlina. Tako se govoriba5 o onom demokratskom politidkom identitetu na dije se ispiti-vanje koncentri5e ovaj istraZivadki projekt. Ovo se razlikuje odkoncepta istraZivanja o politidkoj kulturi u tradiciji Almond/Verbas,

1 2 8

kakva su nastavljena takode u Germany Tran.sibrmed, utoliko Stou vidu ima lundamentalne vrednosne stavove i psihidke dispozicijekoji prvenstveno nisu kognitivni nego afektivni i procenjujuii, idija je osnova u ne iskljudivo politidkim obeleZjima lidnosti gradana.

Stoga se, u kontekstu promene politidkog identiteta, moramokoncentrisati na njihov nastanak, pa mnogo obeiava takav poduhvatda se, prevaztlazeCi vrlo op5tu pretpostavktt r Germanl, Trans-

formed o dejstvu sleda generacija, tadnije proveri koji faktori, pov-ezani sa ovim, deluju na promenu politidkog identiteta i naroditona menjanje interpretacija pro5losti kao kolektivnih slika o sebi.

Kad politidki identitet, po na5em razumevanju, nastaje uinterakciji individualnog i kolektivnog identiteta, kad on i inter-pretacija zajedniike pro5losti kao grade dobija svoju sliku o sebi isvoje stavove i orijentacije za delanje, onda se sled generacijapojavljuje kao poudna ,,scena", na kojoj se rnogu posmatrati izmenei promene. U njemu i narodito u potencijalnim konfliktima gen-eracija u porodicama sre6u se oni faktori uticaja koji se odraZavajukako na obrazovanje obeleZja lidnosti tako i na menjanje inter-pretacija proilosti i individualnih i kolektivnih slika o sebi, kakvenastaju iz promene kulture se6anja i figura sedanja (Assmann 1997).

b) Generacije kao motor socijalne promene

Podev od 19. stoleia razvijan je niz teorija ili polaznih stavovau kojima se generacije predstavljaju kao vaZan motor socijalnepromene (Marias 1970; Lambert 19'72; Fogt i982; Eisenstadt 1966;Mannheim 1928; Durkheim 197'7:' Carlsson/I(arlsson 1970; Mentr61920;Ortegay Gasset 1934; Compte 1893; Heberle 1951; Dilthey1910: Esler 19841 Transit 1996; Schumann/Scott 1989). Tu seispoljavaju najpre pojmovne te5ko6e, koje se odnose na odreclenjetrajanja, cezure u sledu i, pre svega, na kriterije za definisanjegeneracija. Po5to u nizu rodenja nema prirodnih cezura, nuZno jepomoii se vanbiolo5kim obeleZjima da bi se odredilo vremenskoprolezanje jedne generacije, kao i njen podetak i njen zavrietak(Ryder 1 965 ; B uchhofer/Friedrichs/Ldtke I97 0; Leggewie 1 995 ;Bude 1995).

Postoje razni predlozi (za vremensko protezanje, na primer,izmedu 15 i 30 godina), koji se u sada5njoj literaturi o teoriji

==-F{J):tr?-L

NoJ

L

129

z

*t

I.IJzNu

generaciia, u celini, saZimaju kao objektivna i subjektivna obeleZja.LJ objektivna spadaju vaZni socijalni, politidki, isrorijski dogadajiili vaZne promene, a u ona subjektivna intenzivno doZivljavanjetih dogadaja u fazi Livota u kojoj je - po prerposravkama teorijesocijalizacije - ta upedatljivost posebno intenzivna, pa se u njoj,usled takvog pedata, obrazuju doZivotno trajne slike o sebi i ra-zumevanja identiteta (redovno, adolescencija i rani uzrast, dakle,negde izmedu 15. i 25. godine Zivota). Pri tom se sve manje polaziod jedinstvenog razumevanja identiteta u jednoj generaciji.

Uprkos nejednoznadnosti pre svega obeleZja subjektivnedefinicije generacija, kako u naudnim ispitivanjima tako i u op5te-druStvenom razumevanju uporno se odrZava pretpostavka da gen-eracija ,,ima" i da se one odraZavaju na socijalnu kao i kulturnupromenu dru5tava, kao Sto i ta dru5tva, sa svoje strane, njima dajupedat, mada se faktori ili procesi te promene ne bi mogli tadnoodrediti. Sto se t1(e ruz.ktga koji u sledu generacija prouzrokujupromenu, slika u literaturi ostaje ne.iasna. Uop5te uzev, pretpostav-lja se prirodna smena shvatanja o sebi lidno i o svetu, koja sumanje-viSe u sukobu sa shvatanjima prethodne generacije i koja,posredstvom dotidnih novih generacija, stidu svedru5tvenu val-

"i'.nost kad se te generacije nametnu u profesionalnom Zivotu i udruStvu.

Sistematsko razradivanje i ispitivanje ovih teori.jskih pret-postavki odnosno teorijskih fraza predstavlja vaZdn i isplatljiv za-datak istraZivanja, zato Sto je moguino sprovesti samo preciznijevodena empirijska ispitivanja.

c) Transfer vrednosti i promena identitetau sledu generacija

Sa aspekta transfera odnosno promene vrednosti ili identitetau dru5tvu, teorije o sledu generacija tesno se povezuju sa teorijamao socijalizaciji. Sa stanovi5ta teorije socijalizscije, na Siroku po-drSku nailazi pretpostavka da temeljne vrednosti, stavovi i obeleZjalidnosti nastaju u porodici te da pri tome odludujuiu ulogu igraodnos izmedu generacija roditelja i dece; pa i, ako ovde nuZnoostaje otvoreno pitanje da li rana socijalizacija ljude trajno odreiluje,ili se celog Livotazbivaju promene, ipak se moZe po6i od utemeljenepretpostavke da porodidna socijalizac\ja i dalje ima istaknut

1 3 0 1 3 1

znadaj.(Jennings/Niemi 1968; Weissberg 1974; Easton/Dennis1969; Hess/Torney 1967;Davies 1965; Neidhrdt 1975.)

VaZno uputstvo, za koje je joS potrebno znatno teorijskoistraZivanje, proizlazi iz pretpostavke - s kojom se uveliko slaZukako teoretidari koji se bave generacijama - da centralni zna(aj zatransfer vrednosti ima eutoritel roditelja, narodito oca. Dovodenjeu pitanje takvog autoriteta, bilo da potide iz socijalne promenekoja nanosi Stetu funkciji roditelja kao uzora i prenosivosti njihovihvrednosti na nove situacije (Durkheim 1977; Eisenstadt 1966), il iiz drugih izvora, naru5ava kontinuitet transfera vrednost. Ako uzovaj gubitak autoriteta nastupe - bilo kako prouzrokovane - vidnediskrepancije izmeclu unutarporodidnih vrednosti, stavova i uzorakasocijalizacije, na jednoj strani, i vrednosti, stavova i uzoraka soci-jalizacije u Sirem dru5tvu (u profesionalnom Zivotu, u politici iprivredi itd.), na drugoj strani onda nastaju prekidi, jer generacijekoje dolaze viSe ne mogu naprosto igrati ulogu ,,vezivnih dlanova"izmedu starog i novog, odnosno izmedu porodice i ukupnog dru5tva(Eisenstadt 1966; Feuer 1969).

Ova razmi5ljanja i nalazi relevantni su za naS istraZivadkiprojekt utoliko Sto autoritet roditelja, koji su u diktatorskim reZimi-ma skrivili ili bili poniZeni porazima, usled toga trpi posledice, iutoliko Sto se Steta nanesena njemu, kao i druge psihidke konstelacijeznatno odraZava na ranu socijalizaciju generacije koja dolazi. Op-tereiene pro5losti navode na prekide pre svega kad se roditelji neizja5njavaju kao lidni udesnici u tome, odnosno ne mogu da priznajuda srr, moZda,zatajlli, i tako se od ovoga distanciraju. Difuznost,neprozirnost i nedasnost komunikacije izmedu generacija ima dale-koseZne posledice za transfer vrednosti, lidnog i politidkog idenriteta; neke od ovih se mogu objasniti na primeru generacije Sezde-setosmaSa.

d) Sezdesetosma5i kao motori promene politidkog identiteta?

Krajem Sezdesetih godina bilo je Sirom sveta, narodito uSAD i u Evropi, Zestokih studentskih protesta protiv tada5njegetabliranog politidkog i socijalnog poretka, dija interpretacija i dijiuzroci i dalje ostaju otvoreno pitanje (Allerbeck 1.97Ia i I97lb;Kaase l97lb; Keniston 1971; Gilcher Holtey 1995); jer poreciodnosno,,lo5e prilike", protiv kojih su se studenti okrenuli, bili su

=X

FalEo;=Lt

N

=L!

z

*t

I.IJzNu

generaciia, u celini, saZimaju kao objektivna i subjektivna obeleZja.LJ objektivna spadaju vaZni socijalni, politidki, isrorijski dogadajiili vaZne promene, a u ona subjektivna intenzivno doZivljavanjetih dogadaja u fazi Livota u kojoj je - po prerposravkama teorijesocijalizacije - ta upedatljivost posebno intenzivna, pa se u njoj,usled takvog pedata, obrazuju doZivotno trajne slike o sebi i ra-zumevanja identiteta (redovno, adolescencija i rani uzrast, dakle,negde izmedu 15. i 25. godine Zivota). Pri tom se sve manje polaziod jedinstvenog razumevanja identiteta u jednoj generaciji.

Uprkos nejednoznadnosti pre svega obeleZja subjektivnedefinicije generacija, kako u naudnim ispitivanjima tako i u op5te-druStvenom razumevanju uporno se odrZava pretpostavka da gen-eracija ,,ima" i da se one odraZavaju na socijalnu kao i kulturnupromenu dru5tava, kao Sto i ta dru5tva, sa svoje strane, njima dajupedat, mada se faktori ili procesi te promene ne bi mogli tadnoodrediti. Sto se t1(e ruz.ktga koji u sledu generacija prouzrokujupromenu, slika u literaturi ostaje ne.iasna. Uop5te uzev, pretpostav-lja se prirodna smena shvatanja o sebi lidno i o svetu, koja sumanje-viSe u sukobu sa shvatanjima prethodne generacije i koja,posredstvom dotidnih novih generacija, stidu svedru5tvenu val-

"i'.nost kad se te generacije nametnu u profesionalnom Zivotu i udruStvu.

Sistematsko razradivanje i ispitivanje ovih teori.jskih pret-postavki odnosno teorijskih fraza predstavlja vaZdn i isplatljiv za-datak istraZivanja, zato Sto je moguino sprovesti samo preciznijevodena empirijska ispitivanja.

c) Transfer vrednosti i promena identitetau sledu generacija

Sa aspekta transfera odnosno promene vrednosti ili identitetau dru5tvu, teorije o sledu generacija tesno se povezuju sa teorijamao socijalizaciji. Sa stanovi5ta teorije socijalizscije, na Siroku po-drSku nailazi pretpostavka da temeljne vrednosti, stavovi i obeleZjalidnosti nastaju u porodici te da pri tome odludujuiu ulogu igraodnos izmedu generacija roditelja i dece; pa i, ako ovde nuZnoostaje otvoreno pitanje da li rana socijalizacija ljude trajno odreiluje,ili se celog Livotazbivaju promene, ipak se moZe po6i od utemeljenepretpostavke da porodidna socijalizac\ja i dalje ima istaknut

1 3 0 1 3 1

znadaj.(Jennings/Niemi 1968; Weissberg 1974; Easton/Dennis1969; Hess/Torney 1967;Davies 1965; Neidhrdt 1975.)

VaZno uputstvo, za koje je joS potrebno znatno teorijskoistraZivanje, proizlazi iz pretpostavke - s kojom se uveliko slaZukako teoretidari koji se bave generacijama - da centralni zna(aj zatransfer vrednosti ima eutoritel roditelja, narodito oca. Dovodenjeu pitanje takvog autoriteta, bilo da potide iz socijalne promenekoja nanosi Stetu funkciji roditelja kao uzora i prenosivosti njihovihvrednosti na nove situacije (Durkheim 1977; Eisenstadt 1966), il iiz drugih izvora, naru5ava kontinuitet transfera vrednost. Ako uzovaj gubitak autoriteta nastupe - bilo kako prouzrokovane - vidnediskrepancije izmeclu unutarporodidnih vrednosti, stavova i uzorakasocijalizacije, na jednoj strani, i vrednosti, stavova i uzoraka soci-jalizacije u Sirem dru5tvu (u profesionalnom Zivotu, u politici iprivredi itd.), na drugoj strani onda nastaju prekidi, jer generacijekoje dolaze viSe ne mogu naprosto igrati ulogu ,,vezivnih dlanova"izmedu starog i novog, odnosno izmedu porodice i ukupnog dru5tva(Eisenstadt 1966; Feuer 1969).

Ova razmi5ljanja i nalazi relevantni su za naS istraZivadkiprojekt utoliko Sto autoritet roditelja, koji su u diktatorskim reZimi-ma skrivili ili bili poniZeni porazima, usled toga trpi posledice, iutoliko Sto se Steta nanesena njemu, kao i druge psihidke konstelacijeznatno odraZava na ranu socijalizaciju generacije koja dolazi. Op-tereiene pro5losti navode na prekide pre svega kad se roditelji neizja5njavaju kao lidni udesnici u tome, odnosno ne mogu da priznajuda srr, moZda,zatajlli, i tako se od ovoga distanciraju. Difuznost,neprozirnost i nedasnost komunikacije izmedu generacija ima dale-koseZne posledice za transfer vrednosti, lidnog i politidkog idenriteta; neke od ovih se mogu objasniti na primeru generacije Sezde-setosmaSa.

d) Sezdesetosma5i kao motori promene politidkog identiteta?

Krajem Sezdesetih godina bilo je Sirom sveta, narodito uSAD i u Evropi, Zestokih studentskih protesta protiv tada5njegetabliranog politidkog i socijalnog poretka, dija interpretacija i dijiuzroci i dalje ostaju otvoreno pitanje (Allerbeck 1.97Ia i I97lb;Kaase l97lb; Keniston 1971; Gilcher Holtey 1995); jer poreciodnosno,,lo5e prilike", protiv kojih su se studenti okrenuli, bili su

=X

FalEo;=Lt

N

=L!

=X

oFa

E,o==trN

Jtr

z

auJzNut

vrlo razliditi, osobito u uporedivanju lstoka i Zapada: u SAD,Zapadnoj Evropi,Istodnoj Evropi (Poljskoj i eSSn;, Japanu i JuZnojKoreji vladali su sasvim razlltiti reZimi, pa su se medusobno vrlorazlikovali i ciljevi studentskog protesta: od antikapitalistidkih pre-ko pacifistidkih do antistaljinistidkih ciljeva bila je Siroka paleta,tako da se ne moZe govoriti o jedinstvenoj generaciji Sezdese-tosma5a sirom sveta.

Ipak, ima upadljivih zajednidkih crta:Protestovano je protiv poredaka ili politika, razvijenih iz

posleratne konstelacije. Ciljevi se, u su5tini, nisu ticali partikulamihinteresa studenata nego ukupnog dru5tvenog socioekonomskog ilipolitidkog poretka, a u centru su svagda bili morelni protesti, dijisu akteri spadali u obrazovaniji sloj.

Sto se tide univerzitetskih grana, potencijal protesta je biopreteZno u duhovnim i dru5tvenim naukama, manje u prirodnonau-dnim i tehnidkim disciplinama. Zainteresovanost za pitanja pogledana svet umnogome je motivisala aktere.

Sasvim uop5teno, u studentskom protestu su u javnostiredavani konflikti vrednosti: u zapadnjadkim demokratijama napa-dana je protivrednost izmedu slobodarske i socijalne legitimacije,s jedne, i ,,represivne" i nepravedne stvarnosti, s druge strane, a ukomunistidkim drZavama su deca generacije osnivada komunis-tidkih poredaka desto protestovala u ime humanistidkih vrednosti,koje su ovima izvorno davale legitimaciju (mladog Marxa, kritikeotudenja), protiv etablirane staljinistidke ili diktatorske stvarnostikomunizma (Schatz 1989).

Pri tom, u Poljskoj i u CSSR, kao i u SAD, u manjoj meripostojala je generacijska suprotnost u proklamovanim vrednostima(ameridki studenti u protestu desto su poticali iz liberalnih, poljskiili ieiki iz roditeljskih ku6a starih komuni5ta) (Kenisron 1971), avi5e je bilo one raskrinkane diskrepancije izmedu teorije i praksesamih roditelja ili dotidnih napadnutih reZima. Nasuprot tome, uFancuskoj i jo5 vi5e u Nemadkoj linija konflikta bila je sloZenija.Protestima protiv socijalnih ili univerzitetskih lo5ih prilika pri-druZila se sumnja slede6e generacije u interpretaciju pro5losti vlas-titih roditelja, narodito u to da su ovi preteZno bili hrabri borciotpora protiv Vi5ija.

U Nemadkoj su ti konflikti u vezi sa lidnom pro5lo5iuroditeljske generacije bili znatno o5triji, a svakako su desto ostali

neizralen\,,,pod tepihom" , zbog dega jedna vaZna savremena in-terpretacija protesta '68. u Nemadkoj odludno osporava da mu jeuzrok bio konflikt generacija (Allerbeck l97Ia).

U najmanju ruku, jedna privremena posledica protesta '68.

bila je, narodito u Nemadkoj i Francuskoj, podetak novog, sveintenzivnijeg razradunavanja s pro5lo5iu koje traje i danas, i gdeje, u suitini, red o legitimacijskoj funkciji interpretacije pro5lostiza lidne biografije, kao i za identitete grupa i drtava. Otada pro5lostnije u ve6oj meri nestala, nego je vi5e oZivela, Sto se moZe ocenitikao indicija za njenu vitalnu funkciju u aktuelnoj politidkoj kulturina5ih politidkih reZima.

U svom projektu Zelimo da, u pojedinadnim studijama kojese odnose na Francusku, obe Nemadke i Poljsku, otkrijemo kakose, u dotidnom sludaju, posmatrano pod mikroskopom, odvijalaporodidna dinamika interpretacije pro5losti i politidke sada5njosti,i da li se iz nje mogu dobiti uputstva za promenu identiteta krozsled generacija. Ujedno Zelimo da ispitamo da li su i koliko suinstitucionalna javna odnosno zvanidna interpretacija pro5losti uti-cale na lidno-individualno kao i na kolektivno sedanje. Pri tomvalja uporedno ispitati sledeie:

a) Kada je i kako je pro5lost tematizovana u privatnim sfera-ma? Da li je uop5te bilo razgovora ili je lidna pro5lost predutana?

b) Ima li perioda ili cezura u tematizovanju pro5losti?c) Koju su ulogu igrala iskustva poniZenja i krivice?d) Ima li razlike u tematizovanju u raznim politidkim sredi-

nama?e) Koju ulogu igraju javna tematizovanja za privatno

razmatranje?f) Ima li vremenskih cezura u javnoj debati koje otkrivaju

povezanost sa sledom generacija?g) MoZe li se praviti razlika izmedu ispoljenih i latentnih

konflikata?h) Pokazujee li se diferencije izmeclu konflikata teorija/prak-

sa u liberalnim roditeljskim ku6ama i normativnih konflikataizmedu roditelja, socijalizovanih u diktaturi, i dece,,,poSle diktat-urg"?

i) Koju su ulogu igrali poverenje i nepoverenje u konfliktima?

t32 1 3 3

=X

oFa

E,o==trN

Jtr

z

auJzNut

vrlo razliditi, osobito u uporedivanju lstoka i Zapada: u SAD,Zapadnoj Evropi,Istodnoj Evropi (Poljskoj i eSSn;, Japanu i JuZnojKoreji vladali su sasvim razlltiti reZimi, pa su se medusobno vrlorazlikovali i ciljevi studentskog protesta: od antikapitalistidkih pre-ko pacifistidkih do antistaljinistidkih ciljeva bila je Siroka paleta,tako da se ne moZe govoriti o jedinstvenoj generaciji Sezdese-tosma5a sirom sveta.

Ipak, ima upadljivih zajednidkih crta:Protestovano je protiv poredaka ili politika, razvijenih iz

posleratne konstelacije. Ciljevi se, u su5tini, nisu ticali partikulamihinteresa studenata nego ukupnog dru5tvenog socioekonomskog ilipolitidkog poretka, a u centru su svagda bili morelni protesti, dijisu akteri spadali u obrazovaniji sloj.

Sto se tide univerzitetskih grana, potencijal protesta je biopreteZno u duhovnim i dru5tvenim naukama, manje u prirodnonau-dnim i tehnidkim disciplinama. Zainteresovanost za pitanja pogledana svet umnogome je motivisala aktere.

Sasvim uop5teno, u studentskom protestu su u javnostiredavani konflikti vrednosti: u zapadnjadkim demokratijama napa-dana je protivrednost izmedu slobodarske i socijalne legitimacije,s jedne, i ,,represivne" i nepravedne stvarnosti, s druge strane, a ukomunistidkim drZavama su deca generacije osnivada komunis-tidkih poredaka desto protestovala u ime humanistidkih vrednosti,koje su ovima izvorno davale legitimaciju (mladog Marxa, kritikeotudenja), protiv etablirane staljinistidke ili diktatorske stvarnostikomunizma (Schatz 1989).

Pri tom, u Poljskoj i u CSSR, kao i u SAD, u manjoj meripostojala je generacijska suprotnost u proklamovanim vrednostima(ameridki studenti u protestu desto su poticali iz liberalnih, poljskiili ieiki iz roditeljskih ku6a starih komuni5ta) (Kenisron 1971), avi5e je bilo one raskrinkane diskrepancije izmedu teorije i praksesamih roditelja ili dotidnih napadnutih reZima. Nasuprot tome, uFancuskoj i jo5 vi5e u Nemadkoj linija konflikta bila je sloZenija.Protestima protiv socijalnih ili univerzitetskih lo5ih prilika pri-druZila se sumnja slede6e generacije u interpretaciju pro5losti vlas-titih roditelja, narodito u to da su ovi preteZno bili hrabri borciotpora protiv Vi5ija.

U Nemadkoj su ti konflikti u vezi sa lidnom pro5lo5iuroditeljske generacije bili znatno o5triji, a svakako su desto ostali

neizralen\,,,pod tepihom" , zbog dega jedna vaZna savremena in-terpretacija protesta '68. u Nemadkoj odludno osporava da mu jeuzrok bio konflikt generacija (Allerbeck l97Ia).

U najmanju ruku, jedna privremena posledica protesta '68.

bila je, narodito u Nemadkoj i Francuskoj, podetak novog, sveintenzivnijeg razradunavanja s pro5lo5iu koje traje i danas, i gdeje, u suitini, red o legitimacijskoj funkciji interpretacije pro5lostiza lidne biografije, kao i za identitete grupa i drtava. Otada pro5lostnije u ve6oj meri nestala, nego je vi5e oZivela, Sto se moZe ocenitikao indicija za njenu vitalnu funkciju u aktuelnoj politidkoj kulturina5ih politidkih reZima.

U svom projektu Zelimo da, u pojedinadnim studijama kojese odnose na Francusku, obe Nemadke i Poljsku, otkrijemo kakose, u dotidnom sludaju, posmatrano pod mikroskopom, odvijalaporodidna dinamika interpretacije pro5losti i politidke sada5njosti,i da li se iz nje mogu dobiti uputstva za promenu identiteta krozsled generacija. Ujedno Zelimo da ispitamo da li su i koliko suinstitucionalna javna odnosno zvanidna interpretacija pro5losti uti-cale na lidno-individualno kao i na kolektivno sedanje. Pri tomvalja uporedno ispitati sledeie:

a) Kada je i kako je pro5lost tematizovana u privatnim sfera-ma? Da li je uop5te bilo razgovora ili je lidna pro5lost predutana?

b) Ima li perioda ili cezura u tematizovanju pro5losti?c) Koju su ulogu igrala iskustva poniZenja i krivice?d) Ima li razlike u tematizovanju u raznim politidkim sredi-

nama?e) Koju ulogu igraju javna tematizovanja za privatno

razmatranje?f) Ima li vremenskih cezura u javnoj debati koje otkrivaju

povezanost sa sledom generacija?g) MoZe li se praviti razlika izmedu ispoljenih i latentnih

konflikata?h) Pokazujee li se diferencije izmeclu konflikata teorija/prak-

sa u liberalnim roditeljskim ku6ama i normativnih konflikataizmedu roditelja, socijalizovanih u diktaturi, i dece,,,poSle diktat-urg"?

i) Koju su ulogu igrali poverenje i nepoverenje u konfliktima?

t32 1 3 3

=X

FalEo

;-'LoN

t!

z

auJzNuJ

IY . Zadaci i postavljanje pitanja zct dalji istraiivaiki rad

Ovaj opis problema polazi od ,,popisa" fundamentalne li-terature o obradenoj problematici, koji je nuZno dopuniti i u celinioceniti jo5 diferenciranije. Nedostaci za rud na postojeiim teorij-skim i empirijskim pitanjima postoje:

l) na polju po.jmovnog preciz.irania individualno-litnoqi ikolektivnog identiteta; tako se postavlja.ju sledeia pitanja:

Kako je psiholo5ki metodolo5ki pristup odredenju identitetau teoriji socijalnog identiteta spojiv sa sociolo5kim pristupom uteoriji individualno-lidnog iderrtiteta (Hogg/Terry/White I 995 )?Koju ulogu u obrazovanju identiteta igraju antagonistidko razgra-nidenje i osnaZivanje vlastite vrednosti (Emler/Hopkins 1990,Hcigg/Abrams 199X

Koju ulogu za promenu lidno-individualnog i kolektivno,eidentiteta igraju primeiene inkongruencije odnosno nekonzistent-nosti (Hogg/Terry/IVhite 1995)? Kako se u celini, teorije i empirija,vezane za kognitivnu ili emocionalnu disonantnost, mogu iskorisitiza pitanje promene identiteta?

Nedostaci za rad na postojeiim teorijskim i empirijskimpitanjima postoje i

2) na polju teori.ie institucija kao faktora uticaja na politidkiidentitet uop5te i na slike o pro5losti i o sebi lidno p$sobno; kakozvanidna interpretacija pro5losti del uje na lidno-individualnu inter-pretaciju pro5losti? Koje su institucije tu, u empiriji, od posebnogzna(aja?

Pomenuti nedostaci postoje takode3) na polju teorije socijalizacije. Ovde je red o tadnijem

odreilenju razliditih faza karakteristidnog uoblidavanja i faktorauticaja na politidku socijalizaciju -_ kako na fundamentalnoformiranje liinosti tako i na razllilte razvojne stupnjeve u speci-fidnom odnosu individua prema politici i prema njenom razume-vanju, kao i na mogu6nost i faktore uslova za politidku socijalizacijutokom celog Zivota. U mno5tvu razliditih teorija politidke socijal-izacije i empirijskih studija naglasak je desto stavljan na razvitakspecifidnih politidkih stavova (na primer, prema drZavnom auto-ritetu) i na preteZno kognitivne pristupe politidkom Zivotu. U vezis pitanjem promene politidkog identiteta nuZno bi bilo ponovo

prihvatiti pomenute teorijske polazne stavove (Bandura 1979, Nei-dhardt 1975, Weissberg I974 Feuer 1969), koji imaju u viduformiranje lidnosti. Pri tom bi valjalo Sto preciznije istraZiti kakose slike o sebi, koje se tidu pro5losti, konstitui5u u interakciji gene-racija, koji to, takode, emocionalni odnosno afektivni faktori pritom igraju neku ulogu, kao i koju ulogu igra potreba sledeie gene-ncije'za poverenjem u onu prethodnu generaciju. U specifidnojkonstelaciji smene reZima, gde je red o novoj interpretaciji pro5lostikoja predstavlja lidno breme, postavlja se pitanje kako se nekohe-rentnosti izmedu neformalno-porodidnog i onog demokratsko-zvanidnog tumadenja prollosti odraZavaju na sliku slede6e ge-neracije o sebi, kao i na formiranje lidnosti - narodito na izgrailivanjepoverenja, kooperacije, empatije od nje, i u celini, na njenu sposob-nost za razvijanje savesti (Schwan G. 1997).

Od kori5ienja dosada5njih polaznih stavova za socijalizacijuporodice moZe se odekivati sticanje posebnog saznanja u smisludaljeg razvitkazato Sto, u dosada5njoj literaturi, specifidno empiri-jsko iskustvo sa smenama reZima i sa pro5lo5iu, koja znadi breme,nigde nije uneseno kao istorijski i socijalni kontekst rane politidkesocijalizacije.

Literatura

Allerbeck l97Ia: Klaus R. Allerbeck, Soziale Bedingungen fiirstudentischen Radikalismus. Eine vergleichende Untersu-chung in der Bundesrepublik Deutschland und in den Vere-inigten Staaten Inauguraldiss. Kdln

Allerbeck I9lIb: Klaus R. Allerbeck, Eine sozialstrukturelle Erk-liirung von Studentenbewegungen in hochentwickelten In-dustriegesellschaften, in : ders./Leopold Rosenmayr (Hrsg.) :Aufstand der Jugend? Neue Aspekte der Jugendsoziologie;Miinchen

Allport 1958: Gordon W. Allport, Werden der Perstinlichkeit; Stut-tgart

Allport 1970: Gordon W. Allport, Gestalt und Wachstum in derPersiinlichkeit: Meisenheim a. Glan

t 3 4 1 3 5

=X

FalEo

;-'LoN

t!

z

auJzNuJ

IY . Zadaci i postavljanje pitanja zct dalji istraiivaiki rad

Ovaj opis problema polazi od ,,popisa" fundamentalne li-terature o obradenoj problematici, koji je nuZno dopuniti i u celinioceniti jo5 diferenciranije. Nedostaci za rud na postojeiim teorij-skim i empirijskim pitanjima postoje:

l) na polju po.jmovnog preciz.irania individualno-litnoqi ikolektivnog identiteta; tako se postavlja.ju sledeia pitanja:

Kako je psiholo5ki metodolo5ki pristup odredenju identitetau teoriji socijalnog identiteta spojiv sa sociolo5kim pristupom uteoriji individualno-lidnog iderrtiteta (Hogg/Terry/White I 995 )?Koju ulogu u obrazovanju identiteta igraju antagonistidko razgra-nidenje i osnaZivanje vlastite vrednosti (Emler/Hopkins 1990,Hcigg/Abrams 199X

Koju ulogu za promenu lidno-individualnog i kolektivno,eidentiteta igraju primeiene inkongruencije odnosno nekonzistent-nosti (Hogg/Terry/IVhite 1995)? Kako se u celini, teorije i empirija,vezane za kognitivnu ili emocionalnu disonantnost, mogu iskorisitiza pitanje promene identiteta?

Nedostaci za rad na postojeiim teorijskim i empirijskimpitanjima postoje i

2) na polju teori.ie institucija kao faktora uticaja na politidkiidentitet uop5te i na slike o pro5losti i o sebi lidno p$sobno; kakozvanidna interpretacija pro5losti del uje na lidno-individualnu inter-pretaciju pro5losti? Koje su institucije tu, u empiriji, od posebnogzna(aja?

Pomenuti nedostaci postoje takode3) na polju teorije socijalizacije. Ovde je red o tadnijem

odreilenju razliditih faza karakteristidnog uoblidavanja i faktorauticaja na politidku socijalizaciju -_ kako na fundamentalnoformiranje liinosti tako i na razllilte razvojne stupnjeve u speci-fidnom odnosu individua prema politici i prema njenom razume-vanju, kao i na mogu6nost i faktore uslova za politidku socijalizacijutokom celog Zivota. U mno5tvu razliditih teorija politidke socijal-izacije i empirijskih studija naglasak je desto stavljan na razvitakspecifidnih politidkih stavova (na primer, prema drZavnom auto-ritetu) i na preteZno kognitivne pristupe politidkom Zivotu. U vezis pitanjem promene politidkog identiteta nuZno bi bilo ponovo

prihvatiti pomenute teorijske polazne stavove (Bandura 1979, Nei-dhardt 1975, Weissberg I974 Feuer 1969), koji imaju u viduformiranje lidnosti. Pri tom bi valjalo Sto preciznije istraZiti kakose slike o sebi, koje se tidu pro5losti, konstitui5u u interakciji gene-racija, koji to, takode, emocionalni odnosno afektivni faktori pritom igraju neku ulogu, kao i koju ulogu igra potreba sledeie gene-ncije'za poverenjem u onu prethodnu generaciju. U specifidnojkonstelaciji smene reZima, gde je red o novoj interpretaciji pro5lostikoja predstavlja lidno breme, postavlja se pitanje kako se nekohe-rentnosti izmedu neformalno-porodidnog i onog demokratsko-zvanidnog tumadenja prollosti odraZavaju na sliku slede6e ge-neracije o sebi, kao i na formiranje lidnosti - narodito na izgrailivanjepoverenja, kooperacije, empatije od nje, i u celini, na njenu sposob-nost za razvijanje savesti (Schwan G. 1997).

Od kori5ienja dosada5njih polaznih stavova za socijalizacijuporodice moZe se odekivati sticanje posebnog saznanja u smisludaljeg razvitkazato Sto, u dosada5njoj literaturi, specifidno empiri-jsko iskustvo sa smenama reZima i sa pro5lo5iu, koja znadi breme,nigde nije uneseno kao istorijski i socijalni kontekst rane politidkesocijalizacije.

Literatura

Allerbeck l97Ia: Klaus R. Allerbeck, Soziale Bedingungen fiirstudentischen Radikalismus. Eine vergleichende Untersu-chung in der Bundesrepublik Deutschland und in den Vere-inigten Staaten Inauguraldiss. Kdln

Allerbeck I9lIb: Klaus R. Allerbeck, Eine sozialstrukturelle Erk-liirung von Studentenbewegungen in hochentwickelten In-dustriegesellschaften, in : ders./Leopold Rosenmayr (Hrsg.) :Aufstand der Jugend? Neue Aspekte der Jugendsoziologie;Miinchen

Allport 1958: Gordon W. Allport, Werden der Perstinlichkeit; Stut-tgart

Allport 1970: Gordon W. Allport, Gestalt und Wachstum in derPersiinlichkeit: Meisenheim a. Glan

t 3 4 1 3 5

z

aulzNuJ

Almond/Verba 1963: Gabriel A. Almond, Sidney Verba, The CivicCulture; Princeton, N.J.

Almond/Verba 1980: Gabriel A. Almond, Sidney Verba, The CivicCulture Revisited. An Analytical Study; Boston, Toronto

Assmann 1997 Jan Assmann, Das kulturelle Gediichtnis. Schrift,Erinnerung und politische Identitiit in friihen Hochkulturen;Mtinchen

Baker et al" 1981: Kendall L. Baker/Russel J. Dalton/Kai Hilde-brandt, Germany Transformed Political Culture and the NewPolitics; Cambridge Mass.

Bandera 1979: A. Bandera, Sozii.l-kognitive Lerntheoriei StuttgartBerg-Schlosser 1990: Dirk Berg-Schlosser, Entwicklung der poli-

tischen Kultur in der Bundesrepublik Deutschland; in: AusPolitik und Zeitgeschichte,87, S. 30-46

Brinthaupt/Lipka 1992: Thomas M. Brinthaupt/Richard P. Lipka(eds.), The Self. Definitional and Methodological Issues;

Buchhofer/Friedrichs/Liidtke 1 970: Bernd Buchhofer/Jtirgen Frie-drichs/Flartmut Liidtke, Alte Generationsdynamik und sozaleDifferenzier ung. Zrtr Revis ion des Generationenbegriffs al sanalytisches onzept; in: KZFSS, JG. 22,S. 300-334

Bude 1995: Heinz Bude, Das Altern einer Generation. Die Jahr-giinge 1938- 1948; Frankfurt/M.

Carlsson/Karlsson 1970: Gosta Carlsson/Katarina Karlsson. Age,Cohorts and the Generation of Generations; in: AmericanSociological Review, Vol. 35, No. 4, S. 710-718

Comte 1893: Auguste Comte, Cours de philosophie positive; Tome4e, Paris

Connerton 1989: Paul Connerton, How societies remember; Cam-bridge u.a.

Dahl 1971: Robert Dahl, Polyarchy. Participation and Opposition;New Haven/London

Dahl 1992: Robert A. Dahl, The Problem of civic competence; in:Journal of Democracy, Vol. 3, Nr. 4, S. 45-59

Dahrendorf 1996a: Ralf Dahrendorf, Die Quadratur des Kreises.Freiheit, Solidaritiit und Wohlstand; in: TRANSIT Nr. 12,1 9 9 6 , S . 5 - 2 8

Dahrendorf 1996b: Ralf Dahrendorf, Die Quadratur des Kreises.Okonomie, sozialerZusammenhalt und Demokratie in einem

1 3 6

Zeitalter der Globalisierung. Ein ,,Bllitter"-Gesprach mit RalfDahrendorf: in: Bliitter fiir deutsche und internationale Poli-tik. Nr. 9. S. 1060-1071

Dahrendorf et al. 1995: Ralf Dahrendorf et al., Report on WealthCreation and Social Cohesion in a Free Society; London

Davies 1965: James C. Davies, ,,The Family's Role in PoliticalSocial izat ion"; in:The Anuals,361, No. 11

Dilthey 1910: Wilhelm Dilthey,,,Novalis", in: Das Erlebnis unddie Dichtung. Lessing, Goethe, Novalis, Hrilderlin; Leipzig

Durkheim 197'7 Emile Diirkheim, Uber die Teilung der sozialenArbeit; Frankfurt

Easton 1965: David Easton, A Systems Analysis of Political Life;New York

Easton/Dennis 1969: David Easton/Jack Dennis, Children in thePolitical System. Origins of Political Legitimacy; New Yorket al.

Eisenstadt 1966: Shmuel N. Eisenstadt, From Generation to Gen-eration. Age Groups and Social Structure; Mtinchen

Emler/Hopkins 1990: Nicholas Emler/Nicholas Hopkins, Reputa-tion, social identity and the self, in: Dominic Abrams/l\{icha-el A. Hogg (eds.): Soclal Identity Theory. Constructive andCritical Advances; New York et al., S. 113-130

Emrich 1996: Hinderk M. Emrich, Uber die Notwendigkeit desVergessens, in: ders., Gary Smith (Hrsg.): Vom Nutzen des

. Vergessens;Berl in,5.27-78Erikson 1970: Erik H. Erikson, Jugend und Krise. Die Psychody-

namik im sozialen Wandel; StuttgartEsler 1984: Anthony Esler, The ,,Truest Community": Social Gen-

erations as Collective Mentalities, in: Journal of Politicaland Military Sociology, Vol. 12, 5.99-1Lz

Feuer 1969: Lewis Feuer, The conflict of Generations; New YorkFogt 1982: Helmut Fogt, Politische Generationen. Empirische Be-

deutung und theoretisches Modell; OpladenFraenkel, 1991: Ernst Fraenkel, Deutschland und die westlichen

Demokratien; erw. Neuausgabe, Frankfurt M.Frey/HauBer 1987: Hans-Peter Frey/I(arl HauBer (Hrsg.), Identitiit.

Entwicklungen psychologischer und soziologischer Fors-chung; Stuttgart

==

F*J)l(r

=LL

N

=L

t31

z

aulzNuJ

Almond/Verba 1963: Gabriel A. Almond, Sidney Verba, The CivicCulture; Princeton, N.J.

Almond/Verba 1980: Gabriel A. Almond, Sidney Verba, The CivicCulture Revisited. An Analytical Study; Boston, Toronto

Assmann 1997 Jan Assmann, Das kulturelle Gediichtnis. Schrift,Erinnerung und politische Identitiit in friihen Hochkulturen;Mtinchen

Baker et al" 1981: Kendall L. Baker/Russel J. Dalton/Kai Hilde-brandt, Germany Transformed Political Culture and the NewPolitics; Cambridge Mass.

Bandera 1979: A. Bandera, Sozii.l-kognitive Lerntheoriei StuttgartBerg-Schlosser 1990: Dirk Berg-Schlosser, Entwicklung der poli-

tischen Kultur in der Bundesrepublik Deutschland; in: AusPolitik und Zeitgeschichte,87, S. 30-46

Brinthaupt/Lipka 1992: Thomas M. Brinthaupt/Richard P. Lipka(eds.), The Self. Definitional and Methodological Issues;

Buchhofer/Friedrichs/Liidtke 1 970: Bernd Buchhofer/Jtirgen Frie-drichs/Flartmut Liidtke, Alte Generationsdynamik und sozaleDifferenzier ung. Zrtr Revis ion des Generationenbegriffs al sanalytisches onzept; in: KZFSS, JG. 22,S. 300-334

Bude 1995: Heinz Bude, Das Altern einer Generation. Die Jahr-giinge 1938- 1948; Frankfurt/M.

Carlsson/Karlsson 1970: Gosta Carlsson/Katarina Karlsson. Age,Cohorts and the Generation of Generations; in: AmericanSociological Review, Vol. 35, No. 4, S. 710-718

Comte 1893: Auguste Comte, Cours de philosophie positive; Tome4e, Paris

Connerton 1989: Paul Connerton, How societies remember; Cam-bridge u.a.

Dahl 1971: Robert Dahl, Polyarchy. Participation and Opposition;New Haven/London

Dahl 1992: Robert A. Dahl, The Problem of civic competence; in:Journal of Democracy, Vol. 3, Nr. 4, S. 45-59

Dahrendorf 1996a: Ralf Dahrendorf, Die Quadratur des Kreises.Freiheit, Solidaritiit und Wohlstand; in: TRANSIT Nr. 12,1 9 9 6 , S . 5 - 2 8

Dahrendorf 1996b: Ralf Dahrendorf, Die Quadratur des Kreises.Okonomie, sozialerZusammenhalt und Demokratie in einem

1 3 6

Zeitalter der Globalisierung. Ein ,,Bllitter"-Gesprach mit RalfDahrendorf: in: Bliitter fiir deutsche und internationale Poli-tik. Nr. 9. S. 1060-1071

Dahrendorf et al. 1995: Ralf Dahrendorf et al., Report on WealthCreation and Social Cohesion in a Free Society; London

Davies 1965: James C. Davies, ,,The Family's Role in PoliticalSocial izat ion"; in:The Anuals,361, No. 11

Dilthey 1910: Wilhelm Dilthey,,,Novalis", in: Das Erlebnis unddie Dichtung. Lessing, Goethe, Novalis, Hrilderlin; Leipzig

Durkheim 197'7 Emile Diirkheim, Uber die Teilung der sozialenArbeit; Frankfurt

Easton 1965: David Easton, A Systems Analysis of Political Life;New York

Easton/Dennis 1969: David Easton/Jack Dennis, Children in thePolitical System. Origins of Political Legitimacy; New Yorket al.

Eisenstadt 1966: Shmuel N. Eisenstadt, From Generation to Gen-eration. Age Groups and Social Structure; Mtinchen

Emler/Hopkins 1990: Nicholas Emler/Nicholas Hopkins, Reputa-tion, social identity and the self, in: Dominic Abrams/l\{icha-el A. Hogg (eds.): Soclal Identity Theory. Constructive andCritical Advances; New York et al., S. 113-130

Emrich 1996: Hinderk M. Emrich, Uber die Notwendigkeit desVergessens, in: ders., Gary Smith (Hrsg.): Vom Nutzen des

. Vergessens;Berl in,5.27-78Erikson 1970: Erik H. Erikson, Jugend und Krise. Die Psychody-

namik im sozialen Wandel; StuttgartEsler 1984: Anthony Esler, The ,,Truest Community": Social Gen-

erations as Collective Mentalities, in: Journal of Politicaland Military Sociology, Vol. 12, 5.99-1Lz

Feuer 1969: Lewis Feuer, The conflict of Generations; New YorkFogt 1982: Helmut Fogt, Politische Generationen. Empirische Be-

deutung und theoretisches Modell; OpladenFraenkel, 1991: Ernst Fraenkel, Deutschland und die westlichen

Demokratien; erw. Neuausgabe, Frankfurt M.Frey/HauBer 1987: Hans-Peter Frey/I(arl HauBer (Hrsg.), Identitiit.

Entwicklungen psychologischer und soziologischer Fors-chung; Stuttgart

==

F*J)l(r

=LL

N

=L

t31

z

auJzNuJ( 6

Gilcher-Holtey 1995: Ingrid Gilcher-Holtey, ,,Die Phantasie ander Macht". Mai 68 in Frankreichl Frankfutt/M.

Habermas 1976: Jiirgen Habermas, Ktlnnen komplexe Gesell-schaften eine vernUnftige IdentitZit ausbilden?, in: ders., ZurRekonstruktion des Historischen Materialismus; Frank-furt/M., 5.92-126

Halbwachs 1991: Maurice Halbwachs, Das kollektive Gediichtnis'Mit einem ur deutschen Ausgabe v. Heinz Maus; FrankfurtM .

Hart/Edelstein 1992: Daniel Hart/IVollgang Edelstein, Selfunder-standing Development in Cross-cultural Perspective, in: Tho-mas M. Brinthaupt and Richard P. Lipka (eds.), The Self.Detinitional and Methodological Issues; Albany, S. 291-322

Heberle 1951: Rudolf Heberle, Social Movements. An [ntroductionto Political Sociologyi New York

Hess/Torney 1967: Robert D. Hess/Judith V. Torney, The Devel-opment of Political Attitudes in Children; Chicago

Hogg/Abrams 1990: Michael A. Hogg/Dominic Abrams, Socialmotivation, self-esteem and social identity, in: dies. (Hrsg'):Social Identity Theory. Constructive and Critical Advances;New York et. al . ,5.28-47

Hogg/Terry/White 1995: Michael A. Hogg/Deborah J. Ter-rylKatherine M. White, A Tale of two Theories: A CriticalComparison of Identity Theory with Social tdentity Theory:in: Social Psychology Quarterly, Vol. 58, No.4, 5.244-269nKeles 1972 AIex Inkeles. National Character and ModernPolitical Systems; in: Francis C.K. Hsu (Hrsg.), Psychologi-cal Anthropology, Cambridge, Mass., S. 201-240

Jennings/Niemi 1968: M. Kent Jennings/Richard G. Niemi, TheTransmission of Political Values fiom Parent to Child; in:The Americal Political Science Review, Bd.62,S' 169-184

Kaase 197 1: Max Kaase, Demokratische Einstellungen in derBundesrepublik Deutschland; in: Sozialwiss. Jahrbuch fiirPolitik, hrsg. von Rudolf Wildenmann, Bd. 2, S. ll9-32o

Kaase l97Ia Max Kaase, Die politische Mobilisierung von Stu-denten in der Bundesrepublik Deutschland; in: Klaus R.Allerbeck, Leopold Rosenmayr (Hrsg.): Aufstand der Ju-gend? Neue Aspekte der Jugendsoziologie; Miinchen, S.155-17' , |

Kaase 1989: Max Kaase, BewuBtseinslagen und Leitbilder in derBundesrepublik Deutschland; in: Werner Weidenfeld, Hart-mut Zimmermann (Hrsg.), Deutschland-Handbuch. Einedoppelte Bilanz 1949-1989; Bonn, 5.203-220

Keniston 1971: Kenneth Keniston, Neue empirische Forschungenzu den Studentenrevolten: die amerikanische Stu<Jentenbe_wegung, in: Klaus R. Allerbeck/Leopold Rosenmayr (Hrsg.):Aufstand der Jugend? Neue Aspekte der Jugendsoziologie;Mi inchen, S. 83-107

Klingemann 1997: Hans-Dieter Klingemann, politische Orien-tierungen: Das Urteil der Biirger ijber das Funktionierender Demokratie in Deutschland im Mai 1997. Umfrase imAuftrag der Deutschen Paul Lazarsfeld-Gesellschaft un,l d",Abt. ,,Institutionen und sozialer Wandel., cles Wissen_schaftszentrums Berlin fiir Sozialforschung anlailj l ich derAnhcirung der Enquete- Kommission ,,Uberwindung cler Fol_gen der SED-Diktatur im ProzeB der deutschen Einheit zun-rThema,,Wechselseitige Wahrnehmungen uncl Reaktionenim geteilten Deutschland und ihre Nachwirkungen,,.

Krappmann 1993: Lothar Krappmann, Soziologische Dimensionender Identitiit. Strukturelle Bedingungen fiir die Teilnahmean Interaktionsprozessen; Stuttgart

Lambert 1972:T. Allen Lambert, Generations and Change. Towarda Theory of Generations as a force in Historical process; in:Youth and Society. A Quarterly Journal Vol. 4, Nr. l, Sept.

Lane 1962: Robert E. Lane, Political Ideology. Why the AmericanCommon Man Believes What He Does: New york

Lasswell 1951: Harold D. Lasswell, Democratic Characten in:The Political Writings of Harold D. Lassweli, Glencoe.III..s .46-5-525

Lavabre 1994: Marie-Claire Lavabre, Le fil rouge. Sociologie dela memoire communiste; Paris

Le Goff 1992: Jacques Le Goff, Geschichte und Gediichtnis; Frank_furt M./New York

Leggewie 1995: Claus Leggewie, Die 89er. portrait einer Genera-tion;Hamburg

Leggewie 1996: Claus Leggewie,,,Ihr kommt nicht mit bei unserenUnderungen!"; in: Transit, Europiiische Revue, Nr. ll, S.3-11

=X

oFaltro

e:IoNo,t-

l l 8

z

auJzNuJ( 6

Gilcher-Holtey 1995: Ingrid Gilcher-Holtey, ,,Die Phantasie ander Macht". Mai 68 in Frankreichl Frankfutt/M.

Habermas 1976: Jiirgen Habermas, Ktlnnen komplexe Gesell-schaften eine vernUnftige IdentitZit ausbilden?, in: ders., ZurRekonstruktion des Historischen Materialismus; Frank-furt/M., 5.92-126

Halbwachs 1991: Maurice Halbwachs, Das kollektive Gediichtnis'Mit einem ur deutschen Ausgabe v. Heinz Maus; FrankfurtM .

Hart/Edelstein 1992: Daniel Hart/IVollgang Edelstein, Selfunder-standing Development in Cross-cultural Perspective, in: Tho-mas M. Brinthaupt and Richard P. Lipka (eds.), The Self.Detinitional and Methodological Issues; Albany, S. 291-322

Heberle 1951: Rudolf Heberle, Social Movements. An [ntroductionto Political Sociologyi New York

Hess/Torney 1967: Robert D. Hess/Judith V. Torney, The Devel-opment of Political Attitudes in Children; Chicago

Hogg/Abrams 1990: Michael A. Hogg/Dominic Abrams, Socialmotivation, self-esteem and social identity, in: dies. (Hrsg'):Social Identity Theory. Constructive and Critical Advances;New York et. al . ,5.28-47

Hogg/Terry/White 1995: Michael A. Hogg/Deborah J. Ter-rylKatherine M. White, A Tale of two Theories: A CriticalComparison of Identity Theory with Social tdentity Theory:in: Social Psychology Quarterly, Vol. 58, No.4, 5.244-269nKeles 1972 AIex Inkeles. National Character and ModernPolitical Systems; in: Francis C.K. Hsu (Hrsg.), Psychologi-cal Anthropology, Cambridge, Mass., S. 201-240

Jennings/Niemi 1968: M. Kent Jennings/Richard G. Niemi, TheTransmission of Political Values fiom Parent to Child; in:The Americal Political Science Review, Bd.62,S' 169-184

Kaase 197 1: Max Kaase, Demokratische Einstellungen in derBundesrepublik Deutschland; in: Sozialwiss. Jahrbuch fiirPolitik, hrsg. von Rudolf Wildenmann, Bd. 2, S. ll9-32o

Kaase l97Ia Max Kaase, Die politische Mobilisierung von Stu-denten in der Bundesrepublik Deutschland; in: Klaus R.Allerbeck, Leopold Rosenmayr (Hrsg.): Aufstand der Ju-gend? Neue Aspekte der Jugendsoziologie; Miinchen, S.155-17' , |

Kaase 1989: Max Kaase, BewuBtseinslagen und Leitbilder in derBundesrepublik Deutschland; in: Werner Weidenfeld, Hart-mut Zimmermann (Hrsg.), Deutschland-Handbuch. Einedoppelte Bilanz 1949-1989; Bonn, 5.203-220

Keniston 1971: Kenneth Keniston, Neue empirische Forschungenzu den Studentenrevolten: die amerikanische Stu<Jentenbe_wegung, in: Klaus R. Allerbeck/Leopold Rosenmayr (Hrsg.):Aufstand der Jugend? Neue Aspekte der Jugendsoziologie;Mi inchen, S. 83-107

Klingemann 1997: Hans-Dieter Klingemann, politische Orien-tierungen: Das Urteil der Biirger ijber das Funktionierender Demokratie in Deutschland im Mai 1997. Umfrase imAuftrag der Deutschen Paul Lazarsfeld-Gesellschaft un,l d",Abt. ,,Institutionen und sozialer Wandel., cles Wissen_schaftszentrums Berlin fiir Sozialforschung anlailj l ich derAnhcirung der Enquete- Kommission ,,Uberwindung cler Fol_gen der SED-Diktatur im ProzeB der deutschen Einheit zun-rThema,,Wechselseitige Wahrnehmungen uncl Reaktionenim geteilten Deutschland und ihre Nachwirkungen,,.

Krappmann 1993: Lothar Krappmann, Soziologische Dimensionender Identitiit. Strukturelle Bedingungen fiir die Teilnahmean Interaktionsprozessen; Stuttgart

Lambert 1972:T. Allen Lambert, Generations and Change. Towarda Theory of Generations as a force in Historical process; in:Youth and Society. A Quarterly Journal Vol. 4, Nr. l, Sept.

Lane 1962: Robert E. Lane, Political Ideology. Why the AmericanCommon Man Believes What He Does: New york

Lasswell 1951: Harold D. Lasswell, Democratic Characten in:The Political Writings of Harold D. Lassweli, Glencoe.III..s .46-5-525

Lavabre 1994: Marie-Claire Lavabre, Le fil rouge. Sociologie dela memoire communiste; Paris

Le Goff 1992: Jacques Le Goff, Geschichte und Gediichtnis; Frank_furt M./New York

Leggewie 1995: Claus Leggewie, Die 89er. portrait einer Genera-tion;Hamburg

Leggewie 1996: Claus Leggewie,,,Ihr kommt nicht mit bei unserenUnderungen!"; in: Transit, Europiiische Revue, Nr. ll, S.3-11

=X

oFaltro

e:IoNo,t-

l l 8

=X

{tf(I

I-Lr

N

J

z

aL!zNul

Levine 1992: George Levine, lntroduction to: Constructions ofthe Self; in: ders. (Hrsg..): Constructions of the Self, NewBrunswick

Lindner 1990: Clausjohann Lindner, Kritik der Theorie cler partiz-ipatorischen Demokratie, Opladen

Ltttz 1992: Felix Philipp Ltttz, GeschichtsbewttBtsein und indivi-duelle Wertesysteme; in: Helmut Klages, Hans-Jtirgen Hip-pler, Willi Herbert (Hrsg.), Werte und Wandel. Ergebnisses .269-281

Lynd 1961: H.M. Lynd, On Shame and the Search for ldentity;New York

Mannheim 1970: Karl Mannheim, Das Problem der Generationen;in: ders., Wissenssoziologie. Auswahl aus dem Werk, Neu-wied/Berlin, S. 509-565

Marias 1970: Julian Marias, Generations: A Historical Method;Alabama

Maslow 1957: A.G. Maslow, Power Relationship and Patterns ofPersonal Development, in: Arthur Kornhauser (Hrsg.), Prob-lems of Power in American Democracy; Detroit, S.92-l3l

Mentr6 1920: Francois Mentr6, Les G6n6rations Sociales; ParisMtinkler 1992: Herfrted Mtinkler, Politische Tugend, Bedarf die

Demokratie einer sozio-moralischen Grundlegung?, in:ders., (Hrsg.), Die Chancen der Freiheit. Gfundproblemeder Demokratie; Mtinchen

Neidhardt 1975: F. Neidhardt (Hrsg.), Frilhkindliche Sozialisation;Stuttgart

Niethammer l99l Lltz Niethammer, Die volkseigene Erfahrung.Eine Archiiologie des Lebens in der Industrieprovinz derDDR; Berlin

Nunner-Winkler 1987: Gertrud Nunner-Winkler, Identitiitskriseohne Ltjsung: Widerholungskrisen, Dauerkr:ise, in: Hans-Peter Frey/Karl HauBer (Hrsg.): Identitiit. Entwicklungenpsychologischer und soziologischer Forschung; Stuttgart, S'1 6s- 178

Ortega y Gasset 1934: Jos6 Ortega Y Gasset, Die Aufgabe unsererZeit;Berlin

Ricoeur 1988: Paul Ricoeur, Symbolik des Biisen. Phiinomenologieder Schuld II; Freiburg/Miinchen

Rosenthal 1987: Gabriele Rosenthal,,,... Wenn alles in Scherbenfailt...", Von Leben und Sinnwelt der Kriegsgeneration; Op-laden

Ryder 1965: Norman B. Ryder, The Cohort As a Concept in theStudy of Social Change; in: American Sociological Review,Vol 30, S. 843-861

Schatz 1989: Jaff Schatz, The Generation. The rise and fall of thegeneration of Jewish Communists of Poland; Lund

Schuman/Scott 1989: Howard Schuman/Jaqueline Scott, Genera-tions and Collective Memories; in: American SociologicalReview,54, S. 359-381

Schwan A. 1992: Schwan Alexander, Politische Demokratie. Nor-mative Grundlagen des fieiheitl ichen Pluralismus ; Paderborn

Schwan G. 1993: Gesine Schwan, Die politische Relevanz nichtverarbeiteter Schuld; in: Jahrbuch fiir Antisemitismusfors-chung 2,5.281-297

Schwan G. 1995: Gesine Schwan, Die ,,demokratische Perstinlich-keit": Ein brauchbarer demokratietheoretischer MaBstab?;in: Die Kontinentwerdung Europas. Festschrift ftir HelmutWagner zum 65. Geburtstag; Berlin

Schwan G. 1997: Gesine Schwan, Politik und Schuld. Die zer-stcirerische Macht des Schweigens; Frankfurt M.

Siegert/Chapman 1987: Michael T. Siegert, Michael Chapman,Identitlitsformationen im Erwachsenenalter; in: Hans-PeterFrey/I(arl HauBer (Hrsg.), Identitiit. Entwicklungen psychol-ogischer und soziologischer Forschung; Stuttgart, S.139-150

Sniderman 1975: Paul M. Sniderman, Personaliy and DemocraticPolitics; Berkeley, Los Angeles, London

Sutor 1989: Bernhard Sutor, Die Kardinaltugenden als Ziele poli-tischer Bildung; in: Kuhn/I4assing (Hrsg.), Berlin

Tajfel 1981: H. Tajfel, Human Group an Social Categories. Studiesin social psychology; Cambridge

Tajfel 1982: H. Tajfel, Social Identity an Intergroup relations Cam-bridge TRANSIT 1996:

Transit 1996, No. 11, Generation ohne Eigenschaften?Weissberg 1974: Robert Weissberg, Political Learning, Political

Choice and Democratic Citizenship; Englewood Cliffs, NewJersey

r 40 l 4 l

=X

{tf(I

I-Lr

N

J

z

aL!zNul

Levine 1992: George Levine, lntroduction to: Constructions ofthe Self; in: ders. (Hrsg..): Constructions of the Self, NewBrunswick

Lindner 1990: Clausjohann Lindner, Kritik der Theorie cler partiz-ipatorischen Demokratie, Opladen

Ltttz 1992: Felix Philipp Ltttz, GeschichtsbewttBtsein und indivi-duelle Wertesysteme; in: Helmut Klages, Hans-Jtirgen Hip-pler, Willi Herbert (Hrsg.), Werte und Wandel. Ergebnisses .269-281

Lynd 1961: H.M. Lynd, On Shame and the Search for ldentity;New York

Mannheim 1970: Karl Mannheim, Das Problem der Generationen;in: ders., Wissenssoziologie. Auswahl aus dem Werk, Neu-wied/Berlin, S. 509-565

Marias 1970: Julian Marias, Generations: A Historical Method;Alabama

Maslow 1957: A.G. Maslow, Power Relationship and Patterns ofPersonal Development, in: Arthur Kornhauser (Hrsg.), Prob-lems of Power in American Democracy; Detroit, S.92-l3l

Mentr6 1920: Francois Mentr6, Les G6n6rations Sociales; ParisMtinkler 1992: Herfrted Mtinkler, Politische Tugend, Bedarf die

Demokratie einer sozio-moralischen Grundlegung?, in:ders., (Hrsg.), Die Chancen der Freiheit. Gfundproblemeder Demokratie; Mtinchen

Neidhardt 1975: F. Neidhardt (Hrsg.), Frilhkindliche Sozialisation;Stuttgart

Niethammer l99l Lltz Niethammer, Die volkseigene Erfahrung.Eine Archiiologie des Lebens in der Industrieprovinz derDDR; Berlin

Nunner-Winkler 1987: Gertrud Nunner-Winkler, Identitiitskriseohne Ltjsung: Widerholungskrisen, Dauerkr:ise, in: Hans-Peter Frey/Karl HauBer (Hrsg.): Identitiit. Entwicklungenpsychologischer und soziologischer Forschung; Stuttgart, S'1 6s- 178

Ortega y Gasset 1934: Jos6 Ortega Y Gasset, Die Aufgabe unsererZeit;Berlin

Ricoeur 1988: Paul Ricoeur, Symbolik des Biisen. Phiinomenologieder Schuld II; Freiburg/Miinchen

Rosenthal 1987: Gabriele Rosenthal,,,... Wenn alles in Scherbenfailt...", Von Leben und Sinnwelt der Kriegsgeneration; Op-laden

Ryder 1965: Norman B. Ryder, The Cohort As a Concept in theStudy of Social Change; in: American Sociological Review,Vol 30, S. 843-861

Schatz 1989: Jaff Schatz, The Generation. The rise and fall of thegeneration of Jewish Communists of Poland; Lund

Schuman/Scott 1989: Howard Schuman/Jaqueline Scott, Genera-tions and Collective Memories; in: American SociologicalReview,54, S. 359-381

Schwan A. 1992: Schwan Alexander, Politische Demokratie. Nor-mative Grundlagen des fieiheitl ichen Pluralismus ; Paderborn

Schwan G. 1993: Gesine Schwan, Die politische Relevanz nichtverarbeiteter Schuld; in: Jahrbuch fiir Antisemitismusfors-chung 2,5.281-297

Schwan G. 1995: Gesine Schwan, Die ,,demokratische Perstinlich-keit": Ein brauchbarer demokratietheoretischer MaBstab?;in: Die Kontinentwerdung Europas. Festschrift ftir HelmutWagner zum 65. Geburtstag; Berlin

Schwan G. 1997: Gesine Schwan, Politik und Schuld. Die zer-stcirerische Macht des Schweigens; Frankfurt M.

Siegert/Chapman 1987: Michael T. Siegert, Michael Chapman,Identitlitsformationen im Erwachsenenalter; in: Hans-PeterFrey/I(arl HauBer (Hrsg.), Identitiit. Entwicklungen psychol-ogischer und soziologischer Forschung; Stuttgart, S.139-150

Sniderman 1975: Paul M. Sniderman, Personaliy and DemocraticPolitics; Berkeley, Los Angeles, London

Sutor 1989: Bernhard Sutor, Die Kardinaltugenden als Ziele poli-tischer Bildung; in: Kuhn/I4assing (Hrsg.), Berlin

Tajfel 1981: H. Tajfel, Human Group an Social Categories. Studiesin social psychology; Cambridge

Tajfel 1982: H. Tajfel, Social Identity an Intergroup relations Cam-bridge TRANSIT 1996:

Transit 1996, No. 11, Generation ohne Eigenschaften?Weissberg 1974: Robert Weissberg, Political Learning, Political

Choice and Democratic Citizenship; Englewood Cliffs, NewJersey

r 40 l 4 l

Wit tc ' 19u6: Er ich f - I . Wi t te, Sozia lpsychologie. L ' in l ,ehrbuch;

MLinchenWunnser 1990: Leon Wurmser, Die Maske der Scham Die Psy-

choanalyse von Scharneffekten und Schamkontlikten; Ber-

l in , Heidelberg u.a.

Prevela s nemaikog

Olga Kostreievii

RADOVI STIPENDISTAI PRIPRAVNIKA

z

aUzNU(5

l , l ' )