Embed Size (px)
Citation preview
Kalemljenje voćaka na spavajući pupoljakSavjeti voćarima
Voćarska nauka je dosad opisala preko 200 raznih načina kalemljenja voćaka, od kojih se u rasadničkoj proizvodnji uglavnoim koristi samo 14 načina. Od ovih 14 načina, pak, najbolji i najekonomičniji je kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak, pa se zato i najviše preporučuje za proizvodnju voćnih sadnica. Izvodi se od kraja jula do druge polovine septembra, odnosno sve dok se na podlozi kora lako odvaja.
Pod normalnim uslovima, okalemljeni pupoljci do proljeća naredne godine ne počinju razviće u mladare, pa se zato ovaj način kalemljenja i naziva “na spavajući pupoljak”.
Pošto u raznih voćnih podloga ranije ili kasnije prestaje mezgra, odnosno odvajanje kore od drveta, nije istovremeni početak kalemljenja za sve voćne vrste. Prvo treba kalemiti one voćne podloge koje ranije gube mezgru, a na kraju one podloge kod kojih se kora može odvajati sve do kasno u jesen. Evo kakav treba da bude redoslijed kalemljenja očenjem na spavajući pupoljak različitih vrsta voćnih podloga: kruška na krušku, šljiva na domaće sorte šljiva (“petrovača”, “crvena ranka”, “plavara”, “crnošljiva”), kajsija na šljivu (“bjelošljivu” i “crvenu ranku”), jabuka na sve vegetativne podloge jabuke, jabuka na sejance divlje jabuke, kruška na dunju, dunja i mušmula na dunju, kajsija na kajsiju, breskva na breskvu, višnja na trešnju, trešnja na trešnju, šljiva na džanariku, trešnja i višnja na rašenjku (magrivu).
U našim uslovima, kalemljenje očenjem na spavajući pupoljak najbolje je da se obavi od 5. avgusta do 20. septembra. U toplijim krajevima može da se produži sve do kraja septembra.
Pri ranijem kalemljenju očenjem na spavajući pupoljak može se desiti da se prevremeno razviju pupoljci u mladare, još u toku jeseni, kada neće biti vremena da se do završetka vegetacije zdrvene, te mogu preko zime lako da izmrznu. I kasno okupiranje može biti nepovoljno, zato što do početka zime neće biti dovoljno vremena da presjeci na kalemu zarastu i očvrsnu, te okalemljeni pupoljak preko zime može lako izmrznuti. Očenje se obično obavlja iznad same zemlje, otprilike na tri do šest santimetara. Prije kalemljenja na donjem dijelu podloge, do 20 santimetara iznad zemlje, treba ukloniti lišće i grančice, pa onda koru krpom očistiti od zemlje i prašine, da se pri kalemljenju ne bi prljalo spojno mjesto i tupio nož. Tek poslije ovoga pristupa se kalemljenju.
Kalem–grančice za ovaj način kalemljenja treba skidati pred samo kalemljenje, da bi bile svježe. Za očenje treba uzimati prvenstveno lisne, a u izuzetnim slučajevima i mješovite pupoljke. Cvjetne pupoljke ne treba koristiti, jer će po prijemu u proljeće cvjetati i osušiti se. Cvjetni pupoljci višanja i trešanja se nalaze pri dnu ljetorasta, pa se zato pri kalemljenju pupoljci uzimaju sa srednjeg i gornjeg dijela kalem-grančice, odnosno ljetrasta.
Kalemljenje ovim načinom obavlja se tako što se pri osnovi pripremljene podloge, na tri do šest santimetara iznad zemlje, izabere mjesto s glatkom korom i tu kora popriječno zasiječe u širini oko jedan santimetar. Zatim se od sredine ovog presjeka kora uzdužno zasiječe sve do drveta . prema zemlji, u dužini oko tri santimetra, tako da cijeli izrez dobije oblik slova “T”. Na mjestu na kome se spajaju poprečni i uzdužni presjeci, kora se odvoji od drveta tupom stranom kalemarskog noža. Odmah zatim skine se pupoljak (okce) s kalem-grančice i što brže uvuče pod djelimično odlubljenu koru. Okce se skida tako što se kalem-grančica uzme u lijevu ruku i položi na kažiprst vrhom okrenutim naniže, pa se onda na dva-tri santimetra od osnove pupoljka kalemarskim nožem zasiječe i kora polako povlači od svoje osnove ka vrhu. Na oko jedan santimetar iznad pupoljka kora se presiječe poprijeko i tako pupoljak odvoji od kalem-grančice. Pri skidanju se nastoji da se pupoljak odsiječe s malo drveta i da uz pupoljak ostane do peteljke. Pošto se okce, odnosno pupoljak odsiječe, odmah se vezuje – odozgo nadole, pri čemu se nastoji da razmak dijelova veziva iznosi oko dva milimetra, zbog cirkulacije vazduha.
Prijem kalemova pri ovom načinu kalemljenja u prvom redu zavisi od pravilnog izbora pupoljaka i podloge, a zatim i od brzine rada, čistoće i oštrine noža i čvrstine vezivanja. Dvije nedjelje poslije očenja kontroliše se prijem kalemova. Ako pri lakom dodiru drške pupoljak lako otpadne, znak je da je kalemljenje uspjelo. U protivnom, kalemljenje treba odmah obnoviti, dok se još kora na podlozi lako odvaja od drveta.
Kalemljenje I - osnovni pojmovi
2015-02-28
OSNOVNI POJMOVI U KALEMARSTVU
Šta je kalemljenje?
Kalemljenje je postupak kojim se deo jedne biljke (plemka, pelcer) sjedinjuje sa delom druge biljke (podloga). Srastanjem sjedinjenih delova dobija se nova biljka (kalem), koja je sposobna da nastavi samostalan život. Svrha kalemljenja u voćarstvu je da se osobine željene plemenite sorte putem plemke verno prenesu na novu voćku − kalem.
Na taj način, nova voćka će zadržati sve najvažnije osobine roditeljske sorte, iako joj koren, a često i deo debla, potiče od druge sorte ili čak voćne vrste. Izborom različitih vrsta podloga moguće je poboljšati sposobnost prilagođavanja određene sorte klimatskim i zemljišnim uslovima i modifikovati razne druge osobine sorte, kao što su bujnost, brzina stupanja na rod itd.
Od čega se sastoji kalem?
Kalem se sastoji od podloge i plemke. U voćarstvu podloga je voćka koja ima koren, a plemka je deo koji potiče od plemenite sorte, koji se kalemi na podlogu i od kojeg treba da se obrazuje novo stablo. Mesto na kojem se spajaju podloga i plemka naziva se spojno mesto kalema. Podloga može da se dobije iz semena ili vegetativnim načinom (najčešće ožiljavanjem različitih delova stabla, korenovim izdancima i slično). Podloga nastala iz semena naziva se sejanac ili divljačica, a ako je razmnožena vegetativno, naziva se mladica.
Kao plemka najčešće se koristi deo mladara ili letorasta sorte koja treba da se kalemi na podlogu. Da bi kalemljenje bilo uspešno, plemka treba da sadrži bar jedan vegetativni (drvni) ili mešoviti pupoljak. Po prijemu kalema, iz ovih pupoljaka plemke razvijaju se mladari, od kojih se formira stablo buduće voćke. Cvetni pupoljci koštičavih voćaka (breskve, kajsije, šljive, trešnje i višnje) ne mogu se koristiti za kalemljenje, pošto iz ovih pupoljaka, čak i kada dođe do prijema kalema, ne razvija se mladar, već samo cvet, koji ubrzo otpada.
U voćarstvu se razlikuju dva osnovna tipa plemki: kalemgrančica i okce.
Kalemgrančica je tip plemke koji se dobija od letorasta (jednogodišnje grane koja se nalazi u periodu zimskog mirovanja) na taj način što se letorast iseče na delove koji sadrže 1 − 3 pupoljka.
Okce je tip plemke koji se dobija tako što se nožem sa mladara skida štitoliki odsečak koji se sastoji od kore i tankog sloja drveta, sa pupoljkom i skraćenom lisnom drškom u sredini. Zbog svog oblika, koji podseća na štit, ovakav tip plemke naziva se i štitić. Način kalemljenja u kojem se kao podloga koristi okce poznat je kao okulacija ili očenje.
Šta se podrazumeva pod podudarnošću (kompatibilnošću) podloge i plemke?
Da bi kalemljenje uspelo, potrebno je da su podloga i plemka fiziološki dovoljno podudarne (kompatibilne). Ukoliko je fiziološka podudarnost između podloge i okalemljene sorte veća, bolji je prijem kalemova, voćke su dugovečnije, rodnije, otpornije na sušu i imaju čvršću vezu na spojnom mestu. Ako ne postoji podudarnost između podloge i plemke, pri kalemljenju ne dolazi do srastanja podloge sa plemkom, odnosno kalemljenje ne uspeva. Ako je podudarnost između podloge i plemke delimična, može da dođe do prijema kalema, ali u kasnijem životnom periodu takva voćka slabo raste i rađa, osetljiva je na sušu, formira zadebljanje (guku) i lako se lomi na spojnom mestu. Iz navedenih razloga, pri kalemljenju je neophodno odabrati vrstu podloge koja ispoljava dobru podudarnost sa sortom koja se kalemi. Najveću međusobnu podudarnost imaju pripadnici iste voćne vrste (na primer: kruška sa kruškom, jabuka sa jabukom, šljiva sa šljivom itd). Između pripadnika različitih voćnih vrsta obično ne postoji zadovoljavajuća podudarnost, kao što je slučaj ako se kalemi kruška na šljivu ili jabuku, orah na lesku itd. Ovde postoje izuzeci, pa se neke sorte kruške mogu uspešno kalemiti na neke tipove dunje.
Šta je kalus i kako se on obrazuje?
Ako postoje odgovarajući uslovi za srastanje, na mestu spoja podloge i plemke počinje da se obrazuje kalus. Kalus predstavlja posebnu vrstu tkiva koje ima ulogu da zatvara rane. Prilikom kalemljenja kalus stvara funkcionalni most između podloge i plemke i omogućava da se između njih uspostavi normalan protok vode i hranljivih materija. Najveći značaj za obrazovanje kalusa ima sloj tvornih ćelija koji se nalazi između drveta i kore. Ovaj sloj se naziva kambijum. Da bi kalemljenje uspelo, od presudnog je značaja da se prilikom spajanja podloge i plemke njihovi kambijumi dovedu u direktan kontakt. Pošto kambijumi podloge i plemke imaju glavnu ulogu u stvaranju zajedničkog kalusa, vrlo je važno za prijem kalema da se pri njihovom spajanju poklope kambijumi oba dela.
FIZIOLOGIJA KALEMLjENjA
Od čega zavisi uspeh kalemljenja?
Uspeh pri kalemljenju zavisi od podudarnosti (kompatibilnosti) podloge i plemke, vremena kalemljenja, životne aktivnosti podloge i plemke, kvaliteta podloge, kvaliteta plemmke, kontakta na spojnom mestu, vremenski prilika za vreme i posle kalemljenja, brzine kalemljenja, nivoa higijene prilikom kalemljenja, načina kalemljenja i obučenosti kalemara. Ukoliko je podudarnost između podloge i plemke veća postiže se bolji uspeh pri kalemljenju.
Prolećni meseci su najpogodniji za različite načine kalemljenja kalemgrančicom, a letnji za kalemljenje očenjem. Podloga treba da je dobro odnegovana i zdrava, da je fiziološki aktivna (da postoji aktivan protok materija kroz nju) i dovoljno debela, zavisno od načina kalemljenja. Podloga ne treba da bude tanja od 5 niti deblja od 8 milimetar za kalemljenje očenjem. Podloge tanje od 7 milimetara nisu pogodne za kalemljenje kalemgrančicom. Kalemgrančica treba da je zdrava, poznatog porekla, sveža i bogata rezervnim hranljivim materijama. Kalemgrančice treba uzimati samo iz dobro odnegovanih zasada za proizvodnju plemci (matičnjaka). Kržljave i tanke kalemgrančice imaju slab prijem i spor rast ako se prime. Plemku pri spajanju sa podlogom uvek treba postaviti u smeru ranijeg rasta (da pupoljci budu okrenuti prema gore). Pri spajanju plemke sa podlogom kontakt njihovih kambijuma treba da bude na što većoj površini. Ako se u procesu
srastanja desi promena međusobnog položaja podloge i plemke, neće doći do prijema kalema. Kalemljenje daje najbolje rezultate ako se vrši u ranim jutarnjim časovima i posle podne, kada temperatura nije veća od 25 oS. Minimalna temperatura za kalemljenje iznosi 5 oS, a maksimalna 30 oS. Ne treba vršiti kalemljenje po kiši i kada je biljka mokra, kao ni po jakom vetru. Poželjno je da se kalemljenje izvodi što brže, da se preseci ne bi sušili i prljali.
Ključni pojmovi:
Kambijum – tvorno tkivo
Letorast – jednogodišnja grana
Kompatibilan - podudaran
Kalemljenje II - osnovni načini kalemljenja
2015-02-28
Pročitajte prvi deo klikom ovde.
Zadaci za proveru znanja:
1. Šta je kalemljenje?
2. Od čega se sastoji kalem?
3.Šta se podrazumeva pod podudarnošću (kompatibilnošću) podloge i plemke?
4. Šta je kalus i kako se on obrazuje?
U zavisnosti od karakteristika plemke i načina na koji se ona spaja sa podlogom svi načini kalemljenja voćaka mogu da se svrstaju u dve osnovne grupe: 1) kalemljenje očenjem (okulacija); 2) kalemljenje kalemgrančicom.
KALEMLjENjE OČENjEM (OKULACIJA)
Kod kalemljenja očenjem kao plemka koristi se bočni vegetativni ili mešoviti pupoljak sa malim delom okolne kore i tankim slojem drveta. Podloga ne treba da bude starija od jedne godine, jer je kod starijih podloga prijem slabiji. Nisu poželjne podloge koje su na mestu kalemljenja tanje od 5 ili deblje od 12 milimetara. Za kalemljenje očenjem najpogodnije su podloge debljine od 6−8 milimetara. Kalemljenje se sprovodi tako što se plemka umeće pod koru podloge, a zatim pričvršćuje vezivom. Kao vezivo najčešće se koriste gumene ili polietilenske trake jer su dovoljno elastične da se ne usecaju u koru kalema. Cilj vezivanja je da se okce dovede u prisan kontakt sa kambijumom podloge, da se onemogući njegovo pomeranje i da se kora podloge što više pritisne uz štitić išto bolje zatvori „T“ urez, u cilju sprečavanja gubljenja vlage iz okca i spojnog mesta. Kod ovog načina kalemljenja ne koristi se kalemvosak. Prijem kalemova može da se proveri ubrzo posle okulacije. Kod očenja budnim pupoljkom, primljeni pupoljak odmah kreće i počinje da se razvija u mladar. U slučaju očenja mirujućim pupoljkom, 1−2 nedelje posle kalemljenja kod primljenih okaca lisna peteljka otpada pri lakom dodiru, a nekad i samostalno. Ukoliko nije došlo do prijema okca, lisna peteljka je čvrsto spojena sa štitićem.
Koliki je značaj kalemljenja očenjem?
Od svih načina kalemljenja kalemljenje očenjem se najviše primenjuje u rasadničkoj praksi. Njegove prednosti u odnosu na ostale načine su:
− omogućava masovnu proizvodnju voćnih sadnica;
− plemke se racionalno koriste (plemka sadrži samo jedan pupoljak);
− tehnika kalemljenja je jednostavna i omogućava visok radni učinak (dobro obučen kalemar dnevno okalemi oko 800 do 1000 podloga);
− ne zahteva upotrebu kalem voska;
− postiže se visok procenat prijema kalemova (oko 95 %);
− ako se kalem ne primi pri prvom kalemljenju, kalemljenje može da se ponovi u istoj sezoni (već posle 2−3 nedelje);
− dobijene sadnice su ujednačene i visokog kvaliteta;
− može da se vrši u dugom vremenskom periodu u toku vegetacije i u vreme kada u rasadnicima ima malo drugih važnih poslova.
Kada može da se vrši kalemljenje očenjem?
U zavisnosti od vremena kada se izvodi, razlikuje se očenje na mirujući i na budni pupoljak. Očenje na mirujući (spavajući) pupoljak vrši se u drugoj polovini leta (najčešće od 20. jula do 15. septembra). Tada se podloge još nalaze u periodu fiziološke aktivnosti, a plemke (pupoljci) su dobro razvijeni, zreli i u stanju su relativnog mirovanja. Ranije treba vršiti kalemljenje kržljavijih, debljih i starijih podloga i voćnih vrsta koje ranije završavaju vegetaciju jer kod njih pre dolazi do smanjenja kretanja sokova i prestanka odvajanja kore. Orijentacioni redosled kalemljenja podloga okulacijom na mirujući pupoljak po voćnim vrstama bio bi: sejanci raznih vrsta šljiva, sejanci kruške, sejanci oraha, sejanci trešnje, sejanci breskve, vegetativno razmnožene dunje, sejanci i vegetativno razmnožene jabuke, sejanci džanarike, sejanci magrive. Posle prijema, okalemljeni pupoljak ne kreće, već miruje do proleće. Tada se budi i od njega se do kraja vegetacije obrazuje snažan mladar. Ako je očenje izvršeno ranije, a bila je vlažna i topla jesen, okalemljeni pupoljak može da krene iste jeseni. To nije poželjno, jer jesenji mladari ulaze u zimu nedovoljno odrveneli, pa mogu da budu oštećeni od zimskih mrazeva. Okca za očenje mirujućim pupoljkom uzimaju se sa dugih i umereno debelih mladara, jer na takvim mladarima ima najviše dobro razvijenih pupoljaka. Mladare je najbolje skidati sa matičnih stabala u jutarnjim ili večernjim časovima jer je tada isušivanje tkiva najmanje. Odmah po odsecanju mladara lisne peteljke se krate na oko 1 centimetar da bi se smanjilo isušivanje pupoljaka. Mladari se vezuju po 50 komada u snopiće, obeležavaju etiketama, omotavaju vlažnim krpama i čuvaju u frižiderima ili hladnjačama do upotrebe.
Pre kalemljenja mladarima se odseca donji deo, na kojem su pupoljci slabo razvijeni i vršni deo na kojem su nedovoljno zreli. Očenje na budni pupoljak obično se vrši rano s proleća pupoljkom iz prethodne vegetacije kad se pokrenu sokovi u podlozi, odnosno kada kora na podlozi može da se lako odvoji od drveta. To je obično period od početka marta do kraja aprila. Letorasti koji služe da se sa njih uzimaju okca najbolje je da se skinu sa matičnih stabala u jesen, odmah posle opadanja lišća, da se vežu u snopiće od po 50 komada, obeleže etiketom i čuvaju u vlažnom pesku na temperaturi od 2−5 oS, da bi zadržali svežinu i da bi pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodeći računa da pupoljci ne krenu. U toplijim krajevima, kod breskve, koja se odlikuje brzim razvojem, očenje može da se vrši i u kasno proleće, obično u toku juna, pupoljkom iz tekuće vegetacije.
Posle prijema, iz okalemljenog pupoljka odmah počinje da se obrazuje mladar, koji u dobrim uslovima nege do kraja vegetacije dostigne normalnu razvijenost. Očenje na budni pupoljak ima daleko manji značaj za masovnu rasadničarsku proizvodnju u odnosu na očenje na mirujući pupoljak.
TEHNIKA KALEMLjENjA KALEMGRANČICOM
Kalemljenje kalemgrančicom uglavnom se obavlja u vreme mirovanja voćaka. Kao plemka koristi se deo letorasta koji na sebi ima najčešće 2−3 dobro razvijena vegetativna (drvna) ili mešovita pupoljka. Kalemljenje se sprovodi tako što se prvo na podlozi, a zatim na kalemgrančici prave rezovi oštrim kalemarskim nožem, a zatim se podloga i kalemgrančica spajaju tako da im kambijumi u što većoj meri dođu u kontakt. Vezivom se obezbeđuje prisan međusobni kontakt podloge i plemke i onemogućava pomeranje. Svi preseci i mesta koja nisu pokrivena korom premazuju se kalemvoskom da bi se sprečilo isušivanje tkiva. Kalemljenje se obavlja u proleće, kada se aktiviraju sokovi u podlozi. U vreme kalemljenja kalemgrančica treba da bude u stanju fiziološkog mirovanja. Čim počne srastanje podloge i plemke, iz pupoljaka na kalemgrančicama počinju da se razvijaju mladari, što je glavni vidljivi znak da prijem kalema
ima dobar tok. Letorasti od kojih se dobijaju kalemgrančice najbolje je da se skinu sa matičnih stabala u jesen, odmah posle opadanja lišća. Vezuju se u snopiće od po 50 komada, obeležavaju etiketom i čuvaju u vlažnom pesku na temperaturi od 2−5 C, da bi zadržali svežinu i da bi pupoljci ostali do momenta kalemljenja u stanju mirovanja. Letorasti se mogu uzimati i tokom zime kad nema mrazeva, sve do pred samo kalemljenje, vodeći računa da pupoljci ne krenu.
Pri kalemljenju kalemgrančicom podloga može da bude jednake debljine ili deblja od kalemgrančice. Ako su podloga i kalemgrančica iste ili približno iste debljine primenjuje se prosto ili englesko spajanje. Ako je podloga deblja od kalemgrančice 2−3 puta, primenjuje se spajanje sa strane, a u slučajevima kada je podloga znatno deblja (najčešće prilikom prekalemljivanja voćaka) vrši se kalemljenje pod koru.
Koje su prednosti kalemljenja kalemgrančicom?
− izvodi se u zimskom periodu ili u rano proleće kada nema značajnih radova u rasadniku;
− može da se izvodi u zatvorenim prostorijama (takozvano „sobno“ ili kalemljenje „iz ruke“);
− zbog velikog broja različitih tehnika kalemljenja, ima široku primenu, ne samo u proizvodnji voćnih sadnica, već i za prekalemljivanje voćaka, prevazilaženje inkompatibilnosti kod nekih vrsta voćaka itd;
− omogućava kalemljenje debljih podloga koje ne mogu da se direktno kaleme očenjem;
− neki načini kalemljenja kalemgrančicom mogu da se izvode mašinski.
Koji su nedostaci kalemljenja kalemgrančicom?
− plemke se ne koriste ekonomično (kalemgrančica najčešće sadrži više od jednog pupoljka);
− radni učinak kalemljenja je manji, pa su troškovi kalemljenja veći nego kod kalemljenja očenjem;
− tehnika kalemljenja je složenija i zahteva veću umešnost kalemara;
− prijem kalemova je slabiji nego kod kalemljenja očenjem;
Ključni pojmovi:
Inkopatibilan – nepodudaran
Vegetativno razmnožavanje – razmnožavanje delovima biljaka
Kalemljenje III - alat za kalemljenje
2015-02-28
Pročitajte prethodni deo klikom ovde.
Zadaci za proveru znanja:
1. Koliki je značaj kalemljenja očenjem?
2. Kada može da se vrši kalemljenje očenjem?
3. Koje su prednosti kalemljenja kalemgrančicom?
4. Koji su nedostaci kalemljenja kalemgrančicom?
VOĆARSKI ALAT
Za uspešno kalemljenje potrebno je obezbediti sledeći alat: voćarske makaze, voćarski nož (kresač), voćarsku testericu, kalemarski nož, brus (belegiju) i kaiš za oštrenje.
Voćarska testerica
Voćarska testerica se upotrebljava pri skraćivanju debljih grana kod raznih načina kalemljenja kalemgrančicom, a naročito kod prekalemljivanja voćaka. Voćarska testerica treba da bude oštra i tanka, da bi ostavljala gladak rez.
Voćarske makaze
Koriste se za skidanje suvišnih grana sa podloga, skraćivanje podloga pri kalemljenju, skidanje mladara i letorasta sa matičnih stabala, skraćivanje lisnih peteljki na mladarima itd. Makaze moraju da budu oštre, da ne bi gnječile grančice pri sečenju i da se sečiva dobro spajaju, odnosno da „ne žvaću“. Oštrenje voćarskih makaza vrši se grubim kamenom, uglavnom sa spoljne strane sečiva.
Voćarski noževi (kresači)
Voćarski noževi imaju debele listove i savijenu oštricu i dršku. Ukoliko je list duži, deblji i više zakrivljen, utoliko je nož namenjen za grublje radove. Oštrenje se vrši sa obe strane lista, na
grubom kamenu. Najčešće se koriste za čišćenje podloga od suvišnih grančica i za zaglađivanje preseka na podlogama posle pravljenja reza grubom testericom.
Noževi za kalemljenje
Postoji više tipova kalemarskih noževa od kojih su najvažnija sledeći:
− kalemarski noževi za kalemljenje očenjem,
− kalemarski noževi za kalemljenje kalemgrančicom i
− kombinovani kalemarski noževi.
Kalemarski nož za kalemljenje očenjem ima oštricu koja je na vrhu savijena da bi se olakšalo pravljenje „T“ ureza na podlozi. Pored toga ovaj nož ima i poseban dodatak za odvajanje kore na podlozi. Ovaj dodatak može da se nalazi na samom listu noža (u vidu izbočine na poleđini lista), ili je poleđina lista ravna, a dodatak je smešten na zadnjoj strani drške u obliku pljosnatog nastavka.
Kalemarski nož za kalemljenje kalemgrančicom ima ravnu ili malo savijenu oštricu i ravnu ili malo savijenu dršku. Oštrica mu je duža nego kod noža za kalemljenje očenjem.
Kombinovani kalemarski nož ima dug list i izrađuje se u više veličina. Oštrica mu je ravna ili malo savijena na vrhu. Sa leđne strane lista ima izbočinu za odvajanje kore. Pogodan je za kalemljenje očenjem, kao i za kalemljenje kalemgrančicom. Koristi se masovno u široj voćarskoj praksi.
Dobar kalemarski nož treba da pravi ravan i gladak rez, da se tupi što sporije i da se ne lomi lako pri jačem opterećenju. Da bi pravio ravan i gladak rez kalemarski nož mora da bude besprekorno oštar. Ukoliko je nožem moguće brijanje dlaka (proba se vrši na podlaktici) nož je dovoljno oštar za kalemljenje. Oštrenje kalemarskih noževa je složen postupak i zahteva primenu grubih i finih bruseva i posebnih kaiševa za oštrenje.
VEZIVNI MATERIJAL
Za učvršćivanje plemke uz podlogu upotrebljava se ratličito vezivo: rafija, manila, celofan, polietilenske trake, gumene trake, gumene kopče i dr. Da bi udovoljio svojoj nameni, vezivni materijal treba da je jak, elastičan, trajan i jeftin. U poslednje vreme sve više se koriste tanke polietilenske trake (debljine 0,08 milimetara), koje su mekane, jake i elastične. Gumene trake se masovno danas koriste kod kalemljenja očenjem, jer su jake, dovoljno čvrsto stežu kalem i elastične su. Ne usecaju se u koru kalema, te ne zahtevaju popuštanje i uklanjanje nakon prijema kalema, pošto same pucaju posle određenog vremena.
KALEMARSKI VOSAK
Za kalemljenje kalemgrančicom potreban je kalemvosak. Kalemvosak ima zadatak da izoluje spojno mesto kalema od nepovoljnih spoljašnjih uticaja, da spreči isušivanje plemke i spojnog mesta kalema i da stvori povoljnu sredinu za srašćivanje rana i prijem kalema. Kalemvosak treba da zadovolji sledeće uslove:
da stimulativno deluje na brzo zarašćivanje rana, da se lako spravlja, da je lepljiv, da se brzo i lako razmazuje, ali da ne zapada između preseka i ne sprečava srašćivanje, da nije osetljiv prema temperaturnim promenama, da ga ne spira kiša, da nije privlačan za ptice, pčele miševe i sl., da ne sadrži štetne materije i da nije skup. Postoji više recepata za spravljanje kalemvoska, ali se danas sve više u voćarskoj praksi koristi industrijski kalemvosak na bazi sintetičkih smola.
Kalemljenje IV - kalemljenje očenjem
2015-02-28
Pročitajte prethodni deo klikom ovde.
Zadaci za proveru znanja:
1.Šta čini voćarski alat?
2.Najvažniji tipovi kalemarskog alata ?
3.Koji je osnovni zadatak kalemarskog voska?
TEHNIKA KALEMLjENjA OČENjEM
Pripreme koje treba izvršiti pre početka kalemljenja očenjem
Za očenje treba pripremiti oštar kalemarski nož, bruseve i kaiš za oštrenjenoževa, materijal za vezivanje kalemova, krpe za brisanje podloga, vlažne krpe za umotavanje skinutih mladara sa kojih se uzimaju okca za kalemljenje i posude sa svežom vodom za kvašenje skinutih mladara.
Priprema podloga za kalemljenje očenjem
Sa podloge se voćarskim makazama, voćarskim ili kalemarskim nožem najpre uklone sve bočne grančice do visine od 15 centimetara. Da bi se kalemarski nož što manje tupio i da bi se sprečilo zagađivanje rana koje se stvaraju kalemljenjem, deo podloge na kojem će se vršiti kalemljenje treba očisti krpom od prašine, zemlje i drugih nečistoća .
Pravljenje „T“ ureza na podlozi
„T“ urez se pravi na glatkoj i ravnoj površini podloge, najčešće na visini od 5 do 10 centimetara iznad zemlje. Kod krivih podloga urez se pravi na unutrašnjoj strani krivine da bi voćka bila što pravija. „T“ urez se pravi tako što se najpre kora na podlozi zaseče poprečno u dužini od oko 1 centimetar, a zatim se od sredine tog reza vrhom noža zaseče drugi uzdužni rez prema dole u dužini 2−3 centimetra. Prilikom zasecanja kore, pritisak nožem ne treba da bude previše jak, već da omogući prosecanje kore do drveta.
Odvajanje kore od drveta na napravljenom „T“ urezu
Nakon izvođenja „T“ ureza, vrhom kalemarskog noža, ili posebnim dodatkom na njegovom vrhu, odvaja se lagano kora od drveta u vršnom delu reza, odnosno sa leve i desne strane na mestu gde se spajaju preseci. Na taj način olakšava se postavljanje pod koru štitića sa pupoljkom.
Skidanje okca (štitića) sa grančice
Kalemar uzima grančicu (mladar ili letorast) u levu ruku, tako da kažiprst bude ispod pupoljka koji se skida. Vrh grančice pritom je okrenut prema telu kalemara. Povlačenjem noža prema sebi odseca se pupoljak sa što tanjim slojem drveta. Rez treba da bude gladak i ravan, načinjen bez zastoja, u jednom potezu. Rez započinje na 1−1,5 centimetara ispod pupoljka, a završava se na udaljenosti od oko 1 centimetar iznad pupoljka. Poprečnim zasecanjem kore na oko 0,5 do 1 centimetar iznad pupoljka odvaja se štitić sa pupoljkom od grančice.
Umetanje štitića sa pupoljkom u „T“ urez na podlozi
Štitić se skida sa noža, uzima palcem i kažiprstom za lisnu dršku i umeće pod ranije odvojenu koru na vrhu „T“ ureza. Pupoljak pritom treba da je okrenut prema gore. Štitić se lagano
potiskuje prema dole, tako da sam stvara prostor između kore i drveta. Pupoljak treba da se nalazi najmanje 0,5 centimetara ispod horizontalnog preseka „T“ ureza. Ako kora štitića prelazi horizontalni presek „T“ ureza, višak kore se odseca nožem, tako da štitić potpuno upadne u urez. Kada je štitić namešten, prstima se pažljivo pritisne kora podloge da nalegne uz pupoljak sa obe strane. Postupak pravljenja reza na podlozi i plemci i umetanje štitića treba izvršiti u roku od jednog minuta, jer u uslovima visokih letnjih temperatura dolazi do brze oksidacije otvorenog tkiva i smanjenja šansi za prijem kalema.
Vezivanje kalema
Vezivanje se vrši odmah po umetanju štitića u urez na podlozi. Vezivanje kalema ne sme da bude ni labavo, ni suviše jako. Gumene trake se pri vezivanju istegnu za oko 1/3 svoje dužine. Vezivo se prvo postavi iznad pupoljka i omota 2−3 puta, a zatim ispod pupoljka omota 4−5 puta. Jedan kraj veziva ostane omotan uz podlogu. Poslednje omotavanje veziva je na donjem delu „T“ ureza. Tu se kraj veziva omota 1−2 puta oko poslednjeg kruga, zatim provuče (napravi omča) i zategne. Vezivo se ne omotava bez reda, već spiralno odozgo na dole. Rastojanje između navoja veziva treba da je oko 0,5−1 milimetar, da bi se omogućio pristup vazduha.
Kalemljenje V - tehnike kalemljenja spajanjem
2015-02-28
Pročitajte prethodni deo klikom ovde.
TEHNIKA KALEMLjENjA ENGLESKIM SPAJANjEM
Englesko spajanje je najvažniji načini kalemljenja kalemgrančicom, jer se brzo i jednostavno izvodi i daje visok prijem kalemova.
Pripreme koje treba izvršiti pre početka kalemljenja
Pre početka kalemljenja treba pripremiti oštar kalemarski nož, bruseve i kaiš za oštrenje noževa, materijal za vezivanje kalemova, krpe za brisanje podloga, vlažne krpe za
umotavanje letorasta od kojih se režu kalemgrančice i posude sa svežom vodom za kvašenje letorasta.
Priprema podloga za kalemljenje
Sa podloge se voćarskim makazama, voćarskim ili kalemarskim nožem najpre uklone sve bočne grančice do visine od 15 centimetara. Da bi se kalemarski nož što manje tupio i da bi se sprečilo zagađivanje rana koje se stvaraju kalemljenjem, deo podloge na kojem će se vršiti kalemljenje treba očistiti krpom od prašine, zemlje i drugih nečistoća.
Izbor odgovarajuće podloge i kalemgrančice
Za kalemljenje engleskim spajanjem važno je da podloga i kalemgrančica imaju štosličniju debljinu. Optimalno bi bilo da ona iznosi oko 8 milimetara.
Pravljenje kosog reza na podlozi
Levom rukom, sa prstima okrenutim prema dole, drži se podloga. Pritom se ruka čvrsto oslanja laktom i podlakticom uz telo, a šaka se savije u zglobu od sebe, tako da osovina podloge bude paralelna sa ravninom grudi. Tako postavljena podloga treba da je udaljena od tela oko 10 centimetara. Desnom rukom drži se kalemarski nož, tako da palac ostaje slobodan. Donji deo oštrice noža položi se sa spoljne strane podloge na mestu gde će da se nalazi početak reza, a sa unutrašnje strane podloge (koja je bliže telu) naspram oštricom noža postavi se palac. Pri pravljenju reza palac je ukočen i kreće se paralelno sa oštricom noža. Kalemarski nož se vuče prema vrhu podloge, uz istovremeno povlačenje noža u stranu, tako da oštrica noža čitavom svojom dužinom učestvuje u pravljenju preseka. Pravilan presek treba da ima dužinu 1,5−2 puta veću od širine. To se postiže ako list noža pri pravljenju reza sa osovinom podloge ima ugao od 30−40 stepeni. Presek treba da bude izveden u jednom potezu, ravan i gladak.
Pravljenje jezička na podlozi
Podloga se drži čvrsto levom rukom sa presekom okrenutim prema kalemaru. Palac desne ruke, u kojoj je nož, postavlja se poprečno ispod preseka podloge i učvrsti tako da podupire podlogu. Sečivo noža postavi se na gornju trećinu preseka podloge i pravi zarez do blizu osnove preseka. Pravac ovog zareza treba da predstavlja sredinu između pravca osovine podloge i površine kosog preseka, tako da debljina jezička u njegovoj osnovi iznosi 1−2 milimetra, a dužina oko jedne trećine kosog reza. Pre nego što se nož izvuče, sečivo se malo iskrene da bi se vrh jezička odvojio od ostatka podloge.
Pravljenje kosog reza na kalemgrančici
Vrši se na isti način kao na podlozi, pri čemu treba voditi računa da se najniži pupoljak na kalemgrančici nalazi sa suprotne strane kosog preseka, u visini njegove gornje trećine.
Pravljenje jezička na kalemgrančici
Vrši se na isti način kao na podlozi.
Prekraćivanje kalemgrančice
Obično se praktikuje da se prekraćivanje kalemgrančice izvrši posle pravljenja kosog reza, jer je kosi rez lakše napraviti dok je kalemgrančica duža, ali to nije obavezno. Kalemgrančica se drži levom rukom tako da su joj pupoljci okrenuti prema gore. Pritom se rukama ne dodiruje kosi presek. Pupoljak iznad kojeg treba da se prekrati kalemgrančica treba da je okrenut prema kalemaru. Ispod tog pupoljka postavi se palac leve ruke. U desnoj ruci drži se nož i sečivo postavlja sa suprotne strane kalemgrančice na mestu koje se nalazi na polovini visine pupoljka iznad kojeg se vrši prekraćivanje. Nož se poteže prema sebi i malo koso prema gore, tako da se rez završi 2−3 milimetra iznad vrha pupoljka.
Spajanje podloge i kalemgrančice
Kalemgrančica se spaja sa podlogom tako da im se kambijumske zone što više poklope. Pritom se jezičci na podlozi i kalemgrančici utiskuju u odgovarajuće zareze, sa ciljem da se između podloge i plemke ostvari čvrsta veza. U slučaju da je podloga deblja, poklapanje kambijuma podloge i plemke vrši samo sa jedne strane preseka.
Vezivanje kalema
Vezivanje se vrši rafijom, plastičnim pantljikama, gumenim i polietilenskim trakama i sl. Vezivo se prvo omota 2−3 puta pri dnu preseka, ali tako da se omotavanjem zahvati i slobodni kraj veziva, u cilju njegovog pričvršćivanja za kalem. Zatim se vrši spiralno omotavanje veziva prema gore, sve dok se ne dođe do iznad preseka. Za vreme omotavanja ne sme se dozvoliti da se položaj kalemgrančice u odnosu na podlogu promeni. Ako se to dogodi, potrebno je ponovo uspostaviti njihov pravilan položaj. Kraj veziva se omota 1−2 puta oko poslednjeg kruga, zatim provuče (napravi omča) i zategne. Kalem je dobro uvezan kada blagim povlačenjem kalemgrančice u stranu ona ne menja položaj u odnosu na podlogu.
Premazivanje kalema kalemvoskom
Nanošenje kalemvoska vrši se četkicom ili malom špahlom, koja može da se napravi od kalemgrančice. Kalemvoskom se zatvara spojno mesto između podloge i plemke i premazuju rezovi na vrhu kalemgrančica koji nastaju pri njihovom prekraćivanju.
TEHNIKA KALEMLjENjA PROSTIM SPAJANjEM
Prosto spajanje je osnovni načini kalemljenja kalemgrančicom. Brzo se i jednostavno izvodi i daje visok prijem kalemova. Tehnika kalemljenja prostim spajanjem u potpunosti je jednaka ranije opisanoj tehnici kalemljenja engleskim spajanjem, sa izuzetkom da se posle izvođenja kosih rezova na podlozi i kalemgrančici odmah vrši spajanje podloge i plemke, bez pravljenja jezičaka. Odsustvo jezičaka pojednostavljuje kalemljenje, ali zahteva više pažnje prilikom pričvršćivanja kalemgrančice za podlogu vezivom. Kada se kod kalemljenja prostim spajanjem podloga i plemka spoje, pomoću kažiprsta i palca leve ruke moraju da se čvrsto drže da im se položaj ne promeni sve dok se dobro ne učvrste vezivom. Pošto su kažiprst i palac zauzeti pridržavanjem kalemgrančice uz podlogu, jedan kraj veziva pridržava se ostalim prstima leve ruke, dok se desnom rukom vrši omotavanje veziva oko kalema. Vezivo se prvo omota 2−3 puta pri vrhu preseka, ali tako da se omotavanjem zahvati i slobodni kraj veziva, u cilju njegovog pričvršćivanja za kalem. Zatim se vrši spiralno omotavanje veziva prema dole sve dok se ne dođe do ispod preseka. Za vreme omotavanja ne sme se dozvoliti da se položaj kalemgrančice u odnosu na podlogu promeni. Ako se to dogodi, potrebno je ponovo uspostaviti njihov pravilan položaj. Kraj veziva se omota 1−2 puta oko poslednjeg kruga, zatim provuče (napravi omča) i zategne. Kalem je dobro uvezan kada blagim povlačenjem kalemgrančice u stranu ona ne menja položaj u odnosu na podlogu.
TEHNIKA KALEMLjENjA SPAJANjEM SA STRANE
Kalemljenje spajanjem sa strane u suštini predstavlja modifikaciju prostog i engleskog spajanja u uslovima kada je podloga 2−3 puta deblja od kalemgrančice. Podloga se skraćuje oštrim voćarskim nožem ili makazama na visinu kalemljenja. Na skraćenoj podlozi pravi se kos presek koji se završava na jednoj petini ili jednoj trećini ravnog preseka podloge. Ovaj presek može biti prost ili sa jezičkom. Na kalemgrančici se pravi kosi presek, kao kod prostog ili engleskog spajanja. Prilikom spajanja kalemgrančice sa podlogom treba obezbediti što veću dodirnu površinu njihovih kambijuma. Kada se radi o debljim podlogama, poravnavanjem kore kalemgrančice sa korom podloge kambijumi se ne dovode u isti nivo, jer je kora podloge deblja za nekoliko milimetara. U takvim slučajevima kora kalemgrančice treba da se pomeri nešto unutra u odnosu na koru podloge. Na kalemgrančici iznad preseka podloge treba da ostane 1−2 milimetra reza radi boljeg zarastanja rane. Poželjno je da se veličina (širina) preseka na podlozi što bolje prilagodi veličini kalemgrančice, sa ciljem da se pri spajanju kalem−komponenti omogući poklapanje kambijuma na obe strane preseka. Ako je širina preseka na podlozi veća od širine preseka na kalemgrančici, poklapanje njihovih kambijuma moguće je samo na jednoj bočnoj strani i u donjem delu preseka podloge i kalemgrančice. Posle spajanja podloge i plemke kalem se vezuje i svi rezovi premažu kalemvoskom.
Ključni pojmovi:
Inkopatibilan – nepodudaran
Vegetativno razmnožavanje – razmnožavanje delovima biljaka
Kambijum – tvorno tkivo
Letorast – jednogodišnja grana
Kompatibilan - podudaran
A
