KANONSKE POSJETE I SLU@EWAIlije u Sokolcu i propovjedao na temu iz Evan|eqa. 25.U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred-stavnike misije evropskih posmatra~a stacioni-ranih u Rogatici

2

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWAWEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA

DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

��

3. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i odrào besjedu o ocima.

4. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo-gradu.

5. U Sarajevu primio predsjednika SDP-a g. ZlatkaLagunxiju sa saradnicima;- uputio Boì}nu ~estitku preko sredstavainformisawa u BiH i primio predstavnike “Do-brotvora” u Sarajevu.

6. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred-stavnike sredstava informisawa iz RS i uputioBoì}nu ~estitku;- sluìo ve~erwe bogosluèwe u hramu Sv. proro-ka Ilije u Sokolcu.

7. O prazniku Ro|ewa Gospoda Isusa Hrista - Boì-}u sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ili-je u Sokolcu.

8. Sluìo Sv. liturgiju u Staroj pravoslavnoj cr-kvi u Sarajevu drugi dan Boì}a i primio ~estit-ke u domu Sv. Tekle;- uve~e u~estvovao na boì}nom prijemu u hotelu“Grand” u Sarajevu.

9. Tre}i dan Boì}a sluìo Sv. liturgiju u crkviUspewa Presvete Bogorodice u Palama.

11. Primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu g. @iv-ka Radi{i}a, predsjednika u tripartitnom pred-sjedni{tvu Federacije BiH.

13. Primio u Sokolcu predstavnike lista“Oslobo|ewe” iz S. Sarajeva.

14. Na Srpsku Novu Godinu, praznik ObrezawaGospodweg i praznik Sv. Vasilija Velikog slu-ìo Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete Bogo-rodice u Mokrom, i proizveo ~etiri ~teca.

15.-16. Slu`beno boravio u Patrijar{iji u Beogradu.17. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokolcu.18. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Preobraèwa

Gospodweg u N. Sarajevu i u~estvovao na sastankusa glavnim kapelanom SFOR-a i ~lanovima me|u-religijskog ve}a.

19. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Ro|ewe PresveteBogorodice u Vi{egradu i izvr{io VelikoBogojavqensko osve}ewe vode.

20. Posjetio episkopa zahumsko-hercegova~kog g. Ata-nasija u manastiru Tvrdo{u kod Trebiwa.

21. Odrào redovnu godi{wu sjednicu Eparhijskogupravnog odbora mitropolije dabrobosanske u So-kolcu;- prisustvovao po~etku drugog polugodi{ta u Bo-gosloviji Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.

23. Sluìo ~etrdesetodnevni parastos +Nenadu Golu-bovi}u u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.

24. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao na temu izEvan|eqa.

25. U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred-stavnike misije evropskih posmatra~a stacioni-ranih u Rogatici.

26. Odrào Svetosavski prijem u domu Sv. Tekle uSarajevu i primio predstavnike ambasada i mnogegoste i zvanice.

27. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije uSokolcu, rukopoloìo u ~in |akona AleksandraTopalovi}a, presjekao slavski kola~ i osvetioslavsko koqivo;- u osnovnoj {koli “Sokolac” presjekao slavskikola~ i osvetio slavsko koqivo i besjedio o Sv.Savi;- prisustvovao centralnoj proslavi Sv. Save srp-skog prosvjetnog i kulturnog dru{tva “Prosvje-ta” i odrào prigodnu besjedu.

30. Sluìo parastos +Jelki Koronsavac u hramu Sv.proroka Ilije u Sokolcu.

��

1. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beo-gradu.

2. Primio u kancelariji parohijskog zdawa u Sara-jevu specijalnog izaslanika za religiju ameri~kogparlamenta;- primio arhitektu Pera âli}a i razgovarao oure|ewu pravoslavne kapele;- dao intervju hrvatskoj televiziji;- posjetio parohijski dom u Blaùju;- u~estvovao na opro{tajnom prijemu hrvatskogveleposlanika u BiH.

4. U~estvovao na sjednici senata Republike Srpskeu Bjeqini.

5. Predsjedavao sjednici Episkopskog savjeta epi-skopa Republike Srpske.

6. U Duhovnoj akademiji sklopio ugovor sa g. Draga-nom Lalom o po~etku rada tekstilne fabrike ukrugu Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

� � � � � � � � �

3

��

7. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao;- odrào sjednicu Eparhijskog savjeta.

9. Prisustvovao na prijemu koji je priredila iran-ska ambasada u Sarajevu.

10. Primio u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji pred-sjednika u predsjedni{tvu Federacije BiH g.@ivka Radi{i}a.

11. Sluìo bdenije u kapeli Duhovne akademije i Bo-goslovije za Sv. Tri Jerarha.

12. Sluìo Sv. liturgiju, osvetio slavsko koqivo ipresekao slavski kola~ u kapeli Bogoslovije po-vodom krsne slave Sv. Tri Jerarha kojima je po-sve}ena ova bogoslovija i primio mnogobrojne go-ste i zvanice sa g. profesorima i u~enicima bo-goslovije.

13. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i sluìo parastos na vojni~komgrobqu svim poginulim srpskim vojnicima i voj-skovo|ama u otaxbinskom ratu.

14. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Vasilija Ostro-{kog u Veqinama - Srpsko Sarajevo.

15. Na Sretewe Gospodwe sluìo Sv. liturgiju u cr-kvi Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.

17. Primio predstavnike sarajevskog kantona u Sara-jevu.

19. Odrào sjednicu nastavni~kog vije}a sa profeso-rima bogoslovije Sv. Tri Jerarha u Srbiwu.

20. Posjetio manastir Dobrun;- primio u Vladi~anskom dvoru u Sokolcu pred-stavnike evropskih posmatra~a iz Italije.

21. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. prorokaIlije u Sokolcu i propovjedao o postu;- otputovao u Bawaluku.

22. Sastao se u Bawaluci sa g. @ivkom Radi{i}em ipodpredsjednikom g. Mirkom [arovi}em;- razgovarao o pripremama i daqim aktivnostimaodbora za proslavu 780 godina eparhije.

24. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.

26. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu;- primio predsjednika R. Srpske g. Nikolu Popla-{ena u Duhovnoj akademiji i Bogosloviji uSrbiwu;

- istoga dana odrào ispovjest profesora, stude-nata i u~enika Duhovne akademije i Bogoslovije uSrbiwu.

27. Sluìo Sv. liturgiju i pri~estio profesore, stu-dente i u~enike Duhovne akademije i Bogoslovijeu Srbiwu.

28. U prvu nedjequ Velikog posta sluìo Sv. litur-giju u hramu Sv. Save u Beogradu.

��

1. Primio u Sarajevu dr Latapia, saradnika Francu-skog instituta, odsjek za sociologiju;- prisustvovao proslavi dana nezavisnosti BiH uorganizaciji kantona Sarajevo, i predsjedni{tvaFBiH.

3. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova uhramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu.

4. U~inio posjetu episkopu zahumsko-hercegova~komg. Atanasiju u manastiru Tvrdo{u.


6. Posjetio manastir Dobrun.7. U drugu nedjequ Velikog posta sluìo Sv. litur-

giju u crkvi Sv. proroka Ilije u Busova~i.10. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u

crkvi Uspewa Presvete Bogorodice u Palama.12. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-

peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu.14. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Uspewa Presvete

Bogorodice u Travniku.15. Posjetio Bosanski Petrovac i svoje rodno mjesto.17. U Srpskoj akademiji nauka i umjetnosti razgova-

rao sa akademicima o obiqeàvawu jubileja 780godina mitropolije dabrobosanske i 480 godinagora`danske {tamparije.


20. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije uSokolcu i rukopoloìo |akona ALeksandra To-palovi}a u ~in prezvitera.

21. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Save u Zavido-vi}ima.

24. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova uhramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom.

25. Prisustvovao sve~anosti povodom dana nezavisno-sti Gr~ke i uputio ~estitke gr~kim vojnicima usastavu SFOR-a stacioniranim u Visokom;- prisustvovao sastanku u Palama.

26. Sluìo Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u ka-peli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu;- prisustvovao sve~anosti povodom nezavisnostiGr~ke, na poziv gr~kog ambasadora u S. Sarajevu.

27. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi u Vare{u, a poslepodne u hramu Sv. proroka Ilije u Sokolcu oba-vio Sv. tajnu jeleosve}ewa.

28. Sluìo Sv. liturgiju u crkvi Sv. Georgija u Tr-novu.

�� D A B A R � �� !�� "�� #"�� $��

��

VASKR[WA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

“Tama prolazi, a videlo svetli”

(1 Jn. 2,8)

Ovo su re~i Svetog Jovana Bogoslova, velikog me-|u Apostolima, filosofima Svetoga Duha. On ovonije zapisao kao neku svoju izmi{qenu filosofiju,nego izlaè doìvqaj i doga|aj koga je on li~no biosvedok. On je u svim onim doga|ajima, kada su tamnesile vr{ile stra{ni sud nad Bogom. On je li~ni sve-dok i o~evidac, kako tamna sila qudska i demonskaprolazi.

Video je, kako je popquvano lice Hristovo lep{ei svetlije, od lica Wegovih sudija. Video je, kakoPravednik Bo`ji i pod trnovim vencem vi{e li~i nacara, nego Irod pod zlatnom krunom. Video je, kakoSin Bo`ji u krsnim mukama vi{e predstavqa Boga,nego svi izmi{qeni Olimpijski bogovi onda{wegvremena. Bio je svedok, kako tama smrti i svakequdske nepravde i tiranije prolaze, kada Vaskrslikao sunce svetli.

Apostoli Hristovi, to su bili najve}i nau~nicisvih vremena, nau~nici najsavr{enije nauke za rodqudski. Nema nauke iznad nauke Vaskrslog Bogo~ove-ka u ovom svetu. To je nauka o Bogu Stvoritequ iSpasitequ. Nauka o du{i ~ovekovoj i wenoj besmrt-nosti u ve~nom ìvotu carstva nebeskog. Osnov te na-uke jeste pobeda Dobra nad zlom. Ona je snaga Istinei slabost laì. Snaga Pravde i slabost nepravde.Snaga Qubavi i slabost mr`we. Snaga @ivota i sla-bost smrti. Sve je to do{lo do jasnog izraza uvaskrsewu Hristovom, u trijumfu Hristovom nad smr-}u, tim posledwim neprijateqem po re~i Svetog Apo-stola Pavla.

Srpski narod je duboko shvatio smisao vaskrsewaHristovog. Shvatio ga je pravilno i duboko u dva smi-sla: posmrtnom i dosmrtnom. U posmrtnom, shvata gakao dokaz na{eg sopstvenog vaskrsewa posle smrti.Kao dokaz Suda Bo`jeg i postojawa jednog vi{eg sve-ta, daleko va`nijeg od ovog zemaqskog i prolaznog.

Otuda su tolike srpske svetiwe po Kosovu i Me-tohiji, Srbiji, ti biseri sredwevekovne srpske kul-ture i van granica na{e Otaxbine. Koliko ih je samoposle Drugog svetskog rata podignuto u Americi, Ka-nadi, Evropi, Australiji i drugim krajevima sveta?

Sve su to `rtve i molitve za umrle srodnike, one ko-ji odo{e da nas sa~ekaju, tamo s one strane kapije oveprivremene smrti.

U dosmrtnom smislu, shvatio ga je kao dokaz da jeja~e Dobro od zla, Pravda od nepravde, Qubav odmr`we, Istina od laì. Sve je to shvatio svojim is-kustvom i potvrdio, svojim jezikom iskazao u pri~a-ma, poslovicama i pesmama. Iskazao onim neiscrpnimblagom narodne mudrosti, koja se nikada ne moè sa-brati, jer neprestano raste. Moè se re}i, svakopokolewe, ne, nego svaki ~ovek iz naroda srpskog, ko-ji nije posisao mleko Satane i postao razvra}enog sr-ca i pameti, predstavqa jednu ìvu kwigu one ve~ne ineoborive mudrosti, koje narod neprestano odabira islaè u riznicu narodne mudrosti.

Dosta sam govorio o faktu Hristovog vaskrsewa.Hteo bih ne{to da kaèm o jo{ dve ~iwenice, kojeneminovno prate svakog ìvog ~oveka: o grehu i slo-bodi.

Nije zlo veliko kada ~ovek gre{i i stoji iznadgreha svoga. Zlo je najve}e onda, kada ~ovek tolikoutone u greh, da taj greh stane iznad wega. Kada oraonogama stane u smolu, jo{ uvek moè razmahnuti kri-lima i di}i se u visinu. Ali kada orao toliko utoneu smolu, da mu smola zalije i uko~i krila, onda zawega nema vi{e spasa.

Iznad greha se moè di}i onaj koji stoji iznadsmrti. [to god se neko vi{e boji smrti, mawe se bojigreha. [to god se neko mawe boji smrti, vi{e se bojigreha. Za{to je tako? Zato {to smrt unosi mrak igor~inu u ìvot. I zato, ~ovek ne sme oprostiti sebigreh, da bi mu ga Bog oprostio. Ko sebi pra{ta grehtome Bog nije oprostio. Ko ne}e sebi da bude stra{nisudija, ima}e Boga za sudiju. Bog pra{ta onome koji jesam sebe osudio. Tako, Bo`ja milost ide pokajniku ususret. Dakle, ko je prema sebi nemilostiv, premawemu je Bog pravedan i milostiv. Ali i ko je premadrugom nemilostiv, taj je i prema sebi nemilostiv iod Boga osu|en. Stoga apelujemo na mnoge ovoga sveta,neka no` mo}i svoje stave u korice wegove, jer ovozlo dobra doneti ne}e.

Da potsetim na protekli rat u ovoj na{ojOtaxbini. Hiqade majki ispratile su sinove svoje uqute bitke, uzalud ~ekaju}i wihov povratak. Hiqadesestara zavile su se u crninu za bra}om, koja su zakla-na na `rtveniku slobode. Prijateqi tuguju zaprijateqima svojim, udovice pla~u za muèvima svo-jim, siro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tuè zaogwi{tem svojim. U ovom svetu te{ko da ima ku}a ko-je nisu dale i zlato, i suze, i ìvote za otkup slobo-de. Ta sloboda ne donosi se srebrom i zlatom, nokrvqu mnogom i skupocenom, a krv je qudska hrana na-opaka. To nam je pokazao i ovaj veliki praznik Hri-stovog Vaskrsewa. Hristos nas otkupi skupocenomKrvqu Svojom radi grehova na{ih, i sve nas uzdièkao pobednike vaskrsewem Svojim.

Crkva Hristova i u woj Srpska, poziva na slobodui bodbu protiv tiranije nièg ~oveka u nama, nad vi-{im. Evo ste danas zauzeti drugom borbom, koja nijetako ~asna i velika. Bogom vi{e osu|ena nego odobre-na. Crkva - Vaskrslim Hristom, poziva u borbu pro-tiv greha, a za slobodu vrline. Na borbu protiv se-bi~nosti, a za slobodu milosr|a. Na borbu protiv

4

��

mr`we, a za slobodu ~ovekoqubqa. Na borbu protivbezbo`nih misli i nepravednih èqa u sebi, a za slo-bodu uzvi{enih misli i èqa pravednih. Na borbu zapravom i otimawem tu|eg, a na slobodu pravdomBo`jom i delewem materijalnih dobara onima koji suu nevoqi. Jednom re~ju: crkva Hristova poziva u bor-bu protiv roba u nama samima, a za ~oveka slobodna odgreha.

Veli rimski filosof Epiktet: “Niko nije slobo-dan, do onaj koji sobom vlada”. Niko nije slobodan,koji greh ~ini, osim onoga ko do|e do saznawa svojezavisnosti od Boga. Ko se ose}a zavistan od Boga, tajse ose}a nezavistan od svega ostalog, a sa prisutnimmirom u du{i svojoj. Pitam, ko sme poricati, da jeboqe biti zavistan od Boga, koji je Razum i samaPravda, od nerazumnosti qudske, i od svoga greha?Sloboda, u najvi{em wenom smislu zna~i zavisnost odBoga. Ta zavisnost nije robovska, nego zavisnost si-novska. Ko okrene lice svoje od Boga, okrenuo je odsebe i svakog drugog ~oveka, postao rob greha i sarad-nik Satanin. Osloba|awem sebe od greha, lak{e seosloba|amo tiranije qudske i tiranije prirode. Ovokaèm stoga, {to je tiranija greha najgora tiranija usvetu. Poru~uje Sveti Apostol Pavle: “Stojte u slo-bodi, kojom nas Hristos oslobodi, i ne dajte se opet ujaram ropstva uhvatiti” (Gal. 5,1).

Sloboda je najsimpati~nija stvar u svetu. I kad jemrze, qudi joj se dive. Prema svakom aktu oslobo|ewasvet se odnosi sa po{tovawem. Isto tako, svet se divii imponuje mu jedan ~ovek koji savla|uje slabosti svo-je i hodi kao slobodan u odnosu prema niòj prirodisvojoj.

Sloboda je najradosnija i najgroznija re~, koja seikada na zemqi ~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvokao ogaw i vitlala ga kao oluja trsku, kroz celu isto-riju wegovu. Ta re~ je kravila srca robovima i zale-|ivala du{u tiranima. Ta re~ je uvek bila melem narawenu pravdu i otrov na osionu nepravdu. Nemasumwe, borba za slobodu ispuwava celu istorijuqudsku. Prvo je ~ovek vodio borbu sa prirodom, a po-tom ~ovek sa ~ovekom sebi ravnima, koji su ga priti-sli svojom vla{}u i silom, kao gospodari i tirani.Tre}a borba je ve~ita borba ~oveka sa samim sobom,sa ropskim bi}em u sebi, za jedno slobodno bi}e u se-bi. Iz te borbe proisti~u ostale i to naj~e{}e nega-tivne. Zato je sloboda skupqa od zlata, i suza, i ìvo-ta qudskog. Ko to ne zna, ili ne}e da zna, cene}i suze

i ìvote qudske, taj lako poseè rukom svojom na tu-|e.

êstitaju}i vam praznik Hristovog Vaskrsewa,praznik nad praznicima, ja vas molim da umnoìtequbav svoju prema Vaskrslom Gospodu. Tako }e teumnoìti qubav i prema svakom ~oveku, stvorewu Bo-ìjem, za koga je Hristos postradao i pokazao mu sa-vr{eniji put ka ve~nom ìvotu. U ovom ozbiqnomvremenu, punom stradawa na pravdi Boga, uznosite mo-litve vaskrslom Gospodu, da vam otvori um i srce, dabi razumeli ovo vreme i sebe postavili na najboqijevan|elski na~in. Postavili prema svakome bez ob-zira na veru, naciju, pol, boju koè ili u~ewe, a nadobrobit mira i dobre voqe me|u qudima na ovim na-{im prostorima i {ire. Treba zasluìti ulaznicu ucarstvo Hristovo, kome su se privoleli svi pretcina{i. Da bi se sastali sa bezbrojnom vojskom an|ela isvetiteqa. Te u horu sa wima slavili ve~nu pobedunad grehom, smr}u i |avolom sa pesmom:

� �� ! ��"�� #� �� $� �� #�� #��$

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

TUGA, @ALOST

Tuga je crv u srcu i nagriza majkukoja ga je rodila.

To je bolest du{e i tela; ona du{uuzima u plen, a telo isu{ava... (NilSinajski).

Ona kad se do~epa na{eg srca,svaquje du{u sa visine svetog i do-brog nastrojewa, raslabqava i nakraju ugu{uje: ne daje joj ni molitveda vr{i sa obi~nom sr~anom ìvo-{}u, ne dopu{ta joj ni da ~ita svetekwige, koje su duhovno oru`je i lek,ne ostavqa je na miru sa bra}om,poslu{awa ~ini nepodno{qivim ibuntovnim, pomra~uje svako zdravorasu|ivawe, uznemirava srce i ~iniga izbezumqenim i opijenim i gu{iga pogibeqnim o~ajawem... Ona na-griza du{u, kao moqac haqine i crvdrvo...

Tuga ili àlost ponekad se ra|aiz prethodne strasti (gweva, pohote,privrènosti imovini), kada se iz-gubi nada da }e neka strast bitizadovoqena. Nekada i bez svakogspoqnog uzroka odjednom napadne na~oveka po dejstvu lukavog vraga...Nikad se niko ne privoqava grehu,ma ga r|avi primer na to navodio,ako on ne bi u svome srcu imao skri-venu materiju toga greha. Primerkoji pred o~i iza|e samo oìviskrivenu klicu strasti. Zato strastsa korenom treba ~upati iz srca (Jo-van Kasijan).

Postoje dve vrste àlosti, kojimaje okruèn svaki ~ovek pod suncem:àlost za Bogom (po Bogu) i àlostsvetska. Bez jedne od wih nije mogu}epro}i ovaj ìvot. @alost svetska jete{ka i ne obe}ava nagrade, a à-lost za Bogom donosi sobom utehu i

5

��

veseli obe}awem ve~nog ìvota (Je-frem Sirin).

Koga tuga najvi{e snalazi

Koji voli svet, mnogo ima toga, ako prezire svet i sve {to je u wemu,taj je uvek veseo.

Koji ima imovinu, kad doìvi{tetu gorko tuguje, a koji prezireimovinu bez tuge je.

Slavoqubiv se àlosti kad gasramote, a smireni prima brukawekao svoga druga.

Ko prezire svetsko zadovoqstvo,toga ne}e uznemiriti svetske pomi-sli (Nil Sinajski).

Tuga ne vlada onim ko je pobediostrasti, a strasti je pobedio onaj ko-ji je pobedio èqe.

Tako, uzdr`qiv ne tuguje {to nijedo{ao do hrane, ~edan ne tuguje {tonije u~inio sramno delo. Negwev-qiv ne tuguje {to mu se nije dalaprilika da se osveti, smireni ne tu-guje {to je li{en qudske po~asti,onaj koji ne mari za sticawe imovi-ne ne tuguje {to je pretrpeo neuspehi {tetu. Oni su u sebi potpuno uga-sili sve takve èqe, pa zato i neose}aju tugu, jer onoga bez strasti nemoè raniti tuga, kao {to ni strelane moè raniti onoga koji je obu~enu oklop...

Ne daj svome srcu da tuguje, negote{i sebe Gospodom...

Ne misli da samo ti trpi{nevoqe vi{e od svakog. Kao {to ì-vome na zemqi nije mogu}e da izbeg-ne vazduh, tako ~oveku koji ìvi uovom svetu nije mogu}e da bude bezisku{ewa àlostima i bolestima...

Ne treba biti malodu{an u isku-{ewima, ve} bodriti se molitvama idobrim delima, podraàvaju}i onekoji plove po moru. Oni, kad se po-digne bura, pa`qivo gledaju na sve,bdiju i prizivaju Boga u pomo}. Go-

spod ne prezire one koji Ga priziva-ju u nevoqi... More nije uvek mirno,i ovaj ìvot nije mogu}e preplivatibez isku{ewa. Ali ako se budemo dr-àli vere u Boga, kao kormila, ono}e nas odvesti u pristani{te ìvo-ta...

Ako je na nas nai{la tuga, o~ekujmopribliàvawe radosti. Uzmimo zaprimer one koji plove po moru. Kad sena wih podigne vetar i silna bura,oni se bore sa talasima, o~ekuju}i ti-ho vreme. A kad nastane ti{ina, onio~ekuju buru. Zato su uvek budni, da ihiznenadni vetar ne bi zatekao ne-spremne i ne bi svalio u more.

Tako i mi treba da ~inimo. Kadnas zadesi àlost i nevoqa, o~ekuje-mo olak{awe i pomo} Boga... A zavreme radosti, o~ekujemo àlost, dapri izobiqu radosti ne zaboravimona suze.

Ako si se re{io da uga|a{ Bogu,budi dugotrpeqiv. Pogledaj na drev-

ne generacije i vide}e{ da su svisveti dostigli obe}awa postojanimi dugim trpqewem. Zato da svakogdana pobe|ujemo sebe, da i mi s wimanasledimo carstvo nebesko...

Ako te neko kleveta u tvome odsu-stvu, pa ti drugi to saop{ti, negwevi se na brata koji te klevetao,ve} mu oprosti a klevetu pripi{ivragu, koji time ho}e da zavadi bra-}u. Pa ako te ko i u lice kleveta, negwevi se ve} opra{taj.

ûo si neprijatnu re~ i tuguje{.Ako si zasluèno pogo|en, raduj se,urazumi se i postaraj se da se ispra-vi{ u svome padu. Ako si nezasluè-no pogo|en, utoliko }e{ ve}u nagra-du primiti, ako dobre voqe pretr-pi{. I apostole su smatrali za zlo-~ince, pa se nisu gwevili, niti nego-dovali, ve} se radovali {to su seudostojili da pretrpe sramotu zaime Hristovo (D.A. 5,41). Raduj se iti {to si se udostojio da bude{ ru-gan za ime Hristovo...

Seti se {ta je On sve pretrpeo ra-di na{ega spasewa... A mi ~ak ni re~ne}emo da otrpimo Wega radi...

Ko èli da ugodi Bogu i postanenaslednik Bo`ji po veri, da se nazo-ve sinom Bo`jim... taj pre svega tre-ba da se obu~e u dobrodu{nost itrpqewe; da mu{ki podnosi sve à-losti, bede i nevoqe koje ga sretnu...A sve to biva po Bo`jem ure|ewu,koje popu{ta da svaka du{a bude is-ku{avana...

Zato ako ho}e{ da pobedi{ tugu,nikad se ne àlosti ni zbog ~ega, ne-go ako te vre|aju, uznemiravaju i sra-mote, ne àlosti se nego se raduj.@alosti se samo onda kad zgre{i{,ali i u ovom slu~aju pazi na meru, dane bi pao u o~ajawe i propao... (Je-frem Sirin).

A. S.

6

��

HRISTOS VOSKRESEVASKR[WA PORUKA

Mnoge je vekova pro{lo od onoga dana, kada se poprvi put ~uo Boànski pozdav: Hristos vaskrse. Takosu i oni koji su u svom slepilu traìli smrt Bogo~o-veka, bili za jedan ~as zanemeli. Do Hristovog raspe-}a mnogi su na krstu umirali i nije se ni{ta naro~i-to doga|alo, jer su to bili obi~ni gre{ni qudi.

Nema sumwe, sa golgotskog krsta potekle su u svetnove misli, koje su iz osnova promenile poredak uqudskom dru{tvu. Do tada se znalo, da je na{Spasiteq proiza{ao iz plemena Davidova. Od onog~asa kada je An|eo Bo`ji objavio Hristovovaskrsewe, saznalo se u svoj puno}i svojoj, da je na{Spasiteq “zaista Sin Bo`ji. Da je to taj koji je tre-bao biti predat radi na{ih grehova, i da vaskrsne ra-di na{eg opravdawa...”. I oni koji su za trenutak bi-li zanemeli, boje}i se osvete Vaskrslog Hrista, brzose uveri{e, da On nije osnovao svoje carstvo nazemaqi, niti je Wegovo carstvo onakvo kakvo qudiprolivawem krvi osnivaju. Ono je carstvo qubaviprema Bogu i bli`wima, carstvo mira, pravde, dobra,milosr|a. To je novo carstvo koje ogrehovqeni qudine poznado{e niti do|e u srca wihova.

Rimsko carstvo, a pre wega i posle wega, mnogacarstva bila su i pro{la, Panonsko more je davnoisu{eno. Sve {to je ~ovek stvorio i stvara prolaznoje. Da, samo ve~na Sila mewa lice zemqi i izgled va-sioni! Samo na{ Spasiteq i Wegova nauka vlada pro-sve}enim svetom. Neka oni koji sumwaju u ovu istinune zatvaraju o~i pred ovim veli~anstvenim doga|ajem.Oni koji èle da ga vide neka idu u hramove, te veli-~anstvene gra|evine podignute Imenu Wegovom i ta-mo }e te ga na}i. I vi{e od toga, On je u nama, svuda ina svakom mestu.

Kaù da je istorija u~iteqica ìvota. Tako bitrebalo biti, ali da li je uvek tako? Evo ove godinesmo svi u Bosni i Hercegovini do~ekali i sa zabrinu-to{}u proslavili svoj praznik. Sada kada nam je Bogdarovao mnoga dobra i dovoqne razloge da ni od kogane strepimo, opet je velika nesigurnost po svet naBalkanu pa i {ire. Vidqiva je i ne moè se sakriti~iwenica, ~ove~ansto je obolelo i pored materijalnepomo}i treba mu duhovna i moralna pomo}. êsto je

telo bolesno zbog toga, {to je duh u telu bolestan. Neide telo ~ovekovo u ratove i revolucije, ako mu duhne komanduje. Da bi se ovaj svet izle~io potrebno jeprvo izle~iti wegov duh. On je danas zatrven mislimao ratu. Svedoci smo ovovremenih doga|aja, gde se ho}erevolucionarnim mislima izle~iti revolucija, to

jest, jednom novom vrstom rata i krvoproli}a. Da lise otrovanom ~oveku daje jo{ vi{e otrova da bi se iz-le~io? Da li se promrzli me}e u sneg, da bi se otkra-vio? Zaista ne, jer je to jo{ ve}i otrov otrovanom ijo{ ve}i mraz smrznutom. Demonsko jevan|eqe rata nesagoreva u plamenu rata. Jedan plamen rata uvek jeraspaqivao drugi plamen rata. Opijeni vinom nikada

se ne}e otrezniti konzumirawem rakije. Treba znatida ve~ite neznalice uvek ponavqaju istu gre{ku.

Ima li leka ovome {to ceo svet zabriwava i stva-ra bojazan od sukoba daleko ve}ih razmera? Ima. Lekje u povra}awu Bogu, me|usobnim bratskim odnosima idijalozima. Lek je i u pouci na onome {to se nama de-silo u Bosni i Hercegovini. Hiqade majki ispratilesu svoje sinove u qute bitke, uzalud ~ekaju}i wihovpovratak. Hiqade sestara zavi{e se u crninu za bra-}om, koji su nestali. Prijateqi tuguju zaprijateqima. Udovice pla~u za muèvima svojim. Si-ro~ad pi{te za o~evima svojim. Mnogi tuè zaogwi{tima svojim. Kako Hristovo stradawe, tako re-volucija, i svaki rat, bio on mali ili veliki, ne go-vori ve} vi~e: “krv je qudska hrana naopaka”. Nijestra{no pogre{iti koliko je stra{no biti uveren,da se prolivawem krvi moè do}i do dobrihme|uqudskih odnosa. “Ne bere se sa trwa gro`|e i sa~i~ka smokve”, izgovorila su Bo`ja usta. Stoga danas,na ovaj veliki praznik mira sa Bogom i svakim ~ove-kom, apelujemo da odgovorni ponovo pristupe razgovo-rima kako bi se na{la najboqa re{ewa, koja }e bitikorisna za sve. Ni~ija srdwa ne ~ini pravdu Bo`ju, ana{i narodi znaju da dogovor ku}u gradi.

Tako }e se izgraditi sloboda, a ona je najsimpa-ti~nija stvar na svetu. Treba isto tako znati da je tonajradosnija i najgroznija re~ na zemqi, koja se ikada~ula. Ta re~ je palila ~ove~anstvo na ogaw i vitlalaga kao oluja trsku, kroz celu istoriju wegovu. Ta re~je kravila krv robovima i zale|ivala du{u tiranima.Ta re~ je uvek bila melem na rawenu pravdu i otrovna osionu nepravdu. Nema sumwe, borba za sloboduispuwava celu istoriju qudsku.

Sa ovim mislima i èqom, neka odgovorni danaspred istorijom, {to pre sednu za pregovara~ki sto.Sa punim uvaàvawem jedni drugih, i bez ikakvihpredrasuda da su nepogre{ivi, smireno i dostojan-stveno donesu takve odluke, koje }e biti korisne poceo svet, a najvi{e po one kojih se najvi{e ti~u.

Sve vas pozdravqam pozdravom Hristovogvaskrsewa, ovog hri{}anskog praznika nad praznici-ma, Hristos Voskrese ... i svima narodima radost do-nese.

Mitropolit

dabrobosanski

Nikolaj

7

��

@ITIJE PREPODOBNIH OTACA NA[IHSV. EVTIHIJA I SV. FLORENTIJA

% & �� '��( ��!� � �� !�� '� ��)�� * ��!�� )� �� (�� !� �� +�� (�� ! (�� )� �� )� � �� !� ��(� � �� ,�)� �� !� �� ! )�� ! )� ��!� � #�� * � +�� !�)�� !�-�'�� &�!�� ! ��)�� ( ��!��

��( ��.� ��'�)� �� /�!� ��!� �� 0�� 1� � �� !,)� � ��(�� )� �� !� �� !� �� (�� 2!��)� �� (�� (�� !� � �� !� �� +�� !� �� !�� 3�� !� �� .�� !� ��,�( �2��)� �� +�� !� ��

��-�� #� !� � �� !� �� '�� !�� 4 ��!�� !�� -� �� .�� 3�� +�� !� ��! �� !��!� �� )� �� 3�� )� �� )- �� )� !� �� ! #�� !� � �� '� � ��!�� 5�� )� � �� #'�� +�� (�� #� )� � �� '�� )��!�� ,�)� �� .� � �� )� �� !� � �( �� 3 �� !� ��!��! ��)� � 6 4!�� .� �� ) � � �� (* � !�� !� � ��4 ��!� �� !� ��!�� )� �

��)� ��'�� !� �� .�� !� 3�� * � �� !� �� (�� !�� -� �� !�� )� �.� ��, � -� �� ! � 7 ��!� �� 3�� #'�� (�� !� �� ! �� !�� ,�� !��! !� �� .�� * � �� !�� !� �� ! �� !�� '�� !� �� (�� !�� !�� !��! �� !� ��-� �� !�� !�� 3� � �� )�� ,�� 3�� #'�� 3�� )�* �� !� �� !,� �� !�� )� ��,�� !� !,� !�� !�,� !�� !� � ��)� ��,�� !� !,�

�� 3�� !�� #� �� 3� !� �� 3�� ,�� !� ��) �� 4 �)� �� ! � �� '�)� ��. � ��!� �� .�� )�� 3�� #'�� +�� !��( �� 3 ! 6 !� �� .�� '�-� ��. � �, �� !�� ,�� !��3� ��

�� * �� ,�� !� ��!� !� !�� !� �� !� � �� )- �� '�� 3� �( �� 8�� ,�� 3��(� ��'�� (�� !�)�+�� )� 3�� (� �� 3��)�3 !�� !� �� +�� (�� 3�� 3 !�� 4 �� !��.�� (��)� ��! �� !� ��!��!��)� �.� �� ) � ��)� ��!��!�� )� �� !��! �� . �� )� ��,�� !� �� . �� 3��)� ! ��3�� !��)� !� �� ,� � �.�� . ��!� � �� )�� !��!� �� )� �� !�� !�� +��

�� !� ��'� ��!��!� � �.�* � ��)��)� ��!��!� �� '�� & �)� �� !��!� � �� !��!�� !� �� !��!� �� ! )�� 3�� * � �� !�)� ��.�7 ��!� �� (�� !� �� '�� !�� +�� 3� �� )�� 8�!� 3�� #'�� 3� ��! ��.�� 6 &�!�� -�� #�� !� -� �� !��!� �� 3�� !�� ) �� '�� 3��! ��( �� ! 9��!�� :�� !�� #'�� 3�� !��( �� 3�� !�� !��6�� 3�� (� ��)� ��!� ��'�� ! #�� )�� )�� !�� )� �� )� �� !�!�� 3�� #'�� +��

�� !� �� ( )� �� - � � .�� '�� )� �� .� ��(�� 2� �� 3�� -� #� !� �� 3�� !� ��)� � !�� !� �� ,��

2�� !�� ' 3�� !� � 3 !�� !� �� !�� !,� ��!�� !�� ,�� !� �� !��( �� %��!��)�� !�� )�� ( ��.�� ,�� (��!� � �� )�6 � � #'�� ; � % �� 3�� ! ( ��)� 3�� !�� )� � �.� ��)�� 4��)��)�� !�� +�� !�'� 3�� !� �� !� 9��! �� !�� !�� (-� ��3�� 4 !��( �� )� �� '�( �� %��!��)� �� 3�� #'�� +�� !� �� 3�6 �� 9��!�� -� �( �� !��!�< � 4 !��(�� ( ��( ��3� !�� .� �� )� ��( ��* � �� .� �� !� �� !�� !�� .�� 3�� 3�� ! �� !�� '��)��)� �� !�� '�� !� ��

�� !��)�� +��,� '�� 3�� 0=>?� �!��1� 8��,� � ��!�� (�� )� �� !�� !� � �� .�� !� �� 9��! 0�=>@� �!��1� 4 � �� '�� 3�� 3 !�� 3 !��. � �� )� 9��! �� 6 �� ! !�-� �� )� ��!� �� !��( �� .�� .�� !�( ! ��( �� 4 ��!�� !'!�� )�� !� � �� !� �� !�- ��!�� (�� !�� A�� !9��!�� )�� )�� !��( �� 9��! !�� ) � �� 2� �� !��( �� '�� ! )� �� 3��)�� !�-�� !��)�� ! 9��!�� !��,�)� �� 9��!��8�� #� �� !�� !��

��)� ��!� 3 !�� !� �� ( ��!� �� ! �� (� � ��-�� )�� 7��

Iz @itija svetih

za avgust

8

��

ODGOVOR NA NA[U MOLITVU POSTOJI

� �� ! �"��# ��" �� "� �� $� % �� % � � &�� "�� '�� (��

'�� ! � ��! �$� ��(�� ) *+�� (� �� ,� �� !�� '��"�(�� "�� (�� & � �� (�� -� �� " � ��" ��.��

/�� &�� 0�� ! � �� (�� !�� &��-�� $�� $� �� "� �� &� � �� -�� "�� *1�"� ��2 ( �� 0� �� ! &��2 �� 2,

3�� !�� $ �� (�� &�� 45 �$� �� (� ��

� �&� �� 6�� "�� 7�� "�� &�� "�� (� �� "�� (��

% �� ! � �� "�� $� �� " �� /�� /�� &�� "�� Old Bramptem

roud �� Qinsgeita� 8�� (�� ! �� $�� -�� $�) *'� � � �� ( �, � ��&�� "�� (��

�� $�� !�� (�� /�� $�� (�� "�� "�� (�� $�� ( �� $��

�� !�0�� ("�� $�� /�� (�� &�� &�� !��)

( �� 2'�� .� ��

��

( � ��

3�� -�� (

�� &� �� '�� "�� 7�� /�� (�� "� � �� "� � �� " ��"�� 9�� $� �� "��

( /�� -� � ��

0�� "�(�� $� ��. ��"�� ( �(�� (��

( �� ( �� !�� 3�� ! �� (�� "� ��%�� #� �� 3�� (

"� ��$�� ! �� % �� . �� (�� ( � � �"� �� 2 ( �� (�� %�� "� �� .�� (�� 0 �� "� �� :

-�� (�� "&� � ��(�� $� ��

-�� )0� �! � �� (

�� "� ��" �� 0�"��

9

��

� �� !�� ;� �� (��$�� &�� &�� -�� (�� ! &�� ) *+�� (� �� ,�

�� (�� "�� "�� &�� (�� /� �� (�� $�� &�� 0�� .�� !��

1� �� &� � �(� �� $� �� ( ��

�� !��

-��$� � �� ;�� &�� "� �� !��

/�� (��

% �� (�� (�� .� � �� $�(��$� �� "� � �� (�� "� �� /�� !�� (�� $&� ��" �� "� 0��(�� "� �� .�� ( ( �� "� �� !�� &�� " �� 8� �� ( � � ��

Pamela Henel

NIKOLA TESLA

Tesla je u svom zavi~ajnom okruèwu udahnuo mi-rise epski ovekove~enog kr{a, wemu je vite{ki duhnasle|a, a odanost svome rodu svetiwa. Wegova je Li-ka stani{te “svetlih grobova” i onih zmajevski ope-vanih ideala, zemqa gde je poezija okvir istorijskogpam}ewa i odraz nacionalnog ponosa. Tu se uìlilagenijalnost wegovih predaka, a mo`da je i samom Te-sli taj hercegova~ki, guslarski poj u du{i prokazaotajne prirode i podario mo} uo~avawa nevidqivog.

Qubav prema srpskoj narodnoj tradiciji Tesla jestekao u detiwstvu. Kasnije, u Americi, on je, uprkossna`nim izazovima nauke, davao odu{ka svojoj dubokojvezanosti za narodnu juna~ku pesmu, poku{avaju}i, umaniru pravog rodoquba, da upozna svet sa lepotomepskih slika. Nikola Tesla je gajio ube|ewe da bisrpska nacionalna poezija, kad bi se mogla dobro pre-vesti, iznenadila civilizovani svet:

“Narodna muzika i pesma su najve}e blago na{enarodne kwièvnosti i najdragoceniji nacionalnikapital.”

@iv primer Tesline privrènosti narodnoj pe-smi daje wegov susret sa Perunom Perunovi}em, gu-

slarom iz Crne Gore, pojcem koji je vek proveo prono-se}i epsko nacionalno blago. Perunovi} se sreo saTeslom u Americi, posredstvom dr Paje Radosavqevi-}a:

“Meni je drago {to vas vidim. Za vas sam ~uo veo-ma pohvalno; vi ste vojnik i guslar. Ja volim gusle inarodnu pesmu. Imam }irilicom {tampane sve narod-ne Vukove pesme i ~esto pro~itam po koju, koliko dase osveìm narodnim duhom i ne zaboravim srpski je-zik. Gusle su mi ostale u dragoj uspomeni jo{ dok sambio dete u Lici. Ja volim junake...”

Tesla je tada od Perunovi}a, posle ~etrdeset go-dina, ponovo ~uo narodnu pesmu uz gusle:

“Ve} u po~etku pevawa pesme Stari Vujadin prime-tio sam da sam na Teslu u~inio dobar utisak. U sredinipesme Tesla se malo zanese, a niz obraz mu poteko{e su-ze. Mene to jo{ vi{e odu{evi, te sam sve sna`nije pevao.Posle svr{ene pesme, Tesla ustade i sna`no mi steèruku, pa se okrete da Radosavqevi}u i re~e: - Gusle sunajja~a sila da osvoje du{u Srbinu!”

Teslino interesovawe za nacionalnu kwièvnost nepodrazumeva samo wegovu qubav prema usmenoj ba{tini.Wego{ev “Gorski vijenac”, ~ija mudrost, jezi~ko-umet-ni~ka i filosofska puno}a i svevremenost nadilazeokvire lokalnog, pesme \ure Jak{i}a, Vojislava Ili}a,a naro~ito Jovana Jovanovi}a Zmaja, Tesla je neizmernocenio i voleo. Odu{evqewe Zmajevim stihovima podsta-klo ga je da, uz pomo} svog prisnog prijateqa RobertaXonsona, jedan broj Zmajevih pesama prevede na engleski,me|u kojima su “Pesma i pesmi”, “Tri hajduka”, “LukaFilipov”, “Jadna majka” i “Ciganin hvali svoga kowa”.Ameri~ka javnost je, u jeku Teslinog nau~no-istraì-va~kog rada, ipak bila upoznata sa stihovima jednog Sr-bina, sa srpskom kulturom i umetno{}u, o ~emu se u tojsredini vrlo malo znalo. âsopis Century Magazine

je maja 1894. objavio Teslin tekst “Zmaj Jovan Jovanovi} -najve}i srpski pesnik dana{wice”, u kome ovaj znameni-ti Li~anin ispoqava britkost spisateqskog dara, smi-sao za su{tinsko razumevawe Zmajevih pesni~kih porukai ve{tinu istorijskog tuma~ewa kwièvnoumetni~ke te-me. Tesla svoj tekst o Zmaju, ne bez razloga, po~iwe ilu-strativnom pri~om o stradawu Srba na Kosovu, pomiwu-}i najpoznatije epske junake - Milo{a Obili}a i MarkaKraqevi}a.

10

��

“Od te fatalne bitke pa sve do najnovijih vremena,za Srbe je nastao mrkli mrak, sa samo jednom zvezdom nanebu - Crnom Gorom. U toj pomr~ini nije bilo nade zanauku, trgovinu, umetnost ili privredu. [ta su oni, tajhrabri narod, mogli da sa~uvaju da bi odràli iscrp-quju}u borbu protiv porobqiva~a? A to su ~inili bezprestanka, mada je odnos snaga bio dvadeset prema jedan.No, vo|ewe borbe je jedino zadovoqavalo wihoveiskonske nagone. Bilo je jo{ ne{to {to su ~inili: ubesmrtnu pesmu su ugra|ivali plemenita dela svojihpredaka, hrabra dela onih koji su pali u borbi za slo-bodu. Tako su okolnosti i uro|ene osobine na~inili odSrba narod mislilaca i pesnika, i tako su postepenonastale wihove veli~anstvene narodne pesme, koje jenajpre sakupio wihov najplodonosniji pisac Vuk Ste-fanovi} Karaxi}, koji je tako|e sastavio i prvire~nik srpskoga jezika, sa vi{e od {ezdeset hiqada re-~i. Te narodne pesme Gete je smatrao doraslim najfini-jim proizvodima Grka i Rimqana. [ta li bi on mislioo wima da je bio Srbin?”

U atmosferi rodoqubivog zanosa, Nikola Teslanastavqa:

“Zmajeve pesme su toliko su{tinski srpske da iz-gleda gotovo nemogu}e da se one prevedu na drugi je-zik. Po o{troj satiri bez volterovskog otrova, podobronamernom i spontanom humoru, po fino}i i du-bini izraza, one su izvanredne.”

Prepiska izme|u Tesle i Zmaja, kao i ona izme|uXonsona i Zmaja, odi{e tonom po{tovawa i truda dase pri prevo|ewu ne povredi ili ne izgubi izvornapesnikova ideja. Zmaj je, opet, kao umetnik koji,osetqiv prema svom pesni~kom potomstvu, nagra|ujenastojawa po{tovalaca, iskreno ganuo Nikolu Tesluprilikom posete Beogradu 1892., kad je u trenutku naj-lep{eg raspoloèwa na sve~anoj ve~eri izgovorioprigodne stihove wemu u ~ast, odaju}i mu na taj na~indirqivo zemqa~ko priznawe zbog otkri}a od svetskogzna~aja. [aqivo, ritmi~ki dopadqivo, prostonarod-no u svojoj jednostavnosti, Zmaj se stihom obratio Te-sli. Zmajeva pesma, “Pozdrav Nikoli Tesli”, obilujetoplinom srpskog bratstva i srda~nosti. Tom prili-kom, ganut, Tesla je rekao Zmaju da i u tu|ini “uvekrado ~ita, qubi i suzama zaliva wegovu poeziju”.

Nikola Tesla je bio inspiracija mnogim na{impesnicima, me|u wima Aleksi [anti}u, DesankiMaksimovi}, Branku ]opi}u. U nabujaloj pesni~kojma{ti Tesla je “Prometej”, “ro|ak Peruna i gromov-

nika Ilije”, Srbin “velebnik”, a guslar Perunovi}ga, na svoj epski na~in, vidi kao “krilatoga i vidovi-toga, ~udotvorca i svetiteqa”.

Tesline literarne ambicije, kao i wegovi kontak-ti sa zna~ajnim li~nostima iz sveta kwièvnosti, po-put Marka Tvena, ili poznata epizoda iz budimpe-{tanskog parka, sa Geteovim “Faustom”, bacaju novusvetlost na ovu tako bogato obdarenu i svestranuli~nost. Vreme, u svom jednoli~nom i nezauzdanom to-ku, pripitomquje i svoja burna obele`ja, koja iz ovo-vremene perspektive izgledaju bezazlenije. Suvi{emaglovito danas izgleda mogu}nost da je u poàru Te-sline laboratorije, marta 1895., sa mno{tvom drago-cenih zabeleàka nestala i wegova pesni~ka zbirka.A mo`da ona ipak postoji negde, ~ekaju}i da je otkri-je uporni, nadom ohrabreni tragalac.

Branimir Jovanovi}

OD BOGA SENE MO@E POBE]I

Ponekad govore qudi jedan drugima: od tebe ne mo-gu nikada pobe}i. Ali je to nepravilno, jer ne samood obi~nog ~oveka, nego i od careva i kraqeva mo-gu}no je pobe}i i sakriti se. Ove se re~i ne odnosesamo na Boga.

Od Boga mi ne moèmo pobe}i: ma kuda i kako be-gali, od wega se nikada ne moèmo sakriti i pobe}i.Sedi{ u svojoj ku}i, tu je Bog; ide{ putem, i tamo jeBog s tobom; oti{ao si ma gde, Bog je i tu; nalazi{ seu varo{i ili selu uvek je Bog s tobom; pobegne{ lina kraj zemqe ili u pustiwu, Bog je tamo pre tebe;htedne{ li da se sakrije{ u zemqu, morsku dubinu,Bog je tamo; misli{ sakriti se u mraku, no}u od wega,ali je slaba nada u to pribeì{te, jer za nas postojidan i no}, svetlost i tama, za Boga nema tame ni no}i,za wega je sve dan i svetlost. O~i su Bo`je svetlijeod sunca i vide u najtamnijim i najskrivenijim mesti-ma sve qudske puteve.

Znaju}i ovo, Psalmopevac je vapio k wemu: “Kudabi oti{ao od duha tvoga i od lica tvoga kuda bi ute-kao? Da iza|em na nebo, ti si onde. Da si|em u pakao,onde si. Da se vinem na krilima od zore, i veselim sena kraj mora, i onde }e me ruka tvoja voditi i dràtime desnica tvoja. Da pla~em: ako me mrak sakrije; alije i no} kao videlo oko mene. Ni mrak ne}e zamra~itiod tebe i no} je svetla kao ti, mrak je kao videlo”.

Nikad od Boga nije mogu}no pobe}i i sakriti se.O, bedni gre{ni~e! Kuda }e{ pobe}i od onoga, ko-

ji je svuda? Kuda }e{ se sakriti od onoga koji sve vi-di? Zna{ li kuda beì{? Begaj od wegove pravde,blagosti i od suda Wegove milosti, jer koliko je ne-izmerna Wegova veli~ina, toliko je i velika Wegovamilost.

O Isuse! Sine ~ove~ji, pod krovom Tvojih krila,na}i }u mir. Kao god {to se tice pod krilima svojematere skrivaju, tako }e se i gre{nici pod krovomblagodati i ~ovekoqubqa Tvoga sakriti. Gospode, tisi na{e pribeì{te.

Tihon Zadonski

11

��

&�� #� �� #��'�� (�� #�� )�� #�� *�� +��!�� #�� ,� ��-�� !� �#�� )�� #� �� .� �� ,� �� #�� /��-�� / �� /��0�� / �� '�)�� #� �� !��-(�,� � �� / �#��0� )��-�� , �� #��(�/(�,� &�!��

Nikola Tesla

MIR

-�� %�� <�� "��

�� "�� (

�� 0�� (

�� $� ��

�� &�� &� �

�� $�� (

�� 8� � �� &��

%�� <�� 8��

� � ��

�� 8��

�� !��"��

/�� "�=��

�� (

�� (

�� ( ��(

�"�� "�� (

��

�� # �� "� �

��

�� . ��

�� "�� (

�� " ��

� �� "��

�� $� � ��

�� "�� !��

��

�� .�(

�� !� ��

�� (

�� "�� '�� $�� ! �� (

�� !� �� (

�� ( �� ( ��

�� ! � ��(

� �� (

�� % �� (

�� $� � ��

��

� � �� !� �� (

��"�� (

��

�� # ��

�� .��

�� "�� (

�� "�� $� �� (

�� <��

% ��

�� $� � � ��(

��$� �� -��(

& ��) *-�� !�� (

��

��"�� "�� 3�� (

"��

�� &� � ��

� �" �� (

�� -��& ��

��

��"��

��$ ��

�� "�� (

��

�� (

"� ��&�� "� ��

�� $� �� (

�� &�� "�

��" �� (

�� (

�� .��

�� !

��

�� (

"�� $ �� (

�� "�� "� ��

��

NERED U NAMA

Istina, da nered po sebi nikakvonije bezakowe. On nas u najva`nijimdu`nostima na{im ~ini zaboravni-ma, li{ava nas najdrgocenija vreme-na i ~ini nas jednom re~i nezado-voqnima. Ja poznajem dosta wih, kojisu Bog zna kako priqe`ni, no izuzroka toga, {to u mnogo ~emu i prikojekakvim malenkostima vremetro{e, nikakvo delo svoje nemogukao {to bi trebalo, da dovr{e. Za-to, sine moj qubazni, razdeli vremetvoje koliko je mogu}e, s najve}ompa`wom i ne rasejavaj misli tvoje,da ono, {to ti je najnu`nije ne zabo-ravi{. Pri svakom delu tvom upravimisli tvoje na odre|eni ti posao, isve, {to si dobro i korisno nami-slio, trudi se da izvr{i{. Ono {todanas uraditi moè{, ne ostavqaj zasutra i od sutra za danas, jer nije mo-gu}e, da onaj, koji se na poredak navi-kao nije, u poslu svome tako uspevatimoè, kao onaj, koji odre|ena na tapravila svoja priqe`no pazi; mnogoje teè biti ~oveku neurednu, negose na poredak naviknuti. Rasudi sa-mo, kako je onome, koji je stvar kakvuzabacio, pa ne moè da je na|e kad munajve}ma treba tumara, i okre}e seovamo, onamo, quti se, gubi vreme,psuje, grdi. Eto {ta ~ini nered. Kojisvaku stvar na odr|eno joj mestoostavqa, onaj ne treba da je traì ida od jeda groznicu na sebe navla~i.Poredak ~uva nas od gweva, qutwe,sva|e, psovke i drugih mnogih zala,zato budi, sine qubazni, u vr{ewusvakoga posla tvog ta~an, i trudi se,da ti svagda iz ruku ~isto iza|e.

o. M.

12

��

KORIST OD PÊLARSTVA

P~elarstvo se boqe ispla}uje nego ma koja drugagrana privrede, jer tu je potreban mali ulog i maliprostor za postavqawe ko{nica. Uloèni novac is-plati se za nekoliko godina, a ko{nice ostanu kaokapital, koji svake godine lep prihod donosi.

P~elarstvo nam donosi direktnu i indirektnu ko-rist. Direktna je korist, {to p~elari dobijaju od svo-jih p~ela med i vosak. P~ele ne daju isti prihod u sva-kom kraju, jer prinos meda zavisi od mesnih prilika iokolnosti, a i od znawa i ve{tine p~elareve. Po pro-stranim poqima Bog je stvorio milione cvetova sa sku-pocenim mirisavim sokom - nektarom, koji nestane akose za vremena ne iskoristi. Taj Boìji dar u cve}u sa-mo vredna p~ela moè iskoristiti i qudima dati, jerp~ela leti sa cveta na cvet, skupqa slatki sok i unosikao med u svoju ko{nicu. Zanemarivawem p~elarstvamnoga velika poqa cve}a ostanu neiskori{}ena, a ko-lika je to {teta? Te{ko je ta~nu procenu dati, aliipak moèmo re}i, da vrednost od vi{e miliona ostaneneiskori{}ena. Kada bi se p~elarstvo svuda negovalokao {to treba, tada bi se popravilo narodnoblagostawe, na pr. jedna ko{nica u sredwoj godini do-

nese 10 - 20 kg meda, a u dobroj godini moè doneti pre-ko 50 kg pa i 100 kg meda. U lo{oj godini ne dobijemoni{ta meda - ali te su godine vrlo retke - stoga moè-mo re}i, da jedna ko{nica godi{we prose~no donosioko 10 - 20 kg meda, dakle za dve do tri godine isplatise ulog u p~elarstvo. U na{oj zemqi, u mnogo krajevaima dve-tri pa{e, pa se moè s uspehom p~elariti. Kadbi se kod nas p~elarstvo vi{e ra{irilo, svaka ku}amogla bi imati meda za svoju potrebu, mawe bi se {e-}er tro{io, i narod bi bio zdraviji.

Oplo|avawem vo}a i biqa, p~ele donose poqopriv-rednicima indirektnu korist, koja je bar pet puta ve}aod dobitka meda, a to na{i seqaci i vo}ari ne znaju,ili ne}e da znaju. Traè}i slatki sok iz cvetova, p~elaleti sa cveta na cvet i pri tome prenosi cvetni prah.Pri izletu p~ela pose}uje samo cvetove od iste biqnevrste, na pr. p~ela koja pose}uje cvet jabuke ne ide nadetelinu ili drugu vrstu cve}a.

Kolika je va`nost p~ela za oplo|avawe vo}a, vi-de}e se iz navedena dva-tri primera.

Na{ seqak kaè da prvu detelinu ne vaqaostavqati za seme, nego drugu. A za{to? Prva je dete-lina bujna, cvet joj je duì, p~ela ne moè da do|e doslatkog soka s toga ne leti na wu, pa vrlo slabo rodi.Kod druge deteline cvet je kra}i, p~ele pose}uju dete-linu, pa je rodna, zato se ostavqa za seme.

Osim p~ela, jo{ bumbari i ose oplo|uju vo}e, aliwihov je uticaj neznatan, jer kod wih samo ènka pre-

zimi, i za vreme cvetawa vo}a wihov broj je mali.P~ele prezime u dru{tvu i na prvim prole}nim dani-ma iz ko{nice izle}e nekoliko hiqada p~elaskupqaju}i med i cvetni prah. Ustanovqeno je da 88%cvetova pose}uju p~ele, 5,5% divqe p~ele i bumbari i6,5% ose, leptirovi i drugi insekti.

Ko jednom pa`qivo pogleda u ko{nicu i upoznaonaj red i raspored rada; onu qubav prema svome dru-{tvu, pa vredno}u i istrajnost kojom p~ela radi ne zasebe nego za svoje dru{tvo - svoj narod, toga }e zain-teresovati ìvot p~ela, pa }e nastojati, da taj inte-resantan ìvot jo{ boqe upozna i pregledawe ko{ni-ca za wega ne}e biti rad, nego zabava i razonoda, kojasvakida{we brige u zaborav baca, pa se ~ovek du{ev-no i telesno razonodi i osveì. Kad se uzme u obzir,da nam ta zabava i razonoda pored moralne i lepu ma-terijalnu korist moè doneti, onda p~elarstvu trebavi{e pa`we pokloniti.

* * *

U jednom slu~aju tuberkuloze koè na licu samno{tvom krupnih kvrga primewivawe meda dalo jesjajne rezultate... Pod uticajem mednih zavoja kvrge suse brzo osloba|ale izumrlih gnojnih ~epova i od-li~no zarasle: istovremeno, bolesnica je, u toku dva-naest dana, koliko je le~ewe trajalo, svakog dana uzi-mala po 60 grama meda podeqeno u tri mawe pojedi-na~ne doze.

13

��

Nema~ki vojni hirurg Cajs je u mnogim svojimpublikacijama saop{tio da je za vreme Prvogsvetskog rata primewivao ~ist med za le~ewe tra-umatskih i gnojnih rana i pri tome dobijao od-li~ne rezultate. Kod te{kih traumatskih povredaon je posle prethodne obrade punio unutra{wostrane medom, a zatim premazivao ranu medom i pre-vijao. Posle 24 ~asa sva ne~isto}a iz rane izbija-la je na povr{inu zavoja, dok su same rane izgleda-le potpuno ~iste. I tek posle toga pristupao jewihovom za{ivawu. Zavoje je mewao svakog danado potpunog ozdravqewa, koje je po tvr|ewu drCajsa nastupalo vrlo brzo. U ~lanku “Med kaospoqa{we sredstvo” on navodi 1000 slu~ajeva pot-puno izle~enih najrazli~itijih formi zaga|ewarana pomo}u meda.

Na jednom malom ostrvu kod Novog Zelandadoseqenici su doneli i posadili vo}e, koje je le-po napredovalo i cvetalo, ali ploda nije donosi-lo, jer se vetrom nije moglo oploditi zbog vla-`nosti koja u primorskoj klimi stalno vlada, paje cvetni prah vlaàn i lepqiv i ne moè da seraznese vetrom. Pomislili su, da klima nijepovoqna za vo}e i hteli su ga vaditi, ali na sused-nom ostrvu vo}e je lepo ra|alo, pa su va|ewe vo}aodlagali. U tom je jedan novi doseqenik doneop~ele, i gle! vo}e u krugu p~eliwega leta doneloje dosta ploda.

U Australiji i Novom Zelandu posejana dete-lina nije ploda donosila, jer nije bilo p~ela, pasu seme iz Evrope donosili. Kada su tamo p~eleprenete, od tada izvoze seme deteline.

Na Cejlonu, vanila se ve{ta~ki, rukom oplo-|avala, s toga je bila skupa, a sad je jeftina jer sutamo p~ele prenete i p~ele oplo|avaju vanilu.

RO\ENDAN NA[EG DOMA- Jedna ispovest -

Otac mi je ve} poodavno preminuo. A i majka ne-kako ubrzo posle wega. Ostavili su mene jedinca si-na. Dok su oni bili u ìvotu u na{oj ku}i visila je ozidu ikona sv. \or|a a ispod we o praznicima svetlu-calo kandilo. Za ikonom je bila zadenut buketbosiqka, kojim je sve{tenik osve}ivao vodicu predslavu i druge praznike. I - se}am se - majka bi uveksprole}a iz tog osve}enog bosiqka uzimala seme i se-jala nov bosiqak u ba{ti kraj ku}e. Dok su bili u ì-votu, iz wihovog razgovora i neskrivene radosti, kojusam ~itao u wihovim o~ima, mnogo puta sam zakqu~ioda su neizmerno sre}no {to imaju sina, naslednikasvog, da im se ime ne zaboravi, da im se loza ne preki-ne.

Moj sagovornik tu obori glavu, na licu mu izbineka rumen a o~i zablista{e kao |ur|evdanska rosana proletwem suncu. Sa nekom skru{eno{}u pogledau mene kao da traì pomo} za svoju daqu ispovest.

- I jo{ ne{to - nastavi on sada prigu{enim gla-som - ne{to {to je po wihovom shvatawu veoma zna-~ajno: da im se slavska sve}a ne ugasi, da se \ur|evdanu wihovoj ku}i i posle wih pomiwe i slavi, za napre-dak potomstva, za pokoj wihov. Ali, o~e dragi, wihovase o~ekivawa nisu ispunila. Posle wih u mojoj ku}ivi{e nije bilo ikone. Ni kandila, ni bosiqka, nisve{tenika. Ni one slavske |ur|evdanske atmosfere.To su za mene, priznajem, bila preìvela shvatawa,koja sam ja zajedno sa wima, po mome mi{qewu, zana-vek sahranio.

Pogled mu zaluta u neku neodre|enost, malo se us-pravi uz naslon stolice i nastavi.

- Oènio sam se i posle tri godine dobili smo si-na. On je napredovao a mi smo nad wim bdeli. Bio jesva na{a radost, idol u na{oj ku}i i ukoliko se pri-bliàvao wegov prvi ro|endan, mi smo se uùrbanopripremali za sve~anost. Jer umesto roditeqske sla-ve, odredili smo ovaj dan za na{u doma}u sve~anost,za na{e ku}no slavqe. Do{ao je i taj dan. Ni{ta nijebilo izostavqeno, ni{ta zaboravqeno. Sve je u na{ojku}i odavalo utisak velikog slavqa. Dok je na{ sin,tek prohodao, nesigurnim koracima krstario po sobii izgovarao po koju re~, u ku}i se pilo, jelo, veselo

àgorilo i pevalo. Gosti, za ~ije smo se zadovoqstvomi u svemu starali, bili su o~igledno zadovoqni iraspoloèni. Bilo je lepih èqa i zdravica uzdravqe, napredak i sre}u na{eg slavqenika. A onkao da je bio svestan ovog kulta, koji se ~ini u znakwegove li~nosti, sve se nekako razuzdanije razigra-vao i {epurio, razgledao i po ku}i razbacivao tekprimqene poklone. Osobito prijatan utisak u~inilaje kitwasta i slatkore~iva zdravica na{eg prijateqaIvana, koji je poèleo da nam sin poraste, da budesre}an, da ga u ìvotu o~ekuju uspesi u svakom podu-

hvatu, da bude ponos svima.Nastade kratak tajac, kao da moj sabesednik sre|u-

je misli za daqi tok svoje pri~e.- Sve se svr{ilo kasno u no} - nastavi on sada

o~igledno sa izvesnim uzbu|ewem. @ena ostade da barunekoliko dovede ku}u u svakodnevni red a ja se spre-mih na po~inak u sobi, gde je na{ sin ve} bio u dubo-kom detiwem snu. Nagoh se nad wegovom posteqom,poqubih ga i legoh. Dugo sam se okretao ~as na jednu,~as na drugu stranu, ali - sna nema. U glavi kome{aweraznovrsnih misli, pred o~ima mi se ukazuje jasan likpokojne majke, pa oca, slika negda{we ìvotne atmos-

fere u na{oj ku}i i dana{weg ro|endanskog slavqa.Sve je to obuzimalo moju du{u, srce, um, sve moje bi}e.Ose}am kao neku laku groznicu. No} je odmicala a sawom i san sve daqe od mene. Ni opazio nisam kada jeèna legla i od dnevnog umora, ve} zaspala. Ustanem,pogledam kroz prozor u ba{tu, kroz koju je pirio to-pao proletwi povetarac. Pro{etah sobom nekolikoputa pa opet legoh. Proslavismo ro|endan, mislim.Lepo je bilo. Lepo je to slaviti ro|endan sinu. Pri-jatno je ~uti lepe èqe uz zdravice. Ali - ali do|emi ne{to, iskrsnu u mislima neobi~no pitawe: Za-{to, kako, u ~ije ime? “Neka poraste, neka bude zdravi ìv, sre}an i dugove~an”. - Strujnu mi kroz glavu.@elim to ja, poèleli su i svi na slavqu. @eli tosvaki roditeq. Ali... ko to deli zdravqe i sre}u, ko

to na kraju daje sam ìvot? Ja li~no osetih da to ni-sam ja. Ni Ivan, koji je govorio, ni ostali, koji su svedobro poèleli. Ja èlim sve to, ali opet ose}am da,po svojoj nemo}i, samo èlim. @elim da neko, nekamo} van moje snage, ispuni te moje roditeqske nade.Ose}am da bez te spoqa{we sile, moje èqe ostajuprazne. Pa koga smo mi to prizivali u pomo}, komezahvaqivali, u ~iju slavu smo sve ovo ~inili? Pomi-slih, ako je to tek onako, onda mi se sve ovo slavqeu~ini otu`nim, nalik na pismo napisano ali nikomene upu}eno, na zov, koji nikoga ne doziva. A ~emu ta-kav rad? Ne nemogu}e je, niko ne pi{e pismo bez

14

��

adrese ili da ga upu}uje na svoje sopstveno ime, nikone upu}uje zov vetru, to bi bio prazan posao. I ovde, uovom ro|endanskom slavqu mog prvenca, sa svim na-{im èqama i nadama, osetih da smo mi i nehotice,nekako nevoqno i potsvesno zaronili u neki svet sna-ge i mo}i, koja nama nije svojstvena. U glavi miodzvawa govor Ivanov, niù se re~enice jedna za dru-gom, kao da ih on sada u sobi preda mnom recituje, aliose}am onu prazninu, onaj nedostatak bez koga sve po-staje prazno. Nema onog neophodnog: neka Bog da dabude tako, Wemu hvala za sve. Ro|endansko slavqe -{ap}e mi ne{to, pa to je ustvari molitva Bogu za svena{e èqe i nade, blagodarnost na daru i mimo na{evoqe. Bez toga priznawa, ovo slavqe bez sve}e i ta-mjana, bez ikone i bosiqka to je ustvari ba{ ono pi-smo, upu}eno bez dovoqne adrese i bez uredne markena wegovoj koverti. Ne znam za{to! Za{to da upu}u-jem takvo pismo? Mo`da i ne bi stiglo gde treba.

Ubrisa zajapureno i lakim znojem oro{eno lice,nalakti se i produì:

- Leìm i }utim - misli i ose}awa roje se u meni.Prise}am se pro{losti, roditeqa, slave, ikone ikandila. I neostvarenih nadawa mojih roditeqa. Se-tih se: ju~e je bio peti, a danas je {esti maj. \ur|ev-dan osvawuje, krsno ime mojih roditeqa - i moje.Ustanem, pogledam na sat - ~etiri. Oni spavaju. Obu-koh se i umih. I ako je davno bilo, se}am se gde bejahsklonio na{u slavsku ikonu. Izvukoh je pokrivenuslojem pra{ine i pau~ine, o~istih je i postavih namesto, gde je nakada stajala. Noge mi same klonu{e ija klekoh ispod we. Dugo sam se molio, od srca iiskreno, kao {to je nekada majka ~inila. Ustadoh ipoqubih lik Svetiteqev. Oh, kako zaèleh da u ruci,tako pred ikonom, drìm pripaqenu vo{tanicu. Aligde sada da je na|em? Vratih se ponovo u sobu sinu ièni.

- Ustani, probudih je, probudi i dete.- Rano je jo{, re~e ona, ne}e{ vaqda na posao sa-

da?- Ustanite, danas je \ur|evdan, na{a slava. Danas

je ustvari ro|endan na{eg sina. I moj. I tvoj. Ro|en-dan na{e ku}e.

Moj sabesednik zavr{i svoju pri~u, iz grudi muizlete dubok i snaàn uzdah a lice mu se ozari:

- O~e, nabavi mi, molim te, kandilo za moju ikonua u nedequ do|i da krstimo moga sina!

o. Milosav Gvozdi}

GOVORE DA NEMA BOGA.....

� �� 2 <�&�� 2 �� +� �� *��(�� ,2

>�� "�� (�� $� � �� )

( 3�� $�� "� � � ��2��

� ��)('�� ( � � ��"� �� ( <�� "�

� �� "� �� '�� (�� $� �$� ��(� � �� !� &� � �� "� � �� "� � � �� $� �)�� $� �$� �� 2

�$� ��( /��

*"�,�( � � �� 2( /�� ( �� ( �� (��

� �� $� >�� 2

( >�� *��,�( � �� (

� � � �� 2( ;��( 8�� <�� " �� (

� � �� $� �$� &�� ( �(�� ( �� $� �� 2

( �� "� � �� ?�� $�

( �$�� $�� ( �� $� �� (� �� "��$� � �� (�� "� � ��"��) �� $�2�� /�� ( �� $� ��" ��(�� 3� � ��(�� 2

( ;��( � �� $2

( '�� ( �� (�� $��

( �� ( �� ( � �� ( � 2

( ;��( �� $�2( / ��( 3��

�� $�2 '�"� �� . �� (�� %�� 2� � �� 8� �� $� �$�� !� &� � �� "&��) �� $�2 �� $2

( '�� ) *��:,�� ) *'��,�

( �� #� �� 28�� $� ��"� �� # � �� ( � �� 2 @�� 9�("� �� 8�� 9�"� �� +��

( �� ( � �� (� � � �� +�� ( � � ��!� �� 0� �� &�� " �� "� �� (�� ) �� &�� ! ��(�� &�� (�� % �� !�� "� � &�� # �� (��( �� $�� 8�� !�� ) ��(�� +�� ( ��"�� *��,�� +� � �� "�� +��

15

��

KAKO SE IZBAVITI OD UNINIJA?

0�� "�� '�� &��! &�� ! �� .�� *�� ,� 8�� &�� "�� (� �! �� $�� ( �� "� �!�� 0�� (�� (�� 8�� &� �(� �� . �� .�� (�� '�� !� ��("� ��

1�"� �� (��2 1�� "� � � �� ) *3�� ,� �� ( �� &�� ( � �� &�� "� �� .�� ( �� " � �� (�� ! �� (�� '�� *�� (� ��&�, ABB '�� C�CCD� / �� "� �� (�� $� �� . �� (�� 8"�� $�� (�� (��: 0� � �� &�� 8�� "� � �� ( �� (��

/�" �� !��"�� ) �� "� ��"� �� .�� ( �� ( �) *;�� &�� ( �� ": '��!�� /�"2E� �� :,�

�� "�� (�� ( �� >��.& ��

�� !�� !�� >��.&� �� ( � � �� % �� (�� '�� >��.&�� +�� ( � �� ! �� 0�� !� ) �� (.�" � �� &�� !��(�" �� " �� & � �� 0� � �� ) *+�� ( �� ( � �� :, % � �� ! �"� �"� � ��! � �� ) *+�� "� � �� "2, �+�� ) *'�� "� ;� �� !�� ,�

�� (�� >�� "� � �� +�� >�� .� � �� ) *-� � �� $� �� & � �� $ �� &� �� 8� � �� ( �� "�� (�� -� �� ( �� ,� % �� (.� �� " �� ( ��(��

�� .� �� (� � �� !�� +�� "� �� "�(�� &� � ��

ZBOG ÊGA SAWAMOSTRA[NE SNOVE

Kada ~ovek prebiva u gordosti, kada sve darove isposobnosti koje mu je Bog dao pripisuje sebi istavqa sebe iznad ostalih, misle}i “ja nisam takav”ili “ja nisam kao svi drugi” - onda blagodat Boìjaodstupa od wega i vi{e ga ne {titi. A greh gordostije najstra{niji, po{to ~ovek krade i otima od Boga ipripisuje sebi. Nalaze}i se u takvom - bezblagodat-nom stawu, ~ovek kad legne da spava moè videti sebeu snu u stra{nim situacijama. Mogu ga napadati nekistra{ni, crni qudi ili ga terati psi i neke drugezveri, ili krene da presko~i veliki jarak, pa proma-{i i po~ne da pada, pa se od straha probudi. Probudise i obraduje {to je sve to samo san. Napadaju ga sva-kojaki gmizavci, zmije. Sva{ta se u snu moè videti!Kroz takve snove nam Gospod pokazuje da mi ìvimonepravilno. Kada ~ovek uvidi svoje grehovnoìvqewe, kada shvati da ìvi samo od milosti Boì-je i da se s nama ni{ta ne doga|a bez voqe Boìje, ka-da sebe preda Bogu - tada }e sve biti kako treba, zapo-~e}e blagodatni ìvot. Kada dozvolimo Bogu da OnSam ustroji na{ ìvot, tada }e nam se du{a uspokoji-ti.

Naravno, i svete qude pla{e demoni, ali, tada ve}nije stra{no - wih ~uva blagodat Boìja.

16

��

�� 1� �� #�2 � �� - �� !� /�)�� #�� - ��#� !� /��/��

TORBA SRE]E

Torba na{e zemaqske sre}e u-vek je poderana. [to vi{e u tutorbu trpa{, trpa{, to se vi{e izwe prosipa. Najneiskusniji u bo-ànskoj mudrosti nose najve}etorbe, a mudraci hode sasvim beztorbe.

Ako se raduje{ {to kod tebenije ovaj slu~aj, te {to tvojatorba ne izgleda poderana, a tioslu{ni komandu smrti, jedan,dva, tri - i ti }e{ se osetiti naivici groba, u kome }e te pritis-kivati ne samo zemqa nego i tvojaprepuna torba sre}e, koja udvo-stru~ava tamu i teìnu groba.

KAKO SE PONA[ATI U BOLESTI?

[TA JE U TOM PERIODU VA@NO ZA ÔVEKA?

Najva`nije od svega je - ne zabo-ravqati biti blagodaran Gospodu zasve. Kada nam do|e bolest, dobroupamtimo ovo: {to je ve}a bol, vi{eje potrebno blagodariti Gospodu.Govorimo: “Slava Ti, Gospode. Ovabolest mi je data zbog nekih grehova.To mi je potrebno radi o~i{}ewa,pa ~ak je premalo. Potrebno mi jejo{ vi{e nevoqa i bolesti - tolikoimam grehova!” Ako tako budemo Bo-gu blagodarili, prevr}u}i se (u bo-lesti) s jednog boka na drugi, onda }enam Gospod dati snage. Du{a }e setada brzo o~istiti od grehova.

Poznavao sam u Po~ajevskoj lavrinekog jero|akona Gerasima, koji sebio stra{no opekao: izgorele su muruke, le|a, stomak. [est dana je sta-jao na kolenima, jer mu je bilo nemo-gu}e da legne. Nije uop{te zaroptaoiako su mu ruke bile skoro sasvimcrne, izgorele. Nijednom nije zarop-tao. Pri~e{}ivali su ga svaki dan.Kroz 6 dana, preselio se u Ve~nost.Kada mu je bilo opelo, na praznikVavedewa Presvete Bogorodice, re-kao sam narodu u propovedi da se mo-le za wega. Posle slu`be sam oti-{ao u keliju, prilegao i tada ga od-jednom ugledao. Stoji na onom mestuna kome je goreo i govori mi: “Hvalati mnogo. Ja sam - ìv”. Zna~i da senarod pomolio za wegovu du{u.

Potrebno je, dakle, blagodaritiBogu u bolestima, a ne roptati. Mno-gi dobri qudi su ~ak molili Boga daim po{aqe neku bolest. Treba nosi-ti neki teret na svojim ple}ima,imati neki bol. Zdravi qudi su ra-nije nosili na sebi vre}e sa peskomili te{ke verige. A od nas se ne tra-

ì drugo osim da blagodarimo Boguu bolesti. Gospod zna ako nas boli je-tra, ili srce i glava. Gospod zna ko-me je {ta potrebno za spasewe io~i{}ewe du{e. A mnogi od nas sutoliko zla naneli bli`wem! Pone-kad uzastopce nekog kiwimo i du{umu iznuravamo, a nas ne dozvoqavamoni da taknu. Bolesni smo, nervi sunam popustili. Ja takvim “bolesni-cima” ~esto kaèm: “Va{e nervetreba izolovati”. Znate li kako se

iskre ogoqeni provodnici? I kod~oveka je sli~no: blizu je infarkttu gde su nervi “popustili”. Unutrase iskri - iz srca ide ogaw, dim ismrad. Potrebno je izolovati nerveprostosrda~nim pokajawem (setitise svih grehova), ne povr{nim, ve}detaqnim. I treba se smiriti, trpe-ti sve i svakoga. Tada }e se na{inervi u~vrstiti.

IZVOR MILOSRDNOGNEPRIJATEQA

Ovo se dogodilo u Aravijskojpustiwi. Pored usahlog izvora usta-vio se stari arab radi odmora. Ose-}ao je è|, ali nije hteo uzeti tikvus vodom, jer je znao, da za dva dana ho-da na svome putu ne}e na}i vode. Utom trenutku, povode}i se, kladencuje pri{ao mlad ~ovek.

“Vode, vode”... moli on pru`ju}iruke. Starac je tu`no zanihao, gla-vom, rekav{i: “kladenac je suv”.

“Umirem od è|i: ve} tri dana ni-sam okusio ni kapi vode”. Starac mutada pruì sud sa vodom.

- Stani... Ti si iz plemena Samai-la, re~e mu mladi}.

- Da...- Poznao sam po tvome prstenu. Ja

sam iz Ashadida, neprijateq tvogaplemena i ti mi ne moè{ dati vode.

- Pij, kratko odgovori starac.Mladi} uze sud i stade piti.

- A sad idi sa tim sudom za dva danado}i }e{ do oaze.

- O~e... [ta }e s tobom biti!!- Ja }u ostati ovde, jer ja sam star a

ti si mlad. Kad do|e{ domu, reci ka-ko se poneo hayi Samail.

Mladi} po|e pa se opet vrati i re-~e: ima{ li dece, sinova, k}eri, unu-ka?

- Nikoga, re~e starac i mladi} po-|e spokojan.

Starac je slagao. Imao je dece.Pro{lo je nekoliko dana. Asha-

did se vrati kladencu s vodom i ka-milom, ali starac be{e mrtav. Alipored wegova tela tekao je izvor ì-ve vode, koji je izveo Gospod - za spo-men dela milosr|a. Izvor ovaj na-zvat je izvor “milostivog neprija-

teqa”.

17

��

RADI

-�� !�� !�� "� � � �( �� "�� ("��

�� 0�� (�� (�� "�� .��" � �� &� �� "�� !�� " �� "�� !�� &��

7�� !��;�� 3� � �� (�� $� �� 3� �� $� �� (�� $� ��&��$�� $��$� � ��2 -� �� &�� $�� "�� /�� !�� ! �� &�� "��

/ �� &�� 3�� "� � �� &�� $ �� 8�� (�� $� �� "�� (�� # � �� &� �� (�� "�� .��

-�� "�� "� � �� &��$�� $�� &�(�� "�� ! &�� (

"�� &�� ("��

/�� "� �� "�� 3�� &��$ ��"�� (�� ! �� ("�� 2 0�� &�� (�� (��$� �� $�� "��

1�� &�� "�� "� �� &�� &� �� '�� &��! � (�� $ �� "�� (�� .� � ��

0�� "� �� (�� (�� " � �� (��

SUJEVERJE

% � ��! �� .� �� $�� (�� .� �� (��$� �� (�� (� ��$�� "� � �� (�� $�#�� $� �� . ��# �� "� ��(��(��# ��

�$�� &��&�� &�� &�"�� (�� (�� "� � � �� =�� $��(��

� ��" �� (�� .�� ("�� 9�� &�� $ � � �� ( � � �� & � �� "&�� .�� 0�� "�� 1�� (�� &�� &�� &�"� ��(�� ! �� $�� (�� ! ��

/ �� (�� !�� (��

0�� (�� $�� $� � �� "� � ��"��2 0��) �� *1�"�

18

��

��2 �� "��(��) �� "� �� "��

3�� ! &�� (�� "�� !��"��(��! ��# � "�� .&�� (� � �� F�� "��(�� # ��(&� �� # �� "��

/� �� $� �� $�# � �� !�� (��

-�� (�� -�� $� �� "� �� -� ��'� �� -�� & �� " �� ! �� (��

P. T. Z.

UZROCI QUTWE

Nekada je ìveo jedan ~ovek, kojise jako qutio, ali se veku posle togazato kajao. On je mislio: “Nevaqalisu qudi uzrok mojoj qutwi; oti}i}i}u u {umu da ìvim, ne}u tamo niko-ga videti, ne}u ~uti ni{ta r|avo ine}u se imati na{ta naqutiti”. Ta-ko je i u~inio. Oti{ao je u {umu kodjednog izvora, u kr{u i po~eo je pra-viti kolibu. Od te{kog rada bio seoznojio i da bi se rashladio hladnomvodom, metnuo je svoj kr~ag pod iz-vor. Kr~ag nije imao svoju dr{ku,ve} ga je nosio na uzici. Od jakognadirawa izvorske vode, kr~ag seprevrne te se voda prospe i kad seve} ovo nekoliko puta ponovilo,pustiwak se naquti, potegne svoj kr-~ag o kamen te ga razbije. Odmah je poobi~aju do{lo kajawe i kad je ugle-dao par~ad od kr~aga, rekao je u sebi:“kakav sam glupak, mislio sam daqutina u mene ulazi a ona iz mene iz-lazi; vrati}u se iz ove pustiwequdima, da bi mogao dobiti dobarsavet i moliti se, da se moje srce po-pravi.

Uzroci qutwe nisu izvan nas, ve}u nama samima. Oni ne zavise od ka-kvih spoqa{wih okolnosti, ve} oddu{evnog stawa onih koji se qute.Qutina je {tetna za ~oveka, zato jetreba izbegavati. Treba se setitiapostolskih re~i: “budi spor srditise, jer srdwa ~ove~ja, ne ~ini pravdeBoìje” (Jak. 1, 19-10). Naro~ito setreba ~uvati da u qutini ne u~inimo{to na ào svome bli`wemu.

Ako osetite da ste quti ne govo-rite, da se ne bi vi{e qutili. Trebasa~uvati hladnokrvnost, jer qutwanije nikakav dokaz. Neko je zapitao

svog suseda, koji ga je pobedio svojimstrpqewem i hladnokrvno{}u kakoto on moè podnositi uvrede i ovajmu odgovori: “Prijatequ moj, odmah}u ti odgovoriti. Po prirodi ja sambio tako isto buran i plahovit kao iti. Primetio sam, da qudi kad senaqute, uvek jako vi~u i pomisliosam, da kad bi mogao da se uzdrìm ine vi~em, onda se ne bi qutio mogaobih ugu{iti svoju qutwu. Zato sampostavio sebi pravilo, da nikad nevi~em, ne podièm svoj glas iznadobi~nog govora i bri`qivo ~uvaju-}i ovo pravilo, blagodare}i Bogu,potpuno sam udesio, sa svojim od pri-rode neuzdr`qivim jezikom”.

Temeq je svih vrlina, vladawe so-bom. Ako ~ovek popusti svojim }udi-ma i strastima, od toga je trenutkaizgubio svoju moralnu slobodu.

o. T.

19

��

Arhijerej trajnopoqski za-

èle da vidi prepodobnog Maksi-

ma Kapsokaliva i da razgovara sa

wim. U pratwi svoga |akona on

doputova u Svetu Goru. Da bi

proverio glasove o prozorqivos-

ti prepodobnog Maksima, arhije-

rej se napravi |akonom a svoga |a-

kona obu~e u svoje arhijerejske

ode`de. I kad arhijerej, obu~en

kao |akon, u|e predhodno k wemu

mole}i ga da primi trajnopoq-

skog vladiku, prepodobni mu od-

govori: “Ne ku{aj moju ubogost,

sveti vladiko, nego me blagoslo-

vi. Oprosti mi, nastavi on, ja vi-

deh kako vi s |akonom izmewaste

odelo”. Arhijerej zamoli opro-

{taj od prepodobnog, i vrati se

od wega sa velikom kori{}u po

svoju du{u.

Jednom putuju}i u svoju postojbinu svojojroditeqskoj ku}i, Simeon N. Bogoslov, stièna reku Galos u Vitiniji. Kraj reke vide jednogribara i upita ga da li ima da mu proda ribe.Ovaj mu se poàli da od rane zore evo ~itavihdvanaest sati lovi, i ni{ta nije ulovio.Svetiteq mu onda predloì: “Baci udicu u imemoje, i ako {to Bo`jom pomo}u uhvati{, ti}e{ mi prodati”. Ribar baci udicu, i tog ~asaupeca veliku ribu, uze je i strpa pod svoju kaba-nicu. Svetiteq mu onda re~e: “Evo ti novackao {to smo ugovorili, i daj mi ribu koju siuhvatio u ime moje”. Ribar mu na to odgovori:“Ona treba meni za jednog senatora i ne}u da jeprodam”. Svetiteq nastavi svoj put, i tek seodma~e, a ribaru se otrè riba ispod kabanice,bu}nu u reku i izgubi se.

STID- Svedo~anstvo o grehu i pomo} u borbi protiv greha -

Postoji jedna divna osobina uqudskoj prirodi, koja mu pomaè dase uzdràva od grehova. To je stid.Divna qudska osobina! ôvek, obu-zet stidom, dolazi iznenada u takoste{wen i neprijatan poloàj da nezna kuda bi po{ao. Najradije bi po-begao od qudi...

Kakva je to osobina? [ta je tostid? Stid se kao i strah javqa u dvavida. Prvi je stidqivost - osobinacelomudrija i neporo~nosti. Ta oso-bina pripada de~ijem i mla|em uzra-stu, kao neporo~nom, kome su stranestrasti koje uznemiruju starije. No,ponekad i stariji imaju takav stid,ako vole da ~uvaju celomudrije u mi-slima, re~ima i delima i ako se gnu-{aju od svake pojave nemorala i gre-ha u sebi. Ta osobina je i ona kojuapostol zapoveda, posebno hri{}an-kama, kada kaè da ukra{avaju sebedobrim delima, sa stidom i ~estito-{}u(1 Tim. 2; 9,10). Tako su celomu-dreni i neporo~ni bili prarodite-qi pre pada. Wima je bio nepoznatonaj stid koji je sada svojstven nama.Postawe govori o wima da se oni, ka-ko nisu imali ode}e, nisu stideli(Post. 2, 25). A od ~ega su i imali dase stide, budu}i neporo~ni i ~isti.Stid, dakle, u svom pravom smislu je-ste znamewe greha. On se javio istog~asa po padu kako to vidimo na timistim na{im praroditeqima. Da,stid je saznawe greha, ose}aj krivi-ce, otvorena pojava na{ih nemo}i,obli~avawe na{ih tajnih bezakowa.Postidimo se ~im postanu javni na-{i nedostatci, koji su bili nepozna-ti ili koje smo hteli da sakrijemo odqudi. Stidno nam je kad se otkriju

na{e samoqubive i sebi~ne namerei dela, ako smo se na primer lice-merno predstavqali blago~estivim,ako smo davali novac u crkvu i siro-masima iz sujete, odlazili na bogou-godna mesta u te`wi da dobijemo na-gradu. Stidimo se kada se otkrivajuna{a zla dela, kada smo nekog otvo-reno osudili, ismejali, ako smo ne-kog obmanuli ili tajno ne{to tu|eprisvojili, ako smo prevarom dosti-gli ~ast ili stekli sebi imovinu.Postidimo se kada postanu poznatana{a zla raspoloèwa i strasti -licemerstvo i laskawe, neiskre-nost, prepredenost, zavist; zlura-dost; kada postanu javna na{a tajnadoma}a bezakowa: pijanstvo, raz-vrat, svadqivost.

Kako nas je stid kad qudi upoznajuna{a bezakowa i grehe! Te{ko namje da se pojavimo u dru{tvu. Kakomu~no ose}awe proìma na{a srca,kako je ono urezano na na{im lici-ma i time jo{ vi{e uveli~ava na{uunutarwu pometenost i jad.

Kada je na jednom judejskom sabra-wu (skupu), nakon {to je Gospod IsusHristos iscelio zgr~enu ènu, sta-re{ina imaju}i negodovawe i zavistprema Hristu, pred svima rekao daHristos naru{uje zakon Boìji zato{to iscequje subotom. Gospod je iz-obli~io wegovo licemerje pred svi-ma - i kako je tada bilo neprijatno istidno tim Wegovim neprijatqima.Sti|ahu se prime}uje Jevan|elist,svi koji mu se protivqahu (Luka 13,17).

Stid nas je da se pokaèmo predqudima kad postanu poznata neka na-{a zla dela, ~ak i samo jedno jedino

prestupawe, neprili~an postupak.A kako }e nam tek onda biti na onomsvetu, pred Bogom, svetim an|elimai svim qudskim rodom? Kako }e motada, u takvom saboru slu{atiotkrivewe i izobli~ewe svih na{ihtokom celog ìvota ~iwenih greho-va, javnih i tajnih zlih dela, i ne sa-mo zlih dela, ve} i misli, namera,èqa i svih raspoloèwa premagrehu?! Kako }e nam biti? Tada }emosamo poèleti da nestane sunca, dane bi vi{e bilo dana i svetlosti Bo-ìje. Tada }emo poèleti da pobeg-nemo, ali ne}emo imati kuda, èle-}emo da se sakrijemo, ali ne}emoimati gde. Re}i }emo gorama: “Pad-nite na nas i sakrijte nas” (Otkr.6,16), ali se ni to ne}e dogoditi; do-ziva}emo smrt, a ona }e bjeàti odnas (Otkr. 9,6). O kako je potrebnopriqe`no se moliti Bogu za to dastanemo nepostidno pre Sina ôvje-~ijeg (Luka 21, 36), kada On do|e uslavi Oca svojega sa svetim an|eli-ma!(Mark. 8,38). Kako je potrebno dase trudimo da izbegavamo zla i sram-na dela!

Stid ovoga ìvota je onaj koji nasporaàva ovde, u dru{tvu qudi; odwega se uzdràvamo ~iwewa javnihbezakowa, sramnih i ru`nih postu-paka. Upravo ti na{i zli postupci igresi i ~ine da se stidimo. Mi jesmogre{nici iako nikada ne èlimo daizgledamo tako. A ~im na{i gresipostanu javni, postaje nam te{ko inesnosno i stidimo se. Tako se timstidom uzdràvamo od greha; po~i-wemo da izbegavamo zla dela, da nebi zbog wih izgubili dobar glas ipo{tovawe u dru{tvu, da ne bi

20

��

ukaqali svoje hri{}ansko zvawe de-lima neprili~nim wemu. A stid bu-du}eg veka, kada }e gre{nici bitiposramqeni na sveop{tem saborupred licem Boga i svetih an|ela?Taj stid neka nas uzdràva od svih, ionih tajnih i skrivenih grehova kojinisu poznati qudima ve} samo jedi-nom Bogu, koji }e i osvjetliti {to jesakriveno u tami i objaviti namjeresrca (1. Kor. “,5).

Velika je Boìja milost prema~oveku. Bra}o, Gospod Bog je usadiou ~oveka takve sile i ose}awa kojimu pomaù da neporo~no sluì Bogui da se uzdràva od greha i pada. Taj-na sila savesti i unutra{wa ose}a-wa straha i stida - prirodna su i sva-kom ~oveku svojstveni glasovi kojinikada ne }ute, zaustavqaju}i nas naputu ka poroku i zovu}i nas na put kavrlini; glasovi koji postojano sve-do~e o na{em padu i uvek nam pred-stavqaju na{ greh stra{nim i po-gubnim.

Te{ko nama ako i ti glasovi u na-ma ne deluju, ako da tako kaèmo neslu{amo sebe same i radimo ono od~ega nas na{a sama priroda uzdrà-va i opomiwe nas, protiv toga. A toje naàlost ~esto upravo tako. Akouporedimo sebe sa na{im blago~e-stivim precima uvide}emo velikurazliku i to ne na na{u korist. Sa-vest na{ih predaka pokazuje nam se unajsvetlijem obliku: ona je za wihbila boànstveni zakon, protiv ko-ga pogre{iti im je bilo isto takostra{ni kao i protiv samog Boga. Uuzajamnim odnosima savest je za wihbila ubedqivija, vernija i ~vr{}aod svih dokumenata. Data re~ iliobe}awe bili su sveti i nezamenqi-vi. A u kakvoj su tek meri bili pro-èti stahom Boìjim, dubokim po-{tovawem prema svetiwi, po{tova-

wem i pokorno{}u vlastima, povi-novawe pravilima i ustanovama cr-kvenim i zakonima gra|anskim! Aonda celomudrije, skromnost, stid-qivost, posebno me|u devojkama iènama ranijih vremena! Te osobinenisu bile samo wihov ukras ve} ipravilo ìvota, isto onoliko koli-ko sveto koliko je sveta za hri{}aneuop{te ~istota ìvota i nepo-ro~nost.

Da li je isto tako i sada? Makar unajmawoj meri? Ne i ne! O stawu sa-vesti u na{e vreme svedo~i smaweweuzajamnog poverewa, sva|e i parnice~esto i me|u ro|acima, nepo{tova-we roditeqa. Nedostatak straha po-kazuje na{e nepristojno pona{awe uhramu Boìjem, naru{avawe crkve-nih ureda i pravila, svojevoqnost imnoge druge stvari. O skromnosti istidqivosti da i ne govorimo! Teosobine smatraju se ~ak nedostacimai manama, a kao savr{enstva za obra-zovanog ~oveka se progla{avaju ne-skromnost i sloboda, ~ak i bestid-nost u odevawu i obra}awu jednogapola prema drugome.

Takvo je na{e vreme. Izgleda da{to se poboq{avaju spoqa{wi u-slovi ìvota, to se de{ava pad unut-ra{weg stawa u ~oveku i uporedo save}im saznavawem i obrazovawem(dana{wim, prim. prev.) ide i gubi-tak dobrih naklonosti i moralnokvarewe ìvota.

Potrebniji su nam sada, vi{e negoikad, saveti koje hri{}anima dajuApostoli: “Ne saobraàvajte seovome vijeku, nego se preobraàvjteobnovqewem uma svoga da iskustvompoznate {ta je dobra i ugodna i savr-{ena voqa Boìja” (Rimq. 12, 2).“Spasite se od ovoga pokvarenog ro-da” (Djela 2, 40). Boè na{ slava Te-bi!

21

��

Za vreme arhimandrita Savatija dogodi seslede}e divno ~udo. Jedan seqak, koji ìvqa{eu blizini obiteqi svetog Arsenija, zakopa u{umi svoje blago, àle}i da ga sa~uva. Posle ne-kog vremena ovaj ~ovek do|e opet onamo gde be-{e sakriven wegov novac, stade ga traìti, aliga ne mogade na}i. Seqak pade u veliku tugu, sta-de jadikovati i plakati. On ~ak htede i da seobesi, i ve} be{e privezao uè za drvo. Utomiznenada stade pred wega blagoobrazni mu` ire~e mu: Za{to si, ~edo, namislio zlo u svom sr-cu? Za{to ho}e{ da pogubi{ du{u svoju i osu-di{ sebe na ve~ne muke?

Seqaka spopade strah i trepet: on stade pla-kati. Na pitawe krasnog muà, za{to tako gor-ko pla~e, on odgovori da je sakrio svoj novac ine moè da ga prona|e. Blagoobrazni mu` udarièzlom u zemqu i re~e: Na ovom mestu }e{ na}ito {to traì{. - Seqak, raskopav{i zemqu, na-|e svoje blago. Poraèn time, on stade blagoda-riti blagolikog muà i upita ga: Odakle si, ~a-sni o~e, i kako se zove{, da bih ti ja mogao za-blagodariti {to si me spasao i {to sam na{aosvoje blago. - Ja sam Arsenije i ìvim u obite-qi, podignutoj mojim trudom. Idi tamo i uznesidostojnu blagodarnost Bogu.

Iz @itija svetih

Neki pobo`ni ~ovek, po svom sluzi, po-sla prepodobnom Benediktu dva kr~aga vi-na. A sluga sakri negde uz put jedan kr~ag svinom, a drugi donese ocu. Prozorqivi sta-rac, otpu{taju}i slugu re~e mu: Pazi, sin-ko, da ne pije{ iz onog kr~aga {to si sa-krio na putu, nego prospi ono vino i vide-}e{ {ta jeu wemu. Postidev{i se od ovogukora, sluga se pokloni svetome i otide. Akad stiè do sakrivenog kr~aga, on, da biproverio star~eve re~i, stade zagledati ukr~ag, pa izli vino, i sa vinom ispade zmija.On se veoma upla{i, i kaja{e se zbogu~iwenog greha.

ISPUWENA DU@NOST

“Vera bez dela mrtva je”

(Jak. 2,17)

Mr{avo, sipqivo kquse, upregnu-to u pretovarene taqige jedva kora-~a po neravnoj kaldrmi. Ovda onda,zadihano od umora, frkne na nozdr-ve, nadaju}i se, vaqda, da }e ja~imizbacivawem vazduha smawiti te-ret, koji mu je nemilosrdni gospodarstavio na iznurenu snagu. Ali, na-protiv, sa svakim frkawem smawi-vao se na teret, ve} otporna snagaove nevine ìvotiwe. Po kad-kad bibedno kquse, povijaju}i se od tereta,odmahnulo svojim netimarenim re-pom, a svaki zamah kao da nam je bol-no dobacivao prekor: qudi, {to vamje svaki ~as na jeziku milosr|e, do-brota, qubav, pa ~ak i prema nepri-jateqima, za{to nemate bar iskricusaàqewa prema meni va{emhranitequ?! Za{to me ovako bezdu-{no mu~ite?! A wegov gospodar, bezsumwe, svestan svoga uobraènog ~o-ve~anskog dostojanstva, mirno kora-~a kraj kola, neose}aju}i ni najmawegriù savesti, {to se wegovom kriv-wom mr{avo kquse tako bezdu{nomu~i. Udubqen u svoje misli ~as po~as bi o{inuo kquse, gone}i ga, damu {to pre zasluì novaca. - Za ovajtovar - usput je ra~unao - dobi}u dvadinara. Dobro je {to sam pretova-rio ina~e ne bi bilo ni {est gro{a.Od ove zarade kupi}u kqusetu za dvagro{a sena, dosta mu je, a za zob }e daoprosti. Ako }e mo pravo nema se za-{to ni kupiti. Dok nabavim leba i sleba za sutra{wi obrok, tek ako miostane koja crkavica za jedno dve ra-kice, da se kao ~ovek potkrepim.Ima jo{ jedna mala uzbrdica da se

pre|e, pa }e posle lak{e biti. Na-sta}e blaga nizbrdica. Kqusezapiwe iz sve snage da kola izvu~e uzbrdo. Le|a je tako pogurilo, da bez-malo nali~i na jednogrbu kamilu, anogama pravi sitne, ùrne korake.Bokovi se, zbog sipwe, ravnomernovrlo brzo diù i spu{taju. Para nanozdrve mlazevima juri. Umorne no-ge sve vi{e podrhtavaju. Na polovi-ni uzbrdice snaga ga izdade, kle~e napredwe noge, ali odmah poku{a daustane. Tek {to se oslonio na desnunogu, zaniha se i opet pade. Ko~ija{,psuju}i gadno sve {to mu na usta do-|e, pritr~a zadwim to~kovima, pot-ko~i ih da se kola ne vra}aju, a kquseo{inu nekoliko puta. Prikupiv{ii posledwu snagu, ono ustade i cep-te}i celim telom poku{a da izvu~ekola, ali i pored sveg usiqavawa nemoga{e ni{ta u~initi. Oduprev{ilevom rukom o lev~u, ko~ija{ je de-snom i daqe {ibao po drhtavom telusvog hraniteqa... Trebalo je malopomo}i, - samo jo{ jedan ~ovek da po-gurne kola i ona bi bila izvu~ena nabreùqak pa bi posle moglo i samokquse daqe vu}i. Ali qudi, {to ta-ko lepo pri~aju o qubavi, milosr|u,humanosti prolazili su mimo ovogaprizora sasvim ravnodu{no i svakiùrio za svojim li~nim poslom.Wihovoga humanoga srca nije se ko-snulo stradawe ove ìvotiwe a onaih je tako mole}ivo pogledala... - Kobi se jo{ ponizio, da ulicom gura ko-la - mislili su uobraèni prolazni-ci?! - Ta to bi tako prosta~ki bilo!Pro{ao je tuda i jedan ~lan dru{tvaza za{titu ìvotiwa. On je mimo-gred izgrdio ko~ija{a i zapisaowegov broj. Ali ni pomislio nije, da

mu je du`nost stvarno pomo}i - pogu-rati kola. Time {to je izgrdio ko~i-ja{a, mislio je da je ispunio svojudu`nost i oti{ao zadovoqan, ube-|en, da je izvr{io jedno dobro delo.Usput je sastavqao u mislima noti-cu za novine o bezdu{nom ko~ija{u,koga bi policija trebala kazniti{to je mu~io marvin~e. Cela noticasadràla je puno bole}ivosti i sa-àqewa za jadno kquse. Kao da suwemu trebale zvu~ne re~i, bole}iviizrazi, a ne brza istinska pomo}!Blizu nozdrva kqusetovih behu sedokotrqale dve krupne suze. Ah, ko-liko je jada skupqeno u ovim dvemakristalnim suzama; koliko je preko-ra za ~ove~nost qudi u wima bilo?!Pqusak udaraca i daqe je padao iostavqao tragove na oznojenom, mr-{avom telu kqusetovu. A iz wegovihdobrih o~iju krunile su se suze i na-gove{tavale bednim qudima: da su iìvotiwe stvorewa bo`ja, koja ose-}aju bolove i da i na wih treba pro-streti zakon qubavi i milosr|a.Ba{ tada nailazilo je tuàn mr-tva~ki sprovod. Pred crnim, i{ara-nim srebrnastom bojom, staklenimkolima na trijestak koraka, i{ao jesve{tenik u crnoj, {iritom oivi~e-noj ode`di sa izra|enim belim kr-stom na le|ima. Wegovo blago lice,osen~eno kratkom, kovr~astom, me-kom bradicom odsjajiva{e dobro-tom. Wegove plave kao nebo o~i ot-krivahu ne`nu, lako-upe~atqivu du-{u. Dok je on, kao telesni ~ovek ko-ra~ao kaldrmom, dotle je u wemu dru-gi, du{evni ~ovek kora~ao po cvet-nim perivojima du{inim i sawao obeskrajnom dobru vaskolikog ~ove-~anstva. Zbog toga wegove o~i, kaoda su slabo primale spoqne utiske,no, naprotiv, kroz wih se rasipahuzraci unutarwe dobre du{e, pod ~i-

22

��

jim pogledom zamire svako zlo. Iokoreli zlikovac pomilovan ovimpastirskim pogledom po~iwe kravi-ti svoju surovu du{u za dobro i uzvi-{eno. Tek kad je pri{ao dosta blizu,sve{tenik je opazio ko~ija{evo ne-milosrdno {ibawe i stradawe bed-ne ìvotiwe; video je prizor, kojiga je do srca tronuo. Nije imao vre-mena ni da razmisli, da li sme, s ob-zirom na hladni pisani zakon, podosve}enim ode`dama gurati kola.Samo je imao toliko vremena da sezapita, {ta bi Hristos, ~iji je on za-stupnik na zemqi, sad u ovom trenut-ku uradio. I kao odgovor na ovopitawe sinu mu misao: dobro je delonajve}a svetiwa, svetije od svih ode-`di, od svih hramova, od svih oltara;- Hristos bi dobro delo u~inio, pama se sve, vekovima osve{tane form-e poni{tile. - Na posao! U ode`damapri|e kolima i po~e ih gurati, a ko-~ija{u blago primeti: - Ne psuj, bra-te, ne ruì svetiwe, no baci bi~, paobema rukama poguraj. Iznena|en po-javom neobi~nog pomaga~a, ko~ija{je namah bacio bi~ i udvojenom sna-gom odupro u kola. Mesto psovke po-tekle su sa wegovih usana re~i milo-{te: \i, bato, |i... ajd, rode, ajd!... Zatren oka kola su bila na breùqku.Ovde ih ko~ija{ zaustavi da kquseodahne. îm su kola stala, bedna seìvotiwa sva strese, kao da time hte-de zbaciti teret, koji je do malo~asmu~a{e, duboko odahnu i frknuv{iokrete glavu nazad, i blagorodno po-gleda u sve{tenika. A ko~ija{, u ~i-jim grudima ovog trenutka be{e ble-snula hri{}anska du{a, pri|e, skidekapu i celiva mu ruku. - Hvala ti,o~e, na istinskoj pomo}i - zbuwenopro{apta - i oprosti. - Bogu jednompripada hvala, sine, - odvrati mu sve-{tenik - a meni je bila du`nost, da

tebi i ovoj ìvotiwi, koja tako istoose}a bolove i umor kao i qudi, po-mognem. Najve}u zahvalnost u~ini-}e{ mi, ako od sada ne bude{ mu~ioni ovo, ni ikoje drugo marvin~e, iako ne bude{ psovao. - Nikada, dobrio~e,- tronuto odgovori ko~ija{. Itada mu se u~ini kao da gleda pred so-bom ne obi~nog sve{tenika, no sve-tog ~oveka, pravog apostola Hristo-va. Dok je sve{tenik vr{io ovu du-`nost, sprovod se zaustavio za jedantrenutak. Na prisutnike pratwe po-stupak sve{tenikov nejednako je uti-cao. Jedni, koji u sve{teniku gledajupla}enog ~oveka za vr{ewe obreda,sve~anih i tu`nih verskih ceremo-nija, u du{i svojoj osu|ivali su sve-{tenika, {to je ovim postupkom po-remetio tu`no, harmoni~no kretawesprovoda. Drugi, na àlost mawibroj qudi, koji u sve{teniku gledajupastira du{e i sluìteqa ne kame-nog oltara, no prestola {to se u srcu~ovekovom nalazi, sa koga treba kadda ide gore, nebu - behu tronuti delomovoga po rastu malog a po srcu takovelikog sve{tenika, prijem~ivog~ak i za bole ìvotiwa. Sprovod seodmah daqe krenuo i monotono kli-zio {irokim ulicama. Sve{tenik jeose}ao nadzemaqsku radost; wegovase du{a penila miqem, koje nastupaposle ispuwena du`nosti i izvr{e-nog dobrog dela. Ovog momenta u hra-mu wegova srca bio je Hristos i,blagosiqaju}i u~iweno delo, tihomu je govorio: - Svaki ~ovek, ba{ kaoovo jadno kquse, vu~e svoje te{ke ì-votne taqige, natovarene bedama, mu-kama i nevoqama. Sve{tenici mojipomozite qudima, da svoje pregolemeterete izvuku po neravnom, ìvot-nom putu na visoki breg. “Na du`no-sti”

P. H.

MOLITVA - MUZIKAKOJA ISPUWAVA

ÎTAVU DU[U

S po~etka otac Aleksej je malo govorio sa mnom omolitvi; samo me je posmatrao u crkvi.

Kada sam mu se jednom poàlila da mi se kod ku}eprava molitva retko javqa i da je ona obi~no hladna irasejana, kazao je:

- Za molitvu je potreban mir, a vi ga sad nemate.Rastrzani ste na mnogo strana i to vas fizi~ki pre-mara. Pri tome se molitva ne javqa. Kad je ìvot ta-kav kakvog ga trenutno vi imate, onda se ~ovek moramoliti umom, ne obra}aju}i pa`wu {to se du{a neodaziva na re~i molitve. Ali, navikavajte se na wih.Ne mari {to je va{a molitva samo umna, neka je kakvabilo, samo se i daqe molite... Ne traìte od sebeono {to sad ne moète posti}i. Ne padajte u o~ajawe.Kad se umiri va{ ìvot onda }e biti mogu}no, sad ne.

Drugom prilikom mi je rekao:- Treba da nau~imo da se molimo i kad svira gra-

mofon, i kad se igra i pri svemu ovom - i pokazao naulicu.

23

��

Na po~etku mog duhovnog ìvota ose}ala sam seizuzetno lepo onog dana kad bih se pri~estila i, uop-{te ose}ala bih se tako bar jednom mese~no. Volelasam mnogo to izuzetno stawe du{e i ako se nisam uwemu nalazila, tugovala sam. No, dogodilo se da jepro{lo vi{e meseci a utehe nije bilo. Oti{la samocu Alekseju i sve mu ispri~ala:

- Ranije ne bi pro{lo ni mesec dana a da ne ose-tim tu radost u du{i, a evo koliko je sada meseci pro-{lo i - ni{ta. Te{ko mi je. Meni je potrebno da toponovo doìvim. O~e, u~inite da opet tako bude!U~inite!

Pa`qivo me je posmatrao i - po{to je razumeo dagovorim ovako iz neznawa i da u stvari ne razumem{ta traìm - nije se naqutio, prosto je rekao:

- Sedite.Ostala sam i daqe kle~e}i kraj wegovih nogu.- Dakle ho}ete simfoniju radosti za svoju du{u.

Vidi ti we; woj je potrebna simfonija!Mislila sam da sam traìla ne{to dobro, a on je

to moje dobro smatrao r|avim. Bila sam zbuwena.- Znate ve} - nastavio je - da se u svetu prire|uju

koncerti i ~ovek s uìvawem slu{a divne zvuke ka-kve lepe simfonije i ~esto, zajedno s kompozitorom,preìvqava wegovo delo. Tako je i u molitvi. Moli{se, a molitva ti je monotona. Biva veoma te{ko tada.Trudi{ se, a molitva je suva i rasejana. I eto, tadanam se {aqe za utehu i ohrabrewe divna, svetla moli-tva. To je kao neka nebeska simfonija, duhovna muzikakoja ispuwava ~itavu du{u. Na ~oveka se izliva ozgopotok divnih nebeskih zvukova. Klonulost i~amotiwa i{~ezavaju. U tim trenucima moèmo i dazaboravimo gde se nalazimo. Radost i mir ispuwavajudu{u. ûjte: radost i mir! I, kao {to posle zemaqskesimfonije weni posledwi akordi jo{ dugo odjekuju uu{ima, tako i nebeska simfonija ostavqa dubok tragu du{i i ova je posle jo{ dugo slu{a.

No, to {to Bog daje ~ovekovoj du{i za utehu iohrabrewe, treba samo ~ekati, a moliti se za to nesme nikada. Jeste li razumeli? Nikada! Treba samouvek blagodariti Gospodu {to nam po Svojoj velikojqubavi i milosti {aqe takvu utehu ne gledaju}i nana{a bezakowa. A moliti se za to, traìti to - nika-ko!

Zatim je stao sa odu{evqewem da govori kako nijepotrebno da ~ovek postavi sebi za ciq spasewe svojedu{e (ono }e ve} samo po sebi do}i), niti da misli

{ta ga sve posle smrti o~ekuje za wegovo sluèweBogu. Na{e je da svim bi}em zavolimo Gospoda, da Mupredamo celoga sebe, da sve svoje misli, sva ose}awa,sva svoja dela upravimo na ono {to je Gospodu ugodno;da radimo na zemqi ono {to je Wemu po voqi.

- Kao {to se trudi{ da za ~oveka koga voli{ ~i-ni{ sve {to on voli i traì, tako - samo u beskrajnove}em stepenu - treba ~initi i za Gospoda.

[ta je Spasiteq rekao? [ta je On zapovedio?[ta je Wemu ugodno? [ta bi On èleo da dobije odmene? - to su misli koje treba da ispuwavaju um, du{ui srce ~ovekovo.

Za{to nas je Bog poslao na zemqu? Zato da bismotu radili i trudili se za Wega; da bismo tuispuwavali Wegovu voqu, Wegove èqe, Wegove zapo-vesti. Mi smo do{qaci na zemqi a ako se svim silamabudemo trudili za Gospoda i sluìli Mu, onda }e nasOn - kad do|e vreme - uzeti natrag Sebi, u na{u domo-vinu.

A {ta je najprijatnije Gospodu? [ta On tolikoèli? êmu se On toliko raduje kad to ispuwavamo?

To je qubav prema bli`wima.[ta moè biti milije Gospodu nego da vidi kako

se mi mnogo ~ega li{avamo da bismo to dalibli`wem, kako se mnogo ~ega odri~emo da bismo sa~u-vali wegov mir, kako se obuzdavamo i trudimo da svo-

ju du{u i karakter podesimo tako da wemu bude lakoda ìvi s nama?

Qubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, svommisli svojom i svom snagom svojom i bli`wega kao sa-moga sebe.

Velike su ove re~i, velika je i te{ka ovo stvar,draga moja - dodao je starac. - Voleti bli`we kao sa-mog sebe, kad i samog Boga ~esto volimo mawe nego se-be! A tu treba bli`weg voleti koji te je toliko putaoàlostio, povredio, zaboravio. A ti ga sad, eto, vo-li kao samog sebe i vi{e nego sebe!

No, samo ~ine}i tako radili bismo ono {to je Go-spodu ugodno i {to je Spasiteq toliko puta traìood nas, i na{a savest bi bila ~ista i srce se ispunilorado{}u od saznawa da je Gospod zadovoqan nama.

Otac Aleksej je opet govorio kako je te{ko pre-dati sebe Bogu, kako je teàk put koji vodi Gospodu,kako samo s Bo`jom pomo}u moèmo i}i napred i ka-ko bismo propali ve} na samom po~etku da smo prepu-{teni samima sebi. Govorio mi je daqe kako se trebaneprestano moliti: Pomozi, Gospode! Smiluj se namene nemo}nu!

- Moliti se treba samo za jedno: da ti se Gospodsmiluje i da ti oprosti grehe. Molitva daje snage daìvimo, daje snage da ispravimo svoj ìvot i sluì-mo Wemu onako kako On to èli.

Blagodarite Mu neprestano za Wegovo velikodugotrpqewe i milosr|e i - za sve. A moliti za sebedu{evnu radost i telesna dobra, ne treba.

Kao {to je u ìvotu potrebno zaboraviti sebe iìveti ìvotom drugih, tako je i u molitvi potrebnozaboraviti sebe, svoju du{u i, moliti od Gospoda sa-mo snage da izvr{imo Wegove zapovesti ovde nazemqi.

- Sasvim, sasvim zaboravite celu sebe, savr{enozaboravite i ìvite ìvotom drugih - nastavio je o.Aleksej. - Na sebe nikad ne mislite, za sebe ni{ta netraìte. Zaboravite sebe, svoje “ja”, zaboravite sa-svim i svoju du{u i wene èqe i te`we. Primite do-bro samo jedno: sluìte svim silama i vi{e od svojihsila Gospodu Bogu svome, sluè}i bli`wima i vole}iih vi{e nego samu sebe Razumete li?

- Oh, da i te kako - odgovorila sam. - Samo je to su-vi{e te{ko. Uàsno te{ko.

- Zato vam je Gospod poslao za utehu i ohrabrewenebesku simfoniju.

24

��

@IVOT

Hristova nauka ne daje ~ove~ijojdu{i samo mir, ona daje i ìvot,istinski ìvot. Kad su prvi qudipogre{ili i greh postao gospodarsveta, potok boànskog ìvota po-~eo je postepeno usahwavati. To je iprirodno, jer su se qudi udaqili odBoga, izvora ~istog, svetog i praved-nog ìvota. Smisao ~ove~ijeg ìvo-ta bio je u vlasti, bogatstvu, nauci,ve{tini, uìvawima, i zadovoq-stvima. Hristos nam je svojom nau-kom i svojim stradawem za nas na kr-stu, prokr~io put izvoru boànskogìvota; On nam je povratio qubavOca nebeskog i ponovo nas je sprija-teqio s Wim. Ovaj je ìvot bezsamoqubqa i gordosti, ~ist i svet;ìvot, bogat duhovnih darova i de-lima hri{}anske qubavi; ìvot, ukome ~ove~ji duh nalazi svu puno}usvoga bi}a, u kome ~ove~je bi}e sasvima svojim silama dostiè svojevi{e savr{enstvo; ìvot potpun,ve~an, boànski.

Ima qudi, koji govore o drugom ì-votu i obe}avaju raj na zemqi, ali imsmetaju kapitalisti, dràva, crkva ivojska. Oni rade svim silama da oveustanove uni{te, misle}i da }e posleovoga svi imati u izobiqu i svima }ebiti dobro. Ova obe}awa mogu preva-riti samo qude, koji pravilno ne mi-sle, jer zaboravqaju dva fakta kojivladaju svetom: smrt i sebi~nost. Za-{to }e nam zemaqski raj ako nema be-smr}a, i na {ta }e nam on, kad ne moèdo}i sada, ve} }e do}i i pri najboqimuslovima u vrlo dalekoj budu}nosti.A dotle, {ta }e biti sa onim nara-{tajima, koji rade na tome, da taj rajdo|e. Oni }e izumreti jedni za drugi-ma posle velikih te{ko}a, muka i à-

losti, ali nagrade za svoj rad ne}e do-biti. Je li to pravo?

Nauka Hristova obe}ava na{ raj ito svima, koji vr{e zapovestiwegove. Taj raj bi}e ve~an, i samo utome raju qudi mogu posti}i punorazvi}e svojih duhovnih sila. ô-ve~ja du{a teì ve~nosti, teì Bo-gu, i ona nikada ne moè bitizadovoqna bez Boga.

Hristos nam svojom naukom dajesvoj ìvot, u kome nema sebi~nosti,ìvot pun saose}awa i qubavi pre-ma svima qudima. Ovakav ìvot ~i-ni, da se qudi zbliàvaju i zdruùju,toliko se me|u sobom sro|avaju, da,ranije tu|i, oni postaju bra}a u Hri-stu; radosti i stradawa jednih, jesu idrugih, i qudi po~iwu razumevati daje prava sre}a u tome, ako èlimosre}u drugima. Pred qudima se ot-kriva svet qubavi, i svaki se ose}akao ponova ro|en. Istina, i u ovomìvotu ima àlosti, muka i nesre}a,ali se sve to rado snosi, sa verom ijakom nadom, da }e, posle kratkogzemaqskog stradawa, nastati ve~an,sre}an i pravi ìvot.

25

��

Jednoga dana prepodobni Benedikt, poobi~aju svom, kasno uve~e je|a{e za trpezom, a mladmonah, sin nekog bogatog vlastelina, staja{e krajtrpeze sa sve}om i sve}a{e mu. I monah stade u gor-dom umu svom misliti: Ko je ovaj pred kojim ja sto-jim, i drè}i sve}u sluìm mu kao rob? Za{to ovommr{avom starcu sluìm? Dok je on tako pomi{qaou umu svom, wegova se misao ne utaji od prozorqivogstarca, i on ga o~inski prekori krotko mu govore-}i: êdo, oseni krsnim znakom srce svoje, jer se utebi pojavquju gorde pomisli. Pazi na sebe! I do-zvav{i druge poslu{nike, naredi da uzmu sve}u izwegovih ruku. A on iza{av{i iz kelije, se|a{e pla-~u}i. I upitan od bratije za{to ga otac odasla, onim kaza za svoje gorde pomisli. I svi se divqahuprozorqivosti o~evoj, da se pred wim ni misli srcane mogu sakriti.

4��,� ��!�� !�� #��!�� !� ��!� ��!�� 7��!��. �� !,� �� -� �� '�)� ��!�� 5��)� � !�� !� � !� -� !.��!-�� 8�!� 3�� '��)� �� ! �� 3� ��!�� !� �� -�� !� �� !� �� -�6 /�� 3�� !�� ; 7 3�� #'�� 3 ,�� 6�!� �� ( �� < :�� !��6�� !,� � �� ; : ��)� �� 3�� !�� '�� 3� � ��6 #�� -� ��; �� ) �� ( 7�� 7 3�� ! �� ! �)�� )� �� -�6 &�- ��-� !��!� !� �� ); �8�!� ��!�� ,� � �� !�� )� � #� 6 9��!�� !�� (� �� 3�� !� � �� ! ) �� ; � �� ) �� )� ��)� �� 3� �� '�� .�� 8�!� �� !�'� !�� '�� !�� !�!� ��. �� 4 �� ( #�� 3 !� 7 � �� !� �� !��3 !�� 3�� 3 !�� .� ��)�� )� �� 9�� /��

Iz na{e slavne pro{losti

MISIJE MONA[KE “PISANIJE”

%�� # ,�)��3��)�� ,� �� / �#�� 4� ,� /��(� ��/�� / �� /��0� ��4� � �,� #�� ,� ��

U ranijim tekstovima objavqenim pod ovim nadna-slovom - prise}aju}i se na{e slavne pro{losti - bi-lo je re~i o vremenima kada su srpski vladari i vla-stela obasipali svoje zadu`bine bogatim darovima,uve}avali wihova vlastelinstva, bogatili wihove ri-znice, opremali bolnice, umnoàvali biblioteke...Tako je bio obasipan i Hilandar - od wegovog osniva-~a smernog monaha Simeona - nekada{weg velikog ù-pana Stefana Nemawe - i svih potowih Nemawi}a: odkraqeva Prvoven~anog do De~anskog i careva Du{anai Uro{a, da bi se to odràlo do posledwih despotaSremskih iz loze Brankovi}a... Od kraja H££ do po~et-ka H¤£ veka, vi{e od tri stotine godina...

Zato treba ne{to re}i i o vremenima kada je sve-ga toga nestalo, kada su te zadu`bine, a posebno Hi-landar, ostale bez mnogih vidova izda{ne pomo}i, aHilandar i bez svog dubqeg pravoslavnog zale|a kadaje - bio “srce” odvojen od tela kome pripada... O vre-menima kada je trebalo hrabrosti i upornosti, snagei mudrosti da se opstane i preìvi... Od H¤£ do H£Hveka, opet vi{e od tri stotine godina...

Turci su bili gospodari od Carigrada do Budima,od Crnog do Jadranskog mora. Po~elo je to ve} od dru-ge polovine H£¤ veka... Vremena velikog zadu`binar-stva, wegovog motiva i oblika - bila su pro{lost.Prilike su se izmenile. Turskim osvajawima ugroè-ni su mnogi manastiri i wihovi metosi - opqa~kani,opusto{eni, razarani.... Od hilandarskih i mnogihdrugih metoha do sravwewa sa zemqom manastira Sve-tih Arhan|ela kod Prizrena - veli~anstvene zadu-`bine cara Du{ana. Stradala je pokretna i nepokret-na imovina. Osiroma{ena manastirska bratstva mo-rala su potraìti na~in da preìve, da ne budu uni-{tena. Tako je od H¤£ veka veliki zamah dobio jedandavna{wi vid sticawa sredstava neophodnih za ìvoti opstanak manastira - prikupaqawe darova i prilo-ga od vernika - takozvana pisanija.

Nekada su se igumani i duhovnici manastira obra-}ali vladarima radi pomo}i wihovim ugroènimbratstvima.

Sada su se monasi, predstavqaju}i manastir, kre-tali na daleke pute, u pisaniju. Da od vernika, od svognaroda i drugih pravoslavaca potraè pomo} kojaomogu}ava opstanak. A vernici, narod imali su mnogeduhovne i religiozne motive za darivawe manastira,za davawe priloga: za du{u - radi wenog ve~nogspasewa posle smrti; za grob - da darodavac budesahrawen kod manastira; za pomen - pomiwawe nabogosluèwima ìvih i mrtvih iz svoje porodice: se-be, dece, roditeqa; za postrig - radi stupawa u brat-stvo manastira primawem mona{kog zaveta.

Darovi su, naj~e{}e, bili u vidu nepokretne imo-vine: wive, livade, vinogradi. A poklawani su i ra-zni skupoceni predmeti, kwige. Prilozi su bili unovcu.

Ciq uvek isti: da se odricawem i darivawemzemaqskog i prolaznog sti~e duhovno i ve~no,nepropadqivo.

Ve} u drugoj polovini H¤ veka Hilandar je, zbogturskih porobqavawa, ostao bez ve}eg dela svog vla-stelinstva. Sredinom H¤£ veka, a verovatno i pre to-ga, Hilandarci su po{li {irom balkanskih zemaqada prikupqaju darove i priloge. Predvo|eni ugled-nim i sposobnim duhovnicima, Hilandarci su sobomnosili bogoslu`bene kwige, kao i ìtija srpskihvladara i arhiepiskopa koje su ~itali prilo`nicima,oìvqavaju}i wihovu istorijsku svest.

Kwige sa imenima mnogih prilo`nika koje su sa-~uvane u Hilandaru - tzv. parusije ili proskominijejo{ iz H¤£ veka - dokazuju dokle je dopirao taj Hilan-darski uticaj.

A 1550. godine po{lo se i u Rusiju: iguman Hilan-dara Pajsije, s trojicom staraca, zamolio je cara Iva-na Groznog za za{titu i pomo}. Car je dao bogate da-rove za manastir i dozvolu za skupqawe priloga poRusiji, 1556. godine. Time po~iwu redovna putovawahilandaraca u Rusiju, koja }e se nastaviti sve do H£Hveka.

Hilandarci su ve} od po~etka H¤££ veka prisutnii na podru~ju Habsbur{ke Monarhije, i pored toga{to se tamo ~esto ~ine smetwe wihovih sakupqa~apriloga. Hilandarci, su ipak, uspeli da im austrijskicar Leopold I izda, 1688. godine, dozvolu za sakupqa-we priloga u zemqama wegove vladavine.

To se jo{ u ve}oj meri pro{irilo kada su posleVelike seobe Srba pod patrijarhom Arsenijem Tre-}im ârnojevi}em, 1690. godine, Hilandarski sakup-qa~i priloga imali punu podr{ku Karlova~ke mi-tropolije, koja je obuhvatala sve Srbe u Austrijskojcarevini.

U H¤£££ veku Hilandar je duhovno i materijalnopovezan sa glavnim podunavskim centrima srpskoggra|anstva, a te veze razgranava i na {ire balkanskopodru~je. Hilandarski monasi rado su primani i {te-dro darivani me|u Bugarima i Cincarima... DopiruHilandarci do pravoslavaca na Istoku u Smirni, doonih na Zapadu: Boke Kotorske, Dubrova~ke Republi-ke, Dalmacije, Trsta...

26

��

U H£H veku Hilandar je, besprimernom uporno{}usvog bratstva, na {irokim prostranstvima pravoslav-qa: od Moskve do Trsta, od Jerusalima do Sentandre-je, a pre svega gde je ìveo srpski narod - postao sve-tiwa kultnog zna~aja i neodvojivi deo duhovne ba{ti-ne srpskog naroda. U tome je svoju ne malu ulogu ima-la i vi{evekovna “pisanija” Hilandarskih monaha.

Ovaj primer Hilandarskog bratstva sledila su ibratstva mnogih drugih srpskih manastira, jer prete-{ki uslovi robovawa svima su nametali neophodnosttraèwa svakovrsnih vidova delovawa koji omogu}a-vaju ìvot manastira: da se sve}e i kandila ne pogase,da molitve i pojawe ne utihnu.

Monasi Mile{eve ve} u H¤£ veku putuju radi “pi-sanije” i pribavqawa sredstava za svoj osiroteli ma-nastir koji je porobqen i paqen ve} 1459. godine. Kao~uvari kulta Svetog Save Mile{evski kalu|eri tru-dili su se ne samo da neguju taj kult u svome manstiru,ve} da ga prilikom svojih mnogih putovawa donajudaqenijih sredi{ta pravoslavqa {to vi{e pro-{ire u pravoslavnom svetu. Da su u tome uspeli po-stoje mnogi dokazi.

Mile{evci su naj~e{}e putovali u Rusiju. Razlo-zi su razumqivi: Rusija je bila jedina pravoslavnazemqa izvan doma{aja Otomanske Imperije. A ta ve-lika pravoslavna Rusija imala je pobo`ne careve,vlastelu i narod, koji su ne{tedimice darivali ~uva-re groba Svetoga Save. Intenzitet tog darivawanesmawuje se ni posle kobne 1594. godine kada je }i-vot sa mo{tima Svetiteqevim - posle vi{e od 350 go-dina po~ivawa u Mile{evi - turski silnik odneo ispalio na Vra~aru u Beogradu. Ogaw loma~e na Vra-~aru nije mogao uni{titi kult Svetoga Save koji jeve} bio tako {iroko rasprostrawen na svim stranamapravoslavnog sveta. On je samo pove}ao po{tovawetoga kulta.

Mile{evski monasi nisu to postigli samo u Rusi-ji, ve} su prolaze}i za Rusiju kroz zemqe vla{kih imoldavskih vladara i na wihovim dvorovima govori-li o svojim svetiwama i svetiteqima, a pre svega oSvetome Savi i Svetome Simeonu. Molbe za pomo}nisu im ni ovde bile odbijene, kao ni dozvole zasakupqawe priloga od naroda. U H¤££ veku ~ak petvla{kih i jedan moldavski vladar izdali su svojepoveqe kao dobrotvori Mile{eve sa obavezom ispla-te “Obroka” - redovne godi{we pomo}i.

Treba dodati ne{to i o Studenici. Weni monasiotisnuli su se na daleke puteve “pisanije” ne{to ka-snije nego drugi, bili su od wih, verovatno, materi-jalno boqe obezbe|eni, ili su ih mimoi{le horderu{iteqa, pqa~ka{a i paliku}a.

Prva grupa Studeni~kih monaha krenula je na ta-kav put ka dalekoj Rusiji tek 1629. godine - ukupno{est Studeni~ana sa arhimandritom Atanasijem na~elu. I to udruèni sa Hilandarskim moliteqima,koji su na takvom poslu imali ve} skoro jednovekovnoiskustvo putuju}i u Rusiju traè}i i dobijaju}i po-mo}. U H¤££ veku, posle ovog prvog, bilo je jo{putovawa Studeni~kih monaha u Rusiju: 1654. i 1662.Predvo|enih arhimandritom Neofitom, zatim 1671.arhimandritom Misailom, pa 1686. i 1691. arhiman-dritom Vasilijem. Ruski carevi Aleksije Mihailo-vi~, Ivan i Petar Aleksijevi~ bili su dare`qiviprema ~uvarima groba Svetog Simeona Miroto~ivog,a 1663. godine izdata im je carska “àlovana gramata”po kojoj su dobili pravo da dolaze u Rusiju radiprikupqawe priloga vernika svake pete godine.

Pored monaha Hilandara i Mile{eve koji imajuneprocewive zasluge za {irewe kulta Svetog Save

Srpskog u pravoslavnim zemqama u koje su putovali,sada su i Studeni~ani to isto preduzimali isti~u}ida se wihov manastir smatra kao obiteq Svetog Si-meona, da tu ve} preko 450 godina po~ivaju wegove ~u-dotvorne i miroto~ive mo{ti, da je wihov manastirsredi{te kulta Svetog Simeona Novog Miroto~ca.

I u H¤£££ veku Studeni~ki monasi opet putuju uRusiju: 1703. sa arhimandritom Pahomijem, kada je carPetar Veliki darovao manastiru 100 rubaqa. Zatimtek 1758. godine, jer su Austrijsko - Turski ratovi uprvoj polovini H¤£££ veka ometali putovawe u dalekuRusiju. Predvo|eni arhimandritom KonstantinomStudeni~ani se ovoga puta obra}aju Praviteqstvuju-}em Sinodu u Petrogradu, kao i wegovoj kancelarijiu Moskvi. Bili su opet {irokogrudo darivani, kao iod careva. Sva zaostala pomo} bila im je obra~unataza sve godine od 1692. do 1758. Nisu izostali ni mnogidrugi darovi: bogoslu`bene ode`de od skupocenihtkanina izvezenih zlatnim i srebrnim nitima, bogo-slu`bene i teolo{ke kwige, razni bogoslu`benipredmeti umetni~ke izrade... Mnogobrojni daroviobi~nih prilo`nika, kao i {tampane kwige raznihdarodavaoca. Studeni~ki monasi vra}ali su se u svojmanastir nose}i tovare sa poklonima iz Rusije.

Pomo} pravoslavne Rusije ubrzo je iskori{tenatamo gde je bilo najpotrebnije: od novca koji su Stu-deni~ki monasi doneli 1759. godine na ime zaostalihisplata - 1762. godine pokrivena je Bogorodi~ina cr-kva.

Tako je delotvorno zavr{en odlazak Studeni~kihmonaha u “pisaniju” {irom ruske carevine koja jetrajala u rasponu vi{e od jednog stole}a.

Moglo bi se o fenomenu “pisanije” jo{ mnogo to-ga da kaè. Ali, zakqu~ak je: neophodnost materijal-nog darivawa manastira uvek je prisutna - manastirkao duhovna oaza ima potrebe za materijalnim dobri-ma neophodnim za opstanak bratstva. Zbog toga su mo-nasi i{li u “pisaniju”. Wihova je zasluga {to to ni-kada nije bila pro{wa-ve} dostojanstveno obra}awevernicima radi pomo}i manastiru u nevoqi. A jo{ve}a je wihova zasluga {to su krstare}i putevima“pisanije” znali da to iskoriste i za jo{ jednu misijuvelikog zna~aja: kao mogu}nost i na~in za bu|ewe,oblikovawe i ~uvawe nacionalne svesti srpskog na-roda.

Haxi \or|e

Ranisavqevi}

27

��

MONAHOVAPRIÂ

Do|e monah iz pustiwe me|u qudei donese jedan zave`qaj. To be{egrumen dijamanta zavijen u list smo-kov uveo.

I drà{e monah zave`qaj u ruci,a svojim drhtavim glasom opisiva{ena|eni grumen dijamanta, {to be{eu listu smokovom uvelom.

- Kada se jedna strana ovoga kame-na okrene ka stvorewima i stvarimasva stvorewa i sve stvari na zemqizablistaju se lepotom koja prevazi-lazi sve wihove ùdwe i snove.

- Pokaì nam ga! povika{e qudi.

No monah kao da ne ~u, produàva{e:- Kada se druga strana okrene ka

grobovima, grobovi se otvaraju i mr-tvi se vide ìvi kao i ìvi.

- Pokaì nam ga! jo{ ja~e povika-{e qudi.

No monah, kao da ne ~u, produàva{e:- Kada se tre}a strana ovoga kamena

okrene ka duhovnom svetu, tolika sve-tlost blesne od kamena da i sunce izvezde i sve stvari dole i gore i{~e-znu kao u potopu od te svetlosti.

- Ah, pokaì nam ga! jako i gnevnopovika{e qudi.

A monah re~e:- Ne mogu da vam ga pokaèm. Jer,

ne moè da se izvadi iz ovog listasmokovog uvelog dok se ovaj listsmokov uveli ne podere.

Nasmeja{e se qudi grohotom i po-vika{e:

- Pa taj list je ina~e uveo, a i danije uveo, ne vredi ni{ta premavrednosti koju nosi u sebi.

Ozbiqan be{e monah i drhtav be-{e glas wegov. Pa odgovori:

- Vi velite da ovaj list smokovuveli ne vredi ni{ta, a ja vam velimda on vredi taman onoliko koliko iva{e telo prema dragom kamenu kojise krije u wemu.

I najedanput podera monah onajlist smokov uveli i pokaza dragi ka-men.

I sva usta zamuko{e za dugo, za dugo.I sve o~i vide{e i uveri{e se da

pri~a monahova be{e istina.A kad se razi|o{e, svak ose}a{e

da u sebi nosi onaj pre~udni dragikamen {to ga monah be{e na{ao upustiwi.

I behu radosni.Vladika Nikolaj

BDITE

Stojte neprestano na duhovnojstraì, jer ne znate kada }e vas Go-spod pozvati k sebi. U svome zemaq-skom ìvotu budite spremni svakogaminuta da mu poloìte ra~un. ûvaj-te se da vas vrag ne ulovi u svoju mre-ù i ne obmane, primorav{i vas dapadnete u isku{ewe. Svakodnevnoispitujte svoju savest, proveravajte~istotu svojih namera i svojih mi-sli.

Sin nekoga cara bio je veoma r|av~ovek. Ne nadaju}i se wegovoj poprav-ci, otac ga osudi na smrt, ali mu osta-vi mesec dana da se za wu pripremi.

Posle mesec dana otac pozove si-na. Primeti da se on potpuno izme-nio. Smr{ao je, a lice mu se izbora-lo. Celo telo je te{ko stradalo.

- Sine, {to si se tako promenio? -upita ga otac.

Sin odgovori: “Kako se ne bihpromenio?! Za sve ovo vreme meni sesvakodnevno bliìla smrt”.

- Dobro, - primeti otac - po{to sise malo opametio, pomilova}u te,ali mora{ ~uvati to raspoloèwe udu{i celoga ìvota.

- To je nemogu}e. Kako se mogu odu-preti bezbrojnim sablaznima iisku{ewima?!

Tada car naredi da se donese sudpun uqa pa ga predade sinu i re~e:“Uzmi taj sud i pronesi ga kroz svegradske ulice. Za tobom }e i}i dvavojnika s ma~evima. Ako prospe{jednu kap, sma}i }e ti glavu”.

Sin se pokori. Polaganim ali si-gurnim korakom pro|e kroz sve uli-ce uz pratwu vojnika i ne prosu ni-jednu kap.

Kad se vratio u dvor, otac ga zapita:“[ta si video na gradskim ulicama?”.

28

��

U manastir Sinajski kada igumanom bje{eprepodobni Jovan (Lestvi~nik) jednom do|o{e{est stotina poklonika. Pri trpezi svi vide{ejednog okretnog mladi}a u jevrejskom odelu, kojisluà{e i drugim slugama zapoveda{e i raspore-|iva{e. I kad gosti odo{e iz trpezarije, aza tr-pezu poseda{e oni {to su sluìli, potraì{e iovog vrednog mladi}a, rasporediteqa, da i on sed-ne s wima, ali ga nigde ne na|o{e. Onda Bo`jisluga, prepodobni otac Jovan, re~e: Ostavite, netraìte ga, to sveti prorok Mojsije posluì nasvom mestu.

- Ni{ta nisam video.- Kako ni{ta, re~e otac, kad je da-

nas praznik i ulice su pune sveta?- Ni{ta nisam video, ponovi sin.

Sva moja pa`wa bila je usredsre|enana uqe u sudu, jer sam se bojao da ga neprospem i ne izgubim ìvot.

- Dobro je, sine. Se}aj se toga ce-log veka. ûvaj svoju du{u kao {to si~uvao uqe. Odvra}aj svoje misli odonoga {to je prolazno i upu}uj ih naono {to je ve~no. Naoruàni vojni-ci ne}e i}i za tobom, nego smrt, kojati je svakog dana sve blià. îne}itako sa~uva}e{ du{u.

Sin primi savet k srcu i sre}nopoìve.

Pazite, stojte u veri, mu{ki sedrìte, utvr|ujte se (£ Kor. 14,13).

Ovaj vaàn savet daje apostol hri-{}anima da bi skrenuo wihovupa`wu na opasnosti koje postoje usvetu i da bi ih opomenuo da redovnoispituju svoja srca. Ko ne ispitujesvoje srce lako gubi ~istotu i to-plinu svoje vere i neprimetno pre-lazi na stranu zla i bezverja.

Kao {to se bri`qivo ~uvamo odsvega onoga {to preti da ugrozi na{telesni ìvot i zdravqe, tako istoi jo{ vi{e, obratimo pa`wu i klo-nimo se svega onoga {to preti duhov-nom ìvotu i stvari vere i spasewa.

Stoga, pa`qivo procewujte svojeunutra{we pobude, da li su od Boga,ili od duha zla i laì.

ûvajte se od isku{ewa, od svihisku{ewa - od onih koje donosi ovajna{ ìvot u svetu, ili qudi, ili zaoduh. ûvajte se i od najskrivenijihunutra{wih isku{ewa: od duhovnebezbri`nosti, od nemara u molitvi,od ga{ewa hri{}anske qubavi.

îm se udaqimo od Boga, primeti-}emo u du{i promenu. Oseti}emo ne-mir, rasejanost, neko umno rastroj-

stvo. Misli }e se rojiti jedna za dru-gom i goniti jedna drugu i to u svakodoba i na svakom mestu: u domu, u hra-mu, na radu, za vreme ~itawa i razgo-vora.

Jeste li kadgod posmatrali ìvotsrca? Poku{ajte da to u~inite, barza jedno kratko vreme. I pazite {tase tamo de{ava. Desi vam se nepri-jatnost - vi ste se rasrdili; dogodivam se nesre}a - vi ste se oàlosti-li; pred vas stane neprijateq - u va-ma se razgori mr`wa; vidite sebiravnog da je zauzeo boqi poloàj odonoga koji vi zauzimate i - vi mupo~nete zavideti; pomislite na svo-je sposobnosti i vrline - i vi se po-gordite... I sve to: uga|awe qudima,slavoqubqe, pohota, slastoqubqe,lenost, mr`wa - jedno za drugim ru-{e va{e srce! I to samo za nekolikominuta. Jedan podvi`nik (Ep. Teo-fan), koji je obra}ao pa`wu na sebe,imao je pravo kada je govorio da je sr-ce ~oveka ispuweno otrovnim zmija-ma, tj. strastima. Srce pak svetihqudi slobodno je od strasti.

Ali sloboda od strasti, postiza-la se i postiè se jo{ uvek dugim ite{kim upoznavawem sebe, samois-pitivawem i bdewem nad svojim unu-tra{wim ìvotom, to jest bdewemnad svojom du{om.

Budite uvek pa`qivi. ûvajtesvoju du{u! Odvra}ajte svoje misliod onoga {to je prolazno i upu}ujteih na ono {to je ve~no i u tome }etena}i sre}u koju traì va{a du{a,kojoj tako silno teì va{e srce.

Arhiepiskop Jovan

Maksimovi}

PRESVETOJVLADIÎCI

Majko Jedina,

Jedina koja u ìvot besmrtni uvodi{.

Neprobojni [tite,

[tite koji svako zlo brzo ukloni{.

Najve}a Ute{iteqko,

Ute{iteqko svih palih, pe~alnih i oja|enih.

Obiqa Darodavko,

Darodavko mira i radosti du{ama uznemirenih i tu`nih.

Kakvim Te re~ima opevati?

Kojom Ti pesmom ugoditi?

îme Te, mi ubogi i u zlu leè}i,

îme Te moèmo obradovati?

Gde su re~i kojima Te moèmo pohvaliti?

Sve li su neprili~ne.

Gde su dela kojima Te moèmo uzveli~ati?

Gle, ruke ostaju sasvim nepomi~ne...

I ne umemo iskazati slavu Tvoju,

Niti podraàvati smirenost Tvoju,

Ni poslu{nost Tvoju,

Ni qubav Tvoju...

Moèmo samo zavapiti,

Iako i za molitvu preslab je na{ glas:

O, Mati Boga na{ega,

Ne zaboravi nas, ne zaboravi,

I spasi nas.

R. B.

29

��

��

��

��

��

��

��

Ovaj ìvot ne bi se mogao zamisliti bez troga:sre}e, nesre}e i smrti. Ne{to sre}e, ne{to nesre}e ismrt omogu}avaju ovaj ìvot.

Moralna hemija ovoga sveta jo{ je ~udnija od fi-zi~ke hemije.

Sre}a je dar Bo`ji, nesre}a dopu{tewe Bo`je, asmrt pobeda Bo`ja. Stalna sre}a, bez primese nesre}e,postala bi bezbojna i dosadna. Stalna nesre}a, bezsmrti, u~inila bi ovaj ìvot paklom bez izlaza.

U sre}i qudi ne}e - ho}e da se sete Boga, u nesre}iho}e - ne}e da se sete Boga, a u smrti moraju da se seteBoga.

DUHOVNA RAZMATRAWA O MONA[TVU

Mona{tvo, kao dobrovoqno odricawe ~ak i nevi-nih radosti i zadovoqstava, koje pruà ìvot u ovomsvetu, ima bez sumwe veliku cenu pred Bogom, kao vi-{i podvig vrline. Zbog toga mona{tvo i dobija odBoga vi{e darova: Svaki, koji ostavi ku}u, ili bra-}u, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ènu, ili de-cu, ili zemqu, imena moga radi, primi}e sto putaonoliko, i dobi}e ìvot ve~ni (Mat. 19,29).

Ko je od svetovwaka u~inio kakvo bilo ~udo? Koje vaskrsao mrtve? Ko je izgnao besove? Niko. Sve suovo pobedne po~asti monaha; svet nema ovih ~uda, jerkad bi ih imao, mona{tvo i udaqavawe iz sveta ne bini bilo potrebno (sv. Jovan Lestvi~nik).

Sve ostale vrline, po mi{qewu Ave Doroteja, ~i-ne se po du`nosti, i imaju zna~aj obi~nog poreza, kojismo du`ni davati svi svome (caru) - kao pripadnici udràvi. Mona{ki pak obeti: poslu{awe, siroma{tvoi devi~anstvo jesu izri~ite vrline, koje se ~ine podobroj voqi, i imaju zna~aj dragocenih darova, koji seprinose Bogu prosto iz qubavi, kao {to u dràviznameniti qudi prinose caru pored poreza jo{ i da-rove, zbog ~ega se udostoje bogatih nagrada, velikihpo~asti i ~inova (Petar, ep. Tomski).

Ko radi Boga osiroma{i, taj u samoj stvari nala-zi prebogatu riznicu (sv. Isak Sirijac). U koliko se~ovek li{ava uteha ovoga sveta u toliko se udostojavaradosti Boìje u Sv. Duhu (sv. Isak Sirijac).

Moè ~ovek i da ìvi u svetu, pa ipak da ne budeod ovog sveta. Ali usred briga i interesa ìvotnih,usred stalnih isku{ewa i sudara sa grehom, nemogu}eje ~oveku nadati se da dostigne takvo moralno savr-{enstvo, takvu svetost u vrlini, kakvu obe}ava i pru-à tih, usamqeni~ki ìvot mona{tva, daleko od sve-ta i ta{tine wegove.

[to daqe od sveta, tim bliè Bogu.Ko ìvi van sveta i u }utawu, taj je slobodan od

tri isku{ewa: od isku{ewa sluha, jezika i pogleda;ostaje mu samo jedno isku{ewe: isku{ewe u srcu (sv.Antonije Veliki).

Izme|u mona{kog i svetovnog ìvota ista je raz-lika kao i izme|u pristani{ta i morske pu~ine, kojuvetar neprestano talasa (sv. Jovan Zlatoust).

No va`nost mona{tva sa svima wegovim plodovi-ma strogo zavisi od ispuwavawa wegovih obeta. U

protivnom slu~aju monah }e biti samo podsmeh mona-{tva - na sablazan svetovwacima i na svoju pogibao(Petar, ep. Tomski).

Da bi se postigao ciq pravog mona{tva - moralnousavr{avawe sebe i te{we sjediwewe s Bogom, Izvo-rom svetlosti i blaènstva - neophodno je potrebno,da onaj koji prima na sebe mona{ki ~in, zna iispuwuje sva ta pravila svoga unutra{weg i spo-qa{weg pona{awa. To su naro~ita pravila, koja zah-teva ovaj an|elski ~in. Ina~e moè ~ovek ìveti uzidinama manastirskim - van {uma i ta{tine sveta -nositi odelo i zvawe monaha, no po du{i ipak ostatiniè svetovwaka.

Svaki neka pre svega ispita sebe, pa tek onda nekajede hleb mona{kog ìvota, koji je pome{an sa gor-kim zeqem, i pije ~a{u ovu koja je pome{ana sa suza-ma: da ne bi mu~io sebe na sudu (sv. Jovan Lestvi~nik).

Boqe je i ne po~iwati odricawe od sveta nego po-sle hladno ispuwavati ovo i sebe podvrgavati ve}omopasnosti. Boqe je ne davati obet, nego dati i ne is-puniti ga (sv. Kasijan Rimqanin).

Nisu svi monasi koji ìve po manastirima, ve} jeonaj monah koji izvr{uje delo mona{ko (sv. Varsonu-fije Veliki).

Kod monaha sve treba da je druga~ije: i um i ose}aji pravila, sve druga~ije nego li kod qudi koji ìve usvetu. ]utawe - to je wegova naslada; molitva - duhov-no posmatrawe stvari; Re~ Bo`ja - hrana du{iwegovoj, najsla|a beseda s Bogom; Hram - jedino uto~i-{te; ograda manastirska - predeo, iza koga ni{ta vi-{e ne postoji za wega. Wegov svet je ve~nost. Tamo jewegova riznica, tamo je i srce wegovo. Sa ìvima nazemqi on ima jednu vezu pomo}u tople molitve zawih. To je mona{ki ìvot (prot. A. Nekrasov).

Monah ima jednu jedinu brigu, jedinu èqu: da Bo-gu ugodi, da ~ini ono {to je Bo`ja voqa. Kada su upi-tali sv. Jovana Lestvi~nika: ko je verni i razumanmonah - odgovorio je: Onaj, koji svakodnevno do krajaìvota ne prestaje dodavati ogaw ogwu, plamen pla-menu, èqu èqi i ve`bawe ve`bawu.

30

��

Monah je onaj kod koga je unutra{we du{evnostawe tako sre}no, da on is~ezava u Bogu (Teofan, ep.Vladimirski).

Monah je onaj, koji, budu}i da je obu~en u materi-jalno i trulo telo, podraàva ìvotu i stawu bezte-lesnih (sv. Jovan Lestvi~nik).

Ko ho}e da bude pravi monah, ne sme imati nika-kvu èqu za novcem i udobnostima - treba da èli daìvi i bez neophodnog (shimon. Partenije).

Siroma{tvo, àlost, teskoba i post - to su oru|amona{kog ìvota (Ava Pimen).

Monah je taj, koji u svemu sebe li{ava (Ava Zaha-rija).

Prorok Danilo govori o sebi: jela ugodna ne jedoh(10,3). Mona{ki ìvot potrebuje neizostavnoodbacivawe svih telesnih naslada (Ava Sisoje).

Monah ne moè sebi dopustiti da ga savestokrivquje ni u ~emu (Ava Agaton).

Monah, koji se ne brine o svome stawu ruga se Bo-gu. Boqe bi bilo monahu da je istrunuo u utrobi svojemajke, kad se ne brine o svome zvawu (shimon. Parte-nije).

Mona{tvo je, kao {to sama re~ pokazuje (monos -jedan) usamqeni{tvo, razgovor sa samim sobom i s Bo-

gom. Zbog toga bogomudri rukovodioci mona{tva sa-vetuju da se monasi pridràvaju usamqeni~kog ìvo-ta, pokazuju}i r|ave posledice naru{avawa ovog save-ta.

Usamqeni{tvo na zemqi vodi u dru{tvo nebesko(Filaret, mitropol. moskovski).

Kao {to se sunce jasnije ogleda u tihoj vodi, nego-li u uzburkanoj i zamu}enoj, isto tako i ve~no duhov-no sunce - Bog lak{e se poznaje umnim okom u ti{inii miru negoli u svetskoj trzavici i nemiru (sv. TihonZadonski).

Kada je Ava Marko upitao Avu Arsenija, zbog ~eganas ti izbegava{? - odgovorio je: Bog mi je svedok davas ja volim, no nemogu}e mi je da budem i s Bogom i squdima. Na nebu hiqade i milijarde imaju jednu voqu,a kod qudi su voqe razli~ite.

Ribe umiru od nedostatka vode. Tako umiru u srcumonaha oni duhovni pokreti koji se ra|aju od Boga,kada monah neprestano ìvi u op{tewu s qudima (sv.Isak Sirijac).

Bez krajwe potrebe ne izlazi iz manastira i usvetske domove ne ulazi; ina~e vrati}e{ se druga~i-jim nego {to si iza{ao (sv. Tihon Zadonski).

Postoji izreka (Senekina): “Uvek, kad god samproboravio me|u qudima, vra}ao sam se k sebi ve}mawe ~ovekom”. Mi to ~esto ose}amo posle razgovora,jer lak{e je }utati, nego u razgovoru ne re}i ne{toizli{no, lak{e je sedeti ku}i, nego sa~uvati sebe kao{to treba u dru{tvu (Toma Kempijski).

Pre nego {to se ~ovek re{i da primi na sebe to-liko vaàn i visok i teàk ~in mona{ki, treba jo{dok je u svetu da u sebi stvori raspoloèwe za ovaj~in i sebe pripremi moralno. Na taj na~in svi zahte-vi i pravila mona{tva pokazali bi mu se ne kao ne-{to novo, ve} kao poznato i oprobano, ne kao suvi{ete{ko, ve} kao podno{qivo i prijatno.

Ako se prethodno ne nau~i{ da ìvi{ dobro saqudima, to ne}e{ mo}i dobro ìveti ni uusamqenosti (Ava Longin).

Ako se ne nau~i{ da ìvi{ u miru s qudima to iu manastiru i u pustiwi ne}e{ na}i mira.

Ako prethodno ne stvori{ u sebi pravilnoraspoloèwe, dok si jo{ u svetu i me|u qudima, to(ne}e{) ga stvoriti ni u usamqenosti (Ava Longin).

Ako mi odnesemo u manastir ili u pustiwu sa so-bom kakve bilo neizle~ene poroke, to }e ovi biti sa-mo skriveni u nama, a ne uni{teni (sv. Kasijan

Rimqanin). Zmija, kada samo leì u svojoj pukotinine ujeda, no ipak sve weno je u woj: i àok i otrov. Ta-ko i strasti, koje nisu uni{tene borbom pri pomo}isvemogu}e blagodati Bo`je, samo ja~aju i rastu u mo-na{koj usamqenosti (shimon. Zosima).

Svaki onaj, koji èli da primi mona{ki ~in tre-ba da zna da ba{ ovde, u usamqenosti, zao duh i napadanaro~ito na du{u, èle}i da je skrene s pravog putaspasewa. U po~etku zli dusi navla~e na du{u monahanaro~ito dosadu i melanholiju, ube|uju}i ga da ostavimona{tvo i opet ode u svet. No monah treba to da znaunapred i da pri|e borbi ne malodu{no, ve} hrabro,drè}i u ruci nepobedivo oru`je molitve.

Jedan brat do{ao je bio iskusnom starcu da govo-ri: “O~e, te{ko mi je i dosadno u manastiru”. Staracmu odgovori: “Moli se ~e{}e, i Bog }e ti pomo}i, da-}e ti silu i spokojstvo”.

Molitva je lek od àlosti i melanholije (sv. NilSinajski).

“Cvetnik Duhovni”

31

��

IZBJEGLICA

Imala sam dvije godine kada sammorala napustiti svoj rodni grad.Bila sam previ{e mala da shvatim{ta to zna~i. Nisam znala {ta zna~ibiti izbjeglica. Oti{la sam saroditeqima u drugi grad i tu sam ì-vjela tri godine. Porasla sam, i tektada sam po~ela da shvatam {ta je torat i {to moram da se selim iz gradau grad. U gradu u kome sam ìvjelana{la sam mnogo drugara i drugari-ca. Roditeqi su se trudili da mipruè bezbri`no djetiwstvo. Aliposle tri godine morala sam ponovoda se selim, jer i taj grad su zauzelineprijateqi. Tata je bio na rati{tua ja sam sa mamom oti{la u Sarajevo.Mislila sam da }u tu ostati, i da vi-

{e nigdje ne}u bjeàti. U Sarajevumi je bilo lijepo, jer sam bila kodsvojih ro|aka. I kad sam mislila daje mom bjeàwu kraj ponovo sam mo-rala da se selim. Do{la sam u Do-brun i tu sam po{la u {kolu.

Na{la sam nove prijateqe i lije-po mi je. Dokle }e tako biti ne znam,ali ~esto razmi{qam o svom rodnomgradu, i ako ne znam kako izgleda.Ali tamo sam se rodila i tamo bihponovo volila ìvjeti. Ponekad seupitam da li }e mom izbjegli{tvudo}i kraj? Da li }u ponovo imatisvoj grad gdje }u bezbri`no ìvjeti?

%�� 5� )��

4�� 6 !�#��

MOJI PUTEVI

Ponekad sam èqela da odem da-leko, daleko iz ove zemqe koja mi se~inila kao ponor ispuwen intri-gom, zavi{}u i pohlepom. înila mise kao plod koji vi{e nije so~an, ko-ji trune iznutra. Bila sam wegov ma-li dio koji je èleo da opstane, dabude sladak, ispuwen vitaminima,koji se hranio molitvom, ~istio du-{u tamjanom kako bi u takvu mirisnui ~istu Gospod mogao u}i.

Ponekad nisam èqela da budemsastavni dio onoga koji nije dosto-jan da se nazove plodom kome je Go-spod podario ìvot. Ali ja sam bilai uvjek }u biti wegov sastavni dio.Uvjek }u se vra}ati u hram svogdjetiwstva gdje sam nalazila mir iutjehu.

Ali, plod je ja~ao, nije èlio danestane u ponoru, da se izgubi u lavi-rintu pohlepe. Weni mali molekulinisu vi{e bili spoj dvoli~nosti ikoristoqubqa, ve} su ~inili uzvi-{enu cjelinu ispuwenu skladom iharmonijom. Voqela sam taj sklad ikompoziciju preplavqenu sna`nomemocionalno{}u, kompoziciju ~i-stu, zvu~nu, vazdu{astu i ose}alasam ra|awe plemenitosti pod ~ijimpritiskom nestaje onoga {to je ploduni{tavalo i grizlo iznutra.

Moj ìvot, moji putevi tadaispuweni harmonijom, muzikom iplemenito{}u bili su duì, mogla

32

��

sam graditi svoju budu}nost kao kulubogatu sa svjetlo{}u i koloritom.

Ali, odjednom taj mir i prekrasnumelodiju na ~ijim krilima smo takosna`no i odlu~no i{li u budu}nost,naru{i nepoèqno prisustvo ogav-ne ptice, koja je nemilosrdno kruì-la iznad plodonosne biqke traè}isvoj plen. I na{la ga je. So~ni islatki plod koji èli da ìvi, da serazvija, jo{ nedorastao, ali uprkostome dovoqno snaàn da se brani iistraje.

Gospode moj, Boè moj, velika jemilost tvoja, velika su djela tvoja,pokajawe daruj nam i blagoslov Svoj.

Ponekad sam sawala da odem izove zemqe, ali uvjek sam se vra}ala,jer je istina, samo wu imam, jer je mo-ja sloboda za koju }u se boriti.

Milijana Koji},

Sokolac

ÊMU SNAGA KADNEMA VJERE

Dana 28. marta 1999. god. u hramuSv. Proroka Ilije u Sokolcu posleSv. liturgije odràn je moleban zasve Srbe koji trpe agresiju i bom-bardovawe od strane NATO-a. Moli-li smo se Gospodu da nam se smiluje ida snage da ne posustanemo i da is-trajemo do kraja. Svi Srbi treba dashvate da bez molitve Gospodu ne}e-mo ni{ta posti}i ma koliko se mitrudili, znamo da je sve u rukamaWegovim. ^vrsta vjera u Hrista tre-ba sve da nas sjedini da zajedno stvo-rimo ~vrsti i neprobojni bedem kojise ne}e sru{iti pred demonskim na-padima i naletima crne |avoqe pti-ce. Pokajmo se bra}o, molimo se pa}e nas i Spasiteq na{ za{titi svo-jom desnicom i ~uvati nas od svih ne-pravdi i zla. Iskreno treba svojemolitve da prinesemo Bogu jer on jesvemogu} i izbavi}e nas od svih ne-pravdi, zla i muke. Gospod na{ IsusHristos ne}e dozvoliti da demonska~izma gazi zemqom gdje su vjekovimana{i preci krv prolivali, proliva-li su je ~asno i juna~ki brane}i svojuotaxbinu od zlih qudi kojima je uo~ima krv, a u du{i gwev i jad da po-kore cijeli svijet. To su qudi kojibez imalo karaktera ~ine zlo nad ne-du`nim narodom. Svi velikani pra-voslavne istorije, car Lazar, carKonstantin, carica Jelena i mnogi

drugi polaziv{i u boj molili su seSpasitequ i samo uz Wega pobje|i-vali su mnogo brojnije neprijateqe.Mi ne}emo dozvoliti da nam pokoreotaxbinu ali treba da se molimo, ~i-nimo dobra djela, kajemo se za svegrijehe, po{tujemo Gospoda i ni{tanam vi{e nije potrebno, jer u jednojje poslovici re~eno: “êmu snaga ka-da nema vjere”, {to zna~i da bez vje-re nema spasewa. Bog je svemogu} iako budemo slo`ni i pobo`ni Onnas ne}e napustiti, naprotiv on }enas {tititi i crna jata |avoqihptica zauvjek otjerati iznad na{ihglava. Gospod }e nas blagosloviti ipokazati nam put istine i blagosta-wa, trnovit, ali put kojim treba svida krenemo da se sloìmo i sjedini-mo. Zbog toga bra}o pomolimo seSpasitequ Gospodu Isusu Hristu,pra{tajmo drugima pa }e i nama bitisve opro{teno. Gospode Boè, SineBo`ji, smiluj se na nas Ti koji ukla-wa{ grijehe svijeta, smiluj se na nasi spasi nas jer nam je zaista potreb-na Tvoja pomo}.

Nata{a Tomovi},

Sokolac

33

��

MI SMO JAÎ

Srbija je jedinstvena zemqa. Ali,sada vi{e nije. Sada su wene ulicesru{ene i nisu vi{e kao pre. Krozulice kada neko prolazi nadao bi seda budu vesele kao pre, kako se decaigraju, vesele, pevaju i pri~aju raznepri~e. Ali naàlost ni{ta nije kaopre. Sru{ene su glavne ulice koje sunosile imena i prezimena poznatihsrpskih boraca koji su u~estvovali umnogim ratovima.

Danas nas iznenada bombardujeAmerika koja nam ru{i sve ono {tosmo godinama gradili. Ru{e nambolnice, {kole, fabrike, ku}e, ma-nastire, èlezni~ke pruge, mostove,zgrade i druge stambene zgrade. Sadasu mnoga deca tu`na i àlosna {tone mogu da se igraju, a mnoga deca suizgubila roditeqe i nisu vi{esre}ni. Sada su deca i wihovi rodi-teqi u skloni{tima i strahuju odNATO agresora i pla{e se da im ne

sru{e ku}e koje su oni vekovima gra-dili i ulagali trud. Danas ova zem-qa vi{e nije sre}na kao pre jer stra-huju od svega. Oduzeli su nam na{umladost i vi{e nismo sre}ni negosmo tu`ni i àlosni i pitamo se{ta smo im mi deca krivi za{to nasbombarduju. Mi sada vi{e nikada ne-}emo biti sre}ni. Nama sada umestoradosti suze klize niz lica.

Iako je NATO jaka sila ne}e nasuspeti pobediti jer smo mi ja~i od wih.

Verica Mi}evi} ¤�

Vi{egrad

RAWENA SRBIJA

Srbiju, zemqu srpsku, zadesio jerat koji niko nije èleo, i uvek ga jemrzeo. Narod Srbije slo`no branisvoju zemqu srcem svojim, du{omsvojom. I ja kao dete koji ìvim uRepublici Srpskoj osu|ujem bom-bardovawe i ru{ewe na{e milezemqe. Narodu koji ru{i Srbiju po-ru~io bih da prestane sa tim.

Iz dana u dan sedim i buqim u te-leviziju ne bi li ~uo neku novu vesto prestanku bombardovawa. A kadapomislim o bombama koje razarajuzemqu srpsku i gde ginu mala decasmu~i mi se i iz sveg srca zajecam ipustim suzu za “Rawenom Srbijom”.

I posle svega toga poru~io bihsvoj deci koja ìve u Srbiji da se neboje i da smo svi uz wih.

Sa{a [im{i}, ¤�

Vi{egrad

�� ZLIKOVCI

Sva deca znaju da je Srbija dragazemqa. Ona je zemqa radosti, dobro-te i qubavi.

Na{i neprijateqi koji danasbombarduju na{u zemqu ho}e da namoduzmu sve {to imamo u ìvotu. Oniru{e kasarne, mnoge gradove u Srbi-ji, bolnice, sela i qude, decu i ène.

Mi se branimo svim oru`jem daodbranimo na{u otaxbinu. Svi qudina svetu èle da ìve u qubavi islozi. Ovaj prokleti rat u~inio jeod nas siroma{ne qude. Na{ narodnije mogao da slavi Vaskrs (Hristo-vo Vaskrsewe iz mrtvih), zbog stra-dawa na{e domovine.

Svako ve~e NATO zlikovci bom-barduju na{u otaxbinu, na{e vojni-ke koji su za nas prolili krv u ovomprokletom ratu. U ovom ratu mnogodece je izgubilo svoje roditeqe, se-stre i bra}u. Sva deca vole mir islobodu.

Oni razaraju i na{e mostove ko-jim smo prelazili, pruge, vozove i~itavu domovinu.

Mi deca iz Republike Srpske mo-limo se da prestanu da bombardujuna{u domovinu, ona je na{a i mi }e-mo se boriti do posledweg trenutka.

Nedamo Kosovo!

Dijana \uki} ¤�

Vi{egrad

34

��

ZA[TO STRADASRBIJA

Opet na televiziji i uop{te u mo-joj okolini ~ujem tu uàsnu rije~ -rat. Oni donose smrt, pla~, tugu, ne-sre}u, bol, jednom rije~ju, uni{tava-ju i na{e tijelo i na{ duh. Mnogimoji vr{waci sada borave u skloni-{tima i slu{aju te uàsne zvukesmrtonosnih aviona. Oni nisu krivizbog toga ali ipak pate zbog toga.

Nije va`no da li ja poznajem wihali ja saosje}am sa wima. @elim daznaju da mogu na}i uto~i{te u momskromnom domu, koliko je to u mojojmo}i. U mojoj ku}i nema vi{e tolikosmijeha koliko je bilo prije. Mojotac i majka stalno su ispred tele-vizora i slu{aju {ta se de{ava u Sr-biji. Ne mogu da shvatim da qudi ni-su slo`ni. Taman sam bila uverenada }u mo}i da ìvim kao svako deteali pogre{ila sam. Jednog dana sede-la sam ispred televizora i ~ula ne-{to uàsno, da su bombardovali po-rodili{te. Ne znam one male bebe sanekoliko meseci su nastradale. Tadasam bila tako uàsno tu`na i pita-la se: Za{to strada Srbija?

Qiqana Baranac, ¤

Vi{egrad

HEROJSKA SRBIJA

Srbija je jedna veoma jaka zemqa kojanikada nikome nije naudila. Imala je sve{to jedna zemqa moè poèleti, a to jepravedan narod, vera u Boga, ...̀ ivela jesamostalno i nikada ni od kog nije oti-mala. Ali, najve}a tragedija je to {to jejedne ve~eri 24.3.99. god. nai{ao neprija-teq sa namjerom da bombarduje Srbiju.Taj neprijateq zvao se NATO pakt. On jeiz aviona bacao bombe koje su uni{tava-le celokupno blago Srbije. Ru{ili sumostove, parkove, {kole, spomenike, sta-regra|evine...Hrabriqudiiduuvojskusnamjerom da se koliko toliko odupruNATO paktu. Najteè od svega je gledawekako nevina deca, qudi, prolivaju krvradi jednog naroda koji se nikada nije za-pitao kako je nama u tim trenutcima.Oni misle da jedan narod koji je genera-cijama stvarao jednu samostalnu dràvumoè tek tako da je preda neprijatequkoji ho}e silom da je otme.

Ali silom se ni{ta ne moè uze-ti nego samo pravedno{}u. Hrabrostsrpskog naroda se pokazuje po tomejer oni idu da ~uvaju mostove svojimtelima i odràvaju koncerte pod na-slovom “Pesma nas je odràla”.

I deca koja su skoro tek stupila nasvet zapamtila su to ru`no ime NATO

pakt. Agresija NATO pakta se nastav-qa, ali mi se ne damo. Moja poruka imje da se drè {to daqe od Srbije.

Ivana Risti} ¤!

Vi{egrad

MOLITVA BOGU ZASPAS SRPSKOG RODA

Boè, obra}amo Ti se tu`ni i po-ti{teni i molimo Te: Pomozi nam,Svemogu}i!

Pomozi da izdrìmo i da se odu-premo napadima svjetskih mo}nika.Pomozi nam Spasitequ da o~uvamosvoju vjekovnu dràvu, na kojoj su krvprolili na{i preci, Milo{ i La-zar, i deset Jugovi}a i mnogi drugisrpski junaci. Jedino nam preostajeda molimo Tebe, Boga Spasiteqa danam pomogne{ da izdrìmo i o~uva-mo svoju dràvu.

Uz Tvoju pomo} }emo o~uvati vje-ru i svoje svetiwe. Za{titi nas, Bo-è! Po{aqi svoj ubojni red An|elada nas za{tite od zla demonskih na-pada sluìteqa |avolskih. Za{titiSvevi{wi srpski narod, srpsku dje-cu i ène, srpske vojnike, jer po-trebna nam je Tvoja pomo} u ovom te-{kom trenutku.

Pomeni nas, Gospode, u CarstvuSvome!

Nina Prùq

35

��

7�� #� �)�� -�� )��2 �� #�� -�� #� ��2 �� , �� #��

O OSU\IVAWU

Qudi su veoma skloni osu|ivawudrugih. Ako slu{amo razgovore okonas, ~u}emo kako se {apatom iliglasno prepri~avaju negativne stva-ri iz ìvota na{ih poznanika. Akoproverimo ta ogovarawa i neka osu-|ivawa, obi~no se ispostavi da tonije istina.

Za{to i veruju}i i neveruju}iqudi, kada govore o drugome, uvek,ili skoro uvek, obra}aju svoju pa`wuprvenstveno na lo{e osobine qudi.

Me|utim, u svakom ~oveku postojei dobre i lo{e osobine. I bilo biprirodno da se najpre govori o do-brim osobinama poznatih nam qudi.Naàlost to nije tako. Osu|ivawedrugih je veoma rasprostrawena du-hovna bolest. To je svuda prisutangreh, na koji smo toliko privikli dasmo i prestali da ga smatramo zagreh. Me|utim, na mnogo mesta uEvan|equ jasno je osu|en taj greh.Evo jedno takvo mesto:

... Kwièvnici i fariseji dovedo-

{e Hristu jednu ènu, uhva}enu u

prequbi, pa je postavi{e u sredinu

i reko{e mu:

U~itequ, ova èna je uhva}ena

ba{ kad je ~inila prequbu.

A Mojsej nam je u zakonu naredio

da takve (ène) kamewem ubijamo;

{ta Ti kaè{ na to? (Jov. 8,3-5).Sveto Evan|eqe nas suo~ava sa

faktom o~evidne grehovnosti oveène prequbnice. Po jevrejskom za-konu, prequba je povla~ila za sobomsmrtnu kaznu. A i s na{e hri{}an-ske ta~ke gledi{ta, grehovnost oveène bila je van svake sumwe.

No Isus se saè dole i pisa{e pr-

stom po zemqi. Ali kako su Ga i da-

qe pitali, ispravi se i re~e im:

Ko je od vas bezgre{an - neka prvi

baci kamen na wu. I opet se saè te

pisa{e po zemqi (Jov. 8,6-8).Gospod ne odri~e da je Wemu pri-

vedena èna te{ko zgre{ila. Me|u-tim, On istovremeno stavqa pitaweo najve}oj moralnoj odgovornosti o-vih koji su wu osu|ivali. Ali pravona osu|ivawe, ako je ono uop{te mo-gu}e, imaju samo oni koji stoje na ve-oma uzvi{enoj moralnoj ravni i kojisu, tako-re}i, dostigli do stawa bez-gre{nosti. Zato je Spasiteq rekaoKo je od vas bezgre{an - neka prvi ba-

ci kamen na wu.

Ali, strogo govore}i, bezgre-{nih qudi nema. Stoga i nemamopravo da osu|ujemo svoje bli`we, jersvi mi imamo svoje nedostatke kojisu za osudu. Ustvari i ne moè ~ovek,optere}en svojim gresima i manama,pravilno oceniti grehe i nedostat-ke drugih. Tu je objektivnost nemogu-}a. A kako moèmo da nekog osudimoako i sami podleèmo osudi? Stogaje osu|ivawe drugih uvek licemerno.

Qudi koji su ku{ali Gospoda Isu-sa i osu|ivali ènu gre{nicu, ~ulisu u svojoj du{i glas probu|ene save-sti i ni jedan nije bacio kamen naprequbnicu.

Isus se tada ispravi i re~e joj:

@eno, gde su? Nijedan te ne osudi?

Ona re~e: niko, Gospode. Na to joj

Isus re~e: ne osu|ujem te ni Ja; idi i

od sada ne gre{i vi{e (Jov. 8,10-11).Gospod wu nije osudio, jer joj je

oprostio wen greh, a samo je On tomogao u~initi. On joj je oprostiopod uslovom da se ona popravi i danikad vi{e ne ponovi isti greh. Onje hteo da nas nau~i da ne treba daikoga osu|ujemo, nego da pra{tamo,ne da trubimo o manama drugih, negoda ih prikrivamo na{im smirewem.

Po{to je Gospod oprostio gre-{nici, iz toga se ne moè izvu}izakqu~ak da mi moèmo mirne du{egre{iti kao ta èna. To bi vodilopotpunom razvratu. Odgovornost zana{e grehe i nedostatke mi nosimopred Bogom i pred qudima. Tu odgo-vornost Gospod ne skida s nas niu-kom slu~aju, a na{a grehovnost moènam biti opro{tena samo ukolikose iskreno kajemo i trudimo da is-pravimo na{e nedostatke.

A. vesnik br. 2/72.

36

��

Ava Isaije je govorio o posledwem danusvakog hri{}anina: “Kakav strah i trepet i kakvunevoqu }emo videti kad se du{a bude razdvajalaod tela! Tada }e nam pristupiti vojskaprotivni~kih sila, gospodari tame, poglavarstvazla, i kao po nekom pravu, nastojati da nam uzmudu{u, iznose}i sve grehe koje je od mladostiu~inila u znawu ili neznawu. Nasuprot zlih silastaja}e an|eli Boìji i protivstavqati pokajawei dobra dela. Rasudi u kakvom }e strahu i trepetubiti du{a, stoje}i me|u wima, dok se Sud nezavr{i i ne donese kona~na presuda!”

O BO@JEM PROMISLU

Boìje Promi{qawe je starawe o postoje}em.Drugim re~ima, Promi{qawe je voqa Boìja, kojaupravqa svim {to postoji kako treba. Po{to jePromi{qawe voqa Boìja, to je potpuno neophodnoda sve {to se po Promi{qawu doga|a bude nesumwivonajlep{e i najdostojnije boànstva, takvo da ne bimoglo biti boqe. U samoj stvari, neophodno je da je-dan i isti bude kako Tvorac postoje}eg tako i Pro-misliteq; jer ne bi bilo prili~no niti saglasno sarazumom, da jedan bude Tvorac a drugi Promisliteq.Jer tada bi se na o~igledan na~in pokazali nemo}nimi jedan i drugi - jedan nemo}an da tvrdi, a drugi - ne-mo}an da promi{qa. Prema tome, Bog je i Tvorac iPromisliteq, i Wegova blaga voqa javqa se kao tvo-ra~ka i promisliteqska sila. U samoj stvari, sve {toGospod ho}e, ~ini na nebesima i na zemqi (Psal.135,1), i Wegovoj voqi ne protivi se niko. On je hteoda sve postane, i postalo je. On èli da svet sa~uvasvoje postojawe, i sa~uvao je, i sve biva po Wegovojvoqi.

A da Bog promi{qa, i ~udno promi{qa, u to senajboqe moèmo uveriti na ovaj na~in. Samo je Bogpo prirodi dobar i mudar. Kao dobar, On promi{qa,jer nije dobar onaj koji ne promi{qa. Gle, i qudi, ne-razumni i ìvotiwe prirodnim na~inom brinu se osvojoj deci, a ko se ne brine, podvrgava se osudi. Da-qe, kao mudar, Bog se na najboqi na~in brine o posto-je}em.

Imaju}i sve to u vidu, mi smo du`ni da se divimosvima delima Promi{qawa, da ih sva bez radoznalo-sti primamo, ma ona mnogima izgledala nepravedna;jer je Bo`je promi{qawe za nas nevidqivo i neshvat-qivo, a na{e misli, dela i budu}nost samo su Bogu po-znati.

Sve ovo, velim, nije u na{oj vlasti, jer {to je una{oj vlasti nije delo Promisla, nego slobodnevoqe.

To {to zavisi od Promisla de{ava se ili po vo-qi Bo`joj, ili po Wegovom dopu{tewu. Po voqiBo`joj doga|a se ono {to je neosporno dobro. A podopu{tewu ono {to nije neosporno dobro. Tako, Bog~esto dopu{ta da i pravednik upada u nesre}e, da bidrugima pokazao sakrivenu u wemu vrlinu; tako je, naprimer, bilo sa Jovom. Ponekad Bog dopu{ta ne{to

neobi~no, da bi na izgled neobi~nim delom izvr{ione{to veliko i ~udno; tako je Krstom bilo izvr{enospasewe qudi. U nekim slu~ajevima Bog dopu{ta sve-tom ~oveku da te{ko strada, da svetiteq ne bi otpaood istinite savesti ili ne bi upao u gordost zbog da-tih mu mo}i i blagodati; tako je bilo sa Pavlom.

Bog privremeno ostavqa ~oveka radi popravqawadrugog, da bi drugi, gledaju}i na wega, popravqali se;tako je bilo sa Lazarom i bogatim. U samoj stvari, mise po prirodi smiravamo, kad vidimo da drugi strada-ju. Ponekad Bog ostavqa ~oveka radi slave drugoga, ane zbog wegovih ili roditeqskih grehova; tako je sle-poro|eni bio slep radi slave Sina ~ove~ijega. Jo{Bog dopu{ta nekome da strada radi bu|ewa revnosti idrugom, da bi vide}i kako se uve}ala slava stradalni-ka, i drugi se bez straha podvrgli stradawu u nadi nabudu}u slavu i radi èqe budu}ih dobara; tako je bi-lo sa mu~enicima. Ponekad Bog dopu{ta ~oveku da iz-vr{i sramno delo, radi popravqawa druge jo{ gorestrasti. Tako, na primer, kad se neko hvali svojim vr-linama i pravedno{}u, Bog takvom ~oveku dopu{ta dapadne u blud, da bi kroz taj pad do{ao do saznawa svo-je slabosti, smirio se i ispovedio se Gospodu.

Treba imati u vidu da se izbor dela nalazi u na-{oj vlasti, a ishod zavisi od Boga. Pri tom ishod do-brih dela zavisi od boànske sardwe, jer Bog po svo-

me predznawu pravedno sara|uje sa onima koji po svo-joj istinitoj savesti izaberu dobro. A ishod r|avihdela zavisi od boànskog dopu{tewa, od toga {toBog, opet po svome predznawu, pravedno ostavqa ~ove-ka, prepu{ta ga wegovim sopstvenim mo}ima.

Napu{tawe ~oveka od strane Boga biva dvojako:jedno spasonosno i urazumquju}e, a drugo ozna~ava ko-na~no odbacivawe. Spasonosno i urazumquju}e na-pu{tawe biva ili radi popravqawa, ili radi slaveBoìje. Potpuno napu{tawe biva tada, kada ~ovek, negledaju}i na to {to je Bog sve u~inio za wegovospasewe, ostaje, po svojoj voqi, bezose}ajan i neizle-~en, ili, boqe re}i, neizle~iv. Tada se on predaje ko-na~noj pogibiji, kao Juda. Da nas sa~uva Bog i izbaviod takvog napu{tawa.

Treba imati u vidu da ima mnogo puteva boàn-skog Promi{qawa, i wih nije mogu}e ni re~ima izra-ziti, niti umom shvatiti.

Isto tako treba imati u vidu da sva stradalni~kazbivawa, ako ih qudi primaju sa zahvalno{}u, {aquim se radi wihovog spasewa i, nesumwivo, donose imkorist.

Treba imati u vidu da Bog pre svega ho}e da se svispasu i dostignu Carstvo Wegovo. U samoj stvari, kaodobar, On nas nije stvorio da nas ka`wava, nego dabismo bili u~esnici Wegove dobrote; ali kao praved-ni Sudija, On ho}e da gre{nici budu ka`weni.

Prva Wegova èqa naziva se prethodnom voqom iblagovolewem, i zavisi samo od Wega, a druga Wegovaèqa naziva se potowom voqom i dopu{tewem i imasvoj uzrok u nama. Pri tom dopu{tewe, kako smo na-pred rekli, biva dvojako: dopu{tewe spasonosno iurazumquju}e, i dopu{tewe koje ozna~ava odbacivawe~oveka od strane Boga i vo|ewe ka punoj kazni. Sveovo ne nalazi se u na{oj vlasti.

[to se ti~e onoga {to je u na{oj vlasti, to su do-bra dela koja Bog èli svojom prethodnom voqom iugodna su mu; a zla dela On ne èli ni svojom pret-hodnom ni svojom potowom voqom, ali dopu{ta slo-bodnoj voqi da ~ini zlo; jer ono {to se ~ini po pri-nudi nije razumno i nije vrlina.

Bog promi{qa o svima stvorewima, ukazuju}i namdobro~instva i urazumquju}i nas preko svake tvari,~ak i preko samih demona, kao {to se to vidi iz onoga{to se dogodilo sa Jovom i sa sviwama...

Sveti Jovan

Damaskin

37

��

38

��

4�� A��D ��.� 4G5H��/�!�� 8��9��:�3 �(�

C� �� A8��D��.� 4G5I��$�/�!�� 6��;��:�&� �,�

J� �� A+��D��.� 4GKJ��$�/�!�� 6��;��:�&� �,�

L�� A/��D��.� 4G54�>�� /�!�� 6��;��:�< ��

K� �� A/.�D��.� 4GL4�� $/�!�� ;��:�=��(�

5�� A7��D��.� 4GKG�-��/�!�� 8��;��:�3 �(�

M� �� A-��D��.� 4GKC�9� 7��/�!�� 9��6��:�> ��'

I� !"#� A��D��$%��.� 4GL4�@��"�/�!�� :��8�� (�

G� !��&� A��D�$'"$��.� 4GLL��/�!�� 9��:��:�&� �,� - � ��

4H� ��($� A9��D��'��.� 4GJI��/�!�� 9��:��:�&� �,�

44�� A�&D)�$��.� 4GKJ��"��/�!�� 9��:��:�&� �,�

4C� ��*��A-��D ��.� 4G55�3� -��/�!�� :��:�< ��

4J� �� A��D��.� 4GMH�-��/�!�� :��:��:�%�?� ��

4L� +�� A��D��,��.� 4GM4�8��/�!�� :��:��:�%�?� ��

4K� -�� A/��$D$%��"��.� 4G54�3� -��/�!�� 8��@�A�),� ��

45��"� A+��D)��.� 4GKC��"��/�!�� :��@��@�>��

4M� �� A��D��.� 4GM4��$�/�!�� @�&� �,�

4I��"�A��D��.� 4GMJ� 3� -��/�!�� ;��8��9�B��

��

39

��

4G� ��&�� A9��D.�#��.� 4GJG��$�/�!�� :��;��9�� ,��

CH� �� A-��D��.� 4G5L��/�!�� @��9�%��

C4� �� A��D�"��.� 4G55�� $/�!�� 6��9�%��

CC�� A3��D��.� 4GLI�'��/�!�� 6��9�> ��,��

CJ� ��/��A��"��D.��&��.� 4GK5� 3��$/�!�� :;��9�C��

CL�0��/� A>��D ��.� 4GKH�3�� /�!�� 9�&� �,�

CK��"� A��D��.� 4GK5�-��/�!�� :8��:��8�< ��(�

C5� �� A��D��,��.� 4G5I�'��/�!�� :��;��8�&� �,�

CM��& A��D ��.� 4G5M�-��/�!�� :��;��8�< ��

CI�� A��"�D ��.� 4G5L�3� -��/�!�� :9��8��8�4�� & #�

CG� !$#�� A��D��.� 4GK4�3� -��/�!�� 9��8�< ��(�

JH�1�&�# A3��D2��.� 4GML�>��$/�!�� 8��8�< ��(�

J4� +�� A��D)��.� 4GMH��$�/�!�� :6��8�5�0�)�

JC��$� A��D ��.� 4GLJ��/�!�� 6��;��:�< ��

JJ� +��A��D ��.� 4GK4��/�!�� 9��9�< ��

JL��A-�� D ��.� 4GKG��/�!�� 9�� (�

JK��A��D ��.� 4GLI��/�!�� @��:�< ��

J5� +�*��#�A1�!��D ��.� 4GKM��/�!�� 9�� (�

��

40

��

JM��A��D ��.� 4G54�-��/�!�� 9�� (�

JI� '�� A��"��D��*��.� 4GJG�7��"��$�/�!�� 9��;��:�"�/�

JG� ��'��A��"�D.�#��.� 4GM4�-��/�!�� :��@�B��

LH� !�� A>��D$%��"��.� 4GKG�� 4H�HM�4GGC�

L4� �� A9��D)��/��.� 4G5I�� 4J�HI�4GGJ�

LC� ��3�� A'��D��.� 4G5K�� HC�4H�4GGC�

LJ� �$�� A>��D �3��.� 4GJK��/�!�� 6��:�3�!��

LL��"� AN��.�D ��.� 4GL5�� C5�H5�4GGL�

LK�� A+��D��($��.� 4GKH�9��$�/�!�� 8�

L5� �� A��D4��"5��.� 4GKL�� 4G�4H�4GGC�

LM��A��D ��,��.� 4G54�9��"��/�!�� :�3�!��

LI� �� A3��D��.� 4GMM�

/�!�� ;��;��8�<� 1�� &� �(�

LG�6$*'�� A+��D��($��.� 4GL5�0��/�!�� 8��:�> ��'�

KH� �� A3��D)��.� 4GKH�

/�!�� 6��@�

K4� ��#� A-��D�$��.� 4G5J�-��/�!�� 9��:��:�

KC�� A-��D��.� 4GL5�

/�!�� 8��@�> ��,��

KJ�� A>��D��$��.� 4GJK�

/�!�� @��:��#��#�

KL��# A>��D.�#��.� 4G5J�

/�!�� ;��@��:�&� �,�

��

41

��

KK� ��'�� A��D��,��.� 4GKM�-��/�!�� :@��:��@��'��

K5� +�� A/.�D��.� 4GKI�

/�!�� 9��;��:�"�/�

KM� �� A/��D)��#��.� 4GLI�9��"/�!�� 8��;��8�� ,��

KI� �� A��D��#��.� 4GLH�� <�"�/�!�� 9��8��:�� (�

KG� )��& A9��D��.� 4G5K�-��/�!�� ;��;��:�"�/�

5H� +�� A��"�D��.� 4GK4�+� ��/�!�� ;��;��:�"�/�

54�� A/��$D��.� 4GKG�� /�!�� :��6��:�> ��

5C��A/��D ��.� 4GKC�-��/�!�� :�D��

5J��A��D ��,��.� 4GLG�<�"�/�!�� @��:�& ��'�

5L�0��/� A'��D.$�$��.� 4G5J�-��/�!�� :��:�3�,��

5K� �� A-��D7��.� 4GLI�<�"�/�!�� :;��:��:�< ��

55� )�� A%��D�3��.� 4GL4�9� 7��/�!�� :��@��@�4� &��

5M� �� A8��D�#8��.� 4GLL�<�"�/�!�� @�> ��(�

5I� �� A��D��.� 4GKH�� /�!�� :;��8��@� !��

5G� �� A'��D��"��.� 4GKH�� /�!�� :;��8��@�5 ��

MH�� AF��D ��8��.� 4GKH�+� ��/�!�� :��@�"�)

M4� �� A>��D)��.� 4GKJ�� /�!�� @��9�4� &��

MC� +��A��D ��'"��.� 4GK4�<�"�/�!�� :8��8��9�A�),� ��

��

42

��

MJ� ��"� 9 7��A��D��.� 4G5C�� $/�!�� :8��8��9�A�),� ��

ML�%�� A0��D��,��.� 4GLH�<�"�/�!�� :��8��9�A�),� ��

MK� ��"�A��.��D:��.� 4G5K�+� ��/�!�� :��9�&��

M5� -�� A��"�D7��.� 4G5H�<�"�/�!�� 6��9�&� �,�

MM� �� A;��D��.� 4GKG�9� <��/�!�� 8��@��8�A�),� ��

MI� !�� A��"��D)��.� 4G5H�3�� /�!�� ;��;��8� ��?�

MG� !��A��D )��.� 4GMH�3�� /�!�� ;��8� ��?�

IH� �� A9��D��5��.� 4GKG��$�/�!�� :��8�5 ��

I4� ��/��A��D ��#��.� 4GKC�<�"�/�!�� :��6��8�A�),� ��

IC� +�� A-��D��'"��.� 4GLH�<�"�/�!�� 8��8��

IJ� ��#� A'��D��3��.� 4GMJ�-��/�!�� 8�>'�)

IL��'��A-��D.��&��.� 4GM5�-��/�!�� @��6��8�C��

IK� ��A-�� D��#��.� 4GKJ�-��/�!�� 9��;��:�"�/�

I5� -�� A7��D��.� 4GKG�9��/�!�� @��:�

IM� ��'� A9��"��D��,��.�

/�!��

II��/�� AF��D ��8��.�

/�!��

IG��#A��D ��.� 4GKC�

/�!�� 8��:�3 �(�

GH� +�/� A'��D)��.� 4GJ5�

/�!�� @��:�4�0� &��

��

43

��

G4� -��A��D ��.� 4GLH�9��"/�!�� 9�%��

GC� ��A+��D ��.� 4GKM�-��/�!�� ::��@�=�/��(�

GJ��A+��D ��.� 4GKJ�-��/�!�� ::��@�=�/��(�

GL�� A�� D ��8��.� 4G5J�� +� ��/�!�� ;��;��:�� "�/�

GK� 4�� AN��.�D ��.� 4GKH�� 9� 7��/�!�� @��@� 5 ��

G5�� A D )$3��.� 4G5C�� 8��/�!�� 8��9��:�� 3 �(�

GM� �� A3��D ��"��.� 4GLJ�� $�/�!�� 8��:�� ?��

GI� +�� A@��D ��'��.� 4GLI�� /�!�� ;��:�� "�/�

GG� �� A��D )��.� 4GKC�� $�/�!�� 6��;��:�� > ��'

4HH� �� A��D !��8��.� 4GJI�� 9� 7��/�!�� 6��;��:�� > ��'

4H4� �*�� A-��D ��.� 4GKH�� O��/�!�� 9��;��:�� "�/�

4HC� +�� A-��D ��$��.� 4GCG�� /�!�� :;��;��:�� %�?� ��

4HJ� �� A��.� ��"��D0��.�� 4GL5�� 3��/�!�� :��;��:�� > ��'

4HL�� A'��D ��'��.� 4GMH�� 7��$�/�!�� @��:�� &��*�,

4HK� ��"� A��D �#��.� 4G5G�� /�!��/�!�� 8��:�� ,��

4H5�0��/� A��"�D )��$��.� 4GLH�� 8��/�!�� @��:�� A��

4HM�� A��.� +��!��D ��.�� 4GJ5�� @��"�/�!�� 8��:�� 3 �(�

4HI� �� A>��D ��(��.� 4GL4�� 8��/�!�� :��:�� < ��

4HG� !��&�� A��.��D )��.� 4G5K�� -��/�!�� @��:�� & ��'�

44H� !�� A>��D ��#��.� 4GCI�� <�"�/�!�� 8��:��@�� D��

444� +�� A��D ��.� 4GML�� -��/�!�� 8��8��@�� 3�!��

44C�� A'��D:$��.� 4GL4�� /�!�� :6��@�� C�!��

44J� ��'�� A��D ��"��.� 4G5G�� $�/�!�� @��6��@�� "�)

44L� !��&�� A+��D ��.� 4G54�� 3�� /�!�� ;��9�� &��

44K� �$�"� A9�� D ��$��.� 4G5M�� 3�� /�!�� :��6��9�� ,��

445��"� A>��D�,��.� 4GMC�� -��/�!�� :��6��9�� %��

44M� ��*�� A'��D �3��.� 4GKC�� /�!�� 6��9�� > ��,��

44I� +�/� A8��D ��$��.� 4GJ5�� '��/�!�� ;��9�� %��

44G� �� A��"�D ��$��.� 4GLL�� 3�� /�!�� 6��9�� >� ��

4CH� �'�� AN��D ��.� 4G54�� 9�!��/�!�� ;��8�� %��

4C4� ��'�"� A��"��D ��.� 4GKM�� P��/�!�� ;��8�� C��

4CC� ��"� A-� �D.��3$��.� 4GMC�� -��/�!�� ;��8�� C��

4CJ�� A+��D ��($��.� 4GKH�� 0��/�!�� 8�� ,��

4CL� $�� A��D��.� 4GKG�� /�!�� :;��8�� 5 ��

4CK� �� A D �/��.�� 4GCJ�� /�!��/�!�� :9��6��8�� 5 ��

4C5� !"#� A��D ��#��.� 4GK4�� <�"�/�!�� @��:�� & ��'�

��

EVAN\EQE U PORODICI

Hri{}ani bi trebalo da budu kvasac dru{tva. Dabi delovao, kvasac se mora staviti u testo. Ako smostvarno hri{}ani, mi }emo delovati na dru{tvo kaokvasac. Kako hri{}anizovati jedno selo, grad, zemqu?Potrebni su, re}i }ete, dobri sve{tenici, dobre{kole, dobra {tampa, dobri zakoni...

Ne. ]elija majka, ìva }elija hri{}anskog dru-{tva je - porodica. Hri{}anstvo se u~i na ogwi{tu.Uticaj hri{}anskog doma je skriven, bezglasan i du-bok kao uticaj kvasca na testo. U ku}i se u~i vera.U~i se i ne znaju}i. Isto onako kao materwi jezik. Uhri{}anskim porodicama ne bi trebalo da se ìvisamo onim {to je staro. Naprotiv, dobar “doma}in iz-nosi iz klijeti svoje novo i staro” (Mt. 13,52).

Normalno je da se mladi vezuju za savremeno stawena{e civilizacije. Neprirodno je i da bude druga~i-je. Reke ne teku prema izvoru. Nije dobro vezivati sesamo za pro{lost. Ali nije dobro ni potpuno prene-bregavati pro{lost. Nego treba stvarati ravnoteùizme|u tradicije i progresa. Mi hri{}ani ne pravi-mo idol od pro{losti i ne bojimo se budu}nosti. Imastarih i novih stvari. Ali ima stvari koje ne prolazei koje se name}u svim vremenima. To su zakoni ìvo-ta, boànski zakoni koji se ne mewaju.

Vrlina ostaje uvek vrlina.Progres koji ne ru{i moral, mora se prihvatiti.

Ali treba znati da progres ne sme da ide samo za po-boq{awem materijalnih uslova ìvota, on mora dasadrì i moralno usavr{avawe jedinke, porodice idru{tva. U tome se slaù i stari i mladi hri{}ani.

[ta nam svakodnevno serviraju novine? Nepresta-ne sukobe. Tek {to se jedan uti{a, drugi izbija. Tu su:kra|e, prevare, ubistva, mu~ewe dece, osveteostavqenih èna, samoubistva napu{tenih staraca...

Gospod od nas traì da podignemo svoj sve}wak pre-ma onima koji ne vide kuda idu. Neka vide: na{u vedri-nu, na{ mir, na{u hrabrost, na{u veselost, na{esaàqewe, na{u ne`nost, jednom re~ju, neka vide svabogatstva srca ispuwenog Hristom. Od svih dokaza ve-re, ovaj je najubedqiviji. Potrebno je da qudi vide sve-tlost, uvide da su u tami i zaèle da iz we izi|u.

Vrata hri{}anske ku}e ne bi trebalo da budu ba{{irom otvorena. Gde su ku}na vrata {iroko otvorena,tu vi{e nema doma}eg ogwi{ta. Ali gde su uvek za-

tvorena, ta ogwi{ta ne mogu da zra~e na druge. Trebapaziti da se ku}i ne pribliì razbojnik (Lk. 12,32).

Ako dete krije ne{to, “razbojnik” je tu. Koje suto kwige {to k}i kriju}i ~ita? Sve {to se kri{ommora ~itati, sigurno da {kodi. Sin se zadràva no}unegde i ne sme da kaè gde. Doma}in se sve ~e{}e za-dràva i sve vi{e izmi{qa izgovore. Tu ne{to nije uredu.

Evan|eqe preporu~uje u tim momentima budnost.Otvorite o~i kad ko iz porodice ne{to krije. Opa-snost je tu.

Isto kao {to so koja izgubi ukus nije vi{e so, ia-ko je sa~uvala svoj spoqa{wi izgled i boju, tako ihri{}anin koji ne hri{}anizuje svoju okolinu, kojine ìvi po Evan|equ, prestaje da bude u~enik Hri-stov.

Spasiteq ima u vidu samo li~nu direktnu akcijuhri{}anina koja se sasvim prirodno emanira iz wega,i koja nije ni prethodno smi{qena ni prora~unata.Iz same ~iwenice {to hri{}anin misli, radi i trpi,on unosi ozdravqewe u svet, mewa duh sveta. U sferiu kojoj se nalaze, on ispuwava svoju funkciju hri{}a-nina, pro{iruje carstvo Boìje.

...Pravi hri{}anin {iri oko sebe Evan|eqe i netraè}i to, ne hote}i, ~ak i ne znaju}i. Prema tome,ako Evan|eqe ne deluje kroz nas na druge, ne traìmopodne u pono} - zna~i da je Evan|eqe prestalo da radiu nama samima. Vernik bez hri{}anskog oblika, bezuticaja - nije hri{}anin. Wegovo se hri{}anstvo nemanifestuje van, jer ne postoji vi{e ni unutra uwemu.

So ne zasla|uje, ona ne ublaàva rane, ona pe~eìvo telo. Evan|eqe nije sredstvo za uspavqivawe,ono je neprestani poziv napretku, neprestani protestprotiv zla, ono je ujed za svako popu{tawe, svaku ne-brigu. Ili smo pustili so da obqutavi, ili nas onane pu{ta da mirujemo i da se odmaramo.

Kad se Kleopa vratio u svoj dom i kad je video stoza kojim je Gospod sedeo, obnovilo mu se u se}awu ~u-do koje se dogodilo tu na Uskrs uve~e. Kleopa nije mi-slio: Isus je bio ovde. Nego: Isus je ovde. On je uvek umojoj ku}i. Isto tako dok se sa svojim drugom vra}aoputem u Jerusalim znao je da je Isus, iako nevidqivo,jo{ uvek me|u wima svima. Vaskrsli Gospod neostavqa vi{e svoje. On }e biti s wima do kraja veka.“Ako se dva od vas sloè na zemqi u bilo kojoj stvariza koju se uzmole, da}e im Otac moj koji je na nebesi-ma. Jer gdje su dva ili tri sabrani u ime moje ondjesam ja me|u wima” (Mt. 18,19-20).

Svest da je Gospod s nama pomo}i }e nam da ne pre-|emo granicu koja deli zadovoqstvo od greha, a to }e,u krajwoj liniji re}i, od gor~ine. Bi}emo energi~ni-ji pred licem isku{ewa, smeliji u te{ko}ama, ~vr-{}i u nevoqama. Uverewe da nismo sami udvostru~avahrabrost. A mi se toga li{avamo, jer se Gospodwegprisustva ne se}amo.

Ponavqajmo ~esto molitvu u~enika iz Emausa:“Ostani s nama Gospode. Prati nas na putu kad nasbriga i bol sustignu. Ostani s nama kad radimo i kadse odmaramo. Budi tre}i izme|u nas koji se volimo.Stanuj u na{oj ku}i, sedi u ~elo na{eg stola, budinam savetnik u svemu. Ostani s nama kad nam se savestzamra~uje da ne bismo zalutali po no}i. Budi blizunas kad nas velika no} pokrije svojim pokrovom i dajda se probudimo u Tvome naru~ju. Budi voqeni vernoslu{ani U~iteq na{eg doma! Amin”.

44

��

@IVI SU NA[I SVETITEQI

Pro{le jeseni, ba{ uo~i dana Svetog Dimitrija,bio sam upu}en u Petrovaradin u vojnu bolnicu radijedne te{ke operacije, koju sam dugo godina u strahuodlagao. Pre polaska u bolnicu oprostio sam se sasvima svojim ro|acima i prijateqima, a zatim samsvratio u novosadsku Nikolajevsku crkvu da se predkivotom sa mo{tima Svetih Vra~eva pomolim za hra-brost i sretan ishod moje operacije. Ali svratio samjo{ radi ne~ega. Kad su ove Mo{ti pre nekoliko go-dina donete u Novi Sad, ja sam, pod sugestijom drugih,posumwao da su to mo{ti Svetih Vra~eva, iako samranije slu{ao o wihovoj celebnoj mo}i. Gowen gri-òm savesti, a nalaze}i se pred ìvotnom opasno{}u,ja sam sada do{ao da umolim svete Vra~eve da mioproste moju nepromi{qenost i sumwu i da mi budu upomo}i. Crkva je bila prazna, a to sam ba{ i èleo.Kleknuo sam kraj kivota i zapo~eo molitvu, ali srcemoje nije se ni malo uzbu|ivalo, kako je to ranije bi-valo, kada se na|em u neposrednoj blizinisvetiteqskih mo{tiju. Najzad, celivah mo{ti i po-|oh napoqe, a na o~i mi udari{e suze straha i àlo-sti {to me sveti Vra~i ne ute{i{e i ne ohrabri{e.Mislio sam, vaqda je to zato, {to sam ih ranije uvre-dio. Sa ovim mislima, obuzet zebwom i strahom, sadane toliko zbog operacije, koliko zbog saznawa da mije uskra}ena svetiteqska za{tita, legao sam na ope-racioni sto. Posle nekoliko trenutaka izgubio samsvest, a posle jednog sata na|oh se u bolni~kom kreve-tu. Bolovi su bili stra{ni, upravo neizdr`qivi. Tose produìlo i drugoga i tre}ega dana. Po~eo sam ve}gubiti nadu da }e mi biti boqe. Da bi mi bilo jo{stra{nije, oni bolesnici koji su operisani istoga da-na kad i ja, po~e{e se ve} polako kretati po sobi, doksam ja leào potpuno nepokretan i nemo}an. Uzaludsam poku{avao da se makar malo pokrenem, a oustajawu nije bilo ni govora, dok se me|utim moji sa-patnici po~e{e ve} spremati da napuste bolnicu.Bio sam ve} izgubio kontrolu nad vremenom. Nisamznao ni koji je dan, a ni koji je datum, a ni izdalekanisam mogao ni slutiti da }u se podi}i, takore}i,preko no}i.

Svi su u sobi zaspali, a ja sna nisam imao. Boriosam se sa te{kim bolovima i jo{ teìm i crwim mi-slima. Moram priznati, da sam ~ak na molitvu zabora-

vio. Te{ka bolni~ka ti{ina, prekidana povremenosamo àlosnim je~awem bolesnika, uticala je zlokob-no na mene. Kad odjednom, sasvim neo~ekivano, udari-{e mi suze na o~i. Niz vrele obraze one su tekle kaobujica. Uskoro mi potpuno zakrili{e vidik. Uzeh ma-ramicu da ih obri{em, ali toga trenutka desi se ne-{to veliko, ne{to divno, ne{to nadzemaqsko. U vi-sini tavanice bolesni~ke sobe, ja ugledah, kao u sredbela dana, veliku ikonu Svetih Vra~eva Kozme i Da-mjana - onu op{te poznatu wihovu ikonu, koje se u te-

{koj bolesti ni setio nisam, a ona me je evo sama pro-na{la, iako to nisam zasluìo. Ali u tome momentu,jedna ruka do lakta, sa zlatnom narukvicom, drè}izlatan noì} {to se wime miro{e, izdvoji se sa iko-ne, koje odmah nestade, i uputi se u pravcu moga kreve-ta. Pretrnuo sam od straha i uzbu|ewa, ali u istovreme osetih kako ova ruka, koja postade nevidqiva,

osewuje noì}em u vidu krsta u celoj duìni moju ra-nu, sa koje postepeno po~e{e nestajati bolovi. Odsilnog uzbu|ewa dugo nisam mogao da do|em sebi. Ni-kako nisam verovao da su bolovi u istini nestali.Stoga prikupim svu snagu, i dok su mi usne neprestano{aputale molitvu Svetim Vra~evima, ja se polako po-~eh dizati. Rana me je jo{ uvek pekla, ali bilo je sa-svim izdr`qivo. polako sedoh na krevet i pustih no-ge na zemqu. Zatim, drè}i se obema rukama za kre-vet, stadoh na noge i po|oh kraj kreveta nekoliko ko-ra~aja. Od radosti i sre}e ponovo zaplakah, kada izale|a za~uh re~i moga suseda koji je leào do moga kre-veta: “Tako, tako, samo napred i ni{ta se ne bojte”. -Ove me re~i uveri{e da je sve ono {to se sa mnom de-silo, bila su{ta stvarnost.

Sutradan podelih moju radost sa deùrnim leka-rom i mojom rodbinom koja me je posetila. Nikome nire~i ne rekoh o onome {to se sa mnom desilo no}as.Leào sam blaèn u krevetu, kao novoro|en~e posleprvog kupawa, kao ratnik posle te{ke borbe, kao sle-pac kome je iznenada povra}en vid. Srce moje bilo jeispuweno neizmernom blagodarno{}u prema velikimSvetiteqima, a misli zauzete samo jednim - kako Imse oduìti. Popodne istoga dana poseti me jedan sve-{tenik, moj dobar prijateq, i odmah u po~etku razgo-vora re~e mi: “Dolazim u ovu bolnicu danas prvi putposle vi{e od osamnaest godina. Tada sam na dana{widan sluìo slu`bu u bolni~koj kapeli, jer ova bolni-ca je posve}ena svetim Vra~evima”. - Pa {ta je danas,upitah ga, ne mogav{i da sakrijem svoje uzbu|ewe?“Danas su Sveti Vra~evi Kozma i Damjan” - odgovorimi sve{tenik. Pa to zna~i da su me oni iscelili ba{na wihov dan - rekoh uzbu|enim glasom, a zatim tiho,kao na ispovesti, ispri~ah sve{teniku sve {to se samnom no}as desilo.

îm sam iza{ao iz bolnice, odoh da zapalim sve}uzahvalnosti Svetim Vra~evima, ~ije ime danas slavimkao svoju drugu Slavu...

Da, ìvi su i ve~no ìvi na{i Svetiteqi.Sveti Kozmo i Damjane, silni i mo}ni Lekari

svih na{ih bolesti i slabosti, molite Boga za nas!

o. Stefan âki}

45

��

46

��

DA LI JE ISTINA DA JE ZA VREMESPIRITISTI^KIH SEANSI MOGU]E

PRIZVATI DUHA?

Mogu}e je prizvati duha. Mnogi seu neznawu time bave, prizivaju duho-ve raznih qudi - Lava Tolstoja, Pu-{kina... Ali, ne javqaju se du{e tihqudi, ve} dolazi demon - zli duh. On-da po~iwu da ga pitaju o pro{losti,ili o budu}nosti, ili o nekoj osobi.Tako onaj ko se bavi spiritizmomdobrovoqno pada u ruke zlih sila.Nekima se ~ini da u tome nema ni-{ta stra{no. I duh ponekad istinugovori, ne savetuje ni{ta lo{e. Naprimer, postave mu pitawe: “Umrlami je majka. Kako joj pomo}i sada kadje na onom svetu?” A zli duh odgova-ra: “Treba dati weno ime da sepomiwe na Boànstvenoj Liturgiji,davati parastose, milostiwu, ~ita-ti Psaltir...” Kao da u tome nema ni-{ta lo{e. Ali, tajna je u tome {to se~ovek obra}a za pomo} ne svomeTvorcu, ve} Wegovom neprijatequ;blagodat Boìja se udaqava od ~ove-ka i on pada u ruke demonskih sila,postaju}i ~edo |avoqe, a ne Boìje.Mnogi qudi koji su se postojano ba-vili spiritizmom, zavr{ili su svojìvot samoubistvom. To je zbog toga{to su ostali bez blagodati, pra-zni...

Poznajem jednu popadiju koja je ne-ko vreme u~ila u Moskvi. Stalno jei{la u crkvu i molila se, a zajedno sawom na kursu su bile neke slobodo-umne devojke, koje su se bavile spiri-tizmom. Wih je interesovalo za{tose ona s wima ne druì, ne {eta se, neìvi onako kako one ìve. Jednom suje pozvale na wihovu seansu. Pitalaje duhovnika kako treba da postupi.

On joj je posavetovao da po|e i rekaojoj {ta treba da radi. Do{li su u stanu koji su se skupqali na seanse. Ski-daju}i se u predsobqu, ona je rekla:“\avole, imenom Gospoda na{egaIsusa Hrista zabrawujem ti da o me-ni govori{ to i to”. Posle ~aja selisu za sto, prizvali duha i po~eli mupostavqati razna pitawa: kako seona zove i koliko joj je godina. Odgo-vorio je. Kad su pitali kako joj je pre-zime, on je rekao neko drugo. Oni sumu rekli: “Gre{ka! Ona se prezivadruga~ije”. Ali, pokazalo se, da de-mon nije slagao. Rekao je prezimewenog ro|enog oca, a ona je nosilaprezime o~uha. Kada su zatim pitali~ime se ona bavi u tajnosti (nisu zna-li da je veruju}a), on im je odgovorio:“Zabraweno mi je da kaèm. Ja bih ra-do rekao, ali ne mogu. Zabranio mi jesam Bog”.

U Moskvi postoji jedan ~ovek kojise svojevremeno bavio spiritizmom.Jednom mu je do{lo u glavu da prizi-va duh Hristov. Kada ga je pozvao,sevnula je muwa, razlegao se grom, ion je ostao bez svesti. Osvestio se upsihijatrijskoj bolnici. Kada je do-{ao sebi, oti{ao je u crkvu, pokajaose zbog tog stra{nog greha i sadastalno ide u hram “Zastupnica gre-{nih”.

PRAVOSLAVNIM@ENAMA PROTIV

BRBQIVOSTI

Premudri Solomon je rekao da èna treba da mu-dro otvara usta i da joj je na jeziku krotka pouka(Pri~e, 31,26), ali na àlost veliki deo èna ne slu-{a pouku Premudrog te ludo otvara usta. Imamo u vi-du kod mnogih èna ukorewenu naviku da mnogo pri~a-ju, tako da je to u{lo u poslovicu, i kad neko mnogopri~a, onda qudi kaù: mnogo govori kao èna. Taslabost se ~esto sreta kod èna i veoma je {tetna, jerpored toga {to nam govori da je onaj ko je imavetrewast i lakomislen, tome i mnoga zla tome i oko-lini. To se moè videti iz ovoga: Brbqivost je goto-vo uvek sjediwena sa ogovarawem i osu|ivawem dru-gih, a od toga zla opet proizilazi ovo da niti je oni-ma koje ogovaraju lako, niti je ogovaranima prijatno.[ta da se radi? Razume se treba govorqive ène daodbace svoju brbqivost i da u budu}e svoja usta otva-raju mudro. Ali po{o to nije lako posti}i, postara-}emo se da im olak{amo.

Blaèna Jelisaveta, ~iji spomen Sv. Crkva vr{i24. aprila, kada je bila nastojateqica jednog ènskogmanastira bri`qivo je se starala o spasavawu wenih

êsto sluìmo nebi}u pa Bog

opet ne d� dase pretvorimo u nu-

lu, da se poni{timo.

Svi qudi su vulkani, samo jedni

uga{eni a drugi ìvi.

47

��

sestara u Gospodu. Kao iskusna podvi`nica, koja jedobro poznavala ènsko srce, u~ila ih je da se osobi-to ~uvaju zlojezi~nosti, kao greha koji se ~esto sretakod ènskiwa. Slabi smo po telesnoj snazi i umu, go-vorila je, pa bi tako htele da budemo jake ili pomo}ulukavstva ili pomo}u zlog jezika, ali po{to je na{elukavstvo nerazdvojivo s la`ju, to nas stavqa upravopod uticaj Satane, koji je otac laì i koji hrabro ra-di onde, gde se la` upotrebquje. Onaj pak ko se izgo-vara {to laè, time da se tako pokazuje o{troumqe isposobnost, jako se vara, jer la`ju postaje samo poslu-{no oru|e Satane - oca laì. Taj otac time navodi nadu{u mrak, te ona postaje nesvesna svojih grehova, nevidi svoju opasnost i podlost, te ostaje neosetqiva zasve ono {to je uzvi{eno. Ta mnogogovorqivost ènanaro~ito je za osudu zbog toga {to imaju slabu mo}rasu|ivawa, a jaku osetqivost srca, te se naj~e{}ebave bezna~ajnim stvarima, la`ju, ogovarawem i lako-misleno{}u, {to je na {tetu i wima i drugima. “Sr-ce pravednikovo premi{qa {ta }e re}i, a usta bezbo-`ni~ka rigaju zlo”, veli Premudri (Pri~e 15,28).[ta ispoqava brbqiva zlojezi~nost? Zlobnost gor-dosti, koja je besna zbog svoje nemo}i. Koliko od togaizilazi nevoqa i patwi za qude! Kako je to {tetno zabesmrtnu du{u! “Re~eno nam je: volite jedan drugoga,a ne mrzite ...”.

Tako smo izneli pouku sv. Jelisavete, da bi olak-{ali ènama da odbace brbqivost i èlimo da ovupouku prime, jer prvo, ona koja ho}e lukavstvom ilizlim jezikom da se pokaè jaka, ta stavqa sebe upravopod uticaj Satane, jer je lukavstvo nerazdvojno sla`ju; drugo, ko se izgovara {to laè time, da se takopokazuje o{troumqe jako se vara, jer postaje poslu-{no oru|e Satane, oca laì; tre}e, otac tame spu{tanad takvu du{u mrak te postaje nesvesna svojih greho-va, ne vidi svoju propast i ostaje bezose}ajna; ~etvr-to, zbog mnogo govorqivosti ène se bave pustimstvarima, lagawem, ogovarawem i lakomisleno{}u, na{tetu svoju i drugih; peto, brbqivom zlojezi~no{}use ispoqava ohola zlobnost, koja besni u svojoj slabo-sti; i najzad, {esto, od toga proizilaze mnoge nesre}equdima. Neka bi Bog dao da ène hri{}anke primeovu pouku i odbace zauvek svoju brbqivost. Tada bizaista, po re~i Premudrog, sa~uvale svoju du{u (Pri-~e, 13,3), usne bi wihove bile mudre (Pri~e, 16,23) iwihove qubazne re~i kao sat meda slast du{i (st. 24).Amin.

KOSOVO I VIDOVDAN

Nijedan hri{}anski narod nema uistoriji svojoj ono {to ima srpskinarod, nema Kosovo. [ezdeset i neko-liko godina posle Kosovske bitkepao je Carigrad, prestonica is-to~nog hri{}anstva. Pose~en je hri-{}anski car Konstantin, srpske kr-vi i porekla po jednom roditequ. Re-kao bi ~ovek: to je sli~no Kosovu. Re-kao bi opet: doga|aj ve}i od Kosova.Boè sa~uvaj! Na Kosovo je mar{ira-la hri{}anska vojska u susret smrti,u Carigradu je vojska stajala unutra ugradu, nadaju}i se do posledweg ~asa,da }e se smrt nekako okrenuti od wenalevokrug. Kad su |ulad, iz prvihtopova u istoriji, probila zidovegradske, uàs je zavladao i panika sezacarila u vojsci i gra|anstvu. Svihramovi bili su ispuweni vapajem imolitvom Bogu za spasewe grada, tj.za spasewe tela, za spasewe dràve icarstva zemaqskoga. Otuda je pad Ca-rigrada zabeleèn kod Grka kao no}a ne kao dan, kao propast a ne kao po-beda. Istina, i tu je bitka krsta i po-lumeseca, no bez epopeje i bez nadah-nu}a za budu}a pokolewa. Jer porazshva}en samo kao poraz ne moè ni-koga odu{eviti. Niti sama Golgotabez Vaskrsewa moè nekoga nadahnu-ti i osnaìti.

Sasvim je obrnuto sa srpskim Ko-sovom. Kao {to se samrtnik obla~i unovo i skupoceno odelo, tako je voj-ska srpska bila odevena u najboqeruho svoje. Blistava i sjajna povorkahitala je sa svih granica u ìù ~a-sti i slave, na Kosovo poqe. Osewe-na krstastim barjacima i ikonamakrsnih slava, sa pesmom i rado{}uhitala je ona svome kosovskom - gubi-li{tu. Zar nas ne podse}a ovo na gru-

pe prvih hri{}ana, koji su sa takvimraspoloèwem i{li pod ma~, ili uogaw, ili pred zverove? Ne zna se niza jednog hri{}anskog mu~enika dase molio Bogu da ga spase od bliskesmrti, a zna se za hiqade i hiqadewih da su se molili, da ih mu~eni~kasmrt ne mimoi|e. Ni krstonosna voj-ska Lazareva nije odràla molep-stvije za spasewe od smrti. Napro-tiv - ispovedila se i pri~estila - zasmrt. Jedan ceo oruàn narod kao je-

dan hri{}anski mu~enik, pokoranpromisaonoj voqi Svevide}eg, pri-ma gor~inu smrti, i to ne kao gor~i-nu, nego kao ìvotvorni lek. I zarnije Kosovo do dana{weg dana slu-ìlo dvanaestini pokoqewa u isti-ni kao ìvotvorni lek? U istorijihri{}anskih naroda nema poznatogslu~aja, da cela jedna vojska, ceo je-dan oruàn narod, bude zapojen vo-qom za smr}u i da ode u smrt za veru

svoju. Ne u smrt samoubila~ku nego usmrt herojsku. Kosovo je unikum udvadesetovekovnoj istoriji hri{-}anskog sveta.

Gre{e oni koji govore: Kosovo jezaustavilo to~ak na{e istorije;unazadilo nas je; da nije bilo Koso-va, mi bismo danas bili veliki na-rod!

Ba{ Kosovo nas je u~inilo veli-kim narodom. Ono je na{a narodnaGolgota, ali u isto vreme na{e na-rodno vaskrsewe, duhovno i moralno.Ono je zaustavilo moralno raspada-we srpskoga naroda. Dalo nam gale-riju viteza vere, po{tewa i po`rt-vovawa, koja nesumwivo vredi vi{eod ma koje galerije mermernih kipo-va, napravqenih u mirno doba od na-roda koji nisu imali svoje Kosovo.

Gre{e oni koji Kosovo smatrajuporazom. Ako je ko pretrpeo poraz,pretrpeo ga je veliki gospodin VukBrankovi} a ne knez Lazar. Poginu-li Lazar je dobio, a preostali Vukizgubio. Ko `rtuje ìvot svoj u jed-noj borbi za istinu i pravdu Bo`ju,`rtvovao je najve}e {to je mogao iimao, i - pobedio je. Makar bitkatehni~ki bila izgubqena, on ostajepobedilac. A po{to je sva srpskavojska na Kosovu poqu pala - i todragovoqno - za istinu i pravduBo`ju, to je ona i pobedila. Ona jeprinela na `rtvu Bogu sve {to jeimala i mogla; otuda je i pobedila.Izgubila je telo, spasla je du{u. Pa~ak ni telo Lazarevo nije izgubqe-no. Tela izdajnika izgubqena su po-sle Kosova kao {to su du{e wihoveizgubqene na Kosovu. Ne zna se grobni Vukov ni Altomanovi}ev.

Sveto telo Lazarevo pak namagne-tisano nebesnom silom, jo{ i danasleì celo i le~i sve nemo}i qudske.Nisu izgubqena ni tela ostalih vi-

tezova krsta, iako su ostala na boji-{tu. Od wihovih svetih du{a osve-}ena su tela wihova, a od svetih telawihovih osve}ena je sva Kosovskazemqa. Otuda je Kosovo postalo sve-to poqe. Zbog toga Srbi i Srpkiwesa svih strana - ~ak i oni iz Amerike- dolaze da uzimaju sa svetog poqaKosova {aku ili torbu svete zemqe,da je kao svetiwu nose i drè u svo-jim hramovima i domovima. Kao iz

grobnice sv. Dimitrija u Solunu,ili sa grobova drugih hri{}anskihmu~enika. Kosovo je najve}a grobni-ca hri{}anskih mu~enika, poginu-lih za jedan dan. Jedna druga, takva itolika, nije nam poznata. I kao {tosve~ari slave dan smrti svoga sveca,tako ceo srpski narod svetkuje iproslavqa Vidovdan. Ko slavi svetemu~enike, recimo arhi|akona Ste-fana, ili \or|a, ili Dimitrija,ili Teodora, ili Trifuna, ili svetuPetku i Nedequ, ili sv. Petra i Pa-

vla - taj ne slavi pobe|enoga nego po-bedioca, niti slavi mrtvoga no ì-voga. Tako i mi svi proslavqaju}iveliku armadu kosovskih mu~enika,ne proslavqamo pobe|ene nego pobe-dioce, niti mrtve no ìve.

Vidovdan je najve}a slava srpskognaroda. On je dan a ne no}, i to ba{ -Dan. On nas opomiwe na pobedu i navaskrsewe. Seme carstva nebesnoga,posejano svetim Savom, niklo je buj-no i poraslo veliko. Bogati plodovitoga semena uzbrani su na Kosovupoqu. To nije jedina Hristova i Sa-vina ètva u na{oj pro{losti, alije presjajna i jedinstvena svoga roda.

Oni koji se mr{te na Kosovo; kojiga podni{tavaju, osu|uju, mrze, ilismatraju nesre}om i propa{}u, onigledaju o~ima a ne duhom, i cene teh-ni~ki a ne moralno. Takvi ili nisupravi Srbi, ili su jo{ pod kletvom~estitoga kneza zbog toga {to preciwihovi ne do|o{e u boj na Kosovo,ili ako do|o{e, bi{e u taboru veli-koga gospodina Vuka pod Gole{ pla-ninom. A kletva glasi: “R|om kapodok mu je koqena!”.

A pravi Srbi - {to u kosovskomsmislu zna~i pravi hri{}ani - nekablagodare Gospodu Bogu {to im jedao Kosovo, ponos i utehu, i nepresu-{ni izvor najuzvi{enijih nadahnu-}a; ~istili{te savesti svih pokole-wa do kraja vremena.

Neka skinu kape u sveti dan Vi-dovdan, i na svetoj zemqi kosovskojneka se poklone svetim du{ama kr-stonosnih praotaca svojih. Pa uharmoniji sa celim narodom, koji jenajboqi tuma~ Kosova, neka iz dubi-ne srca i savesti uzviknu:

“Sve je sveto i ~estito bilo

I milome Bogu pristupa~no!”

Vladika Nikolaj

(Velimirovi})

48

��

49

��

MOLITVA ZA SPASNA[EG PRAVOSLAV.

SRPSKOG NARODA

Care i Gospode na{, Isuse Hriste, Boè spasewana{eg, milostivo usli{i i sada smirenu molitvu nasnedostojnih slugu Tvojih.

Sagre{ismo Ti - oprosti nam, Gospode.Padosmo u kal bezakowa - o~isti nas, Pre~isti.Progwevismo Te - smiluj se, Preblagi.Evo padosmo na kolena pred Tobom i molimo Te sa

suzama pokajawa; ne spomiwi grehe na{e i izbri{ibezakowa na{a, ~uj i usli{i vapaj gre{ne dece Tvoje.Uzmi nas u za{titu, o Svemo}ni, za{titi Crkvu TvojuPravoslavnu, jer evo drski jeretici, vekovni odstupni-ci od istine Tvoje, podmuklo sastavi{e plan i groznoudari{e na narod Tvoj i na svetiwu Pravoslavnu. Jo{jednom proli{e krv dece Tvoje; jo{ jednom otvori{epotoke suza vernih Tvojih; jo{ jednom obuko{e CrkvuTvoju u crninu tuge i àlosti i ispleto{e joj trnov ve-nac od laì i nasiqa i nepravdi svojih.

Pomozi nam, Boè spasitequ na{, radi slave ime-na Tvojega. Ako mi nismo dostojni Tvoje pomo}i, setise otaca na{ih koji Ti kroz vekove verno sluì{e, iza ime Tvoje i za Krst Tvoj ~asni muke i gowewa ismrt pretrpe{e, pa zbog wih, Gospode, pruì pomo}svoju i nama i pomiluj nas.

Zbog pravednih otaca na{ih i mu~enika za Verupravu, izbavi nas od napasti koja nas je sna{la. Po-srami lakoverne neprijateqe naroda Tvoga, odbi jere-tike od stada Tvoga i urazumi i pokaj pomaga~ewihove u zemqi na{oj, zemqi osve{tanoj ~asnim kr-stom i mu~eni~kom krvqu. Ne dopusti, da goniteqina{i likuju nad nama, no duhom usta Tvojih odagnaj ihdaleko. I ako se raskaju, sudi im po ve~noj pravdiTvojoj, Gospode i Boè otaca na{ih. Crkvi TvojojSvetoj daruj mir, uplakanoj deci wenoj povrati ra-dost, a bra}i na{oj postradaloj u odbrani svete na-rodne Crkve otvori dveri rajske u carstvu Tvome be-smrtnome.

Da Te svi mi na zemqi slavimo i hvalimo skupa sanebeskom Crkvom Tvojom, Tebe, Oca i Sina i SvetogaDuha, sada i na vek veka. Amin.

Episkop Nikolaj

(Velimirovi})

PRIKAZ KWIGA

TUMAÊWA POSLANICA PRVE I DRUGEKORIN]ANIMA SV. APOSTOLA PAVLA

Stih 1: Nisam li apostol? Nisam li slobodan? Zar ni-

sam vidio Isusa Hrista, Gospoda na{ega? Ni-

ste li vi djelo moje u Gospodu?

Ako je ko Hristovom slobodom slobodan, onda jeto apostol Pavle. I ne samo da je on slobodan Hri-stovom slobodom, nego tu slobodu zna upotrebiti iprema bli`wima kroz Svetoga Duha. On je raspolagaosvim blagodatnim silama i ose}ao se potpuno slobo-dan od qudi, sveta, smrti i |avola.

Apostol je tu slobodu stekao neprekidnim je-van|elskim podvizima. Kao takav, on nije bio rob niqudima, ni stvarima, nego je sa velikom qubavqu da-nono}no sluìo Gospodu Bogu. Zato on s pravom pitaKorin}ane: Nisam li slobodan? - misle}i ovde naslobodu Hristovu. Ta sloboda je od apostolstva, odneugasivog ogwa u Svetom Duhu, u kome on kao nesago-riva kupina stalno gori a nikad ne sagoreva. Duhovnoapostolstvo je boànsko svetlo i o~igledno zato seapostol Pavle i poziva na to govore}i: Nisam li apo-stol?

Da nema Hrista i Wegovog Jevan|eqa, ne bi biloni apostolstva. Ono Wega doìvqava kao svoju du{u,kao svoje srce, kao svoju svemo}. Wime gleda, slu{a, mi-sli, ose}a, ìvi. Wime dela i sve wemu sluì. Zato seapostol na to i poziva govore}i: Ne videh li ja IsusaHrista, Gospoda na{eg? Videti tu svetlost i zauvekostati u woj, wome ìveti i ~udotvoriti - to je apo-stolstvo. Od te svetlosti su sva wegova dela i ~udesa,kroz wu ih je ~inio. Zato on i podse}a Korin}ane najedno od tih dela pitaju}i ih: Niste li vi delo moje uGospodu? Da niste delo moje u Gospodu i daqe bisteostali u gresima, smrti i truleì. A i ja bih ostao savama da nisam video Gospoda koji me spase.

Mi bismo bez Wega bili robqe truleì i smrada,ali Gospod svemilostivi me oìve ve~nim ìvotom, apreko mene i vas oìve. Vi ste delo moje u Gospodu, au tom delu je sila od Gospoda, a trud od mene. Ali mojtrud bez sile Gospodwe bio bi samo senka u carstvumrtvih senki.

U DUBINAMA

E #�� ,�#�� / �� # / ��'��

E #�� ( �� *�� /� ,�� '�� / �*��

E #�� ,�)�� /�� /� �� %�� /�� )��

E #�� /� !��%�� /�� #�,� /��

E #�� )�� / ��

E #�� / *� �� #��>� �� ,� ��

E #�� ,�#�� (� ��(� *�� &�!� �� #��

Dragan Arsi}

u~. bogoslovije

50

��

PRILO@NICI “DABRA”3,� ��(� �� 7��!� ��F

Protonam. Slobodan Miqevi} 40 DM

Jagoda Simovi} 20 DM

Zora Jagodi} 20 DM

Olga ]irovi} 10 DM

Qubica Mikavica 10 DM

Slava [quka 10 DM

Mila Jovanovi} 10 DM

Sla|a Langovi} 10 DM

Vidoje [quka 10 DM

@ivka Stefanovi} 10 DM

Milka Trifkovi} 10 DM

Smiqa ]orkovi} 10 DM

Dara Milenkovi} 10 DM

Nada Tu~ev 10 DM

Milena Glavini} 10 DM

Branka Lasica-[radig 10 DM

Porodica Starovlah, Pale 100 din

+ Mirko Kuzmanovi}14. 9. 1939. - 4. 2. 1999.

Iz sela Stankova~e, op{tina Rudo.Najstariji sin u porodici Vasilija i Milke

(ro|. Jawu{evi}), dika, ponos i zakletva petorobra}e i tri sestre.

Izrodio sa suprugom Bogdankom (ro|. Kalose-rovi}) dvoje dece, sina @eqka i k}erku Sawu.

Oti{ao u Nema~ku trbuhom za hlebom. U Ru-dom napravio ku}u koja je za vreme rata o{te}ena.

Pored wega, pokojni Vasilije i Milka imalisu jo{ sinove: Milinka, Mihajla, Milorada, Mit-ra i @ivorada i k}eri Mitru, Milanku i Savu.

Svi oni su im sa svojim supru`nicima izrodi-li do sada sedamnaestoro unu~adi.

Milinko je oèwen Darinkom (ro|. Milinko-vi}). Nastavnik Mihajlo i Slava (ro|.Kova~evi}) imaju sinove Brana i Pavla i k}erkeMiru i Marijanu. Milorad ima sina Vasilija ik}erku Aleksandru. Mitar i Zora (ro|. \urovi})imaju k}erke Branku i Veru. Profesor @ivorad iNeda (ro|. Trapara) imaju k}er Jelenu.

Mitra i Rajko Ra|en imaju sina Milanka ik}er Milku. Milanka i Pavle Lasica imaju k}eriRadmilu i Bosu. Sava i Drago Suboti} imaju sinaMarka i k}er Lelu.

Svi oni, tu`ni {to su se rastali od pokojnogMirka, uvjek }e se rado sje}ati wegovog toploglika mole}i se Bogu da mu podari vje~ni ìvot.

�� B� �#

<��

+ Milo{ Vukovi}Sin Vukole ro|en 1902. godine preminuo 24. ok-

tobra 98., iz sela Lapovi}a - Kraj~inovi}i sahra-wen u svom rodnom mjestu Lapovi}i u prisustvu si-na Milorada i snahe Dragane ro|. Lisica, koja ga jekao snaha dugo godina na posteqi wegovala i ~uva-la. Wegov sin poklawao je puno pa`we svome ocuMilo{u od koga je dobio roditeqsko vaspitawe iusmjeren u duhu srpstva i pravoslavne vjere.

Milo{ je bio poznat po svojoj fizi~koj i psi-hi~koj snazi a naro~ito po svojoj pobo`nosti iprivrènosti pobla}koj crkvi i obi~ajima selaLapovi}i. Pisac ovih redova kao nadle`ni parohredovno je u wegovom domu obavqao sve vjerske ob-rede na{e pravoslavne crkve.

Kao junak u 2. svetskom ratu pri~a se da jewegova ku}a bila opkoqena traè}i Milo{aWegova supruga odgovorila je usta{ama da je Mi-lo{ u {tali i oni su odmah opkolili {talu a Mi-lo{ je u tom momentu izvr{io prepad iz ku}e napaoi jedan dio pobio a drugi nateraao u bekstvo, kaonekad Milo{ Obili} koji se nije bojao smrti jer jevjerovao u Boga. Pri~e{}ivao se postio molio Bo-gu i bio hrabar, bio spreman da svoj ìvot poloìza svoju zemqu svoj narod, a uvijek je sa junacima iBog bio. Kao takav uvijek je vaspitavao u juna{tvui vjeri i rodoqubqu svoju djecu. Uvijek se trudio dasvima pokaè koliko je bitna vjera i sloga da bi seopstalo i da bi ìve}i lako morali da se pou~ava-mo ìvotom svetih ratnicika i srpskih junaka ka-kav je bio i on - Milo{. Wegov ìvot neka i namaposluì kao primjer kako treba boj bojovati, vjeru~uvati, ku}u dizati, djecu vaspitavati, jer ako jeBog sa vama ko }e protiv vas. Bog da ga pomene usvom carstvu i podari vje~ni pokoj.

�� B� �#

<��

NIKOLI

E #�� # �� #�*�� # �/�� '� �� *��,�� !� �� G �� / ��

A� #�� / ��*�,�� ,��G �,��0� �� / �� <�� #� ��,�� (� / ��A� ��# ��H�� ,� �� !� #��

&�� / �)��>�# �� ,� �� /�)�� #� ��)��& �� #� � �� #� �� ,�#�� (,��

<�/�� ! #�� !��B�� !�� #�� !��,�� /�� # �!��

��# �� )�#�� #�,� � *�� ! � �� *�� # � � ��*��

&�! #� / �� ,� #�� /�#� � #� � �� / �� #�� ,�� ,�� ,��

J. J. G.

51

��

SJE]AWE

+ Sa{a Q. Vukoji~i}1975 - 1997 - 1999

SJE]AWE

+ Slavi{a Q. Vukoji~i}1966 - 1992 - 1999

SJE]AWE

+ Tomislav R. Pajevi}1965 - 1995 - 1999

SJE]AWE

+ Nikola Gardovi}1992 - 1999

SJE]AWE

+ Delivoje Ra{evi}22. 9. 1964. - 31. 8. 1992.

Na naslovnoj strani: Pe}ka patrijar{ija(sedi{te srpskih arhiepiskopa i patrijaraha od H£££ veka)

>�� ,� ��)�� #�� / �/ �� ! �� 1�� ,�� #�� (�,�� ,�, �� #�� ,� #� ��0�0� � �� ! ��5�� )��-�(� #� ��*� �� 0�0� ��! ��0�0�� $��

Bogoslovija Sveta Tri Jerarha

proslavila krsnu slavu

IZVORIDUHOVNOG

PREPORODA

��

��

��

�� !��

�� "��

#�� $�� " �!��"� �%� &�'

!�"� �� "

��" ��"� (� � �� ")��

!�� " ��'

��" *��"��" ��")�� +�� #�'

�� ,�� '

!��!�� -�� "� ��")�� '

�� "�� #��

$�� .��

."��/� �� 0��'

��

1 �� *��"�� '

��2 #��" �� 3��"

��" � ��" 1��"�� "��'

�� " �� '

�� !�� 4��/� �� !��

�� "�� 5 "

��6�� $�� 7��

��

� ��

�� !�� 8"'

!�/� �� 6� �"�� '

�� '

�� !�� " � ��'

1

��

� � !�"��

��6�� 8��" ��9�7� ��" �'

�� " � �� !�� #5�'

�� " ��6�� ,��

�!��!�� 3�� -��

��"�� !��

�� " �!��"� -

�� !��

��" !�� "2 �� 6�� &'

�"�� " �!��"� �� '

� ��/� ��

&�"�� " �!��"� �� $�� '

��/� �� 6�� "

�!��"� ��"� �� #�5�� ,��/�

��6� �� "

�!��"� ��'

��6� 6�� '

�� '

!��!�� '

��6��

��"�� "

��

�� "��

�� !"�� '

��

��5��

( �� 6�

� �� " ��

�� '

� ��/ ��'

�� '

� �"�� :��'

��

��6�� '

�� &�"�'

�� " �!��"2

;$�� 5"�� "�� " ��" �

�� "� �� "� �!��

�� "�� 6��

�"�� < 6�� " ��

-�� %7 ��"�� '

��" �� "

)�5" � �� " ��"�� "

�!��"=�

�� " ��" ��'

�� >� &�!�"�� " ��

�� "/� .��'

�� ?��6��

@�� A��/� � �� 6�'

� " �� '

�� "

�� "��" ��"

�� #�� $�� '

��+�� #��

,�� !��!�� 3��

-�� "�� "

"�� "��

6��

( ��" �� A��/ ��

��0" �� 2

;(�� 6�� 6�� "'

��

�� .�� B��

��"6�� "�� "'

�"�� !�)�" �� '

�� " �� "�

�� " �� !'

�� .�� '

�� !�� " �� 6��'

�� ( ��" �� '

�� .�� B�� '

�� "��

"�� 6� � ��/" � �� "'

C�� '

�� +�� #��'

�� ,�� -��

"�� " �� "��"� ��

��

-� �� A��"!�� "� ��"

B��" � �� "/��'

�� " ��/� ��

��

�� !��

�� !"�"/��D�

Protojerej Ranko

M. Bilinac

SVETI SAVA -SAVJEST SRPSKE

PROSVETE

;��/� � ��5� � �� '

�� !��5"!�� 6 ��

� "�� !�)�� < "��

�� !�/�� " ��'

6 �� " �� "� ��

� � "� �� "��

< �� 5" ��

��! �� !�� '

�� !� ��

�� )�� !��

��/�� " ��

�� !�� !�� '

)� �� 3�� !

�� !�� ;�� !"��

��)��= �� !�� E ��'

�F ��5� )�� '

� :��2 D��

5"!� �� !"�" ��

��

� ��6�� " �"��

�� !�� 3�� )��5�

� +��" �� ")�� '

�� = E�� !��

�� F�

;�� "�� "� �� )�

�� )�� '

��= EG�� -��F�

$�� "�� "'

�� " �� 5"�� '

�� " ��5�� '

�� " ��/�� " ��/��

�� ' �� '

� �� '

�� !"��

��

��

� �� 5� " ��

�� <��'

�� 1�� )�6 � �� " ��

��"��6�� "5� �� " �� "'

�� 6"� �� "'

�� 2 5"!�� "� 5"!��

�� 5"�� 5"!�� '

�� ( �� ' ��!�� "

�� 2 ��

�� '

2

��

)�� " ��5� �"�� )�� '

�� "��"�� "

�� " ��" �"

�� "�� 6��

)�� "�� /�� /�

�"��6� � " ��5� �� '

�� ,�� "�� ?'

�"�!�� &" �� *� '

B�� .�� .��

�� 1��"�� 8��

� 3�� 5�

�� "�� "��"��

� �� "��

5�� !�� "��

� �� ' �� ' !��

� �� "��

" ��" � " ��6" �"��"��

��/�� ' �"�� "��

' ��!�)�� )�� "

�� ;#��"� ��'

�� "!��

�� " �� "��= ��

��!�5� � �� " ��

�� 5�� !� �� '

�� " ��" � �� '

�� '

�� "��

-�� " ��

�� "�� /��

�� 0�� !�5� ��

5�� !� ��

�� ( �� )��

�� " "��

��/��" � ��"� ��

� ��"�� 2 �� :�0�� !��

�� !�� 6 �� !��

:�� ' ��5 � ��

�� 5� � �� :��'

�� 5� �� '

�� " ��5 ��!�� !��'

�� ' ��!�� !��

,�� !��& �� " ��'

�" �� " ��

��5 � ��/�� 2D.�'

�� !��

" ��5"� �� " ��" �

��5"� �� "��

��"�� 5" �� " ��

�� 5"�� 6��'

��6� �"�� ,�� ?�� "'

�� D� ( �� '

�� )�� "��

�� 5�� " ��5��

��

�� "�" � ��

A�� " �� 6 ��!�� '

�� !�� .��

�� A�� ;�� '

�"��= �� 6 � ��"� ��

#�� !�� "

A�" �� " "��6�� "��"�� '

�� -�� -� ��! ��'

�� !��" �� .��'

�� ' 1�"�5�� !�� "!��

�� 1��"� ��!��" -��/�

A�� !�� "� ��'

�� '

�� '

��/�� "�� .�� '

�� .��H �'

��&�� ' )��

�� ' �� C��

(�� !��" ��"�" 6��'

�� !�� '

&��"� ��" � ��"� ��

5�� ( ��'

�� 6�� " ��

��6�� )��

" �� " �� 6 �

�� " �� "� ��

��!�� )�/� " �!��

"��

�� A�� " �� '

�� '

�� - ��"� � �� 6��'

�� "� �� "�� 6��

" �� A�� " ��0�'

� � ��5��

�� !�� !��'

� � �"��"�� "�� 5� ��6�

�� "�

�� "��

�� A�� " ��" 3��" ' ��)�/�

� �� "�� "��

�� ' �� /�� '

� �� '

�� " � �� )�� A��

�� " ��" 3��"� ��

�� "��"��

!��

6��6�� A�� "�� 6��"

��" 3��"� ��"� � B��

�� " �� 6� �"��

&��&�� /��

�� I�'

�� "��" ��"�"� ��)� � ��"��'

��" � ��"� �� "��" ��'

��" ��"� $�� " �� '

�� 6�� 5� �

,�" :��"� � �� 5�� "

�� "��"�� "�"�

( �"�� " �� .��'

�� " �� !�� %� �� A��'

��

�� / ��J� ��

�� " �� #�� '

�� !�� )��6�� .��

�� " �� A�� " #��" ��'

��

��" )�� .� �� !�

��K� �� -�� " ��" 3��"�

" #��

�� J� &�!�"� ��

�� $�� '

�� )�� "!�� "

�� )�� $��

�� " ��

��)�� )��'

5�� '

6� �J� �� 5�� "�� 6 � ��'

�� )�� " ��'

��"� ��)� � !��)� 5"!�� )"��

�� ?�� !��

3

��

� "�� 5�� )�� 6��

' �� " �� 0�� "�� !�� " '

�� )��"� ��

"�� " �� 2 D@��

� �� " �"�� 6��D

��/� " #��" �� " �'

� -�� ' �� "

� �� " ��

"�� " �� 3�� ?�'

�� /�� "

�� " B�� L� �

�� !�� 6� ��" � �!'

�� "�� 6�� ' ��'

�� ?�� ( 6��" �� 3�� '

�� 6" �

�� "� �� '

�� $��/�� ?�� !��

��5�� !��5�� 6 � �� " ��'

�� )�� " ��"�

1 ��" /��"� �� ! �

��"�5 ��

"�� "�� *��

$��/��

$��0"�"/� �� .��'

�� /�� )�� "

�� " �� '

�� !"�"/� �� '

�� /�� " �

��" �� C��

1 ?�� )�'

/�� ' � ��

� �� 6��

B�� G�� '

��

�� -�� "�� " ?�'

��"� �� '

� �� 6�� !��

!�/" � �� " �!�� <��'

�� !��" � �� '

�� 6 ��

�� " �� " �� " ��'

�� "�� " �� " ��

�� " �� " 6�� "�� " !��&��"

-��"� " �"��6� �%>L� �� $

��6� -�� '

�� ! ��'

�� " .�� '

�� !�� ;!��= �" ;� �'

�� "��

��= � � �� ;��

��"/�=� � �� " ��6"

-�� '

�� "�� !�� 6��

-��" ��")!" � ��

�� "�� !��

.� ��" ��0��

�� " �!��" � � ��

�� )� " �� 5�� !

" �"��6�� "��

��"�� $�� 5 � �� @��

3�� 5

��" ��" �"�� " ��"

��" � ?��

.��0��"/� ?��

��!� �� "��6��

�� 6��

�� " �"�� " ��

�� "

�� " �� !��&��

<�� "�� !��'

��"� �� )�� "

��"� �� 6��'

�� "� " �� " ��'

� ��

�� )�� 5��

�� )�� -�� ( ��'

�"�� !�� "��6� �� '

��" �� B�� :��'

�� "� " �!�� "�� /�'

�� &��

�� !�� " ��

!�� "��'

��&�� B�� "�� "

"��!" ��!�" ��" ��"� �!'

�� /" ��

��"�� "��5 ��

�� -�� !�� '

�� / 1�� '

6 " ��" ��2 ; ��

�� " ��

-�� )"

1��=� ( ��" ��" ��

L>> ��6 �� "��

�� '

�� 0��" � ��'

�� !��

�� !�� !��

�!�� "��0�� )��

��0�� / �� / ��

� �� 5�"

�� !�� "�� 0�'

�� )�� E�� !� �� '

�� F� $ �� " �� '

�� .�� "

�� !� ��

� �� &�� "��5��

E�%��9%F2 ;��.��

�� !��"��

�� -��

!��" �� !�� "��

�� H �� !��

�� "� �� " � !��/" ��)�'

�� "� ��/� ��" ��

� �� /"�"/� ��"�� '

�/"� � �� !�5�"/��

" ��5 ��/" � �)�� '

�� !�� "�� " �'

��5�� !��

' �� !� �� '

�� " �"!��" �� "�� '

�� " ��" ��/� � ��!� ��

�� ! � !"�� "�� /� ��'

�� " �� <�0� ��

�� !�� "'

�� 5"!�5" � )�5��

�� /�� !��

��/��

�� 5� �� '

� ��!�� 6 �� '

� �� 5�D�� !�� '

�� 1��'

�� ' �� "�� " ' �!'

��"�" �� " ��

6�� )�� )�� '

�� " �� 5"�" �� "

�� 6�� )�� 1'

��"� �� 6��" �"�"

�� 6��5�� +�� '

�� !�� " �"'

4

��

�� ?�� 6��

��

�� " �� !� " �� "

�� 5" ��

��M!�� -�� 6�� "

�� !�� " ��'

�� "�� " ��

" �� G�� !��'

��6�� " �� " ?��"� ��"'

�" " �"��6��

�� !��6� �� 6 ��

�� 6�� '

� �� "'

0�� !� �� " ��5�)��

�!�5�� )�

��!�� /� � �" �� !�'

�� " ��

"�� "�"� � �" �� !��

��!�� "�� "

!�� 5"�� )�5� � ��6��

�� ' &��&'

�� "�� / �" � " �� )��'

��

�� / � ��" ��

1��5�� " ��

� �� 5�� "��

�� " ��!��6� " ��

�� 2 ;$ ��"� �� '

��N= �� $��

�� !�� "��6��

��

�� .�'

�� E��F !��6� � ��'

�� "�� 2 ��6

��5 ,��"��2 �� '

5 " B��" � �� !��6 " �'

��" �� :��0�� " ��"��'

�"� !��6 ��&� �� " ��'

��" �� !��6 ��" ��

�� *�� " ��" A��6�� !��'

��6 ��" �� &� *'

��/ " ��"� .)�" ��

*��"� " ��" ��

��

�OJ�� .�� "��

��6� " �!�� J%7� ��'

�� ! ��&� �� '

�� 0� " ��"�

.�� "��5"!��

!�5�� !�� '

)�� 5�� H ��

� �� "�� !�� )��

"�� )��" �� " �"�� )�'

�� " ��"� ��

� �� "/� � " �� 5�� "��'

�� 5"�� "��

�� '

�� ' ��!�� '

�� )��

� � 5"�� " �� !��'

�� )�� " �� " �"6��

�� 6�� :��

E��/��F� �� *��

#�6� �� :�0�� "�� '

�� :�� E��"��F� #�0� �� !��

��5 � ��"�� '

�� :�� -�� ,��

:�� :��'

�� -�� "��

-�� !�� " ��

�� 5� ��

6�� "�� '

��

�� !�)��

"��"/ �%J7� �� " ��" ��

�� /" ��

�� "� �!��

� !�)�� "��/" ��/"�� '

��

�� )�� " �� !��

��"�� " ' ;��

�� =� � � �"�� '

� �� 5��

�" �)�56� 5"�� "!�� 2 ��'

��" �� 5�� " ��"� ��'

��" �� " �� '

�� " ��" � ��"� ��"

5"!� � �� )�� #5� ��

�� !�� !��"�� !��'

�� ' ��

��6� �� ; " �� =

��/�� ")�� '

�"� ,�� " �� / �

��!�5�� 5��

��5�� "��

� �� !�� -�!" � ��/2 � �

)�" �� '

�� E�� '

�F� �� )��

5"!�� "� � ��

�� ( ��5" � ��6��

��"� � �� "�� '

�� "��

�6�� ' #G $:#P:'

" �"��

��

� ��

BEZ JEDINSTVANEMA OPSTANKA

Prilkom dvodnevne posjete Srbi-wu, duhovnom centru Republike Srp-ske, predsjednik RS dr Nikola Po-pla{en, 26. februara ove godine, po-sjetio je Duhovnu akademiju SvetogVasilija Ostro{kog i BogoslovijuSveta Tri Jerarha. Predsjednika Po-pla{ena i wegove saradnike do~eka-li su Wegovo visokopreosve{ten-stvo mirtopolit dabrobosanski go-spodin Nikolaj sa profesorima Du-hovne akademije i Bogoslovije.

Mitropolit Nikolaj je tom pri-likom predsjednika Popla{enaupoznao sa radom Duhovne akademi-je i Bogoslovije i zahvalio se vla-stima Republike Srpske na pomo}ii podr{ci koju pruàju Eparhijidabrobosanskoj i Srpskoj pravo-slavnoj crkvi uop{te.

Pozdravqaju}i visokog gosta,mitropolit Nikolaj je izme|u osta-log rekao:

“Mi ovde u obim {kolama radimokoliko moèmo na dobrobit srb-skoga naroda, na dobrobit Repu-blike Srpske, srbske crkve i uveksmatramo da nam je ovo ne{to naj-vrednije {to mi u RS i u na{imeparhijama imamo. Mi smo Bogu veo-ma blagodarni i Vladi RS i SO-eSrbiwe koji su nam omogu}ili daovde u ovome Bo`jem vrtu moèmoraditi na dobro na{eg srbskog na-roda i Srbske crkve.

Svi smo mi ovde svesni da suvremena te{ka. Svesni smo da je iVa{ poloàj teàk, kao i svihostalih koji rade na dobrobit srb-skog naroda. Ali imamo uvek naduda }e biti boqe. Naro~ito nas u~ina{a pro{lost, a vladika Nikolaj

5

��

je rekao: “Suze su nam u pro{lostibile doma}in, a radost je bilagost”. Izgleda, i u ovom vremenu jetako pa su nam suze doma}ini a ra-dost nam biva gost. Mi znamo koli-ko Vi ~inite i kako su veliki napo-ri Va{i da mi zaista budemo doma-}ini u svojoj ku}i, a sad koliko }e-mo mi svi zajedni~ki i naro~ito Visa svima nama uspjeti u tome to jeBo`ja stvar i Bo`ji dar".

U znak dobrodo{lice i u znakovoga prijatnoga ~asa, gospoda pro-fesori, studenti i u~enici preda-li su visokom gostu poklon.

Isti~u}i svoje zadovoqstvo {toje Srbiwe postalo grad mladih iduhovni rasadnik, predsjednik Po-pla{en je naglasio da nam je jedin-stvo i okupqawe oko svoje SrpskePravoslavne Crkve potrebnije ne-go ikada i naglasio:

“Zaista sa rado{}u mogu da ka-èm da i Bogoslovija i Duhovna aka-demija ipak pokazuju da sazrevasvest kod srbskog naroda da nemasrbske nacije i kulture i wene bu-du}nosti, ukoliko se odvoji i kon-frontira Pravoslavqu i Pravo-slavnoj veri. Na na{u nesre}u, po-ku{aji da se odvoji jedno od drugogpokazalo je da srbstvo nestaje nesamo u nacionalnom i kulturnom po-gledu, nego da je rezultat toga i bi-olo{ko topqewe i nestanak Srba.

Svi smo mi svesni da RS u ovomtrenutku ìvi materijalno siro-ma{ne dane, da u raznim oblastimanedostaju najminimalnija sred-stva, ali, eto, i u ovakvim uslovi-ma ja se nadam da }e stati sukobi ikrvoproli}a, da }e se odràti miri da }emo taj mir popuwavati na-{im duhovnim aktivnostima, a i da}emo na svim drugim planovimapopravqati dan za danom, ~initiga bogatijim i punijim", rekao je nakraju predsjednik Popla{en.

Protojerej Ranko

M. Bilinac

BESEDA POVODOM SVETA TRI JERARHA

“Po svoj zemqi ide

kazivawe wihovo i rije~i

wihove na kraj vaseqene”.

-� �� 5� �� " �� 6� ��"�� '�� " ��5 B�� ?�� '�� 5�� #�� #�� 3�� 1��"�� #�� 5"�� " ��"'�� .��5 �� "�� !�� " B�'��" �� "�� (�� '��6�� ?�� !�'�� "�� !��'�" �� !�') �� .��"/� ?�� 5�� " " ��65"�� 5"�"/� !�)�� " " ��"� .�� )�� )� " �� "��#�� " �� #�� #�� ' �� C�� 3�� !��'�� " �� " �� 1��"�� -�� "!�� /� ��/�� !��

$� ��6 ��5 ��0�� " " �� "� �� )�� )��/� " �� "'�"/� �� !�� " �� 5�� ")�� )�� " �� "� .� �� "!�� "�� 6 �� B�� ?�� ,�0"�� )�� 1�� '�� 5 "��5�� " �� "� � �� '�� "�� 6� #��'

��"� 3��" � ��"� �� "�� " ��" ��"�"�� /" " ��" � ��"�� :�� )�� !� �� "' � � �� !� �� '��5� ,�� /� �� " �� N �� ' � �� !� �� C�� '�� 6 ��G�� " ��" � ��2 �� !�� '��6 �� . �" �� "�� 0�" �� /� �� " �� " �� " ��")!" �� "�� '�� .� �� !� � ��" !�" �� "��/ ��"��5 ��0" 5"�� 5"�� ' �� 3 � ��

,�� " ��)�� !��'�� ,�� '�� 3�� 3�� !�� " ��6�� "�"�� !�'�� ;,�� =� �� '5 �� 0" ��0�� 5"�� '�� " �� #�� !�/� �� !� �" � ��" 5"!��)��"� ;,�� /" 3�� "�� 5�� 5�� 5/"��" ��" "�� =� �� '�� !�� 5 �� +�� )�� " �� '�� 3�� )��'�� $� �� "! B�� ?�� !�/� �� " �� !��'�� 6� � �"� � �� 0�5� �� "�� /� �� '�/�� )�� 1 �� '

6

��

�� )�� !�� " �� C�� "�� " �� " �� !�� " ��" B��"�

�� 5�� "��'�� 6�� 6�� $6 �� " ��0�5�?�� "�� 5"�� "�� "��

�� !�/� � ��5�� 5�� !��"�� '�� !��"��" �� " �� 6��

- )�� 0" �� '�� !�� " 0��" ��/� �" � )��" � � 5"�� !�/�

� �� " �� " �� !"�� 6�� 6�� !�6� �� '� ��5"�" �� !� �� "�"'�� ,�0" �� "�� 6�� :�� "!�� '�� B�� ") �!�� 6�'�� " -��/" � ��"�� B�'�� 3�� !�� "!�'�� "!��

� !� �� )�� '�� /�� "�� " ��!5��" ��" �� 5 ��5�� " �� '��

.� "��" � ��5� �� 5�� !�� !�� '�� 5�� ?��0�5� ��!�� '�� " � �� B�� !� �� 0�5" � ��"��C�� / �� 5�� -� �� )� ;( �)� �" ��'�� =� � ��)� �� ) ��')�� 5�� "��" ��5�� 5�� " �� /�� "!��0�� "�� B�� ?�� B�'�� -�!�� " �� !��5�� " ��" ��'

�" ��" �� )�� /�� "�� !"�"/� ��'�� !�� !"�� "'�� " �� !�� !�'�� " �� " !��!�� " � �!�� '�� B�� ?�� $�� "�� )��!�� "�� 5"!� �� '�� " �� !�� '�� " �� 5�� "� �� ?��'��

$��5�� " �� !�)�� " !��" ��'� �� 5 �� " ��" ��"�$� �� !� � ��" �!�� "�� $6 �� -�!�� !�� "�� &�� 0�� ,��/" 3�'�� "�� !�� ' �!�� !�� )�� " �!�'�"� �!�� ")�� !�� "��'�� )�� +��#�� ,��-�� 6 �� 5� �"'�"�" � �� $�� 6��"�� !�� "�� )�� /" ��/� !��'��"�

-�� /� � !"�"/� ��6�� " �� "�� :��

(�� "� �� !�/� � ��'�� !� � �� 3��" ��" �� "� � �� !�� '��/�� (�� 2 #��"� �'�" � 5"!� ��/� �� #��" #�'�� 3��" ��" � ��" 1��"�� B�� 2 ;�� " ��5� ��5�� '�� 3�� " ��"�� "'�� " ��D�

:��Q

Dalibor \eki}

WEGOVA SVETOSTPATRIJARH SRBSKIG. PAVLE U POSJETI

MITROPOLIJIZAGREBA^KO-QUBQANSKOJ

I CIJELE ITALIJE

U svome trodnevnom pastirskompohodu pravoslavnim vjernicima uItaliji, Sloveniji i Hrvatskoj, we-gova svetost Patrijarh srbski g. Pa-vle je u nedjequ 14. marta 1999. god.u pratwi episkopa ni{kog g. Irine-ja i {aba~ko-vaqevskog g. Lavren-tija najpre posjetio Trst gdje ìviznatan broj pravoslavnih Srba.

Sjutradan, u ponedeqak prijepodne Patrijarh se izvjesno vrije-me zadrào i u Qubqani gdje se su-sreo s vrhom Katoli~ke crkve uSloveniji, a Patrijarha je primio ipredsjednik Slovenije Milan Ku-~an te slovena~ki premijer JanezDrnov{ek.

“Zemqa je dovoqno velika zasve nas ako smo qudi. Ako smo paknequdi, uvek }e biti pretesna. Za-to ~asno ispuwavajte gra|anske du-`nosti, po{tujte zakone R. Hrvat-ske, budite dobri susedi, ~uvajteveru, slogu i jedinstvo izme|u sebei mir i trpeqivost prema drugima.ûvajte obraz svoje porodice, naro-da i vere” - poru~io je u srbskompravoslavnom hramu PreobraèwaGospodweg u Zagrebu wegova sve-tost g. Pavle, koji je prvi put kaopoglavar SPC posjetio glavni gradR. Hrvatske.

Patrijarh je stigao u Zagreb u17�� sati i kroz {palir preko 500odu{evqenih vjernika u{ao u cr-kvu gdje je sluèna doksologija,gdje je Wegovoj svetosti zaèleo

7

��

dobrodo{licu arhijerejski name-snik grada Zagreba protojerej Mi-lenko Popovi} rekav{i: “da smoPatrijarha do~ekali kao an|elamira, {to je do{ao pomiriti hri-{}ansku bra}u Srbe i Hrvate, po-dràti one koji su ostali u Hrvat-skoj, te pokazati put povratka onimSrbima koji se èle vratiti”.

Potom je mitropolit Jovan u pro-storijama Mitropolije priredioprijem za predstavnike diplomat-skog kora, predstavnike politi~kogi crkvenog ìvota u Hrvatskoj.

U ime diplomatskog kora, Patri-jarha je pozdravio vatikanski apo-stolski nuncij monsiwor \ulio Ei-naudi i poèlio mu da wegov posjeturodi bogatim duhovnim plodovima.

Delegaciju SPC na ~eli sa Pa-trijarhom, sjutradan, u utorak 16.marta o.g. primio je predsjednik R.Hrvatske Frawo Tu|man i nadbi-skup zagreba~ki i predsjednik HBKmonsiwor Josip Bozani}.

Posle rata u Hrvatskoj, koji jeostavio duboke tragove u odnosimaSrba i Hrvata, pravoslavaca i ka-tolika, posjeta Patrijarha Pavla jepoku{aj, koliko je to mogu}e, da sepoprave odnosi izme|u dva naroda.

Jerej Predrag Azap

DAN OSLOBO\EWA VI[EGRADA

Danas je 15. april, dan kad je usvojoj dugoj istoriji Vi{egrad po-stao poznat po ko zna koji put, i poko zna sve kojih neprijateqa biooslobo|en.

Aprila 1992. uo~i samih vas-kr{wih praznika vaskrsnu i slo-boda za narod koji je toliko èqno~eka{e, i koji cijelu 91. i tre}inu92. provede u ku}nom pritvoru saograni~enim kretawem i nespoko-jem, zabrinut za svaki naredni dan.Bija{e ponovo do{lo vrijeme zu-lum}ara i raje. Istjerani iz Pavlo-vi}a grada kao da nikad u wemu nepostojasmo, istjerani ali svi glaveokrenute prema wemu, jer napu{ta-ju}i ga, znali smo da je to samo pri-vremeno i da }emo se opet vratitiu wega i udahnuti mu novi ìvot ka-kav je imao samo sa nama.

Vratili smo se i povratili grad~iji jesmo istorijski vlasnici. Nenestadosmo na Panosu kao Kara|or-|e zlosre}ne 1804. ve} na{e vatrenaloìsmo na Butkovim stijenama,Sjeme}u, Ivici, Vidovoj gori da nasje i ~itava Romanija vidjela. Uo~iVaskrsewa vaskrsnu i slobodniVi{egrad. Srbska vojska sa lijevei desne strane srete se na drin-skim mostovima i po prvi put pobje-da i oslobo|ewe do|o{e sa objestrane Drine.

Na àlost tu pobjedu i oslobo|e-we trebalo je i sa~uvati od neprija-teqa, ostati stamen, izdràti, ne-prestano se braniti i napadati,osloba|ati i stvarati uslove zabezbjedniji i mirniji ìvot. To subila te{ka isku{ewa za vi{egra|a-ne i sve one koji su te ratne 92. na-{li uto~i{te u ovom gradu. To su bi-li dani te{kih odluka i velikihodricawa. Skoro ~etiri godine,1500 neprospavanih dana za vojnike,

majke i supruge, djecu. Za skoro 200ucvjeqenih porodica ~iji najmilijidado{e za ovaj grad i RepublikuSrpsku. Za vi{e od stotinu onih kojidijelove tijela radiva{e za na{usrbsku dràvu. To je cijena dana{-weg slobodnog i lijepog Vi{egrada.

Dejtonom, novom nepravdom za na{narod u na{ grad pristiè vi{e od8000 srbskih nevoqnika a me|u wima,oko 250 porodica poginulih, ~iji si-novi pado{e za slobodu Sarajeva, Go-ra`da, Kowica, Krajine. Morado{eih napustiti zbog politi~kih odlukaiako su ih vojni~ki ~asno i ~estitoodbranili. Svoje uto~i{te na|o{e uVi{egradu. Wihovom novom i nadamse stalnom ìvotnom saputniku. Pri-sustvo ovih qudi nas je dodatno osna-ìlo, dalo nam novu snagu i voqu da}emo poru{eno obnoviti, novo izgra-diti. Jo{ qep{e i ve}e nego {to jebilo ranije. Da Vi{egrad u du{i osje-te kao svoj i da se u Vi{egradu osje}a-ju kao svoji na svome. Hvala im nastrpqewu, zajedni~kim htjewima ièqama. To strpqewe nas jo{ vi{eobavezuje da danono}no radimo istvaramo uslove za boqe vi{egrad-sko sjutra.

To boqe sjutra èqela su i gradi-la na{a bra}a u Srbiji ali su ga zatrenutak, prekinule neprijateqskebombe. Sino} sam neprekidno mi-slima lutao po nebu i traìo mo-gu}nost da bar na tren zaustavimzlokobnu ma{ineriju koja ve} 22 da-na srbskoj djeci u na{oj Srbiji ne damirno spavati. Nije da se ~ovjekpla{i, jer u nama vi{e straha i nemakako re~e [anti} “samo su nam jo{goli ìvoti ostali”, ve} iz qutwe isrxbe koju mogu re}i ali je niko ~utine}e. Jer da je ~uje bilo bi lak{e.

U takvom stawu najboqe je citi-rati na{eg Andri}a koji ima odgo-

8

��

vore na sva pitawa, ali i napitawa bez odgovora.

“Prava opasnost za ratnike nisuni smrt ni rane, ni napori, pa ~akni poraz, bez kojeg u ratu jedan odprotivnika moè pro}i. Prava opa-snost za pobjednika je mir. Ako iwega shvati i savlada, to jeste akoumjedne da na|e svoje mjesto u wemuonda se tek moè nazvati pobjedni-kom. U miru se sti~e puno i kona~nopravo na naziv pobjednika.”

Nema pravo na pobjedu ratna ma-{inerija koja u svom skra}enom na-zivu NATO punih 50 godina ratuje,ubija, obespravquje, tla~i. Ima lipravo neko, a taj neko je opet NATO,ulaziti u na{e ku}e, praviti red uwima, a da ga ne smijemo ni poprije-ko pogledati. Da li je to stepen ci-vilizacije, na kraju drugog mileni-juma, kome stremi savremeni svijet.I da li su to stremqewa srbskognaroda koji ovakvu demokratiju neèli i nikome je ne preporu~uje.

Tiloko ru{ila~kog prema jednojnadasve maloj zemqi nije vi|enood 1945. godine. I to sve u ìvomprenosu koji je jednoj strani svijeta

zabadava a drugoj zbiqa i borba zabiolo{ki opstanak. Da li se onanarodna izreka potvr|uje: “Zemqevelikih ostvarewa su i zemqe ve-likih nepravdi”, ili je to kulmi-nacija nepravdi satkanih u neogra-ni~enom broju aviona i bombi ba~e-nih na jedan narod koji uistinu è-li da ima samo slobodu i dràvu.Ho}e li avioni biti ja~i od voqe,bombe od ruku, rakete od slobode...

Ne}e. Ne}e, ne mogu, jer, zaboga,onaj ko je istinski èlio sloboduuvjek ju je imao. Sloboda je srpskomnarodu od Boga data i on je ne}e ni-kom poklawati, a u budu}nosti idruge osloba|ati. Dosta je srbskekrvi proliveno za tu|e me|e. Mivi{e ne znamo ko su nam saveznicini protivnici. Oni isti sa kojima1944. godine izvojevasmo pobjedu,oni nas vi{e poru{i{e nego Hi-tler 41. godine. Danas isti save-znici na kraju milenijuma, opetbombama. Bra}o, morate znati jednustra{nu istinu, nas je ìvot nau-~io da se ne bojimo smrti.

Dragi gosti, po{tovani sugra|a-ni. Sve {to je lijepo i ru`no stica-jem okolnosti obi~no nam se doga|au aprilu. I to u vi{e navrata uovom vijeku. Ono najqep{e i najra-dosnije je Vaskrsewe Gospoda Isu-sa Hrista. Ja vam ga od srca naji-skrenije ~estitam uz hri{}anskipozdrav “Hristos Vaskrse”. @elimjo{ da vam ~estitam 15. april, danoslobo|ewa Vi{egrada.

Poèlimo svi, danas zajedno, naovom mjestu, uz Boìju pomo}, da od-mah prestane rat nad na{om Srbi-jom i Crnom Gorom. Poèlimo im dabrzo iscijele ratne rane.

Pomozimo joj kao wena mla|a imawa djeca, na{om slogom i qubavqu.

Draga Srbijo, uvjek uz tebe i satobom, grad Vi{egrad i RepublikaSrpska.

Aleksandar Savi}

preds. SO Vi{egrad

PISMO PODR[KEJUNA^KOM I

BRATSKOM NARODU

<� �� " �� "�� '�� )�� !�� !�� '�� A �"��

-��&�� -�� '� �� " � �� !�� "��" �� !�� '�� -� ��" � �� /�� !�� " �� "!�� 0�� )��"�� !�� !��'�� !� �� " �� !�� " �� '��" �� )�� !��

: �� " �� "��'�� )�� 5�� '0" ��!� �� /� � ��" ��" �'!��" � ��6" " �� "�� : ��N

1�� 5� 6�� '�� "�� '�� " �� " ��!��" ��5�� "�� "��6��6��" �� -�� '�� 1�� " �� "� �� JL�� "'�� "0�� "��0�"�

,�� !�� 6 �� A��"!�� !"�� '�� ")��" �"�" �"0�� 5"'�� " ��)��" �� *)� �� 5� � �� "�� '!�� -�� "0�� "� �� !� �� /�� ")� �� !� � ��" !�/" " ��'�� (!�� !�5�� "�� "�� !�� ")�� "�� ")�� "�" ��'�� " ��

.�� !�/�� '�� !�� "��'

9

��

�� 0�� "!�� "� !�� $!�'�"�� )�� '�� !�� ")�� "�� !� � �'�" !�/" �� 6� ,"�� '�� .�/�� *�� !"'�"�� "�� "�� "�� .�� !�� "�� "�� )��/�� "�� )�� )�5� � ��'��

�� '�� !� �� " ��/ �� /�� '�� /�� !�� $��/�� 5� �"� ��/� �� ")�'

�� )�� " �� '�� " ��

-�� /�� "� �� !�� )� � ��!�� !��6�� 6� ��"�� #�� A��"!��

"�6� �"0�� ! �� /�� C�� "�6��

<��)� � ��!�� !�� "� ��!�� !� �� /�!�� "��

#�� )�� !�� 6��

1 �� I�� !��" ��"Q

Op{tinska bora~ka

organiz. Vi{egrad

ROPSTVO

Tamo u daqini, ~uju se detonaci-

je, gore iznad nas zvuk aviona, tu

pored nas prolaze tamna vozila

stranaca, ni pogledati nemamo

gdje.

Kao neki zatvorenik, srbski na-

rod robuje, samo ga u {etwu pu{taju

kao zatvorenika, a i onda budno mo-

tre. Da ne osjeti slobodu pobrine

se redovno kolona tamnih stranih

vozila.

Robuje srbski narod kako odavno

nije robovao, ropstvo kakvo ni u

doba Turske nije bilo, jer onda smo

slobodna brda i {ume imali, a sad

ni to.

Robuje srbski narod tjelom, a i

du{a im zarobqena, pa nikakvog

zra~ka svjetlosti da se pojavi. Ajd

{to tjelo robuje, ali du{a kad pad-

ne u ropstvo grjeha onda ni Bog ne

pomaè, jer na{a voqa, na{ izbor,

grijeh se tamnicom du{e zove. Go-

spod gleda sa neba, oslu{kuje zove

li Ga koji Srbin u pomo} - slabo,

moli li se koji Srbin - slaba moli-

tva ne moè da se ~uje od ropstva

grijeha, da li se kaje koji Srbin sa

suzama - nema suza, smijeh ih istro-

{io. Volio bi Gospod pomo}i Srbi-

ma ali niko u pomo} ne zove, a ako i

Sam pri|e i poku{a pruìti po-

mo}, opet }e ga psovati kao i mnogo

puta do sad. I opet }e raweno biti

srce Wegovo.

Robija traje, svuda se ~uje sila,

strah u{ao u kosti Srbima, ni|e ju-

naka da rastrga okove ropstva.

Crkva zvoni, divno zvu~i, u po-

nekoj ku}i treperi prisluèno

kandilo ispred ikone, poneki mo-

nah moli se dugo Bogu, pastir ~uva

stado i mirno posmatra kako su ov-

10

��

ce spokojne i zavidi im, djeca se

igraju i veselo skaku}u.

Mali zra~ci slika nam daju nadu

da se sloboda ipak smje{i. Slobo-

da, ko bi rekao da to moè do}i. Du-

hovna sloboda. I Gospod bi se zara-

dovao duhom kad bi Ga Srbi pozva-

li u pomo}, pokajni~ki, sa uzdahom,

sa suzom, sa vjerom. Vjerujem Gospo-

de, pomozi mom nevjerju.

Tamo u daqini zvone zvona, {i-

ri se miris tamjana i prelama svje-

tlost kandila, i ne{to ~udno sija,

kao da je biser, ko bi rekao, suza

pokajna. A srbski narod èqan ro-

pastva Hristovog.

Mo`da je san, mo`da prazna vi-

zija, ali radost se rodila bar u

najmawem vidu. Za jednu du{u koja

se kaje raduje se cijelo Nebo.

Spasi i pomiluj Gospode, da u~i-

mo biti Tvoji robovi, jer samo tako

moèmo biti slobodni.

J. J. G.

11

��

KOTOVIMA U SUSRET

U akciji koju je sprovela redak-

cija DABRA preko sve{tenika Bog-

dana Stani{i}a, prikupqeno je

1.470 DM i ista sredstva bi}e pre-

ko ruske ambasade uru~ena porodi-

ci Kotov koja bi trebalo da u junu

posjeti grob pokojnog Genadija u Vi-

{egradu.

Ovom prilikom posebnu zahval-

nost dugujemo gra|anima Gradi{ke

na ~elu sa Borislavom Borom [ok-

~evi}em koji su svojim zalagawem i

trudom prikupili vi{e od pola

ukupnog iznosa.

Zahvalnost tako|e odajemo i

profesorima i u~enicima Gimna-

zije u Gradi{ki kao i drugim sred-

wim {kolama.

Na kraju se zahvaqujemo svim

prilo`nicima porodice Kotov.

Bog da uzvrati svim darodavcima

iz bogate svoje riznice.

Redakcija lista

DABAR

PISMO IZGRADI[KE

$ �"�!�� 3��

�� "� ��/

�� 8�� /�

.�� " �

�� 6� ��" ��

�� " ��6�� !"�� "

"�� 3��

.�� " " ��6� ��

��"/�� E� �� > ��F� �� "

)�5�� " �� 85��

� 5"!�5" ��"�5�� 6 � ��

" �� " ��

( �� " ;3��6= �!�'

��/�� 3��" �

�� 6��

( �� 3��

3�� / �5� �>> �,H � ,'

��" ��"� �� ,��'

��/ �5� �>> ��

@�� :'

�:A � � ��" �� " ��6� E� !�'

!��" �� F� 85��

�� '

��/�� /� !�� /� !��

�� 3��"�

�� 06� /� ��

�� !�"� � ��! ��

" #��"� +�� 6� ��

��5�� )�5 � �� "�� '

��

( �� 6��" ��'

��2 �� /� ��&��H #�'

�� "��/� ��&��H A��'#��

��5��/� ��&��

�� %>> " ��

Direktor Gimnazije

doc. dr Gojko

Savanovi}

ZEMQICE MOJA

�� !!!

"�� #�� !

�� $� ��%�� $� &��$� � '�� & ��

(��%� ��!

�� %�� $�$�� (��%� �� %� �� )�� #� �� * �� #��

(��%��

��!

Radana-Vila

Stani{qevi}

profesor

KOTOV I SRBI

Tu|a je zemqa, da li vredi,

Znoj liti i ìvjet' u bjedi,

Tu|a zemqa, a Krst isti

[to zlo tjera, du{u ~isti.

Tu|a zemqa, djeca te zovu

Kako }e sama ìvjet', po Slovu

Slovo me stvori i wih mi dade,

Sa wima {ta }e, Slovo ve} znade.

Tu|a je zemqa i nepoznata,

Bez rodne grude i svoga brata

Hristos je svuda, Wegova poqa

I Srbin i Rus i Sa{a i Koqa.

Tu|a je zemqa i ko zna ~ija

I ko zna kakva ga briga svija

Al' Bog je jedan i sviju zove

Da vje~no ìve kroz vjekove.

J. J. G.

SPISAKPRILO@NIKA

P"!�6 ,��6 %> ��

$�� R��/ %> ��

�0 *��/ �> ��

[tutgart

mart 1999.� � �

.�� 5��/ %> ��

1�� 5��/ %> ��

�� 5��/ %> ��

<�� 5��/ %> ��

4��0� ,��/ %> ��

P�5� �� / %> ��

:�� / %> ��

�� 8�� / %> ��

I�� 8�� / %> ��

�� 8�� / %> ��

A�� 8�� / %> ��

-�� 8�� / �> ��

12

��

,�� 8�� / �> ��

,�5 ��!� �> ��

-�� !� �> ��

�� !� �> ��

-�� 8�� / %> ��

,�� 8�� / %> ��

�� / �> ��

:�� / �> ��

-�� -��/ %> ��

-� -��/ �> ��

�� -��/ �> ��

� -��/ �> ��

3�� / �> ��

-�� !��/ �> ��

� ��/ �> ��

�� "��/ �> ��

<�� *��6 �> ��

#�� #��5��/ �> ��

,�� 8�� > ��

1�� .��/ �> ��

�� / �> ��

A�� / �> ��

<�� 4"�0��/ %> ��

A�� 4"�0��/ �> ��

:�� 4"�0��/ �> ��

:�� 4"�0��/ �> ��

� 8�� / �> ��

�� .�� >> ��

��6 8�� > ��

$�� /� ��6�

�� )�5�� !� ��

"!�)�� '

�� "/�� !

�� 6 � �"��"��

@�� " ��/"�

Porodica [ok~evi}

Gradi{ka� � �

�� A��6 �> �,

:�� A��6 �> �,

(�5�� A��6 �> �,

��6 8�� J> �,

1��6 ��/� ��!�"� %> ��

�� A"��/� I � �> ��

�:�:A �> ��

B�$� #�� > ��

( ��6� 3��

" 3�� E"�"��F O�> ��

��

��

Pripremio

Radoje Tasi}

��

�� ! "�#��

� � ��

��

�� !��

�� !��

�� !� �

�� "� ��

#� ��"� �� "�� $��

�� %��" ��

�� !�� &

�� '� �� '� �

()�� &

$�� * & �� %��"

��$"�#�� %�#$�� + �� ,��

�- �� "� ��

�� !��

�� .'�!�� )�$�� /�� &

�� #��0�� !�� 1�� &

�� ,��$� � � 2�� !� �� 3��!�

!�� 4��"� � 4�� &�� $��

�� (�� "* �5 )�$��

(.'�� 5��

�� !��

6�� $��

�� *� ��'� �� &

��

,��

��5�"�� - �7�� &

� ��

��&�� "�#��'�� !��

$��!� 4�� 6 �� 5 ��&

�� 8�� &

��0�� $�� 5 �5�� % 9��&

�� #��

#��$�� 9�� &

��$�� !�� % !�� !��

$��!� 4�� :: ��6

��0�6 �� "� % !��

,�� $�� "� ��&

!� � � �� 5�!�� $��!� 4��

� ��

��! �(�)��

��($ #$!��&�"�#�� :::

�� &

�� !�� (.�"�* ��

�� 9�� &

�� 5��

(�� !� �� &

�� & �� 5�� &

�� !�� 5�&

�� % ��

�� 5�� 5��'�� &

�� 5�� "� �� &

�� *� �� &

�� ;�� "

(��

�� : ��

� �� *� ��

�- �� " � ��

(�� 5�� 0�� $��

��$� �� 5� 0� �

�� '� ��* -� �� 5��

� �� 5��

��'�� !� �� <��

#��

(4�� ==> � ��$�0�� 5�

�� 5� �� *�

�� /��$�� 5�!��

�� '�� ,�� (��

�� 5�� '��

�� "��!�*

-� �� 9��

(�� 5 �� 0�6 ��

��"�� 0��

�� '�� 6 � �� 0�6� � ��*

,�� - .'�!� �� " ��

��

5�6 �� 5� � � �� &

�� $�� 5� 0�6� �� (��"�� &

�� 4��

5�� 6�� "�� *�

5��$� �� (�� *

. �� $��

�$�� 4.� (�� "* �5

)�$�� $��!� ��0�� 5 ��

13

��

VIJESTI

FOTO PRIÂ

Mona{ewe u Manastiru Dobrunu (prvo nakon 260 godina)

14

��

POSVE]EWE ZA^TECE I POJCE U MOKROM

Wegovo Visokopreosve{tenstvoMitropolit dabrobosanski pose-tio je 14. januara 1999. na Novu go-dinu hram Uspenija Presvete Bogo-rodice u Mokrom. Ovoga puta bilismo obradovani dodatnim rado-snim doga|ajem.

Gospodin Mitropolit je odlu~ioda rukoproizvede u ~in ~teca i poj-ca pet mladi}a. U ovaj ~in su posve-}eni: Aleksandar Starovlah, stu-dent Bogoslovskog Instituta SPC,Bojan Zeki}, u~enik petog razredaBogoslovije Sv Save u Beogradu,Mladen Drobwak, u~enik drugograzreda Bogoslovije Sv. Tri Jerar-ha u Srbiwu, Zoran Kova~evi},ugostiteq i Dejan Zeki}, u~eniksredwe {kole.

Posve}ewe je izvr{eno u hramupred po~etak Liturgije Svetog Va-silija Velikog koju su sa vladikomsluìli: protojereji Jeremija Sta-rovlah i Miomir Zeki} iz Pala,protojerej Milojko Drobwak i jerejNiko Mojsilovi}, parosi u Mokrom.

Sve{tenstvo je jedno, ali imatri stepena: |akonski, prezviter-ski i episkopski. Svi se ovi stepe-ni razlikuju izme|u sebe i jedan jevi{i od drugoga. Samo se preko ni-ìh stepena sve{tenstva dolazido vi{ih. U pravoslavnoj isto~nojCrkvi |akonskom ~inu prethode:~ata~ki i ipo|akonski stepen, kojise ne spomiwu u Svetom Pismu. Nadcrkvenosluìteqima se ne vr{itajna sve{tenstva ili hirotonija,ve} se posve}uju blagoslovom arhi-jereja. Arhijerej pri wihovom po-sve}ewu istina polaè ruke nawih, ali ne govori tajanstvene re-~i prizivawa blagodati Sv. Duha.Wihovo posve}ewe se zove hirote-sija (ruka polaèm).

Prilikom posve}ewa arhijerej~ita molitve, makazama vr{i po-strièwe kose na glavi, otvarakwigu apostol i obla~i ih u stiha-re. Arhijerej utvr|uje posve}enog~teca za izvestan hram i da mu jeprva du`nost do kraja ìvota daostane veran sluìteq poretka utom hramu. Pored obaveze ~aca za~itawe Sv. Pisma na bogosluèwu,tako|e se oni brinu i za crkvenopojawe u hramu.

Za ~tece se posve}uju u~enici ni-ìh i vi{ih bogoslovskih {kola iudostojavaju se prvog stepena cr-kvenog ~ina, da bi se ve} u {kolinavikli na sluèwe u crkvi i nau-~ili obaveze spojene sa ovim ~i-nom. Posebno je va`no da bi im sepruìla prilika za praksu u wiho-vom budu}em pozivu sve{tenstva.

I na kraju da im ~estitaju}i ovoposve}ewe, poèlimo da do|u i dove}ih ~inova, kako bi jo{ dostojnijesluìli svojoj Crkvi i svom narodu.

Jerej Niko

Mojsilovi}

HRONIKASARAJEVSKE

PAROHIJE

Priprema i pi{e

Marica - Marija Buzan~i}

#��$��

��*� � ��

$� �� 3��

�� " ��"�� "�" " ��

�� ' �� "�!�'

�� '

�� 6�� " ��"�"� ��'

0" �� " A�0��?�� ' ��)�/�

��

�� 5�� 6� " �'

�� "�

��"�� )�/ � � ��

��" *��"��" ��")�� +�� '

�� ,�� '

!��!�� 3�� -�� ' ��" "

6�� :�� 3�� ,�'

�� "�" " .��'

!�)�� 6�� " -�� "� "�

�� '

�� ;��= �� '

� ��0 ��

.�� ")�� *��"��

��)�/ �� !�)�/� ��'

6 +�� .�� '

�� 3�� .�� '

�� 2

;I"�� !�� !��

�� 5"��

"�"�" " �� '

��H �� 5"!��

B�� '

��

��"�� "� �� '

6�� 6� �� " ��

�� " ��" �� " J� ��"

�� " �� '

��2 ;�� B�� " ��

��)� !�� 6D� ��)�� :��"��2

;A��6� ��" �� " " ��"

��6"� ��

�� D� ��

�� !�� B�� '

�� ?�� /� ��

15

��

B��" ��"� � �� /� �� '

�� E,�� 7��LFH : �� .'

�� 6�� "! � ��0� ��

E �� J��F� � �� 0�� '

��5 � "� ��

�� !� ��"�� !��

�� " +��"� � �� " ��'

��" � �� " ��"�

<�� " ��" � ��

�� !�� D�

� � �

.��!��)� ��

+�� ,�'

�� !��!��

-�� " ��

� � �

( ��" �" ��5�� '

��"�6�� !�� 6�� " ��'

�"� �� ,�� '

��" �� 6� ��"�"� ��

��" +�� '

�� ,�� !��!�� '

�� -�� /� �� '

�� / � �� "��

��/� �� !�� 6�'

�� " ��"� �� '

�� !��'

��")�� $�" ��" ��6��" " �'

�� " 3� � �!�� "� ��/

3� �� "!�� " ��" �� '

�� !�� .��'

�� ,��"�� '

�� <�� '

�� !�/� ��

�� " ��'

�� /� ��"��

�� -��

�� " �� " !�5� � ��'

�� )�� /� �� 6�'

�� !�� "�� 6�� '

� � ��6�� /� !��

�� 6� � ��" ��5��

-�� " �� /� �� 6�'

�� !�� "��"�� 6�

� �"�� '

�� "/� � �� " ��" ��

� 5"!� � ��

�� /�� "��

I OVE GODINE

SVETOSAVSKI PRIJEM

< ��

�� /��

��/�� 5" ��'

�� )� �� " ��" �� '

�� " �� 6�� '

� %7�>�� 6��

�� " ��6��

3� �� !�� G��6��

�!�� .��

,��"�� '

�� " ��" � "��

�� 6�� "�'

�"�� )��

.��" �" "� +�� #��'

�� ,�� !��!�'

�� 3�� -�� '

�� "��

��6� �� 6��

�� !�� " '

��"� ��6� �� '

��6�� S$A'� �� '

6� �� ! ��

�"��"�� )��

.��

�� ,�� -�� '

� �� " ��/��

!�� '

5" �� 0" �� !'

�� "�)�� 6�

�� /� �� 5�� !�5�)��

" �� " �!��!�� '

�� EKL>� �� F� �� "'

/� � �� "�� !�5� �� '

�� "� �� 5 �'

!��!�� '

�� " �� "�� "��'

�� "� �� '

��

TRADICIONALNI

PAKETI]I ZA

SAVINDAN

( �!� 6��2 " ��

� " .��!�)�� " -�� "�

� ��

�� *��"�� 6� �� " !�� " 6�'

�� 5�� " ��6��

�� /�� < �� "�� '

6 �" ��6��6��

�� "5�� 0� � 0 ��

�� -)�� " ��'

�" �� "�� '

�� 6�� /� ��

�� !��

OBNAVQA SE “KOLO

SRPSKIH SESTARA” U

SARAJEVSKOJ PAROHIJI

( ��" �" �� '

�� " �� !'

�� "�� ;�� =

�� /� ��"��

�� /�� "�� A��"!��

�� :�� !��

�� !�/� ��0�� "�'

��6 6�� < ��'

� �� " ��"�

16

��

Documents

KANONSKE POSJETE I SLU@EWAIlije u Sokolcu i propovjedao na temu iz Evan|eqa. 25.U Vladi~anskom dvoru u Sokolcu primio pred-stavnike misije evropskih posmatra~a stacioni-ranih u Rogatici