Karakteristike Sistema Vazdusnih Jastuka, Posmatrano Sa Aspekta Procene Stete Na Motornim Vozilima

5/27/2018 Karakteristike Sistema Vazdusnih Jastuka, Posmatrano Sa Aspekta Procene Stete ...

http:///reader/full/karakteristike-sistema-vazdusnih-jastuka-posmatrano-sa-aspekta

Zlatibor 2012.

XISimpozijum

"Analizasloenihsaobraajnihnezgoda

iprevareuosiguranju"

Mirko Gordi1; Milan Doli2

Rezime: U ovom radu date su osnovne karakteristike sistemavazdunih jastuka, princip rada, a posebno je stavljen akcenatna situacije sa kojima se sreemo prilikom utvrivanja obimaoteenja na vozilima nakon saobraajne nezgode.

KLJUNE REI: VAZDUNI JASTUK, PREDZATEZAIPOJASEVA, PROCENA TETE

Abstract: This document presents the basic attribute of air bagsystems, princips of work and special situation which We meet

during the procedure of diagnostic damage vehicle

KEY WORDS: AIRBAGS, PRETENSIONERS OFSEATBELTS, DAMAGE ASSESSMENT

1 AMSS-Centar za motorna vozila d.o.o., Beograd, e-mail: [email protected] AMSS-Centar za motorna vozila d.o.o., Beograd

KARAKTERISTIKE SISTEMA VAZDUNIH JASTUKA,POSMATRANO SA ASPEKTA PROCENE TETE

NA MOTORNIM VOZILIMA



XI Simpozijum ''Analiza sloenih saobraajnih nezgoda i prevare u osiguranju''

Zlatibor 2012.

2

1. UVOD

Cilj ovog rada je da se u kratkim crtama opiu osnovne karakteristike sistema vazdunihjastuka, istorijski razvoj, principi rada, nain izrade, kao i da se naglasi vanost studioznog

pristupa pregledu unutranjosti vozila prilikom procene tete nakon saobraajne nezgode.

Detaljnije e biti opisane karakteristike konstrukcije i principi rada predzatezaa pojasevakoji su u uskoj vezi sa samim sistemom vazdunih jastuka, uslovi za aktiviranje sistema,povrede koje mogu nastati ispaljivanjem vazdunih jastuka, tete na enterijeru vozila, ma-terijali i nain izrade...

Dat je tabelarni prikaz komponenata sistema razliitih proizvoaa vozila sa aspekta po-trebe zamene odreenih komponenti nakon saobraajne nezgode.

2. ISTORIJSKI RAZVOJSlini ureaji korieni su u avionima ranih etrdesetih godina prolog veka. Prvi vazdunijastuci vode poreklo od vazduhom napunjenih mehurova. Ovi sistemi su bili veliki i masiv-ni. Uglavnom su sadrali komprimovan ili zagrejan vazduh, komprimovani azot, freon iliugljen dioksid.

Vazdune jastuke kakve danas poznajemo izumeo je John W. Hetrick 1952. godine i ure-aj patentirao naredne godine. Na ideju je doao da bi zatitio sopstvenu porodicu koriste-i iskustva iz njegovih inenjerskih dana dok je radio u mornarici.

Ameriki pronalazaAllen Breed je razvio kljunu komponentu za automobilsku upotrebu

senzor kuglica u cevi za detekciju sudara.

Prvi sistemi su se pojavili u Americi sredinom sedamdesetih godina prolog veka, a prviproizvoai koji su ih ugraivali bili su Ford, General Motors, Chevrolet, i to u glavnom uvelike i skupe modele. Osamdesetih godina ovaj trend se prenosi u Evropu i ugrauje seu vozila visoke klase. Godine 1987. Porsche 944 turbo je postao prvi automobil u svetukoji je kao standardnu opremu imao vazdune jastuke za vozaa i suvozaa. Iste godineje vien i prvi vazduni jastuk na Japanskom vozilu. U pitanju je bila Honda Legend.

3. KOMPONENTE SISTEMA

Sistem vazdunih jastuka sastoji se od sledeih komponenti:

MODUL VAZDUNOG JASTUKA vozaa, suvozaa, boni jastuci, bone zavese SIGURNOSNI POJASEVI SENZORI ZA AKTIVIRANJE POJASEVA I VAZDUNIH JASTUKA CENTRALNA (UPRAVLJAKA) JEDINICA ELEKTRO-INSTALACIJA

3.1. Modul vazdunog jastuka

Glavni delovi modula vazdunog jastuka su sam jastuk, detonator (upalja) i eksplozivnigas.




Zlatibor 2012.

3

Jastuci se prave od najlonske tkanine. Proizvode se u razliitim oblicima u zavisnosti odnamene. Prave se sa toplotnom izolacijom da bi se tkanina zatitila od paljenja naroito ublizini upaljaa. Takoe koristi se talk kako bi se spreilo lepljenje tkanine. Noviji jastuci odsilikonskih i ugljeninih vlakana ne zahtevaju ili zahtevaju malu toplotnu izolaciju, mada se

talk i dalje koristi kao pomono sredstvo.

Telo detonatorskog rezervoara (gas-generatora) je napravljeno od nerajueg elika ili odaluminijuma. Unutar rezervoara nalazi se filterski ureaj koji se sastoji od keramikog ma-terijala armiranog elinom mreicom. Kada je detonator montiran, filter je okruen metal-nom folijom koja ima ulogu zaptivke kako bi se spreilo zagaenje eksplozivnim gasom.

Eksplozivni gas, u formi tableta, uglavnom natrijum-azid (NaN3), kombinovan sa oksidato-rom je obino smeen unutar upravljakog rezervoara izmeu filterskog ureaja i upaljaa.

Filterski ureaj

Punjenje (Natriumazid NaN3)

Upaljasa kapislom

Kontrolna lampicaKontaktnajedinica

Gas-generator

Vazduni jastuk

Poklopac

sa risemza cepanje

Slika 1.Detonatorski rezervoar (gas-generator)i vazduni jastuk vozaa sa komponentama u sklopu

Proizvoai automobila module vazdunih jastuka naruuju od kooperanata. Nakon ispa-ljivanja mora se zameniti kompletan modul. Pojedine komponente modula ne mogu se za-sebno menjati.




Zlatibor 2012.

4

3.2. Sigurnosni pojasevi

Sigurnosni pojasevi imaju veoma vanu ulogu u ovom sistemu. Njihovom upotrebom spre-eno je nekontrolisano kretanje putnika kroz vozilo prilikom sudara. U procesu ispaljiva-

nja vazdunih jastuka uloga im je da telo putnika zadre to due odaljeno od modula va-zdunih jastuka kako bi se izbegle povrede koje mogu nastati kao uzrok eksplozije. Kaododatni sistem koriste se predzatezai, ija je uloga da kada dobiju signal od upravljakejedinice, svojim dejstvom dodatno zategnu sigurnosni pojas i na taj nain priljube telo put-nika za sedite. Postoje razliite konstrukcije predzatezaa pojaseva. Mogu biti smeteniu zabravljivaima pojaseva ili u samom pojasu. U obe varijante moraju se menjati kom-pletno, jer nakon ispaljivanja ostaju zaglavljeni u tom poloaju.

Klip

Opruga senzora

Senzorska masa

Zatezno ue

Pirotehnikopunjenje

Zupasti segment

Slika 2.Klipni zatezasa elinim uetom

Na slinom principu rade i ostali predzatezai pojaseva.

Na vozilima kod kojih se predzatezanje vri aktiviranjem zabravljivaa pojaseva, principaktiviranja je isti. Potrebno je malo vie panje obratiti na same zabravljivae kako bi seustanovila njihova aktiviranost. Tako na primer kod nekih vozila postoje kontrolne karticekoje iskoe iz zabravljivaa nakon aktiviranja, dok kod nekih vozila je to jedva primetno pooteenjima plastinih obloga koje ih pokrivaju.

Slika 3.Aktiviran predzatezana zabravljivau.Kontrolna kartica je iskoila




Zlatibor 2012.

5

4. OSTALE KOMPONENTE SISTEMA VAZDUNIH JASTUKA

Zadatak upravljake jedinice je da povee sve komponente sistema u celinu i da svojimsignalima njima upravlja. U njoj se nalazi inercioni prekida ijim se aktiviranjem stvara

elektrini impuls koji aktivira kapisle u izvrnim ure

ajima. Senzori udara koji se koriste uupravljakim jedinicama su reed-kontakt i piezo kristali

Na vozilu mogu biti ugraeni i odreeni tzv. predsenzori (early-crash-sensor) , iji je za-datak da informiu upravljaku jedinicu o nastalom sudaru , koja svojim senzorom potvr-uje dobijenu informaciju.

Piezo-Kristall

Reed-Kontakt

Dijagnostika Kontrolnalampica

Upravljakajedinica

Upaljajastukasuvozaa

Upaljazapredzatezavozaa

Upaljazapredzatezasuvozaa

Izvrni ureaji

Upaljajastukavozaa

Slika 4.ema sistema vazdunih jastuka

Reed-Kontakte

Kuite saPiezo kristalom

Prstenasti magnet

Inertni gas

Staklena tuba

Slika 5.Senzori udara




Zlatibor 2012.

6

Boni predsenzori

Prednjipredsenzori

Upravljaka jedinica Airbag-a

Slika 6.Poloaj predsenzora na vozilu

Postupak izrade modula vazdunog jastuka se odvija u nekoliko faza. Vano je napome-nuti da ovi moduli sadre eksplozivne materijale, te se posebno mora voditi rauna o za-titi na radu.

4.1. Uslovi aktiviranja

Da bi se sistem vazdunih jastuka aktivirao moraju biti zadovoljeni odreeni uslovi kao naprimer da je minimalna brzina kretanja izmeu 13 i 23 km/h. Grubo govorei udar ovombrzinom u vrstu pregradu (npr. zid) je ekvivalentan udaru u parkirano vozilo celom pred-njom povrinom pri brzini od 45 km/h, jer se deformacijom parkiranog vozila sila udaraublaava. Meutim u stvarnim uslovima eksploatacije sudari se deavaju pod odreenimuglovima i sila udara nije uvek ravnomerno rasporeena du prednjeg dela vozila. Kaoposledica toga relativna brzina vozila uslovljava aktiviranje sistema mnogo bre nego kodudara u nepokretnu vrstu pregradu.

Obzirom na to da senzori vazdunih jastuka mere usporenje, brzina vozila i oteenja nisudobri indikatori za uslove aktiviranja sistema. Ponekad do aktiviranja sistema moe doi i

usled naletanja na rupu ili neki predmet koji se nalazi na povrini puta. U sluajevima ka-da je vozilo zahvatio poar, kad temperatura pree temperaturu samopaljenja upaljaa,doie do aktiviranja vazdunih jastuka.

Danas, algoritmi za aktiviranje vazdunih jastuka postaju sve sloeniji. Oni se trude da re-dukuju nepotrebno aktiviranje sistema kao na primer pri malim brzinama, gde bi aktivacijasamo poveala tetu u unutranjosti vozila, i gde bi samo sigurnosni pojasevi bili adekvat-na zatita. Takoe, trude se da usklade brzinu aktiviranja sa uslovima sudara. Ovi algorit-mi uzimaju u obzir faktore kao to su teina putnika, poloaj sedita, upotreba sigurnosnogpojasa, pa ak i prisutnost sedita za bebe. Neke tehnologije koriste komprimovani nitro-gen ili argon sa pirotehniki upravljanim ventilom tzv. hybrid gas generator, dok drugetehnologije koriste druge gasove. Natrijum azid (NaN3) je veoma esto u upotrebi zbogsvoje efikasnosti, nie cene i manje toksinosti.




Zlatibor 2012.

7

4.2. Povrede koje moe izazvati vazduni jastuk

Vazdune jastuke odlikuje veoma brzo irenje velikog jastuka. Kako on moe da zatitiputnike prilikom sudara, takoe moe da povredi.

Najvie povreda moe nastati na putnicima koji ne koriste sigurnosne pojaseve. Povredekao to su ogrebotine na koi, oteenje sluha (od buke pri aktiviranju), povrede glave,slomljen nos, prsti, ruke, ramena su neke od povreda koje vazduni jastuk moe prouzro-kovati.

Puenje bi trebalo biti zabranjeno jer ukoliko vazduni jastuk, koji je u procesu naduvava-nja, udari u lulu ili cigaretu, posledice mogu biti fatalne.

Poveana upotreba vazdunih jastuka je vatrogascima, policiji i drugim strunim slubamakoje vre pregled oteenog vozila dodatno uinila posao opasnijim. Naime, vazduni ja-stuk se moe aktivirati i nakon sudara. Posebno je upotreba bonih jastuka spasiocima

oteala posao jer ne smeju da koriste hidrauline makaze ili neki slian alat za otklanjanjekrovova ili vrata oteenih pri sudaru.

4.3. Princip rada

Inercioni senzor preko el. kapisle i eksplozivnog punjenja aktivira predzatezae pojasevakoji imaju zadatak da priljube telo uz sedite. Delisekunde kasnije, na isti nain se aktivi-raju vazduni jastuci prema utvrenom redosledu. Nakon toga , jastuci se izduvavaju i nataj nain ispunjavaju svoj zadatak.

Pojedini delovi sistema su za jednokratnu upotrebu (inercioni upaljai, vazduni jastuci, pi-

rotehnika punjenja) ili viekratnu upotrebu (instalacija, upravljaka jedinica, pojasevi), alisu mogue varijacije u zavisnosti od proizvoaa.

U odreenim, retkim situacijama, mogue je da ne doe do aktiviranja sistema. Evo neko-liko karakteristinih sluajeva:

Sudar pri podvlaenju ispod kamiona bezbranika gde je sila udara ublaena

postepenom deformacijom,

Sudar koji nije eoni, pri emu je silaublaena daljim kretanjem vozila.




Zlatibor 2012.

8

5. PRIMERI IZ PRAKSE

Obzirom na visoku cenu komponenata sistema, kao i optu situaciju sa uvozom polovnihvozila u Srbiju, u praksi sreemo razliite sluajeve pokuaja prevare i naplate ranije akti-

viranih komponenata sistema a koje su navodno oteene u tetnom doga

aju koji se pri-javljuje. Naveemo nekoliko karakteristinih primera.

Primer 1

Na komandnoj tabli ovog vozila neprestano gori sig-nalna lampica. Dijagnostikim pregledom nismo uspe-li da uspostavimo vezu sa upravljakom jedinicom.Detaljnijim pregledom smo ustanovili da vazduni ja-stuk vozaa uopte nije montiran. Samo je stavljena

plastina pokrivka.

Vizuelnim pregledom primetili smo iskrzanost pokriv-ke vazdunog jastuka po ivicama.

Nakon demontae ustanovili smo da vazdunog jastuka nema.

Na unutranjoj strani pokrivke vazdunih jastuka uoili smo tragove lepljenja plastike.

Naravno, ustanovljena je neispravnost kompletnog sistema, a zahtevi Oteenog su od-baeni kao neosnovani.

Primer 2

U ovom primeru Oteeni je pokuao da simulira aktiviranje suvozakog vazdunog jastu-ka, mada je vozilo udareno od pozadi. Na vozilu je primeena pukotina na pokrivci vazdu-nog jastuka. Sam jastuk je izgledao uredno sloen, kao fabriki isporuen. Oteeni jedobio instrukcije da vozilo odveze u Ovlaeni servis. Dijagnostikim pregledom u servisuustanovljeno je da je kompletan sistem ispravan, to je potvrivala i kontrolna lampica nainstrument tabli (nije bila upaljena).




Zlatibor 2012.

9

Oteena pokrivka po perforaciji

Izgled vazdunog jastuka predmetnog vozila (oigledno neaktiviran)

Obzirom na okolnosti nastanka udesa, izjave oteenog, oteenja na vozilu, dijagnosti-kog izvetaja, zakljuili smo da se oteenje ove pokrivke ne moe dovesti u vezu sa pri-javljenim tetnim dogaajem. Naknadno smo saznali da je Oteeni, pre nego to se javionama, posetio jednog uglednog sudskog vetaka i zahtevao da mu napravi kalkulaciju davozilo ue u totalnu tetu, to je ovaj odbio.

Primer 3

U ovom sluaju izbegnuto je plaanje nepostojeih vazdunih jastuka samo zbog detalj-nog pregleda vozila. teta na vozilu je nastala tako to je vozilo udareno u desnu stranu,pa used toga nabaeno na banderu. Pregledom vozila konstatovali smo aktivirane va-zdune jastuke vozaa i suvozaa.

Meutim, detaljnijim pregledom unutranjosti vozila, konstatovali smo da je vazduni ja-stuk vozaa iseen, pod izgovorom da su ga morali isei kako bi mogli da navezu pred-metno vozilo na vozilo lep slube. To nas je navelo da posebnu panju obratimo na ovajsistem.

Na prvi pogled sve izgleda normalno i logino


http:///reader/full/karakteristike-sistema-vazdusnih-jastuka-posmatrano-sa-aspekta-


Zlatibor 2012.

10

Zapaamo da je vazduni jastuk vozaa iseen, a da tka-nina izgleda dosta staro (poutela je)

Oteeni je sauvao odseeni deo jastuka i priloio ga nauvid.

Direktnim poreenjem konstatujemo da se ni boja a ni materijali ne podudaraju.

Kod suvozaevog vazdunog jastuka situacija je bila slina. Ovde su ak dva razliita va-

zduna jastuka spajana heftalicom da bi se dobila celina.Kad smo hteli posle par dana da naknadno pregledamo vozilo zatekli smo ga bez vazdu-nih jastuka, neopravljeno, a jastuci su vebili baeni.

Zahtev za nadoknadu vazdunih jastuka je odbijen, a vlasnik vozila nije uloio prigovor.




Zlatibor 2012.

11

Tabelarni prikaz komponenti koji je potrebno zameniti odnosno ispitati prilikom aktiviranjavazdunih jastuka na pojedinim markama automobila

R.br Marka Tip Vazd.jastuk

Uprav. jedinica El-instal. Predzatezai pojaseva Kruni kontaktna volanu

1 VW svi Zamena Ispitati Ispitati

2 AUDI svi Zamena Ispitati Ispitati

3 PEUGEOT svi Zamena Zamena Ispitati

Daje se za

ispitivanje velika jeverovatnoa dae otkazati jermoe doi dooteenjaprovodnikausled visoketemperatureprilikomaktiviranjaeksplozivnogpunjenja

4 FIAT svi Zamena

Zamena jedinica je zajednokratnuupotrebu. Ovovai za svemodele na kojima

je sistemvazdunih jastukaobeleen SRS.FIAT STILO imanov sistem kodkoga jeupravljaku

jedinicu mogue

reprogramirati.

Ispitati

5 ALFA ROMEO svi Zamena Zamena Ispitati

6 LANCIA svi Zamena Zamena Ispitati

7 TOYOTA svi Zamena Zamena Ispitati

8 HONDA svi Zamena Zamena Ispitati

9 OPEL svi Zamena Zamena Ispitati

Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.Ispravnost zatezaa ispitujemo na dvanaina::

Kod modela kod kojih sepredzatezanje vri na zabravljivaupojasa, iskoie uta kartica kojae nas upozoriti da su predzatezaiaktivirani.

Kod modela kod kojih sepredzatezanje vri na koturupojaseva, ispaljenost se uzavisnosti od modela manifestuje unefunkcionisanju mehanizmakonice, mehanizam deluje sazakanjenjem ili je pojas blokiran u

odreenom poloaju (poloaj predsudar).

Prilikom aktiviranja zatezaa pojasevaupravljaka jedinica se ne mora menjati

Predzatezai mogu biti ispaljeninezavisno od vazdunih jastuka.Mogua je i obrnuta varijanta.

Daje se zaispitivanje velika jeverovatnoa dae otkazati jer

moe doi dooteenjaprovodnikausled visoketemperatureprilikomaktiviranjaeksplozivnogpunjenja

10 MERCEDES svi Zamena Ispitati Ispitati

11 CITROEN svi Zamena Zamena Ispitati

12 RENAULT svi Zamena Zamena Ispitati

Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.Ispravnost zatezaa ispitujemo na dvanaina::

Kod modela kod kojih sepredzatezanje vri na zabravljivaupojasa, iskoie uta kartica kojae nas upozoriti da su predzatezaiaktivirani.

Kod modela kod kojih sepredzatezanje vri na koturupojaseva, ispaljenost se uzavisnosti od modela manifestuje unefunkcionisanju mehanizmakonice, mehanizam deluje sazakanjenjem ili je pojas blokiran uodreenom poloaju (poloaj predsudar).

Prilikom aktiviranja zatezaa pojasevaupravljaka jedinica se ne mora menjati


13 FORD svi Zamena

Zamena

jedinica je zajednokratnuupotrebu. Nanovom modeluFORD MONDEOcentralna jedinica

je programibilna.Moe bitireprogramirana 5puta.

Ispitati

Ako su ispaljeni obavezno se menjaju.

Da li su aktivirani ili ne moe se videtipo samim pojasevima koji ostajuzategnuti.

Prilikom aktiviranja pojasevaupravljaka jedinica se mora menjati.


14 BMW svi Zamena

Ne menja se alise obaveznomorareprogramirati

IspitatiAko su ispaljeni obavezno se menjaju.Ostaju zategnuti u poloaju u kom su senalazili neposredno pred udes.

Daje se zaispitivanje velika jeverovatnoa dae otkazati jermoe doi dooteenjaprovodnikausled visoketemperatureprilikomaktiviranjaeksplozivnogpunjenja

15 KODA svi Zamena Zamena Ispitati

Ako su ispaljeni ostaju blokirani. Morajuse zameniti. Ne mogu se aktiviratipojasevi a da se ne aktiviraju vazduni

jastuci. Obrnuta situacija je moguaukoliko vozanije bio vezan.

Menja se jerizgori provodnikod vazdunog

jastuka dokrunogkontakta




Zlatibor 2012.

12

6. ZAKLJUAK

Prilikom snimanja tete na vozilima na kojima su aktivirani vazduni jastuci posebno trebaobratiti panju na sve komponente sistema, jer se jedino detaljnim pregledom moe

spreiti prevara i nepotreban odliv novca iz Osiguranja. Potrebno je uraditi slede

e:

1. Paljivo pregledati unutranjost vozila, rukom pomeriti sve plastine pokrivke kojepokrivaju ispaljene jastuke

2. Predvideti za zamenu vazdune jastuke koji su se aktivirali3. Pregledati sigurnosne pojaseve i zabravljivae da li su ispaljeni, te ukoliko jesu

predvideti ih za zamenu4. U zavisnosti od marke i tipa automobila predvideti za zamenu odn. ispitivanje

ostalih elemenata sistema vazdunih jastuka5. Pregledati oblogu instrument table jer se kod nekih modela mora zameniti jer se

ispaljivanjem jastuka trajno oteuje.6. Pregledati vetrobransko staklo prednje jer postoji mogunost da pukne prilikom

eksplozije vazdunog jastuka.

Najbolje bi bilo pregled ovako havarisanog vozila obaviti u ovlaenom servisu uzupotrebu dijagnostikog ureaja i asistenciju strunih lica.

Documents

Karakteristike Sistema Vazdusnih Jastuka, Posmatrano Sa Aspekta Procene Stete Na Motornim Vozilima