Bojan Vuk Kosov~evi}

KAVEZ

234 Bojan Vuk Kosov~evi}

Ro|en je 1. juna. 1980. godine u Beogradu. Apsolvent je dramaturgijeu klasi Sini{e Kova~evi}a, kao i TV Re`ije u klasi Save Mrmaka iDragana El~i}a na Akademiji umetnosti “Bra}a Kari}”.

Do sada je napisao:

Pozori{ne drame:Vir, Odavno skuvani, Kavez, Papi. Komad Odavno skuvani je iz-

veden u pozori{tu Dadov 2001. godine

Scenario za film:Ku}na atmosfera, Mamac, Ruke u krvi, Vir.

Radio dramu:Praistorija se ponavqa , izvedena u Radio Beogradu 2001. godine.

Re`ije:

Radio drame:Praistorija se ponavqa, Merlin Monro, Staklena soba. Izvedene

na Radio Beogradu 2001. i 2002. godine.

Filmovi:Napredak 2001. godine, Dom 2002. godine i Tragovi 2003. godine.

Za BK – Televiziju pisao i re`irao:

Prekid i TV-Prekid, izvedeno 2003. i 2004. godine.

@ivi i radi u Beogradu.

LICA

^OVEK

@ENA

KOM[INICA

[EF

WEGOV OTAC

WEGOVA MAJKA

Kavez 235

Bojan VUK KOSOV^EVI]

KAVEZ

1. SCENA

Na sred pozornice se nalazi kavez. Kavez je ~etvorougaoni, od metala. Nasredini kaveza na strani okrenutoj ka publici nalaze se dvodelna vratakoja su zatvorena lancem i katancem. Rotacija.

Na sceni je magla.

Mrak. Uzak snop svetlosti obasjava kavez odozgo. Vidi se da je u kavezu~ovek. Sklup~an, sedi u uglu kaveza. On ustaje, hvata se za {ipke nasredini plafona kaveza i visi. (Leonardov presek ~oveka) Pu{ta se.Dolazi do predwe strane kaveza, gleda u publiku. Ponovo seda u ugaokaveza. Svetlo se gasi.

2. SCENA

Dvosoban stan, u nekom od Beogradskih solitera. Vide se spava}a soba,dnevna soba i kupatilo. U spava}oj sobi se nalazi bra~ni krevet, udnevnoj trosed, dve foteqe, sto i televizor.

Mrak. ^uje se zvono budilnika. Zvoni dugo, zvoni previ{e dugo. Nakrevetu spava `ena a na trosedu u dnevnoj sobi spava mu{karac. @ena seprevr}e po krevetu.

@ENA: Ugasi sat.

Sat i daqe zvoni. Mu{karac spava. Sat jo{ uvek zvoni.

@ENA: Ugasi, taj jebani sat!

^OVEK: (Promrmqa)Evo, sad }u.(Sat i daqe zvoni)

@ENA: Zvoni ti sat! Zar ga ne ~uje{! Ugasi ga!

Mu{karac jedva ustaje, odlazi do sata koji je u spava}oj sobi sa wegovestrane kreveta. Gasi sat.

^OVEK: Zaspao sam kad sam spremao godi{wi obra~un. Morao sam dadonesem papire iz kancelarije i ovde... Za{to me nisi pro-budila? Kada si do{la sino}?

@ENA: Ma pusti me da spavam.

Mu{karac odlazi do kuhiwe i stavqa vodu za kafu u kuvalo.

Odlazi do kupatila i umiva se. Posr}e dok hoda, pipa ~elo.

Vra}a se i zakuvava kafu. Odlazi do kau~a. Sedne. Skupqa papire sastola.

Stavqa glavu na naslon i pada u san. ^uju se otkucaji sata sve vreme.

236 Bojan Vuk Kosov~evi}

3. SCENA

Magla na pozornici. ^ovek se budi u kavezu. Za~u|en je, radoznao ipomalo upla{en. Gleda levo, gleda desno, gore, dole. Pali se svetlo upozadini. Vide se senke qudi koji prolaze. Wihove senke padaju prekowega.

^OVEK: Hej, hej vi, tamo! Ko ste vi? Gde sam? Gde sam? Za{to medr`ite ovde? Gde sam to ja? Za{to sam ovde zatvoren?! [tasam vam skrivio? Vi ste me zatvorili, vi!! Za{to?

Hvata re{etke kaveza u ruke. Opipava wihovu ~vrstinu. Gleda da limo`e da se provu~e izme|u re{etki. Drma vrata.

^OVEK: (Vi~e)Hej, vi tamo! Do|ite! Do|ite ovde! Pustite me napoqe! Recitemi za{to sam ovde?

Senke ponovo prele}u preko wega.

MRAK

4. SCENA

Stan. @ena ustaje. Dolazi do mu{karca, koji spava. Drma ga.

@ENA: Ustaj! Ustaj. Zakasnio si. Kasni{?

^OVEK: Molim?!(Odjednom ska~e)[ta? Ne mogu da verujem.?

@ENA: Ovo ne li~i na tebe? Zna{ da danas treba da preda{ to srawe.

^OVEK: Znam. Ne{to mi nije dobro. Uspavao sam se.

@ENA: Ni mene nisi probudio. [ta da ka`em {efu?

^OVEK: Ka`i mu {ta ho}e{.

@ENA: Da mu ka`em {ta ho}u!?

^OVEK: Da, ka`i mu {ta ho}e{. I ovako me sino} nisi probudila.

@ena ga ne slu{a. Umiva se i {minka na brzinu.

Kavez 237

^OVEK: Zadr`ala si se do kasno uve~e. O tome ti se ne pri~a, a? Uh,ba{ mi nije dobro.

Ustaje i odlazi do ormana. Uzima bocu sa alkoholnim pi}em.

Sipa u ~a{icu i eksira.

@ENA: Da. Da. Da. To }e ti pomo}i. Svaki dan po malo. Ba{ }e tipomo}i.

^ovek se zatetura, hvata se za glavu.

^OVEK: Ba{ mi se vrti u glavi. ^ini mi se da imam temperaturu. Danasne idem na posao.

@ENA: Kako? Zna{ da danas treba da preda{ godi{wi obra~un.Milo{ }e se iznervirati, ako ne dobije to. Do ju~e smo ukafani imali... Ju~e smo imali sastanak i on je obe}ao obra-~un tim qudima za danas. Ne mo`e to tako.

^OVEK: Zna~i ju~e si bila na sastanku? A za{to ti ne ka`e{ Milo{uda malo oladi. Neka te pusti da di{e{.

@ENA: Pa on mi je {ef. Nisi ti? I ti radi{ kod wega? [ta sad ja damu ka`em?

^OVEK: Dve godine nisam ni jedan jedini dan izostao.(Pokazuje rukom na papire)Ma odnesi ovo Milo{u i... Ne}e se naqutiti sigurno. Izvinimu se {to nisam mogao danas da do|em... Reci mu da sambolestan.

@ENA: A bolestan si?

^OVEK: Na stolu ti je obra~un.

@ena uzima ta{nu. Uzima fasciklu s papirima sa stola. Kre}e kavratima i staje.

@ENA: Nadam se da se se}a{, da sam se za ve~eras dogovorila daMilo{ do|e na ve~eru? Treba da pri~amo o mom unapre|ewu.A i do}i }e tvoji roditeqi? Pa pri~ali smo o tome?

^OVEK: Pa vidi{ da mi nije dobro.

@ENA: Odavno sam to zakazala. [ta sad da radim? Ne mogu da otka-zujem.

^OVEK: Zakazala si?

@ENA: Zakazala sam.

^OVEK: Dobro ajde.

238 Bojan Vuk Kosov~evi}

@ena otvara vrata. Okre}e se.

@ENA: Vidimo se dragi. Zovi me ako ti ne{to treba. Volim te. ]ao.

@ena izlazi.

^ovek seda na kau~.

^OVEK: I ja tebe.

5. SCENA

^ovek u kavezu. Senke prolaze preko wega. Odjednom, jedna zastaje. Samota senka pada na wega.

^OVEK: Mama. Vidim te Do|i. Majko. Pri|i.

Iz magle izlazi starija `ena – Majka.

^OVEK: Znao sam da si ti.

Majka dolazi sa leve strane. Zastaje ispred vrata kaveza. Mu{karacska~e na vrata i po~iwe da ih trese.

^OVEK: Otvori mi. Daj kqu~. Otvori. Gde je kqu~? Otvori mi.

Majka prelazi na desnu stranu kaveza.

^OVEK: [ta je ovo!? Ko me je ovde zatvorio?!

MAJKA: Ja ti ne mogu otvoriti.

^OVEK: A ko mo`e?

MAJKA: Ne znam. A i gde bi ti?

^OVEK: Ako je ovo san ho}u da se probudim.

MAJKA: Smiri se, razmisli. Broj do deset kad si besan.

^OVEK: Ho}u da se probudim! Ne}u da budem ovde.

MAJKA: Sam si birao gde }e{. A ti si morao da ode{

^OVEK: O ~emu ti pri~a{?! Pusti me odavde. Daj kqu~.

[utira vrata.

MAJKA: Kod mene uvek mo`e{ da se vrati{.

^OVEK: Ne razumem?

MAJKA: Oduvek sam htela da bude{ siguran.

^OVEK: Mama, za{to sam onda toliko nesiguran? Do|i...

Kavez 239

Majka prilazi ivici kaveza. ^ovek joj uzima ruku. Qubi je kroz re{etke.

^OVEK: Za{to sam ovde? I otkud ti ovde mama? Samo znam da ho}uodavde?

MAJKA: Sam si birao. Kako ne zna{?

^OVEK: Kako, sam? Sam se ovde nikad ne bih zatvorio.

MAJKA: Uvek sam se trudila da bude{ dobro.

^ovek klekne. Provla~i ruke kroz re{etke. Hvata Majku za noge.

^OVEK: Majko, molim te, pusti me odavde. Maj~ice...

MAJKA: Volela bi, al ti ne mogu pomo}i.

^ovek besni. Ska~e po kavezu. Udara i drma re{etke. Majka se udaqava odkaveza.

^OVEK: Ti si kriva {to sam ovde! Ti si me zatvorila! [ta da radimsada?

Majka po~iwe da pla~e.

MAJKA: Sam bira{ svoj put. Samo sam htela da bude{ siguran.

^OVEK: Siguran u kavezu. Siguran!

Udara vrata od kaveza.. Iza majke se pojavquje ~ovek u odelu. Otac. Otacstavqa ruku na maj~ino rame.

OTAC: Ostavi majku na miru.

^OVEK: I ti si tu Tata. Jel mo`e{ ti da me oslobodi{? Da otkqu~a{ovo?

OTAC: Nemam mnogo vremena. Do{ao sam samo po majku. A i ne mogu jato da ti otkqu~am. Neke stvari u `ivotu mora{ da radi{ sam.Ne}emo mi uvek biti ovde? Ti si ~ovek, vaqda zna{ sam dabrine{ o sebi.

^OVEK: Ama otkqu~ajte me. Otkqu~ajte!

OTAC: Ne bulazni budalo jedna. Rekao sam ja, da od tebe ~ovek nikadne}e biti. Kako se tako pona{a{. A i {ta ti fali? Ima{posao. Stan. @enu. Jo{ samo decu da napravite. Mi bi unu~i}evoleli da imamo.

^OVEK: Unu~i}e?! Samo bi mi jo{ oni trebali u ovom kavezu.

OTAC: [ta si tra`io – to si i dobio. Ne razumem {ta bi ti hteo?Oduvek sam hteo da bude{ sposoban. Mi moramo da po`urimo.

240 Bojan Vuk Kosov~evi}

^OVEK: Ako si se toliko trudio da budem sposoban – za{to samtoliko nesposoban? Gde `uri{? Da nema{ sastanakmo`da u svom kavezu?

OTAC: Imam.

MAJKA: Rekla sam ja da be`i od te `ene. Nije ona dobra za wega.Ali on, me nikad nije slu{ao.

OTAC: Pusti sad to.

Polako se udaqavaju.

^OVEK: Vi sve znate, a ne znate gde je kqu~. Ili mo`da ne}ete dami ka`ete?

Otac se okre}e.

OTAC: Kad odraste{ ka{}e ti se samo.

Otac i Majka odlaze sa scene.

^OVEK: Ne ostavqajte me samog. Nikad niste tu kad mi trebate.

MRAK

6. SCENA

Stan. ^ovek spava na trosedu. ^uje se zvono na vratima. Zvoni du`evreme.

^ovek ustaje. Odlazi do vrata, gegaju}i se. Otvara ih.. U stan ulaziKom{inica.

KOM[INICA: Zdravo kom{ija. Da li bi mogli da mi posudite {oqicu{e}era? Zna{ nestalo mi je.

^OVEK: U|i. Zna{ gde je {e}er.

Kom{inica stoji i posmatra ga. ^ovek se vra}a na kau~ i seda.

KOM[INICA: Ma jebo {e}er. Zna{ za{to sam do{la.

^ovek }uti. Ispred wega na stolu stoji fla{a alkoholnog pi}a odjutros.

Ona prilazi i eksira ~a{icu.

KOM[INICA: Jel si pijan? Videla sam svetlo, pa pomislih verovatnonisi oti{ao na posao. Mada se tebi to ne de{ava. Ti sirado – holi~ar. Gledala sam neku emisiju o tome: postoje

Kavez 241

qudi koji su bolesni. Koji samo rade. Rade. Zna{ od togase qudi kod psihijatra le~e. Vidi{? Bila sam sa druga-ricom u gradu i {etale smo se Knezom i pro{le smopored nekog izloga. I vidim cipelice. Takve sam cipeleuvek htela da imam. Crvene. Na visoku {tiklu. Jel te nepodse}am ovako malo, na Merlin Monro.

^OVEK: Ma iste ste.

KOM[INICA: Jesi li po~eo da se opija{, tako, svaki dan?

^OVEK: Ako gleda{ iz aviona.

KOM[INICA: [to si takav?

^OVEK: Nije mi dobro.

KOM[INICA: Naravno kad toliko pije{.

^OVEK: Bolestan sam. Za{to mi niko ne veruje da sam bolestan.

KOM[INICA: Dobro Daj da te pipnem, ja ti verujem.

On sedi na trosedu. Ona mu prilazi sa le|a. Stavqa mu ruku na grudi ispu{ta je ka dole. On je odgurne.

KOM[INICA: Koji ti je ~ove~e? Deca me ku}i ~ekaju... A ti mezajebava{?

Odska~e iznervirano. Dolazi do ogledala i name{ta kosu.

KOM[INICA: [ta misli{ ko si, a? Nisi ti jedini, pa da me ovakozajebava{. Imam ja jo{ nekoliko kandidata zna{?

^OVEK: Idi onda kod drugog kandidata!

KOM[INICA: Ne deri se. Ne deri se.([apu}e)Ho}e{ da te svi ~uju. Da svi znaju.

^OVEK: Sve se zna. Ovde zidovi imaju u{i!

Kom{inica seda pored wega. Stavqa ruku na wegovo ~elo.

KOM[INICA: ]uti. ]uti.([apu}e)Pa ti si stvarno vru}.

^OVEK: Gorim ja odavno i niko ne prime}uje.

KOM[INICA: Jao izvini. Nisam znala. Sad }u da ti skuvam ~aj.

Odlazi do ~esme i sipa vodu u kuvalo.

^OVEK: Gorim i gorim. Sagorevam, godinama. Svaki dan istosrawe. Ovi zidovi...

242 Bojan Vuk Kosov~evi}

Ona odlazi do spava}e sobe i donosi }ebe.

KOM[INICA: Lezi. Hajde.

On legne. Ona ga pokriva. Ona odlazi i donosi mu ~aj. On mumla.

^OVEK: Dosta mi je, dosta.

KOM[INICA: Ho}e{ da te malo oraspolo`im.

Stavqa ruku ispod }ebeta. Zvoni telefon. @ena pani~no vadi ruku itr~i i uzima {oqu sa {e}erom. Telefon je na stolu ispred ^oveka. On sejavqa.

^OVEK: Halo? Halo, da mama ja sam. Danas nisam oti{ao naposao. Znam da smo se dogovorili za danas.

Pogleda namr{teno Kom{inicu. Pokazuje joj rukom da ide.

^OVEK: Slabo te ~ujem. ^ekaj da pre|em na drugi telefon.(Iskqu~uje telefon. Obrati se Kom{inici koja idaqe dr`i {oqu za kafu)Idi. Idi.

KOM[INICA: Ma kakav si ti to ~ovek.(Kre}e ka vratima. Ispred vrata zastaje i okre}e se)Ako ovako ne{to ponovi{ jo{ jednom, ima da na|emjeba~a. ^as si pijan. ^as bolestan. Ne}u ovo vi{e datrpim.(On joj ma{e rukom da iza|e. Ona uzima {oqicu koju jedonela i puni je {e}erom)Zdravo.(Zatvara vrata iznervirano)

^OVEK: (Telefonira)Ne morate da dolazite ve~eras. Ne{to mi nije dobro.Ma ne, nije stra{no. Imam temperaturu.(Uzima toplomer i stavqa ga pod ruku)Da, znam da bi voleli da me vidite. Da, da. Dobro,do|ite. Zdravo.(Iskqu~uje telefon, stavqa ga na sto)Dolaze samo kad ne treba.(Vadi toplomer)Trideset devet sa sedam. Stoposto }e mi trebati anti-biotici.(Uzima telefon, okre}e broj)Halo, jel mi je tu `ena? Nije? A, gde je? Na sastanku?Dobro, reci joj da sam zvao.(Okre}e drugi broj)

Kavez 243

@ENSKIGLAS: (Off)

Mobilni korisnik nije trenutno dostupan, molimo, pozovitekasnije...

Ponavqa se.

Mrak.

I daqe se ponavqa.

7. SCENA

Kavez i ~ovek u wemu. Mrak. Mobilni. Sekretarica se polako sti{ava,~uje se dahtawe. Iza kaveza se nalazi belo platno, a iza platna se videkonture `ene i mu{karca u seksualnom zanosu. ^ovek po~iwe da besni ida vi~e.

^OVEK: Milice! Milice!(Besni kao `ivotiwa)Milice! Ku~ko! Kurvo! Droqo!...

Svetlo u pozadini se gasi. On posustaje.

^OVEK: Qubavi.

Kavezu prilazi lepo obu~ena `ena. On gleda u wu.

@ENA: Da li sam ti nedostajala?

^OVEK: Mnogo.(Prilazi zidu kaveza i hvata re{etke)Tako smo blizu a tako daleko.(@ena mu se polako pribli`ava)@eleo bih da sve ovo pro|e. Da bude kao nekada.(@ena prilazi suprotnoj strani kaveza od one kojoj je pri{lamajka)Daj mi kqu~. Bi}e kao nekada.

@ENA: Nemam kqu~?

^OVEK: Nema{?

@ENA: Ne?

Iz pozadine se pojavquje [ef.

244 Bojan Vuk Kosov~evi}

^OVEK: Samo sam tebi verovao. Ku~ko.(Obra}a se {efu)Kod tebe je kqu~. Znao sam. Ja jedini tamo i radim. A ti sevu~e{ po kafanama i jebe{ mi `enu. Daj mi kqu~! Ubi}u te.Jebe{ mi sve.

[ef dolazi iza `ene, hvata je za ramena.

[EF: Ne seri, budalo.

^ovek poku{ava da ih dohvati kroz re{etke.

^OVEK: Bili smo jedno.

@ENA: Da bili smo. A onda si prestao da vodi{ qubav samnom. Sve jebilo va`nije od mene. Posao. Pare. Ti si i mene zaposlio u ovufirmu. Se}a{ se?

^OVEK: Proklet bio dan kada sam to u~inio!

@ENA: Nije problem u danu?

^OVEK: Kita ti fali, a?

@ENA: Godinama sa tobom nisam do`ivela ni{ta!

^OVEK: Ali, rekla si...

@ENA: Lagala sam. I kad si samnom – kao da nisi. Ti ve} godinamanisi pored mene... Shvati me.

^OVEK: Shvatam te. A shvatam i wega. Znam ga od dana kada smo zajednopo{li u {kolu. Radio sam mu doma}e, pisao pismene. Firmunapravio i odr`avao. A on je bio direktor. Sve mu to nijebilo dovoqno nego je morao i tebe da ima. Jao... Pustite me davas oboje... Sve ste ovo zajedno smislili. Znam!

[EF: Ti si jedan sme{an ~ovek.

^ovek se smeje.

@ENA: Ti si jedan tu`an ~ovek.

@ena i [ef se povla~e unazad i odlaze. On seda na sredinu kaveza.

Pauza.

Kavezu prilazi Kom{inica. U rukama nosi litar viwaka.

Ona seda pored kaveza i naslawa se le|ima na re{etke, on se naslawa sadruge strane.

Kavez 245

KOM[INICA: Donela sam ti ne{to da se smiri{.

Daje mu fla{u. Otpija gutqaj.

KOM[INICA: Utopi svoj bol. Uvek sam govorila da si dobar ~ovek.Imala sam ih dosta, pa mogu da ti ka`em.

On pije.

KOM[INICA: Evo moj @ika, na primer, zna da ja imam tako neke sastrane. Ali to i nije bitno. Jer ja znam da i on ima... Onse uop{te ne buni. To ti je neka vrsta sporazumnogbraka. Do|i da ti pomognem.

Provla~i ruku kroz re{etke i dodiruje ^oveka. On je odguruje i ustaje.

^OVEK: Reci mi molim te, {ta si stvarno osetila sa mu{kar-cima s kojima si bila?

KOM[INICA: (Nasmeje se)Bilo je tu, pravo da ti ka`em, dobrih jeba~a.

Ona poku{ava da ga uhvati za... On joj uzme ruku i stavi wenu ruku na svojobraz.

^OVEK: Ako su kur~evi jedino {to si u `ivotu osetila, onda siti jedna sakata `ena. Idi! Idi ne treba{ mi!

KOM[INICA: Ti si monstrum. Tu ti je i mesto.

Ustaje, okre}e se i uvre|eno odlazi. On seda na sredinu i nastavqa dapije.

MRAK

8. SCENA

Stan. @ena sedi na trosedu i gleda televizijski program. Zvono navratima. @ena ustaje i otvara vrata ulaze wegovi roditeqi. On spavana krevetu.

@ENA: Dobro ve~e.

OTAC IMAJKA: Dobro ve~e.

MAJKA: Kako je?

@ENA: U|ite. Ne{to mu nije dobro. Spava.

246 Bojan Vuk Kosov~evi}

MAJKA: Znam, ~uli smo se danas. Jel ima temperaturu?

@ENA: Mislim da nije ni{ta ozbiqno.

Ka~e kapute na ~ivluk.

OTAC: Spava?

@ENA: Da, spava jo{ od kako sam se vratila sa posla.

MAJKA: Uvek je voleo da spava.

OTAC: Taj }e ceo `ivot prespavati.

Sedaju na trosed.

MAJKA: Izvini? Treba da mi po~ne serija. Ova... Zna{ pratim ja to.

@ENA: Naravno. U zadwe vreme mi se ~ini da su postale kvalitetnije.Ili mi je kriterijum opao.

OTAC: Qudi se na sve naviknu. Kriterijumi padaju proporcionalnosa mogu}nostima. Mnogi i `ive od danas do sutra, samo da bivideli {ta }e biti sa Fernandom.

MAJKA: Ne filozofiraj, molim te.

@ENA: Da. Da li ste za kafu?

OTAC IMAJKA: Mo`e.

Zvono na vratima. ^ovek se budi u susednoj sobi, ali ne ustaje. @enaodlazi do vrata i otvara ih. U stan ulazi [ef. Daje @eni ru`u ibomboweru. Istovremeno je pipne za stra`wicu.

[EF: Dobro ve~e. Izvolite.

@ENA: O, hvala. Nisi trebao.([ef ka~i jaknu na ~iviluk)Izvoli sedi. Seda na trosed. @ena stavqa buket u vazu. Majkagleda seriju.

[EF: Dobro ve~e. Kako ste?

OTAC: Evo, nije lo{e. Kako si ti mladi}u? Kako ide biznis?

[EF: Dobro. Pravo da vam ka`em. Napreduje.

OTAC: ^ujem da pro{irujete firmu?

[EF: Da. Krenuli smo prakti~no iz jedne gara`e, a pogledajte sada.Imam, ustvari imamo u firmi deset razli~itih delatnosti.

OTAC: Deset. To je dobro. A moj Uro{? [ta be{e on vodi?

Kavez 247

[EF: Zadu`en je za prvu oblast iz koje smo i krenuli. Glavnije ra~unovo|a u firmi. Krupna funkcija. Bitna za funk-cionisawe cele firme.

OTAC: Da, veoma bitna.

MAJKA: Jao vidi Fernando i Marija-Ana su u {emi ko bi rekao?

OTAC: Od danas verujem u ~uda.

@ENA: ([efu)Uro{u nije dobro, spava.

[EF: Zna~i da je danas bio opravdano odsutan.

Zvono na vratima. @ena otvara vrata. Ulazi Kom{inica sa {oqicomkafe.

KOM[INICA: Izvinite, zatvorila se radwa u blizini, imate li malokafe?

@ENA: Naravno. U|ite.(Kom{inica ulazi)Ho}ete da sednete sa nama, da popijete kafu?

KOM[INICA: Pa, sela bi ja... ali deca su mi sama... ne znam...

@ENA: Sedite na kratko, ne}e im se ni{ta desiti.

KOM[INICA: (Seda na fotequ)Nagovorili ste me.

@ENA: Zna~i svi su za kafu.(Oni potvr|uju glavama)Zna~i pet kafa.

Odlazi.

[EF: Ja sam Milo{ Obradovi}. Direktor.

KOM[INICA: Ja sam Suzana Petkovi}. Kom{inica. Drago mi je.

[EF: Moje po{tovawe.(Qubi joj ruku)

KOM[INICA: Moja slabost su yentlmeni.

Majka vadi maramicu iz yepa. Zasuzile su joj o~i.

MAJKA: (Ocu)Jao, pa oni su blizanci.

OTAC: Ba{ sam iznena|en.

KOM[INICA: Blizanci?!

248 Bojan Vuk Kosov~evi}

OTAC: Svi pla~u. U svakoj seriji pla~u. Suze se danas dobroprodaju.

[EF: Sirotiwi je lepo da vidi da i bogati pla~u.

OTAC: Dana{wi uslovi su takvi. Narod je pun gor~ine i jada,`eqe da se siti ispla~u. Mnogi su ponosni, a nekinemaju ni gde. A ni kada.

[EF: Da, sla`em se u potpunosti. Ja sam ~ak imao ideju daotvorim agenciju. Pazite ovako, zvala bi se Rame zaplakawe – stvar je vrlo prosta. Dana{wi ~ovek u Srbijije primitivan da ide kod psihijatra, a sramota ga je daide kod popa. Ja bih otvorio agenciju u koju bi ~ovekmogao da do|e. Uplati sat ili pola sata – koliko mislida mu je dovoqno; u|e u sobu; u sobi viri jedno rame izzida.

OTAC: Kakvo rame?

[EF: Rame je ustvari jedan jastuk, anatomski oblikovan iudoban naravno. Ti tu lepo stavi{ glavu, zamisli{ kogagod o}e{; lepo mu sve ka`e{; po{teno se ispla~e{.Pored je mali toalet, lepo se umije{ i iza|e{ napoqekao nov. Osloba|awe od stresa je prvoklasna i sjajnastvar. Diskrecija zagarantovana.

OTAC: Dobra ideja. Mada malo riskantna.

[EF: Ko ne rizikuje - taj nikada ne}e ni{ta ni uraditi!?Znate, dana{wi biznismen mora uvek da bude u toku.Prvi da do|e na ideju i prvi da je primeni. Da je svimapristupa~no i da svi misle da im ba{ to treba. To jeprava stvar. Evo, vidite. Ja i Uro{ smo po~eli sa tomadvokatskom firmicom; i to je i{lo klaj-klaj; ni{ta senije de{avalo ;slabo smo napredovali. I jednog dana,do|em na ideju da pro{irim delatnost. I vidite sad?Imam stovari{te, farmu pili}a, desetak kioska, trima{ine za {trikawe ~arapa koje rade non-stop. ^ak sampoku{ao i sa farmom nojeva ali to nije dalo dobrerezultate. Sve u svemu svakim danom sve vi{e napre-dujemo. Na svom ra~unu.

OTAC: Farma nojeva?

[EF: Pa da. Nojeva jaja su stra{no aktuelna u dana{we vreme.

KOM[INICA: I ja sam ~ula da su in.(Gleda [efa zadivqeno)

Kavez 249

[EF: Uzme{ jedno nojevo jaje i mo`e{ da nahrani{ ~etvo-ro~lanu porodicu. To je i{lo neko vreme, pa je posu-stalo. Na{ narod je prili~no zadrt, nisu Evropqani?Ali stvar je bar uspela da isplati samu sebe. Ja kad samtu ideju rekao Uro{u, mislio je da sam lud.

OTAC: Ja sam sli~nu stvar stalno pri~ao. Treba ti samo dobraideja i malo para i biznis ve} krene. Wega takve stvarinisu interesovale, ni{ta tako konkretno.

[EF: Dana{wi biznismen mora da deluje odmah, brzo, prosto,instiktivno. Ja i Uro{ smo se brzo razi{li {to se tihspoqwih delatnosti ti~e – nema on sluha za te stvari.(@ene na trosedu zagledane u televizor {mrk}u. Otacposmatra [efa)Ve} kod farme pili}a smo se gadno poyapali. A to jekrenulo toliko dobro da ja sad ho}u ve} tre}u da otvo-rim. Pare samo teku. Ova ideja Rame za plakawe prostoje genijalna. Kad to dobro krene, ja bih mogao da otvorim~itav lanac malih, kao telefonske govornice, bile bipostavqene na ulici ku}ice. Mora se i}i u korak savremenom; Brzo i efikasno. Dana{wi ~ovek nema vre-mena. Ovako ako se oseti neraspolo`eno na putu zaposao, on lepo zastane, ubaci sto dinara, u|e ispla~e sedeset minuta i ko nov nastavi daqe. Pa jel da, boqe negoceo dan da bude neraspolo`en?!

OTAC: Tako je. Pravi ste biznismen.

[EF: Biznis!?! To je na~in razmi{qawa.

OTAC: Sasvim ste u pravu. Samo kad bi ovom mom mogao to daobjasni{. Ja nisam uspeo da ga ubedim da se zaposli umojoj firmi.

[EF: Nema {anse. Poku{ao sam.

Za to vreme `ena donosi {oqice i sipa kafu. Oni joj zahvaquju.

@ENA: (Majci)Vidim, nove cipelice. Ba{ su {e}er.

MAJKA: Da, ju~e sam ih kupila u radwi pri kraju Kneza. Dajuneki popust. Ima dosta kvalitetnih stvari.

KOM[INICA: Kako je svet mali. I ja sam ba{ ju~e kupila ove cipe-lice. Dopadaju vam se?

Vidi se da su Kom{inicine cipele ista kao maj~ine.

@ENA: Dobre su. Ali mi se ovaj model vi{e svi|a.

250 Bojan Vuk Kosov~evi}

@ena odlazi do sobe, kuca i ulazi. Na krevetu le`i ^ovek i pravi se daspava. Ona ga budi.

@ENA: Hajde, ustaj. Hajde, bar da se pozdravi{ sa gostima.

^OVEK: Ba{ me boli glava.

@ENA: Ne mogu da verujem da si takav. Ustani bar da se po-zdravi{ sa qudima. Pa se vrati u krevet.

^OVEK: Ne mogu.

@ENA: Hajde, ustani... ustani.(Nutka ga)

^OVEK: Evo, sad }u!

@ena izlazi iz sobe. U sobi je mrak. Svetlo iz dnevne sobe pada ^ovekupreko lica. On polako ustaje i naslawa se na vrata.

^OVEK: Dobro ve~e.

MAJKA: Zdravo sine.

Gleda u wega dve sekunde pa nastavqa da gleda seriju

OTAC: Gde si bre, ~ujem da zabu{ava{.

[EF: Zdravo.

KOM[INICA: Kom{ija. Kako ste?

^OVEK: Hvala na pitawu. Sjajno. Imam veliku temperaturu ivrti mi se u glavi. Sem toga, sjajno se ose}am.

[EF: Do|i prijatequ da popijemo ne{to. Da vidi{ kako }eodmah da ti bude boqe.

OTAC: Ajde nemoj da zabu{ava{! Doneli smo ti aspirine ipomoranye.

^OVEK: Evo, samo da se saberem.

^ovek se vra}a u sobu i zatvara vrata. Za wim u sobu ulazi @ena.

@ENA: [ta ti je? Bar petnaest minuta posedi, pa se vrati.

^OVEK: Mo`e{ li da me ostavi{ malo na miru?

@ENA: Za{to se tako pona{a{? Ne tra`im od tebe bog zna{ta.

^OVEK: Evo, sad }u!

@ena izlazi poluuvre|eno. Ostavqa pritvorena vrata. Tako da jedanzrak svetlosti pada preko wegovih o~iju.

MRAK

Kavez 251

9. SCENA

Kavez. Magla. ^ovek u kavezu je o~ajan. Oka~io se o re{etke i gledanapoqe. Oko kaveza hodaju wih petoro. Otac, majka, `ena, {ef i kom-{inica. On u ruci dr`i fla{u iz koje s vremena na vreme otpija malo.Hodaju oko kaveza i gledaju u wega. Idu u krug. Iz kruga se izdvaja majka istaje ispred wega, dok ostali nastavqaju.

MAJKA: Za{to tu kao pati{? [ta izigrava{? Stalno pri~a{ da}e{ do}i, a ne dolazi{.

Majka nastavqa. Iz kruga izlazi Otac.

OTAC: Majka je u pravu. Tako ne{to se ne mo`e tolerisati.Koliko smo u tebe ulo`ili a ti nam ovako vra}a{. Znaosam ja da od tebe ~ovek nikada ne}e biti. Umesto dabude{ uspe{an, da se bori{, ti ovde kukumav~i{? Kakote nije sramota? Sramota da te bude!! Sramota!!!

^ovek visi, ispija i gleda bledo bez izraza. Otac zastaje, oni idu u krugprvo polako, pa sve br`e i br`e. Zastaje `ena.

@ENA: [to se tako pona{a{? Misli{ da sam ja kriva? Nisihteo ni decu da imamo. Posao. Tvoj alkohol. Nikad nisibio dovoqno pored mene. [ta sam ja mogla da radim? Jate volim, ali tvoje pona{awe me izlu|uje. Ja stvarno neznam {ta da radim? Uvek ti je bilo ne{to pre~e. ^ak ikad si bio pored mene, nisi bio tu. Ti nisi bio tu!

@ena nastavqa. Krug se okre}e jo{ br`e. Izdvaja se [ef.

[EF: Ajde bre, pi~kice {ta ti je? Budi mu{ko. Poka`i jaja.Stalno si ne{to tuwav. Depresivan. Budi mu{ko bre?@enu ti jebem a ti se pravi{ lud. Kakav si ti tomu{karac?

[ef nastavqa. Iz kruga izlazi Kom{inica.

KOM[INICA: (Sa praznom {oqicom za kafu)Stvarno nisi u redu. Nikakav. A i lo{e jebe{ pravo dati ka`em. I za{to bih se ja smarala sa tobom takvim.Imam i ja mu`a kod ku}e. Imam i ja svoje probleme.Bedni~e.... ti... ti... ti si jedan... depresivni.

Ona nastavqa sa ostalima. Hodali polako pa sve br`e. Sada po~iwu datr~e najpre polako, pa sve br`e. U trenutku kad se nalazi ispred wega.

MAJKA: Ti si nesiguran.

SVI ZAJEDNO: [titi te kavez!

252 Bojan Vuk Kosov~evi}

OTAC: Ti si ne uspe{an.

SVI ZAJEDNO: [tite te kavez!

@ENA: Ne ume{ sebe da da{.

SVI ZAJEDNO: [titi te kavez!

[EF: Ne ume{ da se odbrani{.

SVI ZAJEDNO: [titi te kavez!

KOM[INICA: Ne mo`e{ da pojebe{ kako treba.

SVI ZAJEDNO: [titi te kavez!

Po~iwu ve} brzo da tr~e. I uzvikuju sve glasnije i glasnije.

SVI ZAJEDNO: Kavez! Kavez! Kavez!

Pribli`avaju se i lupaju u {ipke kaveza. I daqe vi~u.

SVI ZAJEDNO: Kavez! Kavez!

U jednom trenutku ~ovek ska~e, razbija fla{u i razdere se.

^OVEK: Dosta!!!

Oni staju i gledaju u wega. On ugleda kqu~. Bio je u fla{i koju je razbio.Uzima kqu~ i otvara vrata. ^ovek stoji na pragu oni gledaju izne-na|eno. On pravi korak.

MRAK

10. SCENA

Stan. Gosti sede, piju i gledaju TV. ^uje se smeh. U tom trenutku vrataotvara ~ovek i ulazi u dnevnu sobu.

MAJKA: A ustao si spavalice.

@ENA: Do|i, sedi malo sa nama dragi.

Na wegovom licu se vidi bes. On bez re~i kao furija dolazi do stolauzima fla{u. Zagleda fla{u pri svetlu.

[EF: A jel si za pi}ence?

^ovek razbija fla{u. Grli} mu ostaje u ruci

^OVEK: Dosta mi je svih vas.

Oni poska~u. Iz off-a televizijski smeh.

Kavez 253

OTAC: [ta to radi{? Saberi se!

^OVEK: Dosta mi vas je!(Majci)Ti tu pla~e{ pred glupim serijama, a te{ko ti je da poka`e{to malo ose}awa u svom `ivotu prema bilo kome. I ti...(Ocu)samo novac; ovde novac; onde novac i opet novac.(Kom{inici)Ti idi tr~i, na|i neki boqi, molim te.(@eni)A ti ne znam {ta da ti radim? Kurvo jedna!!(Udara joj {amar)Trebao sam izgleda od po~etka ovako.

[ef ska~e da brani `enu.

[EF: Ostavi `enu ~ove~e!

^OVEK: A tebe mudowo koqem!

Kre}e ka wemu. Oni poku{avaju da ga zaustave. On ih tera polomqenomfla{om i kre}e ka {efu. [ef kora~a unazad. Spota~iwe se i pada nafotequ. ^ovek je ispred wega.

^OVEK: Eh, idiote. Nisi ti toga vredan.(Baca grli})Ne treba mi niko od vas! Ne date mi da `ivim! Idem da `ivim!

Kre}e ka vratima. Tetura se. Oni ga zapaweno gledaju. On se sapli}e ostolicu i pada direktno na glavu. Na sredini scene. Oni ska~u ka wemu.Prvi put se spajaju scene, tako {to se iza wega spu{ta kavez.

Pretapaju se scene.

11. SCENA

Kavez. ^ovek je ispred kaveza. Le`i. Uspiwe se na kolena.

^OVEK: Ja ho}u da `ivim!!! Bez ograni~ewa! Ja ho}u odavde!

Ustaje i po~iwe da tr~i. Sa razli~itih strana scene po~iwu da mupolako prilaze gosti. On tr~i na jednu stranu nale}e na majku, kre}ena drugu naleti na `enu. I sve tako tr~i i govori.

^OVEK: Moram da pobegnem od prose~nosti i kompleksa. Od pre-`ivqavawa. Sloboda!!

254 Bojan Vuk Kosov~evi}

Nale}e na Majku.

^OVEK: Ne `elim da budem nesiguran!

Nale}e na Oca.

^OVEK: Ne `elim samo da radim!

Nale}e na @enu.

^OVEK: Ne `elim da bezuspe{an poku{avam da ti udovoqim!

Nale}e na [efa.

^OVEK: Ne `elim da budem u ne~ijoj senci!

Nale}e na Kom{inicu.

^OVEK: Ne `elim da jebem iz sopstvenog besa i nezadovoqstva!

^OVEK: Ali gde }u sad? Gde?!(Vra}a se na po~etnu poziciju, tamo gde je kle~ao. Oni muprilaze)Ose}am strah!!!

Oni mu prilaze, on uzmi~e. Oni ga sateruju pred vrata kaveza. On ulaziunutra i brzo zatvara vrata. I zakqu~ava.

^OVEK: Znam. Kavez sam stvorio da bih se borio protiv vas i protivsebe. Kriv sam.

Oni se povla~e. ^ovek ostaje sam u kavezu. Uzak snop svetlosti gaobasjava odozgo. Mrak. ^uje se zvono sata.

12. SCENA

Dvosoban stan. Mrak. ^uje se zvono budilnika. Zvoni dugo, zvoni previ{edugo. Na krevetu spava `ena, a na trosedu u dnevnoj sobi spava mu{karac.@ena se prevr}e po krevetu.

@ENA: Ugasi sat.

Sat i daqe zvoni. Mu{karac jo{ spava. Sat jo{ uvek zvoni.

@ENA: Ugasi, taj jebani sat!

^OVEK: (Promrmqa)Evo, sad }u.

Sat i daqe zvoni.

@ENA: Zvoni ti sat! Zar ga ne ~uje{! Ugasi ga!

Kavez 255

Mu{karac jedva ustaje, odlazi do sata koji je u spava}oj sobi sa wegovestrane kreveta. Gasi sat.

^OVEK: Zaspao sam kad sam spremao godi{wi obra~un. Morao sam dadonesem papire iz kancelarije i ovde... Za{to me nisi pro-budila? Kada si do{la sino}?

@ENA: Ma pusti me da spavam.

Mu{karac odlazi do kuhiwe i stavqa vodu za kafu u kuvalo.

Odlazi do kupatila i umiva se. Posr}e dok hoda, pipa ~elo.

Vra}a se i zakuva kafu. Odlazi do kau~a. Sedne. Skupqa papire sa stola.

Stavqa glavu na naslon i pada u san. ^uju se otkucaji sata sve vreme.

1.( b ) SCENA

Kavez. ^ovek je u wemu. Pali se svetlo koje ga obasjava odozgo. Magla. Onse ne vidi. Ustaje iz magle. Hvata se za re{etke koje su na plafonukaveza. Visi. Pauza. Pu{ta se. Prilazi predwoj strani kaveza. Gleda upubliku. Belo platno koje je postavqeno iza kaveza di`e se. Svetlo segasi. Pali se svetlo u dubini scene. Vidi se da iza glavnog kaveza ima jo{pet kaveza u kojima su ostali likovi. Svako u svom. Dim kao da te~eizme|u kaveza ka svetlu koje je sasvim u dubini scene. Iza glavnih kavezavide se jo{ neki koji se samo naziru kao i konture qudi u wima. Svigledaju ka svetlu.

^ovek se okre}e i upire prst u publiku. Svi likovi upiru prst u publikuSvetlo u dubini scene se gasi. Pali se ono koje osvetqava kavez odozgo.On spu{ta ruku. Stoji na sredini kaveza.

MRAK

KRAJ

256 Bojan Vuk Kosov~evi}