Ke ti Ke si diDEJZI STAR I RU@I^ASTA GITARA

EdicijaKETI KESIDI

2

Zdravo...

Ja sam Dejzi Star i imam mali problem. OK, veliki problem.

U pitanju je moj tata... Upao je u krizu srednjih godina i to je strašno, strašno dosadno. Neprestano mu padaju na pamet te sulude ideje o spasavanju sveta. Verujte mi kada vam kažem da su to najgore ideje u svetskoj istoriji. Grozno, zar ne?

Dobro je što u celoj toj no!noj mori imam novu, kul, ruži"astu gitaru i snove o tome kako !u postati rok zvezda.

Ko zna, možda !u uspeti sve to da prebrodim uz muziku, prijatelje i toplu "okoladu sa otopljenim maršmelouom...

Ljubav, zagrljaj i punjene krofne.

Dejzi Star,(11 godina)

Piksi

najsla#a ses

trica...

Gospo#ica Mun

najbolja

u"iteljica.

..

DOBRO DOŠLI U MOJ SVET

Dejzi (To sam ja!!!)

Mama

naporno ra

di...

Tata

pomalo odlepio...

lud za

krofnama

sa slatkom

glazurom...

Bet

Itan

Beka

savršena starija sestra

koja je postala nam!orasta

darkerka...

Spajk

nije tako

strašan kao

što izgleda...

MOJI

NAJBOLJI

PRIJATELJI!

MarÞ

najdosadniji

de"ko u

školi...

Vilou

Knjige za mla|e ~itaoce

ZASIJAJ, DEJZI STAR

DEJZI STAR I RU@I^ASTA GITARA

LJUBAV, MIR I ^OKOLADA

Knjige za malo starije ~itaoce

DIZI

NAPLAVLJENO DRVO

INDIGO PLAVO

SKARLET

SRCE OD SLADOLEDA

SRE]NA ZVEZDA

MEDENA

AN\EOSKA TORTA

SLATKICA

Leo commerce, 2011

Naziv originala:Daizy Star and the Pink Guitar– Cathy Cassidy

Naziv knjige:DEJZI STAR I RU@I^ASTA GITARA – KETI KESIDI

Copyright © Keti Kesidi, 2010Copyright © 2011 za Srbiju Leo commerce, Beograd

Sva prava zadr`ana. Nijedan deo ovog izdanja se ne sme reprodukovati,skladi{titi u povratnom sistemu, ili prenositi, u bilo kom obliku,

ili bilo kojim sredstvima, elektronskim, mehani~kim, fotokopirnimi sli~nim, bez prethodne dozvole izdava~a i vlasnika autorskih prava.

Urednik:Sla|ana Peri{i}

Prevod:Mirjana @ivkovi}

Lektura i korektura:Bosiljka Deli}

Prelom i korice:Pintor ProjectZa izdava~a:

Nenad i Sla|ana Peri{i}Izdava~:

ID Leo commerce, BeogradPlasman:

ID Leo commerce, BeogradMihajla Bandura 36

011/375-2625; 011/375-2626; 011/375-2627; 063/517-874E-mail:

nesaperisic@gmail.cominfo@leo.rswww.leo.rs

[tampa:Kultura – Ba~ki Petrovac

Tiraž:1000

ISBN 978-86-7950-119-6

9

Budilnik se ogla{ava u {est i dvadeset pet ujutro. Zvu~i kao pomahnitala protivpo`arna sirena,

samo {to je jo{ glasniji. Pospano ga mlatnem i on pada sa no}nog sto~i}a i tupo udara o pod.

„Auh“, ka`e ne~iji pospani glas. „Ko je to bacio?“

Otvaram jedno oko i ugledam dva stopala u ~upavim ru`i~astim soknama. @iva se isprepadam, ali se onda setim da delim krevet s najboljom prijateljicom Bet. Sklanjam s puta njena ~upava stopala i pogledam u svoju drugu najbolju prijateljicu, Vilou, koja le`i na podu u vre}i za spavanje. Prespavala je sa tijarom i vilinskim krilima koje je nosila sino} i sada se ~e{e po glavi i istovremeno poku{ava jastukom da prigu{i prodornu zvonjavu budilnika.

10

„Izvini“, ka`em joj ja. „Zaboravila sam da si tu.“Iskobeljavam se ispod pokriva~a i sedam. Moja

soba, ~ak i ovako slabo osvetljena, izgleda kao da je pala bomba. Ukrasne svetiljkice koje su bile obmotane oko garni{ne i dalje trep}u, ali sada vise sa strane. Pod prekrivaju prazne kutije od pice, prazne kesice grickalica i konzerve koka-kole, a od ~okoladnih mafina ostale su samo mrvice i korpice.

Ova pid`ama `urka bila je najbolja u istoriji vaseljene, ali se zato sada ose}am kao da imam potres mozga i stra{no sam pospana, a Vilou i dalje ne uspeva da u}utka zvonjavu budilnika.

„Kakva je to buka?” Zapoma`e Bet dok se izvla~i ispod jorgana. Plavi ~uperci joj {tr~e na sve strane. „Zabole}e me u{i!”

„Budilnik!“, ka`em ja.„Ne mogu da ga zaustavim“,

promrmlja Vilou dok okre}e to~ki}e i pritiska dugmi}e. Na kraju ga `estoko protrese. Ali, on zvoni i dalje.

11

„U~ini ne{to!“, urla Bet. „Molim te!“Vilou ozbiljno shvata nare|enje. Otr~i

do prozora, otvori ga i baci budilnik u sivo praskozorje. ^uje se jedno zadovoljavaju}e pljus, posle koga usledi ti{ina.

„Zaboravila sam na kom{ijski ribnjak“, ka`e ona jedva ~ujno. „Izvini, Dejzi!“

Vilou se pridru`uje Bet i meni ispod prekriva~a, a svetlucava tijara se krivi na njenim tamnim pletenicama. „Za{to je po~eo da zvoni?“, gun|a ona. „Jo{ je no}!“

„Nije, skoro je pola sedam!“, odgovaram ozareno.„A to zna~i...“Vrata spava}e sobe naglo se otvaraju i ~lanovi

moje porodice posr}u i ule}u unutra u pid`amama i ku}nim haljinama uz glasne pokli~e, navijanje i izbacivanje slavljeni~kih zapu{a~a u plafon.

„SRE]AN RO\ENDAN, DEJZI STAR!“ Uzvikuju oni u horu, a onda svi zajedno po~inju da pevaju, ~ak i Vilou i Bet.

To vam do|e kao neka tradicija, znate – svake godine, 3. novembra, moja porodica ustaje u pola

12

sedam ujutro da proslavi moj ro|endan, jer sam ta~no u to vreme ro|ena.

Pre jedanaest godina.Moja sestrica Piksi ska~e na krevet, a Vilou i

Bet po~inju da vri{te. Ona ska~e gore-dole i smeje se, {to zaista nije normalno ovako rano, daje mi jo{ vla`an crte` svetlucave sirene, uveo venac od belih rada i tamnu, tvrdu, ulubljenu tortu sa vodnjikavim belim prelivom i jedanaest sve}ica.

„Oh, hvala, Piksi!“, razvla~im usta u osmeh. „Sama si napravila tortu?“

„Napravili smo je ja i tata“, ponosno odgovara Piksi.