Evropski Univerzitet

Fakultet ze Evropski Biznis i Marketing.

Seminarski Rad

Internacionalni Turizam

Tema

Kipar

Profesor dr Bojana Rilke

Student Anja Zecevic

1BEOGRAD 2011

Sadrzaj.

Uvod.........................................................................................3

Istorija......................................................................................4

Relijef i Klima............................................................................6

Hrana i Pice...............................................................................7

Turisticki Raj..............................................................................7

Festivali Kulture i Umetnosti.....................................................8

Ostrvo aroma, prirode i ukusa. Zemlja ljubavi............................9

Biser Kipra 'Larnaka Larnaca.....................................................9 Dom mitskog č �udovišta Ayia Napa .........................................11 Podeljena Prestonica Nicosia ...................................................12 Limasol - Limassol.....................................................................13 Afroditino mesto rodjenja............................................15

Zakljucak.................................................................................22

Literatura i Izvori.....................................................................23

2BEOGRAD 2011

Uvod.

Svojim spektakularnim pejzažima i zavidnom klimom, Kipar nudi magičnu mešavinu romantike i opuštanja u divnom okruženju. Ovo je ostrvo lepote i zemlja kontrasta. Sunčane plaže, kosmopolitske gradove i luksuzne hotele, smenjuju planine obrasle borovom šumom i živopisna planinska seoca.

Kipar je mala zemlja, ali predstavlja treće ostrvo po veličini u Sredozemnom moru, posle Sicilije i Sardinije.Ostrvo se nalazi u severo-istočnom delu mediteranskog basena, 75 km južno od Turske, 90 km zapadno od Sirije i 385 km severno od Egipta. Po položaju može se okarakterisati kao mediteranska, evropska i azijska zemlja. Geološki i tektonski Kipar pripada Maloj Aziji, sa kojom je u davnoj prošlosti i činio celinu, ali kulturno i civilizacijski on pripada Evropi

3BEOGRAD 2011

Istorija

Stari Latini bili su prvi koji su Kipru dali ime koje nosi i danas. Reč Kipar (na latinskom ''Cuprus'') znači – bakar, pa je bogatstvo ovom rudom bilo razlog da ovo ostrvo istočnog Mediterana (samo 60 km od obale Turske) u starom veku bude jedan od najznačajnijih centara trgovine u ovom delu sveta.

Istorija Kipra seže do 9000 godina unazad. Iz tog perioda potiču najstariji pronađeni arheološki ostaci na ostrvu - kameni idoli u obliku krsta (iz mesta Khirokitia), koje neizostavno morate videti u Muzeju Kipra (Arheološki muzej) u Nikoziji.

Kipar su tokom vekova posećivali, naseljavali ili osvajali: Grci, Rimljani, Asirci, Persijanci, egipatski Ptolomeji, Vizantijci, Krstaši, Venecijanci i Turci, a 1878. godine postaje britanska kolonija. To je i glavni razlog zašto većina ostrvljana odlično govori engleski jezik.

1960. godine Kipar dobija nezavisnost i postaje republika, na čelu sa harizmatičnim Arhiepiskopom Makariosom III, koji postaje njen doživotni predsednik. Par godina kasnije, ustavom nezadovoljna turska manjina koja je činila oko 18% stanovništva severnog dela ostrva, povlači se iz Parlamenta. Počinju godine razgovora i pregovora, sve do 20. jula 1974. godine. Tog dana, vojne snage iz Turske, vrše okupaciju severnog dela Kipra (njegovih 37% površine), i proglašavaju nezavisnu državu Severni Kipar, koja postoji i dan danas.

Do pre samo dve godine, bilo je potpuno nemoguće iz grčkog dela preći u turski, ali su se stvari malo promenile. Severni Kipar je proleća 2004. očajnički pokušavao da se ''ujedini'' sa južnim, ne bi li zajedno ušli u Evropsku Uniju. Na referendumu održanom u oba Kipra, Turci su glasali – za, ali su Grci rekli – ne. I tu je (za sada) priči kraj.

Kada avionom sletite na ovo najistočnije od svih mediteranskih ostrva, naći ćete se u Larnaki, jer se u ovom gradu nalazi glavni internacionalni aerodrom na Kipru. Nekada je postojao i u glavnom gradu Nikoziji, ali se 1974. godine, podelom Kipra na turski i grčki deo, aerodrom našao na ''ničijoj zemlji''. Iako je u poslednje vreme došlo do približavanja stavova između kiparskih Grka i Turaka, prazna zgrada i zapuštena pista i dalje su jedino što je ostalo na mestu nikozijskog aerodroma.

4BEOGRAD 2011

5BEOGRAD 2011

Reljef i klima

Reljef ostrva je pretežno planinski. Dva planinska lanca pružaju se pravcem zapad-istok. Južni lanac, Trodos, vulkanskog je porekla i ispunjava gotovo ceo jugozapadni i južni deo ostrva, uzdižući se do vrha Olimpa na 1.951 metar nadmorske visine.

Severni, lanac Kirenija, pretežno se uzdiže neposredno iz mora, vrlo je uzan, veoma ispresecan i oštar krečnjački greben. Između ova dva veličanstvena planinska lanca, prostire se plodna ravnica Mesaorija.Razuđenost ostrva je slaba. Morske obale su pretežno niske, na severo-istoku, a delom i zapadu, strme. Na ostrvu se nalazi veliki broj plaža: stenovitih, šljunkovitih i peščanih. Stalnih vodenih tokova nema, pa je problem snabdevanja vodom izuzetno veliki. Na Kipru se nalaze i dva velika slana jezera, Larnaka i Akrotiri.

Biljni i životinjski svet na ostrvu je veoma raznovrstan i predstavlja pravi raj za sve ljubitelje prirode.Kipar se odlikuje izrazitom mediterasnkom klimom. Leta su veoma topla sa prosečnom julskom temperaturom oko 29 stepeni C, a zime blage i kišovite sa temperaturom oko 10 stepeni C. Sneg počinje da pada u decembru, na Trodosu, a sezona skijanja traje od januara do marta. Kipar je ujedno i ostrvo sa najvećim brojem sunčanih dana u godini.

Zahvaljujući takvoj klimi posetioci Kipra mogu uživati u brojnim prelepim vrstama cveća koje raste tokom cele godine. Čak 250 vrsta ptica svrati na ostrvo na putu od istoka ka zapadu, a ovde možete videti razne vrste guštera i divljih Brojne znamenitosti

6BEOGRAD 2011

Hrana i piće

Kiparska kuhinja predstavlja kombinaciju grčke i turske kuhinje, bazirane pre svega na mesu, salatama i voću. Lokalni sir se zove haloumi. Roštilj je veoma popularan način spremanja mesa i ribe, a meze je tradicionalni obrok sačinjen od 20 različitih manjih jela

Turistički raj

Po veličini, Kipar je treće ostrvo Mediterana. Iako ima svega 700.000 stanovnika, godišnje ugosti oko 3 miliona turista. Godišnje ima 340 sunčanih dana, a urbana� legenda kaže da ako padne kiša, Kiprani gostima neće naplatiti boravak.

Duž obale mora načičkani su luksuzni hoteli, a iznad njih se nalaze živopisna sela koja se mogu lako obići savremenim magistralama. Najpoznatije letovalište je Limasol, grad koji se diči najlepšim plažama na Mediteranu. Na ostrvu postoji i niz� odmarališta kao što su Lanarka, Pafos ili Aja Napa, koji predstavljaju pravi raj za turiste. Pored predivnih prirodnih lepota i istorijskih spomenika, u njima posetioci mogu da iskuse odličan noćni život. U njihovim restoranima i klubovima do zore se� smenjuju najpoznatiji kiparki i grčki pevači koji umeju da naprave neverovatnu� � atmosferu.

Ako odlučite da iznajmite automobili ili skuter kako biste obišli ostrvo, imajte u vidu da se saobraćaj na Kipru obavlja s leve strane, na kojoj su postavljeni i saobračajni znaci.

Nemojte se iznenaditi ako vas Kiprani nakon nekoliko neobaveznih rečenica pozovu u svoju kuću jer su poznati kao veoma druželjubivi. Većina govori i engleski jezik. Ponudiće vas čašicom živanije, alkoholnog pića spravljenog od grožđa, ili čašom komadarija, čuvenog, vekovima starog kiparskog vina. Serviraće vam i bogato meze, a obavezno probajte sir halumi koji se često servira uz lubenicu.

7BEOGRAD 2011

Festivali kulture i umetnosti

Stanovnici severnog Kipra veoma su gostoljubivi i sve će učiniti da vas usreće. U pojedinim trenucima, kada vidite koliko su raspoloženi za cenkanje, imate utisak kao da se nalazite u Turskoj. Veliki deo stanovništva zaposlen je u industriji tekstila, proizvodnji pića i kompanijama koje se bave građevinom i arhitekturom, a oni koji žive na selu posvećeni su poljoprivredi i proizvodnji žita i ječma i uzgajanjem dinja, smokvi, grožđa i krompira. Žiteljima severnog Kipra porodični život veoma je bitan zbog čega sve slobodno vreme provode sa najbližima i to kroz porodična okupljanja, organizovanje roštiljanja i drugih porodičnih slavlja. Zbog toga veliki broj gradova ima brojne festivale: u junu se u Gazimagusi održava Internacionalni festival kulture i umetnosti, u julu u Lefkoši Internacionalni festival folklora, a u oktobru u Girneu Festival masline

8BEOGRAD 2011

Ostrvo aroma, prirode i ukusa. Zemlja ljubavi...

Najveći gradovi Kipra su Lefkoša (Nikozija), Girne (Kirenija), Gazimagusa (Famagusta), Guzelirt i Iškele. Istorijska Gazimagusa (ranije poznat kao Famagusta) nalazi se na istočnoj obali, datira iz 285. godine pre nove ere i ima važno mesto u mediteranskoj istoriji (srednjovekovna tvrđava i antičke zgrade u starom gradu). Grad Girne (Kirenija) na severnoj obali ima interesantnu tvrđavu i slikovitu luku, ali i Muzej potopljenih brodova, koji je sedište najstarijih trgovačkih brodova pronađenih i izvađenih sa dna mora gde su potonuli još oko 300. godine pre nove ere. I Girne i Gazimagusa imaju moderne turističke oblasti i hotele i nude luksuzne usluge uz kupanje u Sredozemnom moru.

Biser Kipra 'Larnaka Larnaca

Larnaka je grad na istočnoj obali Kipra, sa nešto preko 30 000 stanovnika, i treći je po veličini grad u zemlji sa oko 400 000 duša (grčki deo). U centru grada nalazi se peščana gradska plaža Finikudes (Phinikoudes) i istoimeno šetalište. Na ovoj plaži možete da probate sveže ceđene đuseve od pomorandže, limuna, (najbolji je od dinje!), koje špartajući plažom, prodaju momci zaposleni u obližnjim kafićima.

9BEOGRAD 2011

Larnaka je jedan od najstarijih gradova na Kipru, a veruje se da je bila naseljena i u praistoriji.

Oni koji od letovanja očekuju više od prostog izležavanja na plaži, u Larnaki mogu da nađu brojna zanimljiva mesta za istraživanje. Najčuvenije zdanje u Larnaki je crkva Svetog Lazara (u centru grada, blizu Finikudesa). Crkva je sagrađena u XVII veku, na ostacima jedne starije iz IX veka. Svoje čuvenje duguje tome što je podignuta na mestu gde je sahranjen Sveti Lazar (u kripti, ispod crkve). Zbog ove činjenice, godišnje je poseti više miliona turista.

Na pet kilometara od Larnake nalazi se Hala Sultan Teke, muslimansko svetilište u kome se nalazi grob Muhamedove pomajke Um Harum, koja je tu poginula 647. godine tokom arapske opsade ovog grada. Srednjovekovni muzej u Larnaki je zapravo tvrđava koju su podigli Turci u 17. veku, a u čijem vrtu se leti izvode pozorišne predstave. Od arheoloških spomenika svakako treba posetiti ruševine antičkog grada Kition (kako su Stari Grci zvali Larnaku). Od Larnake mogu da se organizuju divni izleti na planini Trodos, slanim jezerima u kojima borave flamingosi, arheološkim iskopinama praistorijskg naselja...

Zapadno od Larnake nalazi se i crkva Panayia Angeloktistos, iz XI veka, poznata po najlepšim vizantijskim mozaicima na Kipru.

10BEOGRAD 2011

Dom mitskog čudovišta � Ayia Napa (Aja Napa, ili Sveta Napa)

37 kilometara severno od Larnake, nalazi se Aja Napa. Do početka 80-tih godina XX veka, danas najsevernije i ujedno najistočnije letovalište grčkog dela Kipra, moglo bi se opisati kao uspavano ribarsko selo. Osim par desetina kuća, starog Manastira Ayia Napa i Crkve Svetog Ilije (Church of Prophitis Elias), do pre 20-tak godina, ničega ovde nije bilo.

Pre podele ostrva na grčki i turski deo, najpoznatije letovalište Kipra bila je Famagousta (samo 15-tak km severnije od Ayia Nape). Famagusta je ostala na ničijoj zemlji i postala avetinjski grad: hoteli i druge zgrade podređene turizmu su ispražnjene i vremenom propale. Tada se neko dosetio da sva dešavanja ''premesti'' 15 kilometara južnije – u Aja Napu.

Za nepunih desetak godina Aja Napa je krajem 80-tih godina XX veka, od ribarskog sela postala najposećeniji turistički centar ostrva, sa nebrojenim hotelima duž kilometarske obale, nepreglednim belim peščanim plažama i obiljem sportova na vodi. Neki kažu da je prenaseljena, suviše podređena turizmu i da je izgubila svoj šmek, što verovatno nije daleko od stvarnosti, ali je takođe istina da Aja Napa ima najbolje peščane plaže, kao što su Nisi, Pantahou, Landa...lepše od svih turističkih centara na Kipru. U Aja Napi se nalaze i Makronisos drevne grobnice, kao i zaliv Kape Greko, za koji se veruje da je dom opasnog mitskog čudovišta Aja Nape� .

11BEOGRAD 2011

Podeljena Prestonica

Nicosia (Nikozija) - Lefkosia

Od Larnake se odvajate od mora i do Nikozije, koja se nalazi u središnjem delu ostrva, putovaćete auto-putem 52 km.

Po jednima ime Lefkosia znači ''Beli grad'' (lefkos – belo), a po drugima je ime dobila po Lefkonu - jednom od Ptolomeja i osnivaču ovog grada. Nikozija je glavni grad i grčkog i turskog dela Kipra, a sredinom njegovog starog dela prolazi ''zelena linija'' razdvajanja. Najveći je grad na ostrvu i ima oko 130 000 stanovnika.

Srce grada čini veliki stari deo ''Laiki Yitonia'' (''Dobro susedstvo'') opasan venecijanskim zidinama iz XVI veka. Ovde ćete naći radnje, taverne, ateljee umetnika i radionice starih zanata, a sve to prolazeći kroz male, često uske, kamene ulice u kojima saobraćaj često nije moguć. Većina starih kuća je restaurirana, a u okviru starog grada nalazi se i Etnografski muzej, Katedrala Svetog Jovana i velika palata Arhiepiskopa Makariosa III, prvog i doživotnog predsednika republike.

Na obodima starog grada, postojale su kapije za ulazak u grad, od kojih je očuvana i najpoznatija Famagusta kapija (Famagousta gate). U njoj se danas održavaju

12BEOGRAD 2011

izložbe, predavanja i koncerti, a njena unutrašnjost veoma podseća na zidine Kalemegdana.

Izvan starog grada, na desetak minuta hoda nalaze se jedan preko puta drugog, Nacionalni teatar i Muzej Kipra (Arheološki muzej). Ovaj muzej ne bi trebalo da propustite, iako ima veoma čudno dvokratno radno vreme (do podneva, pa od 4 ili 5 popodne, ali valja proveriti). U njemu se čuva mahom sve što je iskopano na tlu Kipra, a tiče se perioda praistorije i starog veka, uključujući i figure čuvenih kamenih idola iz Kirokitije u obliku krsta, starih preko 5000 godina.

Limassol (Limasol)

Drugi po veličini kiparski grad (oko 110 000 stanovnika) i jedan od dva najpoznatija letovališta u zemlji, nalazi se na južnom delu ostrva. Povezan je sa Nikozijom (87 km ka severu) i Larnakom (69 km ka severo-istoku) odličnim auto-putevima. Limasol je i najveća luka u državi, pa većina turističkih brodova koji plove za Egipat i Izrael, isplovljavaju upravo odavde.

13BEOGRAD 2011

Limasol je veliki turistički centar, sa dugim šetalištem u centru grada, pored mora. Obalom levo i desno od centra, kilometrima se niže bezbroj hotela i turističkih naselja. Za one koji bez shoppinga ne mogu, Limasol ima veliki izbor radnji sa raznovrsnom robom, koji će zadovoljiti i one najizbirljivije. Sam grad je izvan svoje zemlje (a pogotovo u Srbiji) poznat i kao sedište velikog broja ''off shore'' kompanija, sa ponekad sumnjivim poslovanjem.

U Limasolu ima i dosta toga da se vidi. Limassol Castle (Zamak Limasol) iz XIII veka, poznata je ''stanica'' iz krstaških ratova. U njemu je čuveni kralj Ričard ''Lavljeg srca'' oženio Berengariju od Navare i načinio je kraljicom Engleske 1191. godine. Sada se u jednom delu ovog zamka nalazi Srednjevekovni muzej.

Još jedna krstaška građevina nalazi se na par kilometara od Limasola. Kolossi castle (Kolosi zamak) iz XV veka, je obnovljeni zamak vitezova reda Svetog Jovana Jerusalimskog. Vitezovi su ovde uzgajali grožđe i šećernu trsku, a tu su uspostavili i svoj komandni štab (''Commandery''), po kome je i čuveno kiparsko slatko vino ''Commandaria'' (Komandarija) dobilo svoje ime. Pored zamka i danas postoje ostaci rafinerije šećera iz doba Krstaša.

Jedan od najznačajnijih lokaliteta na Kipru – antički Kourion (ili Curium), nalazi se na 20. kilometru od Limasola ka Pafosu, na litici brda sa kojeg se pruža fantastičan pogled na okolinu i pučinu mora. Podno brda se nalazi i velika šljunkovita plaža, dosta posećena od strane prvenstveno stanovnika Limasola, koji u njoj nalaze spas od najezde turista i gradske vreve.

Na istom putu nalaze se još i ostaci Apolonovog svetilišta (Sanctuary of Apollo Hylates), zatim krstaški Amathus, ali na ovim mestima je malo toga ostalo za razgledanje, a većina nađenih predmeta nalazi se u Muzeju Limasola (Limassol Museum).

14BEOGRAD 2011

Ovo je uzbudljiva prica jednog turiste koji je proveo letovanje na Kipru.

Afroditino mesto rođenjaRock of Aphrodite (Afroditine stene) - Petra Tou Romiou

Na otprilike pola puta auto-putem od Limasola ka Pafosu, sa vaše leve strane, u moru ćete ugledati stene koje ''izviru'' iz vode. Teško da ćete promašiti lokaciju, jer je na tom mestu obično parkiran solidan broj automobila kraj puta, pa će vam to skrenuti pažnju.

Afroditine stene delo su prirode, ali je njihovo mitološko objašnjenje mnogo komplikovanije. Naime, grčka boginja ljubavi Afrodita (ili rimska Venera), sudeći po legendi (a i po platnu čuvenog renesansnog slikara Botičelija), rodila se iz morske pene baš na ovom mestu. Na ovom istom mestu je prvi put i zaplakala, a njene su se suze pretvorile u stene. Legenda kaže da onog ko se ovde okupa (između njenih suza), sreća u ljubavi pratiće čitavog života! Ako nemate sreće u ljubavi, napravite pauzu za kupanje na ovom mestu - plaža je šljunkovita, more je izuzetno čisto, pa i ako vam se želje za večnom ljubavnom srećom baš i ne ispune, nećete se pokajati što ste baš ovde zastali!

Do danas su sačuvani ostaci nekada prelepog Afroditinog hrama iz 12. veka p. n. e., gde su, prema drevnom obič �aju, device gubile nevinost sa prvim strancem koji bi naišao. Posle ljubavnog č �ina muškarci su bili dužni da im pod noge bace novč �iće kako bi se u njima probudila boginja. Dragulji Pafosa su i Afroditine stene (mesto na kome je boginja izašla iz mora), antič �ki Odeon teatar, Grobnica

15BEOGRAD 2011

velikaša (u kojoj je sahranjivana aristokratija u antič �ko doba), Pavlovi stupovi (na kojima je apostol Pavle navodno bič �evan), manastir Ajos Neofit sa prelepim freskama iz srednjeg veka.

Iako Aja Napa i Limasol ''drže'' primat u takmičenju za najpopularnije mesto na obali Kipra, Pafos im polako, ali sigurno to oduzima. Smešten skoro na krajnjem jugo-zapadu zemlje (77 km zapadno od Limasola), ovaj nekada mali gradić se ubrzano širi. U njemu se nalazi drugi internacionalni aerodrom na Kipru, koji najviše služi za sletanje i poletanje čarter letova, za vreme turističke sezone.

Pafos je definitivno najslikovitije mesto na obali Kipra, a najlepši je u rano proleće. U februaru, dok je u Beogradu još uvek uveliko zima, na poljanama oko Pafosa livade bukvalno prekrije raznobojno poljsko cveće. U isto vreme, dok je centralni ostrvski planinski venac Troodos (samo 120 km severnije) prepun snega, ovde ćete se najbolje osećati u farmerkama i kratkim rukavima. Svratite do velike peščane plaže Lare, na kojoj kornjače (careta careta) tokom maja polažu svoja jaja, ili se prošetajte pored svetionika, amfiteatra i dalje, kroz Tombs of The Kings (Grobnice kraljeva).

Tombs of The Kings nemaju ama baš nikakve veze sa kraljevima, iako im ime tako sugeriše. Naime, jedino što se zna za ovaj čudni lokalitet, sa polu-podzemnim hramovima sa stubovima i katakombama, je da je nastao između III

16BEOGRAD 2011

veka pre naše ere i III veka naše ere, a u to vreme ni jedan kralj nije vladao ovim prostorima. Za naučnike je još uvek ostala totalna nepoznanica koji narod ih je i u koju svrhu izgradio.

U okviru lokaliteta postoje i ostaci nekoliko antičkih rimskih vila, koje na podovima imaju savršeno očuvane mozaike sa raznim figurativnim motivima, (kao što je napr. “Tezej ubija Minotaura''), ili geometrijskim (znak ''svastike'' u svim mogućim kombinacijama).

Pored Pafosa se nalaze i lokaliteti: House of Dionysos, Odeon (rimski teatar iz II veka), Kouklia (sa velikim hramom posvećenim boginji ljubavi), ali u njima nema puno toga da se vidi, jer su dosta porušeni i većinom propali.

Polis / The Baths of Aphrodite / Akamas

Na krajnjem jugo-zapadu obale Kipra (42 km severno od Pafosa), a ujedno i najslabije naseljenom delu zemlje, nalazi se gradić Polis. Sa svojih 2000 stanovnika, glavno je mesto ove oblasti, a u letnjim mesecima u njemu je popularan kamperski vid turizma.

Ako od Polisa krenete kolima ka jugo-zapadu, ka samom “špicu” Kipra - Akamasu, nekoliko kilometara posle Polisa (a dalje prema rtu), prestaje svaki

17BEOGRAD 2011

asfaltni put.

Na kraju puta nalazi se par kuća, restorančić i parking. Pored parkinga, u “tropskoj” šumi koja niotkud počinje, posle par minuta šetnje, nailazimo na Afroditina kupatila (The Baths of Aphrodite). Ova “kupatila” nisu ništa drugo do živopisna mala pećina, sa izvorom i bazenom u steni, kao i malim vodopadom ispod kojeg prodavci lubenica sa obližnjeg parkinga, ponekad obilato rashlađuju svoj bostan.

Posle Afroditinih kupatila, prestaje svaki put, a dalje (prema špicu Akamasa) možete ili pešice ili sa 4WD (vozilom sa pogonom na sva 4 točka). Na početku zemljanog puta, koji sledećih nekoliko kilometara obilazi oko litica planina (ispod vas je samo provalija i beskrajno plavo more), stoji tabla na kojoj velikim slovima, na grčkom i engleskom piše: “Po ovom putu, svojim vozilom idete na isključivo sopstvenu odgovornost!”

Naš dragi kum rešio je da ovde isproba svog “land rovera” (a i naše živce), te se ne smesta upustismo u nove vratolomije! Put od nekih 7 – 8 km, duž litica po “razoranom” zemljanom putu, sa po kojom stenom ukopanom u isti, trajao je više od dva sata, pa smo na kraj sveta (čitaj: Kipra) došli u kasno popodne. Kasnije smo u turističkom vodiču za strance, za Akamas pročitali: ”Zbog teškoće u stizanju do krajnjeg rta Kipra, mali broj Kiprana, a još manji broj turista, je ikada bio na ovom mestu”.

Posle dvočasovnog kupanja na jednoj od “divljih” plaži (Fontana Amorosa), pakujemo se u land rover da pođemo nazad, da nas ne bi uhvatio mrak - barem na ovom delu puta do kuće (do asfaltnog puta ne postoji nikakvo osvetljenje). Nekoliko nas ''veća'', a ženski deo presuđuje da naš povratak pokušamo drugim (manje opasnim) putem, za koji niko od nas u suštini ne zna kako tačno izgleda (jer na rtu puta nema, a nema ni na mapi).

Sumrak se spustio. Dolazimo do samog kraja ostrva, te krećemo strmo uz nekakvo brdo, kroz šumu, širokim prokrčenim zemljanim putem, prema nečemu što bi trebalo da nas dovede do suprotne strane rta, tj. prema prvom nastanjenom mestu – Pafosu. Usput počinju da se nižu velike table sa obaveštenjem na grčkom, engleskom i turskom: ''Ovo je poligon britanske vojne baze. Ne skrećite sa puta zbog mogućih zaostalih mina''! Da nije tužno, bilo bi smešno, a nikako da se popnemo na vrh brda. U mislima svih nas mora da je

18BEOGRAD 2011

bilo: Sa vrha brda mora da put vodi na drugu stranu – niz brdo. Tako je i bilo, samo što se put nizbrdo završavao pravo u moru! Ili je bar tako izgledalo do bukvalno 2 metra pred more. Na našu sreću (o pameti ovde neće biti mnogo reči), tik uz more, zemljani put skreće na levo, i u sada već mrklom mraku razaznajemo da barem vodi na pravu stranu (prema Pafosu), ali se ni jedno svetlo grada još ne nazire.

Uz farove džipa i ponekog zeca, koji obezglavljeno pretrčava zemljani put nenaviknut da ovuda prolaze vozila, posle nepuna dva sata vožnje, daleko u daljini ugledasmo svetla civilizacije. Pafos – najmiliji grad na svetu!

Troodos (Trodos)

Ako upitate prosečnog Srbo-Crnogorca da vam ukratko kaže šta zna o Kipru, većina će govoriti o letovanju, moru i plažama. Malo ljudi zna da centralni deo ostrva sačinjava planinski masiv po imenu Troodos (najviši vrh – Olympos: 1950 m nadmorske visine), sa zimskim ski centrom, prelepim starim pravoslavnim crkvama i manastirima, i živopisnim selima na planini i u njenom podnožju.

Samo 77 km magistralnim drumom jugo-zapadno od prestonice Nikozije, a 58 km severno od Limasola, naići ćete na podnožje planine Troodos, i sela Kakopetriju i Galatu.

Kroz Kakopetriju protiče jedna od retkih rečica na Kipru koja leti ne presušuje. Poznato je i po “Starom selu” sa autentičnim starim kućama okerasto-braon

19BEOGRAD 2011

boje, koje su restaurirane i u kojima sada ljudi ponovo žive. Tu je i tkzv. “Zli kamen”, ogromna stena koja se nalazi na samom ulazu u kompleks, po kojoj je Kakopetrija dobila ime (“kako”-zao; “petra”-stena). Priča se da je pre mnogo godina, jedan svadbeni par posle venčanja stao na stenu, a ona se prevrnula i prekrila nesrećne mladence.

U podnožju “Starog sela” nalazi se jedna velika zgrada, sagrađena po ugledu na stare. Na vrhu zgrade (koja je ujedno i hotel), nalazi se restoran “Milos” (“Mlin”), poznat širom zemlje po svom originalnom receptu spremanja pastrmke. U restoran leti često svraćaju Kiprani, u potrazi za svežinom zbog velikih vrućina kraj mora, a organizovano na ručak dolaze i velike grupe stranih turista.

Ako od Kakopetrije krenete putem uzbrdo na Troodos, za pola sata (ili nešto manje od 20 km) naći ćete se na vrhovima, gde se nalazi i ski-centar. Od januara do marta ovde ima dosta snega, a za ljubitelje zimskih sportova, postoje i 4 ski-lifta.

Od vrhova put vodi kroz masiv Troodosa, gde ćete naići na mnoge prelepe stare manastire kao sto je manastir Agios Ioanis Lampaditis, kao i na stara sela kao što je Pedulas, koja u odnosu na turistički poznati deo Kipra, izgledaju kao zaboravljena negde u prošlosti.

20BEOGRAD 2011

Ako nastavite putem dalje, na nadmorskoj visini od 1200m, stižete do velikog kompleksa Kikos manastira. Osnovao ga je Vizantijski car Aleksije Komnen 1080. godine, koji je manastiru poklonio i 3 sačuvane ikone Device Marije, za koje se smatra da ih je lično naslikao Sveti Luka. U manastirskim spisima je zabeleženo da je u XIV veku u manastiru živelo 400 monaha. U okviru manastira postoji mali muzej koji čuva dragocenosti vezane za njegovu dugogodišnju istoriju.

Samo 2 km uzbrdo od Kikos manastira, nalazi se Troni (Presto Device Marije), a odmah pored i grob Arhiepiskopa Makariosa III, prvog predsednika Kipra.

Ako od Troodosa krenete da se putem spuštate prema moru, u pravcu ka Limasolu, na putu ćete videti skretanje za planinsko selo Lania. Nećete se pokajati ako skrenete. Selo je neka vrsta slikarske kolonije i većinom je naseljeno domaćim i stranim umetnicima (uglavnom Englezima). Umetnici su restaurirali stare kuće i od njih napravili prelepi ambijent za stanovanje, okružen baštama i ukrašen saksijama sa raznovrsnim cvećem.

Vredi još videti i selo Lefkaru, preslatku malu crkvu Panayia tou Araka (blizu sela Lagudera), ali najlepše iskustvo doživećete ako se nekim slučajem u sred zime nađete u ski-odeći na –2 stepena C na snegu, na Troodosu,.... a onda odlučite da kolima odete na jednodnevni izlet starim putem ka Pafosu (na more). U naredna dva sata, putujući kroz predivne predele, temperatura će rasti sve više i na kraju ćete završiti kraj Pafosa, na plaži Lara (gde kornjače polažu svoja jaja), na 22 stepena, u majici i šortsu, bosonogi u plićaku! To jednostavno treba doživeti!

21BEOGRAD 2011

Zakljucak.

Kao sto glasi cuvena poslovica "Bolje je jednom videti, nego 100 puta cuti.", ja tvrdim iz licnog iskustva, da ni jedna prica, ni prelepa slika, niti procitana knjiga o Kipru ne moze se uporediti s dozivljajem koji osetite kada putujete u tu cudesnu zemlju. Kipar je zemlja bogate istorije, ljubavi, cudesne prirode, znemenitosti, zemlja Bogova...Ona jednostavno ne moze nijednog posetioca ostaviti ravnodusnim.

22BEOGRAD 2011

Literatura i izvori

Press online zanimljivedestinacije.info b92.net naslovi.net putivanjnadlanu.com virtualnigrad.com

Licno iskustvo..

23BEOGRAD 2011