Klasni ukusi I ivotni stilovi

Razliitim pozicijama u drutvenom prostoru odgovaraju ivotni stilovi, sistemi diferencijalnih odstupanja koji su simboliki prevod objektivnih, egzistencijalnih razlika. Aktivnosti I predmeti vlasnitva (potronja), ine sistematian izraz oblika egzistencije (ono to se naziva ivotnim stilom)Ukus, sklonost I sposobnost ya prisvajanje odreene vrste predmeta ili delatnosti, jeste stvaralaka formula koja se nalazi u naelu ivotnog stila; to je jedinstven skup dintriktivnih preferencija (nametaja, odede, jezika) koje pokazujunaelo jedinstva stila. Na ovaj nain, poglead na svet jednog starog zanatlije, nain na koji on raspolae svojim budetom , svojim vremenom ili svojim telom, njegova upotreba jezika, I izbor odede potpuno su prisutniu njegovom savesnom I besprekornom random moralu valjanog, doteranog, dovrsenog proizvoda, kao I u njegovoj estetici rada zbog rada, usled koje on menri lepotu svojih prizvoda marljivodu I strpljenjem potrebnim za njihovu izradu. Pars totalis, svaka dimenzija ivotnog stila simbolizuje, zajedno sa svima drugima, I ujedno simbolizuje sve druge suprotnosti izmeu klasa podjednako se izraavaju u upotrebi fotografije ili u koliini I kakvodi troenih alkoholnih pica, kao I u preferencijama u podruju slikarstva ili muzike. Osnovne drutvene razlike nesumljivo uspevaju podjednako da se iskau pomodu jednog simbolinog aparata. Perno, penuavo vino, Bordo, ampanjac, viski, kao I pomodu izraajnog sistema sloenijih I instanajijih pojava kakve briga oko drutvenog razlikovanja balazi u mizici ili slikarstvu. Pjer Burdije (Pierre Bourdieu, 1930 - 2002), franciski sociolog, antropolog, filozof. Smatran je za jednog od najznaajnijih sociologa i intelektualnaca u velikoj francuskoj sociolokoj tradiciji. Uraunat je u deset najznaajnijih sociologa XX veka. Kroz svoj rad je na neobian nain spajao najbolje torijske tradicije

Marksizma1 i strukturalizma2. U najznaajnija Burdijeova dela knjievnosti ubrajaju se: Nacrt za jednu teoriju prakse (esquisse dune theorie de la pratique, 1972), Razlika,: drutvena kritika ukusa (La distincion, Critique sociale du jugement, 1979), ta znai govoriti: ekonomija jezikih razmena(Ce que parler veut dire: economie des echanges linguistiques, 1982), Vladavina mukarca (La domination masquline, 1998), Pravila umetnosti (Les regles de l art, 1992), Sintagma svetla: prilozi za otpor neoliberalnoj invaziji ( Contre feux: propos pour servir a la resistance contre l invasion neo liberale, 1998). Burdije je uveo tezu po kojoj kulturne razlike meu razliitim klasama imaju posebno znaajnu ulogu u borbi izmedju dominantnih i podreenih grupa. On dokazuje da ne postoji neto to se naziva prirodnim ukusom, ved da je on uvek arbitraran, ali duboko povezan sa klasnom strukturom, na osnovu kojeg se same klase legitimiu. Uvodedi pojam kulturnog kapitala, on pokazuje kako razliite drutvene klase formiraju ukus koji se ogleda u izboru odede, umetnikih dela, muzike koja se slua, hrane i pica, sporta koji se prati, programa koji su biranini na televiziji, itd. Kroz kulturni kapital, dominantne drutvene grupe namedu svoj ukus kao prirodan i opte vaedi, stvarajudi razliku izmeu sebe i drugih, obino niih grupa.

Definicija onoga to je nabolje u kulturi, u stvari zavisi od drutvene grupe koja gradi tu definiciju. U tom smislu kultura ima veoma vanu ulogu u legitimisanju drutvene jednakosti. Pored ove osnovne teze, koju su najvie prihvatile studije kulture, burdije je razvio i pojmove kao to su habitus, polje, ekonomski, kulturni, socijalni kapital, bez kojih je gotovo nemogude zamisliti savremeno razmiljanjeo odnosu izmedju kulture i drutva.

1

.Mrksizm je skup filozofskih teorij drutv, ekonomije i istorije izveden iz uenj Krl Mrks i Fridrih Engels. Zjedniki imenitelj ovim teorijm potie od nervnomerne rspodele dobiti u kpitlizmu. Stog se vedin mrksist trudi d osmisli prvedniji sistem rspodele dobr 2 strukturalizam u uem smislu je deo ireg misaonog kretanja

Burdije uvodi tezu po kojoj klase formiraju svoje ukuse. Ne postoji prirodni ukus, ved je ukus posledica raznih faktora. Na osnovu kulturnog kapitala dominantne grupe namedu svoj ukus, kao pravi, i tako stvaraju razliku izmedju sebe i drugih. Kultura tako postaje polje klasne borbe i bitno utie na formiranje drutvene nejednakosti. Na ekonomskom nivou raspodele, ono to je za nie stupnjeve nedostino, luksuz, to ubrzo postaje nunost. Naelo konformiteta za cilj ima da ohrabri skromne izbore u svakoj situaciji. Razliite klase imaju razliite rei. Estetska dispozicija je tipino prihvatanje umetnikog dela, koja definie subjektivno i objektivno. Klase najbolje razdvaja nain na koji delo vide. Vladajudi ukus ne moe da vidi iza iste estetike. Najbitnija je lepota i drutveni znaaj, dok stvari posmatraju kao univerzalno lepe ili rune. Samo pojedinci, intelektualna elita, moe iza prividno rune stvari da vidi sutinu i pronadje lepotu. Drutvene klase manje se razlikuju po stepenu priznavanja, a vie po stepenu poznavanja legitimne kulture. Ideologija prirodnog ukusa naturalizuje realne razlike. Tako ideologija prirodnog ukusa postavlja dva modela sticanja kulture: 1. celokupno uenje (u okviru porodice, rano) 2. kasnije uenje (metodino, ubrzano). Kult masovne kulture mogao bi biti samo jedan oblik prikrivenog klasnog rasizma koji vodi potvrdjivanju kulturne nematine. Ono to razdvaja mase od ostalih klasa je sve manja subjektivna namera ivotnog stila, a vie ekonomska i kulturna sredstva, dok je nedostatak modi da se postave vlastiti ciljevi najvede otudjenje. Radnici su u celini podredjeni principu konformiteta. Svaki odnos prema kulturi moe se postaviti po principu razmaka izmedju poznavanja i priznavanja. Mase razapete izmedju pravih I voljnih ukusa, prave disparatne izbore, a sve to upuduje na jedan nain sticanja. Za klase su karakteristine preferencije koje pretpostavljaju potvrdjivanje jednog umeda ivljenja naspram odbojnosti prema drugom. Estetska dispozicija je dakle odnos

koji razliite klase imaju prema umetnikom delu, tj. Odnos klasa preko njihovog odnosa prema umetnikom delu. 4. Pronalazak svakodnevnog De Serto je bitan za istraivanje studija kulture koji se bave stvaralakom ulogom pojedinca ili grupa u procesu komunikacije kulturnik tekstova. Kreativnost je najbolji otpor. Serto razlikuje institucionalnu mod i mod malih svakodnevnih praksi pojedinaca, jer se stvarnost konstantno reformulie pod uticajem obinog oveka. Istraivanje nastalo ispitivanjem kako operiu korisnici za koje se pretpostavlja pasivnost i disciplina. Cilj njegovog rada je da razjasni delatnosti korisnika iji je status potinjen, a nazivaju se potroai. Ispitivanje svakodnevnog usmereno je na grupe koje nisu pripadale kontrakluturi, a tri pozitivna odredjenja su doprinela realizaciji ispitivanja: 1. Koridenje ili potronja Poznavanjem predstava ili ponaanja jednog drutva ini se mogudim naznaiti kako te objekte koriste grupe ili pojedinci. Fabrikacija kao proces ne ostavlja vie potroaima mesto na kojem mogu obeleiti to to ine od proizvoda. Racionalizovanoj proizvodnji odgovara jedna druga proizvodnja, oznaena kao potronja. 2. Procedura svakodnevne kreativnosti Fuko zamenjuje analizu aparata koji vre mod-vlast, analizom dispozitiva, akutne tehnike procedure nadziranja. Postavlja se pitanje koji naini injenja obrazuju na strani potroaa ili onih nad kojima se vlada mnjenje suprotno postupcima koji organizuju socio-politiko uredjenje. 3. Formalna struktura praksi Politika kultura se sutinski formulie u umedima miljenja tj. U kombinatornim i korisnikim potronjama. Marginalnost vie ne prikazuje male grupe, ona je sadamasovna marginalnost. Ipak to ne znai da je homogenizovana. ema odnosa izmedju proizvodnje i potroaa menjala se u tri pravca: 1. potraga za problematikom 2. opis nekih praksi 3. irenje analize tih svakodnevnih delatnosti na naune sektore. Potroai svojim praksama proizvode lutajude linije.

PUTANJA evocira kretanje, STRATEGIJA je proraun odnosa snaga-svojstvenost, TAKTIKE nema svojstvenost, ne razlikuje drugo, RETORIKA modeli za razlikovanje tipova strategija. Dvojstvo itanje- pisanje moglo bi da zameni proizvodnja-potronja. 5. Potkulture znaenje stila Hebdid analizira kako pojedinci i grupe koriste potkulture da bi se identifikovale kao opozicione u odnosu na vladajudi sistem vrednosti i zvaninu kulturu. On uvidja prekrilaku prirodu subkultura, ali je ipak svestan da kapitalistiko drutvo uvlai opozicione strukture i pravi od njih mejnstrim potroakog drutva. Koncept kulture je nejasan jer se odnosi i na proces i na proizvod. Ipak, dve osnovne definicije: 1. klasina i konzervativna-standard estetskog savrenstva 2. antropoloka ona je odredjeni nain ivljenja u kome se izraavaju odredjene vrednosti. Te dve suprotstavljene kulture su se morale izmiriti I obuhvatiti izuavanje odnosa izmedju elemenata u celokupnom nainu ivota. Bart se u analizi masovne kulture nije interesovao za razlikovanje dobrog od rdjavog, ved je pokazivao kako svi prividno spontani oblici i rituali mogu da se pretvore u mit. Krenuo je od postavke da je mit vrsta govora, a primena lingvistikog metoda na sisteme van jezika dosta je doprinela novim mogudnostima za savremene studije kulture. Marks pokazuje da je u nemakoj ideologiji osnova kapitalistike strukture skrivena od proizvodjaa. Ovo se ne dogadja manifestno ved latentno, ispod svesti. Svi aspekti kulture mogu da funkcioniu kao znakovi. Znak ne postoji samo kao deo stvarnosti ved odraava i drugu stvarnost. Za razumevanje ideoloke dimenzije znakova bitni su konatativni kodovi koji su ustvari mape znaenja koje nastaju u postupku selekcije. Pitanje je samo kada de posebna ideologija nadvladati u datom trenutku. U svakoj epohi misli vladajude klase su vladajude misli. Hegemonija je situacija kada privremeni savez odredjenih drutvenih grupa ima optu drutvenu vlast nad drugim potinjenim grupama. Hegemonija traje dok su potinjeni ukljueni u ideoloki prostor vladajudih. Hegemonija ne moe trajno da potie od istog saveza jer je to pokretna ravnotea. Izazov hegemoniji predstavlja potkultura, kroz stil, pa je on tako bogat znaenjem. Neki vezuju

potkulturu za suprotnost mladih i starih, dece i roditelja. Ipak, razvoj omladinske kulture se pojavljuje u periodu razdvajanja radnikog drutva, povedava potroake modi radnike omladine i promene obrazovnog sistema. Kompenzatorska funkcija nova grupa, novo samopotovanje. Ponavljanje roditeljske kulture kopiranjem interesovanja odraslih pripadnika.

U sociologiji n engleskom govornom podruju rsprv o klsi se vodil uglvnom oko dv pitnj. Prvo je d li je kriz mrksistike klsne nlize, nstl ko posledic slbljenj klsnog identitet i opdnj klsnog ponnj, istovremeno iznk krize socioloke koncepcije kls. Jedn deo merikih, britnskih i ustrlijskih sociolog n ovo pitnje odgovroje potvrdno. Drugi deoje pk smtro d semrksistik klsn nlizmoe zmeniti veberijnskim pojmom strtifikcije. Drugo pitnje, u ovoj debti, ticlo se istrivkog znj klsez socioloku nlizu. Jedni sociolozi, u ovojrsprvi, smtrlisu dje njen objnjvlkikpcitet iscrpljen. Drugi su, opet, tvrdili dklse ostjujedno od njvnijih oru kojim svremeni sociologrspole. Konno, u rduje ukzno i n tredi nin spsvnj klsne nlize. Re je o usredsreenju n kolektivni identitet I koletivnu kciju pripdnik rzvijenih znimnj (struk), ko svojevrsnih mlih kls ili proto-kls. Kljune rei: klsn nliz, drutven strtifikcij, drutveni sistem,

sociolok prdigm, znimnj.

Ov rsprv tie se upotrebljivosti klse, ko omiljenog oru sociolog, u nlizi svremenih potrokih i postindustrijskih drutv. Odmh nkon Drugog svetskog rt, s privrednim oporvkom i nstnkom drve blgostnj, jvil se i tez d rzvijeno potroko drutvo vodi slbljenju i nestnku kls. Umesto trdicionlnih klsnih podel nstju novi potroki identiteti, koji ukljuuju ivot u predgru i srednjoklsni nin ivot (Packard, 1959). Glvn lozink postje sd smo svi srednj kls. A ko svi ive ko srednj kls, ond i nem kls n nin n koji ihje bilo rnije. Umesto klsnog drutv nstje msovno drutvo (Reisman, et all., 1953). A n msovno drutvo se, svkko, ne moe primenjivtiklsn nliz. Ko toje to istko Robert Nizbet (Robert Alexander Nisbet, 1913-1996), u svom znmenitom soptenju Opdnje i slom drutvenih kls, izloenom n skupu Amerikog sociolokog drutv 1958. godine:

Pojm drutvene klse je sd upotrebljiv u istorijskoj sociologiji, u uporednoj ili etnogrfskoj sociologiji, li je gotovo bezvredn z rzumevnje podtk koji se tiu bogtstv, modi i drutvenog sttus u SAD ili u vedini zpdnih drutv uopte (Nisbet, 1959). SlobodnAntonid, Rsprv oklsiu svremenojsociologiji

Klsnost u zpdnim drutvim 19. vek, po Nizbetu, nije bil posledic industrijskog rzvoj, ved zdrvnj strih hijerrhijskih struktur iz predmodernih vremen. T drutv su po inerciji nstvil d tre stlee iu novimdrutvenim grupm. Tkoje nstl predstv o klsm industrijskim vrijntm trdicionlnih stle. Ali, s okonnjem demokrtizcije drutv, s prvom gls koje dobij svki pojedinc bez obzir n znimnje i imovinu, i str korportivistiko-stlek predstv drutv gubi smiso. Podiznje ivotnog stndrd omogudv i izjednvnje u obrscimpotronje. Tkodnsunjrzvijenijimdrutvim klse postju nhronizmkojeg se sedjujo smo sociolozi. Vremeje d se i onitog nhronizmoslobode. Ipk, vedin sociolog, nroito onih u Evropi, nije elel d se lii Svog glvnog nlitikog oru. Priznvlo sed se drutvo ubrzno menj, d sei klse menjju. Ali, klse su z sociologe ostjle njznjnije skupine i u svremenim drutvim. No, rsprv o smrti kls esto se rzgorevliobnvljl.

Odnos klsne nlize i socioloke prdigme

3

Njnoviji krug rsprve otvorio je RobertHolton (Robert Holton), sociolog iz Austrlije, svojim rdom Im li klsn nliz bududnost? Mks Veber i liberlni izzov shvtnju klse ko Gemeinschaft- (Holton, 1989). Holton smtr d se dosdnj upotreb pojm klse u sociologiji moe predstviti preko Tenisovih (Ferdinand Tnnies) pojmov Gemeinschaft i Gesellschaft. Neki sociolozipodklsompodrzumevjuzjednicu (Gemeinschaft) koj im interese, svest i koj del, dok je drugi vie vide ko drutvo (Gesellschaft) koje smo strukturir proizvodne uloge koje se ksnije dodeljuju pojedincim. Ako zjednicu i drutvo stvimo n istu du ko njene krjeve, dobidemo svojevrsnu Gemeinschaft-Gesellschaft osun kojoj demo modi d uoimo tri kljun poloj u upotrebi pojm klse. Prvi, krjnje levi poloj, jestejko znenje klse. On se nlzi n ge3

Jedn deo rdov koji setiu ove rsprve sbrn je u: Lee and Turner, 1994.

mjnft delu spektr, i tuje kls istovremeno i izrz strukturlne rspodele modi, nejednkosti i eksplotcije, li i izrz grupne svesti, drutvenog oblikovnj i politikih pokret. Predstvnik tog shvtnjje sm Mrks (Karl Marx). Kls, z tkv pristup, nije smo puki ekonomski poloj, vedje ineto to stvrnopostojiupolitici, kulturi, drutvu opte. Potoje kls ono smo jezgro drutvenog ivot, klsn teorij je sutinski deo drutvene teorije, odnosno sociologije. Celo drutvo se vidi ko rezultt delovnj i sukobljvnj zjednic. A kkoje njvnij zjednic kls, to sociolozinnjumorjud obrdjunjviepnje. Drugi, krjnje desni poloj, jeste slbo znenje pojm kls. On se nlzi u gezelft delu spektr, klsje tu smojedn od nekoliko obrzc nejednke rspodele modi. Primer z ovkv pristup je Veberov (Max

Weber). Kod Veber immo tri strtifikcione dimenzije: nejednki pristup mterijlnim resursim (kls klsn mod), nejednki drutveni ugled (sttusnegrupe drutvenmod) inejednkidrutveniuticj (strnke politik mod). U tom smislu, kls z sociologiju ne moe imti

nikkvposebnontolokoili epistemolokoprivilegovnpoloj. Osim

tog, kod Veber ne postoji nun vez izmeu drutevnog (klsnog) poloj i oblikovnjdrutvene grupe, ko i izmeu klsnog poloj i grupne svestii kcije. Tkoe, nepostojinunvezniizmeuklsnihkonflikt i svetskeistorije. Oblikovnjeklsjeste smokontigentn mogudnost, ne i nunost. Klsje koristn instrument z rzumevnje drutvenog poloj pojedinc, li on nije glvno socioloko orue z objnjenje politikih kretnjili svetskeistorije. Tredi, srednji poloj, koji podrzumevumerenojk pojm klse, nlzi se negde n sredini Gemeinschaft-Gesellschaft ose. Tuje kls glvn dimenzij drutvene nejednkosti koj im izvesne veze s politikom i drutvenom promenom. Ali, t vez nitije nun, ni direktn. N ovom mestu ose odbcuje se epistemoloki monopol jkog znenj, li se odbcuje i urvnilovk slbog znenj pojm kls. Po Holtonu, mrksisti su dns uglvnom npustili jki poloj, li su se koncentrisli n ovj srednji poloj. Primerje Hirst (Hirst, 1977), kojipriznjedklsekotkvenemogud delju i d strnke nisu direktn eksponent klsne politike, li i dlje tvrdi d strnki progrmi n neki nin ipk korespondirju interesim

kls. SmHolton se zle z dlju firmciju veberovskog pristup. On smtr dje k i srednji poloj pogren. Tvrdnj, koj dolzi od pristlic umereno jkog pojm, d prtije vode run o klsnim interesim, pretpostvlj postojnje nekkve homogene, orgnske celine koj im interese. Ali, moe se pitti, kko se ti interesi ine oblikuju ko ne preko prtij i ideologij? I im li svk prtij i ideologij svoju klsu? t demo s rzliitim interesim unutr sfere mnuelnogrd industrijskim grnm, znimnjim, fbrikm... D li su i oni prtijski izreni, ko nisu, zto? Holton odbcuje romntizovne istorije rdnikog pokret koje znemruju sve ostleinteresedo rdnikog, iukzuje ndvenoveivne drutvenepojvekojesenemogurzumeti ssrednjegpoloj: 1. irenje uslunih znimnj i propst teke industrije, rzbijnje trdicionlnih rdnikih zjednic (rudr, mornr, doker), irenje vlsnitvndkudmi stnovim... 2. erozij klsnog glsnj, propst sindikt i smnjenje lnstv u

levimprtijm, pojvnovihdrutvenihpokret.

Poto umeren pozicij ovo teko moe d objsni, reenjeje nzd k Veberu! Veberov klsn teorijje, po Holtonu, bolj od ostlih.

Svakodnevica modernog doba

Dejvid ejni: ivotni stilovi, Beograd: CLIO, 2003.

Dejvid ejni (David Chaney), profesor sociologije na Univerzitetu Daram, poznat je po svojim studijama iz oblasti sociologije kulture, naroito u vezi sa promenama u svakodnevnom ivotu u postindustrijskim drutvima. Njegova studija ivotni stilovi deo je ireg projekta koji se odnosi na kulturu modernog doba sa naglaskom na promenljivosti diskursa i predstava o kolektivnim identitetima, o tome kako uoavamo da smo slini drugima ili razliiti od njih. Autor govori o konceptu ivotnog stila sa ciljem da pokae kako se ovaj termin koristi u sociolokim studijama. ejni izbegava da svoju studiju zapone definisanjem samog pojma ivotni stil, jer mu je namera da tu sloenu i neuhvatljivu pojavu sagleda u celini. Najlake je ilustrovati ivotne stilove navoenjem primera, ali nam to ne bi pomoglo da razumemo ta tano ini taj pojam, ved bi nam samo doaralo drutvenu raznolikost. Zato autor najpre opisuje kontekst u kom su ivotni stilovi nastali. Autorova pretpostavka je da su ivotni stilovi odlike moderniteta. Oni predstavljaju deo svakodnevnog drutvenog ivota modernog doba i kao modeli delovanja ... doprinose razlikovanju ljudi . To je osobeni moderan obrazac drutvenog ili statusnog grupisanja svojstven kulturi konzumerizma. ivotni stilovi pomau da se da smisao onome to ljudi ine, da se objasni zato to ine i ta to znai njima i drugim ljudima. Izbor ivotnog stila tie se odlika

modernih drutvenih okolnosti koje su sa sobom donele industrijalizacija i urbanizacija. On prikazuje kulturnu pripadnost koja utie na klasno raslojavanje urbano-industrijskog drutva i ini ga sloenijim . ivotni stil ukljuuje niz obiaja i stavova, i funkcionie kao skup oekivanja koja ne moraju biti ostvarena jer nisu obavezujuda, ali ih pojedinci esto doivljavaju kao takva. Tako nastaju novi ivotni modeli koji dopunjuju optu sliku klasnih razlika ). Za ovaj novi vid statusnog grupisanja i povezivanja ljudi karakteristino je da drutveni status neke grupe ne zavisi vie od zanimanja njenih pripadnika, niti od privilegija koje oni uivaju, ved od naina na koji koriste privilegije i bogatstva koja su im dostupna . U tom smislu ivotni stil moe se najoptije odrediti kao nain zadovoljavanja ljudskih potreba. Dok je osnova klasnih struktura bila drutvena organizacija proizvodnje, ivotni stilovi zasnivali su se na drutvenoj organizaciji potronje. Evropu ranog modernizma karakteriu nov nain proizvodnje, drutvene promene, pojava novih graanskih klasa, koje su zamenile feudalni drutveni poredak, razvoj meunarodnog trita, a zajedno sa tim i razvoj trgovine umetnikim predmetima i luksuznom robom. U poetku je panja novih proizvoaa robe iroke potronje bila usmerena na elitu, ije je prihvatanje bilo neophodno za pojavu popularne mode, ali su ogromni profiti i masovna potronja ostvareni tek reklamiranjem i distribuiranjem kopija ove robe, namenjenih anonimnom auditorijumu u gradovima. Stil ivota koji je nekada pripadao samo privilegovanoj eliti, a koji su novonastale srednje klase odabrale za sebe kao prikladan, odnosi se na luksuzno provoenje slobodnog vremena i uivanje u razonodama. Time su izbrisane ... stroge granice klasnog drutva kada je re o spoljanjosti i ivotu uopte, koji je do tada bio ... zatiden konzervativnim merilima raskoi. Proirenje masovne dokolice nije se ticalo samo procesa podizanja ivotnog standarda i skradivanja radnih sati ved je predstavljalo smiljenu nameru da se suzbiju klasni sukobi i umanje razlike izmeu klasnih kultura. Zajednike igre i proslave u Evropi ranog modernizma vremenom su zamenjene komercijalnim oblicima zabave, popularnom dramom, muzikom, plesom,

sportovima i, to je moda najznaajnije, turistikim mestima i odmaralitima. Poinju da se razvijaju nova trita za potrebe slobodnog vremena. Ogromne koliine kapitala ulau se u razvoj dokoliarske industrije, industrije masovne zabave, turistike industrije. Gradovi postaju mesta prekomerne zabave. U nastajanju kulture srednje klase veoma je bitan upravo proces komercijalizacije slobodnog vremena. Pod tim se podrazumevaju koncerti, pozorita, bioskopi, masovno izdavatvo, radio, televizija, popularna fotografija, video snimci, popularna muzika i sve zastupljenije elektronske igre. Kritike konzumerizma se, izmeu ostalog, zasnivaju na pretpostavci da su u potroakoj kulturi kupci uglavnom ene koje su naroito podlone podsvesnom ubeivanju. Ta pretpostavka je tradicionalno usaena u razlike izmeu proizvodnje i potronje i institucionalnu suprotstavljenost javne i privatne sfere. Sa pojavom prigradskih naselja postala je oiglednija podvojenost zone stanovanja i zone rada. Svet rada, javna pitanja i organizacija bilo koje vrste bili su briga mukarca, dok su dom i porodica bili enina briga. Od kraja 19. veka razvija se sveprisutna dostupnost standardizovane robe. Uvoenje i institucionalizacija potroake kulture vezana je za pojavu robnih kuda. Ova mesta beskrajnog izobilja robe nudila su nove slobode i nove mogudnosti uivanja. ejni smatra da bi trebalo da tragamo za razliitim ivotnim obrascima kad su u pitanju ivotni stilovi, da ne prihvatimo da oni predstavljaju krajnji oblik potroake zaluenosti . Ipak, on primeduje da u okviru konzumerizma postoje ideoloke doslednosti koje se odraavaju na diskurs ivotnog stila , poput laskanja svakoj muteriji, spektakularnog prikazivanja, uivanja u marketinkoj neistini, prisvajanja zadovoljstva. Refleksivni karakter moderniteta ogleda se u bavljenju drutvenim identitetom, drutvenim osobenostima i drutvenim razlikama. To znai da su pomenuti drutveni procesi delimino odreeni nainima na koje se prepoznaju, odvijaju i na koje se na njih odgovara. Postoji povratna sprega izmeu drutvenih aktera i ivotnih stilova. Zato oni mogu da prerastu u projekte kojima se pridaje etiki i estetski znaaj. Postoje ljudi koji koriste ivotne stilove da bi odredili sebe.

ivotni stilovi nisu bitni u ivotu svakog pojedinca jer postoje ljudi koji poriu da imaju ili da ele ivotni stil. Druga krajnost je postojanje vetakih ivotnih stilova, samosvesno stvorenih kao da su umetnika dela. Ipak, isticanje svesne uloge ivotnih stilova ne znai da su drutveni subjekti u potpunosti svesni svojih postupaka niti da njima upravljaju. ejni je na slededi nain opisao dvostruku prirodu novih oblika drutvenog identiteta. Pripadnici novih drutvenih grupa su sami, ... za njih osobene stavove, vrednosti i ukuse okarakterisali kao znaajne. Poto je re o njihovom linom izboru, ivotni stil je sastavni deo njihovog identiteta. Neiji ukus je presudan za to kako de drugi suditi o njemu . Meutim, koliko god vrednosti i ukusi bili lini, oni potpadaju pod osobene modele, povezane s ostalim drutveno-strukturnim odlikama. Stil obino predstavlja zajedniku crtu odreenog broja ljudi u suprotnom, prelazi u idiosinkraziju ili ekscentrinost. Ranije su periodinost i retki resursi jasno isticali razlike u modi i drutvenom statusu. Sa razvojem tehnologije, irenjem trita i porastom ivotnog standarda, roba i usluge su postale dostupne irem krugu ljudi. Ubrzana promena u masovnoj ekonomiji stvorila je potrebu za razlikovanjem. Tako je potronja, kao sastavni deo drutvenog sistema, postala nain kulturne proizvodnje Nagomilavanje robe obezbeuje odreeni kapital, ali znanje o nainu razlikovanja u svetu robe postaje vii oblik kapitala simboliki kapital. Strunost u upotrebi razliitih oblika simbolizma jednaka je nadmodnosti kapitala. Oni koji poseduju kulturni kapital dovoljno su veti i samouvereni da eksperimentiu, pomerajudi granice proverenog ukusa, dok srednja i nia klasa nastoji da se slepo dri konvencionalnog ukusa. Otuda sve vedi znaaj izbora ivotnog stila. Drutvenostrukturalne razlike poinju da se izraavaju preko kulturnih obrazaca. ivotni stilovi su jedno od glavnih polazita organizovanja drutvenog identiteta i manipulisanja njime, i uglavnom se izraavaju stalnom promenom izgleda spoljanjosti. Ikonografija, kao osoben nain prikazivanja i vienja novih oblika drutvenog povezivanja, predstavlja najvanije sredstvo ispoljavanja ivotnih stilova. Izgled stvari, ljudi i postupaka vrlo je bitan za one koji koriste i uvaavaju

diskriminacije prilikom ispoljavanja ivotnog stila. Spoljanjostima je najlake manipulisati. Tako se razvija potronja kao spektakl, kao javni poduhvat. U tom smislu, postaje razumljiva pretpostavka da je individualnost neodriva u savremenom drutvu, jer se ona razvija i menja kroz mnotvo spoljanjosti koje su najede nametnute. Postoji i odeda ivotnog stila. To je konvencionalna garderoba kao to su cipele ili farmerke, kao i garderoba koja se odnosi na posebne aktivnosti tokom slobodnog vremena biciklizam, tranje, golf ili zajedniki odmor. Ta odeda sa sobom nosi skup obeleja koja nadmauju zahtev za funkcionalnodu i na osnovu kojih oni koji nose ovakvu garderobu poseduju poseban lini izraz i posebne ideje. Zatitni znak proizvoaa, ime poznate linosti i drugi natpisi na garderobi, bedevi i slino, svedoe o pripadnosti odreenoj zajednici, bilo na osnovu lanstva ili jednostavno zalaganjem za odreene stavove i prihvatanjem odreenih vrednosti, kao, na primer, podravanje ekolokog pokreta ili boavanje neke rok-grupe. Autor duhovito primeduje da se moe oekivati da jedna uspena grupa proda vie majica nego kompakt diskova.

Prelazak sa javnog, zajednikog i kolektivnog ueda u kulturnim dogaajima na privatno i lino uede je proces koji se moe opisati kao decentralizovanje slobodnog vremena. Dolo je do promene sutinske osnove drutvenog identiteta. Trite je stvorilo vede anse za pojedince da izaberu ono to je za njih lino znaajno i vredno. Iako se mogudnost izbora nikad ne sme shvatiti doslovno, esto se iza izbora ivotnog stila mogu skrivati individualnost i sopstveni identitet. Svakom ivotnom stilu odgovara poseban tip linosti koji ga u datom kontekstu prisvaja. Analiziranje ivotnog stila ne moe se odnositi na statinu kategorizaciju, ved se mora usredsrediti na drutvene trendove, koji se tiu promenljivosti strukture i stavova, i na kulturne nagovetaje drutvenih trendova. Prouavanje socijalnih mrea je posebno znaajno za marketinke organizacije. ivotni stilovi omogudavaju da se topografski rasporede razliiti kupci odreenog proizvoda. Pragmatizam istraivanja trita ogleda se u tome to marketing koristi ivotne stilove zarad konkurentske prevlasti. Strategije vetog pokroviteljstva podrazumevaju marketing velikih kompanija kao pokrovitelja nekomercijalnih

deavanja, s ciljem da se stvori utisak kako one podravaju vrednosti ivotnog stila auditorijuma koji ele da privuku. Finansiranjem nekog humanitarnog ili kulturnog dogaaja ili kampanje, kompanija izraava naklonost prema bitnim vrednostima. Na primer, CocaCola je bila pokrovitelj demonstracija protiv siromatva pod nazivom Hands Across America, a sportska firma Reebok se udruila sa meunarodnom organizacijom Amnesty International, koja se, izmeu ostalog, bori za pomilovanje politikih zatvorenika; mnoge kompanije ele da budu pokrovitelji Olimpijskih igara i slinih dogaaja. Ovo se moe objasniti injenicom da je drutvena ili simbolika vrednost proizvoda zamenila dolarsku vrednost. S druge strane, lini ivotni stilovi namedu zahteve koji dolaze od pojedinca u potrazi za robom, uslugama i aktivnostima koje predstavljaju zapaeni model povezivanja.

Panja autora ivotnih stilova usmerena je na to kako ljudi na razliite naine koriste robu da bi stvorili drutvene veze ili razlike i kako se ivotni stilovi u svojstvu mree uklapanja i razdvajanja koriste u drutvenoj analizi. Ova studija predstavlja socioloki osvrt na odnose izmeu upotrebe robe i naina prikazivanja drutvenog statusa u savremenim drutvenim okolnostima. Na poetku studije ini se da autor smatra da ivotni stilovi podrazumevaju vie koridenje nego stvaranje neega. Meutim, kroz ceo njegov rad provlai se ideja da prihvatanje ivotnog stila znai oblikovanje linog i drutvenog identiteta. Koncept ivotnog stila potreban nam je da bismo prikazali drutveni poredak modernog doba i da bismo objasnili razliite vidove izraavanja identiteta. Svi naini na osnovu kojih se raspoznajemo i na osnovu kojih raspoznajemo druge poinju da se sve vie meu sobom razlikuju (181), a pomenuti oblici identiteta i sami postaju nestalni i promenljivi. Poput mozaika, slika ivotnih stilova postaje potpuna tek kada se uzmu u obzir svi aspekti ove jedinstvene pojave u kulturi postindustrijskog drutva.

Teorija masovne culture Iako se obino smatra da je masovna kultura nametnula amerikanizaciju, Amerika sa druge strane vidi masovnu kulturu kao opasnost po ameriki stil ivota. Mekdonald je vidi kao sredstvo homogenizacije.Ulagivanjem masama, ona je prijemiva za njih. Nisko obrazovanje, psiholoka slabost, ine mase prijemivim kiu. Zapadna kultura, dve kulture tradicionalna (visoka kultura) i masovna kultura.Masovna kultura je nastala u trenutku kada su se stvorili uslovi u vidu jeftinih knjiga, mas medija i sl. Kiuzima od masovne kulture ali nita joj ne vrada. Kako se razvija, postaje toliko udaljen da se koreni teko mogu povezati sa visokom kulturom. Masovna kultura nije isto to i narodna koja joj prethodi. Razlika: narodna je produkt ljudi, naroda, a mase ne mogu da stvaraju kulturu, ve joj je nametnuta odozgo. Rui zid izmedju narodne i visoke i mase integrie u visoki zid iskvarene visoke kulture. U SSSR-u masovna kultura je veoma zastupljena, ali je njena sutina usmerena na vlast, kontrolu. Greemov zakon u kulturi podrazumeva da loa kultura potiskuje dobru. Nekada je postojala razlika izmedju narodne i visoke kulture, sada su granice sruene, pa je visoka prinudjena da se nadmede sa kiom. Tu borbu ne moe da dobije jer je on laki i jednostavniji za mase. Sve bi bilo dobro kada bi visoka i masovna kultura podelile ciljnu grupu, ali to nije tako. Masovna kultura je veoma demokratina, odbija diskriminaciju bilo ega, zato je veoma homogenizujuda. Visoka kultura pokuava da se odbrani na dva naina: 1. akademizmom 2. avangardizmom. 1. Nadmetanje imitacijom 2. potpuno povlaenje iz borbe 3. stvaranje autonomnog prostora za umetnika.

Akademizam je na izgled prava roba, a u stvari nije. Ipak i pored borbe mas culture plavi sve, a pod svoje okrilje poinje da obuhvata i avangardizam i akademizam. Jedinstvo je izuzetno bitno, ali ne moe se postidi u dananjem drutvu specijalizovane proizvodnje. Stvorena su polja identinog prostora i za decu i odrasle strip npr. Promena idola-idoli potronje. Masovna kultura nikada ne moe da bude dobra jer masa nikada ne moe da bude isto to i grupa pojedinaca. Ona je skupina, gomila bezlinih jedinki, pa tako je i ona bez vrednosti. Konzervativci nadu vide u izgradnji klasnih zidova, a marksisti vide mase kao zdrave ali zatrovane, treba im dati pravu stvar. Konzervativno shvatanje je ipak bez nade u dananjem svetu. 2. Kulturna industrija Adorno je tvorac teorije masovne kulture, masovnog drutva, autoritarne linosti. Teorija kulturne industrije razvija se u periodu bujanja nemakog faizma. Jedini spas i kritika misao pronalazi se u umetnosti kao glavnom orudju kulture, protiv kapitalizma. Problem dananje kulture je to svemu namede slinost jer pod monopolom, sva kultura je ista. Opravdanje se nalazi u nudi zadovoljenja istih potreba mnogih, ali to ne moe da opravda. Sutina toga je da na taj nain vlast namede svoju volju opravdavajudi se. Neopravdano je kada razliite grane kulture poinju da budu identine. ematizam proizvodnje dovodi do toga da naizgled razliite potrebe ljudi i individualnost zadovoljavaju razliiti proizvodi, ali su oni u sutini isti. Ideju prevazilazi efekat. Brzina odlikuje kulturnu industriju jer informacije tako brzo prolaze, a mozak ljudi ne sme da razmilja, ako eli da neto ne propusti. Suprotnosti nestaju, izjednaavaju se. Stil postaje ekvivalent vlasti. Kulturna industrija postavlja imitaciju kao centar i sutinu. Ponuda i potranja u duhovnoj produkciji deluju u korist vlasti. Novo se iskljuuje iako se potencira na ritmu I dinamici. Tako se privid stvara, a u stvari se nita ne menja jer promena ne odgovara sistemu. Laka umetnost se autonomnoj priunjala i neprimetno idu zajedno. Umetnost i razonoda se spajaju, nespojivo se spaja i dovodi do lane forme totalnosti kultturne industrije. Ona se sastoji iz ponavljanja. Nije samo izopaenje kulture ved i produhovljenje zabave. Rad u drutvu je teak i ovek trai odmor i razonodu ali je mehanizacija toliko modna da je i sam odmor prosta kopija rada. Zabava postoji do sada jer ne sme da ukljuuje

razmiljanje, a sve to zajedno vodi odranju poretka. Zabava govori oveku da zaboravi patnju jer je nemodan. Beg nije beg od loe stvarnosti, nego do pomisli na otpor.

Naizgled velike slobodeograniene su od poetka ukljuivanja u drutvo. Stvaranjem pouzdanog sledbenika ukida se tragika, a likvidacijom tragike ukida se individua. Reklama je veoma bitna za kulturnu industriju jer usmerava kupca na trite, u njoj se oliava vladavina sistema.