Kleut Za Arh Simp III A

7/28/2019 Kleut Za Arh Simp III A

1/14

Nikola Kleut1

IZLOENOST KONSTRUKCIJA ZGRADA POARU I STEPEN OTPORNOSTI NA POAR

Rezime:

Ovim radom se ukazuje na mogunosti racionalnijeg projektovanja sloenijih poslov-nih i javnih zgrada pri emu se nosee konstrukcije pozicioniraju spolja tako da su ma-nje izloene direktnom dejstvu poara. Otvoreno je i pitanje revizije naeg starog stan-darda o stepenu otpornosti na poar kompleksne zgrade ili njenog pouzdano poarnoizdvojenog dela - poarnog segmenta

Summary:

This article refers to the possibility of more rational design of complex commercial andpublic buildings where the loaded structures are positioned so that they are less expo-sed directly to fire. It opens the question of the revision of our old standard on the fireresistance grade of a complex building or of its block reliably separated for spread offire - fire segment.

Kljune rei: graevinske konstrukcije, poar,

Key words: building constructions, fire

Uvod

U predhodna dva rada, za prvi i drugi simpozijum Instalacije & Arhitektura, izloenesu novosti u regulativi po SRPS EN standardima o materijalima i konstrukcijama njihovimispitivanjima na dejstvo poara. U treem sloju inenjeri bezbednosti od poara i arhitektatreba da odrede stepen otpornosti na poar, SOP (koji prema naem standardu SRPSU.J1.240 predstavlja optu ocenu izdrljivosti zgrade (ili jednog njenog dela koji je pouz-

dano poarno izdvojen poarnog segmenta) na dejstvo poara (iznutra). SOP je nekavrsta razreda izdrljivosti zgrade na dejstvo poara i koristi se decenijama u standardizacijimnogih zemalja iz praktinih razloga. Nedavnim uveanjem broja vrednosti otpornostikonstrukcija (uvedeno 10, 20 i 45 min - uz ranije 15, 30, 60, 90, 120 i 180 min) namee semogunost da se uvea i broj ocena sa 5 (SOP I, II; III, IV i V) na 6, u reviziji tog standarda.

Ovde se prvo ukazuje na mogunosti racionalnijeg projektovanja sloenijih poslov-nih i javnih zgrada pri emu e se najvanije nosee konstrukcije pozicionirati tako da budu

1Nikola Kleut, meil [email protected]


2/14

manje izloene direktnom dejstvu poara. To je naroito vano, i na to se obraala poseb-na panja kod objekata veih raspona (napr. arena sa elinim konstrukcijama) ali posto-je i mnoge druge zgrade kod kojih je primenjen ovaj koncept. Ukazuje se prvo na reenjanekoliko hala velikih raspona s lukovima o koje je okaena laka krovna konstrukcija i saspoljanjim slobodnim prstenom na stubovima.

Arena u Kelnu (luk spolja i vie obimnih stubova, prsten); olimpijska dvorana u Atini)

Luk kao prostorna reetka (stadion Dragao) Stubovi, prsten i zatege koje nose krov

(Lako je oceniti da su ove nosee konstrukcije nimalo ili neznatno ugroene poarom )

Nemaki funkcionalno, stubovi i zatege nosai krova i konstrukcije koje nose tribine su spolja

zgrada povoljna i za gradove u Srbiji koji jo nemaju halu za sport i zabavu mladih /4 10000 gledal./

Vitki stubovi van osnove hale; domaa manja hala sa stubovima spolja prosto i efikasno (za fab-

rike, skladine, sportske, pijane i sl. hale; stubovi izloeni atmosferskim uticajima se lake tite)


3/14

Zgrada ocenjena kao runa; zapaena poslovna zgrada - koliko je ova mrea nosea/dekorativna?

Ima zgrada za koje je motiv za izbacivanje stubova, nosaa za ukruenje (spregova)bar 1 m od fasade bio vie pomodni nego deo reenja bezbednosti od poara, ali ako suoba aspekta zadovoljena to je svakako bolje nego da se loe konstruktivno reenje ostaviza kasnije s nadom da e izvoai i konsultanti za bezbednost, naknadno (i kad zgrada bu-de skoro zavrena) valjda nai neko reenje za zatitu stubova (a moda i proe bez nje).

Dve visoke zgrade u Evropi sa spoljanjim superstrukturama i ameriki oblakoder sa superstrukturom

koja je ugraena u fasadu; konsultanti za bezbednost od poara (i udara aviona u vrlo visoku zgradu

su ukazivali na znaaj spoljnih noseih konstrukcija koje spoljni poar manje ugroava

Za prve dve od ovih zgrada je karakteristina primena masivih nosaa velike duinekoji su dovoljno (oko 1.5 m) odmaknuti od otvora/prozora pa i kad ih lie plameni jezikobino nisu izloeni prevelikom zagrevanju. Veliina plamenog jezika zavisi od materijalakoji gori u prostoriji i uslova promaje jezik je vei ako je brzina gasifikacije vea pa vievolatila izlazi na usta (otvor prozora) gde ima sveeg vazduha za gorenje. Masivne kons-trukcije imaju kao superstruktura i druge namene (seizmikoreenje, spreavanje urue-nja kod manjih eksplozija, zatita od udara aviona2 i dr.).

2I za zgrade WTC 1 i 2 u Njujorku je jo 60-tih raunato da e spoljanji stubovi kao ealj sa otrimzupcima iseckati na komade i mlazni avion Boing 737 - ako udari brzinom krstarenja od oko 280km/s; otmiari su udarili avionom u zgradu brzinom skoro 800 km/h pa je kinetika enerija bila preko8 puta vea ipak su spoljanji stubovi kao ealj izdrali udar i isekli avione u komade


4/14

Istraivai u laboratorijama za poarna ispitivanja su 60-tih i 70-tih g. prolog veka veupanju poklonili istraivanju plamenih jezika s obzirom na njihov veliki znaaj za irenjepoara na viu etau ili krovnu konstrukciju a i prenos poara na susedne oblinje zgrade.

Rezultate je sistematizovao i objavio Dugal Drajsdel u nezaobilaznoj knjizi za specijaliza-ciju inenjera bezbednosti od poara (poslediplomske studije u Edinburgu). Ovde se poka-zuju samo dve od vie takvih slika na kojim se pokazuje da temperature u jezgru plamenogjezika mogu biti i znatno vee od 680 oC. Takoe je znaajno (posebno za fasadne sendvizidove sa gorivom ispunom, demit fasade i sl.) i koliki je toplotni fluks na zid.

Plameni jezici na fasadi i snimljeni profili temperaturnih polja za neke faktore fex/koje odreuje vrsta

materijala koji gori tj. brzina gasifikacije i uslovi promaje/ temperature (uto-crvena i svetlo uta

boja plamena ukazuju na temeperature od preko 700 (odnosno i preko 800oC)

Iz ovih istraivanja je potekla ideja da se kao spoljanje konstrukcije tretiraju onekoje su na oko 1 m od otvora (prozora) naravno ako nema nekih ploa i sl. elemenata zaskretanje plamena. U tom smislu sam fasadni zid ne moe biti spoljanja konstrukcija jer ikad ga plameni jezik u znatnijoj meri ne lie (a i to se deava pri duvanju vetra ka zgradi)neto iznad prozora prima toplotni frluks i preko 25 kW/m2 pa se brzo progreje zavrni sloj

(obino ne deblji od 1 cm) i propali materijal lakozapaljve ispune /kod demit fasada/.U tom smislu postoje i greke u mnogim izvorima pa i standardu SRPS U.J1. 092 :

1993 Ispitivanje otpornosti protiv poara poarnih zidova i nenoseih spoljnih zidova (aizraenog na osnovu DIN 4102 deo 3 iz 1977.). U njemu su utrpane dve teme poarnizidovikao zidovi poveane otpornosti na poar (od najmanje 90 min, koji izdravaju i udardakom ispunjenim krunjenim olovom - za podelu u PSG i PS) i ispitivanje spoljanjihkonstrukcija pri emu su i navedene neke osnovne:

Nenosei spoljni zidovi, u smislu ovo standarda jesu zidovi spratne visine, zidovi kojizatvaraju prostoriju kao spoljni zidni elementi itd. koji se dalje jednostavno nazivajuspoljnim zidovima a koji su u sluaju poara optereeni samo sopstvenom teinom i ne slu-

isp


5/14

e za noenje drugih graevinskih konstrukcija. Pri tom ovi zidovi mogu da prenose siledejsvta vetra i horizontalne sile ukrtanja na nosee graevinske konstrukcije npr. na zidnei meuspratne konstrukcije,

U nenosee spoljne zidove spadaju i

a). nii elementi , koji ne ograniavaju prostoriju, nenosei elementi spoljnih zidova udaljem tekstu ograde;

b) elemeni spoljnih zidova koji ne zatvaraju prostoriju a postavljaju se u vidu zidnih zavesa i u daljem tekstu ispusti, pri emu elementi a) i b) slue za produavanje puta plamenana spoljnu stranu.

Za ispitivanja spoljnih zidova uvedena je posebna kriva smanjene temperature (KST) iznatno blai kriterijumi otpornosti na poar (glavno - da se ne srue).

Tim standardom je data ta kriva a ona se karakterie rastom na 658 oC do 10-tog minuta iodravanjem te temperature do 120 min.

Treba konstatovati da je ovde (jo 1977. /dakle pre 35 god./ u DIN) uneta greka o fa-sadnom zidu. Fasadni zid i kao nenosivi treba da ouva bar dva zahteva otpornosti na po -ar za podeoni zid jer treba da sprei provlaenje poara uz fasadu lokalnom deformaci-jom, pucanjem ava, sastava, izgorevanjem i sl.

Fasadni nenosei zid bez otvora (esto od sendvia sa elinih limova sa gorivom penastom ispu-

nom) izloen poaru iznutra pri vitoperenju, klobuenju i sl. plameni gasovi i kroz procep od 2-3

mm prenose poar u prostoriju iznad (za visoke i esto neke druge objekte to je drugi poarni sek-

tor!); fasadni zid sa otvorom (prozorom) demit fasadom i plameni jezik koji deluje na ogradu

Dakle tretiranje spoljanjeg fasadnog zida sa zagrevanjem na samo 658 oC je greka.

U SRPS EN 13501- 2 je malo drugaije definisan razvoj poara za spoljanje konstrukcije(balkone i sl.) a po njemu je maksimalna temperatura oko 680 oC, to je jo manje od tem-perature u jezgru plamenog jezika, koja, kako je pokazano, moe biti vea i od 800 oC.

Iako se ispitivanja ostakljenih fasada (raznih sistema ivoenja) rade u najboljim labo-ratorijama EU ve skoro 20 g. jo nema usaglaenosti ali niko ne radi testove sa KST.

Za krovne konstrukcije i krovne pokrivae analiza je jo sloenija posebno ako postojeloija reenja za isputanje (vatre i) dima i ako su krovni pokrivai gorivi (a obino jesu jer

tanka izolacija za

zatitu ispune (isp.)


6/14

se bitumenoznim materijalima izvodi hidroizolacija.

Razna reenja za isputanje dima na krovu mogu da isputaju i plamene gasove

Za projektante sportskih zgrada ukazuje se na nekoliko reenja u izgradnji novijih sta-diona i hala u kojima su primenjene spoljanje nosee konstrukcije.

Spoljanje nosee konstrukcije dve velike arene u Holandiji

New Old Traford znatan deo zatega koje nose krov su spolja neznatno ugroene poarom /uovom sluaju ideja je bitno oslabljena izgradnjom bloka poslovnih prostorija koje obuhvataju i donjideo tih triju prostornih konstrukcija

Neki konstruktori ili nemaju svest o ugroenosti od poara unutranjih konstrukcija, iliproblem zanemaruju. Tipian primer je struktura krovnih konstrukcija Beogradske arenekoja je izgraena pre nego to su pribavljene sve saglasnosti pa su tokom gradnje skorosluajno uoene slabosti (prilikom bezazlenog zavarivanja na krovnom pokrivau radnikuje ispala elektroda sa jo vrelim krajem i ba njime se zabila u plastini omota prednap-regnutog ueta, izazvala poar. Neko ko je ipak dovoljno znao o gubitku nosivosti ueta za


7/14

prednaprezanje posle izlaganja vatri je taj komad ueta odneo na ispitivanje i potvrdile suse sumnje (vrstoa je opala na polovinu) dakle slian mali poar bi mogao da obori krovzgrade. Godinama kasnije traeno je reenje, ali takvo da ne kompromituje ideju vodeeekipe naih konstruktivaca da suprotno praktino svim iskustvima prednapregnute kons-trukcije smeste u halu - i to blisko seditima od gorivih materijala.

Beogradska arena: blizina sedita (time i poara) i oslonca zatege; slina slabost arene u Madridu

Uporno je odbijan predlog da se zatege termiki izoluju nekim lakim izolatorom (om -atanjem negorivim filc trakama od keramike vune u kombinaciji sa ekspandujuim pre-mazima i sl.) sa ultimativnim zahtevom da snopovi uadi ostanu vidljivi jer se ekipa kon-

struktora ve u svetu proslavila sa takvim reenjem. Kao izlaz iz te situacije bilo je iznu-eno reenje u primeni instalacije za vodenu maglu kojom bi se dovoljno dugo kontrolisalatemperatura u zoni trase uadi - tako da bude manja od 90 (110o C) i pri poaru koji bi biou blizini (od nekad obesnih navijaa spremnih i da pale zastave, novine, stolice).

Posle nekoliko godina zavrnih radova, tendera, izbora ... projektovanja i ugradnjeinstalacije zgrada je poela da se koristi. Time se slabost vieg nivoa arhitektonsko/gra-evinskog reavala instalaterskim merama bezbednosti (to po pravilu ne moe da budedobra kompenzacija, jer instalacije su sklone otkazima tokom decenija eksploatacije).

Beogradska arena vrlo osetljive na zagrevanje prednapregnute uetne konstrukcije (pa jo mala

rezerva nosivosti cele kape) pa jo u lako zapaljivm plastinom buiru ispunjenom mau!


8/14

Snopovi uadi u krovnom nosau Beogradske arene - i 100oC je mnogo za relaksaciju uadi; krovna

konstrukcija sa velikim cilindrinim krovnim ljuskama (vrlo lake zatege ali ovde je malo goriva)

Njoj je sada ve preko 20 g. Koliko je poznato niko se u meuvremenu nije kockao i

opredelio za takvu kapu i moe se s opravdanjem mlaim arhitektama i konstrukterimagovoriti o njenim svojstvenim slabostima pa i mogunostima za predstojeu revitalizaciju.Kako je u i hali izvedena i vrlo slaba instalacija odimljavanja u buduoj revitalizaciji trebalobi razmisliti u paketu o znatno efikasnijem odimljavanju i pouzdanijoj zatiti trasa uadi.

Neke greke koje su se ispoljile i mogunosti koje nisu iskoriene

Poar u hali (unutranji poar refleksija zraenja od zidova - zgrade bez reenog odimljavanja

Ovde su optimistiki primenjene vitke eline konstrukcije i sendvi paneli sa jeftinijom(ali i gorivom) penastom izolacijom (sa kojima se brzo gradi pa i tako biva jeftinije) i zazgrade u kojima je oito mnogo gorivog materijala. Lako je primetiti da ovde nije bilo ni -kakvog reenja odimljavanja pa se poar brzo razvijao i onemoguio intervenciju gasilacaiznutra. Dakle nije umesno da ni industrijska i skladina hala bude ba prosta kutija.

Zgrade koje su lako mogle biti izvedene da i pri poaru vee estine budu znatno manje oteene


9/14

elini skelet zidanje spolja malom izmenom otpornost stubova se mogla znaajnije poveati

(ovde su posebno odgovorni malobrojni stubovi u nizu sredinom zgrade pa se bolje tite od poara;oko njih moe da se formira mali atrijum povrine vee od 10 m

2/r 1.8 m/ i za nadoknadu vazduha

/jer je velika i irina/ ako su otvori za isputanje dima ili ventilatori za izvlaenje na vrhu krova)

Jedan od sendvia sa ispunom od poliuretana (i na dejstvo malog poara se topi, isparava i naduvapa para pocepa veze u avovima; paneli od betona sa penastim granulama polistirena vrlo tanak slojbetona na povrini da bi titio granule; tipini slojevi demit fasade nedovoljno termiko izolovanjezavrnim slojevima osnovne ploe od polistirene (stiropora i sl. trgovai nazivi); sendvi od mineralnevune se dobija lepljenjem limova poliuretanskim lepkom a vezivanje vune je obino fenolnim smola-ma pa neki takvi paneli spadaju u A2 pa i B klasu); nijedna od ovih komercijalnih slika na pokazujeono vanije - kako se reavaju detalji oko prozora, a za sendvie i vezivanje za stub, gredu.

Prefabrikovane AB konstrukcije veih raspona konstruktor i ne razlikuje spoljanje i unutranjekonstrukcije (ovde je oito nekoliko desetina istih stubova i greda - znatno veih od dimenzija peiza ispitivanje konstrukcija na poar problem definisanja uzoraka za ispitivanje); esto se zidovi do-bijaju popunjavanjem, oziivanjem pa primenom ploa od penastih materijala

U novije vreme i u Srbiji postoje graevinske firme koje nude tipske hale i od beton-


10/14

skih i elinih prefabrikovanih konstrukcija koje se vrlo brzo grade a ije konstrukcije nisuispitane na dejstvo poara: za armirano-betonske konstrukcije (stubove i grede) se tvrdi daje glupo i traiti ispitivanje kad se zna da je beton otporan na poar3 a za eline se pre-utkuje treba li i kakva zatita od poara. Naalost i za betonske, a jo vie eline i drvenekonstrukcije, postoji mnogo predrasuda i meu iskusnijim konstrukterima. Ima i mnogoiskusnih inenjera koji se bave bezbednou od poara a koji priaju o tome koliko trebada bude debeo sloj premaza na nekom profilu da bi se postigla otpornost od napr. 1 sat.Ovo je naoko normalno pitanje ali je u sutini pogreno!

Greka je u tome to se koristi i rezerva koju ima sam nosa on moe obino sa seprogreje bez opasnosti po gubljenje svojstava nosivosti i kad dostigne temperaturu 300 pa400 oC a to kako i kada i kada e se do te mere progrejati u velikoj meri zavisi od faktorapreseka. Danas postoji vie preseka i jedne klase profila (napr. H profil se izvodi u etiridebljine) tako da proste optije formule za odreivanje faktora preseka (profila) nisu(inenjerski) dovoljno korektne. ak i vrlo jake firme u svetu pokuavajui da se spuste nanivo brzog projektanta gree, ili daju pogrenu sliku projektantima - da je stvar prosta.

U analizama ponaanja nosaa (posebno elinih) na dejstvo poara uveden je pojamfaktora preseka kao odnos slobodnog perimetra /duine konture koja bi mogla biti napad-nuta vatrom/, U, m i povrine preseka A, m2. Za standardne profile ove vrednosti su dateuz druge podatke (o dimenzijama, otpornim momentima i dr.). One su naravno vane zaodreivanje potronje premaza4 i pasti u sluajevima kada se premazuje napr. neki Hnosa koji se koristi kao greda, a na njemu je ploa.

(iz prezentacije doc. mg. Aleksandra Rajia sa interneta - Arhitektonski fakultet u Beogradu; crve-nom linijom je oznaen pogrean stav - elini profili ne gore a u poaru se i ne tope - ali omekava-

ju; elik se topi na viim temperaturama /oko 1430

o

C/ a u poaru u prostoriji su do 1100

o

C )Proizvoai kutijastih zatita od negorivih ploa se manje uputaju u teoriju zatite od

poara nosaa i pokuavaju da pridobiju projektante reavanjem svih (zanatskih) detalja.Daje se primer poznate firme koja i u Srbiji nudi kutijastu zatitu elinih konstrukcija:

3beton je vetaki materijal i moe se govoriti da je u klasi negorivih a konstrukcija od betona moeimati neku manju ili veu otpornost na poar zavisno od agregata, poloaja armature ...4Vodei proizvoai ekspandujuih pasti u EU imaju najbolje tabele za faktore preseka U/A ali trebabiti oprezan u pogledu njihove primene za slian profil (razlike za napr. HEA i HEM su velike).


11/14

Neki sluajevi prostijeg odreivanja odnosa U/A u sutini za eline konstrukcije pogreno!

tienje stuba koji je unutra, uz zid; stub od dva zavarena C profila (nekad i ispunjen malterom sa

vie gipsa, koji je vezao veu koliinu vode) u zidu (a.) nekad se i ne titi ili tanko i (b.) stub spolja

na uglu (titi se samo od atmosferskog uticaja); povrinske reetke ravne i lune (ove tiene pre-

mazima) termiki optereene sa svih strana: zid od betona dovoljne debljine, d, da titi stub spolja

a

b

c

d


12/14

Plastino teenje i deformacije elinih stubova i greda

Greda koja bi sa 3 strane bila optereena vatrom; H stub koji bi sa svih strana bio optereen vat-

rom (pokazani su detalji razvijeni od ponuaa koji prave posebne gips ploe klase A1 ili A2 sa prate -im priborom(CD elini profili, kope, elini tiplovi, zatitne ine itd. Unutranje konstrukcije(zidovi, stubovi, grede i dr.) mogu biti sa jedne, dve, tri ili svih strana izloenih vatrom ako su ug-raeni tako da ih konstrukcija uz koju su prislonjeni due vreme dobro titi (napr. ploa od betona).

O razlikama po znaaju otpornosti na poara konstrukcija zgrade

Jasno je da kako za one koji se nisu blagovremeno evakuisali, za gasioce/spasiocetako i za korisnika/vlasnika postoje znaajne razlike u vrednosti otpornosti na poar kon-strukcija. Treba naravno imati u vidu one osnovne kriterijume otpornosti na poar odre-enih konstrukcija (o tome je bilo rei u prologodinjem radu). Za bezbednost od poaranajvei znaaj se daje zidovima na granici poarnih sektora (PS) otpornim na poar s obzi-rom na zahtev za lokalizacijom poara i stubovima (posebno kod vieetanih zgrada).

London izgleda neverovatno da zgradu niko ne gasi: to je bila jedna od vie istovremenih paljevina

iz nemira huligana u Krojdonu; konstrukcije (desno) poputaju); ta ostaviti u sanaciji ovih kostura


13/14

Poputanje samo jednog stuba (kad ih ima malo) moe dovesti do kolapsa cele zgrade; ovoj visokojzgradi (desno)je pretilo prelamanje kolapsom stubova - visina van dohvata lestvi gasilaca

Kako su i unutar PS neke konstrukcije odgovornije (iji bi kolaps unutar PS izazvao veenegativne posledice) bilo je potrebno da se utvrdi neki sistem zahteva i on je kod nas uve-den jo pre 30 g. standardom JUS U.J1.240. Posle nekoliko godina je on auriran i uvedenje pojam poarnog segmenta (PSG) a nekoliko vrednosti u osnovnoj tabeli je korigovano.Naalost i tada je nekoliko slabosti promaklo. Kada je autor pisao preporuku JUS TP 21 nijebilo umesno da se vrednosti u tabeli menjaju, ali je ipak uneto malo izmena napomene ai b. Tako se dogodilo da su neke slabosti zaostale i u poslednjih dve godine nali su se onikoji su ih pronali i zloupotrebili. Ovde se daje varijanta tabela iz SRPS (JUS) TP 21.

Veza SOP i otpornosti na poar F h konstrukcija zgrade

Vrsta konstrukcije Metod

ispitiv.

JUS U.

Poloaj Stepen otpornosti prema poaru (SOP)

Otpornost na poar elemenata/konstrukcija

I

(NO)

II

(MO)

III

(SO)

IV

(VO)

V

(WO)

Nosivi zid J1.090 Unutar

poarnih

sektora

1/4 1/2 1 1.5 2

Stub J1.100 1/4 1/2 1 1.5 2

Greda J1.114 - 1/4 1/2 1 1.5

meuspratna kons. J1.110 - 1/4 1/2 1 1.5

Nenosivi zid J1.090 - 1/4 1/2 1/2 1

Krovna konstrucija / / - 1/4 1/2 1/2 1

Zid J1.092 Na granici

poarnih

sektora

1/4 1 1.5 2 3

meuspratna kons. J1.110 1/4 1/2 1 1.5 2

Vrata i klapne do 3.6 m2

J1.160 1/4 1/4 1/2 1 1.5

Vrata > 3.6 m2

J1.160 1/4 1/2 1 1.5 2

Konstrukcija evak. puta / neg.

mater.

1/2 1/2 1 1.5

Fasadni zid J1.092 spoljne

konstr.

- 1/2 1/2 1 1

Krovni pokrivab

J1.140 - 1/4 1/2 1

videti napomenu 1 u taki 9, pod 6): videti napomenu 2 u taki 9, pod 6)

U tabeli su naravno vrednosti otpornosti na poar iz tih vremena i navedeni su standardi


14/14

po kojima se predvidelo da se konstrukcije ispituju u skladu sa optim ISO 834.

Uvoenje novih vrednosti otpornosti daje mogunosti za formiranje jo jednog raz -reda /estog/ otpornosti na poar i naravno korekcija kojima bi se otklonile slabosti tabele.

Kako je novom standardizacijom omogueno i izostavljenje po nekog kriterijuma(napr. termike izolativnosti) za odreene konstrukcije (to je u preporuci TP 21 ve kori-eno pre 10 g. za vrata koja tite stepenita od prodora vatre i dima - ako u njima nema tada prihvati poar, nema gorivih materijala) - tabela se moe znatno iskomplikovati ialternativama. Jo se niko od standardizera u zemljama EU ne uputa ozbiljnije u te sup-tilnije analize. Najvie se radi na reavanju problema konstrukcija koridora za evakuaciju(hodnika i sl.), poarnog izdvajanja stepenita i konstrukcija fasada /gde se poar provla-i/, smiljaju koncepti ispitivanja na dejstvo poara tih konstrukcija u kojima ima stakle-nih panela, esto Al ramova (bez otpornosti na poar ili neznatne otpornosti) itd. Ta temaje kompleksnija i zasluuje poseban obimniji rad.

Literatura:

Nikola Kleut: JUS TP 21 2003 Tehnika preporuka za urbanistike i graevinske mere bez -bednosti od poara stambenih, poslovnih i javnih zgrada i komentar autora sa prilozima,Zatita sistem, Beograd 2005

Nikola P. Kleut : Planiranje i projektovanje hotela i poslovnih zgrada bezbednih od poara idrugih akcidenata, Zatita sistem, Beograd 2007

Nikola P. Kleut : Planiranje i projektovanje javnih objekata bezbednih od poara i drugihakcidenata, Zatita sistem, Beograd 2008

SFPE Handbook og Fire Protection Engineering, SE, Boston, Ma. 1995 (II; III izdanje 2002.)

Dougal Drysdale: An Introduction To Fire Dynamics; John Wiley and Sons, Chichester 1985.

Evaluation of Fire Safety : D. Rasbash, G. Ramachandran, B. Kandola, J. Watts, M. Law;John Wiley and Sons Ltd. 2004.

John A. Purkiss: Fire Safety Engineering - Design of Structures; Butterworth Heinemann,1996

Documents

Kleut Za Arh Simp III A