KLIMATOLOGIJA - najstarija disciplina meteorologije koja se bavi prouavanjem srednjeg stanja atmosfere- obuhvata i istraivanja o uzrocima promene klime, klimatske klasifikacije, razvoj klimatskih modela i modela opte cirkulacije atmosfere KLIMA ili PODNEBLJE (grki - inklinacija =nagib) - srednje stanje atmosfere, preovladjujue vreme

Podela prema ramerama: MIKROKLIMA (< 1 km) MEZOKLIMA (1 - 100 km) MAKROKLIMA (>100km)

NAJZNAAJNIJI KLIMATOLOKI ELEMENTI: zraenje padavine vetar isparavanje temperatura pritisak oblanost

- vrednosti klimatolokih elemenata se dobijaju statistikom analizom viegodinjih nizova podataka - klimatoloki elementi i njihovi parametri (srednje vrednosti, ekstremi, estine, odstupanja, korelacije i sl.) prikazuju se: TABELARNO, GRAFIKI I KARTOGRAFSKI

KLIMATSKI INIOCI (MODIFIKATORI): ASTRONOMSKI GEOGRAFSKI METEOROLOKI ANTROPLOKI

ASTRONOMSKI: intenzitet Sunevog zraenja geometrijski parametri Zemljine putanje (ekcentrinost, nagib ose rotacije i precesija)

METEOROLOKI: sastav atmosfere vazduna strujanja - OCA, frontovi, C i AC, regionalni i lokalni vetrovi oblanost

ANTROPLOKI: sastav atmosfere konc. aerosola termalno zagrevanje oblik i fizika svojstva Zemljine povrine

GEOGRAFSKI: geografska irina raspodela kopna i mora nadmorska visina morske struje reljef, vrsta podloge

GLAVNI INILAC KLIME: SUNEVO ZRAENJE

GEOGRAFSKI INIOCI:

geografska irina

Insolation Insolation

raspodela kopna i mora morske struje

nadmorska visina reljef, vrsta podloge UTICAJ RELJEFA NA KLIMU- stvaranje spec. klime manjeg prostora (topoklima) - mikroklima padina, visoravni, kotlina, navetrena/ zavetrena strana ... - uticaj na klimu mezo i makro razmera (modifikuju strujanja velikih razmera, kretanje frontova, kretanje i stvaranje ciklona)

METEOROLOKI INIOCI: sastav atmosfere

vazduna strujanja - OCA, frontovi, C i AC, regionalni i lokalni vetrovi oblanost

UTICAJ OVEKA NA KLIMU

SASTAV ATMOSFERE TA SE MENJA? (konc. gasova staklene bate, aerosola, jezgara kondenzacije) OBLIK I FIZIKI SASTAV PODLOGE

lokalne RAZMERE UTICAJA? mezo globalne

NA KOJI NAIN?

OBRADA ZEMLJI[TA manji albedo manji C i k kad je zemlji{te suvo ve}e C i k kad je zemlji{te vla`no poljoprivredne kulture dodatno menjaju klimu

NAVODNJAVNAJE I ODVODNJAVANJE pove}ano isparavanje smanjena vla`nost vaz. vi{e padavina manje padavina ni`e temperature vi{e temperature

KR^ENJE (PODIZANJE) [UMA

nestanak (stvaranje) {umske klime pogor{anje (pobolj{anje) hidrolo{kih uslova pogor{anje (pobolj{anje) kvaliteta vazduha (O2, CO2, zadr`avanje ~vrstih ~estica, zagdjiva~a)

STVARANJE VE[TA^KIH AKUMULACIJA

smanjene dnevne i godi{nje amplitude temperature pove}ana vla`nost vazduha (pojava magle, slane, rose) ja~i vetar

IZGRADNJA GRADSKIH I INDUSTRIJSKIH ZONA

KLIMA GRADA

- druga~ije radijacione, toplotne, aerodinami~ke osobine podloge- stvaranje nove specifi~ne klime, ali i uticaji regionalnih i globalnih razmera u zavisnosti od: veli~ine, strukture i polo`aja grada, vrste industrije, ...

ZRA^ENJE manji albedo zbog vi{estrukog odbijanja smanjena prozra~nost, vi{e aeroslola (~vrste ~estice, sumporni i azotni oksidi, te{ki metali) - smanjeni intenzitet i trajanje Sun~evog sjaja, ali i efektivno izra~ivanje

TEMPERATURA izmenjen bilans zra~enja i toplote smanjeno isparavanje vi{a toplotno zagadjenje slabiji vetar

toplotno ostrvo - najve}a razlika letnje no}i i zimska jutra (pri vedrom i tihom vremenu) - manji broj mraznih i ledenih dana, ve}i broj tropskih dana i no}i

OBLA^NOST I PADAVINE pove}ane koncentracije kondenzacionih jezgara pove}ane poja~ana konvektivna strujanja usled ve}eg zagrevanja kisele ki{e manje sne`nih padavina MAGLA pove}ana ~estina uzdizanje vazduha preko gradske prepreke smog pove}ane koncentracije kondenzacionih jezgara

VETAR - slabiji nego u okolini zbog trenja, mahovitiji, menja pravac, poja~ava se u "gradskim kanjonima" - lokalna cirkulacija ka centru toplotnog ostrva (povoljno zbog zagadjenja, rashladjivanja)

PARKOVI - posebna mikroklima: ni`a temp., smanjuju konc. CO2 pove}avaju O, zdr`avaju aerosole . . .

GLOBALNA I REGIONALNA RASPODELA OSNOVNIH KLIMATOLO[KIH ELEMENATA

vrednosti klimatolo{kih elemenata (srednje mese~ne i godi{nje vrednosti, vreme nastajnja min i max, amplitude...) geografska raspodela - kartografski prikaz srednjih polja klimatolo{kih elemenata pomo}u izolinija IZOLINIJA - linija koja spaja ta~ke sa istim vrednostima neke veli~ine

IZOTERME - temperatura IZOBARE - pritisakIZOTALANTOZE - godi{nja amplituda IZALOBARE - tendencija pritiska(izotalante) srednjih mes. temp. IZOHIPSE - visinaIZOTERE - srednja letnja temp. IZOHIJETE - padavineIZOHIMENE - srednja zimska temperatura IZONEFE - obla~nostIZOKRIME - temperatura tokom IZOTAHE - brzina (vetra) najhladnijh dana IZANEMORE - ja~ina vetraZANOMALE - odstupanje IZOSTERE - gustina vazduha(izoanomale) od normalne vrednosti IZAMETRALE - odstupanje srednje mes. tem. IZOHELE - koli~ina Sun~evog zra~enja od normalne vrednosti IZOLUKSE - osvetljenostIZOGEOTERME - temp. zemlji{ta IZOHAZME - ~estina polarne svetlostiIZOPLETE - temp. tla na raz. dubinama tokom godine IZOHALINE - salinitetTAUTOHRONE - istovremeno javljanje neke pojave IZOFENE - datum nastupa fenolo{ke faze

Sev. hem. najhladnije: sev. Kanada, Grneland (Tm < -300C, Ta - 60 - 650C) sev. ist. Sibir (Tm < -450C, Ta = -720C) najtoplije: ekvator (Tm 24 - 28 0C) Ju. hem. najtoplije: pustinje Australije (Tm 350C, Ta = 550C), Kalahari Afrika (Tm 300C) najhladnije: Antarktik (centar i do -350C)

GEOGRAFSKA RASPODELA TEMPERATUREjanuar

jul Sev. hem. najtoplije: pustinje sev. Afrike, srednje Azije i jug. zap. Amerike (Tm 400C, Ta = 50 - 600C) najhladnije: polarna oblast (Tm < 00C) Ju. hem. najhladnije: Antarktik (Tm < -15 - 350C, unutra{njost -700C, Ta -880C Vostok)

POLARNI TIP 1 max i 1 min avgust, mart

Amplituda unutranjost kopna: 60-65 0C okean 15 - 20 0C Greland, Antartik, Kan. ostrva 30-45 0C

GEOGRAFSKA RASPODELA PRITISKA

ISPARAVANJE

- prati promene temperature tla i vazduha (u viim g.. max leti, min zimi) najee se kartografski priakzuje potencijalno isparavanje

max PET suptropske pustinje - (3000 - 4000 mm godinje) T visoka, malo U ekvator - T nie, U veliko, PET manje ali blisko stvarnom

- prema polovima PET se smanjuje zbog niske temp.- stavarno isparavnanje vee iznad mora nego kopna (osim na ekvatoru)

UgEKVATORIJALNI POJAS - veliko U tokom cele godine, malo kolebanje (max - ravnodnevice min - solsitcijli) 80- 85%TROPSKI POJAS SUPTROPSKE PUSTINJE - malo U (max - zima min - leto) 25-40% OBLASTI MONSUNA - (max - leti min - zimi i pred poetak letnjeg monsuna) 70-75%UMERENI POJAS (max - zima min - leto) % vee U iznad mora nego kopna - manje kolebanje 75-85%POLARNA OBLAST - relativno visoka U tokom cele godine, malo kolebanje (max - leti min - zimi) 70-85%

VLANOST VAZDUHA

OBLANOST god

EKVATORIJALNI POJAS 2 max - ravnodnevice 2 min - solsitcijli 7-8 /10 (9/10)TROPSKI POJAS SUPTROPSKE PUSTINJE - mala 2 /10 (1/10) OBLASTI MONSUNA max - leti min - zimi UMERENI POJAS KOPNO max - leto min - zima MORE max - zima min - leto (zbog maritimnog uticaja i atm. poremeaja retko gde pravi kontinentalni hod) max 60 -750 g.. 8-8,5 /10 (9/10)

POLARNA OBLAST - relativno visoka U tokom cele godine, malo kolebanje (max - leti min - zimi) 3,5- 6,5 /10

GLOBALNA RASPODELA PADAVINA

EKVATORIJALNA OBLAST (do 100 g..)

R = 1000 3000 mm (Andi > 7000mm, Kamerun 9000 mm, Indonezija 6-7000 mm planina Valiali, havajsko ostrvo Kauai 12 000 mm))

OBLASTI SAVANA R < 1000 mm

STEPSKE OBLASTI R < 500 mm

SUPRROPSKE PUSTINJSKE OBLASTI R < 250 mm(Sahara, Libija Nubijska pustinja, Atakama (sev. ile i ju. Peru) < 50 mm)Arika u ileu 0,8 mm.

OBLASTI MONSUNA R >2000 (juna i jugoistona Azija, Karipsko more, delovi Srednje Amerika)erapundi 11000 mm; rekodnih 26 470 mm 1861 u julu 9 300 mm

UMERENI POJAS

MARITIMNI TIP R > 1 000 mm

KONTINENTALNI TIP R 5001000 mm

POLARNI POJAS

OBLASTI TUNDRI R < 300 mm

OBLASTI VEITOG SNEGA I LEDA

REKORDI

VISOKE TEMPERATURE----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mesto g.. Temperatura Rekord Datum -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------El Aziz, Libija (320 N) 58 0C Afrika / svet 13.9.1922.Dolina Smrti, Kalifornija (360 N) 57 0C Severna Amerika 10.7.1913.Tirat Cvi, Izrael (320 N) 54 0C Azija 21.6.1942.Klonkari, Australija (210 S) 53 0C Australija 16.1.1889.Sevilja, panija (370 N) 50 0C Evropa 4.8.1881.Rivadavia, Argentina (350 S) 35 0C Juna Amerika 11.12.1905.stanica Vandat (760 S) 15 0C Antartik 5.1.1974.-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

NISKE TEMPERATURE

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mesto g.. Temperatura Rekord Datum -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------Vostok, Antarktik (720 S) -88 0C Antartik/ svet 21.7.1983.Verhojansk, Rusija (670 N) -68 0C Azija 7.2.1892.Nortajs, Grenland (720 N) -66 0C Grenland 9.1.1954.Sneg, Jukon (630 N) -66 0C Severna Amerika 3.2.1947.Sarmiento, Argentina (340 S) -33 0C Juna Amerika 9.1.1954.Ifrane, Maroko (330 N) -24 0C Afrika 11.2.1935.[arlot Pas, Australija (360 S) -22 0C Australija 22.6.1949.-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

PADAVINE

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Mesto Visina padavina Rekord Datum -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------erapuni, Indija 26 470 mm najvea godinja suma 1861.Mt. Waialeale, Havaji 11 680 mm najvea srednja god. suma erapuni, Indija 930 mm najvea mesena suma juli 1861. Arika, ile 0,08 mm najmanja srednja god. suma-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

KOLEBANJA I PROMENE KLIME

- klima se menjala u pro{losti u kra}im i du`im razdobljima od globalnih do regionalnih razmera (u periodima od nekoliko stotina do vi{e miliona god. smenjivale su se tople i hladne klime, a u okviru njih ne{to toplija ili hladnije, kra}a ili du`a razdoblja) - dokaze pru`a paleoklimatologija - izotopi kiseonika u ledu i fosilnim ostacima, tragovi lednika, polen, fosilni ostaci, koralni grebeni, godovi - poslednje ledeno doba pre 10 000 godina, posle toga otopljenje sa povremenim kolebanjima klime - promene klime se ne ogledaju u promeni samo toplotnih uslova ve} i smeni ki{nih i su{nih perioda

1000 - 1200 god. - sekundarni klimatski optimum (primarni pre 3 000 god.) ledena kapa samo u sredi{njem delu Arktika (severnije od 800 g..), Grenland zelen- 1450 -1850 god. - malo ledeno doba - proirenje sev. ledene kape, na Grenlandu led- posle 1850. god. porast temperature - smanjenje ledenih povrina

- 1940. god. mali pad temperature - prestanak povla~enja lednika i smanjenja polarnog leda - porast srednje globalne temperature vazduha za vi{e od 0,5oC u XX veku (sada{nja brzina promene temperature je najve}a u poslednjem milenijumu)- minimalne dnevne temp. rastu u proseku dva puta br`e od maksimalnih dnevnih temp ; smanjenje dnevne amplitude temperature vazduha, broj dana sa mrazom, pomeranje poslednjeg datuma pojave prole}nih mrazeva.