Ključne varijable

2. predavanje, 24. februar

Ključne varijable

Sankcije kao metod izolacije

• Uperene upravo protiv demonstranata– Deca više ne putuju– Nema više stipendija – Zabavnik je 1990-ih prestao da objavljuje Paju

Patka i Mikija

• Produžavaju život vlastodršcu

• Daju mu moralno opravdanje da se brani od agresije

Санкције за Гадафија и његов режим

• Ronald Reagan: Gaddafi - the "mad dog of the Middle East".

• 1985 –bombe eksplodirale na rimskom aerodromu

• 1986 – akcija SAD protiv Gadafija - njegov šator pogođen

• Gaddafi: military victory over the United States

Sindikati žele da MMF ostane

• Albert Jeger (šef misije) se na to slatko nasmejao.

• Mi smo im rekli da nas je strah šta će biti kad oni odu - Ranka Savić

• Ona zna da je bolje da novac ode za investicije nego za povećanje plata i penzija.

• Da li bi to smela da kaže svojim članovima, pitali smo: – “Niti bih htela, niti bih smela”

Zašto žele da ostane?

• Poverenje – plate u stranim firmama u Srbiji?

• otpremnine?

Ključne makroekonomske varijable

• proizvodnja,

• cene,

• zaposlenost

• saldo spoljnotrgovinskog bilansa.

• Kao krvna slika

Relativni značaj EU, USD

GNI per capita u svetu, USD

Šta pratimo

• Nivo (ukupno i p.c)

• Rast

• Razlikujemo tumačenje krizne i regularne situacije

Velike ekonomske krize i privredni oporavak

- kretanje industrijske proizvodnje -

3040

5060

7080

90100

110120

130

1929 1930 1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937

SAD

Nema~ka

Velika Britanija

Francuska

SR Jugoslavija, 1989-97

Domaći zadatak - recesija iz 2008: najveća kriza posle 1929?

Kriza iz 1929 Tekuća kriza

BDP Trajanje krize

Najveći pad (1929-1933)

Kumulativni pad

2008 2009 2010

SAD

Francuska

Itaija

Grčka

Španija

Srbija 5,5 -3.1 1.5

http://www.bea.gov/newsreleases/national/gdp/gdp_glance.htm

Source: Schneider and Enste (2000)

Procena sive ekonomije u svetu, Afrika Centralna Evropa Nigerija, Egipat 68

–76

Mađarska, Bugarska, Poljska

20–28

Tunis, Maroko 39–

45

Češka Republika, Rumunija, Slovačka

9–16

Latinska Amerika

Bivši Sovjetski Savez

Meksiko, Peru 40–

60

Belorusija, Gruzija, Ukrajina 28–43

Čile, Brazil, Venecuela

25–

35

Baltičke države, Rusija 20–27

Azija OECD

Tajland 70 Grčka, Italija, Španija, Portugalija

24–30

Filipini, Malezija, Koreja

38–

50 Sve ostale 13–23

Hong Kong, Singapur

13 Austrija, Japan, SAD, Švajcarska

8–10

Inflacija

• Lasperov, Pašeov, Fišerov indeks

• 4 razloga za precenjivanje ICM– Supstitucija, kvalitet, novi proizvodi, autleti

• Zemlje sa najvećom inflacijom

• Sa najmanjom

• Srbija

Inflacija u Srbiji

Visoka inflacija

• EU – < 2%

• Visoka inflacija- sve preko 10%

• Hiperinflacija. Preko 50% mesecno, ali da traje preko 1 god.

Zašto je inflacija manja nego što statistika prikazuje• Supstitucija proizvoda iz korpe – ako poskupe

pomorandže, kupovaće se više jabuke ... Pošto je ICM bazni indeks, ovakvo smanjenje pondera nekih proizvoda se neće videti.

• Kvalitet raste – vremenom kvalitet proizvoda raste – npr. automobilske gume, smanjuju troškove vožnje ali se to ne vidi iz ICM

• Novi proizvodi – nema ih u korpi, a dolazi do dramatičnog pojeftinjenja

• Outlet – rasprodaje i kineska roba- sve se to ne vidi

• U SAD se procenjuje da CPI za 1% precenjuje inflaciju

Devizni kurs i inflacija

Inflacija - generatori

• Kako se računa inflacija• dugoročna stopa inflacije u stvari predstavlja razliku

između stope rasta nominalnih novčanih fondova i stope rasta realnog BNP, korigovanog

• elasticitetom η:• (8.4) π = μ − ηg.

• Prevelika javna potrošnja• Balaša – Samjuelsonov efekat

• Bazna – ukupna– Statistički– Makroekonomski

Uzrok inflacije

Kretanje neto zarada i troškovi života

80

130

180

230

280

330

380

430

okt.00

apr.01

nov.01

maj.02

dec.02

jun.03

jan.04

avg.04

feb.05

prosečne mesečne zarade

troškovi života, dec. 2000=100

Kretanje realnih neto zarada,

80

130

180

230

280

330

okt.00

maj.01

nov.01

jun.02

dec.02

jul.03

feb.04

avg.04

mar.05

u evrima

u dinarima, dec. 2000=100

nezaposlenost

• 400.000 ljudi izgubilo posao?– Verovatno tačno

• Anketa o radnoj snazi

• Zvanična statistika

• razlika?– Zdravstveno osiguranje– Druge pogodnosti

• Crna Gora – 5%

• Porasla sa 14 na 20 odsto

• pokazala je anketa koju je RZS uradio u skladu sa preporukama Međunarodne organizacije rada i Agencije EU za statistiku, Evrostata.

400.000 novih nezaposlenih?

• od ukupnog broja nezaposlenih– njih 226.470 dobilo otkaz 2009. ili ostalo bez

posla zbog likvidacije preduzeća– dok je 2008. takvih bilo 136.660.– Ostatak - 2010

Dva izvora – zvanična statistika

• i Anketa

• Drugi je pouzdaniji, ali se radi ređe

Šta hoće taj MMF

Struktura finalne tražnje, 2000-2004,

-17% -21% -23% -22% -29%-12%

85% 90% 89% 88% 92%72%

17% 17% 18% 18%18%

15%

14% 14% 16% 16%17%

25%

-30,0%

-10,0%

10,0%

30,0%

50,0%

70,0%

90,0%

110,0%

130,0%

150,0%

2000 2001 2002 2003 2004

Investicije

Mater. izdaci države

Privatna potrošnja

Neto izvoz

BDP=100

ciljna srednjoročna struktura

Figure 2.2

(S-I)(X-Z)

(T-G)

Ostatak sveta

Država

Privatnisektor

Figure 2.3 (a)

C

I

G

X-Z

Počinjemo tako što sabiramo (agregiramo) sve na finalna dobra i usluge proizvedene u zemlji

Figure 2.3 (b)

GDP

C

I

G

X-Z

Ovu sumu nazivamo bruto domaćim proizvodom (BDP)

NDP

BDP

C

Amortizacija

I

G

X-Z

Kada oduzmemo amortizaciju, dobijamo neto domaći proizvod

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Tržišne cene razlikuju se od faktorskih cena za iznos posrednih poreza (i subvencija)

Nacionalnidohodak

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Nacionalni dohodak je dohodak proizvodnih faktora

Lični dohodakNacionalni

dohodak

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Da

(minus neisplaće-ne zara-de, korpo-rativni porezi, doprinosi za soci-jalno osiguranje)

Ličniraspoloživi

dohodak


dohodak

NDP

BDP

C

Posredniporezi

Amortizacija

I

G

X-Z

...

Lični raspoloživi

dohodakC

...koji se

S

Ličniraspoloživi

dohodak


dohodak

NDP

BDP

C

Posredni porezi

Amortizacija

I

G

X-Z

Tabela 2.7Bilansne jednačine u 1999 (% of GDP)

S-I T-G CA

USA -4.7 1.0 -3.7 Japan 10.3 -7.6 2.7 European Union 2.8 -2.5 0.3

Belgium 4.2 -1.0 3.2 Denmark -3.2 2.9 -0.3 France 4.6 -2.2 2.4

Germany -1.6 1.6 0.0 Italy 2.9 -2.3 0.6 Netherlands 4.2 -0.6 3.6

Spain 0.3 -1.4 -1.1 Sweden -0.6 2.3 1.7 UK -2.2 0.7 -1.5

2006 S-I T-G CA

SAD -3.6 -2.5 -6.1

Japan 6.1 -2.2 3.9

Belgija 1.2 0.8 2

Danska -1.3 3.7 2.4

Francuska 0.5 -1.7 -1.2

Nemačka 6.2 -1.1 5.1

Italija 1 -3.4 -2.4

Holandija 7.2 1.8 9

Španija -

10.6 1.9 -8.7

Švedska 4.7 2 6.7

V. Britanija -0.6 -2.8 -3.4

Evrozona 1.1 -1 0.1

Tabela 2.7 Ključna bilansna jednakost 2006. godine(% BDP)

Documents

Ključne varijable