8/6/2019 knjiga dzoni

1/3

1. Teorija masovne kultureIako se obino smatra da je masovna kultura nametnula amerikanizaciju, Amerika sa druge stranmasovnu kulturu kao opasnost po ameriki stil ivota. Mekdonald je vidi kao sredstvo homogenizUlagivanjem masama, ona je prijemiva za njih. Nisko obrazovanje, psiholoka slabost, ine prijemivim kiu. Zapadna kultura, dve kulture tradicionalna (visoka kultura) i masovna ku

Masovna kultura je nastala u trenutku kada su se stvorili uslovi u vidu jeftinih knjiga, mas medija i suzima od masovne kulture ali nita joj ne vraa. Kako se razvija, postaje toliko udaljen da se korenimogu povezati sa visokom kulturom. Masovna kultura nije isto to i narodna koja joj prethodi. Ranarodna je produkt ljudi, naroda, a mase ne mogu da stvaraju kulturu, ve joj je nametnuta odozgozid izmedju narodne i visoke i mase integrie u visoki zid iskvarene visoke kulture. U SSSR-u makultura je veoma zastupljena, ali je njena sutina usmerena na vlast, kontrolu. Greemov zakon u kpodrazumeva da loa kultura potiskuje dobru. Nekada je postojala razlika izmedju narodne i vkulture, sada su granice sruene, pa je visoka prinudjena da se nadmee sa kiom. Tu borbu ne modobije jer je on laki i jednostavniji za mase. Sve bi bilo dobro kada bi visoka i masovna kultura pociljnu grupu, ali to nije tako. Masovna kultura je veoma demokratina, odbija diskriminaciju bilozato je veoma homogenizujua. Visoka kultura pokuava da se odbrani na dva naina: 1. akademizm

avangardizmom. 1. Nadmetanje imitacijom 2. potpuno povlaenje iz borbe 3. stvaranje autonoprostora za umetnika. Akademizam je na izgled prava roba, a u stvari nije. Ipak i pored borbe mas kplavi sve, a pod svoje okrilje poinje da obuhvata i avangardizam i akademizam. Jedinstvo je izu bitno, ali ne moe se postii u dananjem drutvu specijalizovane proizvodnje. Stvorena suidentinog prostora i za decu i odrasle strip npr. Promena idola-idoli potronje. Masovna kultura nne moe da bude dobra jer masa nikada ne moe da bude isto to i grupa pojedinaca. Ona je skugomila bezlinih jedinki, pa tako je i ona bez vrednosti. Konzervativci nadu vide u izgradnji klzidova, a marksisti vide mase kao zdrave ali zatrovane, treba im dati pravu stvar. Konzervashvatanje je ipak bez nade u dananjem svetu.

2. Kulturna industrija

Adorno je tvorac teorije masovne kulture, masovnog drutva, autoritarne linosti. Teorija kuindustrije razvija se u periodu bujanja nemakog faizma. Jedini spas i kritika misao pronalazumetnosti kao glavnom orudju kulture, protiv kapitalizma. Problem dananje kulture je to svemu naslinost jer pod monopolom, sva kultura je ista. Opravdanje se nalazi u nudi zadovoljenja istih pomnogih, ali to ne moe da opravda. Sutina toga je da na taj nain vlast namee svoju volju opravdase. Neopravdano je kada razliite grane kulture poinju da budu identine. ematizam proizvodnje ddo toga da naizgled razliite potrebe ljudi i individualnost zadovoljavaju razliiti proizvodi, ali susutini isti. Ideju prevazilazi efekat. Brzina odlikuje kulturnu industriju jer informacije tako brzo prda mozak ljudi ne sme da razmilja, ako eli da neto ne propusti. Suprotnosti nestaju, izjednaavaStil postaje ekvivalent vlasti. Kulturna industrija postavlja imitaciju kao centar i sutinu. Ponpotranja u duhovnoj produkciji deluju u korist vlasti. Novo se iskljuuje iako se potencira na rdinamici. Tako se privid stvara, a u stvari se nita ne menja jer promena ne odgovara sistemu.umetnost se autonomnoj priunjala i neprimetno idu zajedno. Umetnost i razonoda se spajaju, nespojspaja i dovodi do lane forme totalnosti kultturne industrije. Ona se sastoji iz ponavljanja. Nije izopaenje kulture ve i produhovljenje zabave. Rad u drutvu je teak i ovek trai odmor i razonoje mehanizacija toliko mona da je i sam odmor prosta kopija rada. Zabava postoji do sada jer ne sukljuuje razmiljanje, a sve to zajedno vodi odranju poretka. Zabava govori oveku da zaboravi p jer je nemoan. Beg nije beg od loe stvarnosti, nego do pomisli na otpor. Naizgled velike slograniene su od poetka ukljuivanja u drutvo. Stvaranjem pouzdanog sledbenika ukida se trag

8/6/2019 knjiga dzoni

2/3

likvidacijom tragike ukida se individua. Reklama je veoma bitna za kulturnu industriju jer usmerava na trite, u njoj se oliava vladavina sistema.

3. Klasni ukusi i ivotni stiloviBurdije uvodi tezu po kojoj klase formiraju svoje ukuse. Ne postoji prirodni ukus, ve je ukus posl

raznih faktora. Na osnovu kulturnog kapitala dominantne grupe nameu svoj ukus, kao pravi, stvaraju razliku izmedju sebe i drugih. Kultura tako postaje polje klasne borbe i bitno utie na formdrutvene nejednakosti. Na ekonomskom nivou raspodele, ono to je za nie stupnjeve nedostino, luto ubrzo postaje nunost. Naelo konformiteta za cilj ima da ohrabri skromne izbore u svakoj situRazliite klase imaju razliite rei. Estetska dispozicija je tipino prihvatanje umetnikog deladefinie subjektivno i objektivno. Klase najbolje razdvaja nain na koji delo vide. Vladajui ukus ne da vidi iza iste estetike. Najbitnija je lepota i drutveni znaaj, dok stvari posmatraju kao univerlepe ili rune. Samo pojedinci, intelektualna elita, moe iza prividno rune stvari da vidi sutinu i prolepotu. Drutvene klase manje se razlikuju po stepenu priznavanja, a vie po stepenu poznavanja legikulture. Ideologija prirodnog ukusa naturalizuje realne razlike. Tako ideologija prirodnog ukusa posdva modela sticanja kulture: 1. celokupno uenje (u okviru porodice, rano) 2. kasnije uenje (meto

ubrzano). Kult masovne kulture mogao bi biti samo jedan oblik prikrivenog klasnog rasizma kojpotvrdjivanju kulturne nematine. Ono to razdvaja mase od ostalih klasa je sve manja subjektivna nivotnog stila, a vie ekonomska i kulturna sredstva, dok je nedostatak moi da se postave vlastiti najvee otudjenje. Radnici su u celini podredjeni principu konformiteta. Svaki odnos prema kulturi se postaviti po principu razmaka izmedju poznavanja i priznavanja. Mase razapete izmedju prvoljnih ukusa, prave disparatne izbore, a sve to upuuje na jedan nain sticanja. Za klase su karakteripreferencije koje pretpostavljaju potvrdjivanje jednog umea ivljenja naspram odbojnosti prema druEstetska dispozicija je dakle odnos koji razliite klase imaju prema umetnikom delu, tj. Odnospreko njihovog odnosa prema umetnikom delu.

4. Pronalazak svakodnevnogDe Serto je bitan za istraivanje studija kulture koji se bave stvaralakom ulogom pojedinca ili grprocesu komunikacije kulturnik tekstova. Kreativnost je najbolji otpor. Serto razlikuje institucionalnui mo malih svakodnevnih praksi pojedinaca, jer se stvarnost konstantno reformulie pod utiobinog oveka. Istraivanje nastalo ispitivanjem kako operiu korisnici za koje se pretpostavlja pasi disciplina. Cilj njegovog rada je da razjasni delatnosti korisnika iji je status potinjen, a nazivpotroai. Ispitivanje svakodnevnog usmereno je na grupe koje nisu pripadale kontrakluturi, a tri pozodredjenja su doprinela realizaciji ispitivanja:1. Korienje ili potronja Poznavanjem predstava ili ponaanja jednog drutva ini se mognaznaiti kako te objekte koriste grupe ili pojedinci. Fabrikacija kao proces ne ostavlja vie potromesto na kojem mogu obeleiti to to ine od proizvoda. Racionalizovanoj proizvodnji odgovara druga proizvodnja, oznaena kao potronja.2. Procedura svakodnevne kreativnosti Fuko zamenjuje analizu aparata koji vre mo-vlast, anadispozitiva, akutne tehnike procedure nadziranja. Postavlja se pitanje koji naini injenja obrazustrani potroaa ili onih nad kojima se vlada mnjenje suprotno postupcima koji organizuju socio-poluredjenje.3. Formalna struktura praksi Politika kultura se sutinski formulie u umeima miljenja kombinatornim i korisnikim potronjama. Marginalnost vie ne prikazuje male grupe, ona jemasovna marginalnost. Ipak to ne znai da je homogenizovana. ema odnosa izmedju proizvopotroaa menjala se u tri pravca: 1. potraga za problematikom 2. opis nekih praksi 3. irenje anali

8/6/2019 knjiga dzoni

3/3

svakodnevnih delatnosti na naune sektore. Potroai svojim praksama proizvode lutajue lPUTANJA evocira kretanje, STRATEGIJA je proraun odnosa snaga-svojstvenost, TAKTIKE svojstvenost, ne razlikuje drugo, RETORIKA modeli za razlikovanje tipova strategija. Dvojstvo ipisanje moglo bi da zameni proizvodnja-potronja.

5. Potkulture znaenje stilaHebdid analizira kako pojedinci i grupe koriste potkulture da bi se identifikovale kao opoziciodnosu na vladajui sistem vrednosti i zvaninu kulturu. On uvidja prekrilaku prirodu subkultuje ipak svestan da kapitalistiko drutvo uvlai opozicione strukture i pravi od njih mejnstrim potrodrutva. Koncept kulture je nejasan jer se odnosi i na proces i na proizvod. Ipak, dve osnovne defin1. klasina i konzervativna-standard estetskog savrenstva 2. antropoloka ona je odredjeni ivljenja u kome se izraavaju odredjene vrednosti. Te dve suprotstavljene kulture su se morale izmobuhvatiti izuavanje odnosa izmedju elemenata u celokupnom nainu ivota. Bart se u analizi makulture nije interesovao za razlikovanje dobrog od rdjavog, ve je pokazivao kako svi prividno spooblici i rituali mogu da se pretvore u mit. Krenuo je od postavke da je mit vrsta govora, a pri

lingvistikog metoda na sisteme van jezika dosta je doprinela novim mogunostima za savremene skulture. Marks pokazuje da je u nemakoj ideologiji osnova kapitalistike strukture skrivenproizvodjaa. Ovo se ne dogadja manifestno ve latentno, ispod svesti. Svi aspekti kulture mofunkcioniu kao znakovi. Znak ne postoji samo kao deo stvarnosti ve odraava i drugu stvarnorazumevanje ideoloke dimenzije znakova bitni su konatativni kodovi koji su ustvari mape znaenjanastaju u postupku selekcije. Pitanje je samo kada e posebna ideologija nadvladati u datom trenutsvakoj epohi misli vladajue klase su vladajue misli. Hegemonija je situacija akda privremeni odredjenih drutvenih grupa ima optu drutvenu vlast nad drugim potinjenim grupama. Hegemtraje dok su potinjeni ukljueni u ideoloki prostor vladajuih. Hegemonija ne moe trajno da potistog saveza jer je to pokretna ravnotea. Izazov hegemoniji predstavlja potkultura, kroz stil, patako bogat znaenjem. Neki vezuju potkulturu za suprotnost mladih i starih, dece i roditelja. Ipak, omladinske kulture se pojavljuje u periodu razdvajanja radnikog drutva, poveava potroakeradnike omladine i promene obrazovnog sistema. Kompenzatorska funkcija nova grupa, samopotovanje. Ponavljanje roditeljske kulture kopiranjem interesovanja odraslih pripadnika.