Knjiga Mladi i Slobodno Vrijeme

5/24/2018 Knjiga Mladi i Slobodno Vrijeme

1/237

Dr. Rua Tomi Dr. IzudinHasanovi

M L A D I I S L O B O D N OV R I J E M E

Tuzla, 2007.Dr. Rua Tomi Dr.Izudin HasanoviM L A D I I S L O B O D N O V R I J E M E

Recenzenti:Dr.Refik Cati, red.prof.Dr.enad !uzi, red.prof.


2/237

Naslovnica:"r. "a# a Hrvanovi

Lektor:"ir#ana $oi, prof.

Tehniko re!en"e:%lma &lina'

#ta$%a :()**+!T- Tuzla

&a 'ta$%ari":!adika "uri, direktor

Ti ra( :00 prim#eraka

Sa)r(a"

*o+lavl"e ,Osnove %e)a+o+i"e slo-o)no+ vre$ena

Histori#ski osvrt na slo/odno vri#eme o#am slo/odno1 vremena eda1o1i#a slo/odno1 vremena 7!lo/odno vri#eme faktor od1o#a i o/razovan#a 3I1ra i slo/odno vri#eme 456idovi aktivnosti slo/odno1 vremena, klasifika'i#ai o/il#e#a 47

aela kori8ten#a slo/odno1 vremena 20ro1ramiran#e slo/odno1 vremena 25"etode or1aniziran#a slo/odno1 vremena 29$io+psi:o+so'i#alne karakteristike mladi: 27%1ensi so'i#aliza'i#e i slo/odno vri#eme 0)/itel# i slo/odno vri#eme mladi: 2;kola i slo/odno vri#eme mladi: !lo/odne lo1a 8kole u razvi#an#u stvaralaki: sposo/nostiuenika u slo/odno vri#eme 52?naa# vo@en#a dnevnika za od1o# mladi: 55

6r8n#a'i i slo/odno vri#eme mladi: 5"asmedi#i i slo/odno vri#eme mladi: 57


3/237

;ira dru8tvena sredina i alo/odno vri#eme mlali: 0ripreman#e kadrova za rad u slo/odnom vremenu 2>lo1a nastavnika i roditel#a u or1aniza'i#i aktivnostislo/odno1 vremena d#e'e i mladi: Rezime A?ada'i za dopunski rad i istraivan#e 92

*o+lavl"e .*ore$e/a"i %ona'an"

o#am poremea#a u pona8an#u 97Barakteristike d#e'e s poremea#ima u pona8an#u 9A>zro'i nastanka poremea#a u pona8an#u 706idovi poremea#a u pona8an#u 7Barakteristike na#e8i: poremea#a u pona8an#u 77o8i o/ia#i i lo8e navike 77D#ei#i otpor 7Ae1ativizam 73D#ei#a nedis'iplina A0%kolektivnost+osaml#enost+dereistiko mi8l#en#e+autizam A0a kod d#e'e A4

D#ei#e kra@e i pl#ake AD#ei#e pl#ake A$#ean#e i izosta#an#e s nastave A5%1resivnost A9"ane i poremea#i u seksualno# o/lasti A9Homoseksualnost A71zi/i'ionizam AA6oa#erizam A3Transvestitizam A3*eti8izam 30!adizam 34

"azo:izam 34Boprofili#a, koprofa1i#a i koprolali# a 34edofili#a 32&erantofili#a 32$esti#alnost 32ekrofili#a 32&rupne perverzi#e


4/237

orno1rafi#a 37!eksualno zlostavl#an#e 37Rezime 404?ada'i za dopunski rad i istraivan#e 40

*o+lavl"e 0Delinkventno %ona'an"e

o#am delinkventno1 pona8an# a 407reovla@u#ui fakori malol#etnike delinkven'i#e 4071zo1eni faktori 407>t#e'a# industri#aliza'i# e i ur/aniza'i#e 407kolo8ka sredina 40A>t#e'a# o/itel#ska1 faktora 40A>t#e'a# 8kole i o/razovan#a 403>t#e'a# materi#alni: uv#eta + siroma8tvo i /o1atstvo 403>t#e'a# alko:olizma i opo#ni: dro1a 403e1ativni ut#e'a# uli'e t#e'a# literature, 8tampe, filma, radi#a, tv 440

>t#e'a# ostali: so'io1eni: faktora 440>t#e'a# lini: faktora 440Barakteristike linosti mladi: delinkvenata 446idovi delinkventno1 pona8an#a 449>lo1a o/itel#i u nastanku delinkventno1 pona8an#a 443"e@ul#udski odnosi u o/itel#i 422>lo1a 8kole u nastanku delinkventno1 pona8an#a 425!lo/odno vri#eme i delinkventno pona8an#e 429!redstva masovne komunika'i#e i delinkventno pona8an#e 423!tarosne 1rani'e krivino1 malol#etni8tva 42ravne sank'i#e i delinkventno pona8an#e d#e'e i omladine 4

rim# eri delinkventno1 pona8an# a 49Rezime 47?ada'i za dopunski rad i istraivan#e 47A

*o+lavl"e 1Ovisnost

o# am ovisnosti 4A4>lo1a o/itel#ski: prilika u nastanku ovisnosti 4A2>lo1a 8kole u nastanku ovisnosti 4ADa li #e pu8en#e /olest 4Au8en#e d#e'e i mladi: 4A9asivni pu8ai 430Bako prestati pu8iti 434


5/237

%lko:ol 43o# am alko:olizma 43>zro'i alko:olizma kod mladi: 435osl#edi'e alko:olizma 439Dru8tvena reak'i# a 43Aarkomani#a 433Defini'i# a narkomani# e 433*aktori znaa#ni za nastanak ovisnosti 204!o'i#alne i psi:olo8ke karakteristike narkomana 20

%doles'en'i#a i dro1a 205)/itel# i narkomani#a 20;kola i narkomani#a 207?na'i pomou ko#i: roditel#i mo1u otkriti da se di#ete dro1ira 207)visnost o komp#uteru 20ABo'kan#e 240"i8l#en#a mladi: o pu8en#u, alko:olu i dro1i 244Rezime 22?ada'i za dopunski rad i istraivan#e 223

*o+lavl"e 2Rezltati e$%iri"skih istra(ivan"a

"etodolo1i#a istraivan#a 2%naliza anketno1 upitnika za uenike osnovne 8kole 27%naliza anketno1 upitnika za uenike sredn#e 8kole 253%naliza anketno1 upitnika za nastavnike osnovne 8kole 23%naliza anketno1 upitnika za profesore sredn#i: 8kola 293

*o+lavl"e 3*reventivni i korektivni ra) na %re)%re!en" i s%r"eavan" tro'en"aslo-o)no+ vre$ena $la)ih na )r'tveno4ne%o(el"an nain

reven'i#a poremea#a u pona8an#u 2A4)/itel# E 2A4inost od1a#atel#a 2A;kola 2A5Centar za so'i#alni rad 2A7oli'i#a 2A3"edi#i 230?dravstvene ustanove 230reven'i#a delinkventno1 pona8an#a 234reventivni rad s d#e'om i mladima 234)/itel# 232;kola 23


6/237

!lo/odno vri#eme 235Centar za so'i#alni rad 23oli'i#a 239!>D 23Areven'i#a ovisnosti 233Cil#evi preven'i#e 233rimarna preven'i#a 04!ekundarna preven'i#a 02Ter'i#arna preven'i#a 0

>lo1a 8kole i o/itel#i u preven'i#i ovisnosti 0&re8ke roditel#a i nastavnika 05;kolski preventivni pro1ram 0;ta tre/a#u uraditi roditel#i da /i pomo1li svo#o# d#e'i 0A$or/a protiv ovisnosti 03rim#er rada >druen#a roditel#a u Tuzli na spr#eavan#u ovisnosti 40> /or/i protiv /olesti ovisnosti 40

Literatra 4

Bio+ra5i"e atora 43

*re)+ovor

Knjiga Mladi i slobodno vrijeme" predstavlja pokuaj autora daosvijetle ovu aktualnu drutvenu problematiku i daju doprinosunapreenju pravilne organizacije i provoenja slobodnog vremenamladih.

Slobodno vrijeme postaje ljudska potreba i jako je znaajno kako gaiskoristiti. Kvalitetu civilizacije u budunosti prepoznat emo po kvalitetirekreacije i izborima aktivnosti u slobodno vrijeme.

Svi autori koji su se bavili analizom sloibodnog vremena naglaavali

su njegovu odgojnu i obrazovnu !unkciju. ledajui njegove odgojno#obrazovne potencijale i njegove !unkcije$ slobodno vrijeme jeuniverzalna socijalna pojava i dominantna pedagoka kategorije% sveee znai i novu dimenziju suvremene pedagoke stvarnosti.

&ravilna organizacija slobodnog vremena svih dobnih kategorija'djece$ mladih$ odraslih i starih osoba( jako je va)an zadatak svakognaprednog drutva.

*aim radom osvijetlit emo posebno naine provoenja slobodnogvremena i agense socijalizacije koji imaju presudan utjecaj uopredjeljenju mladih za troenje slobodnog vremena mladih na navedeninain. +bradit emo i najee vidove poremeaja u ponaanju$

delinkventno ponaanje i razliite vidove ovisnosti kojima mladi najeepribjegavaju u slobodno vrijeme.


7/237

,ilj je rasvijetliti i predstaviti iroj drutvenoj javnosti ovu aktualnudrutvenu problemantiku$ kako bi svi !aktori koji mogu dati svoj doprinosu njenom unapreenju pravovremeno i adekvatno djelovali.

Knjiga e dobro doi studentima pedagogije i psihologije i drugihnastavnikih !akulteta$ studentima edukacij sko#rehabilitacij skog

!akulteta$ socijalnog rada$ medicine i drugima koji e u svome buduemradu raditi s djecom i mladima$ a posebno pro!esionalcima-nastavnicima$ pro!esorima$ pedagozima$ socijalnim radnicima$lijenicima$ pravnicima i drugima koji se bave u svome svakodnevnom

radu djecom i mladima$ da ih uvede u najee vidove drutveno#pozitivnog i drutveno#negativnog provoenja slobodnog vremena.Knjiga e dobro doi i iroj drutvenoj javnosti da podsjeti na

postojanje slobodnog vremena mladih i opasnostima koje mlade stalnovrebaju i prijete im da odu u negativnom pravcu$ ali i da im da smjernicekojim oni trebaju ii u radu sa mladima na ovom polju.

Molimo as da nakon prouavanja ove knjige date ae miljenje$sudove i prijedloge koji nam mogu pomoi u daljem oblikovanju knjige.

+vom prilikom )elimo se zahvaliti svima onima koji su pomogli daova knjiga ugleda svetio dana ".

*ajtoplije se zahvaljujemo recenzentima knjige- cjenjenom pro!esoru

dr./e!lku ,atiu$ redovnom pro!esoru &edagokog !akulteta u 0enici ipro!.dr.*enadu Suziu$ pro!esoru 1ilozo!skog !akulteta u 2anjoj 3uci%Mirjani 2o)i$ pro!. Katolikog kolskog centra u 4uzli$ lektoru knjige$mrMaji 5rvanovi$ autorici naslovnice$ 6lmi linac$ studentici

7dukacijsko#rehabilitacijskog !akulteta u 4uzli$ tehnikom urednikukjnige$ direktorici 8zdavake kue +11#S74 4uzla$ gospoi Sadiki

Muri$ studentima &edagogije#psihologije i Socijalnog rada 1ilozo!skog!akulteta u 4uzli$ 2oku 4omiu$ studentu &ravnog 1akulteta u 4uzli$6meli 6vdi$ studentici &rirodno#matematikog !akulteta u 4uzli to supomogli u prikupljanju i obradi podataka.

6utori


8/237

*o+lavl"e , Osnove %e)a+o+i"eslo-o)no+ vre$ena


9/237

+snove pedagogije slobodnog vremena

6ISTORIJS7I OSVRT NA SLOBODNO VRIJEME

!lo/odno vri#eme #e karakteristika suvremeno1 dru8tva, fenomen visokorazvi#eno1 dru8tva.

"oderniza'i#om proizvodn#e, uvo@en#em te:nike i automatiza'i#e poveavase produktivnost rada, a sve se vi8e skrau#e radno vri#eme, a poveavaslo/odno vri#eme.

$ez o/zira 8to se slo/odno vri#eme vezu#e za industri#sku 'iviliza'i#u i na8evri#eme, ono ima puno duu povi#est.

) n#emu #e imao iz1ra@en stav #o8 %ristotel. ?a n#e1a #e pravi ivot uslo/odnom vremenu, a to vri#eme su imali samo slo/odni. > slo/odnomvremenu oni su se /avili raspravl#an#em, filozofiran#em, prisustvovali sukomedi#ama i tra1edi#ama, uivali u um#etnosti, /avili se sportom, sud#elovalina manifesta'i#ama i takmien#ima.

&ra@ani drevno1 Rima provodili su slo/odno vri#eme u forumima,amfitetatrima, stadionima, 'irkusima, /i/liotekama itd. &r'i i Riml#ani teili su-:armoni#ski razvi#enome- ov#eku, a dokoli'a #e za n#i: /ila klasini ideal kaokra#n#i 'il# i svr:a ov#ekovo1 posto#an#a.

)d tada #e ukazano na posto#an#e di:otomi#e radno1 i slo/odno1 vremenakao o odnosu -nude i slo/ode-.

Dokoliarili su samo malo/ro#ni i imuni, dok potin#ena klasa ni#e imalaovu privile1i#u.

?/o1 za/ave /o1ati: posto#ale su arene, u ko#ima su i: za/avl#ali siroma8ni/or/om na ivot i smrt. ?nai, dokoli'a #e /ila privile1i#a /o1ati:, a siroma8ni,ko#i su /ili u veini, znali su samo za rad.

!redn#i vi#ek #e tako@er pridavao znaa# slo/odnome vremenu. )no #e /iloprivile1i#a plemstva. > slo/odno vri#eme odravali su turnire, odlazili u lov i naza/ave.

o#avom 1ra@anski: revolu'i#a uvodi se novi poredak, dolazi do razvo#aindustri#e.

ova klasa posta#e /o1ata, ima dosta slo/odno1 vremena a na#e8e 1aprovodi za/avl#a#ui se. $avei se znano8u, um#etno8u, sportom i dru1imvidovima aktivnosti.

)r1aniziranme aktivnosti na skraivan#u radno1, a poveavan#u slo/odno1vremena poele su u 43.stol#eu.

6idl#ivi i zapaeni rezultati posti1nuti su u 20.stol#eu. -"ukotrpni manuelnirad se skrau#e, :umanizira i zam#en#u#e alatima, stro#evima, automatima iro/otima. >v#etno 1ovorei, dvadeseto stol#ee /ilo #e stol#ee slo/odno1vremena-.


10/237


-!lo/odno vri#eme za:vaa i prodire 1otovo u sva podru#a dru8tveno1

ivotaF so'i#alna, ekonomska, politika, kulturna, zdravstvena i peda1o8kaF onoposta#e sveo/u:vatna po#ava, ili, kako 1a neki fran'uski so'iolozi naziva#u -unp:enomen so'ial total-. %li ne tre/a za/oraviti da #e slo/odno vri#eme, ta#poklon suvremene industri#aliza'i#e i te:niza'i#e, postao iz to1a razlo1a idirektan ili indirektan izvor nepre1ledno1 mno8tva pro/lema, ko#i u svomme@uso/nom preplitan#u i proiman#u u presudno# m#eri mo1u pozitivno iline1ativno suodre@ivati o/likovan#e ov#ekova ivota-.


11/237


svako1 ov#eka, posto#i svako1 dana i u svako# sredini, ali #e razliito s o/zirom

na do/, spol, zaniman#e, m#esto /oravka, razvi#enost sredine, stupan# interesa,'il#eve dru8tveno1 poretka i n#e1ove mo1unosti. !lo/odno vri#eme #e sastavnidio ov#ekove aktivnosti, vri#eme izvan profesionalni:, porodini: i dru8tveni:o/aveza, u ko#em po#edina' po svo#o# vol#i oda/ira o/like i sadra#e odmora,razonode i stvarala8tva-.


12/237


Trea funk'i#a slo/odno1 vremena omo1uava nesmetan i slo/odan razvo#

linosti, n#enu samorealiza'i#u i stvaralako i dru8tveno ukl#uivan#e.a osnovu teori#ski: razmatran#a slo/odno1 vremena od strane razliiti:

istraivaa moe se zakl#uitiE slo/odno vri#eme ne smi#e se poistov#eivati sa slo/odom,E slo/odno vri#eme nema svrsis:odan 'il#


13/237


d= prouava zakonitosti pro'esa od1o#a i samood1o#a !C) i n#e1ovi peda1o8kiinstituti.

> na8em dru8tvu s:vaena #e tako@er potre/a prouavan#a slo/odno1vremena i od1o#a u tome vremenu.

> praksi to ide tee i spori#e z/o1 materi#alni: i kadrovski: o1ranienosti.

4


14/237


)/zirom na znaa# ko#i slo/odno vri#eme ima u ivotu svako1 po#edin'a i

dru8tvene za#edni'e u '#elini potre/no #e da se dru8tvo oz/il#ni#e poza/avi ovompro/lematikom u 8to skori#e vri#eme.

SLOBODNO VRIJEME 9A7TOR OD8OJA I OBRA&OVANJA

!lo/odno vri#eme moe se koristiti na dva naina

4. na dru8tveno + pozitivan i kulturan nain i

2. dru8tveno ne1ativan , nekulturan nain.

ravi smisao od1o#a u slo/odnom vremenu #este osposo/iti sve mlade iodrasle l#ude da kulturno i peda1o8ki svr:ovito provode svo#e slo/odno vri#emei upoznati i: s nekontroliranim ut#e'a#ima ko#i d#elu#u u slo/odnom vremenu,utvrditi n#i:ovo od1o#no znaen#e i re1ulirati 1a, t#. potiskivati ne1ativno, apo#aavati pozitivno d#elovan#e.

> proteklom periodu vo@ena #e /or/a za kvantitativno poveavan#eslo/odno1 vremena. > dana8n#em periodu sve vi8e se vodi /or/a kakvo e ono/iti i da li e se provoditi na kulturan nain.

)slo/o@eno vri#eme mora postati istinski i l#udski slo/odno.! peda1o8ko1 aspekta tre/a da #e osmi8l#eno, smisleno o/likovano i

or1anizirano tako da omo1uu#e po#edin'u da se /avi vri#ednim i kulturnimd#elatnostima ko#ima e se potvr@ivati.%ko se u ovome uspi#e, slo/odno vri#eme e doprini#eti su8tinski razvi#an#u i

iz1ra@ivan#u novi: l#udi i o/ratno. !lo/odno vri#eme vr8i #ak ut#e'a# naov#ekov ivot i nain ivota. ov#eanstvo #e pred pro/lemom kako iskoristitislo/odno vri#eme da po#edin'ima prui zadovol#stvo, raznovrsne aktivnosti imo1unosti ispol#avan#a stvaralaki: sposo/nosti, a da istovremeno doprinosido/ro/iti l#udske za#edni'e.

)d1o# u tom znaen#u tre/a planirati i or1anizirati i svi#etlu potre/aslo/odno1 vremena, a slo/odno vri#eme u svi#etlu potre/a suvremeno1 od1o#a.

!lo/odno vri#eme #e vaan faktor svestrano1 razvo#a ov#eka. )no pro8iru#e

pro'es st#e'an#a znan#a, 8iri spozna#ne :orizonte, o/o1au#e emo'ionalni ivot,podstie razvo# psi:o + fiziki: sposo/nosti, v#e8tina i navika, postizan#esamostalnosti i dru8tvenosti, odnosno t#elesno1, intelektualno1, estetsko1,radno1 i moralno1 formiran#a ov#eka.

Istraivan#a su potvrdila znaa# slo/odno1 vremena u preven'i#iantiso'i#alni: pona8an#a. ?ato #e dunost dru8tva da pravilno postavi i ostvaripovol#ne uv#ete za kulturno i ov#eku dosto#no kori8ten#e slo/odno1 vremena.

Razumnim i kulturnim kori8ten#em slo/odno1 vremena ostvaru#u sepozitivni rezultati, a da /i se tako koristilo neop:odno #e ostvariti dva uv#eta i to4. omo1uiti raznovrsne mo1unosti za kulturno, dru8tveno i

individualno korisno kori8ten#e slo/odno1 vremena,

2. osposo/iti 1ra@ane da se sistemski i optimalno koriste timmo1unostima.

45


15/237


Da /i se ispunio prvi preduv#et dru8tvo #e duno osnovati d#ei#a i sportska

i1rali8ta, rekrea'ione 'entre, za/avi8ta, izleti8ta, odmarali8ta, /i/lioteke,itaoni'e, klu/ove, d#ei#e i omladinske domove, l#etovali8ta, pozori8ta, kina,te:nike radioni'e, omladinska nasel#a i 1radove i dru1e ustanove.

)vim ustanovama nuno #e pruiti optimalne mo1unosti za kulturnuupotre/u slo/odno1 vremena.

Da /i im to omo1uili neop:odno #e osnivati sportska dru8tva, kulturno +um#etnika dru8tva, klu/ove, /i/lioteke, itaoni'e i si.

Dru1i preduv#et za:ti#eva da se mladi i odrasli osposo/e za kulturnokori8ten#e slo/odno1 vremena.

)vd#e #e vano motivirati i: na pravilno kori8ten#e slo/odno1 vremena,omo1uiti im da 1a samostalno or1anizira#u 8to ni#e ni malo lako. 6rlo esto iodrasli i d#e'a i mladi tro8e slo/odno vri#eme na sadra#e sumn#ive vri#ednosti.osl#edi'e to1a su napadno pona8an#e, a1resivnost, zapu8tenost, seksualnapoten'iranost, dru8tvena neod1ovornost i dr. 8to sve e8e poveava po#avumalol#etnike delikven'i#e i aso'i#alno1 pona8an#a uope.

> rani#im periodima slo/odno vri#eme se koristilo na odmor i rekrea'i#u.Danas #e n#e1ov sve vei znaa# za razvo# linosti i kompletiran#e o/razovni:

do/ara tokom permanentno1 od1o#a i o/razovan#a.!lo/odno vri#eme ima u ivotu suvremeno1 dru8tva vi8estranu vri#ednost,

znaen#e i ulo1u, a pose/no n#e1ove tri funk'i#e odmor, razonoda i razvo#linosti.

! dru8tveno1, ekonomsko1 i politiko1 aspekta se na1la8ava da slo/odnovri#eme kao produkt razvo#a i napretka industri#alizovano1 dru8tva doprinosi-:umaniza'i#i rada, stvaran#u ravnotee u aktivnostima rada i slo/odno1vremena, ono #e opa dru8tvena po#ava ko#a pomae spreavan#u ne1ativnostime:aniza'i#e i automatiza'i#e te slui kao dopuna radu i stilu ivota-.


16/237


te:niki:, moralni: i so'i#alni: kvaliteta svestrano iz1ra@ene linosti-.


17/237


-&leda#ui na slo/odno vri#eme s 1ledi8ta mno1ostrano1 i /o1ato1 od1o#no+

o/razovno1 poten'i#ela i n#e1ovi: funk'i#a, ono #e ne samo univerzalnaso'i#alna po#ava, ve i dominantna peda1o8ka kate1ori#a. !lo/odno vri#eme usuvremenom dru8tvu, pose/no u epo:i te:nike 'iviliza'i#e posta#e sve izraziti#enovo podru#e od1o#no+o/razovno1 d#elovan#aF ono u#edno znai novudimenzi#u suvremene peda1o8ke stvarnosti. Bao 8to #e ve izneseno, slo/odnovri#eme po svom rasponu d#elovan#a sastavmi #e dio ivota kako odrasli:, tako id#e'e i omladine-.


18/237


ma8ta u praktinom de#stvu-, %rkin -i1ra pred8kolsko1 d#eteta #e vaan rad, a

pravi rad ona pretvara u i1ru-.!uvremena razvo#na psi:olo1i#a tretira i1ru kao nain posto#an#a d#eteta i

kao osnovni o/lik d#ei#e aktivnosti, ko#om di#ete na#prirodni#e i na#slo/odni#ezadovol#ava svo#e potre/e za kretan#em i d#elatno8u.

. e:ar, 2005.1odine navodi kao neke poku8a#e opera'ionaliza'i#e i1re

E ov#ek se i1ra samo onda kada #e u punom znaen#u ri#ei ov#ek i on #esamo onda ov#ek kada se i1ra...

E di#ete se i1ra da /i se i1ralo i za n#e1a i1rati se znai uivati...E /it d#ei#e i1re #e napor da se afirmira oso/no #a...E i1ra pot#ee iz spe'ifino1 susreta intrizike motiva'i#e d#eteta i

n#e1ovi: ko1nitivni: mo1unosti...E ona svo#om dinamikom, emo'ionalnom o/o#eno8u, mo1unostima za

samoor1aniza'i#u i samopotvr@ivan#e zadovol#ava osnovnu potre/ud#eteta da se /avi neim 8to ima smisla...

E potin#avan#e i1re naelima dru1i: aktivnosti moe dovesti donaru8avan#a n#eni: /itni: odlika...

E i1re 1d#e se previ8e upliu i kontrolira#u odrasli mo1u se pretvoriti udril...

E od1o# putem i1re #e na#prirodni#i nain od1o#a i razvo#a d#eteta-.

. e:ar dal#e navodi da ne naru8avamo d#ei#e okruen#e /o1ato1auto:tono1 ivl#en#a nekim -i1rari#ama- nas odrasli: u odnosu na d#e'u. >postup'ima prema d#e'i ne tre/a 1ri#e8iti. Di#ete ne tre/a pot'#en#ivati in#e1ovu potre/u da na svo# d#etin#i nain ivi svo# ivot d#etin#stva.

. e:ar, 2005. navodi da ne tre/a prim#en#ivati sli#edee postupke premad#etetu

E ne o/ezvr#e@ivati n#e1ove sna1e, rezultate, naine istraivan#a,komuni'iran#a,

E ne prisil#avati 1a da ivi po na8im m#erilima, modelima odrasli:,

E ne upuivati 1a na pasivni, imitativni put, ve na stvaralako #edinovri#edan nain ivl#en#a,E ne nuditi mu lane vri#ednosti to/on#e -um#etnosti- kao npr.

/ezvri#edne pro1rame iz /a#kovito1 svi#eta, komer'i#alne 8areneslikovni'e, raz/a'ane i na/a'ane ri#ei, -literature za d#e'u-, kazali8nepredstave pune 1e1ova, kli8irane RT6 pro1rame itd.

E ne manipulirati d#e'om prikazu#ui


19/237


D#ei#i ivot ne moe se zamisliti /ez i1rovni: aktivnosti. I1rom di#ete

postie -zadovol#stvo i punou svo#e linosti-. okviru slo/odni: aktivnosti u 8koli i1re se izvode u veim skupinamauenika, planirane su, do1ovorene, or1anizirane i ima#u timski karakter. ;kolesu dune osi1urati i1rali8ta, v#e/ali8ta, sportske poli1one i dru1e o/#ekte zaor1aniziran#e slo/odni: aktivnosti.

VIDOVI A7TIVNOSTI SLOBODNO8 VREMENA 7LASI9I7A;IJA IOBILJE


20/237


%ktivnosti slo/odno1 vremena su razliite i me@uso/no se razliku#u po

sadra#u, o/li'ima, nainima manifestiran#a i po nam#eni u odnosu na po#edinefunk'i#e slo/odno1 vremena.

6. Gankovi, 4397. aktivnosti slo/odno1 vremena di#eli prema n#i:ovo#osnovno# funk'ionalnosti t#. funk'i#ama odmoru, razonodi i razvo#u linosti.Bad #e u pitan#u odmor me@u autorima posto#e razliita mi8l#en#a. Gedni 1atumae u na#8irem smislu ri#ei, a dru1i u uem znaen#u t#.samo kao aktivanodmor i iskl#uu#u pri tome n#e1ovo izriito relaksivno znaen#e.

)dmor #e osnovna potre/a svako1 ov#eka pa ta funk'i#a slo/odno1 vremenado/iva svo#e fundamentalno znaen#e. $itna karakteristika line an1airanosti uslo/odnim aktivnostima #e aktivnost, pa se 1ovori o funk'i#i aktivno1 odmorako#i se razliku#e od pasivno1 naina odmaran#a.

> ove aktivnosti u/ra#amo prekidan#e rada, 8etn#u, dru8tvene i pokretne i1re,1imnastiku, plivan#e, sunan#e, izlete, von#u nekim pri#evoznim sredstvom itd.

%ktivnosti ovo1a podru#a provode se kod kue, u prirodi, na #avnimm#estima, individualno i kolektivno u razliito vri#eme i nema#u dru1u nam#eruosim odmora.

Razonoda i za/ava kao dru1a funk'i#a slo/odno1 vremena ima 8iru nam#enu,te su n#ezine aktivnosti raznovrsni#e i /ro#ni#e.

)va funk'i#a slina #e prvo# funk'i#i i slui osv#een#u i stvaran#u vedro1raspoloen#a. > ove aktivnosti u/ra#amo dru8tvene i pokretne i1re, /avl#en#esportskim aktivnostima, pos#ete kinu i prired/ama, plesovima, itan#e literature,praen#e tv emisi#a, radio emisi#a itd.

%ktivnosti razonode i za/ave e8e upran#ava#u mlade 1enera'i#e, ali supotre/ne i ostalom stanovni8tvu.

)/a ova zadatka esto se o/u:vata#u terminom -rekrea'i#a-, pa se 1ovori i o-rekreativnim aktivnostima ko#e se odnose na aktivan odmor, zdravu razonodu idru8tveno pozitivnu i :umanu za/avu-.


21/237


!adra#i ko#i se or1anizu#u u 'il#u razvo#a dru8tveno+moralne komponente

linosti su razliiti

E ue8e u dru8tvenim z/ivan#ima m#esta i okoline,E ue8e u raspravama o znaa#ni#im pitan#ima stvarnosti,E predstavl#an#e d#e'i i mladima karakteristika istaknuti: linosti i

susreti s n#ima,E 1ledan#e emisi#a s dru8tvenom tematikom putem elektronski: medi#a,E or1aniziran#e rasprava putem okru1li: stolova,

E or1aniziran#e kvizova iz razliiti: o/lasti.

%ktivnosti ko#e podstiu estetsku komponentu razvo#a linosti su

E susreti s um#etni'ima iz razliiti: o/lasti stvarala8tva,E um# etnika stvaran#a i #avni nastupi,E aktivnosti razliiti: um#etniki: sek'i#a,E izlo/e,E muziki kon'erti, nastupi,E praen#e radio i T6 emisi#a,E pridavan#e pan#e ure@en#u /oravi8no1 prostora,E rasprave o kulturnom pona8an#u,

E rasprave o skladnom odi#evan#u.!adra#i radno+te:niko1 karaktera su

E osposo/l#avan#e uenika za rukovan#e alatima i te:nikim ure@a#ima,E sakupl#an#e predmeta i z/irki za potre/e aktivnosti,E izrada predmeta i sredstava za nastavne potre/e,E pos#ete radnim or1aniza'i#ama.

%ktivnosti slo/odno1 vremena i n#i:ove funk'i#e /ira i odre@u#e sampo#edina'. > provo@en#u aktivnosti slo/odno1 vremena i n#i:ovo# or1aniza'i#i

prevladava do/rovol#an dru8tveni rad s o/il#e#ima deprofesionaliza'i#e.!lo/odno vri#eme se iskori8tava po vlastito# odlu'i unutar oslo/o@eno1vremena, a vri#eme tra#an#a ovisi o po#edin'u i n#emu #e prepu8teno. > po1ledufinan'iran#a slo/odne aktivnosti se odvi#a#u na prin'ipu samofinan'iran#apo#edina'a ili dru8tvene za#edni'e.

!lo/odne aktivnosti -ut#eu na sadra#ni#i ivot ov#eka u kome po#edina'moe da formira svo#u individualnost unutar '#elokupno1 kretan#a dru8tva. Isamo pod uv#etom po8tivan#a navedeni: o/il#e#a slo/odno vri#eme i n#e1oveaktivnosti nai e svo#e pravo m#esto, opravdanost i smisao u sveukupnomivotu ov#eka-.


22/237


Da /i se aktivnosti slo/odno1 vremena usp#e8no provodile, vr8ile i

or1anizirale neop:odno #e voditi rauna o odre@enim za:t#evima, odnosnoprin'ipima i naelima ko#a posta#u ope sm#erni'e u or1aniziran#u i provo@en#uaktivnosti u slo/odnom vremenu.

eki od ovi: prin'ipa su nam ve poznati iz dru1i: o/lika od1o#no+o/razovno1 rada, ali oni s o/zirom na spe'ifinosti d#elatnosti slo/odno1vremena ima#u i svo#e pose/ne karakteristike.

-aravno da ta naela ne smi#u /iti koni'a, a #o8 man#e ne1a'i#a slo/odno1vremena, ve i: tre/a smatrati nekom vrstom sm#erni'a, uputa za 8to usp#e8ni#e ipozitivni#e vr8en#e po#edini: slo/odni: aktivnosti-.


23/237


!vaki od1a#anik ima pravo slo/odno /irati aktivnosti ko#ima se eli /aviti u

slo/odnom vremenu u skladu sa svo#im individualnim sposo/nostima,potre/ama i mo1unostima.

-)r1anizatori tre/a#u pruiti od1a#ani'ima 8iroke mo1unosti iz/oraaktivnosti ko#om e se /aviti u slo/odnom vremenu, ne nametati im po#edined#elatnosti i ne pretvarati i: u o/aveze. !lo/odno vri#eme mora /iti slo/odno-.vaavan#e slo/ode u iz/oru aktivnosti slo/odno1 vremena temel#ni #e stavpeda1o1i#e slo/odno1 vremena.

-%ko elimo da slo/odnim vremenom odnosno n#e1ovim aktivnostimaut#eemo na razvi#an#e stvarala8tva, ako elimo da ona zaista postanustvaralaka sna1a, tada #e pri#eko potre/an uv#et da se slo/odne aktivnosti vr8e u

atmosferi slo/ode kao #edinom 1arantu svako1 usp#e:a-. po8tivan#u naela slo/ode pose/no tre/a voditi rauna pri institu'ionalnomor1aniziran#u slo/odno1 vremena, naroito u 8kolama i dru8tvenimor1aniza'i#ama.

Bod upran#avan#a aktivnosti u slo/odnom vremenu nepoel#no #e imatios#ea# /ri1e, vo@en#a i nadzora, #er z/o1 slo/ode ono posta#e izvorom ivotneradosti i osv#een#a, faktorom svako1 dal#e1 stvaralako1 i spontano1d#elovan#a.

aelo s$islenosti nalae da oda/rane aktivnosti pored slo/ode, u iz/oruaktivnosti i sadra#a, tre/a#u imati svo# smisao i /iti u funk'i#i odmora, za/ave,zdrave razonode ili razvo#a i /o1aen#a linosti.

!vaka iza/rana aktivnost mora imati l#udsko pozitivno znaen#e i peda1o8kismisao.!vaki od1o# #e smislena aktivnost pa to mora /iti i od1o# u slo/odnom

vremenu.Razumi#evan#e i osi1uravan#e smislenosti da#e slo/odnom vremenu n#e1ovu

dru8tvenu i etiku kvalitetu.-oman#kan#e smisla u vri#ednosnim sadra#ima prvi #e uzrok i kli'a

sla/l#en#a ne samo funk'ionalno1 sadra#a slo/odno1 vremena ve i razliiti:odstupan#a, kriza i devi#a'i#a u praksi slo/odno1 vremena-. koliko se ne uvaava naelo smislenosti, stvara se stan#e /esmislenosti. -To#e prvi izvor dosade ko#a #e kao ivotna praznina, vlastita /espomonost,

iz1u/l#enost, /es'il#nost i ni8tavnost na#d#elotvorni#i uzrok sla/l#en#u dru8tvene,kulturne i peda1o8ke vri#ednosti slo/odno1 vremena-.


24/237


aelo smislenosti slo/odno1 vremena nalae i za:ti#eva da se d#elatnosti

slo/odno1 vremena odvi#a#u na kulturno vri#ednom sadra#u.Realiza'i#a smislenosti nezamisliva #e /ez adekvatni: sadra#a, a

razmatra#ui smisao stvaramo kod l#udi ukus za kulturne vrednote i zasposo/nost o'#en#ivan#a vri#ednosti sadra#a po#edini: d#elatnosti.

aelo in)ivi)alnosti na#ue #e vezano s naelom slo/ode. odrazumi#evaslo/odan iz/or aktivnosti u skladu s individualnim el#ama, interesima,mo1unostima, sklonostima i sposo/nostima.

>vaava#ui naelo individualnosti razvi#a se ori#enta'i#a, usm#erenostpo#edin'a prema se/i, formira se individualna struktura linosti, karakter, naini put rea1iran#a, prila1odavan#a sredini u ko#o# ivi i d#elu#e.

> aktivnostima u slo/odnom vremenu dolazi da izraa#a individualnostpo#edin'a, /avl#en#e prema vlastitim sposo/nostima, raspoloen#u imo1unostima. )vo naelo spr#eava mo1unosti niveliran#a i 8a/loniziran#aaktivnosti u slo/odnom vremenu.

aelo raznovrsnosti nalae zadovol#en#e individualni: el#a, interesa,sklonosti i sposo/nosti i podrazumi#eva da su aktivnosti slo/odno1 vremenaraznovrsne i /ro#ne.

Raznovrsnost se odnosi na razliita podru#a sportsko, znanstveno,kulturno+um# etniko, radno+te:niko, dru8tveno+moralno. )vo naelo za:ti#evai raznovrsnost aktivnosti u po#edinim podru#ima, npr. u podru#u um#etnostilikovne, literarne, muzike, plesne, dramske i dru1e d#elatnosti.

aelo or+aniziranosti odnosi se na or1aniza'i#u slo/odno1 vremena uope.>vaavan#e ovo1 naela nalae osi1uran#e po1odni: mo1unosti za kulturnotro8en#e slo/odno1 vremena, or1aniziran#e dru8tveni: sna1a, osi1uran#e nosila'aaktivnosti, pripremel#enost sredstava, pro1rama, prostora i dru1i: neop:odni:m#esta. !ame aktivnosti ne smi#u postati diri1irane, institu'ionalizirane i sasuvi8im peda1o1iziran#em, #er su ove po#ave u suprotnosti sa samim du:omslo/odni: aktivnosti.

aelo a$ateriz$a nalae da aktivnosti u slo/odnom vremenu ne smi#u /itiprofesionalne, komer'i#alizirane i utilitarno usm#erene.Radi se o d#elatnostima ko#e se provode iz lini: po/uda


25/237


aelo %ri$"erenosti )o-i i s%ol uenika za:ti#eva da se pri ukl#uivan#u

po#edin'a u aktivnosti slo/odno1 vremena vodi rauna o do/i i spolu sudionikau tim aktivnostima.

!vi postavl#eni zada'i mora#u od1ovarati razvo#nom nivou mladi: i odrasli:na svim nivoima t#elesnom, so'i#alnom i moralnom.

> po1ledu vanosti i prioriteta po#edini: naela vri#ede tumaen#a da seiz/#e1ava svaka vri#ednosna :i#erar:i#a.

o#edini prin'ipi mo1u u od1ovara#uim okolnostima do/iti vee ili man#eznaen#e, ali su oni #ednako /itni u odnosu na '#elovitost znaen#a slo/odno1vremena.

*RO8RAMIRANJE SLOBODNO8 VREMENA

!lo/odno vri#eme #e neop:odno pro1ramirati. Time se ostvaru#e n#e1ovora'ionalno kori8ten#e.

ro1ramiran#e #e posao strun#aka, u 8kolama nastavnika, ali u n#emusud#elu#u i sami ueni'i.

Da /i adekvatno i realno planirali nuno #e da ima#u na raspola1an#u razliiteraspoloive o/#ekte u 8koli, m#estu i okolini. To su prostori za dru8tveneaktivnosti, /i/lioteke, itaoni'e, prostori#e razliiti: klu/ova, i1rali8ta, dvori8ta,

sportske dvorane i poli1oni, prostori za kupan#e, 8etn#u, rekrea'i#u idr.! o/zirom da se slo/odno vri#eme zasniva na slo/odi i do/rovol#nosti,svakom ueniku se prua mo1unost da u skladu sa svo#im interesima isklonostima na n#emu na#interesantni#i nain provodi svo#e slo/odno vri#eme.

.*ilipovi, 4393. navodi da u /itna pitan#a pro1rama rada kolektivni:aktivnosti u slo/odnom vremenu spada#u

E prila1o@enost pro1rama psi:o+fizikim i poten'i#alno+radnimmo1unostima uenika,

E ko tre/a da sud#elu#e u stvaran#u pro1rama rada,E ko#e pro1rame tre/a unositi u pro1rame rada s o/zirom na nastavni

rad i rad dru8tveni: institu'i#a u m#estu /oravka,E da li tre/a stvarati uop8tene ili konkretne pro1rame za #ednu 8kolsku1odinu-.

Gako #e /itno poznavati spe'ifinosti mladei i pri pro1ramiran#u voditirauna da ne /ude zastupl#eno ni previ8e, ni premalo, ve onoliko kolikood1ovara prirodi uenika, n#e1ovim mo1unostima i potre/ama -. kl#uivan#e uenika u rad oko stvaran#a pro1rama d#elatnosti ni#e lak

posao, ali se on moe usp#e8no o/aviti onda kada nastavni'i u ueni'ima vide ne

samo o/#ekt, ve i su/#ekt vaspitan#a i o/razovan#a. %ko se ueni'i uvaava#ukao svo#evrstan znaa#an faktor u ostvaren#u vaspitni: 'il#eva i zadataka, onda

2


26/237


#e n#i:ovo ukl#uivan#e u pro'es stvaran#a pro1rama prirodna posl#edi'a-.


27/237


?adatak slo/odno1 vremena #e da ueni'ima omo1ui odmor, relaksa'i#u,

za/avu, razonodu, kulturno uzdizan#e i da steknu odre@ena znan#a, v#e8tine inavike. Da /i se ovo posti1lo vana #e ulo1a $eto)e o-"a'n"avan"a iinter%retaci"e> -)/#a8n#avan#e predmeta, situa'i#a, do1a@a#a, po#ava i pro'esatre/a /iti struno, sveo/u:vatno, znanstveno zasnovano i prila1o@enomentalnim i fizikim sposo/nostima uenika kako u po1ledu stila i #ezika, tako is o/zirom na opse1 i kvalitetu in#eni'a ko#e se o/#a8n#ava#u ili interpretira#u-. primitivnim dru8tvima, u daleko# pro8losti, mladenako razdo/l#eoznaavalo #e kra# d#etin#stva i ulazak u svi#et odrasli:.

"ladi ov#ek preuzimao #e prava i dunosti odrasli:. > takvim se dru8tvimaanatomsko+fiziolo8ka, pa i spolna zrelost podudarala s psi:ikom i dru8tvenomzrelo8u. )vo #e /ilo mo1ue z/o1 relativno #ednostavne or1aniza'i#e dru8tva.

> dana8n#im uv#etima ivot mladi: #e mno1o sloeni#i, pa in#eni'a da #emladi ov#ek zreo anatomsko+fiziolo8ki ne 1ovori da #e istovremeno zreopsi:iki, a pose/no ne dru8tveno ili da#e ekonomski osamostal#en. ?/o1 to1a imladena8tvo tra#e sve due.

!am termin -mladi- ini nam se ve na prvi po1led #asan i lakoprepoznatl#iv. !pe'ifino i prepoznatl#ivo o/il#e#e po#ma -mladi- #este mladost,t#.man#i /ro# 1odina starosti.

Terminom -mladi- prema ?.Iliu


28/237


popula'i#e ko#i se nalazi u pro'esu /io+psi:oso'i#alno1 razvo#a, ili #o8

pre'izni#e, ona# dio l#udske vrste ko#i ni#e dosti1ao /io+psi:o+so'i#alnu zrelost.?.Ga8ovi


29/237


?a pravilno formiran#e i razvo# mladi: l#udi #ako #e vana slika mladi: o

samima se/i. a pitan#e kakav stav ima mladi ov#ek prema se/i, mo1u se datitri od1ovora.e1ativan stav prema se/i odraava odre@eno nepov#eren#e prema se/i ivlastitim vri#ednostima, a esto moe smetati u postizan#u usp#e:a.

Go8 vi8e e omesti pravilnu adapta'i#u ako se mladi ov#ek pre'#en#u#e. )tome ko#e su oznake mladosti >zela'


30/237


A8ENSI SO;IJALI&A;IJE I SLOBODNO VRIJEME

-!lo/odno vri#eme ulazi u sva podru#a l#udsko1 ivl#en#a i rada +podru#eo/itel#sko1 ivota, podru#e proizvodn#e, materi#alni: i du:ovni: do/ara,podru#e fizike kulture, du:ovne kulture, manulani: i intelektualni: aktivnosti,u te:niko+te:nolo8ko podru#e, podru#e znanosti, podru#e um#etnosti,podru#e dru8tveno1 ivota i dr.-. druen#a, Crveni kri


31/237


-funk'ionalno1- od1o#a kao 8to su prired/e, manifesta'i#e, ivot na #avnim

m#estima na uli'i, u tr1ovinama, parkovima, #avnim lokalima itd.)svrnut emo se na na#znaa#ni#e a1ense so'i#aliza'i#e i n#i:ov ut#e'a# na

d#e'u i mlade u slo/odnom vremenu.

OBITELJ I SLOBODNO VRIJEME MLADI6

-)/itel# #e nukleus dru8tva i na#vani#a institu'i#a u ko#o# linost zapoin#esvo# put u ivot, u dru8tvo-.


32/237


> o/itel#i d#e'a doivl#ava#u relativno sta/ilnu i kontinuiranu solidarnost.

$ez o/zira u kakvo# se situa'i#i na8la i s kakvim se pro/lemima susrela, d#e'a sulanovi o/itel#i i n#o# pripada#u.

-)/itel# #e prvi i na#vani#i im/enik od1o#no1 d#elovan#a u slo/odnomvremenu. e samo 8to od malena skr/i i /rine o razvo#u d#e'e, ne1o nas sud/inai toplina n#ezina so'i#alno1 ivota prati 'i#elo1 ivota i dovodi u svo#evrsnuidentifika'i#sku i razvo#nu ovisnost-. optimalno# formi pozitivno1 funk'ioniran#a n#ezin #e od1o#ni ut#e'a# nem#erl#ivs ostalima i ona #e stvarno -vrelo i nositel#i'a ivota-


33/237


Tek oni roditel#i ko#i uspi#u nai 1rani'e, naine i m#eru vlastito1 upletan#a u

slo/odno vri#eme svo#e d#e'e, mo1u raunati da ono nee /iti izazov i opasnosttraen#a ne1ativno1 identiteta i potvr@ivan#a za n#i:-.


34/237


pokazala da mladima nakon uen#a osta#e malo slo/odno1 vremena. ;kola tre/a

s:vatiti da mladima tre/a slo/odno vri#eme. Tre/a poraditi na u/laavan#une1ativno1 stava prema 8koli kod mladi: l#udi.

?adravan#em mladi: u 8kolskim prostorima da /i vr8ila o/razovnu ulo1upreuzetu od o/itel#i izdvo#ila #e mlade iz me@u1enera'i#ski: odnosa, radni: iproizvodni: tokova.

olaskom u sredn#e 8kole poin#e prva slu/ena od dru8tva sank'ioniranaso'i#alna dio/a mladi:.

"ladi se vi8e diferen'ira#u #er po:a@a#u razliite 8kole, pa se i razliitookupl#a#u u slo/odno vri#eme.

Da /i 8kola uenike pripremila za ivot ona tre/a pruiti ueni'imamo1unosti za slo/odno vri#eme i upoznati i: sa smislom slo/odno1 vremena.

> po1ledu naina kori8ten#a slo/odno1 vremena .Oe/er, a prema6.Gankovi, 4397.na1la8ava da /i -od1o# za slo/odno vri#eme tre/ao postatiope naelo ko#e /i proimalo nastavu svi: predmeta-.

Bao vane zadatke peda1o1i#e slo/odno1 vremena 6.Gankovi navodi-E rouavan#e, istraivan#e i o/ra@ivan#e peda1o8ke strane slo/odno1

vremena,E %naliza slo/odno1 vremena kao od1o#no1 faktora,E Ispitivan#e ut#e'a#a po#edini: aktivnosti slo/odno1 vremena na

formiran#e linosti,E 6o@en#e /ri1e o kori8ten#u spe'ifini: prin'ipa i metoda kori8ten#a

aktivnosti slo/odno1 vremena,E >napre@ivan#e usavr8avan#a strun#aka za rad s mladima u

slo/odnom vremenu,E >napre@ivan#e izdavake d#elatnosti iz podru#a peda1o8ke

pro/lematike slo/odno1 vremena-.

Bada se 1ovori o slo/odnom vremenu u 8koli o/ino se misli na slo/odneaktivnosti uenika.

SLOBODNE ?VANNASTAVNE@ A7TIVNOSTI

Terminom -slo/odna aktivnost- uenika oznaava se #edan vid d#elatnosti uvremenu slo/odnom od nastavni:, o/itel#ski: i stanarski: o/aveza.-#ime se #edino oznaava rad uenika u sek'i#ama, druinama, dru8tvima,

zadru1ama i kruo'ima, dakle, kolektivna d#elatnost, dok se individualni raduenika ne podrazumi#eva pod ovim nazivom. !am naziv -slo/odna aktivnost-sasvim #asno, /ez ikakve dvosmislenosti imenu#e svaku d#elatnost ko#a seslo/odno odvi#a /ez o/zira na o/lik d#elatnosti-.


35/237


E estrukturirano uen#e, zasnovano na opred#el#en#ima i

interesima uenika,E *leksi/ilnost u po1ledu iz/ora sadra#a, sredstava, o/lika i metoda

d#elovan#a,E Do/rovol#nost ukl#uivan#a, uz o/aveznost izvr8avan#a

pro1ramski: o/aveza nakon ukl#uivan#a,E eformalno or1aniziran#e


36/237


E lansko d#elovan#e,

E !tvaralako iz1ra@ivan#e mlade linosti,E !t#e'an#e znan#a,E ro8irivan#e znan#a,E eposredno ukl#uivan#e uenika,E )/o1aivan#e linosti uenika novim spozna#ama kakve ne prua ni

radovita nastava,E Razliiti izvori informa'i#a,E "anipulativne

E !poso/nosti i interesiran#a za kreativnu d#elatnost,

E!amostalnost i ini'i#ativa u radu,

E Britiki stav prema svi#etu,E ?animan#e za dru8tveni ivot,E rodu/l# ivan#e znan# a, umi#ea i navika,E Interese i navike za dru8tveno+moralan, kulturno+za/avan, kreativno+

stvaralaki ivot i rad mladi: u slo/odnom vremenu.


37/237


E Doprinose so'i#aliza'i#i uenika,

E )mo1uu#u afirma'i#u i samopotvr@ivan#e linosti,E Doprinose prom#eni odnosa uenika prema 8koli,E rua#u mo1unosti za /ol#e me@uso/no upoznavan#e uenika i

nastavnika, vee1 me@uso/no1 pov#eren#a, saradn#e, po8tovan#a irazumi#evan#a,

E Doprinose usp#e8ni#o# preofesionalno# ori#enta'i#i uenika,E Doprinose /ol#o# pripremi uenika za ra'ionalno kori8ten#e slo/odno1

vremena i ima#u vanu ulo1u u preven'i#i i spreavan#u razni: o/likadevi#antno1 pona8an#a.

->nato in#eni'i da u slo/odnom vremenu uenika posto#e sve vi8eor1anizirane ponude i mo1unosti n#e1ova sadra#no1 provo@en#a izvan 8kolesame, n#ezina ulo1a ne /i se ipak sm#ela svesti samo na uen#e u ko#em vladao/razovni pozitivizam /ez od1o#no so'i#alne zadae ko#a se na#/ol#e iskazu#e i/ri1om za ueniko slo/odno vri#eme. To oso/ito danas kada su po kvalitetu8kole sve vi8e o/razovne, od1o#ne i so'i#alne za#edni'e, odnosno to /i tre/ale/iti prema na1nuima suvremeno1 ivota-.


38/237


a. predmetne


39/237


reko klu/ova mladi: te:niara povezani su u !avez or1aniza'i#a za nauno+

te:niki od1o# i o/razovan#e mladi:.!portsko+rekreativne aktivnosti omo1uu#u ueni'ima da se drue,

za/avl#a#u, #aa#u zdravl#e, doprinose aktivnom odmoru, za/avi i korisno#razonodi. onekad su s n#ima povezane i ritmika i muzika sek'i#a.

>enika zadru1a #e znaa#ni#i interesni kolektiv 8kole. >e8e u n#enomradu pored uenika pripada i nastavni'ima, roditel#imai dru1im saradni'ima8kole. ?adatak #o# #e da ini'ira i o/#edin#u#e sve 1lavne aktivnosti proizvodno1 idru1o1 dru8tveno korisno1 rada, esto i rada or1aniza'i#a. "oe or1anizirati isli#edee o/like rada

E pol# oprivreda i proizvodn# a :rane,E industri#sko+zanatski proizvodni rad,E o/avl#an# e razni: uslu1a,E prikupl#an#e sekundarni: sirovina,E patronani rad i ak'i#e solidarnosti i si. kreativnom radu u slo/odnomvremenu mno1i elementi i rela'i#e 1rupne kulture, posta#u povol#ni#i zastvaralake poku8a#e, a time i stvaralake sposo/nosti i rezultate-. radu slo/odni: aktivnosti nema klasinos1 sistema o'#en#ivan#e, sman#en#estra: od neusp#e:a, ni#e stro1o odre@eno tra#an#e rada, radi se na pitan#ima d#e'i

3


40/237


/liski#im, draim i interesantni#im, 8to posp#e8u#e /ol#e rezultate ko#i rezultira#u

stvaralakom rado8u i entuzi#azmom.Bolektivni rad ne ut#ee pod#ednako na razvo# stvaralaki: sna1a i

sposo/nosti uenika.-ekima ova# o/lik aktivnosti da#e vi8e podstreka za prodiran#e u nova

podru#a, nova saznan#a, nova o/likovan#a misli, os#ea#a, el#a, slika fantazi#e,dok dru1ima ne od1ovara u dovol#no# m#eri.

To ne dolazi iz lo8e strukture kolektiva, zapostavl#an#a po#edini: lanova,iako i to moe da posto#i i da utie na pona8an#e i aktivnost mladi:, veprvenstveno iz in#eni'e da se neki ueni'i vi8e zalau u radu, pos#edu#u veistupan# intui'i#e, smisla za povezivan#e, ra8lan#ivan#e, zapaan#e i slino-.enikestvaralake sposo/nosti razvi#a#u se radom u 1rupama, sek'i#ama, kruo'ima,redak'i#ama itd.

Breativno prilaen#e o/likovan#u po#edini: sadra#a na#lak8e se uoavaizvo@en#em po#edini: um#etniki: d#ela. !tvaralake sposo/nosti se lak8emanifestira#u u uenikim aso'i#a'i#ama ko#e o/ra@u#u um#etnikupro/lematiku. To ne znai da ne posto#e mo1unosti ispol#avan#a kreativni:sna1a i u ekonomskim i sportskim kolektivima.

Razvo# stvaralaki: sposo/nosti u vannastavnim aktivnostima mo1u #e

z/o1 slo/odne komunika'i#e, ispro/avan#a sklonosti i sposo/nosti, svestrano1sa1ledavan#a uzrono+posl#edini: veza i odnosa, prodiran#a u o/lasti novi:znan#a i u te:niku rada, doivl#a#a smisla aktivnosti i sa1ledavan#a sposo/nosti,te pristupan#a novim lino oda/ranim ili postavl#enim pro/lemima ili nainimarada. !talno se #avl#a#u u novo# sv#etlosti i razvo#nom usponu te #o8 snani#emo/ilizira#u ra'ionalne, ira'ionalne, fizike i du:ovne poten'i#e svi: lanovaradni: aso'i#a'i#a, te tako d#elu#e na razvo# mladi:.

Rad u slo/odnim aktivnostima povol#ni#e d#elu#e i na razvo# kritiko1mi8l#en#a ne1o u redovnom radu.

-Raspravl#a#ui o nekom um#etnikom d#elu, naunom ostvaren#u, po#avi udru8tvenom ivotu, sopstvenim radovima itd. ueni'i izlau svo#a 1ledi8ta,navode dokaze ko#i idu u prilo1 n#i:ovim stavovima, svestrano i slo/odno istiudo/re i lo8e strane ono1a o emu se raspravl#a.

"ladi su po prirodi skloni kritikom prilaen#u svim po#avama, stan#ima,z/ivan#ima, d#elima dru1i: l#udi i sopstvenim produktima. To esto izazivaustre diskusi#e, preo8tre kritike o'#ene, podvo#ena 1ledi8ta 1rupisan#e so/zirom na opred#el#en#e za #ednu ili dru1u o'#enu vri#ednosti ono1a 8to #epredmet kritiko1 rasv#etl#avan#a-.


41/237


&NA=AJ VOENJA DNEVNI7A &A OD8OJ MLADI6

6o@en#e dnevnika o proitanim kn#i1ama, 1ledanim filmovima, pozori8nimpredstavama, muzikim kon'ertima, sportskim do1a@a#ima, o 8kolskom ivan8kolskom ivotu #ako #e znaa#no za intelektualni, emo'ionalni i moralnirazvo# linosti. Dnevni'i mo1u /iti -#avni- i -intimni-.

CJavniC )nevnici sadre ona os#ean#a, misli, el#e, ten#e+stavove ko#i su usuprotnosti s 1ledi8tima odrasli:, ali /ez ta#ni: unutarn#i: previran#a.redstavl#a#u re1istra'i#u razni: prirodni: i dru8tveni: po#ava, stan#a i z/ivan#a.Cesto sadre i kritiki stav prema dru8tvenim, kulturnim, sportskim i dru1immanifesta'i#ama.

Dnevni'i ko#i se vode o proitanim kn#i1ama, 1lednaim filmovima,predstavama, kon'ertima, ima#u veliku moralno+od1o#nu vri#ednost.

)drasli, roditel#i i nastavni'i, tre/a#u podsti'ati d#e'u na vo@en#ednevnika.?a vo@en#e dnevnika potre/na #e kritinost, o/#ektivnost, upornost,dosl#ednost i dis'iplina u radu.

6o@en#e -#avni:- dnevnika usm#erava mlade u prav'u dru8tveno i linokorisno1 kori8ten#a raspoloivo1 slo/odno1 vremena.

Inti$ni )nevnici ko#e mladi vode u ivotnim razvo#nim krizamaeni'i ko#i vode dnevnike promatra#u svo#u okolinu i d#ela um#etnikevri#ednosti, uoava#u n#i:ovu l#epotu i nam#erno uva#u priml#ene utiske radi 8tov#erni#e1 uno8en#a u dnevnike.

stetsko promatran#e proeto #e estetskim os#ea#ima, radosnim opo#nim

stru#an#em u /iu o/dareno1 promatraa.-Intenzitet estetski: doivl#a#a i kompleksnost utisaka estetske prirodepodstiu misaoni pro'es, pro'es o'#en#ivan#a, upore@ivan#a odre@ene l#epote sistorodnom l#epotom- eniki dnevni'i, kada se vode uredno, predstavl#a#u z/irku podataka,1ledi8ta, kritiki: o'#ena, dru8tveni: po#ava, stan#a i z/ivan#a.

54


42/237


VR#NJA;I I SLOBODNO VRIJEME MLADI6

-6ei /ro# autora istie da vr8n#a'i+1rupa de'e ili mladia i devo#akapri/lino isto1 do/a i sa slinim interesima a ko#a me@uso/no dru1u#u ima#u udetin#stvu i mladalakom do/u veliki uti'a# na formiran#e linosti-


43/237


"lade naroito privlae formalne or1aniza'i#e kao 8to su razni kl#u/ovi,

turistike i sline a1en'i#e.Gedan /ro# adoles'enata te8ko se uklapa u 1rupu vr8n#aka, pa osta#u po strani 8toostavl#a tra1a na n#i:ovu linost.

Razlozi tome su neke 'rte linosti, o/itel#ski stil ivota ko#i oteava kontaktes vr8n#a'ima ili protivl#en#e roditel#a druen#ima d#e'e.

$liskost me@u vr8n#a'ima #e um#erena, a r#e@a #a pret#erana /liskost."ladima #e druen#e s vr8n#a'ima neop:odno, a na#e8e se odvi#a#u u

okviru aktivnosti slo/odno1 vremena.6r8n#a'i ima#u znaa#nu ulo1u, #er mladi ko#i pripada#u isto# 1rupi,

poprima#u odlike 1rupe ko#o# pripada#u, /ave se istim aktivnostima, slini su imstavovi, 'il#evi i vri#ednosti.

Istraivan#a provedena u Hrvatsko# su pokazala da mladi veliki dioslo/odno1 vremena provode u kafiima, ili uz televizi#u. $lizu 30N i: #eiz#avilo da /i /ilo do/ro da ima#u m#esto za okupl#an#e.

!lo/odno vri#eme u kafiima, diskoklu/ovima i uz televizi#u provodi okoAN mladi:.

MASMEDIJII SLOBODNO VRIJEME MLADI6

$andura i 6alters su mi8l#en#a da sim/oliki modeli prezentirani slikom iliputem ri#ei posta#u vaan o/#ekt podraavan#a.>t#e'a# sredstava masovni: komunika'i#a, ko#ima su u zadn#e vri#eme sve

e8e izloeni d#e'a, mladi i odrasli, #ako #e veliki.aroito #e znaa#an ut#e'a# televizi#e na pona8an#e l#udi, pose/no mladi:.Rot, 43A.navodi mi8l#en#e $andure i 6oltersa -Gedan od razlo1a 8to

roditel#i i 8kola posta#u man#e uti'a#ni lei u tome 8to su modeli datitelevizi#skom i filmskom slikom daleko /o1ati#i detal#ima, daleko #asni#i, dalekokonkretni#i, i prema tome, mno1o lak8i, za podraavan#e ne1o 8to su to pouke iver/alna upustva o tome kako se tre/a pona8ati ko#e prua#u roditel#i-.

a/oratori#ska istraivan#a, 1d#e #e m#eren ut#e'a# na filmu prikazano1

pona8an#a, na#e8e a1resivno1, pokazala su da #e ut#e'a# modela s filma istotoliko snaan kao i uti'a# modela u realnom ivotu. eki autori smatra#u dao1romna masa seksualne i a1resivne stimula'i#e, na ko#e di#ete neiz/i#enonailazi u sredstvima masovne komunika'i#e ut#eu na n#e1a i na tok n#e1oveso'i#aliza'i#e. Ta stalna seksualna i a1resivna stimula'i#a vr8i pritisak na di#ete ioteava usp#e: ne1ova nasto#an#a da u skladu sa roditel#skim i dru8tvenimnormama kontroli8e svo#e impulse i kanali8e i: u dru8tveno pri:vaene o/like-.


44/237


frustriranim po#edin'ima u ko#ima navedeno ostavl#a tra#ne ne1ativne

posl#edi'e-.$ro#ni autori ko#i su se /avili suvremenom dru8tvenom stvarno8u sa

so'iolo8ko1 i peda1o8ko1 aspekta pisali su o ne1ativnim posl#edi'amadosti1nua znanstveno+te:nike revolu'i#e.

Hartmut 6on Henti1 istie ovisnost mladi:, ali i stari#i: oso/a o te:nikim,komunika'i#skim i informatikim sredstvima. )vo se pose/no odnosi natelevizi#u, raunalo i film. -)ito, radi se o de:umaniza'i#i odnosa u dru8tvuko#a nasta#e z/o1 nera'ionalno1 kori8ten#a slo/odno1 vremena. ?a ovo seopenito moe rei da se ne po8tu#u naela smislenosti, or1aniziranosti iraznovrsnosti. )ve implika'i#e dru8tvo /i tre/alo or1aniziranim sredstvima io/li'ima rada eliminirati ili /ar svesti na podno8l#ivu m#eru-.


45/237


-zadovol#ava#u- pros#ean ukus i modelira#u ove proizvode kao ro/u 8iroke

potro8n#e. a ove proizvode masovne kulture proizvo@a ne moze rea1ovati iut#e'ati.

)na ne proizvodi du/l#i estetski i sazna#ni doivl#a#, ve zadovol#ava samopovr8inske slo#eve ra'ionalno1 i emo'ionalno1. )na ne mo/ilizira na ak'i#u,ve samo nudi /i#e1 u za/avu i razne dru1e vidove iivl#avan#a i strasti-.t#ee na formiran#e odre@eni:oso/ina d#eteta. ->veava znan#e, doprinosi realni#em 1ledan#u na svi#et,znaa#no olak8ava i u/rzava razumi#evan#e prirodni: i dru8tveni: z/ivan#a. %li,

istovremeno, pose/no o/imom prezentirano1 nasil#a, d#ei#em uzrastuneod1ovara#uim nainima prikazivan#a razliiti: me@ul#udski: odnosa, ima ine1ativne posl#edi'e. "e@u ostalim razvi#a potro8aki mentalitet, toleran'i#uprema nasil#u ko#a se stalno prikazu#e i vidi, a v#erovatno kod odre@eno1 di#ela1ledala'a razvi#a i sklonost ka nasil#u-.


46/237


-kino+klu/a- u 8koli i slino, i ako se vodi rauna o n#e1ovo# od1o#no#

vri#ednosti i um#etnikom kvalitetu.

#IRA DR#TVENA SREDINA I ALOBODNO VRIJEME MLADI6

"e@u faktore 8ire dru8tvene sredine u/ra#a#u se faktori -funk'ionalno1od1o#a- kao 8to su raznovrsne #avne prired/e, manifesta'i#e, ivot na #avnimm#estima, na uli'i, tr1ovima, parkovima, #avnim lokalima itd.

$ez o/zira 8to su ovi faktori peda1o8ki man#e planirani, oni ima#u snaanuti'a# na provo@en#e slo/odno1 vremena mladi:. D#e'a i mladi veliki dio

vremena provode na #avnim m#estima, tako da i ovi faktori na n#i: snanod#elu#u.

.e:ar, 2005. 1ovori o masmedi#ima i n#i:ovo# ulozi u iz/oru aktivnostislo/odno1 vremena mladi:.

Bao karakteristike masovno1a dru8tva autori'a navodiE >saml#enost,E "asovnu proizvodn#u i potran#u,E "asovnu konzuma'i#u kulturni: /o1atstava iE Informa'i#u i propa1andu.

?/o1 masovne propa1ande mladi slo/odno vri#eme tro8e kupu#ui ro/u8iroke potro8n#e ime se stvara -snana :edonistika ori#enta'i#a s 'il#em /re1za/oravl#an#a svakodnevni: pro/lema-.


47/237


or1anizovan#e sek'i#a i interesni: kolektiva, kruoka, klu/ova, druina,

dru8tava, or1aniza'i#a za #avna predavan#a, okupl#an#a i slino-."e@u na#ut#e'a#ni#e i na#od1ovorni#e faktore u o/lasti slo/odno1 vremena

isti autori u/ra#a#u d#ei#e vrtie, 8kole, /i/lioteke, pozori8ta, muze#e, 1aleri#e,kulturne 'entre, domove kultura, izdavake radne or1aniza'i#e, 8tampa, radio,televizi#a, filmske kue preko svo#i: pro1rama i ak'i#a, klu/ovi, kina, domovid#e'e i omladine, radne or1aniza'i#e za sportsko+rekreativne aktivnosti 1ra@ana,strukovna udruen#a peda1o1a, psi:olo1a, nastavnika i profesora, kulturno+um#etnika dru8tva, sportska dru8tva, kao i /ro#ne dru8tvene or1aniza'i#e


48/237


E upoznati studente nastavniki: fakulteta s praktinim vo@en#em

slo/odni: aktivnosti uenika iz predmeta struke,E spremati strun#ake na stupn#u spe'i#aliza'i#e za /udue rukovodio'e

or1anizirano1 slo/odno1 vremena u veim 8kolama i dru8tvenimor1aniza'i#ama,

E or1anizirati e8e informativne kurseve, seminare za prosv#etne idru1e dru8tvene radnike ko#i se /ave or1aniziran#em slo/odno1vremena,

E upoznati d#e'u s prednostima pravilno1 tro8en#a slo/odno1 vremenaputem asova od#el#enski: za#edni'a, or1aniziran#a rada i si.

E ose/no osposo/iti kadar i or1anizirati stalno struno uzdizan#e izpodru#a pro/lematike slo/odno1 vremena vezane za odrasle l#ude.

LO8A NASTAVNI7A I RODITELJA OR8ANI&A;IJIA7TIVNOSTI SLOBODNO8 VREMENA DJE;E I MLADI6

>eniku aktivnost u slo/odnom vremenu, pose/no kad su u pitan#uslo/odne aktivnosti u 8koli, planira#u i pomau struni or1ani 8kole. Razvi#enostkolektivni: aktivnosti u slo/odnom vremenu i od1o#no+o/razovni rezultati ko#ise postiu ovise o peda1o8kom kon'eptu, spremnosti i od1ovornosti struni:or1ana u 8koli. a#znaa#ni#i realizator od1o#ni: zadataka putem kolektivni:

aktivnosti u slo/odnom vremenu # est nastavnik.! o/zirom na izmi#en#enu ulo1u nastavnika u vannastavnim aktivnostima

detal#ni#e emo se osvrnuti na n#e1ovu ulo1u.

astavni'i pokazu#u razliite sposo/nosti i afinitet prema razliitim vrstamastvarala8tva i aktivnosti u slo/odnom vremenu. edovol#no su upoznati i speda1o1i#om slo/odno1 vremena 8to oteava n#i:ovu ulo1u u kreiran#u irealiziran#u aktivnosti u slo/odnom vremenu uenika.

-$itna pretpostavka val#ano1 rada nastavnika u vannastavnim aktivnostimauenika #e da on eli raditi u odre@eno# ueniko# za#edni'i, da#e sposo/an zapruan#e pomoi d#ea'ima i d#evo#i'ama, mladiima i d#evo#kama, da ueni'i

'i#ene nastavnika i da ele da on radi u n#i:ovo# za#edni'i. %ko nedosta#e #edanod pomenuti: uv#eta, onda #e doprinos nastavnika razvi#an#u sazna#ni: iso'i#alni: sposo/nosti, uv#eren#a i usm#eren#a znatno man#i, a u izv#esnimslua#evima moe imati i ne1ativan ut#e'a# na mlade. )tuda se namee potre/ada se sa1ledava#u kako sposo/nosti i el#e nastavnmika tako i el#e uenika teda se na osnovu #asno1 uvida nastavnik ukl#uu#e u one aso'i#a'i#e mladi: zako#e #e potre/an-.


49/237


zasnovane, osmi8l#ene prakse kao i u pruan#u sav#etodavne pomoi-.


50/237


ispol#avati kad odraste= manifestne ili latentne vidove aso'i#alno1 pona8an#a ko#i

su u suprotnosti s odre@enim standardima dru8tva-.Roditel#i ko#i ne zapostavl#a#u svo#u d#e'u mo1u pozitivno ut#e'ati na

stavove uenika prema kolektivnom radu u slo/odnom vremenu.-rim#eri i uti'a#i roditel#a na mlade toliko su znaa#ni za ivotno+radnu

opredi#el#enost, dru8tveni razvitak i ukl#uivan#e uenika u kolektivnivannastvani rad da se u suvremeno# peda1o8ko# teori#i i praksi visokouvaava#u. Tra#no nasto#an#e da se roditel#i i dru1i odrasli lanovi porodi'eod1ovorno odnose i pona8a#u u o/avezno+radnom i slo/odnom vremenu sluikako normalnom kulturnom i dru8tveno+politikom ivotu i razvitku odrasli:tako i u pripreman#u mladi: za /o1at i srean stvaralaki ivot i rad uslo/odnom vremenu-.


51/237


kn#ievni'i, pol#oprivredni strun#a'i, ma#stori razni: te:niki: 1rana itd. mo1u

povremeno i stalno da prua#u pomo ne samo svom d#etetu ve i vannastavno#za#edni'i u ko#o# radi vi8e uenika-.


52/237


samoaktivnosti, naelo or1aniziranosti, naelo raznovrsnosti, naelo

amaterizma i naelo prim#erenosti.

E !lo/odno vri#eme #e neop:odno pro1ramirati. Time se ostvaru#e n#e1ovora'ionalno kori8ten#e. ro1ramiran#e #e posao strun#aka, u 8kolamanastavnika, ali u n#emu sud#elu#u i sami ueni'i.

E ravilna or1aniza'i#a i realiza'i#a slo/odno1 vremena ovisi o prim#enimetoda rada. "edu permisivne metode u/ra#a#u se metoda individualni: i1rupni: raz1ovora, metoda motiviran#a i poti'an#a, metoda o/#a8n#avan#a iliinterpreta'i#e.

E ) mladena8tvu kao razdo/l#u u psi:ikom ivotu ov#eka poelo sedetal#ni#e raspravl#ati u suvremenom dru8tvu. Terminom -mladi- odre@u#ese ona dru8tvena 1rupa ko#a se priprema za ulazak u svi#et odrasli:,odnosno, oni predstavl#a#u ona# dio popula'i#e ko#i se nalazi u pro'esu /io+psi:o+so'i#alno1 razvo#a, ili #o8 pre'izni#e, ona# dio l#udske vrste ko#i ni#edosti1ao /io+psi:o+so'i#alnu zrelost. "ladi u suvremenom dru8tvu susreuse s /ro#nim pro/lemima, a #edan od ti: pro/lema #e i pravilno tro8en#eslo/odno1 vremena.

E ositel#ii aktivnosti i initel#i od1o#a u slo/odnom vremenu su o/itel#,pred8kolske ustanove, 8kole, izvan8kolska dru8tva i ustanove kao 8to su

razna sportska, znanstvena, te:nika, kulturna i dru1a udruen#a. Bad #e upitan#u o/itel# /ri1a i zainteresiranost roditel#a /itna #e za usp#e8nood1a#an#e d#e'e putem slo/odno1 vremena. Cesto me@u d#e'om iroditel#ima dolazi do suko/a z/o1 suprotstavl#eni: stilova i naina za/ave,razonode isl.

E ;kola #e dru1i znaa# faktor od1o#no1 d#elovan#a u slo/odnom vremenu. Da/i uenike pripremila za ivot, 8kola im tre/a pruiti mo1unost za slo/odnovri#eme i upoznati i: sa smislom slo/odno1 vremena.

E Terminom -slo/odna aktivnost- uenika oznaava se #edan vid d#elatnosti uvremenu slo/odnom od nastavni:, o/itel#ski: i stanarski: o/aveza. 6einaautora slo/odne aktivnosti di#eli na kulturno+um# etnike, predmetne+nauno+istraivake, te:nike i radno+proizvodne i na sportsko+rekreativne.Bolektivi ueniki: or1aniza'i#a su tako@er /ro#ni. To su D#ei#i !avez,Blu/ >, odmladak 'rveno1 kria, !avez izvi@aa, "uzika omladina idr.%ktivnosti uenika u slo/odnom vremenu u prednosti su za razvi#an#estvaralaki: sposo/nosti u odnosu na redovnu nastavu u 8koli.

E 6o@en#e dnevnika o proitanim kn#i1ama, 1ledanim filmovima, pozori8nimpredstavama, muzikim kon'ertima, sportskim do1a@a#ima, o 8kolskom i

van8kolskom ivotu #ako #e znaa#no za intelektualni, emo'ionalni i moralnirazvo# linosti. Dnevni'i mo1u /iti -#avni- i -intimni-.

2


53/237


E 6eliki ut#e'a# na provo@en#e slo/odno1 vremena mladi: ima#u vr8n#a'i.

"ladima #e druen#e s vr8n#a'ima neop:odno, a na#e8e se odvi#a#u uokviru aktivnosti slo/odno1 vremena. 6r8n#a'i ima#u znaa#nu ulo1u, #ermladi ko#i pripada#u isto# 1rupi poprima#u odlike 1rupe ko#o# pripada#u,/ave se istim aktivnostima, slini su im stavovi, 'il#evi i vri#ednosti.

E Gako #e znaa#an ut#e'a# masmedi#a na d#e'u i mlade i tro8en#e n#i:ovo1slo/odno1 vremena. aroito #e znaa#an ut#e'a# televizi#e.

E "e@u faktore 8ire dru8tvene sredine u/ra#a#u se faktori -funk'ionalno1od1o#a- kao 8to su raznovrsne #avne prired/e, manifesta'i#e, ivot na#avnim m#estima, na uli'i, tr1ovima, parkovima, #avnim lokalima itd. Gak #e

i ut#e'a# radi#a, filma i 8tampe. Barakteristike masovno1a dru8tva suusaml#enost, masovna proizvodn#a i potro8n#a, masovno konzumiran#ekulturni: /o1atstava i informa'i#a i propa1anda.

E ?a rad u slo/odnom vremenu potre/no #e pripremiti i osposo/iti od1ovara#uistruni kadar. eop:odno #e osi1urati i od1ovara#ue materi#alne preduv#eteza pravilnu or1aniza'i#u slo/odno1 vremena. aroito #e znaa#na ulo1aroditel#a i nastavnika. ?a usp#e8no osposo/l#avan#e mladi: za provo@en#eslo/odno1 vremena n#i: tre/a adekvatno pripremiti.

Zadaci za dopunski rad i istraivanje:

4. avedite neke defini'i#e slo/odno1 vremena Q2. > emu se o1leda znaa# slo/odno1 vremena. oku8a#te planirati aktivnosti slo/odno1 vremena iz o/lasti za ko#u i sami

pos#edu#ete stvaralaki darQ5. a/ro#te neke aktivnosti slo/odno1 vremena i n#i:ovu klasifika'i#u u

skladu s razliitim kriteri#imaQ. )/#asnite smisao i znaa# i1re u slo/odnom vremenuQ9. avedite neke klasifika'i#e aktivnosti u slo/odnom vremenuQ7. !ta su naela kori8ten#a slo/odno1 vremenaavedite ko#a su to naela i

o/razloite i:Q

A. Boliko se u va8em usm#eren#u i provo@en#u slo/odno1 vremena vodilorauna o po#edinim naelima Bo i: #e naroito uvaavao Bo#i a1ensiso'i#aliza'i#e i: nisu uvaavali

3. avedite karakteristike i pro/leme mladena8tvaQ40. !ta#e na#vei pro/lem mladi: u dana8n#em dru8tvu44. a ko#i nain mladi dana8n#i'e na#e8e provode slo/odno vri#eme42. )/razloite ulo1u o/itel#i u or1aniza'i#i slo/odno1 vremena mladi:Q

%nalizira#te ulo1u va8e o/itel#i u tom smisluQ4. )/razloite ulo1u 8kole u usm#eravan#u i eduka'i#i mladi: u slo/odno vri#

emeQ45. )dredite po#am slo/odna aktivnostQ

4. avedite neke vidove slo/odni: aktivnostiQ


54/237


49. Bo#e slo/odne aktivnosti si /io lan u proteklom periodu emu #e

doprini#elo tvo#e ue8e u radu te slo/odne aktivnosti47. Bo#i su na#e8i pro/lemi u or1aniziran#u slo/odni: aktivnosti u 8koli4A. avedi neke preporuke za unapre@en#e rada slo/odni: aktivnosti u 8koliQ43. a/ro# neke kolektive ueniki: or1aniza'i#a i o/razloi n#i:ovu ulo1u u

usm#eravan#u i provo@en#u slo/odno1 vremena mladi:Q20. rovedite istraivan#e u 8koli u m#estu na temu Bako mladi provode

slo/odno vri#emeQ24. rovedite istraivan#e u 8koli na temu !lo/odne aktivnosti u 8koliQ

22. oku8a# voditi dnevnik o znaa#nim doivl#a#ima iz 8kole i ivotaQ roita#dnevnik dr. Rue Tomi -Dnevnik mo#e #edanaeste trudnoe- i -Ratnidnevnik- i analizira# i:Q

2. rovedite interv#u s 1rupom mladi: i ispita#te na ko#i nain na provo@en#eslo/odno1 vremena ima#u ut#e'a#a vr8n#a'iQ

25. Ispita#te kakav #a ut#e'a# T6 na mlade u na8em okruen#uQ2. rovedite mini istraivan#e o ut#e'a#u 8tampe na mladeQ29. rovedite istraivan#e i ispita#te ut#e'a# filma na mladeQ27. Ispita#te koliko mladi slu8a#u radio i kakav #e ut#e'a# radi#a na mlade Q2A. 6odite dnevnik o provo@en#u va8e1 slo/odno1 vremena i analizira#te 1a

na v#e/amaQ

5


55/237

*o+lavl"e . *ore$e/a"i %ona'an"


56/237

&oremeaji u ponaanju

*OJAM *OREMEAJA *ONA#ANJ

-oremea#i u pona8an#u predstavl#a#u skupni naziv za sve one po#ave/iolo8ke, psi:olo8ke i so'i#alne 1eneze ko#i man#e ili vi8e po1a@a#u po#edin'a inepovol#no d#elu#u na n#e1ovu aktivnost, reaktivnost, te neu1odno ili dapae8tetno i opasno ut#eu na dru1e po#edin'e i dru8tvene or1anizme


57/237


7ARA7TERISTI7E DJE;E S *OREMEAJIMA *ONA#ANJ

Da /i pruili pomo uitel#ima i nastavni'ima da na vri#eme uoe n#i:ovuprisutnost ili inten'i#e #avl#an#a me@u d#e'om i mladima karakteristike d#e'e sporemea#ima u pona8an#u izuavali su /ro#ni autori.

>koliko se poremea#i u pona8an#u na vri#eme uoe i re1istrira#u, vea #ev#ero vatnoa da e se otkloniti kod d#e'e i mladi:.

rvi simptomi poremea#a u pona8an#u su o/ino e8e kra@e, lai, /#ean#eod kue, 8kole, a1resivnost, seksualno nepri:vatl#ivo pona8an#e i slino.

D.!tevanovi, 43A0., a prema R.Tomi, 200. navodi neke karakteristiked#e'e s poremea#ima u pona8an#u4. Te8ko se motivira#uu za rad i potre/no #e stalno podsti'ati i: da /i zavr8ili

posao ko#i su zapoeli.2. Cesto su nepal#ivi, indiferentni, nezainteresirani, li#eni.. Ispol#ava#u nervozne reak'i#e kao npr. esto 1ri'ka#u nokte, uvrtan#e kose,

'upkan#e od#ee, e8an#e, du/oko i esto udisan#e, 1revi i 1rimase mi8iali'a, uznemirenost i vrpol#en#e isl.

5. )dva#a#u se od dru1e d#e'e kad 1od to mo1u.. e uspi#eva#u u 8kolskom radu, a razlo1 tome ni#e poznat. ostiu man#u

usp#e: ne1o 8to /i tre/alo s o/zirom na svo#e sposo/nosti.9. e vole 8kolu i esto odsustvu#u s nastave.7. Cesto su neraspoloena i iz1leda#u nesretni#e od dru1e d#e'e.A. Cesto su l#u/omorni i pret#erano takmiarski raspoloeni-.

osto#i vi8e 1rupa d#e'e i omladine ometene u emo'ionalnom razvo#u idru8tvenom prila1o@avan#u. rema Do/rili !tefanovi


58/237


)snovni simptomi kod sva tri o/lika pona8an#a su anksioznost, :ostilna

a1resi#a i povuenost u se/e.%nksioznost #e stan#e fo/ini: reak'i#a, prestra8enosti i nemira /ez neki:

uol#ivi: uzroka. Gavl#a se kod d#e'e od1a#ane u nepri#atno# i emotivno :ladno#atmosferi. >zrok stra:a i emo'ionalne napetosti lei u od/i#an#u inezadovol#avan#u osnovni: d#ei#i: potre/a. Hostilna a1resi#a se #avl#a veinomkao posl#edi'a doivl#ene frustra'i#e. *rustra'i#a predstavl#a osu#een#e,nezadovol#en#e ko#e nastupa z/o1 prepreka da se do@e do 'il#a.

Dr. Du8an D. Por@evi, istie da se po oso/inama linosti malol#etnidelinkventi razliku#u od ostale d#e'e. eke od oso/ina linosti prema


59/237


antiso'i#alni: motiva'i#a. Izvor ne1ativni: motiva #e i nedovol#an od1o#, kontakt

s o8teenim po#edin'ima i dru1i ru8ilaki ut#e'a#i.a motiva'i#u utiu i karakteristike ivotno1 razdo/l#a. eispravne

motiva'i#e mo1u se po#aviti u 8kolsko# do/i i u pu/ertetu. 6rlo #e vano kodd#e'e stvoriti sistem do/ri: i vrsti: navika i sta/ilnost motiva.

rema


60/237


zatim d#e'a /ez roditel#a, ko#a esto men#a#u staratel#e ili ive u velikim

emotivno :ladnim domovima i sto1a ima#u pro/leme u usva#an#u so'i#alni:normi, odnosno de'a ko#a nema#u stalan sta/ilan model odraslo1 s kim /i seidentifikovala. ?naa#ni su i inio'i u samom d#etetu, kao 8to sukonstitu'ionalna svo#stva i temperament ko#i d#elu#u ili kao za8titni iliu1roava#ui inio'i. ?naa#na #e pri#e sve1a porodi'a. )stali inio'i ko#i utiuna razvo# poremea#a u pona8an#u #esu nenormalna porodina situa'i#a, nizakso'i#alno+ekonomski status, 8kolski neusp#e: itd. -oremea#i u so'i#alnompona8an#u izraz su i nedostatne so'i#alne zrelosti oso/e-. zela', 433.=.

!. Hrn#i'a, 43A2. definira so'i#alnu zrelost kao usp#e8no r#e8avan#e odnosaizme@u po#edin'a i skupina, usp#e8no savladavan#e oso/ni: i dru8tveni: 'il#eva iten#i ka opem do/ru u 1rani'ama mo1unosti po#edin'a.

rema istom autoru kriteri#i za pro'#enu so'i#alne zrelosti su

E Relativna slo/oda od domina'i#e roditel#a i vr8n#aka,E reuziman#e od1ovornosti za se/e i dru1e,E !o'i#alna os#etl#ivost, potre/a da se vlastiti za:t#evi usu1lase sa

za:t#evima dru1i:,E "o1unost r#e8avan#a pro/lema ne napu8ta#ui osnovne vri#ednosti

i standarde pona8an#a, teE Britiko vrednovan#e po#ave, sa sta#ali8ta posl#edi'a po se/e i po

1rupu.

"ladi ko#i iskazu#u poremea#e u pona8an#u ne zadovol#ava#u neke ili svenavedene kriteri#e so'i#alne zrelosti.

VIDOVI *OREMEAJA *ONA#ANJ

> svi#etu i u na8o# zeml#i nema opepri:vaene etiolo8ke klasifika'i#eporemea#a u pona8an#u, ali 1otovo sve posto#ee pod#ele sadre tri etiolo8kaaspekta

4. /iolo8ki, aspekt unutar ko#e1 se uo/ia#eno navode razne somatske /olesti,

/olesti 'entralno1 nervno1 sistema


61/237


4. oremea#e u pona8an#u s o/zirom na so'i#alnu sredinu

E oremea#e s o/zirom na o/itel#


62/237


E di#ete #e a1resivno,

E di#ete #e izrazito mirno,E di#ete #e nemirno,E di#ete ima napada# /i#esa,E di#ete se osaml#u#e,E di#ete #e sklono autoa1resi#i,E di#ete #e plal#ivo,E di#ete izraava stra:,E di#ete ima tikove,E di#ete #e pospano,E di#ete se /udi i plae,E di#ete u snu vri8ti,E di#ete mokri nou,E di#ete mokri dan#u u 1ai'e,E di#ete ispu8ta stoli'u,E di#ete zadrava stoli'u,E di#ete izraava neka neo/ina zela' i#."ik8a#+Todorovi


63/237


E proda#a ili darivan#e oso/ne imovine,

E kra@a,E druen#e s oso/ama aso'i#alno1 pona8an#a,E pros#aen#e,E skitn#a,E 'inkaren#e


64/237


avike u vi8o# o/lasti isti autori di#ele naE navike ko#e odre@u#u o/like dru8tveno1 odnosa prema dru1im oso/amanpr. utivosti, suzdrl#ivosti, i siF

E navike ko#ima se izraava#u emo'ionalne i os#ea#ne po#ave < nainkako se emo'i#a ili os#ea# iskazu#e, kao i navike ko#e tu reproduk'i#uo1raniava#u tom periodu se z/o1 to1a #avl#a#u konflikti izme@u d#eteta i od1a#atel#a ko#i semanifestira##u prepirkom, vikom, plaem, 1un@an#em, od/i#an#em poslu8nosti ina dru1e naine. To #e d#ei#i otpor. >zro'i d#ei#e1 otpora su

E - am#era da se ne8to uini i radost z/o1 aktivnosti #e u 2posmatrani: slua#eva uzrok da#e planuo otporFE el#u da do/i#e odre@eni predmet i radost da to pos#edu#e, po prili'i 4FE radost ko#u mu priin#ava dru8tvo dru1o1 d#eteta otprilike 49FE potre/u da /ude neovisan i da se slo/odno kree, otprilike 49FE 1lad 4A,E znatiel#u 440,E uzroke ko#i se u mno1im slua#evima prikriva#u.-.


65/237


)tpor u pu/ertetu #e planiran, posta#e oru#e d#eteta i sve 1a#e tee

kontrolirati. >peren #e protiv 8ire dru8tvene okoline i esto posto#i stereotippona8an#a.

?a otpor su pose/no predisponirana lako uz/udl#iva i eksplozivna d#e'a.ose/no u do/a pu/erteta sauva se direktan odnos sa pret:odnim otporom.asta#e kao reak'i#a na direktnu od1a#atel#evu interven'i#u.

6an#ski o/li'i d#ei#e1 rea1iran#a na od1o#ne interven'i#e mo1u /iti iprividni, pa 1ovorimo o prividnom otporu. )tporu su sline i 1estikula'ioneimita'i#e i du1a latentnost.

)tpor kao simptom /olesni: stan#a susree se kod nervozne i :isterined#e'e, kod d#e'e psi:opata, o/ol#eli: od 8izofreni#e, traumatizirane d#e'e i dr.

Ne+ativiza$

e1ativizam kao o/lik pona8an#a manifestira se u odupiran#u svakomspol#a8n#em uti'a#u, oekivan#u ili za:t#evu.)zi/el


66/237


rema .6odaku, %. !ul'u -pod nedis'iplinom u prvom redu

podrazumi#evamo sve manifesta'i#e ko#e su vi8e+man#e vezane uz nepriznavan#eod1o#no1 autoriteta ili ak uz aktivnu /or/u protiv n#i:. Tu se u prvom redu radio pasivno# ili aktivno# neposlu8nosti.-

astanku neposlu8nosti esto doprinose preten'iozni, popustl#ivi, kole/l#ivi,neodluni i ne#edinstveni od1a#atel#i.

>zrok nedis'ipliniranom pona8an#u esto se nalazi u o/itel#i i o/itel#skimodnosima, kao i odnosima prema d#etetu, prom#eni strukture o/itel#i, du1otra#no#/olest lana o/itel#i, prisustvu so'iopatolo8ki: manifesta'i#a, u proma8enomod1o#u i u odre@enom tipu od1a#atel#a.

"anifestira se /uno8u, 1ru/o8u, izrazima otpora i a1resivno8u, remetise za#edniki ivot, di#ete d#elu#e ne1ativno na ostalu d#e'u, vul1arno #e, prosto,

psu#e, ismi#ava dru1e i si.?a nedis'iplinu su predisponirana eksplozivna, pret#erano iva:na i aktivna

d#e'a, pasivna, nemirna i nestalna d#e'a. Cesto #e prisutna i kod d#e'e sasmetn#ama u mentalnom razvo#u, a razlo1 #e nemo1unost od1ovora 8kolskim iod1o#nim za:t#evima.

edis'iplina ima tenden'i#u da se /rzo uvr8u#e i razvi#a, a razlo1 tome #e8to neki o/li'i nedis'ipline donose d#e'i uitak.

Akolektivnost4osa$l"enost4)ereistiko $i'l" en"e4atiza$

o#ava prekom#erne izoliranosti d#eteta od d#ei#e1 kolektiva naziva seakolektivnost ili samoa. !amoa p)ostupno posta#e 'rtom d#ei#e prirode.

Bod osaml#enosti di#ete #e izolirano, a to stan#e mu #e nametnuto. osto#edva o/lika akolektivnosti

4. individualno nesposo/nost da se di#ete prila1odi kolektivu, i onda kad di#etepos#edu#e odre@enu druel#u/ivost i el#u da /ude u dru8tvu d#e'e. a#e8ese susree kod od1o#no+uslovl#eni: slua#eva, kod neurotine d#e'e,en'efalopata i epileptiara.

2. prisutan #e os#ea#ni otpor prema ivotu u kolektivu. a#e8e se susreekod psi:opata ili kod psi:otini: oso/a.

!amou vole d#e'a sa dereistikim mi8l#en#em. Dereistiko mi8l#en#e nekiidentifi'ira#u s autizmom, 8to ni#e pri:vatl#ivo. Barakteristika autizma #e prekidkontakta s l#udima. si:iki ivot autistino1 d#eteta posta#e plii i iskrivl#en.?aosta#e u razvo#u. >koliko posto#i simptom o/ol#en#a od 8izofreni#e, dolazi dodemen'i#e. )dnosi autistino1 d#eteta prema svi#etu uvi#ek su izmi#en#eni.rema ivim /iima odnose se kao prema stvarima. Cesto #e prisutan mutizam.e8e se sree dereistiko mi8l#en#e.

La( ko) )"ece

99


67/237


rema . e:ar


68/237


onekad se lai zadrava#u i u pu/ertetu. Cesto se kom/inira#u s dru1im

poremea#ima dis'iplinski poremea#i, lo8e radne oso/ine, li#enost, izosta#an#e snastave, /#ean#e iz 8kole, kra@e i pl#ake.

D"ei"e kra!e i %l"ake

rema


69/237


Barakteristike za#edniki izvedeni: kra@a i pl#aki su poveana sm#elost,

/ezo/zirnost, direktan odlazak u ak'i#u, a1resivnost, povean opse1 kra@e,prisutnost aso'i#alnosti do antiso'i#alnosti 'i#elo1 podu:vata itd.

!kupine odre@eno1 uzrasta mo1u se formirati /ez iz1ra@eno1 sistemavodstva i s iz1ra@enim sistemom vodstva.

> na8o# se sredini na kra@u i pl#aku 1leda kao na sv#esnu aktivnost i 1ru/upovredu dru8tveni: normi. -Di#ete ko#e krade smatra se pokvarenim d#etetom,pa se u skladu s tim n#e1ova okolina prema n#emu tako i pona8a.-


70/237


E pri puno# svi#esti nastalo usl#ed od1o#ne zapu8tenosti, usl#ed

du1ovremeni: proma8a#a od1o#a i usl#ed konflikataFE /#ean#e pri poremeeno# svi#esti ko#e #e rezultat momentalni: reak'i#a

ili nesv#esni: stan#a iE /#ean#e na osnovu poremea#a mi8l#en#a ko#a se susreu kod d#e'e sa

niom inteli1en'i#om, kod /olesno1 mi8l#en#a i kod opsesi#a.

Izosta"an"e s nastave provo'irano #e 8kolskom sredinom. $#ean#e iizosta#an#e s nastave se isprepliu me@uso/no, pa i: #e te8ko razlikovati.

a#e8e #e povezano s kra@ama i seksualnim manama. eki autoriizosta#an#e z/o1 stra:a kod neurotine d#e'e naziva#u 8kolskom fo/i#om.;kolska fo/i#a nasta#e kao posl#edi'a neo/#a8n#ivo1 stra:a od neki: situa'i#a u

8koli. Cesto #e prate povraan#e, prolivi, srana aritmi#a, /ol u stomaku, /ol ule@ima, 1lavo/ol#a itd.

". !ultanovi, 433A. kao na#e8e razlo1e me@u ueni'ima osnovne isredn#e 8kole navodi

E luta, 8eta 1radom,E osta#e kod kue,E u okolini 8kole,E /oravak u kafiu,E /oravak na sportskom terenu,

E /oravak na automatima, /ili#arima i fliperima,E /oravak u kinu,E skita/ez 'il#a.-

A+resivnost

-%1resivnost #e o/lik pona8an#a pri ko#em dolazi do u1roavan#a po#edini:li'a, dru8tva


71/237


6isok stupan# ver/alne 1ru/osti naziva se koprolali#a. %1resi#u usm#erenu

protiv vlastite linosti nazivamo autoa1resi#om. )va a1resi#a tei zasamoza8tiivan#em.

Mane i %ore$e/a"i seksalno" o-lasti

!eksualne po#ave poin#u se razvi#ati relativno rano. )/ino prolaze kroz tristupn#a< .6odak, %. !ul'=

4. e:otina draen#a van#ski: spolni: or1ana /ez seksualni: predstava,2. Draen#a eroto1eni: o/lasti, izvo@en#e punim interesovan#em, ali #o8 uvi#ek

/ez pravi: seksualni: predstava,. o#ave praene seksualnim predstavama do/a adoles'en'i#e kod veine mladi: se #avl#a#u povremene:omoseksualne el#e ko#e su prolazno1 karaktera.

74


72/237


C. Ha#dukovi, 437.navodi Binse#evu pod#elu ko#a :omoseksualna pona8an#a

razvrstava u sedam kate1ori#aE iskl#uivi :eteroseksual'i,E predominantno :eteroseksual'i, ali vi8e ne1o slua#no

:omoseksual'i,

E #ednako :etero i :omoseksual'i,E predominantno :omoseksual'i, ali vi8e ne1o slua#no

:eteroseksual'i,E predominantno :omoseksual'i, samo slua#no :eteroseksual'i,E iskl#uivo :omoseksual'i.-

)va pod#ela nas upuu#e na to da pro/lem :omoseksualnosti tre/a

pro'#en#ivati stro1o individualno, a :omoseksualno pona8an#e u sklopu'#elokupno1 pona8an#a.

"e@u uzro'ima nastanka :omoseksualnosti navode se konstitu'ionalnifaktori, faktori sredine i kulturni faktori. Homoseksualnost dovodi do os#ea#akrivn#e, depresivni: reak'i#a, a moe dovesti i do samou/o#stva.

> o/#a8n#en#u :omoseksualnosti po#avile su se razliite teori#e o ulozikonstitu'ionalni: faktora, teori#e o ut#e'a#ima faktora sredine


73/237


uli'i, u tramva#u. akon ovi: ispada oso/a os#ea krivn#u #er #e e1zi/i'ionizam

kom/iniran s dru1im poremea#ima linosti, na#e8e sa sadomazo:izmom.>estalost #e od pokazivan#a od nekoliko puta dnevno do #ednom ili dva

puta 1odi8n#e. otre/e za pokazivan#em opada#u u stari#im 1odinama.1zi/i'ionizam moe /iti kod pla8l#ivo1 mladia prolazna po#ava i

predstavl#ati prelaz od mastur/a'i#e do :omoseksualni: odnosa.)so/e #e neop:odno o/u:vatiti psi:oterapi#om, 1d#e #e vaan i ut#e'a# na

roditel#e. R#e@e su potre/ni sedativi, enski spolni :ormoni, a nekad i kastra'i#a.

Voa"eriza$

!eksualna perverzi#a u ko#o# se or1azam doivl#ava promatran#em tu@e1

spolno1 or1ana ili tu@e1 seksualno1 odnosa naziva se voa#erizam.Takvo 1ledan#e ima i e1zi/i'ionistiki karakter. > d#etin#stvu #e to nekada i

normalna po#ava. Bod odrasli: nekad moe /iti faza spolne i1re ili uvod uspolni odnos, kad se npr. 1leda porno1rafski film ili ita porno1rafska literatura.

erverzi#om se smatra kada postane kompulzivna potre/a promatran#e tu@i:or1ana ili tu@i: seksualni: odnosa i kada postane 1lavni nain seksualno1zadovol#en#a. >koliko ovakvo pona8an#e primi#eti oso/a ko#a ne eli /itipromatrana, ono posta#e veoma opasno. romatran#e spolno1 akta dru1o1 para,kri8om ili otvoreno, moe /iti i sklonost skrivenom :omoseksualizmu.

Transvestitiza$

)vo #e seksualno pona8an#e u kome dolazi do seksualno1 zadovol#en#ao/laen#em od#ee, ili di#elova od#ee oso/a suprotno1 spola. )so/e sklonetransvestitizmu pos#edu#u neke di#elove enske od#ee ko#u o/lae u ta#nosti, uzpomo mastur/a'i#e spontano doivl#ava#u or1azam, a mo1u 1a doiv#eti i uzpomo neke mazo:istike aktivnosti


74/237


Bod ena se feti8izam manifestira kao kleptomani#a, odnosno kao

doivl#avan#e seksualno1 zadovol#stva tokom i posli#e kra@e neki: predmeta,na#e8e u samoposlu1ama i si.

)dre@en stupan# feti8izma posto#i i pri normalno# l#u/avi naroito kodrani#i: romantiarski: l#u/avi, a i danas ako #e l#u/av nedostina ili se moraodloiti ispun#en#e seksualno1 ina.

reduv#et feti8izmu #e sman#en#e ten#e ili zaniman#a za normalno seksualnozadovol#en#e. *eti8st se vezu#e za partnerove sim/ole, a odrie se partnera.

*eti8isti su po pravilu :eteroseksual'i. !kloni su depresi#i, povueni su iinertni, a veinom normalno inteli1entni. *eti8izam moe /iti udruen sa dru1imseksualnim perverzi#ama.

Tra1ovi feti8izma nalaze se u d#etin#stvu kad ma#ka ne zna pokazati toplinu,

pa lutke ili ivotin#e slue d#etetu kao zam#ena za ma#ku, a kod normalne d#e'emoe /iti vezano za sim/olike kra@e.

Tokom psi:oterapi#e vano #e usm#eriti pan#u na razvo#ni put feti8ista ud#etin#stvu.

Sa)iza$

od sadizmom se smatra seksualno izlu@ivan#e ili zadovol#avan#enano8en#em /ola seksualnom partneru. !polni akt #e popraen istovremenofizikim ili psi:ikim muen#em partnera.

*iziko muen#e o1leda se u stiskan#u, /olnom 8tipan#u, udaran#u, /atinan#u,8i/an#u, 1u8en#u i si.

si:iki sadizam se oitu#e na -emo'ionalnom planu seksualno1 partnerasuprotno1 spola, 8to izaziva neku vrstu psi:iko1 stresa-.


75/237


)vi poremea#i o/ino prate ostale perverzi#e. Boprofili#a #e perverzni

seksualni interes za izluivan#e fe'esa, koprofa1i#a #e perverzna el#a za#eden#em fe'esa, a koprolali#a kompulzivna perverzna potre/a iz1ovaran#aops'eni: i vul1arni: ri#ei.

Tako npr. sadist moe poel#eti da urinira na partneru pri#e seksualno1odnosa, mazo:ist da se po n#emu urinira ili voa#er da 1leda o/avl#an#e nude i si.

edofili#a

edofili#a #e perverzna seksualna sklonost mu8kar'a prema d#e'i ili premaseksualno nezrelim oso/ama. !eksulano zadovol#stvo u kontaktu s d#e'om moe/iti :eteroseksualno i :omoseksualno.

?adovol#en#e se postie maen#em ili dodirivan#em d#e'e po spolnim

or1anima, mastur/iran#em u prisustvu d#e'e, analnim seksualnim odnosom,e1zi/i'ionistikim ili sadistikim postup'ima. Tokom pedolo8ko1 postupkamoe doi do povr#e@ivan#a d#e'e i do zloina s 'il#em prikrivan#a nasil#a.

>koliko se radi o pedofili#i s adoles'entima posto#i mo1unost nam#erno1zavo@en#a pedofila od strane mladia ili d#evo#ke.

8eranto5ili"a

)vo #e ri#etka seksualna nastranost 1d#e mlada oso/a kompulzivno eliseksualne odnose sa stari#im partnerima.

Besti"alnost

To #e perverzi#a 1d#e oso/a doivl#ava seksualno zadovol#en#e u odnosu saivotin#ama, a ne promatran#em seksualno1 pona8an#a ivotin#a ili feti8iziran#emivotin#ski: di#elova ti#ela koliko #e ispol#ava#unormalno inteli1entne oso/e, one mo1u /olovati od neke or1anske /olesti


76/237


8r%ne %erverzi"e ?+r%ni seks@

> seksualnim odnosima ove vrste istovremeno sud#elu#e tri ili vi8e oso/a.)/ino ide#u ponudi neki perverzni lan, ostali #e pri:vate pod de#stvomalko:ola, oeku#ui pri#atnu prom#enu i uz/u@en#e.

)so/e ko#e nisu sklone seksualnim perverzi#ama ne dozive oekivanauz/u@en#a, pa se nakon ovo1 odnosa os#ea#u razoarani i posti@eni.

&rupne seksualne aktivnosti se ponekad prakti'ira#u i kao 1rupne or1i#e utoku ko#i: vi8e mu8kara'a napastvu#u #ednu enu, ili i: vi8e promatra seksualniodnos :eteroseksualno1 ili :omoseksualno1 para.

)ve se aktivnosti izvode pod de#stvom alko:ola, ali #avno, uz/u@u#u#avnost, pa i: tre/a kan#avati.

&rupni seks u /ranom trou1lu, moe imati posl#edi'e i /iti uzrokporemea#a u pona8an#u kod d#e'e iz takvo1 /raka.

>zro'i perverzno1 seksualno1 pona8an#a esto su nepri#atni doivl#a#i izd#etin#stva, a esto 1a ispol#ava#u du8evno /olesne oso/e i oso/e ko#e /olu#u odor1anski: o/ol#en#a moz1a kao 8to su epilepsi#a, arterioskleroza, tumori islino.

SE7SALNI *OREMEAJI S *OSEBNIM SO;IJALNIM I *RAVNIM*OSLJEDI;AMA

Incest ?ro)oskrnavl"en"e@

)dnosi se na koitus izme@u /liski: srodnika s ko#ima #e z/o1 srodstvaza/ran#en /rak, kao npr .izme@u o'a i kerke, ma#ke i sina, /rata i sestre.

osto#e kulturalne za/rane svi: dru8tveni: za#edni'a in'estno1 pona8an#a.astale su pri#e svi: dru1i: za/rana i odi1rale su znaa#nu ulo1u u formiran#una8e 'iviliza'i#e.

In'est se de8ava na#e8e sa na#stari#om kerkom od strane o'a, a razlo1

moe /iti o/ol#en#e, alko:olizam, narkomani#a ili da su oevi so'iopatskelinosti. Bad ma#ke dozna#u ovu istinu, o/ino mirno pri:vata#u situa'i#u, 8to sepripisu#e n#i:ovim pasivnim ovisnim strukturama linosti. !eksualni odnosiizme@u ma#ke i sina su izuzetno ri#etki. In'estni odnosi izme@u /rae i sestara uranom adoles'entnom periodu o/ino se manifestira#u kroz i1ru i nisu tadapatolo8ki zna'i rodoskrvnavl#en#a. %ko se po#ave kasni#e ukazu#u na po#avuneurotiko1 ili neko1 dru1o1 tee1 du8evno1 o/ol#en#a.

Iz o/itel#i ko#e se pona8a#u in'estuozno neop:odno #e 8to pri#e izdvo#itid#e'u i sm#estiti i: u neki povol#ni#i am/i#ent.

Silovan"e

79


77/237


!ilovan#e se definira pravno kao seksualni odnos izme@u mu8kar'a i ene

ko#i nisu u /raku, a ko#i #e izvr8en protiv vol#e enske oso/e, uz pri#etn#u silomili uz prim#enu sile.

Do silovan#a dolazi o/ino pod de#stvom alko:ola, z/o1 #ake afektivnenadraenosti ili o/i#esti. !ilovan#e samo po se/i ne mora /iti znak sadizma,ponekad moe /iti in'estuozni akt.

!ilovan#e o/ino vr8e psi:olo8ki man#e vri#edne, so'i#alno izolirani#e iintelektulano sla/i#e oso/e, pa svo#e psi:olo8ke nedostatke nasto#e privremenokompenzirati siledi#skim pona8an#em. Dolaze u konflikt sa zakonom isvrstava#u se u 1rupu so'iopatolo8ki: linosti 8to oteava n#i:ov poloa# udru8tvu.

Bazne prema ovim oso/ama mora#u /iti propor'ionalne teini krivino1

d#ela i dru8tveno# od1ovornosti.osl#edi'e silovan#a po enske oso/e su velike. )na moe /iti due vri#eme

poremeena u svim, pa i u poslovnim odnosima s mu8kar'ima.

N)iza$

udizam #e po#ava ko#a se moe #aviti u 8iroko# so'i#alno# za#edni'i


78/237


neurotinom potre/om za samokan#avan#em i /avl#en#e prostiti'i#om u vidu

zanata za ene ko#e nema#u stalna zaniman#a i izvore pri:oda."u8kar'e zanima#u prostitutke #er nema#u prema n#ima enid/eni: o/aveza.

)ni s fizikim i dru1im nedosta'ima nema#u pro/leme u komunika'i#i sprostitutkama. osl#edi'e prostitu'i#e mo1u /iti so'i#alno i1osan#e, uvuenost utr1ovinu l#udima, kriminal ili alko:olizam. ose/no #e na1la8en pro/lem 8iren#azarazni: /olesti.

Dr.idi#a e:ar, 2005.me@u uzroke prostitu'i#e u/ra#a -nezaposlenost,te8ke materi#elne prilike, prenasel#eno

Documents

Knjiga Mladi i Slobodno Vrijeme