KNJIGE O TEATRU I KNJIGE ZA SCENU - Udruženje …udus.org.rs/Ludus/ludus140.pdf · dubine najkompleksnijih dramskih liko ... 'Roj', 'Sti}i pre svitanja', 'Mister Monte-negro', 'O

POZORI[NE NOVINE BROJ 140 DECEMBAR 2006. GODINA XV CENA 50 DINARA

KN

JIG

EO

TEA

TR

U

I K

NJI

GE

ZA

SC

ENU

2LUDUS 140Lu

Nagrade

@iri za dodelu ovogodi{nje gluma~keNagrade za ìvotno delo Dobri~inprsten radio je u sastavu: Nada

Blam, Svetlana Bojkovi}, Stevan Gardi-nova~ki - predsednik @irija, Petar Kralj,Neboj{a Ljubi{i}, Milena Markovi}, Sla-venko Saletovi} i dr Ivana Simeonovi}-]eli} kao po~asni ~lan, predstavnik Fon-da Philip i Madlena Zepter, generalnogsponzora Nagrade i dana 9. novembra2006. godine, ve}inom glasova, doneoodluku da ovogodi{nji Dobri~in prsten

pripadne BORIVOJU BORI TODORO-VI]U.

Glumac Bora Todorovi} spada u gru-pu onih dramskih umetnika ~ija jedin-stvena li~nost svakoj ulozi obezbe|ujesugestivnost i autenti~nost, u njegovojinterpretaciji svi likovi deluju prepo-znatljivo, neposredno i ìvo.

U pozori{noj biografiji Bore Todoro-vi}a te{ko je na}i klasi~ne role, ali je onsam mnoge od svojih uloga na~inio kla-sikom.

Posle uloga u Beogradskom dram-skom pozori{tu i Hrvatskom narodnomkazali{tu u Zagrebu, na sceni Pozori{taAtelje 212 odigrao je niz likova u drama-ma najzna~ajnijih savremenih doma}ihi stranih pisaca.

Bio je jedan od retkih prvih i malo-brojnih glumaca ~iji je talenat nepogre-{ivo prepoznavao poetiku novog, poetikumodernog.

Mortimer Braster iz 'Arsenika i sta-rih ~ipki' jedna je od njegovih prvihuloga koje danas prepoznajemo kao"Borinu ulogu". Svi njegovi antijunaci odLevog Halfa ('Kafanica, sudnica, ludni-ca' Brane Crn~evi}a), Todora II ('Krme}ikas' Ace Popovi}a), Vitomira ('Razvojniput Bore [najdera' Ace Popovi}a),Odadìje ('Kape dole' Ace Popovi}a),

Vojnika ('Rado ide Srbin u vojnike' Bore]osi}a), Gojka Mari}a ('Ranjeni orao'Mir-Jam/Mihiz), Lakija Topalovi}a('Maratonci tr~e po~asni krug' Du{anaKova~evi}a), Mileta ('ûdo u [arganu'Ljubomira Simovi}a), Radnika ('Protuvepiju ~aj' Dragoslava Mihajlovi}a), [a-rova ('Pse}e srce' Bulgakova), pa sve doGlumca Belog ('Lari Tompson - tragedijajedne mladosti' Du{ana Kova~evi}a) iMaksa ('Povratak' Harolda Pintera),predstavljaju, svaki za sebe, deli}e jedneposebne gluma~ke osobenosti, glumcatako ~udesno prirodnog i neposrednog{arma. Jovan Hristi} je u kritici pred-stave 'Maratonci tr~e po~asni krug', zaBoru Todorovi}a kao Lakija Topalovi}anapisao da nas je do suza nasmejao, a ukritici 'Pse}eg srca' da je ”... Todorovi}bio virtuozan kao pas-~ovek i ni jednomnije podlegao isku{enju da svoju komikupretvori u ”limunaciju” l’art pour l’artkomike, on je uspeo da gluma~ki oìvistravi~nu Bulgakovljevu zamisao dagranica izme|u ~oveka i ìvotinje nijetako sigurno povu~ena kao {to se tonama u na{oj ljudskoj nadmenosti ~ini iodigrao je svog Poligrafa Poligrafovi~a[arova slivaju}i ljudsko sa ìvotinjskim iìvotinjski sa ljudskim tako da nas je svepodilazila laka jeza…”

Upe~atljivo oìvljavaju}i neobi~nekaraktere iz komada na{ih savremenihautora koji su se na sceni Ateljea 212 pr-

vi put predstavljali jugoslovenskoj pozo-ri{noj publici - jedinstvenim gluma~kimsredstvima, Bora Todorovi} je zna~ajnou~estvovao i u stvaranju ~uvenog ate-ljeovskog stila glume koji je obeleìona{e pozori{te. Iako jedan od na{ih naj-zna~ajnijih komi~ara, Bora Todorovi} jeglumac koji jednakom snagom otkrivadubine najkompleksnijih dramskih liko-va.

Zna~ajni deo bogate gluma~ke kari-jere Bore Todorovi}a odnosi se i na drugemedije - na film i televiziju - u kojima jepodjednako karakteristi~nim stilom igrestvarao svoje likove. I mi kolege i stru~nai {ira javnost se}amo se njegovih ostva-renja u filmovima 'Koraci kroz maglu','Roj', 'Sti}i pre svitanja', 'Mister Monte-negro', 'O pokojniku sve najlep{e', 'Bal-kan ekspres' 1 i 2, 'Balkanski {pijun','Nacionalna klasa', 'Tajvanska kanasta','Maratonci tr~e po~asni krug', 'Ko totamo peva', 'Dom za ve{anje', 'Podzem-lje', 'Profesionalac' ..., kao i u tv - serija-ma 'Sivi dom', 'Diplomci', 'Ceo ìvot zagodinu dana', 'Ljubav, ah ljubav', 'Ra-|anje radnog naroda' ...

U biografiji velikog glumca BoreTodorovi}a zabeleèno da je nagra|ivanmnogim nagradama i priznanjima, kao{to su:

Sterijina nagrada za ulogu u pred-stavi 'Maratonci tr~e po~asni krug'

Nagrada Festivala Malih i eksperi-menatalnih scena za ulogu u predstavi'Ve{tina'

Nagrada ]uran - ~etiri ove nagradeza uloge u predstavama 'Maratonci tr~epo~asni krug', 'Mre{}enje {arana','Pse}e srce', 'Lari Tompson-tragedijajedne mladosti'

Zlatni medaljon Ljubi{a Jovanovi}za ulogu u predstavi 'Lari Tompson-tragedija jedne mladosti'.

Nagrada Zoranov brk za ulogu upredstavi 'Povratak'.

Nagrada za ìvotno delo 'Pavle Vui-si}' Udruènja filmskih glumaca Srbije

Nagrada Grand prix za ulogu u fil-mu 'Profesionalac' u Kanu .

Filmska nagrada Naissa (]ele kula)za najboljeg glumca Filmskog festivala uNi{u, za ulogu u filmu 'Profesionalac'.

O glumi Bore Todorovi}a vrlo ta~noje izneto u predlogu Ateljea 212.

Citiramo: ”Bora Todorovi} je na scenistvorio karakteristi~an stil igre - leèran,opu{ten, iznutra s tugom osmehnut, {e-retski, ali blag, gotovo neàn. On je veli-ki glumac koji sa publikom moè da ~ini{to mu je drago. On je ~ovek - umetnikdovoljno jak da odraste tek toliko kolikotreba da se ma{tovito dete u njemu neuspava i ne zaboravi kreativne mo}ikojima raspolaè.”

Zbog svega toga, Dobri~in prsten oddanas sija i na Borinoj ruci.

U Beogradu, 09.11.2006. g. U ime @irija za dodeluNagrade Dobri~in prstenStevan Gardinova~ki, predsednik

Obrazlozenje @irija za dodelu nagrade‘DOBRIÎN PRSTEN’ u 2006. godini

@iri u sastavu Ma{a Stoki}, predsed-nik, Milan Puzi}, zamenik pred-sednika, Ljiljana \uri}, Biljana

Maksi} i Jug Radivojevi}, na osnovurezultata javnog glasanja, ve}inom gla-sova je odlu~io da se ovogodi{nja Nagra-da „Milo{ @uti}“ Saveza dramskih umet-nika Srbije za najbolju ulogu premijernoizvedenu u periodu od 30. juna 2005. do30. juna 2006. godine dodeli GORANUJEVTI]U za vi{e uloga u predstavi„Okamenjeni princ,“ po tekstu HeningaMankela, u reìji Marka Van Der Velde-na, Malog pozori{ta „Du{ko Radovi}“,ra|enoj u koprodukciji sa danskimteatrima „Corona La Balance“ i „Lampe“i beogradskim Pozori{tem lutaka „Pi-nokio“.

Odgonetanje kako roditeljska nebri-ga i nerazumevanje mogu da „okamene“razum i ose}ajnost deteta, kao osnovnatema ovog uzbudljivog i potresnog po-duhvata Malog pozori{ta, omogu}ili suGoranu Jevti}u da pokaè svu razno-vrsnost gluma~kog izraza, kojim vlada,ma{tovitost, dar transformacije. On ve-{to, duhovito i potresno menja uloge, isto-vremeno komentari{e i u~estvuje u bol-noj pri~i, transponuju}i sa izuzetnomlako}om vizuru iz koje je treba posma-

trati - neèljene i zapostavljene dece, iliroditelja gre{nim prema malenima, tzv.toksi~nih roditelja. Koriste}i minimal-isti~ka sredstva, on uspeva da prevazi|ezamke preterane bole}ivosti ili ironijskedistance, kakve poigravanje tu`nomsudbinom odba~enog i zlostavljanog de-

teta u zlo}udnoj sredini, moè da nosi.Svojim izuzetnim darom, Jevti} se izdvo-jio me|u ostalim kandidatima, upravo~injenicom da je paleta uloga i ose}anjakoje je uspeo da do~ara i prenese bogata,a sredstva kojima to ostvaruje jesutragala~ka, inovativna i mogu se ozna-~iti kao putokaz u razvoju gluma~keumetnosti kod nas. Time je, po mi{ljenju@irija, zadovoljio sve kriterijume za ovuzna~ajnu nagradu, pogotovu {to je upitanju mlad glumac, potpuno posve}ensvom pozivu, kome treba dati podstrek.

@iri, tako|e, pohvaljuje napore tea-tarskih ku}a van centara da predloè~lanove svojih ansambala, ili saradnikeza Nagradu Milo{ @uti}. Kako su taostvarenja bila visoko rangirana tokomìriranja, o~igledno je da u ovim sredi-nama ima kvalitetnih gluma~kih ostva-renja, koja ~esto ostaju skrivena od o~ijujavnosti. Zato pozivamo Uprave pozori-{ta da ne uskra}uju neodazivanjem nakonkurs za Nagradu, svojim dramskimumetnicima, mogu}nost i da je dobiju.

Ma{a Stoki}(Predsednik @irija zaNagradu „Milo{ @uti}“)

Obrazloènje @irija povodom dodelenagrade 'MILO[ @UTI]'

U NARODNOM POZORI[TU U BEOGRADU

DODELJENA NAGRADA‘RA[A PLAOVI]’

VLASTIMIRU \UZISTOJILJKOVI]U

POVODOM 'TRIJENALIZACIJE'NAGRADE BOJAN STUPICA:

U jednom od pro{lih brojeva LUDUS-a,kao jedan od kandidata za nagradu BojanStupica, odgovarala sam na pitanja o pozo-ri{tu, o pozori{noj etici, o gospodinu BojanuStupici.

Po~astvovana sam {to sam predloènaza nagradu koja nosi ime i spomen na ve-likog reditelja i arhitektu, pozori{nog umet-nika regiona Balkana.

I dobitnike i ~lanove ìrija zaboravi-}emo, a va`no je da ime Bojana Stupiceostane u svetlosti.

Ivana Vuji}

GGoorraann JJeeffttii}} ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

((FFoottoo:: SSrr||aann MMiihhii}}))

JEDINSTVENA LI^NOST I AUTENTI^NOST

MLAD GLUMAC POSVE]EN POZIVU

LUDUS 1403

Va`no

‘Mali princ’ nadve scene

Dvema pozori{nim pred-stavama u Beogradu obeleèna je{ezdesetogodi{njica prvog fran-cuskog izdanja knjige Antona deSent Egziperija "Mali princ":dramskom, u Malom pozori{tu"Du{ko Radovi}" i multimedijal-nom na sceni Bitef teatra.Rediteljka i koreograf, KatarinaStojkov-Slijep~evi} ostvarila jeovaj teatarski projekat kao spojplesa, glume i video projekcija.Odabrala je kola`nu partituruAleksandre \oki}, scenografiju@aka Kuki}a, zanimljive i scens-ki efektne kostime Sa{e Kuki}a ivideo projekcije koje je snimio\or|e Druèti}, a reìralaTatjana Milenkovi}. U predstaviigraju: Slobodan Be{ti}, (Egzi-peri), Aleksandra Bibi} (Ruà),Marija Milanovi}-Baj~eti} (Lisi-ca) i u~enici baletske {kole "LujDavi~o", Milo{ Isailovi}, u uloziMalog princa, Milo{ Marjan(Kralj) i Sa{a Pavi} (Uobraèn-ko).

M.J.

Formirana je Komisija za nacio-nalne penzije i Vi ste u njoj. Moguli se, i kako, upore|ivati i vredno-

vati mnogobrojne najrazli~itije nagradekoje kod nas postoje? Da li }e to biti po-lazna osnova za dodelu nacionalnihpenzija? A ako ne}e - {ta }e biti polaznaosnova?

Nacionalna penzija se ni na kojina~in ne moè povezivati sa penzijomkoju je korisnik zasluìo i dobija je odpenzionog fonda. Nacionalna penzija jepriznanje nacije za rad i uspeh kojim jeimenovani naciju proslavio i unaprediou domenu svoje delatnosti. Rezultatikoji nedvosmisleno govore da je imeno-vani radnim uspesima imao takverezultate su polazna osnova za dodelutakvog, preciznije re~eno priznanja, ane penzije. Li~no smatram da ni jednaposebna nagrada ne bi trebalo da budenedvosmislen dokaz takvih vrednosti.Smatram da bi skup priznanja koja jeimenovani dobijao u toku svog radnogveka bili daleko relevantniji dokazvrednosti i uspeha od jedne, bilo koje odzna~ajnih nagrada, koje se kod nasdodeljuju.

Kako }e se porediti stare Sedmo-julske, Oktobarske nagrade (ima dostadobitnika, ba{ me|u penzionerima)dodeljene u ”velikoj” Jugoslaviji, sa ovi-ma koje su dodeljene kasnije... ili saonima, tako|e velikim, dodeljenim usada{njem inostranstvu (npr. Trinaesto-julska)... pogotovo ako se uzme u obzir

nagradu - za knjièvnost. Ni za rat, ni zamir, nego za knjièvnost.)

Kriterijum po kojem }e se vredno-vati tako zna~ajne nagrade kao Sedmo-julska, ili Trinaestojulska nije jo{sa~injen, ali sa izvesnom sigurno{}umogu da kaèm samo da se ne}e vred-novati kao internacionalne nagrade,mada je prostor koji je glasovima dopri-neo da se ta nagrada dodeli, sada inos-transtvo. înjenica da se u Va{em skorosatiri~nom pitanju pominje ”politi~kapozadina” kao zna~ajan kriterijum zadodelu takvih nagrada, ne govori samo oVa{im spisateljskim talentima, ve} i osumnjivim kriterijumima koji bilo kojunagradu dovode u pitanje. Zbog toga ismatram da ni jedna odre|ena nagradane treba da bude presudna za dobijanjeovoga priznanja, jer iza svake stoji poneka i ne~ija ”pozadina”, politi~ka, ilineka druga.

Inflacija nagrada nije problem samodramskih umetnika, postoji kod nas ipedesetak nagrada za roman godine, a iza poeziju. (O likovnim i muzi~kim na-gradama da ne pitamo, po{to nam nisudovoljno poznate.) Mogu li se i kako oneporediti sa Caricom Teodorom, na pri-mer?

Mislim da sam na ovo pitanje ve}dao odgovor, mada je inflacija nagradaobesmislila mnoge nekada zna~ajnenagrade. Za takvo stanje su krivi ba{ oniljudi koji sada sa pravom o~ekuju na-cionalne penzije. Te{ko }e bilo koja ko-misija biti tako jaka i sa takvom"pozadinom" da im je ne dodeli. Ne}eova komisija biti ni prva, ni poslednjakoja }e pogre{iti, ili biti prinu|ena dapogre{i, ali }e sigurno doprineti inflacijii ovoga priznanja.

âk i ako se broj nagrada drasti~nosmanji, {to je sigurno nepopularna mera(koja bi bila do~ekana na no`), opet osta-je problem sa vrednovanjem ovih koje suve} dodeljene. Sti~e se utisak da je samimformiranjem ove Komisije umetnicima

O NAGRADAMA I KOMISIJI ZA NACIONALNE PENZIJEpreba~en "vru}i krompiri}" da se me|usobom "o jadu zabave" i da sami budukrivi kad se dodeljivanje penzija otegne.Da li je utisak ta~an?

Termin ”otegnuti” se ~esto vezuje zapenzionere, ali retko kada u ovom kon-tekstu. Zbog nas se sigurno ne}e otezati.Iz slede}ih razloga: Mi ne smatramo daje ovaj zadatak za nas ”vru} krompiri}”.Mi smatramo da je ovo priznanje kona-~no stiglo do dramskih umetnika i da niiz kog razloga ne smemo ovu istorijskupriliku da propustimo, Ili pokvarimonjene efekte otezanjem. Na{a efikasnost}e u~initi da taj ”vru}i krompiri}” brzoprebacimo u nadle`nost ministarstva iliskup{tine pa neka oni po ovom pitanju”duvaju” i hlade.

Napomena: Ovaj deo intervjua na-stao je pre nego {to je Komisija odlu~ilada se izjave za {tampu u budu}e ne dajubez saglasnosti Komisije. Planirali smointervju u nastavcima, ali }emo za slede-}i broj morati da traìmo saglasnostKomisije.

M. Ojdani}

govori Milan Lane Gutovi}, glumac, predsednik SDUS-a

Posle Zaje~arai u Beogradu"Kamen zapod glavu"

U NP Beograd, na sceni‚ Ra{aPlaovi}’ 30. novembra izvedena jepremijera komada "Kamen zapod glavu" Milice Novkovi} ureìji Juga Radivojevi}a. Predsta-va je nastala u koprodukciji Na-rodnog pozori{ta iz Beograda ipozori{ta ”Zoran Radmilovi}” izZaje~ara. Tako se posle deset go-dina ovaj antologijski tekst pono-vo vratio na scenu.

Zaje~arska premijera je bila15. oktobra. Predstava je ina~eve} gostovala u nekoliko gradovau Srbiji, kao i u Bugarskoj i svudaje dobro prihva}ena. "Kamen zapod glavu" je najpoznatija po-zori{na drama Milice Novkovi},nagra|ena Sterijinom nagradom1978., a 1994. uvr{tena u desetnajboljih posleratnih drama.

Gosti NPBeograd

Na Velikoj sceni NP Beogradgostovalo je Narodno pozori{teLeskovac sa predstavom ‘Ratko iJulijana’ ; Narodno pozori{te izKikinde sa komadom ‘Pokondire-na tikva’ i CK Tivat sa pred-stavom ‘Boke{ki D-mol’.

M.J.

Svedoci smo poslednjih godina dapreko medija saznajemo o u~e{}udràvnih organa (Ministarstvo za

kultru, Ministarstvo finasija, Sekretari-jat za kulturu grada Beograda) u fi-nasiranju nekih manifestacija kulture izabave koje se u svojoj osnovi bazirajuna komercijalnom principu (Gu~a, Exit,dèz festivali, pop i rok gostovanja i sl.).

Dakle, dràvne institucija ~ija jeobaveza da sredstvima iz budèta (sred-stva poreskih obveznika, a ne svoja)finasiraju nekomercijalne institucije izoblasti obrazovanja i kulture - finansir-aju institucije i manifestacije koje trebada svojim komercijalnim rezultatimapokriju svoje potrebe, a delom prekozakonske regulative u~estvuju i u po-punjavanju budèta, fondova za autor-ska prava, Crvenog krsta i sl.

Po modelu koji je vaìo do 90-tihobaveza svih institucija koje su se bavilekomercijalnim kulturno-zabavnim ma-nifestacija bila je da isklju~ivo vr{eprodaju ulaznica koje su bile registro-vane po serijskim brojevima, sa kojimaje blagajna posebnim finansijskim do-kumentima zaduìvana. Tako uredna

registracija i postupci u zaduìvanjuomogu}avali su lak{i obra~un ste~enihprihoda od prodaje ulaznica, a i obezbe-|ivali su jasnu kontrolu protoka novca.Na svaku besplatnu ulaznicu organiza-tor je bio obavezan da plati porez nareprezentaciju.

Po novom modelu koji se sada formi-ra, sami organizatori {tampaju ulaznicebez serijskih brojeva, koje imaju samofiktivnu vrednost, a ne stvarnu, samizaduùju blagajnu sa takvim ulaznica-ma, bez posebnog kriterijuma se delebesplatne ulaznice koje ne podleù ni-kavim porezima, itd, itd, pa jo{ i DO-TACIJE. Prostora za manipulaciju imalverzaciju koliko ho}e{!

[ta se novim modelom dobija?Mo`da na prvi pogled izgleda koris-

no to {to dràva pomaè komercijalnekulturno-zabavne manifestacije jer sesti~e utisak bogate dràve koja je zado-voljila potrebe subvencija nedohodovnihinstitucija pa sada pomaè i ove druge -komercijalne.

Me|utim, kao {to je poznato, to jedaleko od realnog stanja. Institucije kul-ture (pozori{ta, biblioteke, muzeji, arhivi

i sl.) grcaju u finansijskim te{ko}ama, anjihovi osniva~i finansiraju komerci-jalne programe.

Sem toga, postoji jo{ jedna nelo-gi~nost. Samostalni umetnici se novimzakonskim regulativama usmeravaju upreduzetnike, {to i jeste delimi~na prak-sa u bogatim draàvama, a kod nas dr-àva je po~ela da subvencionira predu-zetnike. [ta vi{e, ovakvi potezi ne stim-uli{u preduzetnike da budu kreativni.Zar nije lak{e osloniti se na neki budèti ”vozi Mi{ko”? Za{to bi se ove instituci-je mu~ile na trì{tu kad mogu da ”trebu-ju pare” za svoje manifestacije. Zna~i,ovim potezom dràva ne stimuli{e pre-duzetni~ki princip. Preduzetni~ki prin-cip je model koji je najdominantniji udràvama zapada u oblasti zabave ikulture, pogotovo u Americi (SAD), kojaneke oblike manifestacija i institucijastimuli{e poreskim olak{icama.

Da zaklju~imo, trenutni modelusmerava - svi na budèt! I svi kodministara na ”poklonjenje”. To je novakulturna politika i model!?Mr Milovan Zdravkovi},pozori{ni producent

NOVI MODEL FINANSIRANJA KULTURE iliDOTIRANJE KOMERCIJALNIH PROJEKATA

da je ve}ina velikih nagrada uvek imala(a ima i danas) donekle i politi~kupozadinu? (Koja se. tj. ”politi~ka pozad-ina” sasvim promenila. Mada, naravno,ima umetnika koji su se lepo uklopili uobe ”pozadine”, kao {to ima i onih koji

se nisu uklapali ni u jednu... Napomena:”Politi~ka pozadina” nije ekskluzivnosrpska glupost. Podse}amo da je npr.Sartr zbog iste stvari odbio Nobelovunagradu, a da je êr~il primio Nobelovu

4

Metropola, s brda, s dola...

LUDUS 140Lu

Nedavno je u centru za pozori{naistraìvanja premijerno izvede-na predstava Dah teatra ’Pri~a o

~aju’, ra|ena po motivima êhovljeve’Tri sestre’. U predstavi igraju: MajaMiti}, Sanja Krsmanovi} Tasi}, Aleksan-dra Jeli} i Jugoslav Hadì}. O ovom no-vom projektu razgovarali smo sa redi-teljkom Dijanom Milo{evi}.

Izme|u ostalog, ova predstava pro-govara i o pitanju istine. Koliko je mo-gu}e preto~iti surovu istinu svakodnev-nog ìvljenja u Srbiji, sa istorijskomzavesom prethodnih petnaest godinapoliti~ke destrukcije, ljudske patnje,ratova, nema{tine, u teatarski izraz, ada pri tom reditelj ima umetni~ku dis-tancu prema svom radu?

Pitanje istine je klju~no pitanjeumetnosti. Od po~etka, mi u Dah teatrusmo bili opsednuti bacanjem svetla naprikrivene istine. DAH Teatar je nastao1991.god i razvijao se paralelno sa gra-|anskim ratom i destrukcijom koja sede{avala na svim nivoima. Na{a prvapredstava 'Ova Vavilonska pometnja' seupravo bavila izno{enjem istine predgledaoce, po{to je u tom trenutku bilozabranjeno javno govoriti da je na{azemlja u ratu i to ne kao pasivni u~esnikve} kao veoma mra~ni, aktivni i de-struktivni ~inilac tog nasilja. Tada je tobilo zabranjeno, ali svejedno mi smoizlazili na ulicu i igrali na{u predstavu.Ta energija i taj pozitivan feedback kojismo dobili igraju}i tu predstavu u timvremenima je ne{to {to se ne moè zabo-raviti, a to je postalo sastavni deo samogbi}a Dah Teatra. Ina~e, li~no sam fasci-nirana dokumentarnim materijalom.Uzbu|uje me i inspiri{e istinitost tog

materijala, koji ~esto nadma{uje umet-ni~ka dela. Rade}i na ovoj predstaviistraìvala sam mnogo dokumentarnogmaterijala, na primer, {ta se de{ava kadase istina o otmici ljudi iz voza za vremeratova na prostoru na{e zemlje obelodanii prepozna, ~ak i na nivou dràve, ali dodanas `rtve nisu zvani~no oàljene.Tako|e sam istraìvala mnogo materi-jala u vezi jezika, fenomena jezika,nestalih jezika.

Iako postojite ve} petnaest godinakao pozori{na laboratorija i trupa same|unarodnom reputacijom, jo{ uvekimate problem sa prostorom?

DAH Teatar postoji ve} skoro 16godina. Tek od 2003. god, zna~i poslednjetri godine mi smo u na{em prostoru kojise nalazi u prizemlju zadnjeg delazgrade osnovne {kole Kralj Petar IIKara|or|evi} u Maruli}evoj ulici na Vra-~aru. Uz podr{ku tada{njih Ministar-stava kulture i prosvete i Gradskog se-kretarijata za kulturu mi smo dobili nakori{}enje taj prostor, koji je bio neuslo-van i koji smo mi adaptirali delimi~no zapotrebe na{eg pozori{nog centra. Tako dasmo napokon sve na{e razli~ite aktivnos-ti smestili pod jedan krov. I to sve zvu~isjajno, da nije konstantne pretnje odstrane {kole da se taj prostor koristi zaneke druge svrhe. Napominjem da {kolaima 5000 kvadratnih metara i da imavi{e nego dovoljno mesta za sve aktiv-nosti i {kolske i na{e i aktivnosti jo{ ne-kih korisnika prostora {kole. Mi upornonagla{avamo kako je jedna dobitna si-tuacija gde se jedan moderni pozori{nicentar nalazi u prostorima gde je i osnov-na {kola, po{to pored na{ih predstavaimamo i brojne programe za decu imlade, zanimljive radionice, zanimljive

goste. Nadam se da }e nadle`ni imatisluha za ovu jednu u su{tini sjajnukombinaciju prosvete i kulture.

O gluma~kom aspektu predstave’Pri~a o âju’, razgovarali smo sa MajomMiti}.

Izme|u ostalog, ova predstava treti-ra temu propu{tenih prilika, ili prokock-anih {ansi. Koliko ste vi gluma~ki uspelida se izrazite u ovako kompleksnoj dra-maturgiji, sa osnovom u klasi~nom ko-madu, a nadogar|enoj savremenom te-matikom i vrlo konkretnim dokumenti-ma, koji se ti~u politi~kog trenutka u ze-mlji?

U tom laboratorijskom radu, na ~e-mu se u biti zasniva rad DAH Teatra, ~ijisam ja ~lan od njegovog osnivanja, teatarje kao laboratorija. Sem gluma~kogfizi~kog i vokalnog treninga, glumacu~estvuje i u dramaturgiji, ta drama-turgija se zove mala dramaturgija. Ona

se ogleda u okviru improvizacije ili iz-ma{tane scene koju radi sam glumac.Glumac u ovakvom radu donosi svojeideje, materijale-fiksirane improvizacije,rekvizitu, muziku, pesme, tekstove i takoaktivno u~estvuje u stvaranju predstave.Reditelj se bavi velikom dramaturgijom-dramaturgijom predstave, slaè gluma-~ke materijale, postavlja ih po redu,izbacuje delove koje predstava ne traì,menja situaciju glumcu u odnosu natekst, ili partnera i sl. Sa takve pozicijemoj doprinos ovoj predstavi se ogleda umaterijalima koje sam nudila drama-turgiji, improvizacija koje je rediteljkaD. Milo{evi} uzela za predstavu. Zna~i,kompleksnost dramaturgije je upravoposledica jednog takvog odnosa reditelj-glumac.

Smatram da je jedini na~in da mikao zemlja uhvatimo voz za vreme ukome ìvimo i da se okrenemo vrednosti-ma savremenog, demokratskog sveta,

na~in u kome moramo zlo~ince proglasitizlo~incima, a vizionare vizionarima. Tone sme da se }uti, o tome se mora go-voriti. Mislim da je taj stav eksplicitnojasan u ovoj predstavi.

Koliko publika u svetu pravilno tu-ma~i i prepoznaje motive va{ih komada,a koji se, recimo ti~u konkretnih situaci-ja, vezanih za na{u politi~ku pro{lost, ilisada{njost?

Mi smo svi jednaki i to tako treba dashvatamo, pitanje je samo kada }e senama ili nekome drugom desiti ovo iliono. U biti, dobar teatar ima mo} da ka-da govori li~no on postaje op{ti. Ta~nije,samo kada smo li~ni, komunikacija seuspostavlja i publika ima svoje asocijaci-je, iz svog ìvota, ìvota svoje zemlje ilibilo ~ega {to ga uznemirava kao ljudskobi}e.

Anita Pani}

„PRIÂ O ÂJU“

‘Beogradunedostaje cirkus,ja sam dodala

istoriju' JDP je na svoj repertoar, ali u novi

izvo|a~ki prostor, postavilo predstavu,autorski projekat Sonje Vuki}evi}, 'Cirkusistorija'. Predstave se igraju u zgradiStarog sajmi{ta, izgra|enoj 1937. godine, uteatru Posejdon.

'Cirkus istorija' se bazira na tezi anal-iti~ara [ekspirovih dela, Jana Kota, pokojoj se istorijsko kretanje svodi na jedanza~arani, pakleni krug zlo~ina, u komesvaki uspon na vlast po~inje kao borbaprotiv tiranije, a neminovno se zavr{avanovom tiranijom.

Sonja Vuki}evi} je taj lanac zlo~inasmestila u cirkus. Sve numere su iz[ekspirovih dela, svaka cirkuska ta~kapra}ena je tekstovima iz [ekspirovihistorijskih tragedija, ili Kotovim komen-tarima. U svakoj numeri nastupa po jedanglumac koji govori [ekspirove misli.Po~inje ‘Tit Andronik’, pa preko ‘Otela’,‘Magbeta’, ‘Ri~arda Tre}eg’ i ‘Kralja Lira’,stiè se do Hamleta. On je namerno ostavl-jen za kraj, jer u njemu autorka pronalazimalu, ali bitnu {ansu za ra|anje novog,pravednijeg ~oveka i sveta.

Igraju: Branislav Le~i}, DraganMi}anovi}, Anita Man~i}, Tamara Vu~kovi}, Milo{ Vlalukin, Mira \ur|evi}, Hristina Popovi} Mijin, Marko Ili}, Ana Stamen-ovi}, Marija Grbi}, Tijana Krsmanovi}.

Predstava 'Cirkus istorija' je pozvana na Festival Wiener Festwochen 2007, koji }e se odràti u Be~u od 11. maja do 17.juna i bi}e izvedena u okviru progama posve}enog [ekspirovim delima.

M.Jur~i}

Posle tri godineponovo Kabarena TerazijamaPredstave Kabarea Terazije

igra}e se jednom sedmi~no utreminu od 22.30, nakon predsta-va na velikoj sceni, u prostorufoajea koji ima oko sto mesta.

Da bi se foaje ‘pretvorio’ ukabare, sa svom neophodnomopremom - refelektorima, ozvu~e-njem, kao i postavljanjem stolovai stolica, dovoljno je (kaù) polasata. Planirano je da kabare radipetkom ili subotom, a potom je uplanu da se igraju i dva putanedeljno.

Gosti Pozori{tana TerazijamaSa predstavom ‘Don @uan se

vra}a iz rata’ na sceni Pozori{tana Terazijama gostovalo je po-zori{te ‘Dobrica Milutinovi}’ izSremske Mitrovice.

M.J.

Gosti BDP

Povodom dvestagodi{njicero|enja Jovana Sterije Popovi}ana Velikoj sceni BDP gostovalesu tri predstave ovog dramskogklasika, koje su zaìvele na sce-nama u unutra{njosti Srbije.Teatar ”Joakim Vuji}” iz Kragu-jevca izveo je "Laù i paralaù"u reìji Dragana Jakovljevi}a;predstavu "Zla èna" u reìji Mi-lene Pavlovi} izvelo je Kralje-va~ko pozori{te i predstavu "Po-kondirena tikva" u reìji MarkaManojlovi}a, izveo je ansamblNarodnog pozori{ta iz Kikinde.

Narodno pozori{te iz Leskov-ca izvelo je komediju "Ratko iJulijana" @eljka Huba~a, u reìjiJuga Radivojevi}a. Ovom pred-stavom je NP u Leskovcu obe-leìlo je 110 godina teatarskogìvota u svom gradu. Predstavana duhovit na~in analiziraovda{nji mentalitet, prate}i putu-ju}e pozori{te s po~etka 20. veka,koje bi èlelo da na svoj repertoarpostavi ”Romea i Juliju”. Uloge upredstavi tuma~e glumci lesko-va~kog, ni{kog, {aba~kog i vra-njskog pozori{ta.

‘Odumiranje’ uAteljeu

Na velikoj sceni Ateljea 212premijerno je izveden komad‘Odumiranje’ po tekstu mladogpisca Du{ana Spasojevi}a i ureìji Egona Savina. MuharemPervi} o predstavi kaè: ‘Po srod-nosti, njegov (D. Spasojevi}a)prvi komad koji obe}ava najbliìje ‘Kamenu za pod glavu’ MiliceNovkovi}… Dramu Napu{tenih,okorelih, ali ne i mrtvih du{a,Du{an Spasojevi} i Egon Savinneo~ekivano, ali ne i bez razloga,povoda i odjeka vra}aju nascenu’...

M.J.

LUDUS 1405

Intervju

Devetogodi{nji SLAVIJA TEATARima na repertoaru dvadeset i osamìvih naslova, od kojih je osam

pre{lo stotu, dvestotu ili ~ak tristotureprizu. Me|u tih osam najgledanijih inajdugove~nijih nalaze se dve predstaveLjiljane La{i}. Zato smo je pitali:

Da li je istina da pi{ete rukom?Istina je. Samo rukom i umem da

pi{em. Kompjuter me dehumanizuje.Uop{te, imam otpor prema ma{inamasvake vrste, mobilnim telefonima, mo-dernim ku}nim aparatima... [to se togati~e stra{no sam konzervativna. Prostose ~udim kako vozim i auto. Ina~e bihsasvim sigurno napisala... imam nekedivne ideje za romane, ali naravno, to bite{ko i{lo olovkom. Nisam ja Tolstoj...(smeh)

Da sa~ekate kompjutere kojima sediktira?

Da, to bi bilo dobro, mada ne znamdal’ bi to funkcionisalo. Pet mojih dramasu napisane rukom i dve moje knjige,tako|e rukom. Dobro, knjige su nekapoetska proza, pa to i moè lako da senapi{e. A drama, kad krene... tri ruke(verzije) pa sveske velikog formata A4...I to ~ak i ljubomorno ~uvam, te sveske.To }e drugi da bace, a ne ja.

Kako je to biti sredove~na glumica,a mlad pisac?

Ja nisam sredove~na glumica, ja samstara glumica. Ovih dana }u da napunim60 godina. Imam unu~e od 5 godina. Bilasam na klasi, na Akademiji, sa CecomBojkovi}, Petrom Boòvi}em, BrankomMili}evi}em, koji odli~no pi{e za decu...Po~ela sam da pi{em upravo zato da bihstarost do~ekala spremna. Nisam ni sa-svim mlad pisac. Dugo pi{em, od detinjst-va... U jednom trenutku ponelo me vremepa sam oti{la na Akademiju. Danas mine gine jedno kajanje {to nisam studiralaneki fakultet koji je bliè pisanju. To, sjedne strane gledaju}i. S druge stranekao glumica, sam u izvesnoj prednosti uodnosu na prave pisce...

Kao Dario Fo?Pa, mnogi glumci su pisali. Sre}a ili

nesre}a pisaca je {to nemaju direktankontakt s publikom, a ja ta~no znam kadje publici dosadno, a kad nije. Dok pi{em,ja svoje komade i odglumim. Neki put~ak zamolim kolege da pro~itamo to...dijalo{ki. Veliku pa`nju poklanjam dija-logu.

Postoje ~itavi trendovi teatarski kojipreziru publiku ili je mu~e, dosa|uju...{to gledaoci -nemazohisti ba{ ne vole.Slikarstvo, pa i knjige mogu svoju pu-bliku na}i i za sto godina, ali pozori{te bimoralo danas...

Naravno! Osnovna formula pozori{taje glumac i publika. Pozori{te bezpublike nije ni{ta.

Va{e predstave su pose}ene i dugo-ve~ne.

Ve~eras je 196. repriza “Slobodnihèna balkanskih”, “Jasmin na stram-putici” je odigran 119 puta do sada. Naàlost “Ku}a s prozorom” {to mislim daje moj najbolji komad, odigran je samo76 puta. Da su bile sre}nije okolnosti i onbi sigurno doìveo bar stoto ili dvestotoizvo|enje. Na àlost, kakva je situacijasada u zemlji, ta trì{na kultura koju onizagovaraju, a koja je meni potpunosme{na, nas tera da pi{emo za malo ljudi(izvo|a~a). Ja sam najve}i ubica svojihlikova. Kaè: “Treba mi komad sa trilica!” I onda, ja imam ma{tu da napi{emsa 12 lica, ali na àlost to nigde ne moèda se izvede.

Postoji predrasuda da je lak{enapraviti predstavu sa manje lica, aiskustvo govori da je to najteè i za piscai za reditelja i za glumce.

Naravno. Te{ko se razvija sukob samalo lica, koji skoro uvek moraju dabudu u jednom zatvorenom prostoru,zbog cene scenografije... I onda dolazimo

do ne~ega {to mene dugo ve} kopka.Repertoarska pozori{ta, koja su nabudètu, mogu da rade {ta ho}e, daodigraju dve tri reprize... pa ni{ta. UBeogradu postoje tri privatna pozori{ta odràvnom tro{ku. Ja }u ih navesti:Beogradsko dramsko, Jugoslovenskodramsko i Atelje 212. Njih treba {to preprivatizovati, po{to ve} jesu privatna. Iod tih para neka izgrade Operu. Oni sebidozvoljavaju sve. Prave predstave kojeimaju premijeru i dve reprize. Onda nekaprivatno i plate opremu toga. Komad‘Klin’ za koji sam ja vratila ulogu u mompozori{tu, odigran je ukupno tri puta, atakvih ima puno. Ja ne smem sebi tajluksuz da dozvolim. Komad mora da seigra.

Kako do|u na repertoar ti nekitekstovi za koje se meni ~ini da se naprvo ~itanje vidi da od toga nema ’leba,ali oni se ipak izvedu, i to ~ak po triputa? I odakle to na{e ve}e poverenje ustrance nego u sebe?

hiperprodukcija. Svaki dan je nekapremijera. S te strane sam ja zadovoljna{to moje predstave opstaju u tako velikojkonkurenciji.

Kao da ima vrlo malo ljudi kojiznaju na pravi na~in da pro~itajupozori{ni tekst i procene da li je igriv, ida li bi imao publiku. Mo`da se zato radiono {to je ve} izvo|eno i uspelo uLondonu ili Njujorku, mada se to na{epublike ~esto uop{te ne ti~e... Posle im nevalja publika.

Ba{ sam tu istu re~enicu htela dakaèm. Gledala sam danas najavu nekepremijere i prvo su pri~ali o tome kako jeto igrano u Londonu i u Njujorku. Pot-puno drugi milje, drugi problemi, drugatema... a ako ne{to ima u Srbiji - imatema. [to je dokazao Du{ko Kova~evi} iAca Popovi}, moj ina~e veliki uzor upisanju. Mada ja ina~e volim ameri~kudramaturgiju. Odrasla sam pored BDP ividela njegove najbolje predstave, Vili-jamsa i Milera... Kasnije sam tamo dostaigrala. Ne igram ve} dugo. Ali eto, na-pi{em sebi ono {to mislim da mi treba i

sukobu generacija. Ja se protiv diskrimi-nacije borim pisanjem. Borim se kao lav.

Najinteresantnije ène u svetskojdramaturgiji su ba{ zrele ène. Inspira-tivnije su za igranje. Nisu vi{e objekti,nego subjekti. Ledi Magbet je bolja uloganego Ofelija ili Dezdemona. GeneralicaJepan~ina je ìvlja nego Nastasja Fi-lipovna, koja je zapravo ideja o èni, a neèna.

Da bi lik bio dramski zanimljiv,mora da ima biografiju. Mladi ljudi su jo{uvek dobri. Dobri ljudi su u dramama, uprincipu, dosadni. Moji likovi uvek suneki ljudi koji su imali vrlo ~udan,i{~a{en ìvot, izvan gra|anskih normi...Ja, koja sam uskra}ena za mnoge ulogekoje sam èlela da igram, sada se poseb-no interesujem za zrele ène sa zanim-ljivim sudbinama i o njima pi{em. Mla-dost je ipak neprikosnovena, ali meneinteresuju i te ène koje vi{e nisuoptere}ene svojim izgledom, imajusamopouzdanje...

Koje su Vas to uloge mimoi{le?Ima mnogo uloga koje sam èlela.

Kao sasvim mlada èlela sam, ba{stra{no èlela da igram Ma~ku nausijanom limenom krovu, ali upala samu neko me|uvreme... To je ve} sjajnoodigrala Olivera Markovi}... pa je posleigrala Sneàna Bogdanovi}. Mislim dabih, do pre par godina, bila i dobraGospo|a ministarka. Me|utim, sa mnomreditelji nisu hteli da rizikuju. Oni se i uovako maloj zemlji drè svojih utabanihstaza. Drè se odre|enih glumaca koje susvrstali maltene u fahove. Mene sunaprimer, kao mladu, ugurali u neki fahsubrete, ako se taj termin jo{ uvekupotrebljava, {to ja objektivno nisam. (Zamlade koji mo`da ne znaju, subreta jenajbolja ènska u opereti.)

Sada, kao piscu, Vama je poznato ikoliko je te{ko napraviti podelu. Ispri-~ajte nam ne{to o novom komadu i opotrazi za glumcem.

Komad se zove “Elvis je ìv”. Radi seo èni koja se zatvorila u ku}u kada jeumro Elvis Prisli, ikona na{e mladosti, agovori izme|u ostalog i o tom na{emnekriti~nom preuzimanju svega sa Zapa-da. Ona ima i sina kome je dala imeElvis, koji nema nikakvu osobinu kingaiz Amerike, ali je ìv. To je samo polaznaosnova komada, koji se razvija u drugimpravcima. Moramo naàlost na}i na~inada publiku, “iskvarenu” lakim televiz-ijskim sadràjima, privu~emo i zadrìmonjenu pa`nju. Prosto da je, na neki na~in“prevarimo”... Ako ne{to mrzim, kaoglumica, to je da publika ostane indifer-entna.

Kakvog glumca traìte za Elvisa?Ranije sam ~esto pisala za odre|ene

ljude. ‘Balkanske ène’ sam pisala zaLjilju Blagojevi}, ‘Ku}u s prozorom’ zaTanju Lukjanovu, ‘Kafanu kod Zajedno’({to mislim da je moj najslabiji tekst)pisala sam za Gorana Sultanovi}a, kaomog {kolskog druga i kolegu. Mladeljude ne poznajem, kao {to ne poznaju nioni nas. Osim toga govorili su mi da nevalja pisati za odre|ene glumce, po{toreditelj to vidi druga~ije nego pisac. Eto,sad sam napisala, pa }emo videti {ta ho}ereditelj. Reìra}e Vlada Lazi}. Volim daradim s njim. On naravno ho}e najboljeg,a najbolji snimaju filmove, reklame, seri-je, nemaju vremena za pozori{te. Trebanam glumac da igra i sebe i sopstvenogoca...

Zna~i dobrodrè}i ~etrdesetogodi-{njak ili tridesetogodi{njak?

Tako nekako. Ima ih puno, ali svi suvelike zvezde i...

Ovakav teatar traì zvezde, zar ne? Nema vi{e pravih pozori{nih zvezda.

Glumci su poznati iz serija, filmova, ili~ak reklama... Mislim da se zvezde vi{ene bave pozori{tem.

Izbegnimo onda krupnu re~ i recimo- miljenici poblike. Koja dolazi radiglumca, ne radi reditelja ni zbog pisca.Svaka predstava Slavija teatra ima barjednog ili vi{e glumaca koje publika voli.I u ‘Elvisu’ imate ulogu za sebe?

Te uloge koje ja igram u svojimkomadima odli~no bi odigrala i SvetlanaBojkovi}, koja tako|e nema poverenja umoje pisanje. Tanja Bo{kovi} (koja je15% mla|a) bi isto odli~no odigrala... Alipo{to ja ve} godinama ne igram ni{ta umati~noj ku}i, stvarno mi je prerano dase li{im glume. One bi to mo`da boljeuradile od mene, sasvim sigurno bolje,ali ja ne mogu da odustanem od sebe kaoglumice. Samo bih se delomi~no sloìlada publika dolazi radi poznatih glu-maca... Dobar komad moè da privu~epubliku ~ak i ako ga igraju nepoznatiglumci...

Moè, ako preìvi bar 30 repriza dokproradi “mund- reklama”.

Postoji sad taj marketing, advertaj-zing, sve te re~i koje ja ba{ ne volim daupotrebljavam.

[ta Vas nervira?Ono pozori{te koje ja ne znam {ta

zna~i. “Neverbalni teatar”. Ja ludujemkad to ~ujem. Dok je re~i bi}e i pozori{ta.Bez re~i nema drame, ima baleta.

Uàsno me iritira nepoverenje kojevlada prema intelektu glumaca. Ja kaopisac, nailazim na predrasude i ba-rikade, samo zato {to sam glumica.

Svi mi spo~itavaju i kaù da se mojikomadi igraju isklju~ivo u bulevarskompozori{tu. U prvo vreme mi je to jakosmetalo... Mo`da je pozori{te bulevarsko,ali moje teme nisu bulevarske. Ja sebavim licemerjem hri{}ana, ne hri{-}anstva, nego hri{}ana, ènama kojeìve u zemlji koja vi{e ne postoji... Mojatema je razaranje nekih normalnihgra|anskih vrednosti - a to nisu bule-varske teme. Pi{em knjièvnim srpskimjezikom, bez skarednosti i ne podilazimpublici. E sad, {to ja to ~inim na do-padljiv na~in, to nekima mo`da izgledakao bulevar... Uàsavam se ljudi kojinemaju duha, mislim da ih je Bog gadnokaznio. I njih i njihovu okolinu. Ako bihbirala najlep{u ljudsku osobinu, mislimda bih izabrala duh. Za deset danamogla bih napisati komad gde se nikone}e nasmejati, a svoje tragikomedijepi{em {est do dvanaest meseci, ne ra-~unaju}i ono dok su se stvarale u glavi...

Traka je, za pola sata razgovora,zabeleìla duplo vi{e nego {to je stalo uovaj tekst. Zna~i, da smo pri~ali sa oso-bom koja ima {ta da kaè, a samim tim ida napi{e. Mo`da je zato njene predstavedo sada gladalo (po slobodnoj proceni)oko 100 000 ljudi?

Du{ica Kosa~evi}

TEATAR BEZ PUBLIKE NIJE NI[TA

izbor Emilija Cerovi} Mla|a

I[TVAN ER[I

HENDIKEPMa|ar biti na me|unarodnompozori{nom festivalu, a uz toznati poloìti pone{to na sto,kad bi stola bilo - zamorna je zabava. Motam se u vrtlogustvarnih i la`nih veli~ina,u dèpu mi besplatna ulaznicaza stajanje koja vaì gotovoza sve predstave. âk da sam janapisao Antigonu i Hamleta,ali na ma|arskom, isto bi se ovako gurao na hodniku ispredkancelarija, obja{njavaju}iko sam, {ta radim, dok bilo kojipozori{tarac, Englez ili Holan|anin s po~asnomulaznicom ba{kari se unutrau kancelarijskoj fotelji isa svemo}nom sekretaricom~avrlja.

S ma|arskog preveo Sava Babi}

Iz knjige Na krilima Talije

Beograd je vrlo ~udan grad, ja bihrekla inferioran. [to je nerazumljivijeneki slojevi u gradu smatraju - da jeintelektualnije. Ja sam vratila ulogu ujednom komadu... Po nama su padalebombe, zemlja se rastakala, hiljademrtvih na sve strane, a mi u pozori{turadimo komad gde se radi o tome dajedna èna truje muà holesterolom.Daje mu masne sendvi~e. Da li to imalogike? Shvatam ja da imamo dodirnihta~aka sa Magbetom, ali za{to su tostavili na repertoar? Koga se to ti~e?Faking end {oping - kome treba?

Da li zato zaziru od doma}ih drama,osim ako pisac nije ve} poznat u svetuili se pak vratio iz dijaspore...?

Da. A pokazalo se da publika zapra-vo voli ba{ doma}e komade.

Na doma}im piscima procvali su iAtelje i Zvezdara. To {to su kasnijepromenili repertoarsku politiku je drugapri~a...

Jako mi smeta {to vi{e ni jedno bu-dètsko pozori{te, osim Terazijskog,nema svoj repertoarski profil. Ne znam{ta da preporu~im ljudima kad me pitajugde da idu. U isto vreme postoji stra{na

da odgovara ovim godinama i ovojpameti i talentu koji imam... ili nemam.Ne znam.

Kad ste Vi bili mladi, mladost nijebila u modi. Roditelji Va{e generacijebili su ratni Pobednici, a Vi ste smatranidecom, skoro do praga starosti. Prak-ti~no zrelost vam nikad nije priznata,samo mladost i starost. Sada je modimladost, tako da Va{a generacija zapra-vo nikad nije bila “in”. Ni kao mlada nikao stara. Jedino ste imali sre}e da tzvnajlep{e godine proìvite u miru, ali jeto ipak jedan zanimljiv generacijskifenomen. Gde je problem?

Problem je u tome {to mi sa Zapadauvek uzimamo ono {to je najgore. Atamo postoji zakon koji zabranjujestarosnu (dobnu) diskriminaciju, kao isvaku drugu. Kod nas kad napuni{ 50godina, ti vi{e ne postoji{. Teraju te upenziju, pi{u ti neka pisma,onemogu}avaju ti rad... A neko mora daigra i babe. U svakom komadu ima iponeka starija osoba, to je normalno,mora{ da pokrije{ svaku ciljnu grupu.Osim toga dobar deo sukoba bazira se na

6

Na{i u svetu

LUDUS 140Lu

Ova godina je zna~ajna za ime ve-likog ruskog pisca F.M.Dostojev-skog. 2006. godine se navr{ava 500

godina roda Dostojevskog, 185 godina oddana ro|enja F.M.Dostojevskoga (30.okto-bar 1821. po starom kalendaru), 160 go-dina od dana ro|enja A.G. Dostojevskove i25 godina od osnivanja Doma muzejaF.M.Dostojevskog.

Od 8. do 11. novembra 2006. godine izpozori{nih kolektiva Moskve, SanktPeterburga, Azerbejdàna (Baku), Srbije(Beograd), Omska, Vologda, Velikog Nov-goroda blistale su predstave po delimagenija pisca, F.M.Dostojevskog.

@iri, poznati pozori{ni poslenici ikriti~ari iz pozori{ta Vahtangov (O.Lj.Evgenjevna) kriti~ar ”Pozori{ni ìvot”M.J.Mihajlovna, novine ”Kultura” A.I.Le-onidovna, profesor katedre Pozori{nogu~ili{ta M.S.[}epkin, H.I.Vitaljevna, M.S.Anatoljevi}, glavni reìser teatraA.N.Ostrovskoga, imali su divan, aliteàk zadatak da ocene i nagrade najbol-je.

Sve~ano ve~e posve}eno jubilarnimdatumima u ìvotu i delima F.M.Dosto-jevskog po~elo je predstavom ”Neverovat-ni doga|aji” u izvo|enju Moskovskognovog dramskog pozori{ta u Akadem-skom pozori{tu F.M.Dostojevskog uVelikom Novgorodu.

Festival se nastavlja u Staroj Rusigde je veliki genije, pisac F.M.Dostojevskiìveo sa porodicom u zelenom drvenomdomu na obali reke Pereritice i pisao”Bra}u Karamazove”.

Otvaranje Festivala u Domu muzejaDostojevskog, po~elo je predstavom ”Do-ga|aj u doga|ajima” u izvo|enju Omskogoblasnog teatra mladih gledalaca u Domukulture ”Priborostrojtelj”.

U Domu muzeja Dostojevskog izvede-na je duo drama ”Ja sre}na, sre}na,sre}na” u izvo|enju Dramskog pozori{taDostojevskog iz V. Novgoroda. Do suzauzbudljiva predstava. Bakijsko pozori{teiz Azerbejdàna prikazalo je predstave;monodramu ”Put iz Piterburga u[vajcarsku” po romanu ”Idiot”F.M.Dostojevskog i ”Bele no}i” Dosto-jevskog. Slu{ali smo kako zvu~i Dosto-jevski na azerbejdànskom. Vologodskikamerni teatar izveo je predstavu ”Odlo-mak Raskoljnikova”.

”Njeto~ka Njezvanova” F.M.Dosto-jevskog u izvo|enju Zorice Jovanovi} izBeograda, Srbije, igrala se u Domu muze-ja F.M.Dostojevskog. Publika je sapa`njom slu{ala kako Dostojevski zvu~ina srpskom. Dostojevski je voleo Srbe.

Teatralna grupa 'Dekameron' izMoskve izvela je predstavu ”Ruleten-burg”. Pozori{ni masterski ”ACB” izSankt Peterburga izvela je predstavu”Dostojevski - êsterton” paradoksizlo~ina ili jaha~i Apokalipse.

Poslednjeg dana Festivala odràn jepomen velikom piscu u Georgijevskomsaboru, miting kod spomenika F.M.Dosto-jevskog i polaganje cve}a u spomen veli-kom piscu.

Zatvaranje Festivala, dodela nagra-da: -Nagrada za mu{ku i ènsku ulogudata je glumcima u Novgorodu,

-Reìja, grand prix data je predstaviiz Vologda,

-Nagrada publike pripala je glumcuiz Bakua, a nagradu za umetni~ku ~a-roliju dobila je ”Njeto~ka Njezvanova”F.M.Dostojevskog u izvo|enju ZoriceJovanovi}, beogradskog Pozori{ta 'Bo{koBuha' Srbija.

Prazni~na ve~era, opra{tanje. Tuguzbog rastanka sakrivamo, pevamo svako

na svom jeziku, svako neko svoje ”Tamodaleko” gde se vra}a da pri~a kako su ihbra}a i sestre iz Rusije, doma}ini Festi-vala, do~ekali i nosili na krilima svojevelike ruske du{e i du{e njihovog i na{egvoljenog velikog genija pisca F.M.Dosto-jevskog. Zorica Jovanovi}

Deseti me|unarodni Festival kamernih predstava po delimaF.M.Dostojevskog od 8. do 11. novembra 2006. godine

NOVA POZORI[NAREALNOST ZA

BILJANUSRBLJANOVI]

VELIKI NOVGOROD I STARA RUSA ‘Obi~no ve~e’u Zagrebu

Dani srpske kulture, koji su seodràli od 22. do 26 novembra uZagrebu, otvoreni su predstavom"Obi~no ve~e" Milana Laneta Gu-tovi}a, u dvorani Teatra ITD. Pred-stava je imala izvanredan prijemkod publike. O~ekuje se da }e ‘Danisrpske kulture’ postati tradicional-na manifestacija u kulturnoj ponu-di Zagreba, i da }e to biti prilika dase, po re~ima organizatora, DavoraKonjiku{i}a (novinara i reìsera),‘na pozitivan i moderan na~inpredstavi srpska kultura, a presvega najbolje iz njenog urbanogsegmenta’.

M.J

Ve~e sa PetromKraljem u Oslu

Petar Kralj je u sali Kulturnogcentra ambasade Republike Srbijeu Oslu pred predstavnicima dija-spore koji ìve u Norve{koj, studen-tima i profesorima katedre za srp-ski jezik Norve{kog univerziteta,izveo kola` uloga iz predstava ukojima je igrao.

Izveo je delove monologa iz"Hamleta", predstave "Santa Mari-ja de la salute" i njegove kultnemonodrame "@iveo ìvot Tola Ma-nojlovi}".

M.J

‘Trg heroja’ uAkcent teatruAtelje 212 gostovao je u Be~u, u

‘Akcent teatru’ sa predstavom"Trg heroja", Tomasa Bernharda, ureìji Dejana Mija~a. Istoimenapredstava u reìji Klausa Pajmana,premijerno izvedena u Burgthe-atru 1988. godine, izazvala je velikiskandal i podelila austrijsku jav-nost, pola veka nakon doga|aja nakoje se Bernhard kriti~ki osvrnuo.Za ulogu profesora Roberta [usterau ovoj predstavi, Vlastimir Sto-jiljkovi} je dobio nagradu "Ra{aPlaovi}", za najbolju ulogu na svimbeogradskim scenama tokom pro{lesezone.

M.J

Andersenovikuvari u Teheranu

Sa predstavama "Andersenovikuvari" scenario i reìja DragoslavTodorovi} i "Svet jednog cveta" ureìji Tatjane Stankovi}, Malo po-zori{te ”Du{ko Radovi}” provelo jenedelju dana na turneji u Iranu, ugradu Isfahan na festivalu i u Te-heranu na gostovanju.

M.J.

Srpski dramski pisac, Biljana Srb-ljanovi}, i letonski reditelj, AlvisHermanis, dobitnici su Evropske

nagrade Nova pozori{na realnost za2007. godinu. Ove nagrade bi}e dodeljene20. aprila slede}e godine u Solunu. Ju-goslovensko dramsko pozori{te }e tomprilikom izvesti predstavu ‘Skakavci‘Biljane Srbljanovi} u reìji Dejana Mi-ja~a i tako predstaviti stvarala{tvoautorke. Bi}e to jedan od prate}ihdoga|aja ove manifestacije koji obuh-vataju mini-simpozijum i druge vidoveprezentacije rada nagra|enih umetnika.

Re~ je o najzna~ajnijem ma|unaro-dnom priznanju koje se od 1990. godinedodeljuje aktivnim pozori{nim stvaraoci-ma i koje su - uz Evropsku pozori{nunagradu za ìvotno delo - Evropskakomisija, Savet Evrope i najva`nije me-|unarodne teatarske organizacije (Ev-ropska teatarska unija, Evropska tea-tarska konvencija, Me|unarodna asoci-

jacija kriti~ara, Mediteranski pozori{niinstitut i Me|unarodni pozori{ni institutUNESCO) osnovali kako bi nagra|ivali ipromovisali zna~ajne pozori{ne umet-nike Evrope. Odluku o nagradi donosiìri koji se sastoji od predstavnika is-taknutih evropskih pozori{nih ku}a,uglednih kulturnih i javnih li~nosti,kriti~ara i pozori{nih prakti~ara izraznih krajeva Evrope. Me|u dosa-da{njim laureatima nalaze se rediteljiTomas Ostermajer, Kristof Martaler, Haj-ner Gebels, Ejmuntas Nekro{ijus, po-zori{ta Royal Court Theatre i Theatre dela Complicite. Pro{le godine, nagradu sudobili koreograf Joèf Na| i rediteljOskaras Kornu{ovas.

Evropska pozori{na nagrada zaìvotno delo ove godine }e biti dodeljenanema~kom reditelju Peteru Cadeku ikanadskom piscu, rediteljui glumcu Robertu Lepaù.

D.K.

Na{a autorkadobitnica zna~ajnog evropskogpozori{nog priznanja za 2007.

JDP gostuje u Solunu,na dodeli nagrade,

sa predstavom ‘Skakavci’

ZZoorriiccaa JJoovvaannoovvii}},, pprrvvaakkiinnjjaa ppoozzoorrii{{ttaa‘‘BBoo{{kkoo BBuuhhaa’’

‘Kod lepogizgleda’

u RumunijiKragujev~ani su se vratili iz

Rumunije sa dva priznanja! Speci-janu nagradu ìrija na Me|unaro-dnom pozori{nom festivalu malihscena u Pite{tiju, Rumunija, dobilaje predstava "Kod lepog izgleda"kragujeva~kog Teatra "Joakim Vu-ji}". Po~asnu diplomu za doprinosunapre|enju saradnje kragujeva~-kog i Teatra ”Al Davila” iz Pi-te{tija dobio je reditelj nagra|enepredstave i direktor Teatra ”Joa-kim Vuji}”, Dragan Jakovljevi}.Iako su se u uòj konkurencijina{la tri pozori{ta, u konkurencijidevet pozori{ta koja su nastupilana festivalu, tro~lani ìri jedno-glasno je doneo odluku o dodelispecijalne nagrade Kragujev-~anima. Festival je trajao od 17. do20. novembra u pozori{tu 'Al Davi-la'. Me|unarodni pozori{ni festivalmalih scena u Pite{tiju, istovetanje "Joakiminterfestu", odrànomnedavno u Kragujevcu.

M.J.

LUDUS 1407

Intervju

Gorica Popovi}, glumica svestranog duha,postojana i u tranziciji

Najupe~atljivija predstava za onda{njevreme bila je ”Kosa”. Kada sam do{la uBeograd na studije neprestano sam ”visi-la” u pozori{tu. Zapravo, Atelje me jeoduvek privla~io i u njega sam sa ra-do{}u odlazila jer su predstave uvek biledruga~ije, moderne, sa sjajnim glumci-ma. Kao studenti bili smo prosto fascini-rani. Kada me je prvi put Muci Dra{ki}pozvao da igram u predstavi ”Marija”Isaka Babelja, koju je on reìrao, mojojsre}i nije bilo kraja. Igrala sam sa naj-ve}im gluma~kim imenima kao {to su:Slobodan Cica Perovi}, Zoran Radmi-lovi}, Neda Spasojevi}, Ta{ko Na~i},Milutin Butkovi}... Imala sam malu ulo-gu, ali sam bila ponosna {to sam uovakvom dru{tvu. Posle toga je do{lapredstava ”Oj Srbijo, nigde lada nema”sa ne{to ve}om ulogom, ljubavnice knezaMilo{a. Kneza je tuma~io Zoran Rad-milovi}. Svaku predstavu sam odgledalasa uìvanjem, pomno prate}i iskusnijeglumce kako oni to rade. Kad mi se uka-zala prilika da sa mesta asistenta naFakultetu dramskih umetnosti pre|em uansambl Ateljea 212, sa odu{evljenjemsam to prihvatila. Smanjila sam svojanga`man na snimanju filmova i peva-nju u rok grupi. Odmah sam zapo~elarad na izuzetno zanimljivoj predstavi”Krajevi” Semjuela Beketa. Fe|a Sto-janovi} i ja smo igrali tri jedno~inke. Ujedno~inki ”Ne ja” videla su se samousta, a to je zahtevalo naporan trening ibila je ne{to sasvim druga~ije od predsta-va koje su se tada igrale u Beogradu.Napravila sam pravi podvig, pobedilasvoje predrasude o pozori{tu i neka svoja

Gorica Popovi} je glumica koja ìvotgleda sa vedrije strane. ”Nema ni-{ta od kukanja”, njen je moto! Ova

svestrana umetnica, optimisti~kog duha,priznaje da se mirisom {minkernice irasko{nim kostimima zarazila jo{ prenego {to je prohodala. Otuda je njeno srceostalo u pozori{tu, a pre svega u Ateljeu212 koji ovih dana slavi pedeset godinapostojanja. Atelje je njena najve}a ljubav,pa zato kaè da je nikakva tranzicijane}e oterati iz ove poznate pozori{neoaze. Tu`na je {to je izumro boemski duhAteljea 212, ali poput poslednjeg Mo-hikanca istrajava veruju}i u nove ge-neracije.

Gde god se pojavi pleni svojom vedri-nom i duhovito{}u, a pored glume, pot-pisala je i mnoge reìje, tekstove, ko-stime, songove... êsto voli i da zapeva udobrom dru{tvu, ali se ne libi ni da rukezaprlja testom i ~okoladom. Tako radeveliki! Da je ìvot ~udesna i nepredvidivastvar, svedo~i i podatak da je GoricaPopovi} na Fakultetu dramskih umetnos-ti bila asistent biv{em ministru kulture,Branislavu Le~i}u, i aktuelnom uprav-niku Ateljea 212, Svetozaru Cvetkovi}u.

A kada joj sve dosadi, vra}a se pe-vanju, ovoga puta kao ~lanica Kustu-ri~inog ”No smoking orkestra”. Do sadaje pevala na oko ~etrdesetak koncerata{irom sveta. I danas kao prava rokerkanikada se ne predaje.

Kakve su Va{e uspomene na Atelje212 i koja je njegova uloga u pozori{nomìvotu Beograda?

Moj prvi susret sa Ateljeom 212 odi-grao se jo{ dok sam bila srednjo{kolac,kada je Atelje gostovao u Kragujevcu.

ograni~enja i ostvarila zapaèni uspeh.Tako sam dobila stalni anga`man kojisam rado prihvatila. To su bili zlatni daniAteljea sa divnim ansamblom i savelikim individulacima. Svako za sebe jebio pozori{te. Svi su bili zvezde. Se}am seda se Mira Trailovi} uvek ljutila kada jeneko trebalo da ode na snimanje, ali jenaravno u su{tini znala, da je to dobro zapozori{te. Neminovno je da tako velikiglumci odlaze i na druge poslove.

U prvim godinama postojanja Ate-ljea mnoge predstave su imale desetak dopetnaest izvo|enja {to ukazuje da taj putnije bio samo posut ruàma. Atelje jepored uspeha, imao i svoje padove i lo{epredstave koje publika nije htela dagleda, ali tokom godina to pozori{te seizgra|ivalo i postajalo zaista jedno odnajzna~ajnijih u onoj na{oj staroj Jugo-slaviji. Se}am se da je kritika jako grdilaAtelje i one predstave koje su odre|ivalikao {ala-komika. Tu spadaju fenomenal-ne predstave kao {to su: ”Kralj Ibi”,”Radovan Tre}i”, ”Uloga moje porodiceu svetskoj revoluciji”, ”Rado ide Srbin uvojnike”... Sve su to bile kultne predstavei kriti~ari nisu ba{ uvek bili u pravu.

Volim ovo pozori{te i danas i potpunomu pripadam svim srcem zato {to ono{iroko zahvata dramsku literaturu i ide uraznim pravcima. Igram u ”Ljubavnompismu” ve} ~etrnaestu sezonu i dalje predpunom salom, kao i u najnovijoj predsta-vi ”Zmijsko leglo” gde igram majku urasturenoj ruskoj porodici, ènu li{enusvih iluzija o ìvotu. Taj raspon je ono {topubliku privla~i Ateljeu i {to ~ini da trajedo danas.

Koliko je Atelje 212 doìveo trans-formaciju i da li je njegov repertoar idanas avangardan i atraktivan?

Danas je te{ko biti avangardan. Po-stoji veliki broj alternativnih trupa kojenastoje da inoviraju igru. To su obi~nokoreografske predstave. Po meni su naj-zna~ajnije one predstave koje ne{to su-{tinski pomeraju iz klasi~nog repertoara.Najvi{e volim kada klasi~na predstavadoìvi pomake u nekom novom i dru-ga~ijem smislu. Takve predstave publikanajvi{e voli da gleda. To se desilo sakomadima: ”Kola mudrosti, dvoja lu-dosti”, ”Divlji med”, ”âplja”... Re~ je odelima koja su naizgled klasi~na, ali suduboko osmi{ljena, istrgnuta iz kla-si~nog miljea i prenesena u savremenitrenutak, a ti~u se ljudi i na{e publike.

Druga su vremena. Pozori{te morada se trudi da ostane u trci sa drugimmedijima gde moète odjednom sve dadobijete jednim pritiskom na dugme i dauìvate u raznim doìvljajima. Mo`da jepozori{te izgubilo onu nekada{nju eks-kluzivnost, ali se ipak odràlo kao sna-àn medij. Bez obzira na sve tehnolo{keinovacije i napredak civilizacije, ono jepotrebno i ono }e trajati ve~ito. [to se ti~esamog Ateljea, ono je naravno pretrpeloizmene {to je skoro ~itav ansambl pro-menjen. Mnoge na{e kolege su, naàlost,preminule i to je najtu`nija stvar kojapostoji kada se govori o Ateljeu. [ta bi svedanas mogli da igraju i Zoran, i Bata,Ta{ko, Slobodan, Neda! Dakle, to je veli-ka {teta, ali su do{li mladi ljudi koji

donose neki svoj senzibilitet. Mislim daima dobrih predstave sa odli~nim glum-cima. Na{ bife nije vi{e onaj centarsveta koji je nekad bio. Nema vi{e tolikoduhovitih ljudi u njemu. îni mi se da jeipak Atelje i dalje ostao oaza prijateljst-va, pozitivnog duha i dobre energije.

Podjednako ste prisutni i u po-zori{tu, i na televiziji, filmu. Sa ovomgluma~kom zrelo{}u, koji Vam medijdanas najvi{e prija?

Najvi{e mi prija pozori{te zato {toono najvi{e traì od ~oveka. Kada pomi-slite da vas vi{e ne zanima, ili da vi{ene moète, ili da nikome nije va`nokoliko moète, pozori{te }e vas gurnutiuvek jedan korak dalje. Svaka uloga jenovi izazov. Pozori{te je, sigurno, ono{to najvi{e volim. Naravno, volim i tele-viziju i film, ali to je potpuno druga~ijitehnolo{ki postupak. Mediji donose nekizanimljiv ìvot. Takva sam osoba kojavoli razli~ite ìvotne situacije i volim dauvek budem u raznoraznim tokovima.Radujem se kada u toku dana odem naprobu, popodne ne{to snimim, a uve~eodigram predstavu ili otputujem dane{to izvedem. Drago mi je da i daljeimam tu energiju, iako sam ve} tridese-tak godina u ovom poslu.

[ta mislite o malim televizijskimformama kao {to su reklame ili ske~eviu kojima se tako|e ~esto pojavljujete?

Sve je to za mene svojevrsni izazov.Ne libim se da snimam reklame jer je ito deo gluma~kog posla. To se svuda i usvetu radi. Glumci }e to sigurno boljeuraditi od amatera i nije slu~ajno da svevi{e glumaca u~estvuje u reklamama.Male forme iziskuju velike zahteve zato{to morate da u malom prostoru datemaksimum, uradite ne{to funkcionalnoi podstaknete interesovanje publike.Kabaretski nastup je za mene ipakjedan od najve}ih izazova. Imam dostaprograma koji, uslovno re~eno, pripada-ju kabareu i sa njima ~esto gostujem.Poseban je to vid gluma~kog nastupa uposebnim okolnostima, kafanama,restoranima. To je ono {to bi se reklo”jedan na jedan”. Sam si na sceni, istokao i u monodrami. Sada igram dvemonodrame. Volim da odem u nekomalo mesto i ljudima kaèm neke stvarikoje oni nemaju priliku da vide i da~uju. Interesantno je da je publika sanajve}om pa`njom slu{a poeziju. U salinastane muk, a onda je to zaista zaglumca veliko zadovoljstvo.

Stalno ste okruèni mladim glum-cima koji Vas veoma respektuju. [tamislite o njima?

Stalno poku{avam da ostanem mla-da duhom i zato se druìm sa mladimljudima. Bila sam i asistent na fakulte-tu i uvek mi je to prijalo. U mladostnajvi{e verujem, vi{e od bilo ~ega. Ovasada{nja generacija ima tu nesre}u daima smanjen prostor, ali sa drugestrane, ukazuje se neki novi vidik - tele-vizija. Mo`da je to prostor za njih.Naàlost, nema vi{e prijema u pozori{tena stalno, nego se radi po ugovoru.Volela bih da mogu da vidim te mladeljude kod nas u ansamblu, u stalnomanga`manu. Nove generacije imaju

nesigurniju budu}nost i meni je ào {tojedno pozori{te ne moè da odgaja svojeglumce. Drugo vreme donelo je potpunopovr{niji na~in razmi{ljanja, ve}ubrzinu u svemu, a ne silaènje u dubinui u su{tinu. A jedno je sasvim sigurno dai u ovo na{e vreme ima mnogo talento-vanih mladih glumaca.

Isidora Masnikovi}

izbor Emilije Cerovi} Mla|e

OGDEN NE[

OSTALEULOGETUMAÊ

Ruà je ruà je ruà, imladi vo je junac,

A glumac je glumac jeglumac.

I ne samo da je glumac jeglumac je glumac, negoje i mu~enik i mu~enik,

Po{to ga maltretiraju svidramski pisci od TenesiVilijamsa do Sartra, pa~ak i svaki njihovu~enik.

Jer sigurno je kao {to jesigurna Maks Faktorovaroba

Da }e pisac najbolje replikedati nekom drugomGlumcu, {to je naravno~ista zloba.

Te na{ glumac ima da kaèsamo “Gospo|ice Skarletstvarno vas volim”,

Dok je drugom glumcudata mogu}nost da kaè“Ta o~ajni~ka è| zatobom saìè moje venekao pakleni oganj koji nemogu da prebolim”.

âk se i sam ìvot sglumcimasurovo poigrava, {to muuvek polazi od ruke.

Kao {to pokazuje nedavnislu~aj sa DèkiKuperom, koji je kad muje ku}u zapalio grom,spustio svoju ènu krozprozor pomo}u ~ar{avavezanih u ~vorove, pa sei sam niz njih dokopaodvori{ta, gde ga jedo~ekala i pozdravilanjegova ta{ta koja je leposi{la niz stepenice bez pomuke.

Sa engleskog preveoDragoslav Andri}


NAJVI[E MI PRIJA POZORI[TE

8

EX YU

LUDUS 140Lu

Na maloj sceni ”Petar Ko~i}” uNarodnom pozori{tu RS premijer-no je izvedena monodrama 'Pe-

ki}eva traka: Dnevnik du{e'. Komad jerezultat zajedni~kog anga`mana ”AdHoc Teatra” iz Br~kog i Udruènja dram-skih umetnika Srpske. Glumac Du{koMazalica verodostojno je oìveo Peki}evlik, a monodrama je upotpunjena origi-nalnom muzikom na saksofonu i videosnimcima. Po re~ima reditelja GoranaDamjanca, Peki} je bio ~ovek koji je pisaoo sada{njosti, mnogo je istraìvao opro{losti, a na neki na~in je i prorekaone{to {to }e se kasnije desiti, tako da jepredstava aktuelna - govori o dana{njicina jedan univerzalan na~in.

***Isto ve~e, u istom pozori{tu je imao

premijeru i {ef ra~unovodstva u Narod-nom pozori{tu, gospodin Vujo Stanivuk.

Stanivuk je autor, reditelj i akter mo-nodrame 'Jopet ja - Savremeni David[trbac'. ”David je pre mnogo godinajazavca odveo na sud i tamo ga tuìo, a usada{nje vreme on mu prati trag i sum-nja da je on u samoj vlasti dràve”, rekaoje Stanivuk. NP RS je iza{lo u susretsvom zaposlenom, ~ija je èlja bila daodigra predstavu u Banja Luci.

***”Od prvog dana nismo sumnjali u

opravdanost poduhvata da obnovimo inastavimo tradiciju odràvanja pozori-{nih susreta u Br~kom i ova, peta godinaodràvanja obnovljenih susreta pokazujeda smo bili u pravu” - rekao je AntoDomi}, gradona~elnik Br~kog, otvaraja}i23. susrete pozori{ta/kazali{ta Bosne iHercegovine. Br~anski Susreti su jedinifestival doma}eg teksta u BiH. Na susre-tima su u~estvovali: NP RS sa 'Gospo|om

ministarkom' Nu{i}a u reìji MiliceKralj; NP Tuzla s predstavom 'Grad odsnova', po tekstu Jasmina Durakovi}a i ureìji Adisa Brakra~a; Teatar ”Kabare”iz Tuzle s predstavom 'Va`no je biti pozi-tivan', koju je na tekst Darka Luki}apostavio Vlado Kero{evi}; Mostarskiteatar mladih izveo je 'Sretnu novu 1994'po tekstu Zlatka Top~i}a, u reìji RahimaBurhana; NP iz Sarajeva s predstavom'Deca sa CNN-a', po tekstu AmiraBukvi}a, reìrao je Amire Bukvi}; sara-jevski SARTR je nastupio sa 'Zagrljenici-ma' Miodraga @alice u reìji RobertaRaponje, a poslednje takmi~arske ve~eriansambl NP iz Sarajeva zaigra}e u pred-stavi 'Prvi put s ocem na izbore' potekstu Abdulaha Sidrana i u reìji Sulej-mana Kupusovi}a.

Odlukom stru~nog ìrija za najboljupredstavu u celini progla{ena je 'Gospo|aministarka' Narodnog pozori{ta RS izBanja Luke. Svetlana Bojkovi} je zakreaciju @ivke u istom komadu dobilanagradu festivala za najbolju ènskuulogu. Odlukom ìrija publike najboljapredstava na Susretima je ostvarenje NPiz Sarajeva 'Prvi put s ocem na izbore',za koju je isto priznanje stru~nog ìrijaza reìju primio i Sulejman Kupusovi}.

”Tradicija postavke Ministarke nabanjalu~koj sceni duga je vi{e od sedamdesetle}a, a u najnovijoj izvedbi gospo|uministarku tuma~i beogradska glumicaSvetlana Ceca Bojkovi}. Njen neosporni{arm i gluma~ko iskustvo u~inili susvoje, uglavnom mla|i gluma~ki ansam-bl prihvatio je njenu vode}u ulogu i kaopokreta~ku snagu za vlastita otkrivanja itraènja sebe unutar Nu{i}evih likova, asve u okvirima vrlo klasi~ne forme i

BIBLIJSKA PRIÂ O OSVETI

Gradsko pozori{te upoznalo je pod-gori~ku publiku sa svetski uspe{-nim komadom Ariela Dorfmana

'Smrt i devojka'. Na sceni DODEST, KIC-a ”Budo Tomovi}” ovom predstavom jeotvorena manifestacija Decembarskaumetni~ka scena. U reìji mladog beo-gradskog reditelja Gorana Vukeli}a pro-jekat veoma uspe{no, sude}i po reakcija-ma publike, pokre}e ringi{pil jakih moti-va zbog kojih, danas i ovde, ovaj tekstima autenti~nost, zanimljivost i, iznadsvega, mogu}nost pro~i{}enja.

Komad 'Smrt i devojka' oven~an je iPulicerovom nagradom. Prema re~imareditelja, ova slojevita pri~a nosi mnogozna~enja, pre svega misle}i na odnosizme|u mu{karca i ène, kroz koji seobra|uju problemi osvete, odgovornostiprema pro{losti, ili, kako kaè Vukeli},te{kog bremena pro{losti. ”Kroz veomaupe~atljiv pogled u zlostavljanu ènskudu{u, predstava postavlja va`na pitanja -da li smo i dalje u pro{losti, da li sepro{lost preliva u sada{njost, da li jezaboravljamo ili ona prosto ne èli da naspusti tako lako... U toj igri pro{lost-sada{njost krije se jo{ jedan od slojevaovog komada, a to je da predstava vrlolagano i vrlo realisti~no iznosi pri~u orodnoj ravnopravnosti, {to je bio i jedanod pokreta~kih momenata da se predsta-va uop{te radi”, nagla{ava Vukeli}.

Glavni lik drame je Paulina Salas,èna koja je ~udnim sticajem okolnostido{la u priliku da se u sopstvenom domusretne sa svojim mu~iteljem iz vremenakada je bila ìgosana kao politi~ki nepri-jatelj. Usred politi~ke pri~e, pri~e o dik-taturama, predstava Gradskog pozori{tapre svega potencira biblijsku pri~u oosveti, o `rtvama i njihovim du{evnimstanjima, o ~oveku i zlu u njemu, ali i oveli~ini ~ina opro{taja, name}u}i pitanje

koja je razlika izme|u netolerancije i na-silja i postoji li na~in da se spre~i da sejedno ne pretvori u drugo.

***Predstava 'Kona~no odbrojavanje',

izvedena je na sceni Kraljevskog po-zori{ta Zetski dom na Cetinju. Po delusvetski priznate rumunske spisateljiceSaviane Stanesku komad je reìralaLidija Dedovi}. Komad predstavlja crnukomediju (sa ubistvom, silovanjem, sa-moubistvom, ~edomorstvom) u kojoj ljudiìve svakodnevni ìvot ispijaju}i kafe,~itaju}i novine, kopaju}i grobove... Li-kovi iz ovog kolaà ekstremnih situacijasu profesionalna tu`balica, umetnik-grobar, njihova k}erka i mu{karac-bilo-koji. Predstava je sa velikim uspehom dodanas postavljena u Bukure{tu, Be~u,Parizu i Njujorku.

***Predstavljena je nova knjiga prof. dr

Bora Stjepanovi}a 'Igra - Gluma III'. Re~je o zavr{nom delu trilogije kojojpripadaju i knjige ”Rad na sebi - GlumaI” i ”Radnja - Gluma II”. Boro Stje-panovi} je napisao teorijsku studiju kojaima prakti~nu nameru: da studentima ipedagozima glume pokloni ud`benik,sastavljen iz jedinstvenog praktikuma -liste ve`bi i teorijsko-istorijskog uvoda zasvako poglavlje. Kao i prve dve knjige iova knjiga ima {irok zna~aj za svepozori{ne profesionalce jer je njoj sabra-no znanje - istorijsko, teorijsko i prak-ti~no - o glumi.

***Reditelju i dramskom piscu, Radmili

Vojvodi} je na sve~anoj sednici Skup{tineop{tina Budva gradona~elnik RajkoKulja~a, uru~io visoko priznanje zadramsko stvarala{tvo Grada teatraBudve.

Aleksandra Jak{i}

Komad o kojem se mnogo pri~alo,'Demon iz Debra malog', premijer-no je izveden u Dramskom teatru.

Komad Gorana Stefanovskog postavio jeSlobodan Unkovski. Po reakcijama pu-blike, koja je svaku scenu nagra|ivalaaplauzom, ovo }e biti kultna predstava.Muziku je pisao jo{ jedan poznati Make-donac - Vlatko Stefanovski.

Po re~ima Unkovskog, re~ je o neo-bi~nom tekstu, crnoj komediji koja sebavi ne samo skopskim susedstvom ve}Makedonijom u globalu. ”Imamo potrebuda kaèmo ne{to o Skoplju ~ak kad namse to ne svi|a”, rekao je reditelj. Likovi suzaokruèni - sme{ni su u svojoj tragediji,a u isto vreme su i tragi~ni. Tako se iatmosfera u gledali{tu menja tokomtrajanja komada - ili ima gromoglasnogsmeha ili vlada mukla ti{ina. Sve togovori o istinskoj slici makedonskog poli-ti~kog miljea. Emotivna muzika VlatkaStefanovskog u mnogome doprinosi pred-stavi, ona podse}a na muziku koja sesvirala na igrankama u starim kultnimskopskim kafanama. Ova crna komedija,kako je Goran svoj komad nazvao, ujednoje saga skopskog kraja i slika prototipovapetnaest godina tranzicije. Akteri su ljudigubitnici, osiroma{eni, zate~eni, oni kojise nisu sna{li u situaciji, sa se}anjima nabiv{u dràvu, biv{e adrese, biv{e paso{e ili~ne karte. Ti ljudi su okruèni ńovim´lokalcima svakakvih profila - urbanommafijom, korumpiranim sudijama, no-vim gazdama.

***U okviru proslave 60 godina posto-

janja Dramskog pozori{ta premijerno jeizveden i komad 'Makedonski rulet'Ljubi{e Gergijevskog u reìji Sa{e Mi-lenkovskog. Autor je govornik makedon-skog Parlamenta, i tekst, u formi film-skog scenarija, napisao je dok je bioambasador u Sofiji. Pri~a govori o ocu isinu. Otac je vojvoda, a njegov sin ne znagde su granice njegove zemlje. RekaCrna na neki na~in igra jednu od uloga,kao reka koja razdvaja balkanske naro-de.

***Branko Stavrev postavlja Fejdoovu

komediju 'Buba u uhu' za Pozori{te Cen-tar. Premijera je planirana za po~etakslede}e godine kada }e se obeleàvati

GODINETRANZICIJE

MONODRAMA [EFA RAÛNOVODSTVA

stogodi{njica prve postavke ove komedi-je. U Makedoniji je ovaj tekst poslednjiput postavljen 1974, u reìji DimitraOsmanlia. Za 18 godina izvedena je 333puta! ”Ovog puta mislim na dvostruki,trostruki moral odnosno amoral, koji ~iniovaj tekst aktuelnim. Komad se bavipitanjima etike koja je uvek relativna”,rekao je Stavrev.

***Nov direktor Narodnog teatra u Bitolju jeSa{a Ognenovski, glumac ovog pozori{ta,koji je doveden umesto Ljup~a Gorgi-jevskog. Smena se dogodila dok je Gorgi-jevski sa pozori{tem bio na veoma us-pe{nom gostovanju na festivalu u Bu-kure{tu sa predstavom ”Magbet”.

A.J.

PPoobbeeddnniicc uu BBrr~~kkoomm:: SSvveettllaannaa BBoojjkkoovvii}} uu MMiinniissttaarrkkii ((FFoottoo:: VVuukkiiccaa MMiikkaa~~aa))

[ta se doga|au pozori{tima

Bosne i Hercegovine

SSaabbrraannoo gglluummaa~~kkoo zznnaannjjee:: BBoorroo SSttjjeeppaannoovvii}}

Pozori{nenovostiiz Crne

Gore

NNoovvaa kkuullttnnaa pprreeddssttaavvaa:: SSlloobbooddaann UUnnkkoovvsskkii ((FFoottoo:: \\oorr||ee TToommii}}))

Teatarske novosti iz Makedonije

dobrodu{ne, tople Nu{i}eve komike”,kaè kritika.

***Najuspe{nije ostvarenje koje su

odradili glumci i pozori{ni radnici mani-festacije Dani Malih stvari u Trebinju jepredstava 'Poru~nik', koju je po tekstuMartina MekDone reìrao Beogra|aninFilip Gaji}. Po re~ima reditelja, mladi

glumci su pokazali preciznost u svimelementima pozori{ne igre, pokazav{i ti-me spremnost da uskoro zakora~e u noviprojekat, ~ime }e sa~uvati kontinuitet uigri i usavr{iti ga. Deveto~lani ansamblje transformisao crnohumornu i apsurd-nu pri~u o projekciji irskog terorizma naraskol me|u ljudima.

A.J.

LUDUS 1409

EX YU

Nova predstava Gavelle je ‘Majstori Margarita’ Mihaila Bulgakovau reìji Ozrena Prohi}a. ‘Majstor

i Margarita’ jedna je od najlep{ih pri~a20. veka i jedan od najzna~ajnijihromana u svetskoj knjièvnosti uop{te.Bulgakov ga je pisao dugo, od 1928. svedo smrti 1940. - navodno u pi{~evoj ar-hivi postoji ~ak osam verzija rukopisa -a objavljen je tek ~etvrt veka nakontoga. Njegova slikovitost, karneval{tinai bizarnosti prizivaju pozornicu, alizbog sloènosti strukture i velike ko-li~ine materijala u isto joj se vreme iopiru. Dramatizacija i postavljanje nascenu ”Jevan|elja po vragu”, kako jeBulgakov èleo da nazvove ovo delo,ispit je ume}a i sposobnosti za svakopozori{te i autorsku ekipu.

***HNK Vara`din odrào je praizvedbu

drame Mire Gavrana ‘Nora danas’ ureìji Georgija Para. Dramu ‘Noradanas’ Gavran je napisao 2004. godine iza nju dobio Nagradu ”Marin Drì}” zanajbolji dramski tekst.

‘Nora danas’ je drama o jednoj sna-`noj èni u Hrvatskoj po~etkom novogmilenijuma, ali i savremena verzija sla-vne drame norve{kog dramati~ara Hen-rika Ibzena. Kao i u Ibzenovoj Nori i uovoj je drami glavna junakinja istogaimena. U stalnom je konfliktu sa svojimmuèm zbog razli~itih pogleda na ìvot,te zbog razli~itih shvatanja mu{ko-èn-skih odnosa. Pri~a je situirana na po-~etak 21. veka, pokazuju}i da je da-na{nja mu{ka i ènska psihologija bitnodruga~ija nego u Ibzenovo vreme, jer sudanas ène i mu{karci u mnogo~emuzamenili mesta. Kroz dramati~ne scenerazotkrivaju se prepoznatljivi savre-meni junaci, koji zbog uspeha i karijereru{e sve pred sobom, ba{ kao {to seuverljivo prikazuju i junaci koji ne èleu tome da u~estvuju.

IBZENOVA NORA DANASIZ PERA MIRE GAVRANA

***Najavljena premijera HNK-a iz

Zagreba, Lorkin ‘Dom Bernarde Albe’ ureìji Boìdara Violi}a, dobila je dobrekritike. Vjesnik isti~e da je ”rediteljevo~itanje predlo{ka, koje prili~no vernosledi dramski tekst, kombinacija óz-biljnog´, ´pribranog´, produhovljenog ioduhovljenog insceniranja i gotovo és-tradnih´ elemenata. U tom rediteljskom~itanju zgodan je paradoks sasvim pri-meren na{em vremenu, pa se poetizacijadoìvljava kao njena negacija i tek kaonaknadno zalepljeno dramsko tkivo.Ironiziranje te avangardisti~ke drame,forsiranje namerne pateti~nosti i vrloartificijelne teatralnosti Violi}ev je redi-teljski stilski postupak koji jedini obja-{njava za{to se nekada{nja tragedijapreobra}a u verziju ´Big Brother Sho-wa´.”

***Na upravo zavr{enoj dodeli Nagrade

hrvatskoga glumi{ta za godinu 2006.mjuzikl Kazali{ta ”Komedija” ‘Skidajtese do kraja’ osvojio je nagradu za naj-bolju predstavu u celini.

***Zagreba~ko kazali{te mladih izvelo

je dve premijere: ‘Viktor ili deca navlasti’ Rogera Vitraca u reìji HarisaPa{ovi}a i ‘Baltazar: ili potraga za ~u-desnom kapljicom' Ane Tonkovi} Do-len~i} u reìji Kre{imira Dolen~i}a.

Jesmo li sre}ni sa svim na{im kred-itima, na{im bra~nim ìvotima i van-bra~nim aferama, na{om decom, na{imroditeljima, na{im stvarima koje kupuje-mo i koje kupuju nas, na{im novcem kojitro{imo i koji tro{i nas? ‘Viktor ili decana vlasti’, remek-delo francuskog nad-realisti~kog pisca Rodèra Vitraca traìodgovore na ova pitanja i na~ine dabudemo bolji i sre}niji.

Predstava ZKM-a predstavlja prvoteatarsko uprizorenje nadahnuto pri~om

o profesoru Baltazaru. Likovi i motivipostavljeni su u druga~iji kontekst kaopromi{ljanje {ta pri~a o dobrom profesorumoè zna~iti za nas danas. Radnja pred-stave je putovanje odnosno potraga zaprofesorom Baltazarom. Glavni junakcrta}a iz na{eg detinjstva utelovljenje jedobrog ~arobnjaka. Njegov svet nasta-njen je osobenjacima ~ije realne, irealneili ponekad bizarne probleme uspe{nore{ava instant kapljicom iz svoje ~udesnema{ine. Re{enje naravno, zavisi od prob-lema, ali uvek predstavlja na~in da seindividualne te{ko}e jednog ili vi{e liko-va nadvladaju i zajedni{tvom uklope u{areni ìvot Baltazargrada. Magi~nostprofesora Baltazara nije u tome da izmi-sli re{enje. On smi{lja na~in kojim }e sesvaka zasebna osobenost najbolje iskaza-ti i profunkcionisati u zajedni{tvu. On nemenja ljude, nego okolnosti u kojima ìve- pro{iruje unutra{nje i spoljne prostorenjihovog postojanja.

A.J.

IIbbzzeennoovvaa NNoorraa ddaannaass ((FFoottoo:: DDaarrkkoo GGoorreennaakk))

SScceennsskkoo vvii||eennjjee MMaajjssttoorraa ii MMaarrggaarriittee

UMesnom gledali{~u Ptuj odràn je6. festival monodrame. Od 4.12. do10.12. izvedeno je sedam mo-

nodrama: ‘Ka ja‘(posve}eno Edith Pjaf imojoj [moni) Lare P. Jankovi~, ZijahaSokolovi}a, Simone Semeni~ u reìji Zija-ha Sokolovi}a, ‘Primer probu{ene gumeili dijalog s golubom’ Zdenka Kodri~a ureìji Zvoneta [edlbauera, ‘Eva Braun’Stefana Kolditza i Andreja Kova~a ureìji Andreja Kova~a, ‘Detinjarije’Rejmona Kusa u reìji Dejana Pev~evi}a,‘Alma Ajka - Delikatesno metafizi~kimanifest u tri slike’ autorke Maje Gal[tromar, ‘Jedan ili dva?’ Sa{e Pav~eka ureìji Ale{a Vali~a i ‘Patty DiphusaKabare’ (ispovesti porno dive) PedraAlmodovara u reìja Ivane \ilas.

***Na Maloj sceni Mestnega gledali{~a

ljubljanskog izvedena je premijera au-torskog projekta priznate {ansonjerke isvestrane teatarske stvarateljke ViteMavri~ ‘ê`nja’. Izvedba je nastala po-vodom pedesetogodi{njice smrti velikanaBertolta Brehta. Autorka je izabraladevet Brehtovih songova koje je kom-

ponovao Kurt Vajl, a koji su povezani samotivom ~e`nje.

***U Pre{ernovom gledali{~u u Kranju

postavljen je komad ‘The Country’ Marti-na Krimpa. Reìju, kostimografiju i izbormuzike potpisuje Eduard Miler. U pitanjuje napeta psiholo{ka zgoda, koja li~i napsiholo{ki triler, puna je neo~ekivanihobrta i zapletenih odnosa izme|u muà,ène i mlade strankinje. Ovaj komad smopre nekoliko godina mogli pogledati naSceni ”Ra{a Plaovi}” Narodnog pozori{tau Beogradu.

Martin Krimp je veoma poznat en-gleski pisac. Me|u njegova najbolja dela- prikazana u pozori{tu Royal Court -spadaju ‘Attempts on her Life’, ‘Dealingwith Clair’, ‘Play with repeats’, ‘GettingAttention’, ‘The treatment’. EduardMiler je pro{le sezone ve} postavljaoKrimpov tekst ‘Kruto i ne`no’ u ljubljan-skoj Drami.

***Na sceni Slovenskog mladinskog

gledali{~a Vito Taufer je postavio dramu‘Okno’

KASICA-PRASICA

Harolda Pintera. Taufer je ovim tek-stom nastavio da se bavi apsurdnomdramatikom.

Protagonisti Pinterove drame su na{isavremenici u kojima lako prepoznajemosami sebe. Pinter govori o etici savre-menog sveta i stavlja svoj anga`man uneposredno, ”~rnohumorno” pisanije,koje ostaje izrazito aktuelno.

***U pozori{tu SNG Maribor prvo slove-

na~ko uprizorenje imala je drama ‚Auto-

bus’ Lukasa Barfusa u reìji Samjuela[varca. Radnja ide ovako - Eriki Bogukaè da mora u Poljsku, u êstohovo, k”Crnoj Mariji”, za{titnici Poljske, u sre-di{te poljskog katolicizma. Bog ju je, kaostarogr~kog junaka, prerokovao da moraprispeti ta~no na dan svete Sofije, ili }e sedogoditi velika nesre}a. Erika se unedelju na|e u autobusu. A nasilni {oferHerman je sa skupinom krenuo ubanju…

PPiinntteerr uu SSMMGG--uu

***Labi{ova komedija ‚Kasica-prasica’

prvi put je u Sloveniji postavljena nasceni Drame SNG Ljubljana. Adaptacijupotpisuje poznati nema~ki dramati~arBotho Strauss. Reditelj ove inscenacije jeMartin Ku{ej, jedan od vode}ih nema~kihreditelja. Glavni lik ove komedije u pet~inova je grupa provincijskog nobla. Gru-pu ~ine rentijer, njegova ne vi{e mladasestra, njegova k}i udava~a, zemljopo-sednik, apotekar, poreznik i bele`nik kojiprosi rentijerovu k}i. Zajedni~ko im je {touìvaju u lakom ìvotu malog grada i {tose okupljaju na kartanju. Igra~i ostavlja-ju svoje dobitke u jednostavnu kasicu-prasicu. Dogovor je da kada se kasicanapuni, sav novac potro{e zajedno. Posledugih rasprava odlu~e da novac potro{ena luksuzno putovanje u Pariz. Alinjihov put, naravno, ne ide po planu.

Eugen Labi{ je prvi maestro fran-cuskog vodvilja. Postao je poznat tokomsvog ìvota i primljen je kao jedan od”besmrtnih” u Francuskuakademiju.

Aleksandra Jak{i}

Vesti iz slovena~kog gledali{~a

Kazali{na de{avanja u Hrvatskoj

10

Pozori{ta za decu

LUDUS 140Lu

Festival pozori{nih predstava zadecu - Festi}, jedinstvena je mani-festacija ove vrste u na{oj zemlji i

obuhvata dve selekcije: profesionalnepredstave za decu (profesionalnih pozo-ri{ta za decu, ad hoc grupa i samostalneteatarske projekte) i blok „Deca za decu“u kojem u~estvuju de~ji dramski studijikoji igraju predstave za svoje vr{njake.Festi} je svojim upornim, dugogodi{njimi temeljnim anga`manom uspeo da senametne pozori{noj javnosti kao presti`-ni teatarski festival, koji okuplja najboljateatarska ostvarenja namenjena deci.Tako|e, karakteristika ovog Festivala jepermanentna potreba za razvojem kon-cepta - razvojem sugeri{e da Festivalèli, ne samo da konstatuje trenutno sta-

nje u teatrima i pozori{nim trupama kojeigraju predstave za decu, ve} na nekina~in i da uti~e na repertoar.

”Vi{e je nego o~igledno da uticajnekolicine pozori{tnika koji poslednjihgodina vode odre|ena pozori{ta za decu ikoji su zahvaljuju}i permanentnoj edu-kaciji i putovanjima sa kojih su donosiliiskustva zna~ajnih teatarskih sredinakoje de~jem teatru pridaju veliki zna~aj,radikalno menja odnos prema najmla|ojpublici kao pukim konzumentima lepoinsceniranih bajki. Repertoarska i svakadruga gibanja u Radovi}u i Buhi, ali i uPinokiu, ni{kom Pozori{tu lutaka, te usuboti~kom De~jem pozori{tu, uslovila suto da je pro{logodi{nji Festi} na nekina~in, svojim repertoarom, pa donekle i

odlukama ìrija, konstatovao i zna~ajnopodrào hrabre iskorake u formi, esteticii odnosu prema publici (...) Ovogodi{njirepertoar Festi}a je posebno zanimljiv jerkonstatuje zna~ajna preispitivanja ijednih i drugih stvaralaca, ali i ukazujena klju~ne pomake u onim teatrima kojido samo pre nekoliko sezona nisu bili narespektabilnom profesionalnom nivou,ali su sugerisala potencijal, koji je Festi}svojevremeno prepoznao i gajio”, kaè@eljko Huba~, ~lan Saveta Festivala.

U selekciji predstava profesionalnihpozori{ta takmi~ilo se devet komada: 'Tripraseta' Tanje Ili} u reìji Marka Mano-jlovi}a i izvo|enju Pozori{ta ”Bo{ko Bu-ha”; 'Ru`no pa~e' Igora Bojovi}a u reìjiStevana Bodroè, Pozori{ta lutaka ”Pi-nokio”; 'Korak po korak' DragoslavaTodorovi}a, lutkarske scene NP ”To{aJovanovi}”; 'Bra}a Grim i 7 patuljaka'Bransilava Mili}evi}a u reìji Slobo-danke Aleksi}, Pozori{tanca Pu`; 'Ru`nopa~e' Ane \or|evi}, Pan teatra; 'Ander-senovi kuvari' Dragoslava Todorovi}a,Malog pozori{ta ”Du{ko Radovi}”;'Bastijen i Bastijena' Aleksandre Glovac-ki u reìji Predraga [trbca, De~jegpozori{ta - Gyermekszinház; Baumov'ârobnjak iz Oza' u reìji Nenada Gvoz-denovi}a, Scene ”Po|i tuda”, pan~e-va~kog Centra za kulturu i 'Car @abac'bra}e Grim u reìji Darina Petkova,ni{kog Pozori{ta lutaka.

@iri ovog bloka: Aleks îzm, SlavkoMilanovi} i Jana Mili}, dodelio je GrandPrix festivala predstavi 'Andersenovikuvari'. ”Ova produkcija impresioniralaje ìri saglasjem koncepta, dizajna i igreansambla. To je interesantna i magi~na

predstava za decu koja ne potcenjuje svo-ju mladu publiku. Izvo|a~i su tokom celepredstave glumili sa puno energije i is-krenosti, stvaraju}i trenutke istinskihemocija i pozori{ne invencije, pretvara-ju}i obi~ne predmete u ìva bi}a”, stoji uobrazloènju. Nagra|ena je reìja Slobo-danke Aleksi}; glavne mu{ke ulogeDejana Mati}a i Milana û~ilovi}a upredstavi 'Bra}a Grim i sedam patulja-ka'; glavna ènska uloga Marine Vo-deni~ar za ulogu Limenka u predstavi'ârobnjak iz Oza'; nagrada za scenskidizajn dodeljena je Borisu âk{iranu zapredstavu 'Andersenovi kuvari' i na-gradu za visok nivo izvo|enja pripala jepredstavi 'Car @abac'.

U selekciji bloka ”Deca za decu”takmi~ilo se pet predstava: 'MinistarSlon' Pozori{nog studija Kulturnog cent-ra Kru{evac, 'Alisa u zemlji Oza' De~jegdramskog studija ”Pan teatra”, 'Crven-kapa' ~a~anskog Doma kulture, 'Maliprinc' Kraljeva~kog pozori{ta, 'Natalija igusari' {aba~kog Pozori{ta ”Veselo Maj-mun~e”.

”U ovogodi{njoj produkciji gledaosam predstave koje ~ine zanimljiv kalei-doskop razli~itih prizora, tematski aktu-elnih izvedbi koje postavljaju prava pi-tanja o odrastanju i autoritetu, mo}i inemo}i, samo}i i pustolovini, prijateljstvui izdaji, siroma{tvu i vrlini, skromnosti ibahatosti, nasilju i porodici, zapostavl-janju i roditeljskoj brizi, virtuelnom svetui svetu snova...

Indikativno je da su ~ast ovogodi{-njeg programa selekcije 'Deca za decu'spasli profesionalni glumci koji su svojimsamosvojnim rediteljskim stilom i po-sve}enjem dramsko-pedago{kom raduosvetlali obraz i umanjili sliku krize po-zori{ta u kome deca igraju za decu. Poredreìje glumci su i napisali dva novakomada za decu koja su premijerno

igrana na 12. Festi}u - 'Natalija i gusari'i 'Alisa u zemlji Oza”, kaè selektor Sa{aVoli}.

@iri u sastavu: Aleksandar Boìna,Nata{a Drakuli} i \or|e Markovi} ukonkurenciji predstava “Deca za decu”dodelio je nagradu za najbolju predstavuu celini izvedbi ~a~anske 'Crvenkape' ureìji Drage ]iri}.

Aleksandra Jak{i}

PROFESIONALCI ZA DECU I DECA ZA DECU12. Festi} je odràn od 23. do 30. novembrau Pozori{tu ”Bo{ko Buha” u Beogradu

Neka ovo bude predstavljanje teatraza najmla|e u Subotici koji je nasvom putu, dugom skoro sedam

decenija, dokazao da su ~uda mogu}a, azaposleni u njemu jo{ uvek, kako kaù, u~uda veruju.

Mali kolektiv ove ku}e, koji ~ini 36~lanova, jedinstven je i po tome {to igrana srpskom, ma|arskom i hrvatskomjeziku...

Postoji mnogo situacija kad glumciiz jedne drame igraju u drugoj, tako dapodela nije striktna, a to samo dokazujenjihov kvalitet. Po na{oj programskojkoncepciji godi{nje imamo dve premijerena srpskom jeziku, dve na ma|arskom ijednu na hrvatskom jeziku, a ono {to jesada aktuelno je novogodi{nji programkoji je zanimljiv i zbog toga {to je tomo`da jedina prilika kada neki mali{anidolaze u De~je pozori{te.

[ta je obeleìlo proteklu sezonu?Godinu za nama obeleìle su odli~ne

predstave poput ”Siroma{nog ~izmara ikralja vetra”, a obnovili smo predstavekoje su ranije bile na repertoaru. Tu presvega mislim na komade koje je u na{ojku}i radio Srboljub Lule Stankovi}, i to jena neki na~in oma` njegovom stvara-la{tvu. Imali smo ukupno {est premijera,

a odigrali smo 203 predstave u ku}i i nagostovanjima. Godinu Mocarta obeleìlismo predstavom ”Bastijen i Bastijena”.Ova izuzetna predstava namenjena jetinejdèrskom uzrastu, jer mislim daDe~je pozori{te neguje publiku koja }ekasnije odlaziti u teatar za odrasle. Kva-litet namenjen tom, osnovno{kolskomuzrastu, i mi bi mogli da pruìmo kaomost ka ozbiljnim umetni~kim predsta-vama za odrasle. Mnoga pozori{ta su,me|utim, ishitreno krenula u programve~ernje scene u teatru za decu, a miozbiljno radimo na tome jer taj segmenttreba dobro osmisliti i ispuniti odre|eneuslove.

[ta planirate u ovoj sezoni?Postavi}emo ”Ru`no pa~e” po tekstu

prof. Radoslava Lazi}a. Reditelj \er|Hernjak uradi}e predstavu koja }e,poput ”Siroma{nog ~izmara”, biti pro-èta etno motivima. Najavljujemo i operu”Karmen”, i neka to bude samo naznakaonoga {to }emo prema na{im planovimau naredne tri godine, nadam se, i ostva-riti.

Planiramo da poradimo na radu salutkama. Na{i glumci su u~ili od starihlutkara, a za ove mlade odrà}emo semi-nar lutkarstva, gde bi lutkari iz Bugar-

ske vodili radionice za izradu i animaci-ju. Nadamo se da }emo u svemu uspetijer De~je pozori{te u Subotici je jedno odpozori{ta sa najmanje sredstava za pro-dukciju. Na{ budèt je nekoliko putamanji od budèta pozori{ta u Srbiji, aBeograd je nemerljiv sa nama.

De~jem pozori{tu u Subotici predsto-ji rekonstrukcija, gde }ete za to vremeigrati?

Od 1934. godine, kada je osnovano,De~je pozori{te nije doìvelo ozbiljnijuadaptaciju i nalazi se u zgradi Sokolskogdoma sa maksimalno starim instalacija-ma i prate}im elementima koji prelaze uantikvitete, te ne mogu da se pohvale vi-sokim stepenom bezbednosti. Iz Nacio-nalnog investicionog plana dobili smosredstva, a adaptacija ne bi trebalo dugoda traje. Kada pogledamo pozori{ta uokruènju, konkretno u susednoj Ma|ar-skoj, ona su multifunkcionalna, sa neko-liko sala. Mi }emo i dalje imati jednu sce-nu, ali sre|enu, a kako smo nepristu-pa~ni za osobe sa invaliditetom i to podhitno moramo re{iti, ako èlimo da bude-mo dru{tvo jednakih.

Ima li teatar za decu krizu publike?Mi igramo svakog vikenda, a preko

nedelje su organizovane posete za vrti}e i

{kole. Pravilnim odabirom repertoarauvek sti~emo neku novu publiku, a ima ionih koji po nekoliko puta dolaze. Moja jenamera da decu iz okolnih mesta dovede-mo u pozori{te, ali tu postoji problem pre-voza koji nije nere{iv. U krajnjem slu~ajumoèmo i mi kod njih da stignemo.

[ta je ono najlep{e {to Vam se, u pro-fesionalnom smislu, dogodilo od kako stena ~elu De~jeg pozori{ta u Subotici?

Sam uspeh na festivalu jeste ne{toizuzetno, a ono najlep{e u teatru jestenastajanje nove predstave, kada su u to-ku razgovori sa rediteljima, scenografi-ma, kostimografima. Gledati kako od ni-~ega nastaje novi kvalitet koji ocenjujekritika i naravno publika koja je naj-merodavnija, to je najlep{e u na{emposlu.

Tatjana Ki{ êgar

OVDE SU ÛDA JO[ UVEK MOGU]A”Suboti~ko De~je pozori{te je me|u retkim teatrima u zemlji koji~uvaju svet lutkarstva” naglasila je upravnica ove ku}e Jaka PrkaVujevi} u intervjuu za Ludus. ”Danas se kod nas uglavnom igraju ìvoscenske predstave zanajmla|u publiku, a suboti~ko pozori{te ima veoma dobre lutkarekoji su svoj zanat u~ili od velikih majstora.”

Tvrdoglavo jajeLutkarska scena Narodnog po-

zori{ta ‘To{a Jovanovi}’ iz Zrenjan-ina, predstavila se najmla|oj publi-ci komadom ‘Tvrdoglavo jaje’ re-ditelja Jovana Carana u NP Som-bor. Ova predstava je na pet me-|unarodnih festivala osvojila osamnagrada. Predstava poku{ava daodgovori na pitanje moèmo lidanas da se sporazumevamo onakokako se sporazumevalo nekad, prenego {to je nastao govor, samopokretima.

M.J.

‘Skoro svako moèda padne

(osim âplje)’U Malom pozori{tu ‘Du{ko

Radovi} ‘ premijerno je izvedenalutkarska predstava "Skoro svakomoè da padne (osim âplje)", pomotivima pri~a Tona Telehena, ureìji i dramatizaciji Nikole Za-vi{i}a. U malim pri~ama o ljudimapojavljuju se ìvotinje, a predstavaje namenjena i deci i roditeljima.

M.J.

NNaajjbboolljjaa pprreeddssttaavvaa nnaa 1122.. FFeessttii}}uu

NNaajjbboolljjaa mmuu{{kkaa uullooggaa:: DD.. MMaattii}} iiMM.. ^̂uu~~iilloovvii}}

NNaajjbboolljjii lluuttkkaarrii:: CCaarr @@aabbaacc

NNaajjbboolljjaa `̀eennsskkaa uullooggaa:: MMaarriinnaa VVooddeennii~~aarr

JJaakkaa PPrrkkaa VVuujjeevvii}}

LUDUS 14011

Festivali

Jedanaesti Jugoslovenski pozori{nifestival, pod nazivom ‘Suo~avanja’,odrào se od 15. do 22. novembra u

uì~kom Narodnom pozori{tu. Osim ponagradama Ardalion, festival }e ostatizapamcen i po polemici u javnosti zbogprograma koji je odabrala selektorkaMa{a Stoki}. Sli~no je bilo i pro{legodine.

Osnovni koncept festivala je da sebiraju samo najbolja doma}a ostvarenjaiz protekle sezone, bez obzira na teatars-ki ànr, ili poreklo pisca. SelektorkaMa{a Stoki} je poku{ala ‘da podstaknepotragu za odgovorima na pitanja "kakokrenuti napred i kako se, bez pogona nasva ~etiri to~ka (kreativnost, trening,entuzijazam i novac) izvu}i iz gliba na|ubri{tu samodovoljnosti, ksenofobije,nastalom u godinama izolacije i nemas-tine", a uspela je da isprovocira raspravuo koncepciji samog festivala.

Festival je otvoren predstavom "Laài paralaà" J. S. Popovi}/reìja Gor~inStojanovi}, NP Sombor), a ostalih festi-valskih dana na programu su bile: "Ed-mund Kin"( Hari Kuri}/reìja Irfan

Mensur, NP Ni{) "@ivot br. 2" (IvanViripajev/reìja Anja Su{a, BDP), "Brodza lutke"( Milena Markovi}/reìja Slobo-dan Unkovski, JDP), "î~kovac" (NandorGion/Kinga Mezei, Ujvideki Sinhaz NoviSad), "Pomorandìna kora" (Maja Pele-vi}/reìja Goran Markovi}, Atelje 212), i"R&J" (Viljem [ekspir/reìja Predrag[trbac, SNP Novi Sad).

Ovakav izbor predstava izazvao jenezadovoljstvo i publike i kritike, a Ma{iStoki} je zamereno ‘da odabrane pred-stave nisu ono najbolje na srpskim po-zori{nim scenama, da je prednost dalamnogo sloènim i nerazumljivim koma-dima, te da tvrdoglavo istrajava na ne-~emu {to publici ba{ i ne prija.’ Iz prote-sta zbog selekcije, ostavku je podneoDejan Pen~i} Poljanski, umetni~ki direk-tor festivala. On je pro{le godine traìosmenjivanje selektorke {to savet festivalanije usvojio, nego je odlu~eno da selektor-ka ostane do kraja svog mandata.

Najo{triji u kritici Ma{inog izborabio je Bojan Munjin, festivalski kriti~ar:“Videli smo staromodno kazali{te koje

nas ne doti~e, somborsku predstavu"Laà i paralaà". Zatim jedno reper-toarsko i korektno kazali{te, ali ne i festi-valskog i najboljeg tipa, poput ”EdmundaKina”, ni{kog teatra. Ultramodernuavangardu, komad ”@ivot br. 2”, ansam-bla BDP, niko nije razumio, pa ni ja, ipomalo infantilan komad ”î~kovac”,ina~e dobrog ansambla Ujvideki Szinhaziz Novog Sada, za koji sami kaù da imje to najgora predstava u poslednjih petgodina. Tu je i predstava SNP iz NovogSada, ”Romeo i Julija”, iz 24. stolje}a,nekakva klaunerija iz rata svjetova, kojuje publika veoma hladno primila, u kojojdobri dijalozi i cjela vrijednost te ljubavivisi negdje u zraku, a okolo je digitalnapusto{. Publika je imala priliku da pogle-da samo jednu predstavu koja je jakodobra u svim elementima, a to je "Brodza lutke", JDP. To je suptilan i teàk teksto sudbini ène, ili bilo kojeg ~ovjeka, uzneobi~nu i neklasi~nu reìju SlobodanaUnkovskog i odli~ne glumce JDP. Nakraju, kad podvu~emo crtu, cjela organi-zacija, trud i novac sveli su se na jednupredstavu. Pa zar onda to ne "vri{ti" da jeprejeftino pro}erdan trud i da je prejefti-no tretitana uì~ka publika?”

Na ove i sli~ne zamerke Ma{a Stoki}je odgovorila : ”Mi smo se prili~no odviklida ~itamo pozori{te, da budemo aktivnouklju~eni u ono {to gledamo i razmi-{ljamo o tome, da kada iza|emo sa pred-stave iza|emo i sa mno{tvom pitanja, ane sa odgovorima poput nekih slatkihukusa u ustima... Moramo ponovo da senau~imo da mislimo svojim glavama, apozori{te koje ja nudim i koje sam pred-stavila u ove dve selekcije, upravo jepozori{te koje to o~ekuje od publike, takoda mislim da Uì~ani u tom smislu nisuprevareni, nego su dobili upravo ono {tosu mogli da o~ekuju od mene. ”

A {ta o radu selektorke misli upravaovog festivala izneo je direktor festivala,Zoran Stamatovi} : ” Ma{a zavr{ava svojmandat i to je dobro. Nadam se da }esvaki slede}i selektor misliti na Uìce ipubliku, kao i da }e u okviru zadatogfestivalskog koncepta izabrati najbolje,ne eksperimenti{u}i tom ~injenicom. ”

Iz Ministarstva kulture stigla je po-dr{ka selektorki. Dràvni sekretar Ljil-jana [op je istakla doslednost i principi-jelnost selektorke u insistiranju na no-vom literarnom pozori{tu i vra}anju sja-ja drami kao knjièvnom ànru. Dodalaje i da bi naredni festival trebalo pri-premati bez sva|ala~kih strasti, profe-sionalno i odgovorno.

Ovogodi{nji festival je ko{tao6.383.735 din od ~ega je Ministarstvo zakulturu obezbedilo dva, a uì~ka op{tinamilion i po dinara. Ostatak novca je za-ra|en, delimi~no i od prodaje karata koje

U@I^KA SUOÂVANJA su ove godine prvi put pu{tene u prodajunakon objavljene selekcije. Tokom ”Sre}-nih dana” (6. i 7. novembar) karte suprodavane po cenama duplo niìm negopro{le godine, {to je rezultiralo prodajomsvih kompleta po cenama od 3.500 i 4.000dinara. Ostalo je ulaznica i za pojedi-na~ne predstave.

@iri u sastavu Petar Marjanovi}(predsednik), Boro Dra{kovi}, NemanjaRankovi}, Sneàna Kova~evi} i MiroljubAran|elovi} Rasinski, dodelio je ukupnodevet nagrada. Pobednike je proglasiobez obrazloènja.

Ardaliona za najbolju predstavu 11.Jugoslovenskog pozori{nog festivala uUìcu jednoglasno je dobila predstava"Brod za lutke" Milene Markovi}, uizvo|enju JDP i reìji Slobodana Un-kovskog,

Novinari su ve}inom glasova ocenilinajuspe{nijim komad “Edmund Kin”Harija Kuri}a, u izvo|enju ni{kog po-zori{ta i reìji Irfana Mensura. Ardalionza najbolju reìju dodeljen je GoranuMarkovi}u za predstavu "Pomorandìnakora" Maje Pelevi}, u izvo|enju Ateljea212, dok je specijalnog Ardaliona zareìju dobio Irfan Mensur.

Glavne gluma~ke nagrade dobili suJelena Ili} i Sr|an Timarov za uloge u“Pomorandìnoj kori”, a za kostim u tojpredstavi nagra|en je Boris âk{iran.

Ardaliona za scenografiju dobio \er|îk za “î~kovac” Nandora Giona, ureìji Kinge Mezei i izvo|enju UjvidekiSinhaza iz Novog Sada.

Nagradu za epizodu dobio je BorisIsakovi} za ulogu u pobedni~koj pred-stavi “Brod za lutke”, a najboljim mla-dim glumcem progla{en je Danijel Hust,za ulogu u “î~kovcu”. Tom mladomglumcu dodeljena je i nagrada “AvdoMuj~inovi}” dnevnog lista “Politika”.

U ~ast nagra|enih ansambl JDPigrao je komad "[uma" (A.N.Ostrov-ski/Egon Savin).

Festival, koji jo{ uvek nosi naziv‘jugoslovenski’, zadràva dosada{njukoncepciju s ambicijom otvaranja na {irepodru~je jugoisto~ne Evrope.

U okviru prate}eg festivalskog pro-grama otvorena je izlo`ba fotografija”Bez maske”, Vukice Mika~e, projekcijafilmova sa pozori{nih radionica odrànihletos u Mokroj Gori i Uìcu, promovisana‘Otvorena vrata’ Pitera Bruka, ‘Pozori{tejugoisto~ne Azije’, ‘Monografija MiodragTaba~ki’, knjiga ‘îtakova stena u Uì-cu’, ‘Zaljubljeni do{ljaci’, AleksandraMilosavljevi}a i promocija monografije‘Mira Trailovi}’, Feliksa Pa{i}a.

Mirjana Jur~i}

Pozori{nimaraton

u LeskovcuPovodom obeleàvanja 110

godina od kako je odigrana prvaprofesionalna pozori{na predstavau Leskovcu, organizovan je Pozo-ri{ni maraton. Istoriju pozori{ta uovom gradu obeleìli su RadojeDomanovi}, @ak Konfin, Bora Di-mitrijevi} Piksla, a stalni profesio-nalni teatar postoji jo{ od 1944.godine. Narodno pozori{te u Les-kovcu je u~estvovalo i nagra|ivanona mnogobrojnim doma}im i stran-im festivalima (Sterijino pozorje,Dani komedije, Festival klasike,Susreti ”Joakim Vuji}”...) Pozori{nimaraton je otvorila Vida Ognjenovi}koja je u ovom teatru i zapo~elasvoju umetni~ku karijeru.

Premijerom komedije @eljkaHuba~a "Ratko i Julijana" u reìjiJuga Radivojevi}a, po~eo je Po-zori{ni maraton. Tokom deset danafestivala u Leskovcu su gostovalapozori{ta iz Beograda, Pirota, Ni{a,Pri{tine, Zaje~ara, Kosovke Mitro-vice i [tipa.

M.J.

‘Dnevnik jednogludaka’

u KragujevcuNa Maloj sceni kragujeva~kog

Teatra "Joakim Vuji}" 2. decembrapremijerno je izvedena monodra-ma "Dnevnik jednog ludaka", ra-|ena po istoimenoj pripoveci Niko-laja Gogolja, u izvo|enju Ivana Vi-dosavljevi}a. Reditelj je Dragan Ja-kovljevi}, a konsultanti na pred-stavi su Predrag Ejdus i Mirko Ba-bi}.

M.J.

PEDESET GODINA DJEÎJEG POZORI[TA U BANJA LUCIPremijernim izvo|enjem predstave

"Mali dimnja~ar" prema scenarijui reìji Jaroslava Antonjuka iz

Poljske, DP RS u Banja Luci obiljeìlo je50. godina postojanja i rada.

Pro{le godine realizovane su pred-stave "ârobna frula" u reìji BiserkeKolevske iz Sofije, "Ljubi~asta zraka"Marice Vuleti} Naumi}, "Ba{ ~elik" Ko-kana Mladenovi}a i "êtiri princeze ijedan zmaj" @ivomira Jokovi}a. Tokompetog Me|unarodnog festivala pozori{taza djecu ugo{}eno 40 svjetskih tea-tarskih ku}a. Pozori{te je i samo gosto-valo na nekoliko svetskih festivala idobilo priznanja za svoj rad.

Kako Predrag Bjelo{evi}, direktorDP RS za "Ludus" isti~e, i u narednom

periodu ostat }e dosljedni umjetni~kimna~elima koje njeguje ve} 50. godinu.

- Jako sam zadovoljan onim {to jeDP RS do sada ostvarilo. Mislim da je iovaj jubilej obiljeèn onako kako doliku-je jednoj umjetni~koj ku}i. U januaru}emo raditi predstavu "Pinokio" u reìjiSlav~a Malenova iz Poljske i to }e bitifestivalska predstava sa devet glumaca i18 lutaka sa sasvim novom scenografi-jom i idejnim rje{enjima. Nakon toga nascenu planiramo postaviti predstave "Ucara Trojana kozije u{i" Ljubivoja R{u-movi}a te "@ivotinjska farma" Orvela.DP RS nema namjeru mijenjati koncep-ciju svog dosada{njeg rada nitiangaòvati gostuju}e glumce, osim akonije rije~ o koprodukciji za koju smo mi

otvoreni. Na{ cilj je razvijati banjalu~koglumi{te, omogu}iti na{im glumcima dauz saradnju sa svjetskim rediteljima, oniostvaruju te{ke i zahtjevne uloge, a negostuju}i glumci. - rije~i su PredragaBjelo{evi}a.

Nedavno je u ovoj ku}i zavr{enarekonstrukcija sale i otvoren Muzej luta-ka iz 50. godi{njeg pozori{nog fundusa,dok bi krajem septembra 2007. godineDP RS trebalo dobiti i "Atelje 333".

- Trenutno je kapacitet mjesta 249,slijedi rekonstrukcija kompletne scene ipro{irenje sale na optimalnih 333 mjes-ta. "Atelje 333" imat }e ve~ernju scenuna kojoj }e se raditi istraìva~ka, eksper-imentalna i moderna rje{enja za odraslupubliku. I dalje insistiramo prije svega

na umjetni~kim vrijednostima, èljanam je kroz klasi~an izraz teatra spojitisavremeni oblik lutkarstva i dramskiizraàj, ali ne sa ciljem da budemo kon-kurenti NP RS. Na{a ku}a trenutno ima15 stalno zaposlenih glumaca i postojipotreba za jo{ najvi{e ~etiri glumca, a ubudu}nosti smo otvoreni za saradnju sabanjalu~kim scenaristima i rediteljima.Vrlo sam zadovoljan brojno{}u publike i~injenicom da se na{ rad prepoznaje icijeni. Zato sam siguran da }emo sanovim idejama nai}i na jako pozitivnereakcije.- tvrdi Bjelo{evi}.

Vanja Stevanovi}

BBrroodd zzaa lluuttkkee

PPrreeddrraagg BBjjeelloo{{eevvii}}

12

Sve o svemu

LUDUS 140Lu

Za{to, moli}u lepo, sve vrhunskeumetnosti, svuda u svetu, odavnoimaju svoje neotu|ivo pravo na do-

sadu i nerazumljivost, samo se nama,teatralcima, to pravo uskra}uje u ovomna{em zaostalom dru{tvu?!

Avangardni muzi~ari ve} vi{e od po-la veka {kripe, {tek}u, arlau~u, drndaju,ne mo’{ ni da im zaspi{ na koncertu i -ubiraju sve mogu}e plodove svoje geni-jalnosti. Te{ko je, kaèm, zaspati ali akouspe{, tvoje }e se hrkanje bez ostatkauklopiti u umetni~ku kompoziciju.

PRAVO NA DOSADU I NERAZUMLJIVOSTVeliki pesnici kukuri~u, kokoda~u,

izmi{ljaju nepostoje}e jezike sa re~imakoje ni{ta ne zna~e, (a koje to pa re~iuop{te i{ta zna~e?!) prosipaju nam u liceprodukte svog probavnog trakta, mrzenas i preziru za {ta dobijaju najve}amogu}a priznanja. Romanopisce nagra-|uju za soboljiranje. Ne znate {ta je so-boljiranje? Ne zna niko, al’ je dobilo12000 eu! Mo`da bi neko znao da je ikomo’go da pro~ita, al’ sad vi{e nije va`no.Nagra|eno 2x.

O likovnim umetnicima da i ne govo-rimo! Kadikad je Jedan Veliki prodaoznamenitom pariskom Muzeju savreme-ne umetnosti sto najobi~nijih cigala kaosloèno umetni~ko delo (cigle su, naime,bile sloène! Odnosno On je javio kako daih sloè ~im ih donesu sa ciglane. Posle jesvratio da ih potpi{e i dade im boànskidodir genija). Drugi, koji je prodao tarotkarte po kojima skaku}u ìve àbice iprori~u sudbinu (zapi{avaju}i ih) je ve}u{ao u best seler roman (Platforma), za-jedno sa gospo|icom vajarkom kojaumesto vizitkarte deli okolo gumeni odli-vak svoga klitorisa...

A nama su tek pro{le godine omo-gu}ili, jer Neko ipak misli na nas, da uMuzeju savremene umetnosti lepo vidimosapun napravljen od otpadaka umet-nikove liposukcije. Nije dodu{e saop{tenoda li sapun~i} napravljen po Dahau ili poAu{vic recepturi, ali je na zatvaranjuizlo`be organizovana aukcija na kojoj suoboàvaoci mogli da se nadme}u u obo-àvanju, od po~etne cene, 1000 evri}a, padokle im du{a i{te! Mi smo, naravno,primitivci i sirotinja te ga niko nijepazario, {to je Umetniku bilo oba{kamilo. Jer da se na{la kapa za \oku, odno-sno kolekcionar (kupac) za sapun, ostaobi autor bez svoje najekskluzivnije idejnekreacije. Bila je tu i ~uvena skulpturabika, izra|ena od ne{tavljenih krme}ihkoà, za koju se Kreativac smerno izvi-njavao {to nedovoljno smrdi, po{to jestara ve} dve godine, pa je (kuku!) izve-trela. Stvarno nije dovoljno smrdela, {e-tala sam u{}em i jedva je nanju{ih. Alinije kriv Umetnik, nego ~injenica da miovoliko kasnimo i kaskamo za Svetom.Da smo je dobili na vreme smrdela bi svedo CK, tj. do Poslovnog centra, {to bi biostvarno potpun doìvljaj za kriti~are inovinare. Kakav njima i treba. Doìvljaj.Kriti~arima. I novinarima.

Ako je Filozof jo{ u pretpro{lom sto-le}u napisao Kritiku ~istog uma, za{to nemogu umetnici da stvaraju Kritiku zdra-vog razuma?! Mogu. Svi osim pozori{ta-raca!

Nije jasno za{to se ba{ od teatra re-trogardno i staromodno jo{ uvek traì dabude zanimljiv, shvatljiv i nedosadan.Istina je da na izlo`bu moè{ do}i, ekspo-nate i ne pogledati (zato oni i smrde,moraju siroti!) i da to traje tek desetakminuta, a da predstava traje preko sata.Umuvaju te tamo u onu mraka~u iza go-spo|e sa {e{irom, mora{ da isklju~i{mobilan ili ti ga ometaju, a odnekud jenepristojno (ili ~ak nemogu}e, neki za-klju~aju vrata i postave kerbera!) iza}i izkulturnog doga|aja.

Da li je ta `rtva gledao~eva razlog {toizvesni smatraju da im sa scene ipaktreba plasirati ne{to GLEDLJIVO? Za kojimoj, zapravo? Za utehu? U znak zahval-nosti {to sede u mraku? Zato {to imajukartu? Zato {to su izveli ènu jer vadeneke fleke? [ta je pravi razlog ovakobesmislenog zahteva, koji je danas po-stavljen jo{ samo teatru i nikome vi{e?Mo`da zato {to je teatar finansiran izbudèta, pa k’o onda mora{ ne{to da da{za te pare koje su ljudima od usta oteli?Ko da nisu istim tim ljudima od istih ustaoteli i lovu za MSU, pa oni mogu da smr-de a mi ne smemo!? Ko da i sve posla-ni~ke i vladine plate, dodaci i dnevnicenisu odvojak od istih tih usta, pa i oni,mada nisu umetnici, mogu da budu do-sadni i neshvatljivi. Samo nama to nijedozvoljeno!

Pozori{na predstava treba da budedru{tveni doga|aj. Da se ljudi lepo obu-ku, depiliraju, lifritaju, operiraju i operunoge. Da iza|u, vide se, budu vi|eni, dase kao slu~ajno sretnu, grupi{u ipregrupi{u, pokaù, konektuju i kontak-

tiraju. Ili da se javno distanciraju i igno-ri{u. Realno gledano - predstava kojaoduzima pa`nju i ‘o}e k’o ne{to da saop-{ti, upozori, zabavi ili sl., u takvom dru-{tvenom doga|aju, budimo iskreni - sa-mo smeta! Ona naravno, treba da je pri-sutna, kao formalan povod da se ljudipojave, ali {ta ima da im govori, ko da suoni budale pa ne znaju?! Da ne znaju nebi bili na protokolu za premijere! Nekanas tamo, na sceni, nek’ eksperimenti-{emo hodanje i dahtanje (mada bi kaoerotske dahta~ice i dahta~i zaradili mno-go lep{u i sigurniju lovu na hotlajnu, nokad ba{ ho}emo da budemo Umetnici,neka nas) ali nema smisla da im ometa-mo u dru{tveni ìvot!

Novinari tabloida, pa i ozbiljnih tis-kanih (lep{i izraz od {tampanih!) medijasu ovo odavno shvatili, te oni uredno pi{usamo o tome ko je na premijeri bio i s kim(nova riba, uau! Ostavio ènu i decu zbogde~ka? Jea!), protiv koga je pri~ao i {ta.Ili nije pri~ao ali je mogao da kaè, to {tooni objavljuju. Ko je igrao, {ta je |uskaopo sceni, {ta to ima veze i koga to zani-ma? Jel’ bi to prodalo novine, k’o {to ihprodaju silikonske dike Gospo|icine? Nebi! Da li se tv kamermani i zapitkiva~imotaju po sali ili po foajeu? Po foajeu,brate! Posle predstave!

Minucioznom analizom problemado{li smo do zaklju~ka da pomenute sta-romodne zahteve o pri~i, likovima, zaple-tu, raspletu, ideji, sukobu, ritmu, tempu,poetici i drugim glupostima za koje tvrdeda predstavljaju su{tinu teatra, u stvariplasiraju gladaoci repriza! Dakle drugo-razredni, a samim tim i neva`ni. Jasnoje da oni, ti tre}epozivci, mrze premijernegledaoce iz ~iste zavisti. Zato i govorekako je nekad elita bila grupa ljudiizuzetna i najbolja po ne~emu, a da jedanas elita samo po tome {to je - malo-brojna! Obi~na zloba.

Opravdano se sumnja da me|uzagovornicima staromodnog teatra ima iglumaca, pa i poneki pisac ili ~ak rediteljsa podlom namerom da na svojoj premi-jeri oni budu u centru pa`nje, pa stogabezo~no odvla~e pozornost publike nascenu i tamo se ko ne{to kidaju od rada.Ili od zasmejavanja sveta!

Imamo, sre}om nove (ali i stare kojisu uvek novi!) umetnike za borbu protivovakvih nazadnih stremljenja. Oni, pa-metno, prave projekte samo za premi-jeru. Tj. potpuno izbacuju iz igregledali{ne drugopozivce, tre}epozivce iostali {kart. Premijera je dosta, jer do|evaàn svet, a ostali nek sede kod ku}e igledaju tv, ionako nemaju ni {ta daobuku, ni i{ta za slikanje! Dovoljna je,premijera i da se napi{u kritike, sa koji-ma se ve} sutradan moè cela stvar lepoarhivirati u istoriju, a ne da se priredbavu~e i razvla~i po repertoaru godinama ida neki {njuvaju po reprizama prover-avaju}i - jel’ ono kriti~ar rek’o istinu iima’l taj ikak’og pojma o teatru. Premi-jera je tako|e dovoljna i da se gazdamapokaè kud odo{e onolike budètskepare, a {ta se to ti~e proste raje? Zatoovakve predstave ne trebaju tekst. [to dase buba tekst za jedno izvo|enje, kadmoè neverbalno?! Tako, ovi moderniumetnici uop{te ne ometaju dru{tvenidoga|aj. Sa scene vam sigurno ne}eprivla~iti pa`nju, a ako vam pogled nascenu zaluta, ne}e ga zadràvati. Ono,ako ba{ ho}ete, moète videti da Teslunpr. igra devojka (oduvek sam verovalada je Tesla bio èna, premudar je on bioza mu{karca!) Ili npr. da je teatar jo{odvratniji od ìvota, {to je barem ute{no...Ili ve} ne{to takvo bez “dramske sup-

PROBAAndrej Sergejevi~ nema

parking mesto ispred lifta, pa gaokolo traì.

Natalija Ivanovna, njegovaverenica kasnije èna Nata{a,zaglavljena na Brankovommostu, u taksiju ùtom.

Ma{a, Marija Sergejevna,snimila je spot za Damafiks isamo {to nije stigla, imamo jena mobilnom, tu je.

Irina, njena sestra, na festivalu uTeheranu, rado }e je pro~itatisufler.

Olga, u svojoj garderobi, jede ìveljude, zbog dijete ili PeeMeSa.

Kuligin, Fjodor Ilji~ od sino} vari u portalu slavsku ve~eru nekogvrlo zna~ajnog novogpravoslavca i mrzi ceo svet.

Potpukovnik Ver{injin pri~anajnoviji vic {minkerkama, kojese smeju kiselo.

“Za{to kamikaza nosi kacigu? - Iz zezanja!”Baron Tuzenbah u bifeu igra

veliki pikado za male pare, sadekoraterima i {efom sale.

Saljoni se vra}a odmah, trknuo dauplati loto u kom{iluku, blizu.

êbutikin, vojni lekar, ~ita}e portsku stranu do podneva,kada ima zakazanog zubara, a nama kako bude, on je madaprehla|en, do{ao na vreme.

Fedotik i Rode, potporu~nici, dobiliuloge u ratnom filmu iz drugogugla, pa se zajedno nadaju dane}e mo}i potro{iti lovu.

Starac Ferapont spava u garderobigde, ne znamo {ta, bazdi nabrlju.

Anfisa {trika dèmper~e kojeunuka nikad ne}e obu}i, sre}na{to je se jo{ neko se}a.

Proba je po~ela predvadeset minuta.

Sala hladna, ali mra~na.Vazduh smrdi, ali ga je malo.Po{to ne pu{imo,

ne}emo ni umirati.

Moj Antone Pavlovi}u,{ta je to tebi i meni trebalo?

Nije iz knjige, iz glave

stance” k’o {to mi je neki dan “definisao”jedan dramaturg. Dramska supstanca jeprevi{e napeta za dru{tveni doga|aj kojije sam po sebi ve} dosta dramati~an,zahtevan, tenzi~an i stresan. Moète ta-mo stesti biv{eg muà, ako je dovoljnovaàn, a ako nije vaàn dàbe ste se iudavali i razvodili! Moè vam se slomiti{tikla ili izduvati sisa. Nai}i }e mo`da,kakav budu}i ministar sa televizora, pavam se mo`da ljubazno javi ako je predi-zborno stanje...

Zna~i sve bi bilo u redu da nije tihnekih nazadnjaka koji zahtevajureprize, pa nesre}na pozori{ta ~ak i kadauspe{no naprave projekat za jednoprikazivanje, moraju tu`noga daodràvaju na ve{ta~kom disanju ibubrezima kroz jo{ nekoliko izvo|enja.Npr. tako {to stvar naivnim reprizlijamaprodaju kao sentimentalnu komediju. Akad naivci u|u u tamu sale shvate dakomad nema ni k od komedije. Shvatezato {to naivci imaju glup obi~aj da piljena scenu, pa onda uo~e da je lik-otacdespot i alkos, k}eri kurve i {to je jo{ gore- njima, tre}epozivcima, to uop{te nijesme{no! Uostalom otkud ta tupavapredrasuda da bi komedija morala bitisme{na?!

Protiv ovakvih staromodnih nasrtlji-vaca izmi{ljeni su festivali, gde se odmahzna da obi~na publika nema {ta da traì,nego samo elita da se vidi me|usobno ida se upozna sa elitom ostatka sveta.Neki, stariji, festivali imaju selektore kojipo godinu dana obilaze Svet traè}iadekvatne nerazumljive Projekte, kojiko{taju kao cela sezona obi~nogshvatljivog pozori{ta. Ne projekat, Selek-tor ko{ta kao sezona. Projekat ko{ta vi{e.Mla|i, inostrani festivali nemaju selekto-ra ni selekciju, nego ih na{i umetnici finoupecaju po sajtovima, prijave se, budupozvani, pa ~ik osniva~u, ne podrìme|unarodnu saradnju (ako sme{, predsmrknutim Licem Javnosti.)!

Ute{no je {to sve govori da }e moder-no i napredno, kao i uvek pobediti i da }euskoro reprize biti ukinute kao mra~nonasle|e pro{losti te }e ostati samo premi-jere i festivali za elitnu, dakle malobro-jnu, publiku. Pobeda }e ukinuti pozori{taza decu, jer su deca dosadna {to ne trpedosadu, a osim toga za{to navikavati ma-su na teatar, jo{ dok se ne zna ko }e odnjih postati elita?

Jedina nezgoda koja moè da naszadesi nakon ove neminovne pobede jesteda ta elitna publika u nekom ~asu odlu~ida se vi|a na drugim mestima, na fe{n-vikovima ili u zoo vrtu na poro|aju hipi-potamke npr. Pa da i premijere i festivaliprosto postanu demode. To bi bila NEZ-GODA u onom smislu re~i kako je koristena{i mo}ni elektronski mediji. Ovako:“desila se saobra}ajna NEZGODA u kojojsu tri lica izgubila ìvot”. Stvarno nez-godna nezgoda kad izgubi{ ìvot! Nor-malan ~ovek bi od normalne nezgodeo~ekivao da u njoj izgubi perorez dok bise za ìvot pla{io u NESRE]I. (Sve,uostalom zavisi od ìvota, ako nije biovredniji od peroreza, onda jeste nezgoda.)Eto takva nezgoda moè zadesiti ovajpobedni~ki i nerazumljivi teatar... ako gaelita napusti pa mu zatreba obi~na, dru-gopozivna poblika, koju je u svom elitiz-mu razjurio, kao glupavu i nepotrebnu.Pa jo{ ako se ispostavi da teatar bezpublike ne postoji, mogao bi u istojnezgodi umreti i teatar. Nezgodna nezgo-da.

I {ta }emo onda? Onda }emo lepo dapravimo Projekte od proba! Bez premi-jera i najnormalnije, bez repriza. Samoprobe. [ta se koga ti~e {ta mi radimo nadaskama! Jedino ne znam kako i koliko}e to da nam pla}aju?

Tijana Larma

LUDUS 14013

Osim {to {ume ginu zbog skribo-manske “literature”, memoara,mnogobrojnih tabloida i novin~ina,

nerazumljivih ud`benika, ambalaè itoalet papira, umiru donekle i na{omkrivicom - zbog pozori{nih afi{a. Na-ravno, nije problem kad se {tampa va`nainformacija ili ne{to pametno, pa baremima neki razlog {to je poginula sirotabukva ili topola, ali kad se {tampajutakve koje{tarije da ~oveku do|e da seobesi... a bukva je ve} oborena... ondajeste problem!

Jedanput mi je D.P. Poljanski, u jed-nom beogradskom elitnom teatru, re-~enicom “Ej, po celu no} mozgaju i smi-{ljaju ovakve naslove!” ukazao na na-slov u luksuznoj afi{i. Naslov je glasio:Zato~enici sinkope! Odnosio se, valjda,na likove, ali smo posle predstaveustanovili da smo svi mi - i pisac i reditelji glumci, a pogotovo publika - zato~enicisinkope. Ma {ta to zna~ilo. Znam {ta jesinkopa i {ta je zato~enik i da bi “za-to~enik sinkope” bio neko zarobljen umuzi~koj pauzi prekratkoj za uzimanjevazduha. Ja sam se, pak ose}ala za-to~enom u - pozori{noj sali, iz koje nisammogla pobe}i po{to sam poznavala glum-ce. (Kojima posle nisam mogla u o~i dapogledam. Ni oni meni.)

To {to novinari po dnevnicima stalnogovore o VREDNOSTI zaplenjene droge,umesto o njenoj CENI (mada je cenadroge velika, a vrednosti nema!) i {to pouvezenim dokumentarnim emisijamakoje su navodno protiv uzimanja droge,uporno upotrebljavaju re~ “uìvanje”(ju~e sam u jednoj izbrojala 164 “uìva-nja” a ni jednu “upotrebu”, “zloupotre-bu”, “uzimanje” ili sl. pa je emisija na-metala zaklju~ak “ne uìvajte, uìvanjeje uìvanje, ali mo`da malo {tetizdravlju, ponekad... ovo beskrajnouìvanje”!), to {to se ve} odavnoodoma}ila formulacija “kojom prilikomsu poginuli” (koja zna~i “iskoristili supriliku da odapnu”) ne opravdava naskada baljezgamo po afi{ama. Odnosno -~injenica da i neki mo}niji, ~itaniji iligledaniji od nas, obesmi{ljavaju na{jezik ne obavezuje nas da i mi ~inimoistu radnju. Mi jo{ uvek spadamo uKulturu premda su nas ujedinili sa Medi-jima!

Pozori{ne afi{e {tampaju se u vi{ehiljada primeraka, {to zna~i da se potro{ipapira kao za mali tira` pristojnog ro-mana, s tim {to je papir ~esto mnogoluksuzniji. U njima se ponekad moguna}i fotografije svih autora (pisac, re-ditelj, kompozitor itd.) - osim glumaca. Ili~ak nema ni autora nego samo mrtvelutke iskopanih o~iju i otkinutih ruku, alio dizajnu ne bih ovaj put... Za onoga koih kupuje afi{e nisu uop{te jeftine, osimponekad - po sadràju... O tome bih!

Nedavno je u jednom renomiranombeogradskom teatru od{tampana afi{a, au njoj naslov: “Ime Prezime Autora 1996- 2006” iz koga se na prvi pogled moèpomisliti da je autor desetogodi{njak, koji

je umro premlad. Mladi genije... Iz teksta,koji sledi ispod ovog naslova, sazna}eteda je pisac zapravo desetogodi{nji pokoj-nik, koji je pre toga ipak solidno poìveo ida nije bio genije nego uspe{an emigrant.Tj. da se godine ne odnose na njegovoro|enje i ìvot, nego na umiranje i deseto-godi{njicu smrti. Kojim povodom jenjegova drama i stavljena na repertoar!Da je razlog za insceniranje ove dramebio njen kvalitet do zabune sigurno ne bido{lo. Ali onda ne bi do{lo ni do pred-stave. S obzirom da je razlog bilagodi{njica (po{to drugog razloga nema!)nije ~udo kakva im je ispala afi{a. Udaljem tekstu sazna}ete da je autor “kaosvaki imigrant ma{tao o tome da postanesvetski {ampion u rvanju”! Sigurno nisteznali da svaki ameri~ki imigrant ma{ta otome da postane svetski {ampion u rvan-ju. Poznajem li~no mnoge imigrante, kojisu sa ovda{nje ta~ke gledi{ta emigranti,poznajem ih od detinjstva, redovno sedopisujemo, znam im bra~no stanje,materijalnu i seksualnu situaciju, znam{ta vole da jedu, da nose, da ~itaju, ali susve do sada uspe{no krili od mene svojsan o tituli svetskog rva~kog {ampiona!Iz iste afi{e moète ste}i i ovakva saznan-ja pisana rediteljevom rukom, citiramodoslovno: “Ove komadi su u na{u zemljustigli i velikim zalaganjem porodice ... (prezime) odnosno nastala je kao akcija ...(ime i prezime) sestre pokojnog ... (auto-ra) koja je diplomirala u Americi, adoktorirala na Sorboni izu~avaju}i slav-istiku kao i ... (autor)” O~igledno je da suuz OVE ranije bile DRAME, koje suprepravljene u KOMADI, ali nije popravl-jena pokazna zamenica u OVI. Pa neispado{e ni ove drame ni ovi komadi,nego - ove komadi. To moèmo progutatikao daktilo-lapsus ali [TA je NASTALAKAO AKCIJA? [ta je subjekat, koje jepredikat, ima li objekta? Reditelj se, kao iu reìranju uostalom, istakao i uprepri~avanju drame, tako|e za potrebeafi{e. A bez ikakve druge potrebe!Ponekad je zbilja bolje {tampatiprograme predstava toliko sitnim slovci-ma da se nikako ne mogu pro~itati, kao{to su u istom teatru ranije imali obi~aj(koji sam ja tada kritikovala, a sad sekajem).

Ili ih, brate, od{tampajte super krup-no, istaknite kod blagajne, na bilbord, pada pismeniji svet blagovremeno odustaneod ulaènja!

Jedno izvanprestoni~ko pozori{tegostovalo je nedavno u Beogradu sa ne-kom od onih modernih predstava nastal-ih po literarnom pravcu SVI SMO MISLOVENI G... koje ( i predstave i pra-vac!) publika i glumci te{ko podnose, aliih zato kritika i politika oboàvaju. Ovajse pomodni dramsko- knjièvni pravacina~e sastoji od nekoliko sli~nih podvrsta:svi smo mi Rusi g..., svi smo mi Srbi g...,svi smo mi Makedonci g..., svi smo miBugari g... i vrlo je popularan u Svetu,(pod Svetom se podrazumeva evroat-lantska integracija). Istina ni tamo nije

DESETOGODI[NJI LE[ ILI [TETA [UMA!inferiornosti - sebi. E sad, takav nacio-nalno-suicidalan postupak mora negdeda se opravda i valorizuje. Gde nego uafi{i? To naravno nije lako, a mo`da nijeni mogu}e, pa se stoga u afi{ama doti~nihpredstava nalaze ovakve krasnere~enice: “On taj svet bez ozarenja ljud-ske dobrote vidi kao tamni~enje ru`no,prljavo i zlo dovo|enje u stanje suroverealnosti koja zablista u bajku”! Uau![ta nam je sastavlja~ ove re~enice saop-{tio, osim ~injenice da nije pismen? Paeto, to da nema misao! Problem re~eniceje uvek problem misli. Priznajem da je,povodom ovakvih drama, stvarno te{koimati bilo kakvu suvislu misao. Dva odtri pomenuta primera vezana za dra-maturgiju koja zdu{no teì da “kad ve}jedemo g... bar da se na’ranimo!” Kovoli, nek izvoli, ja bih od te ‘rane maloapstinirala! Hvala, nisam toliko gladna.Ni fizi~ki, ni duhovno.

Mogu da apstiniram, ali ne mogu dapre}utim - ào mi {uma! Jer, {to re~e Lj.R{umovi} u svojoj pesmi za decu: “...Jednog dana, nas kad po~nu se}i, ne}e

popularan kod publike, nego opet kodkritike i politike, ali ko {i{a gledaoce kadoni ne ulaze u istoriju pozori{ta.Naravno, i moja formulacija “popularankod kritike” je sasvim idiotska, po{tokritika nikad nije populus, nego jednocif-rena brojka. Dakle nije popularan, negoomiljen od kritike. I politike. Pa po{to je,dakle, tamo navodno omiljen onda mu sei mi klanjamo do zemljice crne, mu~e}ise da to igramo. I, {to je jo{ teè - dagledamo.

Nije bitno {to je “kultni” pisac okopolovine komada zagubio jednog od samo4 lika, ne odjaviv{i ga. Ili ga je, mo`daizgubio reditelj, {to bi bilo jo{ gore, po{toje isti profa na dràvnom fakultetu. Tek,lik je bio tu, pa vi{e nije bio, ko zna za{toi {ta mu se desilo, ionako ni{ta nije radio,nego je smrdeo po sceni. Nevaàn. Jer,va`no je samo da se svi valjaju u kloaki.Postoji dodu{e i trend Svi smo mi Irci g...mada Irci nisu Sloveni Njega smo setako|e naigrali i nagledali!, ali taj, Boguhvala, vi{e nije u modi. Po{to su Irci sadaintegrisani. Da li }emo i mi prestati dabudemo g... ako nas integri{u? Daj, Boè!Ima naravno, i cela tv industrija “Lati-nosi-slinosi”, gde jesu slinosi, ali su barbogati i doterani. A Sloveni su kloakosi,jadni, gladni, gadni i odvratni. Te, shod-no tome, moramo stalno, uporno i bes-po{tedno raditi na nabijanju kompleksa

biti {ume da nas ~uva, od oluja, bandi iprotuva...”

Da li }e ostati nepose~eno bar jednojedino drvo za ~uvanje, dok deca kojadanas ~itaju R{umovu pesmu porastu? Ida li }e ostati bar jedan jadan narkoman,alkos, incesta{, degenerik - na ulici ( usvojoj “prirodnoj” sredini) ili }emo ba{sve da ih uguramo na scenu?

M. Ojdani}

Ludiranjeu Ludusu

Dadiljana BrodvejuMjuzikl ‘Meri Popins’ bazi-

ran na serijalu knjiga P. L.Treversa i Diznijevom istoime-nom filmu iz 1964. godine, sadase, posle Londona, igra i na Brod-veju. Za razliku od londonskepredstave koja je jo{ pre dvegodine dobila odli~ne kritike,njujor{ka predstava je kritikupodelila. Po nekima je mjuzikl‘nadma{io film sa Dùli En-drjuz’, dok su drugi oti{li jo{dalje sa tvrdnjom da }e na reper-toaru biti najmanje jedan vek.Nasuprot njima, kriti~ari za kojespecijalni efekti iz predstave nisudovoljno ubedljivi, istakli su da‘se ka{i~icom spektakla pomaèda se proguta gorak lek’, te da suspecijalni efekti upravo ti koji suodneli pobedu nad muzi~kim iemotivnim obra}anjem samogmjuzikla.

Predstava satri Ginisova

rekordaPredstava napisana po

trileru Agate Kristi ‘Mi{olovka’ jeve} 55 godina na repertoaru uEngleskoj, sada je ve} institucijaza koju producenti kaù da }e seigrati ve~no. Ostala dva Ginisovarekorda drè glumci DejvidRejven (4575 puta je bio majorMetkalf), i Nensi Sibruk, naj-dugove~nija dublerka (6.240 putatokom 15 godina). Sam komad sesvake ve~eri zavr{ava na iden-ti~an na~in - publika biva zamol-jena da ne kaè nikome ko jeubica. Sastav publike koja gleda"Mi{olovku" ~ini - pola Bri-tanaca, ~etvrtina Amerikanaca, aostatak je iz celog sveta.

O~igledno ne o~ekuju}i dapredstava ovoliko opstane narepertoaru, dvojica britanskihproducenata davno su kupilifilmska prava, uz uslov da nesmeju da naprave film dok nepro|e {est meseci od trenutkakada prestane pozori{no izvo-|enje. Oni vi{e nisu me|u ì-vima, a ‘Mi{olovka’ i dalje traje.

M.J.

ZANIMLJIVOSTI IZ SVETA

RADIO BEOGRAD 2 -REDAKCIJA DRAMSKOG

PROGRAMARaspisuje konkurs

za radio dramska dela:

IZA ORIGINALNU RADIO DRAMU(svih ànrova)Prva nagrada u iznosu od 50.000 dinaraDruga nagrada u iznosu od 40.000 dinara

IIZA ORIGINALNU RADIO IGRU ZA DECUJedna NAGRADA u iznosu od 40.000 dinara

IIIZA APSTRAKTNI OBLIK RADIOFONIJE(ZVU^NI EKSPERIMENT)Jedna nagrada u iznosu od 30.000 dinaraNagrada obuhvata pravo snimanja iemitovanja dela.

Pravo u~e{}a na konkursu imaju svi dràvljani Srbije.Autori su du`ni da dela dostave u tri primerka, otkucana sa proredom 28

redova po stranici, ukupne duìne za radio dramu do 30, a za radio igru za decudo 25 kucanih strana.

Za tre}u kategoriju potrebno je, u tri primerka, dostaviti projekat koji trebada sadrì okvirne pretpostavke zvu~ne realizacije.

Radovi se potpisuju {ifrom (re{enje {ifre dostaviti uz tekst u zatvorenojkoverti), a autorstvo se dokazuje istovetnom kopijom teksta.

Dela se dostavljaju na adresu:Dramski program Radio Beograda,Hilandarska 2,11000 Beograd

Sa naznakama: ”KONKURS ZA RADIO DRAMU” ili”KONKURS ZA RADIO IGRU ZA DECU”, odnosno ”KONKURSZA APSTRAKTNI OBLIK RADIOFONIJE”.

Rok za predaju rukopisa je 15. februar 2007. godine.Dela poslata na konkurs ne smeju biti ve} objavljena ili emitovana.Rukom pisana, potpisana i ve} objavljena dela ìri ne}e razmatrati.Radio Beograd }e u sve tri kategorije imenovati tro~lane ìrije od uglednih

stru~njaka, a ìriji su obavezni da rezultate saop{te 30 dana nakon zaklju~enjakonkursa, {to }e biti objavljeno u emisijama Radio Beograda i dnevnoj {tampi.

26.10.06.

14

Radio

LUDUS 140Lu

BBC KONKURS ZA NAJBOLJISCENARIO ZA RADIO DRAMU

Rok za prijavu: 30. april 2007.

Detaljnije o konkursu, na~inu i propozicijama prijavlji-

vanja moète na}i na sajtu British Council-a

British Council i BBC organizuju me|unarodno takmi~enje u pisanju radi-jskog scenarija. Pozivamo Vas da napi{ite radio dramu u trajanju od 60 minutao bilo kojoj temi po Va{em izboru. Drama mora biti originalna, neobjavljena dosada i da ste ba{ Vi njen autor. Takmi~enje je otvoreno za sve one koji ne ìve uVelikoj Britaniji. Drama mora biti napisana na engleskom jeziku, ali je moèprevesti tre}e lice, iako ne pruàmo finansijsku podr{ku za tro{kove prevoda.Prevod u tom slu~aju mora biti zvani~an uz navo|enje imena prevodioca.

NNaaggrraaddee

Postoje dve glavne nagrade: za najbolju dramunapisanu na engleskom jeziku gde je engleski matern-ji jezik autora i najbolja drama na engleskom gde jeengleski drugi jezik autora. Oba pobednika }e dobiti po£2,500 i put u London gde }e videti kako se njihovedrame snimaju i prisustvova}e gala ve~eri prilikomdodele nagrada. Ute{ne nagrade su digitalni i radioaparati za najbolje drame iz slede}ih geografskihoblasti: Amerika, Evropa, Afrika i Srednji Istok, Ju`naAzija, Rusija i Kavkaz, Azija i Pacifik. Svi autori ~ijedrame u|u u uì izbor }e dobiti poklone BBC-ja kao ikomentare BBC-jevog tima stru~njaka.

Saveti za pisanje radio drame

Radio je neverovatan medij. On pokre}e ma{tu i samo zvuk privla~i publikui drì njihovu pa`nju. Svetski servis BBC-ja je zamolio dva proslavljena radiodramaturga, Marsi Kahana (Marcy Kahan) i Majka Vokera (Mike Walker) dapodele sa svima svoje tajne {ta ~ini radio dramu upe~atljivom.

Posetite sajt Svetskog servisa BBC-ja pod naslovom “How to write a radioplay?” i saznajte vi{e o ovome.

Nije se bez razloga jedan francuskipisac s nelagodom pitao {ta i kakojo{ da pi{e na jeziku na kome su

ispisana tolika dela. Jedan profesor

univerziteta, opet, prise}ao se dana kadje bio mlad i nadubudan, re{en da pi{edisertaciju o Bodleru. Kada se na{ao unajve}oj pariskoj biblioteci, ustanovio jeda o Bodleru ima 900 {tampanih radova.O [ekspiru je napisana ~itava biblioteka,pa se kriti~ar ili prou~avalac moèupitati da li i{ta moè i treba da doda toj

gra|i, a da ne pre`vakava ve} re~eno, dasvojom nedovoljno zaokruènomre~enicom nepotrebno ne zasmetaneposrednoj recepciji dela engleskog isvetskog velikana. Pa ipak, to delo izno-va podsti~e i pleni reditelje i glumce,profesore, |ake i tako nazvane obi~negledaoce. Osim tuma~enja samih[ekspirovih tekstova, veoma zanimljivamogu biti prou~avanja uticaja tih teksto-va u razli~itim kulturama.

U se}anju ostaje studija nekeameri~ke istraìva~ice koja je mu{karci-ma u jednom selu zapadnoafri~kog naro-da prepri~ala dramu o danskom kralje-vi}u, pa zabeleìla njihovu reakciju, iporuku (iznetu joj nakon pomnogslu{anja i raspravljanja) da moè da sevrati u domovinu i kaè svojima da nijeprovodila vreme sa dokoli~arima,istori~arima knjièvnosti. U Sjedinjenimdràvama se analizira put kojim je[ekspir po{ao od omiljenosti u narodnimslojevima (kada su u tek stvorenimgradi}ima na Zapadu polovinom 19.veka gledaoci veoma burno pa i fizi~kireagovali na igru glumaca), dosvedenosti manje-vi{e na akademskekrugove.

II program Radio Beograda je u celi-ni posve}en pitanjima iz kulture, apetominutne vesti koje idu pred krajsvakog sata odnose se na dru{tveno-poli-ti~ke teme, sli~no kratkim vestima naostalim radio stanicama.

Prijatno iznena|enje dogodilo se 6.XI 2006. kada je najavljena premijera[ekspirove tragedije ”Romeo i Julija” naSceni ”Ra{a Plaovi}” Narodnogpozori{ta u Beogradu, koju je reìrala iza koju je izbor muzike na~inila IvanaVuji}, te u kojoj Romea igra Nenad Stoj-menovi}, a Juliju Vanja Ejdus. Premijeraje izvedena suutradan, a ve} 8. XI - u'Kulturnim krugovima' koje je tog popod-neva uredio i vodio Radonja Leposavi},Goran Cvetkovi} je saop{tio svoje utiske onjoj. Kako je i sam po obrazovanjureditelj, podsetio je slu{aoce na deo svogaiskustva u toj delatnosti, zapravo na svojpoku{aj da sa grupom glumacapo~etkom 90-ih godina u jednom malompozori{nom }o{ku stvarnosti realizuje~uvenu [ekspirovu tragediju, a sve da biizrazio gnu{anje nad ubila~kommr`njom koja nas je ospedala, da ispoljio~ajni~ku pobunu. Umesto u Veroni,radnja je trebalo da se odvija u Vukovaruzahva}enom poslednjim ratnim vihorom.Ipak, ispoveda nam se Cvetkovi}, nefor-malna trupa nije izdràla izazov ikomad se raspao na probama, jer sve jebilo pod sumnjom, svi su bili potencijalnii stvarni neprijatelji svima.

Do sli~ne ideje do{la je i Ivana Vuji}i dramu realizovala tako da su Romeoviroditelji pravoslavci, a Julijini katolici izraznih krajeva biv{e Jugoslavije. Kao i uslu~aju nekih drugih predstava u na{ojsredini, Cvetkovi} i ovu smatra nedo-voljno britkom i uverljivom, jer, ponjemu, zava|ene grupe i smrt pre delujukao baletske numere dosta naivnogsklopa, negoli kao ozbiljan dramskiizraz, u neprekidnoj potrazi za dubljim,prodornim i otre`njuju}imanga`manom. Na{ kriti~ar ovu pred-stavu radije posmatra kao pa`ljivuoperetsku paradu na granici ki~a, sane{to duhovitih re{enja i sa zapaènimnastojanjem Vanje Ejdus.

U emisiji, koju na zanimljiv na~innedeljom osmi{ljava i vodi Ljiljana

\urovi}, a koja ima nedovoljno pogo|entautolo{ki podnaslov 'Duhovni i spiritual-ni leksikon civilizacije', 26. XI je emito-van deo ciklusa nespretno nazvan”[ekspir za i [ekspir u XXI veku”.Zahvaljuju}i telefonskom razgovoruurednice sa na{im mladim rediteljemStefanom Dèparovskim, koji ve} godinudana deluje u Kanadi, priblièno nam jejo{ jedno, njegovo tuma~enje ove[ekspirove tragedije, nedavno postav-ljene u Alberti. Na{ reditelj se ne zado-voljava ”klasi~nim, buròaskim ~itanjem[ekspira, sa jasno izgovaranim re~ima ivelikim gestovima”, kakvo nalazimo uekonomski uljuljkanoj i pomalo konzerv-ativnoj zapadnoj Kanadi. Njega zanima-ju savremena tuma~enja i re{enja, onakoja teè preispitivanju, a ne pravolini-jskom izlaganju pri~e, jer on u [ekspiruvidi svojstvo preispitivanja sopstvenihpri~a. On je, kako nas obave{tava Biljana\orovi}, reìraju}i ”Romea i Juliju”svojim dramskim izrazom sjedinioizazove biografskog i umetni~kog uìvotu Sare Kejn, Dìma Morisona iSilvije Plat, pa se uz smrt zaljubljenih -dodaje Dèparovski - iza Romea projek-tuju slike Au{vica, rata u Vijetnamu,Iraku i Avganistanu, bombardovanjeBeograda... Na ovaj na~in na{ reditelj

budi kanadske studente i gra|anstvo izuljuljkanosti, ispituje mo} pozori{ta upoku{aju da izmeni bar pojedinca, akone dru{tvo, da ovom predstavom prikaènesre}u prouzrokovanu nemogu}no{}urealizacije kontakta.

Velika dela neizbe`no izazivajurazli~ita, protivre~na i ne ba{ svimaprihvatljiva tuma~enja, pa se s time, barpovremeno i u izvesnoj meri, morajumiriti i oni koji su skloniji vremensko-prostornoj, tematsko-motivskoj, stilskoj ikompozicionoj autenti~nosti i integritetuumetni~kog teksta i njegovog izvo|enja.Na pronicljiv i znala~ki na~in snagu,dubinu i inspiraciju [ekspirovog dela una{e vreme u ovoj emisiji, osvetlila je drLjiljana Bogojeva-Sedlar, profesorengleske i ameri~ke knjièvnosti nabeogradskom Fakultetu dramskih umet-nosti i na ni{kom Filozofskom fakultetu.To je u~inila na primerima RobertaAltmana, Pola Robinsona i Dènet Sirs,rasvetljavaju}i odnos pozori{ta, filma iradiofonije, umetnosti i savremeneameri~ke stvarnosti, takozvanog ènskogi mu{kog stava. Poseban utisak ostavio jenjen osvrt na njujor{kog pozori{nogposlenika Dòzefa Papa, oboàvaoca ipopulizatora [ekspirovog dela.

Mr Ranko Buri}

[EKSPIROV PUT OD ZAPALJIVIHGLEDALACA DO HLADNIH AKADEMSKIHKRUGOVA

LUDUS 14015

Iz Vojvodine

ti na Fakultetu humanisti~kih naukaUniverziteta ”Dèmal Bijedi}”. Izme|u~itanja, oni su izveli i svoju diplomskupredstavu ”Ler” koju je, uz pedago{kusaradnju redovnog profesora Fakultetadramskih umjetnosti u Cetinju BoraStjepanovi}a, reìrao Milo{ Lazin.

Na propitivanje, ko je publikamostarskog festivala drame, \uli} kaèda su to mahom mladi ljudi, da me|unjima - naàlost nema pozori{nog sveta,ostalih pisaca na primer, ili onih kojikreiraju pozori{ne repertoare, a kojiistovremeno kukaju kako nema doma}ihi savremenih tekstova.

"Va`no je ipak, dodaje \uli}, {to smosa mladim srpskim dramati~arimadogovorili vrlo zanimljiv nastavaksaradnje koji }e rezultirati razvojemkreativnih potencijala mladih autora uBiH. U tom smislu smo na{ pozori{ni~asopis „Tma~aArt“ tematski posvetilinjima i njihovim tekstovima i on je sadadostupan naj{irem krugu BiH teatarskihstvaralaca. Neki od njih ve} su pokazaliodre|eni interes za ove tekstove. Usvakom slu~aju, verujem da }e todoprinijeti na{em boljem razumijevanju istvoriti realne pretpostavke da neki odovih tekstova zaìvi na BiH teatarskimscenama. eMTeeM je, ina~e, praizveo dvateksta sa Foruma, a sigurno je da }e sejedan s ovogodi{njeg na}i na repertoaruna{e ku}e. Koji - zavisi}e od mogu}nostiansambla s kojim raspolaèmo.

S. Mileti}

Ovogodi{nji Forum dramskog pisca,odràn pro{log meseca u Mostaru,bio je posve}en mladim srpskim

dramati~arima. Izabrano je njih {est:Uglje{a [ajtinac, Marija Karaklaji} teMilan Markovi}, Milena Bogovac, MajaPelevi} i Filip Vujo{evi} - koji su i li~noprisustvovali Forumu - jer je njihov radprepoznat "kao pokret koji sna`no zra~iu cijeloj regiji", kaè Sead \uli}, umet-ni~ki direktor Mostarskog teatra mladih(eMTeeM-a) a ujedno i predsednik Centraza dramski odgoj BiH i direktortamo{njeg Internacionalnog festivalaautorske poetike.

Prise}aju}i se da su na prvom Foru-mu ~itane nagra|ene drame mladih BHautora: Elme Tataragi}, Miroslava Pilja,Vedrana Fajkovi}a i Hasana Dàfi}a, ada su na narednom predstavljeni i koma-di Zlatka Top~i}a i Branka Br|anina,koji nisu bili nagra|ani na drugomkonkursu, \uli} najavljuje da }e budu}iForumi biti posve}eni francuskoj ihrvatskoj drami.

Za uzajamno razumevanje"Prve godine u scenskom ~itanju

u~estvovali su i glumci Pozori{ta„Bazaart“ iz Beograda i ~lanoviOmladinskog teatra „Creative Minds“ izLondona, dok su ove godine drame(”Dragi tata”, Dobro jutro, gospodineZeko", ”Pomorandìna kora” ”Lice odstakla", ”Halflajf”, ”Hadersfild” i ”Ler”)~itali glumci mostarskih pozori{ta, testudenti glume i dramske pedagogije samostarskog Odsjeka dramskih umjetnos-

SCENSKO ÎTANJE DRAMASRPSKIH DRAMATIÂRA

Gosti SNPNa sceni ‘Pera Dobrinovi}’ SNP

gostovala su pozori{ta : ”DobricaMilutinovi}” iz Sremske Mitrovicesa predstavom Edena fon Horvata‘Don @uan se vra}a iz rata’ uadaptaciji i reìji Vladimira Lazi}a;NP "To{a Jovanovi}" iz Zrenjaninasa komadom ‘Iza Kulisa’ MajklaFrejna, u reìji i izboru muzikeOlivere \or|evi} ; Narodno pozo-ri{te iz Subotice sa predstavomNila Sajmona ‘Apartman B’, tako-|e u reìji i izboru muzike Olivere\or|evi}.

M.J.

[ekspir u SomboruNarodno pozori{te iz Subotice

gostovalo je na sceni somborskogpozori{ta sa komedijom ‘Sabranadela Viljema [ekspira’ Bergsona,Longa i Singera u reìji KokanaMladenovi}a. "Glumci se stabilnokre}u kroz dramatur{ku osnovukoja po~inje bizarnom najavom, anastavlja se "prezentacijom" [ek-spirovih dramskih dela - po~ev odtragedija, komedija, pa do istori-jskih drama, sa strate{ki punkti-ranim Hamletom, kao kulminaci-jom i epilogom. Humorni ton nado-gra|en je i mnogobrojnim remini-scencijama na aktuelnu stvarnostkoje su re`jiski dozirane vrlo pa-`ljivo", pi{e o ovoj predstavi \or|eKuburi}. M.J.

‘Rasprave’ u SNPNa Kamernoj sceni SNP Novi

Sad izvedena je 15. decembra pre-mijera Marivoove ‘Rasprave’ ureìji Sla|ane Kilibarde.

‘Remek-delo Pjera Marivoa,crna komedija u kojoj ovaj baroknipisac nagove{tava nastanak novogdru{tva i buròasku revoluciju uFrancuskoj i koja je, u vreme kadase pojavila, {okirala publiku i, zaìvota pisca, odigrana samo jed-nom. Pri~a o surovom eksperimen-tu ~iji su objekat ~etvoro mladih,naivnih i neiskvarenih ljudi, pri~ao ljubavi ~iji kraj, sre}an ili ne-sre}an, publika "dopisuje" sama.’

Umetni~ki direktor eMTeeM-a Sead \uli}, oForumu dramskog pisca posve}enog mladimsrpskim dramati~arima

Sedamnaestog novembra, ove pre-lepe jeseni 2006. godine preminulaje dugogodi{nja prvakinja drame

Narodnog pozori{ta ”To{a Jovanovi}” -Gordana Vinoki}. Tiho, neoptere}uju}ebilo kome, na kraju puta neke svojeposebne, li~ne i, reklo bi se, ve~ne sa-mo}e sa kojom je sve vreme ìvela. Za-sigurno je u toj samotnosti pronalazilaklju~eve svojih li~nih dilema, kreativne iduhovne samopretrage, izgovarala, pri-tom, beskrajni monolog neke svoje potaj-ne ìvotne drame, koju je, skrivenu odsvih, do kraja uporno uve`bavala.

U svom drugom, svetovnom paralel-nom ìvotu, ìvotu vrhunske dramskeumetnice, sada to znamo, prepoznavalisu se delovi i odlomci, ponekad i ~itavi~inovi te njene intimne ljudske povesti.Zbog toga je ponekad bila nagla, hirovi-ta, ali i iskrena u zato~eni{tvu Talije injenih }udi. Zbog toga je sve njeno li~no,bilo manje-vi{e fragmentarno i ne odve}veselo, ~ak i u periodima blage boemskeopu{tenosti, osim iskrene i dosledne oda-nosti prema teatru i njegovoj za~udnojtajni.

Ro|ena je u Beogradu, 14. januara1934. godine, gde je od predratnih, rat-nih i poratnih godina, za svoje detinjstvoi mladost ukrala dovoljno smisla i lepotekako bi od mno{tva skromnih zanima-nja i pragmati~nih recepata za odrastan-je, hrabro odabrala onaj, koji ju je idoveo na pozori{nu scenu. Posle neko-liko godina samoispitivanja na pre-stoni~kim i okolnim amaterskim scena-ma, potom prvog profesionalnog anga`-mana u Crnogorskom narodnom po-zori{tu u Podgorici, Gordani Vinoki} sle-de presudne sezone ozbiljnog gluma~kog

rada i sazrevanja na sceni Osije~kognarodnog kazali{ta, gde, po svemu su-de}i, ve} defini{e osnovni i docnije pre-poznatljivi stil svoje gluma~ke inter-pretacije. Specifi~nost njenog afiniteta iposve}enost tuma~enju izrazito dram-skih likova, dovodi je na scenu zren-janinskog Narodnog pozori{ta ”To{aJovanovi}”, upravo u trenutku odlaska udruge teatre ~itave plejade izvrsnihdramskih umetnika, koji su, deceniju ipo pre toga, gradili i odràvali visok nivoprodukcije i uveli zrenjaninsko pozori{teu red najpresti`nijih teatarskih ku}avan prestoni~kih centara biv{e Jugoslav-ije.

Gordana Vinoki} debituje u Narod-nom pozori{tu ”To{a Jovanovi}” 12. okto-bra 1965. godine, malom ulogom Su-setke, u poznatoj i rado igranoj komedijiizraelskog pisca, Efraima Ki{ona, ”Ven-~anica”. Bio je to njen prvi susret sazrenjaninskom publikom, koja }e jezavoleti i voleti, ceniti njene gluma~kedomete u svih narednih 86 uloga, koliko}e, sve do poslednje, u sezoni 2005/2006igrati na sceni svog mati~nog pozori{ta. Itada }e, liku Amalije, ali i celom ansam-blu predstave ''êtiri male ène'', LjiljaneJoki} Kaspar, darivati svoju prepoz-natljivu serioznost na sceni, kao i uveko~ekivani specifi~ni {arm dokazanogmajstora.

Ve} u prvim godinama svoje glu-ma~ke karijere u zrenjaninskom narod-nom pozori{tu nagove{tava budu}ivode}i status u ansamblu i biva zapa-èna kao Jelena u drami Maksima Gor-gog ''Deca sunca'', kao Ismena u So-foklovoj ''Antigoni'' (u sezoni 1966/67 alii pred kraj karijere, kao Euridika uistom komadu 1998. godine), zatim kaoMili Long u drami Pitera Justinova ''@i-vot u mojim rukama'', kao Karol Kortir udelu ''Silazak orfeja'' Tenesi Vilijemsa,

Se}anje naGORDANU VINOKI](1934 - 2006)

kao Judita u komadu ”\avolov u~enik”Bernarda [oa, kao Dèsi u drami ”Ne-znani junak'” Vorena Frosta, kao Madlenu Krleìnoj drami ”U agoniji”.

Sedamdesetih i osamdesetih godinaminulog veka, u najzerelijem umetni~-kom periodu, pamtimo je po ulogamaMarije u Sterijinom delu ”Smrt StefanaDe~anskog”, Bosiljke u ”Pelinovu” @ar-ka Komanina, Valerije iz predstave”Pri~e iz be~ke {ume” Edena fon Horva-ta, Ikonije iz Simovi}evog ”ûda u[arganu”, Ane Andrejevne iz Gogoljevog”Revizora”, zatim iz ~itavog albuma ko-mi~nih uloga odigranih u Nu{i}evim i

Sterijinim komedijama, potom kaonezaboravnu Danicu u Kova~evi}evom”Balkanskom {pijunu”, Sonju u drami”Haj-faj” Gorana Stefanovskog, Ginu uSimovi}evom ”Putuju}em pozori{tu

ZRENJANINSKA SARA BERNAR [opalovi}”, a mo`da i ponajvi{e svojimgluma~kim testamentom, ostvarenim unaslovnoj ulozi drame ”Uspomene SareBernar'' Dòna Marela kojom je obe-leìla tri decenije umetni~kog rada nasceni zrenjaninskog pozori{ta. Na iz-maku karijere publici }e se oduìti ta-ko|e u naslovnoj ulozi ~uvenog Breh-tovog komada ”Majka hrabrost”. îtavuposlednju deceniju, kao poseban dar,razgaljivala nas je ulogom Madam Or-tang u sjajnoj, balkanizovanoj varijantipoznate komedije @ana Anuja ”@enskiorkestar”, dokazuju}i i svoj nesumnjivpotencijal za komi~ne uloge.

Prebogatoj umetni~koj biografijiGordane Vinoki} treba pridodati i neko-liko epizodnih ostvarenja na filmu, kao ivi{e uloga u TV dramama i serijama.

Sa njom su voleli da sara|uju svizna~ajniji reditelji koji su radili sa zre-njaninskim ansamblom, budu}i da suza uzvrat dobijali uvek ono {to su ièleli - psiholo{ki dobro prostudiran lik isigurnu interpretaciju. Za svojegluma~ke domete nagra|ivana je nanekoliko festivala profesionalnihpozori{ta Vojvodine, od straneUdruènja dramskih umetnika Srbije iod svog mati~nog pozori{ta. Njenimodlaskom, u ansamblu Narodnogpozori{ta ”To{a Jovanovi}” nestala je,~ini se, poslednja gluma~ka heroinauro|ene scenske dostojanstvenosti, iz-gra|enog stila i autenti~noghabitusa.

Stanko @. [ajtinac

@AN LUJBARO

***Posebna dra` pozori{ta

zna~i@iveti s huljama jer

Pravdu ljubimo,Propasti sa slaboumnima

da zdravlje sa~uvamo,Strepeti sa malodu{nima

da malo sre}e na|emo,Neprekidno prkositi smrti

jer samo ìvot ljubimo,Stalno odlaziti s koferom

u ruci, torbom oramenu,

Jer poku{avamo dashvatimo

I strepeti da }emo jednogdana nekuda zaistasti}i.

izabralai sa francuskog prevelaEmilija Cerovi} Mla|a


16

Knjige

LUDUS 140Lu

Re~nik osnovnih pozori{nih pojmovaMilovana Zdravkovi}a

Na 93 strani, pod slovom 'P' defin-isana je re~ Producent, lice kojesvojim radom ne{to proizvodi.

Stru~no i kreativno lice sa menadèr-skim sposobnostima, koje je u obavezi dastvori sve umetni~ke, tehni~ke i adminis-trativne preduslove da projekat za koji jeodgovoran nesmetano, kvalitetno i u ro-ku bude realizovan.

Ukoliko nismo znali pravu definicijuovog termina, saznali smo i{~itavaju}i'Re~nik osnovnih pozori{nih pojmova'Milovana Zdravkovi}a, producenta, au-tora ovog neobi~nog i korisnog izdanja.Ali, su{tina nastanka ovakve knjige, nijesamo u vladanju terminologijom, znanjukoje se nagomilalo kroz decenije rada,ve}, pre svega, u velikoj ljubavi i posve-}enosti teatru. A autor ovog re~nika je{kolski primer osobe koja se ~itavim bi-}em predaje pozori{tu, te tako iz svake od163 stranice ovog re~nika, vrca istra-ìva~ki optimizam, sakuplja~ka strast iintelektalna radoznalost.

Pro{lo je vi{e od dve decenije kada jeRa{ko V. Jovanovi} napisao delo ’Re~nik idrama’, u biblioteci 'ôvek i re~', svoje-vrsnu pozori{nu enciklopediju, gde suna vrlo analiti~an na~in prikazane bio-grafije mnogih zna~ajnih ljudi iz svetateatra i poneki stru~ni pozori{ni termini.Od tada, do danas, niko se nije ozbiljnobavio analizom pozori{nih termina, naspecifi~an na~in. Zapravo, MilovanZdravkovi} u ovom re~niku prezentirava`ne segmente savremenog pozori{ta:menad`ment, organizaciju, produkciju imarketing, koji do sada, u na{oj sredini,skoro da nisu obra|eni. Kao osoba sadugogodi{njim producentskim staòm usvetu pozori{ta (od 1994. angaòvan uNarodnom pozori{tu na poslovima me-nad`menta, marketinga i produkcije,prim.aut.), i kao profesor iz predmetaPozori{na produkcija na Akademijiumetnosti BK, Zdravkovi} svoje ogromnoznanje iz tih oblasti vrlo ve{to koristi i spravom merom za odabir najva`nijihtermina, otkriva ~itaocima neobi~an svet

pozori{ne terminologije iz ugla pozori{-nog menad`menta. Tako, recimo, sazna-jemo definicije mnogih pojmova, poputtih, {ta je zvanje upravnika pozori{ta,{ta je finesa, promocija, ali i {ta je po-zori{na rupa, kontrolna proba, manir,maksima, ili marketin{ki plan, medijaplan. Uz izuzetne sugestije, i kako i samisti~e Zdravkovi}, savet i stru~nu pomo}teatrologa Radomira Putnika i Mirka@ari}a, reditelja Bore Grigorovi}a, kao idugogodi{nje saradnice, teatrologa JeliceStevanovi}, autor ovog 'Re~nika savre-menih pozori{nih pojmova', uspeva dasavlada ogromnu koli~inu termina inapravi odabir onih najbitnijih i najin-teresantnijih, kako bi na pravilan na~inpribliìo termine i strukturu menad`-menta, produkcije i marketinga. Ovomogromnom istraìvanju, svojim znanjemi dobronamernim sugestijama doprinelisu Jovan ]irilov i dr Zoran T. Jovanovi}.

Iako nije obuhvatio sve relavantnetermine i sve pozori{ne oblasti, MilovanZdrakovi} je uspeo da kreira zanimljivo{tivo iz sveta pozori{ta, koje }e mo}i sazanimanjem da ~itaju i oni manje stru~-

ni, dakle ljubitelji teatra i gledaoci kojiredovno odlaze u pozori{te.

Uz odabir fotografija iz operskih,dramskih i baletskih predstava, zna~aj-nih umetnika, preko fotografija kojeprikazuju razli~ita pozori{na zanimanja,Zdravkovi} 'Re~nik' zavr{ava sa nekolikodragocenih poglavlja. Pre svega, tu jespisak svih pozori{ta u Srbiji sa kon-ciznim podacima o osnivanju, zatim spi-sak pozori{nih muzeja, pozori{nih novinai ~asopisa. Tako|e, kao posebno poglavlje,Zdravkovi} defini{e spisak pozori{nihfestivala, akademija i fakulteta dramskihumetnosti, i na kraju, saveza i udruènja.

Kada sklopite stranice ovog re~nika,sti~ete utisak, kao da ste upravo pogledalijednu veoma uspelu pozori{nu predstavu,sa ~vrstom, zanimljivom dramaturgijom.Dakle, da predstava nije bila razvu~ena,da su glumci s pravom merom tuma~ilidelo, a da je reditelj iskazao svoj talenat. Ida ste nakon predstave, iza{li zadovoljniiz sale, a da pri tom ni jednom niste po-gledali na sat! I jo{ ne{to za kraj. Nisamni poku{ala da prona|em pod slovo 'P' uovom re~niku jednu re~, jer znam da jenema u terminologiji namenjenoj pozo-

ri{tu. Ali ta re~ je veoma va`na za nasta-janje ovog re~nika osnovnih pozori{nihpojmova Milovana Zdravkovi}a, a onaglasi PRIJATELJ. Jer da on to nije premaumetnicima, i ne samo njima, ve} iprema rekviziterima, rasvetljiva~ima,suflerima, kao i prema mnogima kojinisu iz sveta pozori{ta, ne bi ni bilo ovogre~nika. On je zbir uzajamne ljubavijednog producenta, mnogobrojnihprijatelja i TEATRA koji ìvot zna~i!

A. Pani}

GOSPODIN PROFESOR, GOSPODIN GLUMAC

Da li je bio savr{eni glumac sa sta-vom pravog gospodina, ili je biopravi dèntlmen, gospodin sa ner-

vom velikog glumca, nije uop{te nikakvadilema. Bio je sve to, i jo{ mnogo toga.Petar Bani}evi}, dobitnik nagrade zaìvotno delo ’’Dobri~in prsten’’ za 2004.godinu, stigao je u septembru ove godineda pogleda kona~nu verziju ove mono-grafije, i odobri njeno {tampanje prire-|iva~u Ra{ku. V. Jovanovi}u. Naàlost,nije do~ekao objavljivanje ovog zbornikaradova posve}enog njegovom stvarala-{tvu.

- Svoj gluma~ki izraz Petar Bani}e-vi} temelji na vrhunskom majstorstvuscenskog govora, gotovo bez premca u

na{em glumi{tu. Bani}evi} ne pleni gle-daoce samo pojavom, ve} i glasom i izvr-snom dikcijom, {to svakoj njegovoj glu-ma~koj kreaciji na sceni daje osobitudimenziju. Zato i svaki prizor u kojem onsudeluje dobija neki poseban intenzitet,sti~e se utisak da scena naprosto dobijeizvestan naboj, odnosno kako bi se upozori{nom àrgonu reklo, ’podigne s’’,ili ’ispuni se tako da obujmi pa`nju~itavog gledali{ta - konstatovao je o stva-rala{tvu glumca Petra Bani}evi}a profe-sor Ra{ko V. Jovanovi}. Bogato opremlje-na fotografijama iz predstava i filmova,sa tekstovima mnogih kolega koji su evo-cirali uspemene na saradnju sa Bani-}evi}em, ~ine {tivo vrlo pitkim, ~itljivim iinteresantnim. Svoje impresije o ovomvelikom glumcu napisale su njegovemnogobrojne kolege poput Marije Crno-bori, Dobrile Stojni}, Sonje Jaukovi}, VideOgnjenovi}, ali i pozori{ni stru~njaci:Petar Volk, Dragana Bo{kovi}, Ksenija[ukuljevi} Markovi}, Milenko Misailo-vi}, Muharem Pervi}.

Kada mu je dodeljivana nagrada’Dobri~in prsten’, ìri je izme|u ostalogkonstatovao da je Petar Bani}evi} obra-zovan glumac izrazite intelektualnosti,duhovitosti i mere... zato on i nema bez-na~ajnih uloga koje ne pripadaju njego-vom, to jest, najvi{em rangu. One su uvekzna~ajne, izrazite, prime}ene.

Njegovo ime se pojavilo u javnostidok je jo{ bio student pre vi{e od petdecenija. Bilo je to u jednoj od njegovihprvih uloga, u Njego{evom ’Gorskomvjencu’. Prve pozori{ne predstave jegledao jo{ kao gimnazijalac u Nik{i}u, ana beogradsku Akademiju je primljen izprvog puta. Mladala~ki zbunjen ineiskusan, predstavio se ulogom HadìTome iz Ko{tane, i poloìo. Postao je stu-dent u klasi ~uvenog profesora Ra{ePlaovi}a. I upravo taj gluma~ki talenatprofesora imao je i njegov student. Stotineuloga u pozori{tu, televiziji, u radio dra-mama i na filmu, obeleìlo je karijeruPetra Bani}ervi}a.Tum~io je likove udelima svetskih pisaca, poput Eshila,

Sofokla, [eksira, Dostojevskog, Molijera,êhova i mnogih doma}ih autora.

Kada su glumicu Sonju Jaukovi}pitali da objasni kako zapravo njen kole-ga Bani}evi} glumi, ona je u ovoj mono-grafiji duhovito zabeleìla: glumi -’engleski’- mozgom; ulogu uradi kod ku-}e... skroz; govorne radnje, okolnosti,odnose - o{tro do kraja... Emocije preva-zilazi, one su za njega stanja, nikada neglumi stanje, glumi prepreku... ’Opasan’’glumac! Fantasti~na {kola - Ra{ina:’Zanat, sine moj’.

Ostvario je oko osamdeset uloga (od1951.do 2002.) u beogradskim pozori{ti-

ma: u Narodnom, Ateljeu 212, Jugoslo-venskom dramskom, Zvezdara teatru iStudenstkom kulturnom centru. Bio jedobar student velikog profesora glumeRa{e Plaovi}a, a onda je svoj neizmernitalenat prenosio na generacije svojih stu-denata na novosadskoj Akademiji umet-nosti. 'Ja sam njemu bio prvi student, aon meni te 1983. prvi profesor' - se}a seAleksandar Gajin. Ponedeljkom je do-lazio, prav i pun dostojanstva. Ponede-ljak - ozbiljan dan... Nije dopu{tao da nasponesu sujeta i ta{tina. Nau~io me je:profesionalnost po svaku cenu - beskom-promisna! Nau~io me je da je pozori{teli~ni hram i li~na borba... Gospodin profe-sor. Gospodin glumac.

Anita Pani}

Petar Bani}evi}.MonografijaPriredio:Ra{ko V. Jovanovi}Izdava~: SDUS

PPrroommoocciijjaa kknnjjiiggee PPeettrraa BBaannii}}eevvii}}aa

PRODUCENT KOJI VOLI I POZNAJE TEATAR

RASPRODATO

LUDUS 14017

Knjige

Jedan od najzna~ajnijih pregleda isto-rijskog razvoja pozori{ta me|u srp-skim ìvljem u Vojvodini, studija Mi-

hovila Tomandla „Srpsko pozori{te uVojvodini“, objavljena je 1953. godine uizdanju Matice srpske. Ova dvotomnaistorija srpskog teatra u Vojvodini sve dokraja osamdesetih godina pro{loga vekapredstavljala je najpotpunije {tivo o po-zori{nom ìvotu Srba na teritoriji Austro-ugarske. Autor je prvi tom posvetio raz-matranju teatarskih zbivanja od 1736. do1868. godine, a drugi razvoju pozori{ta od1868. do 1919. godine.

Mihovil Tomandl u predgovoru pisa-nom 1951. godine veli: „Ova monografijanastala je iz te`nje da se, ukoliko je tomogu}e, u celosti prikaè istorijski razvi-tak srpskog pozori{ta u Vojvodini, zna~aji uloga koju je odigralo u kulturno-pro-svetnom uzdizanju srpskog naroda u ovojpokrajini. Nastojao sam da {to obilnijomdokumentacijom i ~injenicama potkrepimsvoja izlaganja, ne bi li se tako dobilaprava i {to potpunija slika o pozori{nojdelatnosti u na{oj nedavnoj pro{losti“.

U prvome tomu Tomandl prati tea-tarske doga|aje od „Traedokomedije“Emanuila Koza~inskog ~iju pojavu

sme{ta u 1736. godinu; savremeni tea-trolozi - posebno Vlastimir Er~i}, pak,sme{taju „Traedokomediju“ u 1734. go-dinu, pomeraju}i tako po~etke organizo-vane pozori{ne delatnosti dve godineunazad; Tomandl potom pi{e o crkveno-{kolskom i svetovno-{kolskom pozori{tu,ta~nije re~eno o pozori{nim predstavamakoje su se pripremale u {kolama i bileprikazivane o zavr{etku {kolske godine.Sledi pregled rada Joakima Vuji}a, paNikole S. \urkovi}a, da bi se du`na pa-`nja posvetila radu Diletantskog pozo-ri{ta u Novom Sadu, ~ija je delatnost utrlaput i pripremila javnost za stvaranje prvepozori{ne institucije u Srba - Srpskognarodnog pozori{ta.

U drugome tomu autor opisuje radSrpskog narodnog pozori{ta od 1868. do1919. godine, ili preciznije re~eno, doobjavljivanja mobilizacije 1914. godine,kada je pozori{te ostalo bez mu{kog delaansabla budu}i da su mu{karci morali dase odazovu pozivu vojnih vlasti. Drugideo studije Mihovila Tomandla, u stvari,bavi se isklju~ivo istraìvanjem delova-nja Srpskog narodnog pozori{ta, jedinepozori{ne institucije srpskog naroda uVojvodini.

Mihovil Tomandl je teatrolog kojikoristi nekoliko osnovnih metoda: istori-ografski, kada je re~ o institucijama, bio-grafski, kada je re~ o pojedinim umetnici-ma kao i komparativisti~ki kada trebaukazati na simultanost pojava ili pozo-ri{nih procesa. Podaci koje Tomandl po-dastire ~itaocima su pouzdani i pregledni,premda su u izvesnoj meri prevazi|eninajnovijim istraìvanjima - na primer,ìvot i delo Joakima Vuji}a tokom minulihdecenija detaljno su obra|eni i saznanja oVuji}u i njegovom pozori{nom radu, dokojih je do{la savremena teatrologija, da-leko su detaljnija i potpunija od onih kojanudi Tomandl. Ali, u vreme kada je Miho-vil Tomandl pisao svoju monografiju,teatrologija u Srba - kao osnovna nauka opozori{tu - tek je bila u povoju i njen nivosaznanja o pojavama i procesima bio jejo{ uvek na polaznoj poziciji.

Studija Mihovila Tomanda, moè sezaklju~iti, odigrala je zna~ajnu, pa i pio-nirsku ulogu u na{oj nauci o pozori{tu.Danas je njen domet skromniji nego prepola veka, ali sasvim je izvesno da supodaci i ~injenice koje autor nudi ~itaocu,provereni i izvan svake sumnje; druga-~ije re~eno, ako se i mogu dovesti u pita-nje neki Tomandlovi stavovi i interpre-tacije, sumnji ni u kom slu~aju ne pod-leù podaci i sinteze o pojavama ili peri-odima, ~ime monografija o srpskom po-zori{tu u Vojvodini i posle vi{e od polaveka od objavljivanja, ispunjava zadatak.

Otuda je za svaku pohvalu poduhvatIstorijskog arhiva Pan~eva da priredi fo-totipsko izdanje studije Mihovila To-mandla, prepoznaju}i u ovome raduzna~ajan doprinos istraìvanju istorijepozori{ta u Vojvodini.

R. Putnik

FOTOTIPSKO IZDANJEZNAÂJNE STUDIJEMihovil Tomandl: Srpsko pozori{teu Vojvodini I, IIIzdava~: Istorijski arhiv, Pan~evo, 2005.

Preduzimljivi teatrolog RadoslavLazi} objavio je svoju dvadesettre}u teatrolo{ku knjigu; najnovija

publikacija posve}ena je znamenitojpredstavi Jugoslovenskog dramskog po-zori{ta, Drì}evom Dundu Maroju u reìjiBojana Stupice. Predstava je premijernoprikazana 4. februara 1949., a obnovlje-na 1969. godine i u Stupi~inoj scenskojpostavci izvedena ukupno 459 puta.

Dugi vek predstave, nezapam}en dotada u istoriji na{eg teatra, svedo~i nesamo o nesmanjenom interesovanju gle-dalaca za ovo izvo|enje, ve} govori i onjenoj izuzetnoj umetni~koj vrednosti.Predstava je prikazana na gostovanjimau mnogim evropskim gradovima, a njenanajzna~ajnija prezentacija obavljena je uParizu 1954. godine na Teatru nacija,kada se me|unarodna pozori{na javnostprvi put srela sa Drì}evim delom.Stupi~in Dundo Maroje gostovao je i nascenama Burgteatra u Be~u, u Moskvi,Kijevu, Lenjingradu, Gorkom, Budimpe-{ti, Var{avi, Vroclavu i Poznanju, a Dr-ì}eva komedija prevedena je na mnogejezike i izvo|ena u Holandiji, êhoslo-va~koj, Poljskoj, Finskoj, [vedskoj iEngleskoj, a prevedena je i na kineski. Sasigurno{}u moèmo zaklju~iti da je upra-vo zaslugom Bojana Stupice Drì}ev

dramski tekst lansiran ka internacional-noj pozori{noj javnosti i postao deloklasi~nog repertoara.

Radoslav Lazi} je ovom publikacijomnastojao da - sluè}i se teatrolo{kom me-todom - rekonstrui{e izgled predstave.Izvesno je, dakle, da ovde nije re~ o knjizireìje, kako stoji na korici, ve} o savesnoobavljenom poslu sintetizovanja eleme-nata predstave.

Radoslav Lazi} u dva zna~ajna na-pisa - Pripremanje predstave DundoMaroje i Opis predstave Dundo Maroje -pruà detaljan uvid u sve zna~ajnije ~i-nioce predstave, od opisivanja proba, Stu-pi~inog na~ina rada, preko odnosa glu-maca prema probama, do saètog pri-kazivanja svake sekvence predstave.Lazi} pa`ljivo beleì svaki detalj znaju}ida se rediteljska umetnost sastoji odmno{tva razli~itih poslova koji se, umre-èni i povezani, ulivaju u tok matice, utelo i oblik pozori{ne predstave. Zbog togaLazi}evo beleènje detalja, {to se mo`danekome moè u~initi kao sitni~arenje (naprimer, gde za vreme proba sedi sufler,kuda smeju da se kre}u glumci koji nisuna pozornici, i sli~no), u stvari, predo~avadeo Stupi~ine organizacije procesa reìje,a samim tim ukazuje na uzajamnost ikomplementarnu uslovljenost organi-zacije rada i umetni~kog stvarala{tva.

O nastanku predstave svedo~i ve}ibroj umetnika i tehni~kih saradnika.Dragoceni su podaci koje pruàju JankoMarinkovi}, asistent reìje, Veljko Mari},kompozitor, Danka Pavlovi}, kostimografi Ante Ivelja, sufler. Iz raznih napisasamoga Bojana Stupice, Lazi} je objaviodva priloga, u kojima reditelj pi{e o svomemetodu rada i o svome pristupu DunduMaroju. Objavljeni su, tako|e, i eseji Mar-ka Foteza o Drì}evom delu, kao i ponese-na pohvala Milenka Misailovi}a trajnimvrednostima predstave Dundo Maroje ureìji Bojana Stupice. Najzad, knjiga jezaklju~ena ogledom Radoslava Lazi}a oStupici kao graditelju moderne reìje.

Poduhvata kao {to je ovaj RadoslavaLazi}a, nema mnogo u na{oj teatrologiji.Ova publikacija predstavlja uputno {tivo,praktikum, za studente reìje i drama-turgije, gde se na primeru izvanserijskepredstave mogu istraìvati njeni konsti-tutivni elementi i izu~avati sve faze rada,koje je neophodno savladati, na stvaranjupozori{nog ~ina - same predstave.

Pozori{noj javnosti ostaje nada da }e,kada zaostav{tina Bojana Stupice po-stane dostupna za izu~avanje, biti {tam-pana i njegova knjiga reìje Dunda Ma-roja; tada }e teatrolozima biti omogu}enoda analiti~ki pristupe tuma~enju Stu-pi~inog rediteljskog metoda primenjenogu postavci ove zna~ajne predstave, a timei njegove rediteljskepoetike uop{te.

Radomir Putnik

REKONSTRUKCIJA PREDSTAVERadoslav Lazi}: Bojanov "Dundo"Beograd, 2005. U izdanju autora

PORUD@BENICA

Neopozivo poru~ujem pouze}em slede}a izdanja Saveza dramskih umetnika Srbije:11. Marija Crnobori . . . . . . . . . . . primeraka 12. Mata Miloševi} . . . . . . . . . . . . primeraka 13. Ljiljana Krsti} . . . . . . . . . . . . . primeraka14. Petar Kralj . . . . . . . . . . . . . . . . primeraka15. Olivera Markovi} . . . . . . . . . . . primeraka16. Rade Markovi} . . . . . . . . . . . . primeraka17. Stevan [alaji} . . . . . . . . . . . . . primeraka18. Mira Banjac . . . . . . . . . . . . . . primeraka19. Vlastimir \uza Stojiljkovi} . . . primeraka10. Stevo @igon . . . . . . . . . . . . . . . primeraka11. Mihailo Janketi} . . . . . . . . . . . primeraka12. Branka Veselinovi} . . . . . . . . . primeraka13. Ivan Bekjarev . . . . . . . . . . . . . primeraka

Poru~ene knjige i PTT troškove plati}u poštaru prilikom preuzimanjaNaru~ilac:

Adresa:

Telefon:

MARIJA CRNOBORIPriredio Aleksandar Milosavljevi}cena: 500 dinara

MATA MILOŠEVI]Priredile:

mr Ksenija Šukuljevi} - Markovi} i Olga Savi}cena: 500 dinara

LJILJANA KRSTI]Priredila Ognjenka Mili}evi}cena: 500 dinara

PETAR KRALJPriredila Ognjenka Mili}evi}

cena: 500 dinara

RADE MARKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

MIRA BANJACPriredio Zoran Maksimovi}

cena: 500 dinara

Savez dramskih umetnika Srbije, Beograd, Studentski trg 13/VI, 2631 464, 2631 522, 2631 592;

OLIVERA MARKOVI]Priredio Feliks Pa{i}cena: 500 dinara

STEVAN [ALAJI]Priredio Petar Marjanovi}cena: 500 dinara

VLASTIMIR \UZA STOJILJKOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

MIHAILO JANKETI]Priredio Veljko Radovi}cena: 500 dinara

STEVO @IGONPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

PETAR BANI]EVI]Priredio Ra{ko V. Jovanovi}

cena: 500 dinara

BRANKA VESELINOVI]Priredio Zoran T. Jovanovi}cena: 500 dinara

IVAN BEKJAREVPriredio Zoran T. Jovanovi}

cena: 500 dinara

M O N O G R A F I J E

18LUDUS 140Lu

Snimanje filma "Sveti Georgije ubivaa`dahu" prema scenariju Du{anaKova~evi}a i u reìji Sr|ana Drago-

jevi}a, po~et }e 6. maja naredne godine,na prostorima Republike Srbije i Repub-like Srpske.

Prva filmska produkcija ovog dram-skog teksta koji je do nedavno igrao nasceni Ateljea 212 i jo{ uvijek je na reper-toaru banjalu~kog teatra, realizuje se ukoprodukciji Vlade Republike Srbije kojaje izdvojila 1.550 000 evra i VladeRepublike Srpske sa investicijom od750.000 evra.

”Tekst je zasnovan na istinitomdoga|aju. Okvir pri~e je po~etak prvogsvjetskog rata dok je njen portret ljubav-na pri~a troje ljudi.” - rije~i su autoraDu{ana Kova~evi}a.

Role Gavrila i Mile Vukovi}a, povje-rene su Sergeju Trifunovi}u i ZoranuCvijanovi}u koji je u komadu "SvetiGeorgije ubiva a`dahu" igrao petnaestgodina u Ateljeu 212. \or|a Dàndara

KO P R O D U KC I J A Z A ” S V E T O G G E O R G I J A . . . ”tuma~it }e Lazar Ristovski, producentfilma.

”Drago mi je {to sam do{ao do {anseda igram u ovom projektu. Mislim da}emo kroz ovu saradnju na}i jo{ mnogopravih razloga zbog ~ega sara|ujemo.Ovo }e biti su{tinski prava i iskrenakoprodukcija, gde }e u~estvovati glumciiz Srbije, Republike Srpske kao iAkademije sa svojim kadrovima. Sma-tram da je ”Sveti Georgije ubiva a`dahu”jedan od najbolje napisanih komadaDu{ana Kova~evi}a, ali i Srbije uop{te,lik \or|a je zaista takav da se samo moèpoèleti. Sa svim svojim dosada{njimiskustvom uloì}u sve u ovaj lik i film.”rekao je Lazar Ristovski.

Budèt filma iznosi izme|u tri i ~etirimiliona evra. Snimanje }e trajati 12nedjelja a premijera je planirana zapo~etak 2008. godine.

Vanja Stevanovi}

Kada izgovaramo njegovo ime,prva asocijacija je TALENAT.Najomiljeniji glumac u istoriji

srpskog pozori{ta, umetnik izraziteindividualnosti, markantne i lepe pojave,s glasom zanosne lepote i temperamen-tom kojem po lirskoj emocionalnosti nijebilo premca.

Bilo je krajem XIX veka u srpskompozori{tu vi{e glumaca blistavog dara,velike stvarala~ke energije i umetni~kevrednosti, poput To{e Jovanovi}a, Milora-da Gavrilovi}a ili Ljube Stojanovi}a. Alime|u svima njima, smataraju teoreti~aripozori{ta, izdvajao se svojom ispoljenom

POLA VEKA BEZ DOBRICE MILUTINOVI]Aindividualno{}u, bujnom, uvek nadah-nutom prirodom, lirskom razneèno{}uDOBRICA MILUTINOVI] (30.8.1880.Ni{-18.6.1956. Beograd).

Dobrica poti~e iz imu}ne i uglednetrgova~ke porodice u Rumi gde su mu serodili otac, brat i sestra. Zbog ekonom-skih neprilika, otac se sa porodicom pr-eselio u Ni{, zatim u Kragujevac, paJagodinu. Debitovao je kao u~enik petograzreda, (koji nije zavr{io) kada je do-putovao u Ni{ da se prijavi u tada zna-~ajno Gradsko pozori{te “Sin|eli}”. Posletoga njegov umetni~ki uspon ide neo-~ekivano brzo. Na vrlo uspe{nom gosto-

vanju “Sin|eli}a” u sali beogradske ka-fane “Kolarac”, biv{i dramaturg MilovanGli{ic zapazio je darovitog Milutinovi}a isvesrdno ga preporu~io Narodnompozori{tu, gde ga angaùju za stalnog~lana, {to je bilo neobi~no za tada{njupraksu. Tada{nji upravnik, BranislavNu{i}, {alje ga 1900. godine u Minhen naumetni~ko usavr{avanje u glumi. Njego-va slava je brzo i stalno rasla, tako da jedesetak godina uo~i Prvog svetskog rata i~etrdesetak godina posle njega bio,nesumnjivo, najomiljeniji srpski glumac.Samo je austrougarska okupacija u tokuPrvog svetskog rata -kada je zarobljenna Drini i proveo ~etiri godine u za-robljeni{tvu- zna~ila potpuni prekid utom stalnom stvarala~kom razvoju.

Izvanredno lep izgled, naro~ito efekt-na pojava na sceni, zatim umetni~kiskladno razvijeni elementi glume u igri ivelike herojske partije, i sa jakim umet-ni~kim efektima, sve je to doprinelo nje-govoj velikoj popularnosti, pa se jo{ zaìvota stvarala legenda o njemu u duhu ima{ti njegovih mnogobrojnih poklonika.Milutinovi} se tokom ~itave karijere za-drào u ozbiljnom dramskom fahu, nakoji ga je upu}ivala njegova vrlo topla,ose}ajna, neposredna i lirska priroda.Igrao je Dènera u komadu ‘LukrecijaBordìja’, Igoa, [ilerovog Don Karlosa,[ekspirovog Romea, Marka Antonija,Otela, [ajloka, Kralja Lira), P. Korneja(Sid), J. F. [ilera, F. Dostojevskog (Ras-koljnikov), L. Tolstoja (Fe|a Protasov), i unacionalnom repertoaru, Maksima Cr-nojevi}a Laze Kosti}a, Stojana u Ko{tanii efendi Mitu u ‘Ne~istoj krvi’ i I. Voj-novi}a (Orsat Veliki).

Dobrica je bio ja~i od sopstvenog ube-|enja i stoga je uspevao da ga nadvlada.Bio je nao~it, uro|ene unutarnje otme-nosti i gordosti, uvek krhkog zdravlja, aliispunjen beskrajnom èljom za ìvotom.Svim svojim vrlinama, pa ~ak i manamapu{tao je na volju. Ta totalna predanostìvotu kao sre}i delovala je na njegovopona{anje i u svakodnevnim situacijama.Nije podnosio nikakvu stegu, beào je odsvake bezli~nosti, uàsavao se navika,grozio se na pomisao da bi mogao da ìviukalupljeno. Zadovoljstva nikada nije

ograni~avao, a njih je nalazio svuda,pogotovo na ulici i u kafani. U pozori{tuse nije dugo i nepotrebno zadràvao, alije naj~e{}e bio u njegovoj blizini. Umeo jeda pije preko mere, ali njemu nije bilapotrebna uteha i zaborav. Sve {to je radio~inio je iz zadovoljstva, pa mu je i alkoholbio deo atmosfere u kojoj je mogaoslobodno da uìva. Mogao je sebi dadozvoli ono o ~emu su drugi mo`da samosanjali. Stvarane su anegdote o njegovojromanti~arskoj opu{tenosti, beskrajnimsedeljkama, mamurlucima, dosetkama,zaklinjanjima na prijateljstva, lakomis-lenim potpisivanjem menica drugima,ljubavnim avanturama, zanosima. Odnjega se vremenom nije traìlo da radi,da se zamara, angaùje, uzbu|uje ili`rtvuje. Postao je legenda za ìvota. Celogìvota bilo je onih koji su ga hvalili i onihkoji su ga osporavali. U svemu tome jebilo preterivanja. Dobri~ina popularnostbila je stalno podsticana raznim para-doksima vremena i postala je potrebakoja se preobrazila u iluziju dugog tra-janja. Svi hroni~ari se slaù u jednom -bio je ne samo miljenik pozori{ne pu-blike, ve} i obi~nog sveta koji se nije ba{mnogo razumevao u pozori{ne ~arolije.

Po njemu se gluma, u osnovi, i nijemogla nau~iti - to je neraskidivi deoljudske prirode, a njen izraz zavisi odnadahnu}a i te organske sposobnosti dase stvaraju i iskazuju kreirana ose}anja idoìvljavanja. Dobrici je te{ko padaloigranje iz ve~eri u ve~e, ponavljanja,probe, pa i duge i bezizraàjne predstave.Veoma je oscilirao u formi te se doga|aloda jedne ve~eri bude zadivljuju}e impre-sivan, a slede}e se ni izdaleka to sve ~akne da ni naslutiti, kao da je potpuno dru-gi ~ovek. Sve je kod njega na sceni bilostvar trenutka. Kada inspiraciju nije na-lazio direktno u re~ima, ma{tom je u sebido~aravao pojmove, simbole, slike, dale-ka vremena i li~nosti onako kako ih jezami{ljao i ose}ao. Velika preosetljivostnije mu uvek priznavana kao vrlina.Zbog predrasuda koje su se vukle jo{ izputuju}ih pozori{ta, zamerano mu je po-nekad {to ne ume i ne igra komedije. Me-|utim, ta navodna jednostranost Dobricinikada nije smetala u osvajanju prostoraza igru i u drugom repertoaru. Glumio je

ljubavnike, heroje i stradalnike. Uosnovi je bio predodre|en za tragediju. Utom usmerenju ~esto je i{ao do kraja,izvla~e}i iz svoje podsvesti slikestravi~ne ljudske patnje, gr~evite borbesa smr}u i uàsavaju}e istine. Takvihmo}i nije imao nijedan srpski glumackoji je do sada vi|en i zapam}en nasrpskoj sceni. Svim onim {to je ~inioneprekidno je samo dokazivao da glum-ca ne treba traìti van pozornice, samotu on moè da potvrdi i ostvari svojustvarala~ku i ljudsku autenti~nost. Nekood pozori{nih poklonika je primetio da setakvim ljudima u svetu diù spomenici.Ovde, je Dobrica bio boem, bekrija, zave}inu onih, koji ne znaju {ta je pravopozori{te. On je bio DOBRICA do svojepedesete godine. Posle je postao DobricaMilutinovi}. Tu se ubacilo prezime. A~im osetimo potrebu da ne~ije ime,kr{teno ime, rodno ime, dopunimo prezi-menom, zna~i da smo svesni da prednama tu nije vi{e ona prava veli~ina. Avladar jeste bio. Vladao je scenom!Glumac Vitomir Bogi} je jednomprilikom duhovito konstatovao “Kud midado{e da alterniram sa veli~inom!”Glumci to retko izgovore. Vitomir Bogi}nije bio r|av Sirano. Ali je bio obi~anSirano.

Kada je pao u postelju, o njemu jebrinulo pozori{te, glumci i prijatelji. Bilasu mu dodeljena i dva odlikovanja,Orden rada prvog stepena i Orden zaslu-ga za narod prvog stepena. Dugo je bolo-vao, da bi kona~no u no}i izmedju 17. i18. novemra 1956. napustio ovaj svet. Izpo{tovanja prema gluma~kom velikanu,posmrtni ostaci bili su izloèni u foajeuNarodnog pozori{ta. To je bio prvi put dase takva ~ast ukaè jednom glumcu. NaNovom groblju prire|en mu je veli~an-stven ispra}aj u kome su u~estvovalehiljade Beogra|ana. Sahranjen je u Alejivelikana. Bilo je jo{ glumaca koji suimali takvih osobina i mo}i, i boljih rolaod njega, ali nisu doìveli ni izbliza da,za ìvota budu toliko uvaàvani i oba-àvani kao {to je to doìveo DobricaMilutinovi}.

Anita Pani}

ZZoorraann CCvviijjaannoovvii}},, LLaazzaarr RRiissttoovvsskkii,, SSrr||aann DDrraaggoojjeevvii}} ii DDuu{{aann KKoovvaa~~eevvii}} nnaa kkoonnffeerreenncciijjii zzaa {{ttaammppuu

DDoobbrriiccaa MMiilluuttiinnoovvii}}

LUDUS 14019

Pozori{na biblioteka

”ÔVEK NIJE STVORIO NI[TA [TO JE NAD@IVELO KNJIGU.”Pozori{na biblioteka pripada tipu

specijalnih biblioteka, heterogenih,sa uskospecijalizovanim fondom,

sa predmetnim fokusom iz podru~ja po-zori{ne umetnosti, sa detaljno razra-|enim stru~nim katalogom (UDK). Speci-jalna biblioteka je stoga veoma bliskauniverzitetskim bibliotekama, posebnoakademskoj biblioteci.

Korisnici pozori{ne biblioteke suuskostru~no profilisani. Uglavnom su toteatrolozi, pozori{ni kriti~ari, istori~aripozori{ne umetnosti, profesori i studentiakademija i fakulteta, maturanti, zapo-sleni u pozori{tu i drugim srodnim insti-tucijama kulture, aktivni i samostalniumetnici, penzionisani ~lanovi pozori{tai drugi. Biblioteku Srpskog narodnogpozori{ta mese~no poseti preko 400 ko-risnika: 40% nau~nika i umetnika, 30%studenata i 30% ostalih. Ovi podaci susistemati~no obra|ivani na osnovu bri`-

tom i da podstakne na kori{}enje bibli-ote~ke gra|e. Da bi se podstaklo na ko-ri{}enje bibliote~ke gra|e, pozori{ni knji-`ni~ari, pozori{ni bibliotekari, informa-tori moraju se dobro upoznati sa pozo-ri{nim fondom. Zato je najbolje da za-posleni u biblioteci budu stru~njaci izoblasti pozori{ne umetnosti sa poloènimstru~nim ispitom iz bibliotekarstva. Ciljje poznavanje bibliote~ke gra|e iz oblastipozori{ta, kako bi se stavila na raspola-ganje korisnicima, pod uslovom da jefond sre|en po odre|enom principu. Fondpozori{ne biblioteke nema potrebe da seure|uje po stru~nom principu, jer sestru~nim katalogom pruàju informacijena jednom mestu.

Najekonomi~nije, iskustveno potvr-|eno, jeste da se fond sredi po ”numerunscurens”- u, tj. teku}oj signaturi i for-matu knjige. Takav je fond BibliotekeSrpskog narodnog pozori{ta koji broji25700 primeraka monografskih publi-

~e{}e se svede na traènje pomo}i odbibliotekara, jer se o~ekuje da u svakomtrenutku zaposleni najbolje poznajemateriju koju korisnik pretraùje.

2. korisnik ne moè da se seti, ili nezna prezime i ime autora, {to se de{ava u40% slu~ajeva. Tada se konsultuju lek-sikoni, dela svetske knjièvnosti, raznipozori{ni repertoari, godi{njaci, spome-nice. Takva dragocena pozori{na izdanjagotovo uvek imaju indeks dela i autora,uglavnom su hronolo{ki ure|eni, {to jevrlo bitan podatak za pozori{ne istori~arei istraìva~e pozori{ne umetnosti.

2. FOND Naredni zadatak za pozori{nu bi-

blioteku je i da popunjava fond dezidera-tima, odnoasno literaturom koja je naj-~e{}e i najvi{e potraìvana. Takva liter-atura se moè statisti~kim podacima

Kod nabavke se vodi ra~una omalom tiraù pozori{nih publikacija, {topovla~i i vi{u cenu, jer moè biti da jeizdanje autora i sli~no. Pri tom, real-izacija nabavke mora biti na {to vi{emnivou, tj. da nerealizovanih zahteva ima{to manje.

Zadatak pozori{ne biblioteke je i dakorisnike informi{e o pristiglim publi-kacijama: monografskim i serijskim,tako {to se izra|uje informator: nedeljniili mese~ni, ve} u zavisnosti od koli~inepristiglih i obra|enih publikacija. Uinformatoru }e se na}i bibliografski opispristiglih publikacija; opis }e se uazbu-~iti, hronolo{kim sledom urediti po godi-ni izdanja, od najstarijeg izdanja do naj-novijeg, ili obrnutim redosledom. Ovajinformator se moè i tematski izraditi:posebno za umetnike u Drami, Operi iBaletu, za zaposlene u ostalim slu`-bama. Svaka slu`ba u Pozori{tu je speci-fi~na, a opet su sve u funkciji uspe{nog

koja odoleva zahtevima 21. veka:elektronskoj knjizi.

Pozori{na biblioteka 20. veka i beznajnovije tehni~ke opreme moè funk-cionisati, ali biblioteka 21. veka bi pru-ìla brì pristup informacijama, a s tim uvezi i ve}im stepenom informisanosti iznanja, kao i odlu~nijom primenomusvojenog znanja.

Treba znati da 21. vek nosi i obiljeinformacija, pri tom jedna pozori{nabiblioteka treba prepoznati i manje ko-risne informacije i informacije ~iji sa-dràj zastareva u tom procesu razmene iinteziviranjem potreba za novim aktuel-nijim informacijama. Jedno od re{enjamoè se videti u me|usobnom povezi-vanju specijalnih pozori{nih biblioteka uSrbiji i stvaranju jedinstvenog uza-jamnog kataloga, koji bi se formirao naosnovu postoje}e literature neophodnesvakom pozori{tu.

ljivo vo|enih beleàka o broju i vrstikorisnika i literature kojom se koriste.Kori{}ena literatura se moè razvrstatina:

11. obaveznu literaturu i lektiru;12. referensna zbirka, re~nici,

enciklopedije, leksikoni;13. teorija i istorija pozori{ta, 14. periodika, ~asopisi, novine;15. dramski tekstovi, adaptacije,

dramatizacije; 16. muzika, opera;17. balet, igra, folklor;18. kostimi, scenografija;19. jezik, knjièvnosti10. literatura iz oblasti slikarstva,

arhitekture, lepe knjièvnosti Prakti~no zna~i da studenti naj~e{}e

koriste: obaveznu literaturu i lektiru; re-ferensnu zbirku, teoriju i istoriju pozori-{ta, periodiku, dramske tekstove. Umet-nici i nau~nici: referensnu zbirku, teori-ju i istoriju pozori{ta, periodiku, dramsketekstove, ostalo. Muzi~ki i baletski umet-nici koriste najvi{e literaturu iz oblasti:muzike, opere, baleta, folklora. Za radkostimografa neophodna je literatura izoblasti istorije kostima, mode, uniformi,frizura, modnih detalja i sli~no.

Kako bi u praksi jedna pozori{naspecijalna biblioteka mogla da ostvarisvoju funkciju, neophodno je upoznati sesa njenim zadacima.

1. SLU@BA ZA RADSA KORISNICIMA

Zadatak jedne pozori{ne biblioteke jeda osigura slu`bu za rad i uslugu koris-nika. Slu`ba bi trebalo da omogu}i, a pri

kacija. Bibliote~ka gra|a Biblioteke Srp-skog narodnog pozori{ta izdvojena je uposebnu prostoriju. Mnogi korisnici bihteli da u|u u depo i pregledaju {ta ihinteresuje. Uz pratnju zaposlenog u Bi-blioteci to je isprobano. Me|utim, kon-stantovano je da je pretraga na takavna~in besmislena. Korisnici misle dafond treba biti uazbu~en ili predmetnoodre|en, {to bi prakti~no bilo izvodivo,ali kod biblioteka sa manjim fondom (oko3000 publikacija). Tako bi se mogle ured-iti manje, privatne i ku}ne biblioteke. Alida bi fond bio kori{}en, a bibliote~kagra|a {to vi{e pretraìvana, potreban jesistematski izra|en katalog.

Jedna ozbiljna pozori{na bibliotekamora imati kataloge:

- alfabetski- predmetni i- decimalniPreporu~ljiva je i izrada kataloga

dramskih i drugih dela po naslovu, jer jetakav katalog naj~e{}e pretraìvan inajjednostavniji za mla|e korisnike.Me|utim, ovde leì jedan od problema uradu sa korisnicima. Korisnici najvi{epretraùju, na primer, odre|en dramskitekst po katalogu po naslovu. Za{to?Razlog treba traìti:

1. u nepoznavanju pretraìvanjaalfabetskog kataloga ili nesnalaènjukroz takav katalog. Prezime i ime autoratraènog dela obra|uje se u originalu.Tako se ne}e na}i katalo{ke jedinice za[ekspir Viljem, ve} Shakespeare Willi-am. Da bi se izbegao nesporazum pri-likom takvog pretraìvanja, izra|uje seuputni listi} sa zadatkom da najbrìm inajkra}im putem dovede korisnika dotraènih informacija, ili se konsultujereferensna zbirka, ili bibliotekar. Naj-

izraziti, ako se bri`ljivo prate zahtevikorisnika za publikacijom koju po-zori{na biblioteka ne poseduje. Ako seodre|ena publikacija u kra}em vremen-skom periodu, od na primer 5 dana,potraùje vi{e od 2 puta, pozori{ni bi-bliotekar pristupa nabavci publikacijepostupkom kupovine, razmene, me|u-bibliote~kom pozajmicom, upu}ivanjemkorisnika na drugu pozori{nu bibliotekuza koju se utvrdi da poseduje traènupublikaciju.

izvo|enja pozori{ne delatnosti. Takotreba i cilj delovanja pozori{ne bi-blioteke usmeriti:

- upu}ivanje na aktuelna de{avanjaiz oblasti pozori{ne umetnosti,

- koordiniranom nabavkom pod-miriti potrebe korisnika,

- uticati na aktivno samoobrazo-vanje zaposlenih u pozori{tima saciljem demarginalizovanja zapo-slenih u dru{tvenim kretanjima,

- podsticanje na ~itanje, istraìvan-je, kori{}enje {tampane knjige

Pozori{na biblioteka je intelektualnikapital svakog pozori{ta. Svako pozo-ri{te koje radi na razvijanju biblioteke,promovi{e svoje kulturno nasle|e.

Ne treba dozvoliti da takvo bogatokulturno nasle|e ostane na nivou podat-ka. Ono treba da bude deo okruènja ukojem egzistira znanje i svest o kul-turnom nasle|u pozori{ta.

Ivana Ili}pozori{ni bibliotekar

OPSTANAK LUDUSAOMOGU¬AVAJU

MINISTARSTVO KULTURE REPUBLIKE SRBIJE IGRADSKI SEKRETARIJAT ZA KULTURU BEOGRADA.

ZAHVALJUJEMO, U IME¸ITALACA I REDAKCIJE.

FROM: Ledi MagbetTO: ALL - mailing listSubject: cirkularna kuglaDragi moji,Pre svega èlim da vam se svima,

ovako cirkularno, zahvalim {to ste do{lina premijericu i uveli~ali moj comeback.Znam da je bilo zlobnika koji su sumnjalida }u doìveti zrele godine u kojimamogu da zaigram Ledi u punom sjaju,eto im ga uta-ta! (Ha-ha!) Duhovito, re}i}e neki, i pomisliti kako me sad o~ekuje ineka velika komi~arska rola, Ministarkabarem. A {to da ne? Ovo je moje vreme!Je l da je koktel~i} posle bio sjajan? Tati-ca je ovaj put ba{ odre{io (dràvnu) kesu.(Ha-ha!) A jeste ~uli da je Fallen Madon-na with big... (Ha-ha!) toliko presisala daje ostala da spava u klubu? Jedna joj je iispala... @an je slikao, ho}e da oka~ifotku u garderobi. Nego, sad ozbiljno,mnogo vam hvala na cve}u i {arenimpaketi}ima, potpuno sam egzaltiranapa`njom, ali imam jedan mali pro-blem~i}, koji bih vas zamolila...

Ovako je bilo: u onoj gu`vi, kada stesvi nagrnuli da mi ~estitate, s buketima ito, neko mi je (ali ne znam ko? ko?koooooo? previ{e ljudi, uzbu|enje...)pruìo neku belu kuglu umotanu u celo-fan. Se}am se samo da mi je rekao (ili mije rekla?) kako treba da pazim da je nepolomim. Pazila, nego {ta, pa`ljivo samje stavila u prvu kesu, u{u{kala u rozee{arpicu na zelene zvezdice. (Cici, e{ar-pica je divna! Mogla si da skine{ i cenu,kad si ve} imala strpljenja da mi ispi{e{onoliku ~estitku, pola [ekspira na rukeda prepi{e{, svaka ~ast!) Posle sam svepoklon~i}e jedva donela ku}i, pun taksi, iraspakivala pola sata, zlatni ste! I tu opetnai|em na onu belu kuglu. Pomiri{em,kokos i jo{ ne{to, i zaklju~im da je to nekiegzoti~an slatki{, malo tvrd (Ha-ha!), aliga za svaki slu~aj ipak stavim u friìder.Jutros, ko ve~era {ampanjac doru~kujeevian, otvorim friìder, koji miri{e kodu{a - na kuglu. Razmotam, zagrebem,kao da je gipsana, neugledna, unutraulepljeni neki dronjci, cornflakes i kikiri-ki?! Ne bih ba{ da zagrizem, tvrdo je(Ha-ha!), ali ga dooobro liznem. Fuj!Ne{to stra{no! Neopisivo grozno! Utomalopre nai|e Drnda na kafu, i da mi jo{jednom ~estita na Ledi, tad mi je i reklaono za Madonnu, da joj je ispala (Ha-ha!) na radost no}nog portira, pa lizne i

20

Kratka pri~a

LUDUS 140Lu

CIRKULARNA KUGLAona i zgrozi se. Kaè - to je sapun?! Neverujem da je sapun, i dalje ne znam {taje, ali me najvi{e zanima od koga je?Koga, koga, koooooga?

Ukratko, molim po{tenog donosiocakugle da mi se javi i objasni mi o ~emu seradi i kako se koristi?

Va{a Ledi

FROM: CiciTO: Ledi MagbetSubject: Re:cirkularna kuglaSlatka moja, slu{aj Drndu {ta ti

kaè, to JESTE sapun. Zna mala Drnda-va, ali ne zato {to ume da prepozna {ta jeliznula, nego zato {to ti ga je ona li~no idonela MOGU DA SE KLADIM! Pre nekidan je pri~ala po pozori{tu kako bi titrebalo OPRATI USTA SAPUNOM zbogtoga {to olajava{ Taticu. (Ti zna{ da ona iTatica...? Ono!) Otka~io je Fallen Madon-nu, zato se onako i uradila sino}, sad je sDrndom. Onoliku klopu i pi}e sino}imamo zahvaliti samo Drndavoj, to je onnju hteo da impresionira, valjda je to jo{jedino ~ime moè da impresionira pile-tinu. Izvini za cenu, stvarno je nisamprimetila. Coki te Cici.

FROM: GagaTO: Ledi MagbetSubject: Re:cirkularna kuglaNemam pojma {ta je kugla, nego {ta

si rekla, kakva je e{arpa koju ti jepoklonila Cici? Roze sa zelenim zvez-dicama? Koja krava! Zna{ kad }e vi{eponovo od mene ne{to da dobije za premi-jeru? Pa nikad! To sam ja njoj, kravijednoj, proletos kupila za ono g. od uloge,nisu posle ni tri reprize igrali. A cenunisam bila skinula namerno, da joj malodignem cenu u sopstvenim o~ima, bilo mije ào jer je jo{ na generalnoj bilo o~i-gledno koji je to debakl, uglavnom nje-nom zaslugom. Zaboravi Ministarku, njuve} imamo, vi{e komada, sa scene }e mo-}i da ih iznesu samo u ~amovim kaputi-}ima, ali mislim da bi trebalo da se iz-bori{ za Ginu. Dobra ti je ova nova e-majladresa {to si napravila, Ledi Magbet,mora}u da skinem fazon, ako ikada vi{edobijem glavnu ulogu. Od mene ti jefla{a, Marie Brizard Blue Curaco, bezcene, }ao, G.

FROM: ZanTO: Ledi Magbet

Subject: Re:cirkularna kuglaLutko,Nemoj mene da sumnji~i{ ni za ka-

kve kugle, iz prostog razloga jer samtotalno dekintiran i nisam ti doneo ni{ta,osim samog sebe, ali ti taj skromnipoklon odbija{ jo{ od poslednjih Dubro-va~kih letnjih igara na kojima smo go-stovali. Ne verujem da sam bio ba{ tolikolo{? Znam, znam, Tatica je tada bio jakoperspektivan mlad upravnik, opra{tamti, ali kasnije???? Ipak imam neke infor-macije o famoznoj kugli - po ~ar{iji sepri~a, da preciziram telefonirala miGaga, kako ti je neko prezentovao kuglunaftalina da proguta{, jer si se umolj-~avila iznutra, {to ba{ nije zgodna ka-rakterna crta za jednu Ledi Magbet. Iz-gleda da nije ni ona, jer je tom prilikomdodala da naftalin moè{ da zalije{ onimbajatim likerom koji ti je uvalila, a koji jeona dobila od Cici jo{ za vreme bombar-dovanja, za premijeru na mostu. Sumnjai da ga je Cici sama pravila, dodalamastilo u neki doma}i bu}kuri{, jerzatvara~ nije dihtovao. Sav sam tvoj,Ledi, uvek, @an.

FROM: LjiljaTO: Ledi MagbetSubject: Re:cirkularna kuglaDarling, ào mi je {to ovo moram da

ti kaèm, ali ti izgleda u celom pozori{tunema{ nijednog prijatelja sem mene.Kakve su se sve gadosti jutros mogle ~utipo bifeu, posle probe, muka mi bilo daslu{am! @an je „preporu~ivao“ da na tajsapun stavi{ malo {laga i cimeta i ipakga pojede{, jer }e te to „proterati“, dapa~e,kako ne bi bilo zgoreg da klopa{ posapun dnevno bar do kraja sezone, jer „sise tako nagojila da }emo uskoro lediMagbet po ferzenku skupljati“, a „u idu-}oj }e te i tako skinuti s repertoara“ -kreten, ne vidi sebe na {ta se napravio,izgleda kao }elavi, izgu`vani slon. Jo{ sonim repi}em, od tri dlake! Stra{no je {tone moè{ da se seti{ od koga si to dobila,jesi li probala sa soja lecitinom, odli~no jeza pam}enje, neki dan sam naru~ila zamamu? I psssssssssst! Onaj mider ti je odmene, ali ni{ta maliciozno, kupila sam isebi, manji broj. I skinula sam cenu, ni-sam ja Cici, ali ~uvam ra~un, ako mora{da zameni{, imaju i XXXL. Top secret,mideri ostaju na{e male tajne!!! Tvojajedina drugarica Lji{a.

FROM: MagbetTO: Ledi MagbetSubject: Re:cirkularna kuglaSamo sam hteo da te pitam igram li i

Ja uop{te u toj predstavi, {ta misli{? Maloti je bilo {to si na premijeri sav kajmak

pokupila na ciku i dreku, u redu, to sutvoji dometi scenskog izraàvanja, to ve}znamo, ali {ta ti zna~i sad ovo dizanjepra{ine i pravljenje cirkularne drame sa~arobnim Belim Kuglama? Poku{ava{ dase kvalifikuje{ za ulogu Tesline majke?Ne, ti bi verovatno Teslinu Belu Golubicu!U obliku Kugle? E pa taj komad jo{ nijenapisan, a ako ikada bude, i ja budemigrao Teslu, zavrnu}u ti {iju, Golubice, jo{u prvoj sceni. A Magbeta }u posle daigram ko monodramu. Dotle, prestani dase gura{ u prvi plan!

FROM: MadonnaTO: Ledi MagbetSubject: no subjectDozvoli}e{ da se sa par re~i nepoz-

vana ume{am u tu cirkularnu zajebanci-ju koju tera{ elektronskim putem na mojra~un, {ta si mislila, da ne}e sti}i domene? Kugle su mi, hvala bogu, jo{ uvekna broju, obe, uklju~uju}i i onu {to je’ispala’, a @an fotografisao, ra{omonskazabava, jadnik! Samo se pitam {ta tebitreba da o tome raspreda{ okolo, kao dase tvoje slike sli~ne sadrìne ne vuku pofiokama u @anovoj garderobi? S tomrazlikom {to su moje digitalne, a tvojecrno bele, iz vremena nemog filma, kadsi jo{ eventualno zasluìvala {kljoc, ~ak iod jedne takve voajer~ine kao {to je @an.Znam da ne moè{ da mi oprosti{ onajspot u kome sam igrala Madonnu, ali,babo, saberi se! Pa ti si i Ledi Magbetdobila samo zato {to si prva od tre}e-pozivki iza{la iz klimaksa, svojim u{imasam ~ula kad je Tatica reditelju nudioLji{u, a ovaj mu rekao da ne moè da senosi s valunzima po sceni. Kad smo ve}kod Lji{e, onaj mider koji ti je kupila,tvom muù Magbetu odli~no stoji! Uzelaga je odmah posle prve generalne, kadsmo te videli u punom sjaju, to smo seve~e ludo zabavljali u klubu, kad si tioti{la ku}i da poku{a{ kona~no da savla-da{ tekst. Muì} Magbeti}, {to kazala ti,ti je bio maneken, Cici se previjala popodu od smeha, Gaga je stukla ~etiri lozena eks, mala Drnda, koju ti proteìra{kao da ti je ro|ena }erka i podvodi{ Tati-ci, se zacenjivala, a @an nije mogao daoprosti sebi {to nije poneo fotoaparat! E,idi glocni ne{to, makar i sapunskukuglu, i slobodno nastavi da me mrzi{,Madonna.

FROM: LjubicaTO: Ledi MagbetSubject: Re:cirkularna kuglaPo{tovana gospo|o Ledi Magbet,Ja sam tajanstveni donosilac kugle.

@ao mi je {to me niste primetili, jo{ manjeprepoznali. Moj tekst je bio zna~ajno duìod ’Pazite da se ne polomi!’, glasio je,parafraziram: ’Ovo je kugla za kupanje,aromoterapija, sa raznim solima i biljemunutra. Napuni{ kadu, ubaci{ kuglu, onauradi p{{{{{{{{{{{! i dezintegri{e se. Ba-ci{ se i ti za kuglom i uìva{, okruènalaticama cve}a, opu{ta{ se. Samo trebapaziti da ne do|e u dodir sa vodom prevremena, jer je to p{{{{{{{{{! vrlo brzo.’

Va{a odana }erka Ljubica (Magbet,Ha-ha!, mnogo sme{no)

PS. Draga mama, sva sre}a te si me(gre{kom? Ha-ha!, mnogo sme{no) stavi-la na svoju mailing listu, pa je tvojaporuka stigla i meni, jer ina~e nikada nebismo razre{ili misteriju kugle. Koju samti kupila da se relaksira{ posle premijere,onda lepo odspava{, odmori{ se i ujutrose, kojim slu~ajem, seti{ da mi je osam-naesti ro|endan. Danas!!!! Ti, me|utim,celog dana sedi{ na telefonu u drugoj sobii razglaba{ kugle, sa preostalim svojim’prijateljima’, onima koji nemaju e-mail,tako sam se i do~epala kompjutera. Uzmalo sre}e, otvori}e{ po{tu pre pono}i, pa}e{ tako i saznati da je tvoje jedino dete,koje se ne zove Drnda (Ha-ha!, mnogo

Pozori{ne novine

YU ISSN 0354-3137COBISS.SR-ID 54398983

Izlazi jednom mese~no(osim u julu i avgustu)Tira`: 1500 primerakaPrvi broj objavljen 5. XI 1992.

IzdajeSavez dramskih umetnika SrbijeBeograd, Studentski trg 13/VITelefoni: 011/2631-522,2631-592 i 2631-464; fax: 2629-873http://www.sdus.org.yue-mail: [email protected] 100040788Teku}i ra~un: 255-0012640101000-92(Privredna banka a.d.)Devizni ra~un: 5401-VA-1111502(Privredna banka a.d.)

PredsednikMilan Gutovi}

Glavna i odgovorna urednicaMirjana Ojdani}

RedakcijaStevan Koprivica, Ivan Bekjarev,Dragana Bo{kovi}, Vladimir Arsi}, Mr Milovan Zdravkovi},Isidora Masnikovi}, Dragan Vuji},Sloboda Mi}alovi}, @ak Kuki}

Lektura i korekturaMirjana Jur~i}

Sekretarica redakcijeAleksandra Jak{i}

Tekstove i informacije slati na:[email protected]

Fotografije, sa potpisom, slati na:[email protected]

Grafi~ki dizajn i priprema za {tampuAXIS studio, Beograde-mail: [email protected]

Dizajn logotipa „LUDUS“\or|e Risti}

Redizajn logotipa „LUDUS“AXIS studio

[tampaPreduze}e za grafi~ko izdava~kudelatnost i usluge d.o.o. BRANMIL,Beograd, Borisa Kidri~a 24

Re{enjem Ministarstva za informacijeRepublike Srbije Ludus je upisan uRegistar sredstava javnoginformisanja pod brojem 1459

LUDO SRE]NU 2007.@ELI VAMLUDUS!

sme{no), i nikada ni mrtva ne}e biti glu-mica, na svoj osamnaesti ro|endan po-loìlo prijemni ispit na elektrotehnici.Izvini, zbog toga jutros nisam bila kodku}e, da te spre~im u lizanju kugle.Kako samo nisi primetila p{{{{{!? (Ha-ha!, mnogo sme{no)

Mirjana \ur|evi}

Documents

KNJIGE O TEATRU I KNJIGE ZA SCENU - Udruženje …udus.org.rs/Ludus/ludus140.pdf · dubine najkompleksnijih dramskih liko ... 'Roj', 'Sti}i pre svitanja', 'Mister Monte-negro', 'O