Knut Hamsun - Viktorija.pdf

8/16/2019 Knut Hamsun - Viktorija.pdf

1/90


2/90

Knut Hamsun

VIKTORIJA

povest jedne ljubavi

bojana888


3/90

I

Mlinarev sin je hodao i razmišljao. Bio je snažan četrnaestogodišnji dečak, preplanuo odsunca i vetra, obuzet najrazličitijim idejama.

Kad odraste radiće u abrici šibica. !o je tako zanimljivo i opasno, niko se neće

usuditi da mu pruži ruku, jer mu se možda zadržao sumpor na prstima. "bog tog strašnogzanata uživao bi veliki ugled me#u svojim drugovima.

$ogledom je tražio svoje ptice u šumi. %ve ih je poznavao, naravno, znao je gde su imgnezda, razumeo je njihove povike i odgovarao im podražavajući ih. &e jednom im jedonosio kuglice testa od brašna iz očevog mlina.

%va stabla kraj puta bila su mu dobri prijatelji. % proleća ih je krečio, a zimi im je biokao neki otac, osloba#ao ih je snega koji im je povijao granje. 'ak i gore, u napuštenom

kamenolomu granita, poznavao je svaki kamen( u mnoge je uklesao slova i znake, uspravljaoih i postavljao kao vernike oko paroha.

) tom starom kamenolomu zbivale su se najčudesnije stvari.

%krenuo je i spustio se do potoka. Mlin je tutnjao, dizao je strahovitu buku. *n ječesto tumarao tuda i glasno razgovarao sam sa sobom. %vaka kapljica u vazduhu imala je svoj poseban mali život za priču, a dole kod brane voda je strmo padala kao jarko obojeno tkanje, prostrto da se suši. ) jazu pod vodopadom bilo je riba+ često je tu stajao sa svojom udicom.

Kad odraste, postaće ronilac. !o je ono pravo( da probija sebi put sa palube broda,dole u nepoznate zemlje i carstva gde se njišu ogromne čarobne šume, a na najdubljem dnuokeana leži zamak od korala. s jednog prozora maše mu princeza i govori( )#i-

*nda je začuo svoje ime. *tac je stajao iza njega i vikao( /ohanes-0

z zamka su poslali po tebe. !reba da prebaciš mlade na ostrvo.0

$ohitao je. $odarena mu je nova i velika milost.


4/90

1ospodska vila je izgledala kao mali zamak, čudesna usamljena palata u zelenom predelu. Belo obojeno drveno zdanje sa mnogo prozora u nišama i pod krovom, a kad god je

bilo gostiju, sa okrugle kule lepršala je zastava. %vi su je zvali zamak. % jedne strane pružaose zaliv, a sa druge se širila velika šuma+ u daljini se videlo nekoliko seoskih kućica.

/ohanes je dočekao mlade ljude na keju i pomogao im da u#u u čamac. $oznavao ih jeod ranije( deca iz zamka i njihovi drugari iz grada. %koro svi su nosili duboke čizme zagacanje po vodi, ali su 2iktoriju, koja je imala samo lagane baletanke i koja ionako nije imalaviše od deset godina, morali da prenesu na obalu kad su stigli do ostrva.

3a te prenesem40 upitao je /ohanes.

$usti mene-0 rekao je gradski gospodin *to, momak od oko petnaest leta, i uzeo jena ruke.

/ohanes je stajao i gledao kako je nosi na obalu i čuo kako mu ona zahvaljuje. *nda je*to rekao preko ramena( 5 ti pazi na čamac. Kako god da se zoveš.0

!o je /ohanes0, rekla je 2iktorija. 3a, on će paziti na čamac.0

*stao je. 5 ostali su s korpama pošli u dubinu ostrva da sakupljaju jaja. %tajao je nekovreme i razmišljao+ baš bi rado pošao sa njima, mogli su jednostavno da izvuku čamac naobalu. 3a nije previše težak4 &ije bio previše težak. )hvatio je čamac i izvukao ga malo.

'uo je smeh i razgovor mladog društva koje se udaljavalo. 3obro, zbogom onda. 5 baš su mogli i njega da povedu. "nao je gde se nalaze gnezda, mogao je da ih odvede tamo,do duboko skrivenih rupa u stenama gde su se gnezdile morske ptice sa ćubicama na kljunu./ednom je video i lasicu.

$onovo je gurnuo čamac u vodu i zaveslao ka drugoj strani ostrva. Kada se priličnoudaljio, zaustavio ga je uzvik( 2eslaj natrag- $lašiš ptice.0

%amo sam hteo da vam pokažem gde živi lasica0, zbunjeno je rekao. $ričekao jemalo. 5 onda možemo da nadimimo zmijsku rupu... mam šibice.0

&ije bilo odgovora. *krenuo je čamac, veslao natrag do mesta gde su pristali iizvukao ga na obalu.

Kad odraste, kupiće od sultana ostrvo i zabraniće svaki pristup na njega. &jegoveobale čuvaće topovnjača. 2aše 2eličanstvo, javljaju mu robovi, nasukao se neki čamac,


5/90

razbija se o greben, izginuće mladi ljudi na njemu. &eka izginu- odgovara on. 2aše2eličanstvo, oni viču upomoć, još uvek ih možemo spasti, a me#u njima je i dama u belom.%pasite ih- gromkim glasom nare#uje on. !ada, posle mnogo godina, ponovo vidi decu izzamka, a 2iktorija mu se baca pred noge i zahvaljuje mu što joj je spasao život. &emaš zaštoda mi zahvaljuješ, uradio sam samo ono što se mora, kaže on+ slobodno šetajte kud god vam je volja po mojoj zemlji. 5 onda nare#uje da se otvore kapije dvorca, i tamo se služi hrana izzlatnih činija, a trista tamnoputih robinja pevaju i igraju čitavu noć. 5li kada deca iz zamka po#u natrag, 2iktorija nije u stanju i pada ničice, jecajući pred njim u prašini, jer ga voli.3opustite da ostanem, vaše 2eličanstvo, ne odbacujte me, uzmite me za svoju robinju...

*n hitro polazi ka dubini ostrva, sav podrhtava od uzbu#enja. 3a, da, on bi spasao

decu iz zamka. Ko zna, možda su se do sada već izgubili na ostrvu4 Možda je 2iktorija upalaizme#u dve stene i ne može da makne4 *n treba samo da ispruži ruku i spase je.

5li kad je stigao, deca su ga začu#eno gledala. "ar je ostavio čamac4

!i odgovaraš za čamac0, rekao je *to.

Mogao bih da vam pokažem gde ima malina...0, promucao je /ohanes.

%vi su ćutali. *nda je, u pravi čas, 2iktorija rekla(

&ije valjda4 5 gde405li se gradski gospodin brzo snašao i rekao(

%ad ne možemo time da se bavimo.0

/ohanes je rekao(

5 znam i gde ima školjki.0

*pet ćutanje.

ma li bisera u njima40 upitao je *to.

"amislite kad bi ih bilo-0 rekla je 2iktorija.

/ohanes je odgovorio da ne zna+ ali školjke leže daleko u moru, na belom pesku+ trebati čamac i moraš da roniš do njih.

tako su ismejali ovaj predlog, a *to je izgovorio( 3a, ti mi baš ličiš na ronioca.0

/ohanes je počeo teško da diše. 5ko hoćete, mogu da se popnem na ono brdo iskotrljam veliku stenu u more0, rekao je.


6/90

5 zašto40

!ek onako, samo da vidite.0

5li ni taj predlog nije prihvaćen, i /ohanes, posti#en, utonu u ćutanje. *nda je počeo

da traži jaja, daleko od ostalih, na drugoj strani ostrva.

Kada se celo društvo ponovo okupilo dole kod čamca, /ohanes je imao mnogo više jaja od drugih. $ažljivo ih je nosio u kapi.

Kako si uspeo da na#eš toliko jaja40 upitao je gradski gospodin.

"nam gde su gnezda0, radosno je odgovorio /ohanes. %taviću ih sa tvojima,2iktorija.0

%tani-0 uzviknu *to. 'emu to40

%vi su ga pogledali. *to je pokazao na kapu i rekao( Ko mi garantuje da je kapačista40

/ohanes ništa nije rekao. &jegova je sreća isparila. $olako je s jajima pošao natrag

preko ostrva.

6ta mu je4 Kuda će40 razdraženo je rekao *to.

Kuda ćeš, /ohanes40 dovikuje 2iktorija i trči za njim.

*n zastaje i tiho odgovara(

3a vratim jaja u gnezda.0

*ni na trenutak stoje i gledaju jedno u drugo.

5 popodne idem u kamenolom0, dodao je.

7utala je.

Mogao bih da ti pokažem pećinu.0

5li ja se tako bojim0, kaže ona. 8ekao si da je sasvim mračna.0

&a to se /ohanes, uprkos svom velikom jadu, nasmešio i odvažno rekao(

3a, ali ja ću biti s tobom.0


7/90

*duvek se igrao u starom kamenolomu. 9judi su ga čuli kako gore priča sam sa

sobom dok radi+ ponekad je bio sveštenik i držao službu božju.

Mesto je već odavno bilo napušteno, kamenje je obraslo mahovinom, a skoro svitragovi rupa od bušenja i eksplozija su iščezli. 5li mlinarev sin je imao tajnu pećinu koju jeraščistio i ukrasio sa mnogo veštine, i tu je bilo njegovo carstvo( bio je vo#a najdrskijerazbojničke bande na svetu.

*n zvoni srebrnim zvonom. &eki kepec, patuljak sa dijamantskom kopčom na kapi,doskakuće unutra : njegov sluga. Kepec mu se klanja do zemlje. Kada do#e princeza2iktorija, uvedi je ovamo- glasno nare#uje /ohanes. Kepec se ponovo klanja do zemlje inestaje. /ohanes se udobno proteže na mekom divanu i razmišlja. !amo će je smestiti, ponudiće joj retka jela na srebrnim i zlatnim poslužavnicima+ razbuktala vatra osvetljavaće pećinu+ tamo u dubini, iza teške, zlatom protkane zavese od brokata, biće njena postelja, idvanaest vitezova čuvaće joj stražu...

/ohanes je ustao, ispuzao iz pećine i osluškuje.

3ole na stazi šuškaju grančice i lišće.2iktorija-0 dovikuje on.

3a0, čuje se odgovor.

*n joj polazi u susret.

Mislim da neću smeti0, kaže ona.

*n sleže ramenima i odgovara(

%ad sam bio tamo. *dande dolazim.0

)laze u pećinu. *n joj pokazuje da sedne na jednu stenu i kaže(

&a toj steni je sedeo džin.0

*... ne govori dalje, ne pričaj mi ništa... "ar se nisi uplašio40

&e.0

3a, ali rekao si mi da on ima samo jedno oko+ on je znači samo trol, a ne džin.0


8/90

/ohanes se zamislio.

*n je imao dva oka, ali je slep na jedno. %am je to rekao.0

6ta je još rekao4 &e, ne govori mi-0

$itao me da li bih hteo da služim kod njega.0

5li ti nisi pristao4 * dragi bože-0

&isam ni odbio. &isam baš rekao da neću.0

!i si lud- ;oćeš da te zatvori u planinu40

$a... ne znam. na zemlji je prilično loše.0

7ute. *nda /ohanes kaže(*tkako su došli dečaci iz grada, samo si sa njima.0

$onovo ćute.

/ohanes nastavi(

%vejedno, ja sam jači i mogu bolje da te podignem i iznesem iz čamca nego iko odnjih. %iguran sam da bih mogao da te nosim sat vremena. 2idi.0

*n je podiže. *na mu obavija ruke oko vrata.

3obro, ali sad me spusti da se ne umoriš.0

%pustio ju je.

*na kaže( 5li i *to je jak. *n se tukao i sa odraslim ljudima.0

/ohanes sumnjičavo pita(

% odraslima40

3a, rekao mi je. ) gradu.0

7ute. /ohanes razmišlja.

Ma dobro0, kaže. *nda je sve gotovo. "nam šta ću.0

6ta ćeš40

%tupiću u službu kod džina.0

!i mora da si lud, potpuno si lud-0 govori 2iktorija.


9/90

Ma baš me briga, uradiću to.0

2iktorija pokušava da smisli neki izlaz.

3a, ali on se možda uopšte neće vratiti40

2ratiće se0, kaže /ohanes.

*vamo40 odmah pita ona.

3a.0

2iktorija ustaje i polazi ka izlazu iz pećine.

;ajde da iza#emo odavde.0

&e moramo da žurimo0, kaže /ohanes, i sam prebledevši. &eće se vratiti do uveče.*n dolazi oko ponoći.0

2iktorija se umirila i htela ponovo da sedne, ali je /ohanes bio skoro preplavljenatmos erom užasa koju je sam stvorio. $ećina mu je odjednom postala suviše opasna, pagovori(

5ko zaista hoćeš napolje, ima tamo jedan kamen koji hoću da ti pokažem, sa tvojimimenom na njemu.0

spuzali su iz pećine i pronašli kamen. 2iktorija je ponosna i ushićena, a /ohanes takodirnut time da bi mogao da zaplače.

Kada budeš ponekad gledala u taj kamen, sigurno ćeš se setiti i mene kad ne budemtu : pomislićeš nešto lepo0, kaže on.

3a0, kaže 2iktorija. 5li ti ćeš se vratiti, zar ne40

Ko zna. &e, ne verujem.0

$ošli su kući. /ohanes samo što ne plače.

"bogom onda0, kaže 2iktorija.

*tpratiću te još malo.0

&jegova su osećanja užasno povre#ena njenim nemilosrdnim zbogom0 u najranijemmogućem trenutku, i srce mu je ispunio gnev.

*n naglo zastaje i s opravdanom ozloje#enošću govori( Moram nešto da ti kažem,2iktorija( nikada nećeš naći nekoga ko će biti tako dobar prema tebi kao što bih ja bio. %amo


10/90

to hoću da ti kažem.0

5li i *to je dobar0, kaže ona.

3a, da, uzmi ga onda.0

7utke hodaju dalje.

/a ću se u svakom slučaju lepo provesti, ne brini. !i i ne znaš kakvu ću nagradudobiti.0

&e, šta ćeš dobiti40

$olovinu carstva. %amo za početak.0

%tvarno ćeš to dobiti40

5 onda dobijam princezu.0

2iktorija zastaje.

!o nije valjda istina40

!ako je on rekao.0

7ute. *nda 2iktorija kaže(

$itam se kako li ona izgleda.0

Blagi bože, ona je lepša od svakog na svetu. %vako to zna.0

2iktorija je potpuno pobe#ena.

"nači s njom ćeš biti40 pita ona.

%igurno0, kaže on. !ako to ide.0

Kad je video da to 2iktoriju zaista poga#a, dodaje( Možda ću se jednom vratiti : daodem na izlet natrag na zemlju.0

5li nemoj nju da vodiš0, moli ona. 6ta će ti ona ovde40

* da, mogu i sam da do#em ako hoću.0

*bećavaš40

3obro, obećavam. 5li šta to tebi uopšte znači4 "aista ne vidim šta to tebi znači.0

&emoj tako da govoriš0, kaže 2iktorija. %igurna sam da joj nisi toliko drag kaomeni.0


11/90

&jegovo mlado srce treperi od ushićenja. "bog njenih reči bi u zemlju da propadne odradosti i stida. 1leda na sve strane osim u nju : na to ne može da se usudi. $odiže prut sazemlje, zubima guli koru i šiba se njim po ruci. &a kraju zviždukanjem pokušava da prikrijesvoju zbunjenost.

3obro, mislim da bih morao kući0, kaže.

"bogom onda0, kaže ona i pruža mu ruku.


12/90

II

Mlinarev sin je napustio dom. 3ugo je bio odsutan, išao je u školu i toliko je toga učio, porastao je visok i jak, a iznad gornje usne dobio je malje. 1rad je bio tako daleko, a put tamoi ovamo bio je toliko skup da je štedljivi mlinar mnoge godine ostavljao svog sina tamo, i letii zimi. 5 on je stalno učio.

5li sada je bio odrastao čovek od osamnaest ili dvadeset godina, tu negde.

tako je jednog prolećnog popodneva sišao s parobroda na obalu. &a zamku je bilaistaknuta zastava zbog dolaska sina koji je istim brodom stizao kući na raspust+ na keju ga ječekala kočija. /ohanes je skinuo kapu i naklonio se gospodi i 2iktoriji. Kako je 2iktorijavisoka porasla- &ije ni primetila njegov pozdrav.

$onovo je skinuo kapu i čuo kako ona pita svog brata( 8eci mi, 3itle , ko je to što

pozdravlja40

Brat je odgovorio(

!o je /ohanes, mlinarev /ohanes.0

/oš jednom ga je pogledala, ali sada je on bio suviše zbunjen da bilo šta kaže.

/ohanes je pošao kući.

Kakva smešna kućica- Morao je da se sagne da bi prošao kroz vrata. 8oditelji suizneli piće u njegovu čast. $replavila su ga osećanja( sve je bilo tako dirljivo i milo, otac imajka sede kose i dobrog srca, dočekali su ga tako jednostavno, pružali su mu ruke i poželelidobrodošlicu kući.

/oš iste večeri prošetao je naokolo i proverio sve, obišao mlin, kamenolom, jaz saribama, nostalgično osluškivao poznate ptice koje su već svijale svoja gnezda u drveću, iskrenuo do ogromnog mravinjaka u šumi. Mravi su otišli, mravinjak je izumro. Kopao je ponjemu, ali nije bilo nikakvih znakova života. 3ok je tako lunjao, primetio je koliko je drveća posečeno u šumi koja je pripadala zamku.


13/90

$repoznaješ li išta40 u šali je pitao otac. /esi li pronašao svoje stare ptičice40

&e prepoznajem baš sve. 6uma se proredila.0

!o je gospodska šuma0, rekao je otac. &ije na nama da brojimo njihova stabla.

%vakome može da ustreba novac, a gospodi treba najviše.0

3ani su dolazili i prolazili, blagi, mili dani, ispunjeni srećom usamljenosti i nežnimuspomenama iz detinjstva : povratak nebu i zemlji, vazduhu i brdima.

;odao je putem koji je vodio ka zamku. !og jutra ga je ujela osa i gornja usna mu je bila otečena+ ako ikog sretne, nakloniće se i produžiće dalje. &ikog nije sreo. ) blizini zamkavideo je jednu gospo#u i duboko joj se naklonio u prolazu. !o je bila 2iktorijina majka.*sećao je kako mu srce lupa, kao i uvek kada je prolazio pored zamka. ) njegovoj krvi jeostalo poštovanje prema velikoj kući s mnogobrojnim prozorima i strogoj, otmenoj ličnostinjenog gospodara.

Krenuo je putem ka pristaništu.

znenada je naišao na 3itle a i 2iktoriju. Bilo mu je neprijatno, mogli su da pomisleda je išao za njima. *sim toga, imao je otečenu gornju usnu. )sporio je korak, neodlučan dali da produži. ;odao je dalje. 2eć izdaleka se naklonio i skinuo kapu, koju je zadržao u ruci

kad je prolazio pored njih. *boje su nemo odgovorili na pozdrav i polako prošli. 2iktorija ga je sasvim otvoreno pogledala+ izraz lica joj se malo promenio.

/ohanes je produžio do pristaništa+ neki nemir ga je obuzeo, osećao je neku napetost uhodu. *, koliko je 2iktorija porasla, postala je mlada žena, lepša nego ikad. *brve su joj segotovo sastavljale, kao dve nežne baršunaste trake. &jene tamnoplave oči postale su tamnijenego pre.

2raćajući se kući, uputio se stazom koja je vodila kroz šumu, podalje od poseda koji je pripadao zamku. &iko neće moći da kaže kako on ide za decom iz zamka. $opeo se na breg, izabrao jedan kamen i seo. $tice su divlje i strasno pevale, mamile su i tražile jednadrugu, letele naokolo sa grančicama u kljunu. ) vazduhu se osećao sladunjav miris zemlje, pupoljaka koji su se otvarali, i trulih stabala.

5li našao se baš na 2iktorijinom putu+ evo dolazila je u susret iz suprotnog pravca.

*buzeo ga je bespomoćan gnev, poželeo je da je daleko odatle+ ovog puta je morala

pomisliti da ju je pratio. 3a li da je opet pozdravi4 Možda je mogao da gleda na dragu stranu,a imao je i taj ujed ose.


14/90

5li kad se dovoljno približila, ustao je i skinuo kapu. *na se nasmešila i klimnulaglavom.

3obro veče. 3obrodošli kući0, rekla je.

$onovo se činilo da joj usne malo podrhtavaju, ali se brzo pribrala.

Možda izgleda malo čudno, ali nisam znao da ću te ovde sresti.0

&e0, odgovorila je, naravno da niste. !o je bio neki moj hir, tek tako mi je došlo daovamo do#em.0

5h- $a on je nju oslovio sa ti0.

Koliko ostajete kod kuće40 upitala je.

3o kraja raspusta.0

% mukom joj je odgovarao, ona je odjednom postala tako strana. "ašto onda razgovaras njim4

3itle kaže da vam baš dobro ide, /ohanese, da ste tako uspešni na ispitima. kažemi da pišete pesme. 3a li je to istina40

$remestio se s noge na nogu i kratko odgovorio(

Ma da. !o svi rade.0

%ada će ona ubrzo da ode, jer ništa nije rekla.

3a ne veruješ, danas me ujela osa0, rekao je, pokazavši joj svoja usta. "ato ovakoizgledam.0

!oliko ste dugo odsutni da vas ni ose ne prepoznaju.0

Bilo joj je sasvim svejedno da li mu je neka osa izobličila lice ili ne. 3obro. *na jestajala i na ramenu vrtela crveni suncobran sa pozlaćenom drškom, kao da joj je samo tonešto značilo. 5 ipak je on više nego jednom nosio milostivu gospo#icu na svojim rukama.

/a ne prepoznajem ose0, odgovorio je. &ekad su mi bile prijatelji.0

5li dublji smisao ovih reči nije dopro do nje+ ništa nije odgovorila. $a ipak je u tome bilo dubokog smisla.

&išta ne prepoznajem ovde. 'ak je i šuma posečena.0

Kao da se malo trgla.


15/90

*nda možda ne možete da pišete poeziju ovde0, rekla je. "amislite kada biste moglimeni da napišete neku pesmu. Ma o čemu ja govorim4 2idite i sami koliko malo znam otome.0

&emo je pogledao u tlo, ozloje#en. $ravila je budalu od njega, govoreći tako sa visinei čekajući da vidi kako će to delovati. 3a izvini, nije on provodio sve svoje vreme u pisanju,čitao je više od mnogih...

3obro, valjda ćemo se opet sresti. "bogom dotle.0

*n je skinuo kapu i udaljio se, ne odgovorivši.

Kad bi znala da su sve njegove pesme bile upućene njoj i nijednoj drugoj, svaka odnjih, čak i ona posvećena noći, čak i pesma posvećena duhu močvara- 5li to ona nikada netreba da sazna.

) nedelju je 3itle pozvao /ohanesa da po#e s njim na ostrvo. "nači opet ću da budem veslač, pomisli on. $ošao je. &a pristaništu je bilo nekoliko ljudi u nedeljnoj šetnji+inače je sve bilo tako mirno pod toplim suncem. znenada su iz daljine doprli zvuci muzike, preko vode i ostrva+ poštanski brod je pravio veliki zaokret ka pristaništu, a na njegovoj palubi svirao je orkestar.

/ohanes je odrešio čamac i seo za vesla. Bio je u odsutnom, uljuljkanom stanju, tajveličanstveni dan i muzika sa broda tkali su pred njegovim očima veo od cveća i zlatnogklasja.

"ašto 3itle ne dolazi4


16/90

shvatili da on roni. %a broda su i dalje dopirali prestravljeni krici.

*nda je izronio dalje od mesta nesreće. $rodorni uzvici i besni upereni prsti govorilisu mu( &e, ne tamo, ovde je to bilo, ovde-0

ponovo je zaronio.

)sledio je novi interval mučne neizvesnosti i neprekidnih jauka i kršenja ruku žene ičoveka na palubi. /oš neko je skočio sa broda, krmanoš, bez kaputa i cipela. $retraživao jemesto na kome je dete potonulo i sada su svi polagali nade u njega.

*nda se /ohanesova glava ponovo pojavila nad vodom, još dalje, mnogo dalje. Bio jeizgubio kapu, glava mu je blistala na suncu kao glava oke. *čigledno se borio s nečim, teško je plivao, jedna ruka mu je bila zauzeta. !renutak docnije držao je nešto ustima, velikisvežanj u zubima+ to je bilo dete. "apanjeni uzvici dopirali su sa broda i kopna+ čak i krmanošmora da je to čuo, jer je pomolio glavu iz vode i pogledao naokolo.

'amac je odvukla struja, ali je /ohanes najzad stigao do njega, ubacio dete, a onda se isam popeo unutra+ sve bez ijednog trenutka oklevanja. 2idelo se kako se naginje naddevojčicom i bukvalno joj kida haljinicu na le#ima+ onda je dohvatio vesla i ludačkom brzinom zaveslao ka brodu. Kad su dete prihvatili i izvukli na palubu, sa svih strana su se

oglasili trijum alni usklici."ašto ste je tražili tako daleko40 pitaju ga.

$oznajem morsko dno ovde. 5 tamo ide struja. "nao sam to.0

/edan čovek se probija na tu stranu broda, bled kao smrt, iskrivljenog osmeha,trepavice su mu natopljene suzama.

3o#ite na palubu-0 poziva. ;teo bih da vam zahvalim. 3ugujemo vam neizmernu

zahvalnost. %amo na trenutak.0 čovek se uklanja sa ograde, potpuno beo u licu.

2rata na boku broda se otvaraju i /ohanes izlazi na palubu.

&ije se dugo zadržao gore+ dao je svoje ime i adresu, jedna žena ga je zagrlila+ bledi,unezvereni gospodin gurnuo mu je svoj sat u ruku. *nda je ušao u kabinu gde su dva čoveka bila nagnuta nad davljenicom+ rekli su(


17/90

$otpuno je odsutno odveslao do obale i izvukao čamac. 'uo je novo ura0 i onda semuzika svečano oglasila kad je brod zaplovio. !alas ushićenja, neko sveže i slatko osećanje preplavilo ga je od glave do pete+ smešio se, usne su mu se pomerale.

"nači ništa od izleta danas0, rekao je 3itle . zgledao je nezadovoljan.2iktorija je bila tu+ prišla je i rekla(

/esi li ti lud- *n mora pravo kući da se presvuče.0

*, kakav neverovatan doga#aj u njegovoj devetnaestoj godini-

/ohanes je pošao kući. ) ušima mu je još uvek odzvanjala muzika i to glasno ura+silno uzbu#enje gonilo ga je sve dalje. $rošao je pored kuće, stazom kroz šumu sve do

kamenoloma. !u je izabrao lepo osunčano mesto gde je seo. *deća se isparavala na njemu. &eobuzdan i radostan nemir naterao ga je da ustane i hoda naokolo. %rce mu je kiptelo odsreće. $ao je na kolena i vrelim suzama zahvaljivao bogu za taj dan. *na je stajala tamo, čula je usklike. dite kući i obucite suvu odeću, rekla je.

%eo je i samo se smejao i smejao, van sebe od radosti. 3a, ona je videla kako je toizveo, taj podvig, ponosno je gledala kada je spasavao devojčicu. 2iktorija, 2iktorija- Kad biznala da je on potpuno njen, u svakom trenutka njegovog života- ;teo je da joj bude sluga i

rob, da ramenima krči put pred njom. da ljubi njene cipelice i vuče njena kola, i za vremehladnih dana loži njenu peć, da pozlaćenim drvima loži njenu peć, o 2iktorija-

*svrnuo se oko sebe. &iko ga nije čuo, bio je sam. 3ržao je dragoceni sat, on jekucao, radio je.

;vala ti, hvala za ovaj blagosloveni dan- Milovao je mahovinu na kamenju i opalogranje. pak, 2iktorija mu se nije nasmešila+ ali to nije bio njen stil. %amo je stajala na keju,dašak rumenila preleteo joj je preko obraza. Možda bi primila taj sat da joj ga je dao4

%unce se spuštalo i bivalo je hladnije. $ostao je svestan da je mokar. %kočio je, lak kao pero i otrčao kući.

) zamku su bili letnji gosti, društvo iz grada, bilo je plesa i muzike. "astava je većnedelju dana lepršala na okrugloj kuli.

%eno je ostalo napolju umesto da bude uneto+ veselim gostima trebali su konji, pa je


18/90

seno ostalo. *stale su nepokošene i velike livade, jer su ljudi bili zauzeti kao kočijaši iveslači, a trava je ostavljena da propadne.

5 u žutoj dvorani muzika nije prestajala...

!ih dana je stari mlinar zaustavio mlin i zaključao ga. *pametio se( ranijih godinadoga#alo se da do#u horde tih gradskih veseljaka i luduju s njegovim vrećama žita. /er noćisu bile tako tople i svetle, a njihovim ludorijama nikad kraja. /ednom je, u svojoj mladosti,neki bogati dvorski komornik doneo u koritu čitav mravinjak i ostavio ga u mlinu. %ada jekomornik u ozbiljnim godinama, ali njegov sin *to i dalje dolazi u zamak i uveseljava se navrlo čudan način. * njemu se štošta moglo čuti...

!opot kopita i glasovi u šumi. Mladi ljudi su jahali naokolo+ konji iz zamka bili su blistavi i razigrani. /ahači su došli do mlinarevih vrata, lupali su bičevima u njih i hteli daujašu unutra. 2rata su bila tako niska, ali oni su hteli da ujašu unutra.

3obro veče, dobro veče0, vikali su. 3ošli smo da vas pozdravimo.0

Mlinar se ponizno smejao toj obesti.

*nda su sjahali, privezali konje i pokrenuli mlin.

$razan je0, povikao je mlinar. )ništićete ga.0

5li u zaglušujućoj buci niko ga nije čuo.

/ohanes-0 povikao je mlinar iz sveg glasa u pravcu kamenoloma.

/ohanes je došao.

)ništiće mi kamenje u mlinu0, vikao je otac i pokazivao tamo.

/ohanes je polako prilazio grupi. Bio je strahovito bled, a žile su mu nabrekle naslepoočnicama. $repoznao je *ta, komornikovog sina, u kadetskoj uni ormi+ uz njega su bila još dvojica. /edan od njih se nasmešio i pozdravio ga da bi ga umirio.

/ohanes ništa nije rekao, nije mahao rukama, samo je išao dalje, pravo ka *tu. ) tomtrenutku je ugledao dve jahačice kako dolaze iz šume+ jedna je bila 2iktorija. Bila je uzelenom jahaćem kostimu, na beloj kobili iz zamka. *stala je u sedlu, i upitnim pogledom posmatrala čitavu scenu.

/ohanes je promenio pravac, popeo se na nasip i otvorio branu+ buka se polako stišala,

mlin je stao.


19/90

*to je povikao(

&e, pusti ga da radi- $usti mlin da radi, čuješ li me40

/esi li ga ti uključio40 upitala je 2iktorija.

&ego šta0, odgovorio je smejući se. "ašto sad stoji4 "ašto da ne radi40

"ato što je prazan0, rekao je /ohanes teško dišući i gledajući pravo u njega.8azumete li to4 Mlin je prazan.0

Bio je prazan, čuješ li0, ponovila je 2iktorija.

*tkud bih ja to znao40 rekao je *to, smejući se. "ašto je prazan, baš bih voleo daznam. "ar nema žita u njemu40

;ajde uzjaši-0 prekinuo ga je jedan od drugova da bi okončao stvar.

)zjahali su. /edan od njih se izvinio /ohanesu pre nego što je odjahao.

2iktorija je poslednja otišla. Kad je malo odmakla, okrenula je konja i vratila se.

Molim vas zamolite svog oca da oprosti zbog ovoga0, rekla je.

Bilo bi ispravnije da je gospodin kadet sam to učinio0, odgovorio je /ohanes.

&aravno. !o se podrazumeva. 5li... on se uvek ludira... *davno vas nisam videla,/ohanes40

) neverici je pogledao naviše u nju. "ar je zaboravila prošlu nedelju, njegov velikidan4

2ideo sam vas u nedelju na pristaništu0, rekao je.

3a, naravno0, odmah je rekla. Kakva sreća što ste mogli da pomognete krmanošu pri spasavanju. $a vi ste valjda našli devojčicu, zar ne40

3uboko uvre#en, kratko je odgovorio(

3a. Mi smo našli devojčicu.0

li ste to0, produžila je ona, kao da se nečeg prisetila, ili ste to vi sami4... Mada jesvejedno. 3obro, nadam se da ćete poručiti ono svome ocu. 9aku noć.0

Klimnula je glavom, nasmešila se, zategla uzde i odjahala.

Kad je 2iktorija nestala iz vida, /ohanes je pošao za njom u šumu, uzrujan i gnevan."atekao ju je kako stoji sama kod jednog drveta. &aslonila se na stablo i jecala. 3a li je pala4


20/90

3a li se povredila4

$rišao je i upitao( 3a li vam se nešto desilo40

$ošla je jedan korak ka njemu, raširivši ruke, i gledala ga, srećna. *nda je stala,

spustila ruke i rekla(

&e, ništa mi se nije desilo+ sjahala sam i pustila kobilu da ide napred... /ohanese,nemojte me tako gledati. %tajali ste kod mlina i gledali me. 6ta hoćete40

$romucao je(

6ta hoću4 &e razumem...0

Kako ste široki ovde0, rekla je, iznenada spustivši svoju šaku na njegovu. !ako ste

široki tu, u ručnom zglobu. tako ste preplanuli od sunca, kao orah...0

$okrenuo se da uhvati njenu šaku. 5li ona je skupila haljinu i rekla(

&e, ništa mi se nije desilo. ;tela sam samo da prošetam do kuće. 9aku noć.0


21/90

III

/ohanes se vratio u grad. 5 godine i dani su prolazili, dugo nemirno vreme ispunjeno radom isnovima, učenjem i stihovima. 3obro mu je išlo( napisao je pesmu o


22/90

zagrljaj i ništa više ne vidi i ne čuje na čitavom svetu.

9jubav je prva božja reč, prva misao koja je prošla njegovim umom. 8ekao je( &eka bude svetlost : i bila je ljubav. sve što je stvorio bilo je dobro, i hteo je da sve ostane takvo

kakvo je. 5 ljubav je bila izvor svega, vladarka svega+ ali svi putevi ljubavi prekriveni sucvećem i krvlju, cvećem i krvlju.

%eptembarski dan.

!a zabačena ulica bila je njegovo šetalište kojim se slobodno smucao kao po svojoj

sobi, jer nikad nikog nije sreo, i s obe strane su bili vrtovi i drveće sa crvenim i žutim lišćem."ašto li je 2iktorija prolazila tuda4 6ta ju je dovelo ovamo4 &ije se varao, to je bila

ona+ možda je ona prošla sinoć kad je pogledao kroz prozor.

%rce mu je silovito tuklo. 'uo je da je 2iktorija u gradu+ ali ona se kretala ukrugovima zatvorenim za mlinarevog sina. *n nije vi#ao 3itle a.

$ribrao se i krenuo prema dami. "ar ga nije prepoznala4 ;odala je, ozbiljna izamišljena, glava joj se ponosno uzdizala na vitkom vratu.

$ozdravio ju je.

3obro veče0, tiho je odgovorila.

&išta nije ukazivalo da će zastati, i on je nemo prošao pored nje, noge su mu podrhtavale. &a kraju male ulice okrenuo se i pošao natrag, kao i obično. 1ledaću u pločnik, pomislio je, samo u pločnik. !ek posle desetak koraka pogledao je ispred sebe.

"astala je pred jednim izlogom.

3a li da šmugne u prvu ulicu4 "ašto ona stoji tamo4 zlog je bio bedan, mali izlog ukome je izloženo nekoliko crvenih sapuna, prekrupa u tegli, i nešto starih poštanskih marakana prodaju.

Možda bi mogao da produži još desetak koraka i onda se vrati.

!ada je pogledala u njega i naglo mu pošla u susret. ;odala je hitro kao da je sakupilahrabrost, a glas joj je bio isprekidan kad je progovorila. &ervozno se nasmešila.

3obro veče. Baš lepo što vas vidim.0


23/90

Bože, kako mu se srce otimalo+ nije kucalo, treperilo je. ;teo je da kaže nešto, usne sumu se mrdale, ali nikakav zvuk nije izašao. % njene odeće se širio miris, s njene žute haljine,možda s njenih usta. ) tom trenutku nije stekao nikakav odre#en utisak o njenom licu, ali prepoznao je njena skladna ramena i video njenu dugu, uzanu šaku na ručici suncobrana. !o je bila njena desna šaka. &a njoj je bio prsten.

) prvim trenucima nije razmišljao o tome, ništa loše nije slutio. Kako je skladna bilanjena šaka-

2eć sam punih nedelju dana u gradu0, nastavila je, ali nigde vas nisam videla. )stvari, videla sam vas jednom, na ulici+ neko je rekao da ste to vi. !ako ste visoki-0

*n je promrmljao(

"nao sam da ste u gradu. *stajete li duže40

%amo nekoliko dana. &e, neću dugo. Moram opet kući.0

;vala vam što se popričali sa mnom0, rekao je.

7utali su.

"nate, izgleda da sam se izgubila0, konačno je progovorila. Kod komornika sam ukući. ) kom je to pravcu40

*tpratiću vas ako dopustite.0

$ošli su zajedno.

3a li je *to kod kuće40 upitao je, tek da nešto kaže.

3a, kod kuće je0, kratko je odgovorila.

z jedne kapije je izašlo nekoliko ljudi, nosili su klavir i zakrčili prolaz. 2iktorija je

zakoračila u stranu i naslonila se levom rukom i nogom na svog pratioca. /ohanes ju je pogledao.

*prostite0, rekla je.

!aj dodir je u njemu izazvao prijatno uzbu#enje, na trenutak je osetio njen dah nasvom obrazu.

2idim da nosite prsten0, rekao je. &asmešio se, praveći se ravnodušan. Možda bihmogao da vam čestitam40

6ta li će odgovoriti4 $restao je da diše, nije gledao u nju.


24/90

5 vi40 odgovorila je. "ar vi nemate prsten4 &e4 %igurna sam da mi je neko rekao...%ada toliko toga čujemo o vama : u novinama, mislim.0

&apisao sam nekoliko pesama0, rekao je. 5li ne verujem da ste ih videli.0

"ar to nije bila cela knjiga4 'ini mi se da...0

3a, bila je i jedna knjižica.0

%tigli su na jedan trg. *na nije žurila, iako je pošla kod komornika. %ela je na klupu, aon je stajao pred njom.

*djednom mu je pružila ruku i rekla(

%edite i vi.0

tek kada je seo pustila mu je ruku.

%ad ili nikad- pomislio je. $onovo je poprimio šaljiv i ravnodušan ton+ smeškao se,gledao u prostor. 3obro.

3a, da, znači vereni ste i to nećete čak ni da mi kažete. Meni, svom najbližem susedukod kuće.0

8azmišljala je.

!o nije baš ono o čemu sam danas htela da razgovaram sa vama0, rekla je.

stog trenutka je postao ozbiljan i tiho rekao( 3a, da, sve mi je to sasvim jasno.0

7utali su.

*nda je ponovo počeo(

&aravno, oduvek sam znao da ne vredi da se... mislim, da nisam ja taj koji... /a sam bio samo mlinarev sin, a vi... %ve je to tako kako je... nije mi jasno odakle mi hrabrost dasedim ovde s vama i govorim o tome. Morao bih da stojim pred vama, ili da klečim. !o bi bilo ispravno. 5li eto... sve te godine koje sam bio odsutan. Kao da sam sad odvažniji, znamda više nisam dete, i znam da ne možete da me pošaljete u zatvor, čak i da hoćete. "ato seusu#ujem da vam to govorim. 5li nemojte se ljutiti na mene, jer je onda bolje da ućutim.0

&e, molim vas govorite. 8ecite šta hoćete da kažete.0

%mem li4 6ta hoću da kažem4 5li zar nema toga što bi vaš prsten mogao da mi

zabrani40


25/90

&e0, tiho je rekla, on vam ništa ne zabranjuje. &išta.0

Molim4 6ta je sad ovo4 Bog vas blagoslovio, 2iktorija, ja mora da se varam40

%kočio je i nagnuo se da joj pogleda u lice. li taj prsten ništa ne znači40

%edite.0

%eo je.

5h, kad biste samo znali koliko sam mislio na vas+ dragi bože, da li je u mom srcuikad bila neka druga misao- *d svih ljudi koje sam ikad video ili sam čuo za njih, samo ste vi postojali. &i na šta drugo nisam mogao da mislim osim( 2iktorija je najlepša i najbolja : i ja je poznajem- 1ospo#ica 2iktorija : tako sam uvek mislio o vama. 5 sasvim sam dobro znao

da vam niko ne može biti dalji od mene+ ali znao sam da postojite : što za mene nije bila malastvar : znao sam da ste tamo, da dišete, i možda me se ponekad setite. &aravno da me se nistesećali+ ali sam mnoge večeri sedeo ovde i mislio da me se možda ponekad setite. !ada su se preda mnom otvarale kapije neba, i ja sam pisao pesme za vas i kupovao cveće za vas i nosioga kući i stavljao u vaze. %ve moje pesme bile su vama upućene, tek poneka nije, a te nisuobjavljene. 5li verovatno niste ni te objavljene čitali. %ada sam počeo jedan veći rad. Bože,kako sam vam zahvalan : potpuno me ispunjavate, vi ste sva moja radost. )vek, u svakom

trenutku dana ili noći, nešto što vidim ili čujem podseti me na vas. &apisao sam vaše ime natavanici, vidim ga kad ležim+ ali devojka koja mi sre#uje sobu to ne vidi, napisao sam gasitnim slovima, samo za sebe. uvek mi donosi radost.0

*na se okrenula, otkopčala haljinu na grudima i izvukla neki papir.

1ledajte-0 rekla je, duboko udahnuvši. sekla sam je i sačuvala. ne krijem predvama da je čitam noću. !ata mi je prvi pokazao, pa sam prišla prozoru da je pročitam. =1de je4 &e mogu da je na#em=, rekla sam listajući novine. 5li već sam je bila pronašla i pročitala.

bila sam tako srećna.0

% papira je dopirao miris njenog tela+ sama ga je otvorila i pokazala mu, jednu odnjegovih ranih pesama, četiri kratke stro e upućene njoj, devojci na belom konju. !o je bioiskren, vatren izliv samog srca, krik koji se nije mogao prigušiti, svetleo je sa hartije kaozvezde u sutonu.

3a0, rekao je, to sam ja napisao. 3avno je to bilo, jedne noći kada su topole šuštale pred mojim prozorom. "ar ćete je zaista sačuvati4 ;vala- /oš je čuvate. *-0 ushićeno jeuzviknuo, i onda prošaptao( Kad pomislim da sedite tako blizu mene. *sećam vašu ruku


26/90

pored svoje, osećam vašu toplinu. 'esto sam bivao sam i mislio na vas, i drhtao oduzbu#enja+ ali sada ne drhtim. Kada sam poslednji put bio kod kuće i tada ste bili lepi, alisada ste još lepši. !o su vaše oči i vaše obrve, vaš osmeh : ne, ne znam, to je sve, sve u vezisa vama.0

*na se smešila i gledala ga poluzatvorenih očiju, blistavim tamnim plavetnilom ispoddugih trepavica. taj topli sjaj njene kože. Kao preplavljena radošću, nesvesno je pružila rukuka njemu.

;vala-0 rekla je.

&e, 2iktorija, ne zahvaljujte mi0, rekao je. >ela njegova duša izlila se ka njoj, hteo jeda kaže više, još više+ smeteni uzvici doprli su sa njegovih usana, kao da je pijan. 3a, ali2iktorija, ako sam vam imalo drag... &e znam, ali recite da je tako, čak i ako nije. Molim vas-5h, obećavam vam, postaću neko, nešto veliko, možda nešto jedinstveno. 2i ne znate za štasam sve sposoban+ ponekad mislim o tome i svestan sam da u sebi nosim ogroman svet kojisamo čeka da ga ostvarim. !o često struji iz mene, noću šetam gore:dole po sobi, preplavljenvizijama. ) susednoj sobi je čovek koji ne može da spava, on kuca u zid. $red zoru on besanulazi u moju sobu. 5li to uopšte nije važno, on me ne brine+ jer kada tako dugo mislim na vas,to je kao da ste tamo sa mnom. *dlazim na prozor i pevam, nebo se belasa, napolju šume

topole. 9aku noć- kažem dok se novi dan ra#a. !o vama govorim. %ada ona spava, mislim+laku noć, i bog je blagoslovio- !ada ležem u krevet. tako to ide, iz noći u noć. 5li nikadanisam pomislio da ste tako divni kao što jeste. *d danas ću vas ovako pamtiti kad odete :takvu kakva ste sada. $amtiću vas tako jasno...0

"ar ne dolazite kući40

&e. &isam još spreman. 3a, dolazim. %ad ću doći. &isam još spreman, ali šta s tim.3a li kod kuće još uvek ponekad šetate po vrtu4 zlazite li ikad uveče4 Mogao bih da vasvidim, da vam možda kažem dobro veče, ništa više od toga. 5li ako sam vam imalo drag, akomožete da me podnesete, da me istrpite, onda recite... )činite mi tu radost... "nate, ima jedna palma koja cveta samo jednom u životu, i ta palma živi sedamdeset godina : talipot palma.*na cveta samo jednom. %ada ja cvetam. 3a, zaradiću nešto novca i doći ću kući. $rodaću tošto sam napisao+ pišem nešto veliko i sad ću ga prodati, odmah sutra, to što sam završio.3osta ću dobiti za to. 3a li biste voleli da do#em kući40

3a.0

;vala vam, hvala- *prostite mi ako se suviše nadam, suviše verujem, to je tako


27/90

čudesno da bi čovek poverovao. *vo je najsrećniji dan u mom životu...0

%kinuo je šešir i spustio ga pored sebe.

2iktorija se osvrnula. /edna gospo#a je dolazila ulicom, a nešto dalje jedna žena s

korpom. )znemirila se, izvadila sat.

Morate li da po#ete40 upitao je. 8ecite nešto pre no što odete, dajte da čujem vaš...2olim vas, sad znate. %amo od vašeg odgovora zavisi da li ću... $otpuno sam u vašimrukama. 6ta kažete40

7utala je.

*n je oborio glavu.

&e, nemojte reći-0 molio je.

&e ovde0, rekla je. 8eći ću vam kad stignemo tamo.0

$ošli su.

'ula sam da ćete se oženiti devojčicom, devojčicom koju ste spasli : kako se zove40

Mislite na Kemilu40

Kemila "ajer. 'ula sam da ćete se oženiti njom.0

%tvarno ste to čuli4 *na je još dete. Bio sam kod nje kući, veliko i lepo mesto :zamak kao vaš+ često sam išao tamo. 5li ona je još dete.0

*na ima petnaest godina. )poznala sam je, šetale smo zajedno. zuzetno mi sedopala. Baš je ljupka.0

/a se neću oženiti njom0, rekao je.

!ako znači.0

$ogledao ju je. $reko lica mu je prešla senka.

5li zašto to sad govorite4 3a li hoćete da mi skrenete pažnju40

;odala je brzim koracima i ništa nije rekla. %tvorili su se pred komornikovom kućom.)hvatila ga je za ruku i povela ga kroz kapiju i uz stepenice.

&eću unutra0, rekao je, začu#en i pomalo zadivljen.

"azvonila je, onda se okrenula ka njemu, grudi su joj podrhtavale.


28/90

2olim vas0, rekla je. %hvatate li4 2i ste taj koga volim.0

*djednom ga je hitro povukla tri:četiri stepenika niže, zagrlila ga i poljubila. %tajala je drhteći, priljubljena uz njega.

2i ste taj koga volim0, rekla je.

1ore su se otvorila vrata. *dvojila se i ustrčala uz stepenice.


29/90

IV

Bliži se jutro+ dan se pomalja, plavičast, kolebljiv septembarski dan.

z bašte dopire blago šuštanje topola. $rozor se otvara, čovek se naginje i peva. %amo je u košulji, gleda u svet kao poluodeveni ludak koji je pobudalio jer se čitave noći opijao

srećom.*djednom se okreće od prozora i gleda ka vratima+ neko je kucao. %lobodno-0 viče

on. /edan čovek ulazi.

3obro jutro-0 kaže on posetiocu.

!o je stariji čovek+ bled je od gneva i nosi lampu, jer je još uvek mrak.

;teo bih još jednom da vas priupitam, gospodine Miler, gospodine /ohanes Miler,

smatrate li ovo razumnim40 ogorčeno muca čovek.&e0, odgovara /ohanes, u pravu ste. $isao sam, tako je glatko išlo, sve sam ovo

napisao, imao sam sreće noćas. 5li sada sam završio. "ato sam otvorio prozor i malo sam pevao.0

2i ste urlali0, kaže čovek. &ikada još nisam čuo da neko tako glasno peva,razumete li4 to usred noći.0

/ohanes uzima hartije sa stola, punu šaku velikih i malih listova hartije.

$ogledajte-0 uzvikuje. Kažem vam, nikada mi još nije išlo tako lako. Bilo je kaoduga neprekidna munja. 2ideo sam jednom munju kako seva duž telegra ske žice+ bože,izgledala je kao ognjena traka.


30/90

doba otvarate prozor i tako galamite.0

3a, da, u pravu ste, to je neoprostivo. 5li sad sam vam objasnio. &ikada još nisamdoživeo takvu noć, shvatate li. &ešto mi se juče desilo. zašao sam na ulicu i sreo svoju

radost, svoju sreću, o, čujete li, sreo sam svoju zvezdu, svoju sreću. 5 onda, znate, ona me je poljubila. )sne su joj bile tako crvene i ja je volim, poljubila me i opila. 3a li su vam usneikad toliko drhtale da niste mogli da progovorite4 /a nisam mogao da progovorim+ srce jeučinilo da mi čitavo telo podrhtava. *trčao sam kući i zaspao+ seo sam na ovu stolicu izaspao. 5 onda sam se uveče probudio. 3uša je uzbu#eno igrala u meni i počeo sam da pišem. šta sam pisao4 eo grad još spava.0

3a, rano je. ;teo bih da vam poklonim nešto. ;oćete li prihvatiti4 *d srebra je,dobio sam je. !o mi je poklonila devojčica koju sam jednom spasao.


31/90

9aku noć.0

9aku noć. dem sad u krevet, obećavam vam. &ećete više čuti ni glasa od mene. 5ubuduće ću pripaziti.0

'ovek odlazi.

/ohanes iznenada otvara vrata i dodaje(

%ad sam se setio, ja idem. &eću vam više smetati, sutra putujem. "aboravio sam davam kažem.0

5li nije otišao. 8azne stvari su ga zadržale( morao je da završi neke poslove, nešto dakupi, nešto da plati, jutro je prošlo, bližilo se veče. )shodao se naokolo kao maloumnik.

&a kraju je zazvonio kod komornika. 3a li je 2iktorija tu4

2iktorija je otišla u kupovinu.

*bjasnio je da su iz istog kraja, gospo#ica 2iktorija i on, hteo je samo da je pozdravi,da sebi da slobodu da je pozdravi. ;teo je da joj preda poruku za kuću. &ije važno.

"atim je otišao u grad. Možda bi mogao da je sretne, bar da je negde vidi, možda ćesedeti u nekoj kočiji. 9utao je do uveče. )gledao ju je ispred pozorišta, naklonio joj se,nasmešio se i naklonio, i ona mu je uzvratila pozdrav. 2eć je hteo da joj pri#e, bio je samonekoliko koraka od nje : kad je video da nije sama, s njom je bio *to, komornikov sin. Bio je

u uni ormi poručnika./ohanes je pomislio( Možda će mi sada dati neki znak, neki neprimetan znak očima4

$ohitala je u pozorište, sva rumena, oborene glave kao da hoće da se sakrije.

Možda bi mogao da je vidi unutra4 Kupio je kartu i ušao.

"nao je da komornik ima ložu+ naravno, ti bogati ljudi imaju ložu. !amo je sedela u punom sjaju i gledala naokolo. 3a li ga je pogledala4 &ijednom-

&a kraju prvog čina čekao ju je napolju u oajeu. $onovo se naklonio+ pogledala ga jemalo začu#eno i klimnula glavom.


32/90

!amo možeš da dobiješ vode0, rekao je *to i pokazao joj.

$rošli su pored njega.

/ohanes ih je pratio očima, na koje mu se spustila neka čudna magla. &ervirao je sve

te ljude oko sebe koji su ga gurali u prolazu+ mehanički se izvinjavao, ali se nije pomerao.*na je nestala iz vida.

Kad se vratila, duboko se poklonio i rekao(

*prostite, gospo#ice...0

$redstavila ga je, rekavši( !o je /ohanes. $repoznaješ li ga40

*to je zaškiljio u njega i promumlao nešto.

2erovatno biste voleli da znate kako su vaši0, produžila je, a lice joj je bilo lepo imirno. "aista ne znam, ali sigurno su dobro, sasvim dobro. $ozdraviću ih.0

;vala. $utujete li uskoro, gospo#ice 2iktorija40

"a nekoliko dana. 3a, pozdraviću ih.0

Klimnula je glavom i udaljila se.

/ohanes je ponovo gledao za njom dok nije nestala iz vida+ zatim je izašao iz pozorišta. 3a ubije vreme, otisnuo se u beskrajno lutanje, neveselo je tumarao ulicama. )deset sati stajao je pred komornikovom kućom i čekao. $redstava će se uskoro završiti i onaće doći. Možda bi mogao da otvori vrata njene kočije i skine šešir, da otvori vrata njenekočije i pokloni se do zemlje.

&ajzad, pola sata kasnije, došla je. 3a li je mogao da ostane pored kapije i ponovo je podseti na sebe4 $ohitao je niz ulicu ne osvrćući se. 'uo je kako se kapija otvara, kako kočijaulazi i kapija se ponovo zatvara. *nda se vratio.

%at vremena je šetao gore:dole ispred kuće+ nikog nije čekao, nije imao nikakvog posla tu. znenada, kapija se otvorila i 2iktorija je izašla na ulicu. Bila je bez šešira, samo je prebacila šal preko ramena. $olubojažljivo, poluzbunjeno mu se nasmešila i upitala ga(

"nači šetate ovuda, zamišljeni40

&e0, odgovorio je. "amišljen4 &e, samo šetam ovuda.0


33/90

2idela sam vas napolju kako šetate gore:dole, pa sam htela... 2idela sam vas sa prozora. Moram odmah da se vratim.0

;vala što ste došli, 2iktorija. Malopre sam bio tako očajan, a sad je prošlo. zvinite

što sam vas pozdravio u pozorištu+ nažalost sam i ovde kod komornika pitao za vas, hteo samda vas vidim i saznam šta ste mislili : šta ste imali na umu40

$a vi to svakako znate0, rekla je. *nog dana sam vam dovoljno rekla. &emoguće je pogrešno razumeti.0

/oš uvek sam zbunjen u pogledu svega.0

&emojmo više govoriti o tome. 3ovoljno sam rekla, isuviše sam rekla, i sada vamnanosim bol. 2olim vas : nisam vas lagala tada i ne lažem vas ni sada+ ali toliko nas togarazdvaja. 2eoma ste mi dragi, volim da pričam sa vama, više nego sa bilo kim, ali... &e bihsmela više da ostanem ovde, mogu da nas vide sa prozora... /ohanes, ima toliko razloga okojima ni šta ne znate i nemojte me pitati na šta mislim. 3anonoćno sam razmišljala o tome,o onom što sam vam rekla. 5li to nije moguće.0

6ta nije moguće40

%ve. %ve zajedno. Molim vas, /ohanes, pokažite da imate ponosa : ne prepuštajte sve

meni.0"aista ne bih smeo- 5li počinjem da mislim kako ste prekjuče napravili budalu od

mene. 3esilo se da ste me sreli na ulici, i bili ste lepo raspoloženi, i onda...0

*krenula se kao da će da ode.

/esam li nešto pogrešno uradio40 rekao je. 9ice mu je bilo bledo i neprepoznatljivo.Mislim, čime sam proigrao vaše...4 /esam li nešto skrivio za ova dva dana i noći40

&e. &ije to. %amo sam razmislila o tome : zar niste i vi4 *duvek je bilo nemoguće,vi to znate. Mnogo mi je stalo do vas, poštujem vas...0

pazite šta radite.0

*na ga gleda+ njegov osmeh je vre#a, i ona prisnije nastavlja(

Bože moj, zar ne shvatate da bi moj otac to zabranio4 "ašto me primoravate da vamto kažem4 $a to i sami znate. 'emu bi to odvelo4 "ar nisam u pravu40

7utanje.


34/90

3a0, rekao je.

*sim toga0, nastavila je, ima toliko razloga... &e, ne smete me više pratiti u pozorištu, baš ste me uplašili. &emojte to nikad više da činite.0

&e0, rekao je.

)hvatila ga je za ruku.

"ar ne možete na izvesno vreme da do#ete kući4 !ome bih se veoma radovala. Kakovam je topla ruka. Meni je hladno. &e, sad moram da idem. 9aku noć.0

9aku noć0, rekao je on.

;ladno i sivo pružala se ulica gore prema gradu, kao pojas od peska, beskrajna

udaljenost do krsta. Mimoišao se sa dečakom koji je prodavao klonule, uvele ruže+ dozvao ga je, uzeo ružu, častio dečaka malim zlatnim novčićem od pet kruna i produžio. &ešto kasnije,video je grupicu dece koja su se igrala kod jedne kapije. /edan dečak od deset godina mirnosedi i posmatra+ ima staračke plave oči koje prate igru, upale obraze, četvrtastu bradu, a naglavi nosi platnenu kapu. li je to postava neke kape4 3ete je nosilo periku+ neka bolest kosezauvek je unakazila njegovu glavu. Možda mu je i duša jednako usahla.

/ohanes je posmatrao sve to, mada nije imao jasnu predstavu u kom se delu gradanalazi, i kuda ide. *nda je počela kiša+ on to nije osećao i nije otvorio kišobran, iako ga jecelog dana nosio.

&a kraju je došao na jedan trg sa klupama, gde je seo. Kiša je sve jače padala+nesvesno je otvorio kišobran i ostao da sedi. %popao ga je nesavladiv dremež, mozak mu je bio u izmaglici, sklopio je oči, počeo da klima glavom i zaspao.

&ešto kasnije, probudio ga je glasan govor nekog prolaznika. )stao je i produžio

dalje. Mozak mu se razbistrio, prisetio se svega što se dešavalo, svakog doga#aja, čak idečaka kome je dao pet kruna za ružu. "amislio je ushićenje malog čoveka kada je me#usvojim bakarnim šilinzima našao taj čudesni novčić i shvatio da to nije dvadesetpetparac, većkomad od pet kruna u zlatu. *, svemogući bože-

5 ostalu decu je možda kiša oterala na neko drugo mesto, pa sada igraju klikere, ili preskaču preko konopca u kapiji. 5 unakaženi desetogodišnji starac sedi i posmatra ih. li kozna, možda on sedi i nečim zabavlja sebe, možda ima neku lutku u svojoj sobici iza kuhinje,

nekog pajaca što iskače iz kutije, ili čigru. Možda nije sve u životu izgubio, možda još imanade u njegovoj usahloj duši.


35/90

&eka elegantna, vitka dama se niotkuda pojavila pred njim. &aglo je zastao. &e, nije je poznavao. &aišla je iz bočne ulice i žurila je negde, bila je bez kišobrana iako je lila kiša.%ustigao ju je i pogledao u prolazu. Kako je bila mlada i otmena- $okisla je, prehladiće se :ali nije se usudio da joj se približi. )mesto toga, sklopio je svoj kišobran, da ne bi samo ona pokisla. $onoć je već prošla kad je stigao kući.

&a njegovom stolu bilo je neko pismo, karta, pozivnica. "ajerovi su se nadali da će imukazati čast time što će sutra uveče doći kod njih. 2ideće ljude koje zna, pa i : poga#a li4 :2iktoriju, mladu damu iz zamka. %rdačni pozdravi.

"aspao je na stolici. $robudio se nekoliko sati kasnije, bilo mu je hladno. $olubudan, poluzaspao, drhteći od hladnoće i umoran od neveselog dana, seo je za sto da odgovori na taj

poziv koji nije imao nameru da prihvati.

&apisao je svoj odgovor i pošao dole da ga ubaci u poštansko sanduče. *djednom mu je sinulo da je i 2iktorija pozvana. !ako znači, ništa mu nije rekla o tome, pribojavala se daće on doći, nije htela da ga vidi tamo, me#u nepoznatim ljudima.

skidao je napisano pismo i napisao novo( zahvaljuje, doći će. 8uka mu je podrhtavalaod potisnute ozloje#enosti, obuzeo ga je neki čudan likujući gnev. "ašto da ne ide4 "ašto dase krije4 Basta.? &jegovo mahnito uzbu#enje postaje sasvim nekontrolisano. /ednim pokretom otkida svežanj listova sa zidnog kalendara i prenosi se nedelju dana unapred."amišlja da ga je nešto obradovalo, da je neizmerno ushićen, mora da uživa u tome, da zapalilulu, da sedne i raduje se. 9ula neće da povuče, i on uzalud traži nož, nešto čime bi je očistio :a onda naglo skida jednu kazaljku sa zidnog sata da njom očisti lulu. $rija mu taj vandalizam,to ga navodi da se u sebi smeje i da gleda naokolo šta bi još mogao da uništi.

2reme prolazi. &a kraju se bacio na krevet onako obučen, u mokroj odeći, i zaspao.

Kad se probudio, bio je već uveliko dan. Kiša je i dalje padala, ulica je bila mokra. )glavi mu je bilo haotično, odlomci snova pomešani sa doga#ajima prethodnog dana+ nijeimao groznicu : naprotiv, njegova se vatra stišala, sve je pred njim bilo sveže i novo, kao da je izbio na jezero posle cele noći lutanja po zagušljivoj mračnoj šumi.

&eko kuca, poštar mu donosi pismo. *n ga otvara, gleda ga, čita i jedva ga razume.

? 3osta @ital.A. Prev.


36/90

$ismo je od 2iktorije, cedulja, na pola lista( zaboravila je da mu kaže da večeras ide"ajerovima+ nada se da će ga tamo videti, hoće bolje da mu objasni, da ga zamoli da jezaboravi, da to podnese kao muškarac. *prostite zbog loše hartije. skreni pozdravi.

*tišao je u grad, ručao, vratio se kući, i na kraju napisao izvinjenje "ajerovima. &emože večeras da do#e, gledaće nekom drugom prilikom, možda sutra uveče.

$oslao je pismo po kuriru.


37/90

V

3ošla je jesen. 2iktorija se vratila kući, a mala zabačena ulica bila je ista kao i pre : iste kuće,isti mir. ) /ohanesovoj sobi gorela je lampa iz noći u noć. ) suton se palila sa zvezdama igasila se u svitanje. 8adio je i borio se, pisao je svoje veliko delo.

$rolazili su nedelje i meseci+ živeo je u samoći, nije uzvraćao na pozive, nije višeodlazio "ajerovima. Mušta je često zbijala sumanute šale s njim i nametljivo mu ubacivalanepovezane zamisli u knjigu, što je kasnije morao da briše i izbacuje. !o ga je ozbiljnousporavalo. znenadna buka u tišini noći, tutnjava kočije na ulici, mogla je da mu poremetisled misli i izbaci ga iz koloseka.

'uvaj- %klanjajte se od kola-0

5li zašto4 "ašto bi se neko čuvao tih kola4 $rošla su+ do sada su možda na uglu.

Možda tamo stoji neki čovek bez kaputa, bez kape+ stoji tamo nagnut napred i podmeće glavu prema kolima+ biće pregažen, smrtno povre#en, ubijen. 'ovek hoće da umre, to je njegovastvar. *n više ne zakopčava košulju, prestao je da ujutro vezuje cipele, hoda naokolorazdrljen, grudi su mu gole i upale+ on će umreti... 'ovek je na samrti, piše prijatelju poruku,malu molbu. 'ovek umire i ostavlja tu poruku. *na je datirana i potpisana, napisana jevelikim i malim slovima, iako će njen pisac umreti za sat vremena. !o je tako čudno. 'ak je potpis završio uobičajenim zavijutkom. sat kasnije je mrtav... 5 bio je i jedan drugi čovek.

*n leži sam u maloj, plavo obojenoj sobi. 6ta dalje4 &išta. ) čitavom prostranom svetu on jetaj koji treba da umre. &e misli ni o čemu drugom+ mozga o tome dok ne malaksa. 2idi da jeveče, da sat pokazuje osam sati, i ne shvata zašto ne izbija. %at ne izbija. $rolazi još nekolikominuta posle osam, sat i dalje kuca, ali ne izbija. %iroti čovek, mozak mu već spava( sat jeizbio osam puta, a on to nije ni primetio. *nda buši sliku svoje majke na zidu : šta će mu sadta slika i zašto da ostane cela kad on ode4 &jegov umorni pogled pada na saksiju sa cvećemna stolu, i on polako i namerno pruža ruku i povlači veliku saksiju na pod, gde se ona razbija

u paramparčad. "ašto da ostane tamo, čitava4 "atim baca svoju ćilibarsku muštiklu kroz prozor. 6ta će mu4 *čigledno nema nikakve svrhe da je ostavi za sobom. posle nedelju dana


38/90

čovek je mrtav...

/ohanes ustaje i hoda po sobi. 'ovek u susednoj sobi se budi, prestaje da hrče, čuje seuzdah, mučno stenjanje. /ohanes na prstima prilazi stolu i ponovo seda. 2etar huji u topolama

pred njegovim prozorom i on se ježi. 9išće je opalo sa starih topola i one liče na žalosnenakaze prirode+ čvornovate grane taru se o zid i stružu kao neka drvena mašina, kao napuklimlin koja nikad ne prestaje da melje.

*n gleda u svoje hartije i iščitava ih. 3a, mašta ga je ponovo zavela. *n nema šta da piše o smrti i o kolima u prolazu. $isao je o jednom vrtu, o zelenom raskošnom vrtu blizunjegove kuće, o vrtu zamka. * tome je pisao. %ada je vrt beživotan i duboko pod snegom, alion ipak piše o njemu+ daleko od zime i snega, tamo je proleće i vazduh je mirisan i povetarac

tako blag. veče je. 2oda je dole mirna i duboka, kao olovno more+ mirišu jorgovani, živicaza živicom je propupila, ili je zeleno olistala+ vazduh je tako tih da se čuje kliktanje crnogtetreba s druge strane zaliva. &a jednoj od staza u vrtu stoji 2iktorija+ sama je, u beloj haljini,ima dvadeset leta. %toji tamo, viša od najvišeg ružinog žbuna, gleda preko vode, ka šumi, kasnenim planinama u daljini : bela duša usred zelenog vrta. 3ole sa puta čuju se koraci, ona polazi malo napred, dole ka skrivenoj senici, naslanja se laktom o zid i gleda naniže. 'ovek na putu skida šešir, spušta ga gotovo do zemlje i pozdravlja. *na mu klimne glavom. 'ovek

se osvrće, nema nikakvih uhoda na putu, i polazi ka zidu. *na uzmiče i govori( &e, ne-ispruživši ruku prema njemu. 2iktorija, kaže on, ono što ste jednom rekli bilo je zauvek istina( nije trebalo da zavaravam sebe, jer je sve to nemoguće. 3a, odgovara ona, ali šta ondahoćete4 $rišao joj je sasvim blizu, samo ga zid odvaja od nje, i on govori( 6ta hoću4


39/90

* * *

*pet prolaze nedelje i meseci, i vratilo se proleće. &estao je sneg( udaljena hukaoslobo#enih voda stvarala je iluziju da dopire sa sunca i meseca. 2ratile su se i laste, a ušumama van grada svakojake vrste skakutavih životinja i ptica čudnih glasova prepuštaju semahnitom životu. %vež, sladak miris dopirao je iz zemlje.

&jegov rad je trajao cele zime. %uvo granje topola, koje je danonoćno grebalo pozidu, bilo je kao re ren+ sada je došlo proleće, nepogode su prošle, i taj mlin što melje je

konačno stao.*n otvara prozor i gleda napolje( ulica je već utihla iako još nije ponoć, zvezde

blistavo trepere na nebu bez oblaka, sve obećava topao i vedar sutrašnji dan. *n čuje tutnjavugrada, pomešanu s tim večitim hukom iz daljine. *djednom se zaori pisak lokomotive, signalnoćnog voza+ čuje se kao usamljeno kukurikanje u tihoj noći. %ada je vreme za rad+ pisak togvoza mu je cele zime služio kao naredba.

on zatvara prozor i ponovo seda za sto. 1ura u stranu knjige koje je čitao i sre#uje

papire. )zima pero.

&jegov veliki rad je skoro gotov, nedostaje mu samo završno poglavlje, poslednjezbogom sa broda koji se udaljava, i on ga je već smislio(

) gostionici kraj puta sedi čovek, u prolazu je na svom dugom, dugom putovanju.Kosa i brada su mu osedele, već je zašao u godine, ali je i dalje krepak i snažan, i nije tolikostar kao što izgleda. &jegova iznajmljena kočija je napolju, konji se odmaraju, kočijaš jeveseo i zadovoljan, jer je od stranca dobio vina i hrane. Kada je upisao svoje ime u knjigugostiju, gostioničar ga prepoznaje, duboko mu se klanja i ukazuje mu veliko poštovanje. Kosad živi u zamku4 pita čovek.

Kapetan, kaže mu gostioničar, on je veoma bogat, a dama je prema svima dobra.$rema svima4 kaže čovek sebi i zagonetno se smeška, čak i prema meni4 onda seda i piše, akad završi, čita šta je napisao+ to je pesma, mračna i mirna, ali puna gorkih reči. 'ovek ondacepa hartiju i ostaje da sedi, kidajući papir na sve manje i manje parčiće. &eko kuca na vrata i

ulazi žena odevena u žuto. *na podiže veo, to je dama iz zamka : gospo#a 2iktorija, u punomsjaju. 'ovek naglo ustaje, njegovu tmurnu dušu kao da je obasjao svetionik. 2i ste tako dobri


40/90

prema svima, kaže on gorko, došli ste čak i meni. *na ne odgovara, samo stoji i gleda ga, ilice joj crveni sve više. 6ta hoćete4 pita on s istom gorčinom u glasu. 3a li ste došli da me podsetite na prošlost4 5ko je tako, sada je to poslednji put, uvažena gospo#o, jer odlazimzauvek. Mlada dama iz zamka i dalje ništa ne govori, ali joj usne drhte. *n kaže( "ar vamnije dovoljno što sam već jednom spoznao svoju ludost4 %lušajte onda, uradiću to još jednom( moje srce je želelo samo vas, ali nisam vas bio dostojan : jeste li sad zadovoljni4 *nnastavlja sa sve većom žestinom( vi ste me odbili, uzeli ste drugog. /a sam bio seljak, prostak,varvarin koji je u svojoj mladosti lutao kraljevskim lovištem- 5li čovek se onda sruči nastolicu, jeca i moli je( 5h, idite- *prostite mi i idite- %va rumen nestaje s lica dame iz zamka.*na govori, izgovarajući reči polako i jasno( 2olim vas+ nemojte me nikad više pogrešnorazumeti+ vi ste taj koga volim+ zbogom- !ako govori mlada dama iz zamka+ zatim skriva licedlanovima i hitro izlazi iz sobe...

%pustio je pero i zavalio se na stolici. !ako, tačka, kraj.


41/90

kad ugleda tog čoveka koji hoće da uzme njegovu senku. *n pljuje ka njemu i preti mustisnutom pesnicom, ali čovek stoji nepomično i čeka ga. 2rati se- dovikuje glas za njim. *nse osvrće i vidi glavu koja se kotrlja po putu i pokazuje mu pravac. !a glava je ljudska glava,i povremeno se bezglasno i neveselo smeje. *n ide za njom. 3anima i noćima glava sekotrlja, a on ide za njom. &a obali okeana glava propada u zemlju i nestaje. *n zagazi uokean i roni. *nda stoji ispred velike kapije gde zatiče ogromnu ribu koja laje. *na ima grivui laje na njega kao pas. za ribe stoji 2iktorija. *n pruža ruke prema njoj, ona je neodevena,smeje mu se, a olujni vetar duva kroz njenu kosu. *n je doziva, čuje svoj krik : i budi se.

/ohanes ustaje i prilazi prozoru. %koro je dan, i u malom ogledalu na prozorskoj dascividi da su mu slepoočnice crvene. 1asi svetiljku i pri bledoj dnevnoj svetlosti još jednom čita

poslednju stranicu svoje knjige. *nda leže u krevet.

$redveče istog dana /ohanes je isplatio kiriju, poslao rukopis i napustio grad.*tputovao je u inostranstvo, niko nije znao kuda.


42/90

VI

2elika knjiga se pojavila, carstvo, uzavreli mali svet osećanja, glasova, vizija. Kupovala se,čitala i ostavljala na police. Meseci su prošli+ ujesen je /ohanes objavio još jednu knjigu. 6tasad4 &jegovo ime je sada bilo na svačijim usnama+ uspeh ga je pratio čak do udaljenogmesta, daleko od kuće, gde je napisao tu novu knjigu, knjigu tihu i jaku kao vino.

3ragi čitaoče, ovo je priča o 3idriku i zelini. $isana je u dobro vreme, u danimamalih briga, kada se sve lako podnosi, napisana s najboljom voljom na svetu za 3idrika koga je bog išibao ljubavlju.0

/ohanes je bio u inostranstvu, niko nije znao gde. prošlo je više od godinu dana prenego što je iko dobio neke vesti o njemu.

Mislim da je neko pred vratima0, rekao je jedne večeri stari mlinar.

ena i on sede mirno i osluškuju.

&e, nema nikog0, kaže ona. 3eset je sati, već je vreme za počinak.0

$rolazi nekoliko minuta.

5 onda se čuje snažno, odlučno kucanje, kao da je neko morao prvo da prikupihrabrost. Mlinar otvara. &apolju stoji gospo#ica iz zamka.

&e bojte se, to sam samo ja0, kaže i bojažljivo se smeši. )šla je+ daju joj stolicu, aliona ostaje da stoji. &a glavi ima samo šal, a na nogama lagane cipelice, iako još nije proleće istaze još nisu suve.

%amo sam htela da vas obavestim da na proleće dolazi poručnik0, kaže ona. Mojverenik. *n će možda ovde loviti šljuke. %amo sam to htela da vam kažem, da se ne

uznemirite.0


43/90

Mlinar i žena začu#eno gledaju mladu damu iz zamka. *vo je prvi put da su ikadupozoreni kako će gosti zamka pucati u šumi i polju. $onizno joj se zahvaljuju( kako je to pažljivo od nje.

2iktorija je došla do vrata i tu je stala.%amo sam zato došla0, rekla je. Mislila sam( stari su ljudi, ne bi škodilo da im

kažem.0

%tari mlinar je rekao(

Baš lepo što je mlada dama mislila na to. 5 sad je mlada dama pokvasila noge.0

&e, put je suv0, kratko je rekla. onako sam šetala ovuda. 9aku noć.0

9aku noć.0

*na podiže rezu i izlazi. *nda se okreće u dovratku i pita( )zgred : šta je s/ohanesom, da li vam se javlja40

&e, nema ni reči od njega, hvala na pitanju. &e javlja se.0

%igurno će uskoro doći. Mislila sam da možda imate neke vesti.0

&e, još od prošlog proleća. /ohanes je negde u stranim zemljama, kažu.0

3a, u stranim zemljama. 3obro mu ide. ) jednoj od svojih knjiga piše kako živi udanima malih briga. "nači da mu dobro ide.0

5h, bog to zna. Mi ga očekujemo, ali nam ne piše. &e piše nikome. Mi ga stalnoočekujemo.0

Možda mu je bolje tamo gde je, ako nema velikih briga. Ma da, njegova stvar. %amosam htela da znam dolazi li na proleće. /oš jednom laku noć.0

9aku noć.0

Mlinar i njegova žena izlaze pred vrata da je isprate i gledaju kako se uzdignute glavevraća u zamak, koračajući preko barica po raskvašenom putu.

&ekoliko dana kasnije stiglo je pismo od /ohanesa. 3olazi kući za nekih mesec dana,

kad završi svoju novu knjigu. 3obro mu je išlo ove godine, još jedna knjiga je skoro gotova,


44/90

mozak mu vri od života...

Mlinar se uputio u zamak. &a putu nalazi maramicu sa 2iktorijinim inicijalima+ morada ju je ispustila one večeri.

Mlada dama iz zamka je gore, ali se sluškinja ponudila da prenese poruku : o čemu jereč4

Mlinar ne govori. 8adije će da sačeka.

&a kraju silazi mlada dama.

;teli ste da mi kažete nešto40 pita i otvara vrata jedne od soba.

Mlinar ulazi, predaje maramicu i kaže( dobili smo pismo od /ohanesa.0

&a trenutak se izraz radosti ukazuje na njenom licu.

Mnogo vam hvala. 3a, to je moja maramica.0

on dolazi kući0, gotovo šapatom nastavlja mlinar.

&jen izraz je hladan.

1ovorite glasnije : ko dolazi40 govori ona.

/ohanes.0/ohanes. 3a, pa šta s tim40

*, ništa, samo... Mislili smo da bi trebalo da vam kažem. 1ovorili smo o tome, mojažena i ja, i ona je tako mislila. $itali ste prekjuče da li on dolazi na proleće. $a eto, dolazi.0

%igurno vam je drago0, kaže mlada dama iz zamka. Kada dolazi40

"a mesec dana.0

!ako znači. 3obro, ima li još nešto40&e. Mislili smo samo, zato što ste pitali... &e, nema ništa više. %amo to.0

Mlinar je ponovo tiho govorio.

spratila ga je. ) hodniku susreću njenog oca, i ona mu u prolazu govori, glasno iravnodušno( Mlinar mi kaže da /ohanes dolazi kući. %ećaš se /ohanesa40

mlinar izlazi kroz kapiju zamka i zaklinje se da nikada, nikada više neće biti takva

budala i slušati svoju ženu kada hoće da se petlja u nešto. !o će joj i reći.


45/90

VII

2itka mladica jasena pored jaza jednom mu je zapala za oko kao zgodan štap za pecanje+sada, posle mnogo godina, stablo je deblje od njegove ruke. ) čudu ga je pogledao i produžio. 3už rečne obale i dalje je džikljao neprohodan korov od paprati, čitava džungla pokojoj je stoka ugazila staze preko kojih se spajalo lišće paprati. $robijao se kroz korov kao udetinjstvu, razmahujući rukama i nogama napipavajući tlo. nsekti i gamižuća stvorenja bežali su pred moćnim čovekom.

1ore na kamenolomu pronašao je gloginje, bele anemone i ljubičice. )brao jenekoliko cvetova, njihov blagi poljski miris vratio ga je u prošle dane. ) daljini su se plavili bregovi susedne parohije, a s druge strane zaliva začula se kukavica.

%eo je+ počeo je da pevuši. *nda je začuo korake dole na stazi.

Bilo je veče, sunce je već zašlo, ali je njegova toplota još titrala u vazduhu. &adšumama, brdima i zalivom prostirao se beskrajan mir. &eka žena pela se prema kamenolomu.!o je bila 2iktorija. &osila je korpu.

/ohanes je ustao, rekao joj =dobro veče= i pokrenuo se kao da će da ode.

&isam htela da vam smetam0, rekla je. ;tela sam samo da uberem koji cvet.0

&išta nije rekao. &iti je pomislio da ona u svom vrtu ima sve moguće vrste cveća.

$onela sam korpu da stavim cveće u nju0, rekla je. 5li možda ga neću ni naći.$otrebno nam je za goste, za sto. maćemo društvo.0

*vde ima anemona i ljubičica0, rekao je. !amo gore obično ima hmelja. 5li možda je još rano za njega.0

Ble#i ste nego kad sam vas poslednji put videla0, primetila je. !o je bilo pre više oddve godine. *tputovali ste, čula sam. 'itala sam vaše knjige.0

$onovo ništa nije rekao. $alo mu je na pamet da bi mogao da kaže( 3obro, pozdravljam vas, gospo#ice 2iktorija, i da ode. *d mesta gde je stajao bio je jedan korak niže


46/90

do najbližeg kamena, odatle do nje još jedan, i onda bi mogao sasvim prirodno da se udalji.%tajala mu je nasred puta. mala je žutu haljinu i crveni šešir, bila je tajanstvena i prelepa+vrat joj je bio otkriven.

%tojim vam na putu0, promrmljao je i pošao korak niže. )spevao je da ne odanikakvo osećanje.

%ada ih je razdvajao samo jedan korak. *na se nije pokrenula, samo je ostala da stoji.1ledali su jedno drugom u lice. znenada je naglo pocrvenela, oborila pogled i sklonila se ustranu+ na licu joj se ogledala zbunjenost, ali smešila se.

$rošao je pored nje, a onda je stao+ dirnuo ga je njen tužni osmeh, njegovo srce je poletelo ka njoj i nasumce je rekao(

$retpostavljam da ste od onda često bili u gradu4 *d onda4... %ada se sećam gde jeuvek bilo cveća u stare dane( na brežuljku kod vašeg stuba za zastavu.0

*krenula se da ga pogleda i on je iznena#eno primetio da joj je lice bledo i uzbu#eno.

;oćete li te večeri doći kod nas40 rekla je. ;oćete li doći na našu zabavu4 $ravimozabavu0, nastavila je, i boja je počela da joj se vraća u lice. 3olaze ljudi iz grada. !o je ovihdana : obavestiću vas. 6ta kažete40

*n nije odgovarao. !o nije bilo društvo za njega, on nije pripadao zamku.

&e smete reći ne. &eće vam biti dosadno, mislila sam na to, imam iznena#enje zavas.0

7utao je.

2iše me ne možete iznenaditi0, najzad je rekao.

*na se ujela za usnu+ ponovo je beznadežan osmeh prešao preko njenog lica.

6ta očekujete da učinim40 bezbojno je rekla.

&e očekujem ništa od vas, gospo#ice 2iktorija. %edeo sam ovde na kamenu : otići ćuako hoćete.0

'ujte, bila sam ceo dan u kući, i onda sam došla ovamo. Mogla sam sasvim lepo da po#em uz reku, ili odem u nekom drugom pravcu, nisam morala da do#em ovamo...0

3raga mlada damo, ovo mesto je vaše a ne moje.0

/ednom sam vam nanela bol, /ohanes, htela bih da vam to nekako nadoknadim.


47/90

"aista imam iznena#enje za vas i verujem... to jest nadam se da će vam biti drago. &e moguda kažem više od toga. 5li zaista želim da ovog puta do#ete.0

5ko vam to čini zadovoljstvo, onda ću doći.0

;oćete li40

3a, i hvala vam na ljubaznosti.0

Kad je stigao do šume, okrenuo se i pogledao natrag. *na je sedela+ korpa je bila pored nje. &ije pošao kući, već je šetao gore:dole putem, ispunjen stotinama protivrečnih

misli. znena#enje4 *na je to maločas rekla, pre nekoliko minuta, glas joj je podrhtavao.2rela, nervozna radost rasla je u njemu, srce mu je silovito tuklo i bilo mu je kao da hoda povazduhu. da li je to puka slučajnost što je danas bila u žutoj haljini4 "apazio je njenu šakuna kojoj je nekad nosila prsten : tamo sad nije bilo prstena.

$rolazi sat vremena. Mirisi šume i polja lebdeli su oko njega, prodirali u njegova pluća, u njegovo srce. %eo je, a onda legao na le#a, s rukama pod glavom, i dugo osluškivaoglasove kukavice, nalik na zvuke laute, s druge strane zaliva. %trasna pesma ptica titrala je uvazduhu.

"nači ponovo mu se dogodilo- Kada se u toj žutoj haljini i kao krv crvenom šeširu popela do njega u kamenolom, bila je kao zalutali leptir koji leprša s kamena na kamen iizbija na svetlost pred njim. &isam htela da vam smetam0, rekla je, smešeći se+ osmeh joj je

bio crven, celo lice joj je bilo obasjano, rasipala je zvezde oko sebe. &a vratu su joj se videlenežne plavičaste vene, a nekoliko pegica pod očima davale su neku toplu boju njenom licu.

mala je dvadeset leta.

znena#enje4 &a šta je mislila4 Možda je htela da mu pokaže njegove knjige, da mu pokaže ta dva:tri izdanja i time ga obraduje, jer ih je kupila i rasekla listove4 Molim vas, prihvatite ovo malo pažnje, ovu nagradnu utehu- &emojte prezreti moju skromnu ponudu-

&aglo je ustao. 2iktorija se vraćala+ korpa joj je bila prazna.

&iste našli cveće40 odsutno je upitao.


48/90

&e, odustala sam. &isam ga u stvari ni tražila, samo sam sedela tamo.0

*n je rekao( Baš sad razmišljam kako nema nikakve potrebe da i dalje mislite kakoste mi naneli bol. 2i nemate šta da nadokna#ujete bilo kakvom utehom.0

&e40 rekla je, iznena#ena. 8azmišljala je o tome, gledajući ga. &e4 Mislila sam dasam tada... &e želim da budete kivni na mene zbog onoga što se desilo.0

%ve je u redu, nisam ni najmanje kivan na vas.0

8azmišljala je još malo. *djednom se pribrala.

) redu onda0, rekla je. !rebalo je da znam. !o i nije moglo da ostavi toliki utisak.3obro, onda nećemo više o tome.0

&e, to nam zaista ne treba. Moji utisci vam ionako ništa ne znače, ni sad kao ni pre.0

"bogom0, rekla je. 2idećemo se.0

"bogom0, odgovorio je.

$ošli su svako svojim putem. *n je stao i okrenuo se. *tišla je- spružio je ruke,šaputao nežne reči( &isam kivan na tebe, o ne+ i dalje te volim, volim te...

2iktorija-0 uzviknuo je.

'ula je, trgla se i okrenula, ali je nastavila svojim putem.

$rošlo je nekoliko dana. /ohanes je bio ispunjen nemirom( nije mogao da radi, nijemogao da spava, skoro sve svoje vreme provodio je u šumi. $opeo se na brežuljak sa borovima, na kome je bila istaknuta zastava zamka+ zastava se vijorila. sto kao i zastava na

okrugloj kuli zamka.

!a čudna napetost nije popuštala. !rebalo je da u zamak do#u gosti, spremala sesvečanost.

$opodne je bilo mirno i toplo+ reka je ravnomerno tekla kroz sprženi predeo. $arobrod je klizio ka kopnu, ostavivši za sobom lepezu belih pruga u zalivu. z zamka su izašle četirikočije i uputile se ka pristaništu.

Brod je privezan za kopno, gospoda i gospo#e su izašli na obalu i posedali u kočije. zzamka su zapraštale puške+ dva čoveka su stajala u okrugloj kuli, punili su puške i pucali,


49/90

punili i pucali. Kada su opalili dvadeset i jedan put, kočije su prošle kroz kapiju zamka i pucnjava je prestala.

3a, u zamku se spremala svečanost, sa zastavama i pucnjavom u znak dobrodošlice.

) kočijama je sedelo nekoliko o icira u uni ormi+ možda je tu bio i *to, poručnik./ohanes je sišao sa brežuljka i pošao kući. %ustigao ga je jedan čovek iz zamka i

zaustavio ga. 'ovek je u kapi nosio pismo+ poslala ga je gospo#ica 2iktorija i treba da prenese odgovor.

/ohanesu je srce uzbu#eno kucalo dok je čitao pismo. 2iktorija ga je ipak pozvala, pisala mu je srdačnim rečima i molila ga da do#e. *dgovorite po glasniku.0

%ilna i nenadana radost ga je obuzela+ krv mu je navrla u glavu i rekao je čoveku da ćedoći+ da, hvala, odmah će doći.

*vo je za vas.0

3ao je glasniku apsurdno veliku napojnicu i požurio kući da se presvuče.


50/90

VIII

$rvi put u životu prošao je kroz kapiju zamka i popeo se stepenicama na sprat. znutra je donjega dopirao žamor glasova, srce mu je tuklo, pokucao je i ušao.

) susret mu je izašla još mlada domaćica zamka, toplo ga pozdravila i stegla mu ruku.

Baš se raduje što ga vidi, seća ga se još iz vremena kad je bio ovako malen+ a sada je velikičovek... 'inilo se da hoće još nešto da mu kaže+ dugo mu je držala ruku i ispitivački gagledala.

$rišao je i gospodar zamka i pružio mu ruku. Kao što je njegova žena rekla, velikičovek, više nego u jednom pogledu. %lavan čovek. "aista mu je drago...

$redstavili su ga gospodi i damama, komorniku koji je nosio svoje ordenje,komornikovoj supruzi, lokalnom veleposedniku, i *tu, poručniku. 2iktorija se nije pojavila.

$rošlo je neko vreme. *nda je ušla 2iktorija, bleda, čak nesigurna+ vodila je jednumladu damu za ruku. *bišle su odaju, rukovale se sa svim gostima, sa svakim razmenile kojureč. %tale su pred /ohanesom.

2iktorija se nasmešila i rekla(

2idite, tu je Kemila : zar to nije iznena#enje4 2i se poznajete.0

) prvim trenucima /ohanes je stajao preneražen, ukopan u mestu. "ar to nije

iznena#enje( 2iktorija je bila dovoljno ljubazna da prona#e sebi zamenu. 'ujte, vas dvoje,idite i uživajte jedno s drugim- $roleće je u punom cvatu, sunce sija+ otvorite prozore akohoćete, jer iz vrta miriše, čak i čvorci vode ljubav na vrhovima breza. "ašto ne razgovarate jedno s drugim4 ;ajde, smejte se-

3a, mi se znamo. *vde ste me upecali iz mora0, vragolasto je rekla Kemila.

Bila je mlada, lepa, vesela, u ružičastoj haljini, još nije napunila sedamnaestu. /ohanes je stegao zube i smejao se i šalio. Malo:pomalo, njene razdragane reči su ga zaista raskravile+dugo su razgovarali+ lupanje srca je popustilo. *na je još iz detinjstva sačuvala dražesnu


51/90

naviku da nagne glavu u stranu i iščekujući sluša kada on govori. 3obro ju je pamtio+ ničimga nije iznenadila.

2iktorija ponovo ulazi, hvata poručnika za lakat, vodi ga do /ohanesa i kaže(

$oznajete li *ta : mog verenika4 &adam se da ga se još sećate.0

1ospoda se sećaju. zgovaraju prikladne reči, klanjaju se koliko je prikladno i razilazese. /ohanes ostaje sam sa 2iktorijom. *n kaže(

3a li je to bilo iznena#enje40

3a0, odgovara ona, nekim uvre#enim, nervoznim tonom. )činila sam najbolje štosam mogla, nisam znala šta bih drugo. &emojte sad biti nerazumni, bolje mi zahvalite+ videla

sam da vam je bilo drago.0;vala vam onda. 3a, bilo mi je drago.0

Beskrajan očaj ga je obuzeo+ lice mu je sasvim pobledelo. 5ko mu je ikad nanela bol,sada je bogato nadokna#en i utešen. Bio joj je iskreno zahvalan.

vidim da danas nosite prsten0, rekao je potmulim glasom. &emojte ga opetskidati.0

7utala je.&e, sad ga sigurno neću više skidati0, odgovorila je.

*či su im se srele. )sne su mu drhtale, pokazao je glavom ka poručniku i rekao promuklo i grubo( mate ukusa, gospo#ice 2iktorija. *n je lep čovek.


52/90

2iktorija ju je čula i rekla(

;oće da bude sam. mene je najurio.0 5 onda mu je iznenada prišla i glasno murekla( %igurna sam da smišljate neko izvinjenje. &e treba da brinete o tome. &aprotiv, ja

treba vama da se izvinim, jer sam vam tako kasno poslala poziv. !o je bilo vrlo nepažljivo smoje strane. "aboravila sam vas do poslednjeg trenutka, umalo da vas sasvim zaboravim. 5linadam se da ćete mi oprostiti, jer je bilo toliko stvari na koje sam morala da mislim.0

*n ju je nemo gledao+ čak je i Kemila začu#eno gledala čas jedno, čas drugo.2iktorija je stajala pred njima sa zadovoljnim izrazom na svom hladnom, bledom licu.*svetila se.

!akvi su naši mladi kavaljeri0, rekla je Kemili. &e smemo očekivati previše od njih.


53/90

jednom hteli da sednu.0

*prostite-0 iznenada je rekla 2iktorija tik iza njega.0

%klonio se u stranu.

)zela je njegovu kartu i pomerila je nekoliko mesta dalje, sedam mesta dalje, kraj jednog starog čoveka koji je nekada bio domaći učitelj u zamku i za koga se govorilo da pije. &atrag je donela drugu kartu i sela.

*n je stajao i posmatrao celu predstavu. 3omaćica se, u velikoj neprilici, pozabavilanečim na drugoj strani stola i izbegavala je da ga pogleda.

)zdrman i potpuno pometen, otišao je na svoje novo mesto+ njegovo ranije mesto

zauzeo je jedan 3itle ov prijatelj iz grada, mlad čovek sa dijamantskim dugmadima nakošulji. 9evo od njega sela je 2iktorija, desno Kemila. večera je počela.

%tari domaći učitelj sećao se /ohanesa kao dečaka, i me#u njima se razvio razgovor.)čitelj je rekao da se i on u svojim mladim danima bavio poezijom+ još uvek čuva rukopise :možda bi /ohanes mogao da ih pročita kad na#e vremena. $ozvan je na ovu svetkovinu da bi podelio porodičnu radost povodom 2iktorijine veridbe. 1ospodar i gospodarica zamka su mu priredili to iznena#enje kao starom prijatelju.

&isam ništa vaše čitao0, rekao je. Kad nešto hoću da čitam, čitam samog sebe+imam punu ioku pesama i priča. *ne treba da se objave posle moje smrti. &a kraju krajeva,hteo bih da svet sazna ko sam bio.


54/90

zatim nove usklike bravo i ura, i kucanje čašama. /ednom je pogledao u pravcu 2iktorije+ bila je bleda i delovala je izmučeno, gledala je u sto. Kemila mu je klimnula glavom i nasmešilase, a on je uzvratio.

3omaći učitelj je i dalje govorio. 9epo je to, baš lepo kad se dvoje ljudi uzmu. /anisam bio te sreće. Bio sam mlad student s dobrim izgledima, s mnogo dara+ otac mi je imaouvaženo ime, veliku kuću, bogatstvo, čitavu lotu brodova. Mogao bih čak da kažem da samimao vrlo velike izglede. ona je bila mlada, iz otmene kuće. eto, došao sam kod nje iotvorio joj svoje srce. &e, odgovorila je. Možete li to da shvatite4 &e, ne želi me, rekla je.


55/90

5li ja nikada nisam bio u prašini. &ikada. %ačuvao sam svoj ponos i odbio je. 6takažete na to40

/ohanes je ćutao.

2i ste možda ipak u pravu0, rekao je stari učitelj. !ako mi boga i svih an#ela0, planuo je iznenadnom žestinom, u pravu ste. &a kraju je uzela jednog starog kapetana+neguje ga, seče mu meso na tanjiru i gazduje u kući. /ednog artiljerijskog kapetana.0

/ohanes je pogledao u stranu. 2iktorija je sedela sa čašom u ruci i gledala u njegovom pravcu. 2isoko je podigla čašu. )zdrhtao je i podigao svoju čašu. 8uka mu se tresla.

*na je tada glasno pozvala čoveka pored njega i smejala se+ dozivala je starogučitelja.

/ohanes je spustio čašu i uspeo da izmami iz sebe slabašan osmeh. %vi su videlinjegovo poniženje.

%tari učitelj je do suza bio dirnut tom ljubaznom pažnjom svoje učenice. Brzo jeispraznio čašu.

evo me sada, star čovek0, nastavio je, evo me, hodam po svem, sam i nepoznat.!ako mi je bilo su#eno. &iko ne zna šta je u meni+ ali nikada me niko nije čuo da se žalim.Kakva ono beše priča za grlicu4 &ije li to grlica, ta čuvena tužna ptica koja prvo zamuti bistruizvorsku vodu pre nego što pije40

!o već ne znam.0

&e4 )be#en sam ipak da je ona. 5 to je ono što ja radim. &isam dobio onu koju jetrebalo da dobijem u životu, ali, uprkos tome, nisam nesklon radostima. *sim što ih zamutim.)vek ih prvo zamutim. !ada razočaranje koje usledi ne može da me uzdrma... $ogledajte

2iktoriju. *na mi je sada nazdravila. /a sam joj bio učitelj+ ona je sad pred udajom, što meveoma raduje, osećam jednu sasvim ličnu sreću, kao da mi je ro#ena kći. %ada ću možda učitinjenu decu. 3a, uprkos svemu, u životu uvek ima nekih radosti. 5li to što ste rekli osažaljenju i ženama i oborenim glavama : što više o tome mislim, sve ste više mi se čini daste u pravu. %am bog zna, vi ste... zvinite me časkom.0

)stao je, uzeo čašu i otišao do 2iktorije. 2eć se malo klatio i hodao je vrlo pogureno.


56/90

)sledile su nove zdravice, sad je govorio poručnik, a veleposednik je nazdraviodamama i posebno domaćici zamka. *djednom je ustao čovek sa dijamantskom dugmadi i pomenuo /ohanesovo ime. 3obio je odobrenje da mladom pesniku uputi pozdrav mladih.1ovorio je najljubaznijim rečima : to su bili dobronamerni izrazi zahvalnosti, priznanja idivljenja vršnjaka.

/ohanes gotovo da nije verovao svojim ušima. 6apatom je upitao domaćeg učitelja(

3a li s

Documents

Knut Hamsun - Viktorija.pdf