Kodeks Profesionalne Etike Advokata

7/24/2019 Kodeks Profesionalne Etike Advokata

1/25


2/25

nevinosti, o garancijama neophodnim za odbranu, o fer i nepristrasnom suenju bez nepotrebnogodugovlaenja;

- nalazei da je advokatura slobodna profesija i zanimanje u okviru javnog poretka, da je advokat posebaninilac pravosudnog sistema i da je, kao zastupnik i savetodavac u svim pravnim stvarima, osim dunostida titi ili ostvaruje interese klijenta, podjednako duan da svojim profesionalnim i drugim javnimdelovanjem doprinosi vladavini prava, zakonitosti i pravinosti;

- uverena da posebna moralna odgovornost advokata proizlazi iz injenice da deluje u domenu u kojem

klijent ne poznaje propise, praksu i sistem ustanova i da nezavisno, struno, savesno i samostalnoobavljanje advokatske profesije predstavlja jednu od osnovnih garancija u ostvarivanju, zatiti iunapreenju ljudskih sloboda i prava;

- svesna da od naina rada i ponaanja svakog advokata ponaosob zavise znaaj i ugled advokature ucelini, a da advokatske komore imaju obavezu da ustanove i odravaju standarde profesionalnogponaanja i deontoloke etike advokata;

na sednici odranoj 11. februara 2012. godine u Beogradu donela je

KODEKS

PROFESIONALNE ETIKE ADVOKATA

("Sl. glasnik RS", br. 27/2012)

A. OPTI DEO

I - OSNOVNE ODREDBE

1. Osnovi profesionalne etike

1.1. U drutvu zasnovanom na vladavini prava advokat ima visoki stepen profesionalne odgovornosti, kojaproistie iz obaveze da svoja znanja i sposobnosti podjednako posveti klijentima i interesima zakonitosti i

pravde.

1.2. Pravne i etike obaveze advokata vezane su za njegov odnos prema advokatskoj profesiji, klijentima,sudovima i drugim organima pred kojima zastupa, prema drugim advokatima, strankama koje imaju ilizastupaju suprotan interes od interesa klijenata, prema advokatskim pripravnicima, pravnoj struci uopte isvakom njenom pripadniku posebno, prema advokatskoj komori i javnosti.

1.3. Pravne i etike obaveze advokata zasnovane su na Ustavu, zakonu i drugim vaeim propisima,potvrenim meunarodnim ugovorima, meunarodnim pravnim aktima o advokaturi, statutu advokatskekomore (dalje: statut) i Kodeksu profesionalne etike advokata (u daljem tekstu: Kodeks).
http://www.paragraf.rs/propisi_download/kodeks_profesionalne_etike_advokata.pdfhttp://www.paragraf.rs/propisi/kodeks_profesionalne_etike_advokata.htmlhttp://www.paragraf.rs/propisi/kodeks_profesionalne_etike_advokata.html


3/25

2. Smisao, cilj i domaaj Kodeksa

2.1. Kodeks je skup pravila o profesionalno-etikimdunostima advokata.

2.2. Kodeks se odnosi na advokate i advokatske pripravnike upisane u imenike advokatskih komora nateritoriji Republike Srbije i advokate iz drugih drava koji, u skladu sa zakonom, zastupaju na teritorijiRepublike Srbije.

2.3. Nepoznavanje Kodeksa ne opravdava.

2.4. Kada advokatsku delatnost obavlja u inostranstvu, advokat je duan da potuje i meunarodnapravila profesionalne etike i pravila profesionalne etike advokata u dravi u kojoj zastupa.

2.5. Povreda Kodeksa osnov je disciplinske odgovornosti advokata.

2.6. Advokatska komora propisuje disciplinsku odgovornost i sprovodi disciplinski postupak zbog povredeKodeksa.

2.7. Ako u Kodeksu ne postoji pravilo koje se na odreeni sluaj moe neposredno primeniti, Kodeks ebiti primenjen u skladu sa smislom njegovih naela.

3. Znaenje izraza

3.1. Pojedini izrazi upotrebljeni u Kodeksu imaju sledee znaenje:

3.1.1.Advokaturaje profesionalno obavljanje advokatske delatnosti.

3.1.2. Zastupanjeje celokupna profesionalna delatnost advokata, ukljuujui zastupanje u graanskom iupravnom postupku, odbranu u krivinom, prekrajnom, trgovinsko-prestupnom i disciplinskom postupku,posredovanje, savetovanje i sve druge vidove pravne pomoi u ostvarivanju i zatiti sloboda, prava iinteresa graana i pravnih lica.

3.1.3.Advokatje svaki advokat ponaosob i svi advokati koji jesu ili su bili pripadnici zajednikeadvokature.

3.1.4. Zajednika advokaturaje svaki oblik udruenog, ortakog ili drugog zakonom i ugovorom ureenogzajednikog rada advokata.

3.1.5. Klijentje lice koga advokat zastupa.

3.1.6. Strankaje lice koje se obratilo advokatu za pomo do trenutka prihvatanja zastupanja, kao i svakidrugi uesnik postupka u kome advokat zastupa, osim klijenta i suprotne stranke.

3.1.7. Suprotna strankaje lice iji interes je u odreenom predmetu suprotan interesu klijenta.

3.1.8.Advokatska komoraje Advokatska komora Srbije i nadlena advokatska komora u sastavuAdvokatske komore Srbije;

3.1.9. Statutje Statut Advokatske komore Srbije i statut nadlene advokatske komore u sastavuAdvokatske komore Srbije.

3.1.10. Kolegaje drugi advokat.

3.1.11. Naknada su nagrada i trokovi po Tarifi o nagradama i naknadama trokova za rad advokata(dalje: Tarifa).


4/25

3.2. Izrazi iz take 3.1. imaju drugaije znaenje kada je to u Kodeksu izriito navedeno.

3.3. Izrazi kojima se u Kodeksu u gramatikom mukom rodu izraavaju profesija, zanimanje i status,podrazumevaju prirodni muki i enski rod.

II - NAELA

4. Nezavisnost

4.1. Advokat zastupa nezavisno, u skladu sa svojim uverenjima, zasnovanim na pozitivnom pravu, pravnojnauci i praksi, meunarodnim pravnim standardima, statutu i Kodeksu.

4.2. Advokat treba da preduzme odgovarajue pravne mere da bi se spreio i kaznio svako ko, u ciljuuticanja na njegovo zastupanje, primenjuje prinudu, pretnju, silu ili druge nedozvoljene pritiske, ili ko ga,povodom zastupanja koje je u skladu sa pravilom 4.1. Kodeksa, podvrgava sankcijama ili pretnjisankcijama.

4.3. Odstupanje od naela nezavisnosti, koje ne ukida njegovu sutinu, doputeno je samo u merineophodnoj za rad zajednike advokatske kancelarije.

5. Samostalnost

5.1. Odluke o prihvatanju, nainu i prestanku zastupanja advokat donosi samostalno.

5.2. U granicama propisanim zakonom, statutom i Kodeksom, advokat samostalno odluuje:

5.2.1. o organizaciji rada svoje kancelarije;

5.2.2. o evidenciji klijenata i predmeta;

5.2.3. o zapoljavanju saradnika, pripravnika i osoblja;

5.2.4. o nainu rada, obuci i prinadlenostima lica koje zapoljava;

5.2.5. o raspolaganju sredstvima ostvarenim svojim radom;

5.2.6. o udruivanju u zajedniku advokaturu i pristupanju drugim oblicima profesionalne saradnje;

5.2.7. o ueu u javnim raspravama o radu pravosua, pravnim problemima i drugim pitanjima od optegznaaja;

5.2.8. o pokretanju inicijative za donoenje, reformisanje, ili osporavanje zakona i drugih propisa;

5.2.9. o ulanjenju u struna i profesionalna udruenja u zemlji i inostranstvu;

5.2.10. o obavljanju poslova koji nisu nespojivi sa advokaturom.

5.3. Odstupanje od naela samostalnosti, koje ne ukida njegovu sutinu, doputeno je samo u merineophodnoj za zajedniku advokaturu.

6. Strunost

6.1. Advokat je duan da zastupa struno,sa znanjem za koje je stekao kvalifikacije.


5/25

6.2. Advokat treba da prati propise, pravnu praksu i strunu literaturu i da obnavlja, usavrava i proirujesvoje pravno i opte obrazovanje.

6.3. Cilj pravnog obrazovanja je i izuavanje pravnih vetina, razvijanje oseaja za etike vrednosti izatitu ljudskih sloboda i prava, podsticanje brige za rad u korist klijenta i pruanje podrke zakonitojdelotvornosti pravosua.

6.4. Advokat ne sme da ulazi u bilo kakve poslovne veze sa nadripisarima.

7. Savesnost

7.1. Advokat je duan da zastupa savesno.

7.2. Savesnost advokata sastoji se u briljivom, marljivom, odlunom i blagovremenom zastupanju.

7.3. Advokat je duan da bez odlaganja ukae na sve povrede prava i druga krenja zakona na tetuklijenta.

7.4. Interese klijenta advokat treba da stavi ispred sopstvenih interesa i interesa svojih kolega, drugihuesnika u postupku i treih lica.

7.5. Na zastupanje ne smeju uticati politika ili verska uverenja, niti nacionalna, rasna ili etnikapripadnost.

8. Potenje

8.1. ast, potenje i moralna vrstina odlike su profesionalnog rada advokata.

8.2. Advokat treba da klijenta obavesti potpuno, otvoreno i iskreno o pravnoj oceni sluaja, proceni izgledaza uspeh i izvravanju ili neizvravanju svojih obaveza.

8.3. U profesionalnom radu advokat sme da koristi samo doputena i asna sredstva.

8.4. Advokat ne sme da sudeluje u nedozvoljenom pribavljanju prava, niti da se poziva na dokaze za kojezna da su lani ili pribavljeni na nezakonit nain.

9. Poverljivost

9.1. Pouzdanje u tajnost podataka koje je klijent preneo advokatu od sutinske je vanosti za pruanjepravne pomoi, pravnu sigurnost i sprovoenje pravde.

9.2. Privilegija poverljivosti u odnosima advokata i klijenta predstavlja ljudsko pravo, bitnu pretpostavkustrunog i savesnog zastupanja i nezamenljiv uslov nezavisnosti i samostalnosti advokatske profesije.

9.3. Izuzeci od poverljivosti doputeni su samo u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom.

10. Dostojnost

10.1. U zastupanju, ponaanju, javnom istupanju i privatnom ivotu koji je dostupan uvidu javnosti,advokat treba da uva vlastiti ugled i ugled advokature.

10.2. Nainom rada i ivota advokat treba da doprinosi znaaju, drutvenoj ulozi i pravnoj neophodnostiadvokature.


6/25

11. Nespojivost

11.1. Advokat se ne moe baviti poslovima koji naruavaju znaaj i ugled advokature.

11.2. Advokat ne sme da prihvati poslove i zvanja koji bi ga doveli u podreen poloaj, naveli na nekritikoizvravanje tuih naloga, ili njegov rad uslovljavali takvom vrstom obaveza ili pogodnosti koje bi ugrozilenjegovu nezavisnost i samostalnost.

11.3. Nespojivo je sa advokaturom istovremeno obavljanje bilo koje druge profesije i delatnosti, izuzev u

oblasti nauke, knjievnosti, umetnosti, publicistike, pravnog obrazovanja, posredovanja, humanitarnograda, prevodilatva i sporta.

11.4. Rukovodei poloaj advokata u politikoj stranci nije spojiv sa rukovodeim poloajem u advokatskojkomori.

11.5. Advokat moe da bude rukovodilac ili lan dravnog organa u koji se po zakonu bira iz redaadvokata ili meu advokatima, kao i strunih, radnih ili savetodavnih dravnih tela i tela nevladinogkaraktera, upravnih i ureivakih odbora, ili izdavakih saveta u organizacijama, pod uslovom da nije nastalnom radu i da taj rad nije u suprotnosti sa naelima advokature.

12. Odgovornost

12.1. U zastupanju advokat je odgovoran za savete koje je dao ili propustio da d, i za mere koje jepreduzeo ili propustio da preduzme.

12.2. Advokat u svakom trenutku treba da bude svestan svoje odgovornosti i da sa njom uskladi svojepostupke, posebno kada se opredeljuje izmeu sukobljenih vrednosti i interesa.

12.3. Odgovornost advokata ne odnosi se na posledice rizika na koje je upozorio klijenta, ako se ne radi osluaju iz pravila 22.4. i 26.3., kada je obavezan da odbije ili otkae zastupanje, i ako klijent svojimpotpisom ili na drugi pouzdan nain izriito potvrdi da mu je na takve rizike ukazano, da ih je svestan i daih prihvata.

13. Odmerenost

13.1. Advokata treba da preporuuju strunost, sposobnost, uspeh, ugled i poverenje koje je stekaosvojim radom i ponaanjem.

13.2. Advokat ne sme da nudi svoje profesionalne usluge, niti da stie klijente reklamom, nelojalnomkonkurencijom, na neastan ili na drugi nedoputen nain.

III - ADVOKATSKA TAJNA

14. Predmet tajne

14.1. Advokatsku tajnu predstavlja sve to je klijent, ili lice ovlaeno od strane klijenta, poverio advokatu,ili to je advokat, u sluaju u kome zastupa, na drugi nain saznao ili pribavio, u pripremi, tokom i poprestanku zastupanja.

14.2. Obaveza uvanja tajne podjednako se odnosi na:

14.2.1. podatke, isprave (spise, predmete, dokumente, elektronske, tonske ili video, zapise i snimke) idepozite koji su u vezi sa zastupanjem saopteni, prikazani ili predati advokatu, bez obzira da li se ispravei depoziti nalaze u advokatskoj kancelariji, ili su, po nalogu ili pod nadzorom advokata, privremenosmeteni na drugo mesto;


7/25

14.2.2. poverljive podatke koje je advokat saznao od lica ijeg zastupanja se nije prihvatio (stranke), ili odsuprotne stranke, koja mu se, pre pokretanja postupka pred nadlenim organom, obratila u ciljuporavnanja ili posredovanja.

15. uvanje tajne

15.1. Advokat tajnu uva tako to poverljive podatke ne iznosi ili pronosi, a poverljive isprave ininedostupnim treim licima.

15.2. Advokat tajnu uva i bez posebnog zahteva klijenta, na osnovu savesne procene svih okolnosti kojemogu uputiti na zakljuak o tome ta klijent eli ili ta je u njegovom interesu da ostane poverljivo.

15.3. Optepoznate, javno objavljene ili u javne knjige zavedene injenice, advokat uva kao tajnu akojeklijent to od njega posebno zahtevao, ili ako iznoenje ili pronoenje ovih injenica moe da povredi ugled,ast, privatnost ili druge interese klijenta, njegovih srodnika ili naslednika.

15.4. Obaveza uvanja advokatske tajne nije vremenski ograniena.

15.5. U cilju uvanja tajne advokat treba:

15.5.1. da upozori i lino obavee svoje saradnike, slubenike, pripravnike i sva lica koja angauje tokomzastupanja, na uvanje advokatske tajne i na posledice krenja ove obaveze;

15.5.2. da u prenoenju poverljivih sadraja potom, telefonom, telefaksom, elektronskim putem, ili nadrugi posredan nain, postupa sa razumnim oprezom i na najmanju meru svede mogunost da tajna budeotkrivena, bilo sluajno bilo zloupotrebom sredstava komunikacije;

15.5.3. da u okolnostima kada zna ili ima opravdanog razloga da posumnja da se njegovi razgovori saklijentom sluaju ili prislukuju, a posebno u policiji, zatvoru ili pritvoru, klijenta upozori na ovu opasnost ina rizik da mu pod ovim uslovima saopti poverljive podatke;

15.5.4. da lino, ili posredstvom pouzdanog poverenika, nadzire izradu prepisa, kopija ili snimaka

poverljivih isprava;

15.5.5. da isprave na odgovarajui nain zbrine i uva;

15.5.6. da na poverljivost sadraja upozori lice kome je ovlaen da takav sadraj prenese.

15.6. Ne smatra se povredom advokatske tajne kada advokat iznosi podatke ili ini dostupnim isprave,koje mu je poverio klijent, ili lice ovlaeno od strane klijenta, u meri koja je neophodna za ostvarenjesvrhe zastupanja.

15.7. Kada se pred dravnim organom poziva na advokatsku tajnu advokat sam procenjuje da li i kojipodaci i isprave ine predmet tajne, obrazlaui samo osnov iz pravila 14. ovog Kodeksa.

15.8. Smatrae se krenjem naela potenja kada advokat, pod izgovorom uvanja tajne, odbije da iznesepodatke koji nisu predmet tajne.

15.9. Advokat koji upuuje kolegi iz druge drave poverljivo obavetenje, treba da na jasan nain izrazi daobavetenje ima takav karakter, a primalac je duan da takvo obavetenje vrati bez otkrivanja njegovogsadraja, ako oceni da ih bilo kog razloga ne bi bio u mogunosti da poverljivost sauva.

16. Otkrivanje tajne

16.1. Advokat ima pravo da otkrije advokatsku tajnu:


8/25

16.1.1. kad mu klijent ili lice iz pravila 14.2.2. Kodeksa to na nesumnjiv nain dozvoli;

16.1.2. kada je to neophodno radi spreavanja izvrenja najavljenog krivinog dela sa znatnomdrutvenom opasnou;

16.1.3. kada je to neophodno za odbranu samog advokata u postupku koji se protiv njega vodi po prijavi ilitubi klijenta, lica koje je u ime klijenta advokatu poverilo podatke ili isprave, ili lica iz pravila 14.2.2.Kodeksa;

16.1.4. kada je to neophodno za odbranu interesa i prava samog advokata ili njegovih bliskih srodnika isaradnika, ako su ti interesi i prava objektivno znaajniji od sadraja tajne.

16.2. O odluci da iskoristi pravo na otkrivanje tajne, advokat je duan, uvek kada priroda sluaja ikonkretne okolnosti to dozvoljavaju, a moralni obziri preporuuju, da bez odlaganja obavestilice na kojese tajna odnosi.

16.3. Advokat je duan da klijenta upozori na svoju zakonsku obavezu da u odreenim pravnimsluajevima neke podatke evidentira i prenese nadlenom organu, pre nego to mu ih klijent poveri.

16.4. Prilikom otkrivanja tajne advokat u najveoj moguoj meri treba da potedi linost i interese klijenta,ili lica iz pravila 14.2.2. Kodeksa, da izbegne publicitet, a da u sluaju iz pravila 16.1.2. ne otkriva line

podatke, ve samo okolnosti koje su dovoljne da se kriminalna radnja sprei ili prekine.

IV - NEDOPUTENO STICANJE KLIJENATA

17. Zabrana reklamiranja

17.1. Advokat ne sme javno da hvali svoje znanje i sposobnosti niti da se reklamira.

17.2. Smatrae se da advokat kri zabranu reklamiranja, naroito kada:

17.2.1. istie, deli ili u javnim medijima, u elektronskom predstavljanju i u drugim publikacijama objavljuje

saoptenja kojima nudi svoje usluge, ili kada dozvoljava da takve ponude budu unete u oglase i reklamnimaterijal drugih pravnih ili fizikih lica;

17.2.2. organizuje ili koristi usluge posrednika, agenata ili treih lica koji ga reklamiraju, a naroito kada utu svrhu dogovara upuivanje klijenata sa licima u pritvoru ili zatvoru i licima zaposlenim u policiji, sudu,tuilatvu, upravi i drugim organima vlasti;

17.2.3. daje drugome svoje posetnice ili blanko punomoja radi dalje raspodele potencijalnim klijentima;

17.2.4. oznaava kancelariju, njen tampani materijal i druga obeleja (tabla, peat, memorandum,posetnice) na preterano upadljiv i neodmeren nain;

17.2.5. daje pravne savete u javnim glasilima, na javnim skupovima, ili izvan kancelarije pred nepoznatimosobama;

17.2.6. trai da bude uvrten u imenike, adresare, kataloge, vodie i sline prirunike kao izuzetni advokatili u okviru grupe izuzetnih advokata;

17.2.7. na senzacionalistiki ili samohvalisav nain predstavlja u javnosti svoje predmete, sposobnosti iuspehe.

17.3. Ne smatra se reklamiranjem iznoenje osnovnih podataka o roenju, kolovanju, naunom ilistrunom usavravanju, objavljenim radovima, opredeljenju za odreenu granu prava, poznavanju stranih


9/25

jezika, drutvenim i profesionalnim funkcijama advokata i obavetenje o strunoj spremi i poznavanjustranih jezika saradnika u advokatskoj kancelariji, ukoliko se ovi podaci predstave u tampanom materijalukoji se daje strankama i klijentima, ili u sredstvima elektronske komunikacije, na odmeren nain, istinito ibez samohvale.

18. Zabrana nelojalne konkurencije

18.1. Advokat ne sme da stie klijente nelojalnom konkurencijom.

18.2. Smatrae se da advokat pribegava nelojalnoj konkurenciji, naroito kada:

18.2.1. koristi poznanstva i veze sa osobama u organima vlasti, javnim slubama, medijima i drugimorganizacijama koje saobraaju sa najirim graanstvom, da bi dogovorio sistematsko upuivanjeklijenata;

18.2.2. generalno ili mimo uslova predvienih ovim Kodeksom nudi besplatno zastupanje ili zastupanje zanagradu niu od one koja je propisana advokatskom tarifom;

18.2.3. preporuuje se svojim prethodnim radom u pravosuu, upravi, ili organima predstavnike ili izvrnevlasti, ili svojim prethodnim ili postojeim profesionalnim, politikimi drutvenim angamanom;

18.2.4. obeava ili nagovetava korienje veza i sopstvenih ili tuih neprofesionalnih uticaja, ili uticajakoje moe da ostvari zahvaljujui svom prethodnom zaposlenju ili prethodnom ili postojeemprofesionalnom, politikom ili drutvenom angamanu;

18.2.5. javno oznaava rad neradnim danima ili mimo uobiajenog radnog vremena;

18.2.6. prima za saradnike sudije, tuioce i njihove zamenike, funkcionere i islednike u policiji, ilirukovodioce slubi u sudu, tuilatvu i organima uprave.

19. Zabrana neasnog ili drugog nedoputenog pridobijanja klijenata

19.1. Advokat ne sme da stie klijente na neastan i drugi nedoputen nain.

19.2. Smatrae se da advokat pribegava neasnom i drugom nedoputenom sticanju klijenata, naroitokada:

19.2.1 obeava uspeh, daje nerealne procene, ili dovodi stranku ili klijenta u zabludu u pogledu pravneprirode predmeta;

19.2.2. omalovaava druge advokate;

19.2.3. podstie ili ne osporava uverenje stranke ili klijenta u efikasnost korupcije, ili predlae ilinagovetava sopstveno sudelovanje u korupciji;

19.2.4. stupa u kontakt sa klijentima kolega i navodi ih da na njega prenesu zastupanje, ili preuzimaklijente kolega na nain suprotan ovom Kodeksu;

19.2.5. sarauje sa nadripisarima;

19.2.6. na raspravama i u drugim javnim istupanjima u svojstvu advokata izaziva incidente, u nameri danametne utisak odvanosti i stekne popularnost;

19.2.7. ustaljeno prima stranke ili klijente van kancelarije ili, kada su izuzetno razlozi za kontakt vankancelarije opravdani, to ini na neprikladnim mestima.


10/25

V - ISTUPANJE U JAVNOSTI

20. Istupanje u javnosti i struni rad

20.1. Kada u naunoj, pedagokoj i publicistikoj delatnosti, u strunim radovima, na strunim skupovimapravnika i u sredstvima javnog informisanja iznosi vlastito tumaenje propisa i pravnih pojava, ili ukazujena propise i pojave koje doprinose ili tete demokratskom poretku, vladavini prava, pravnoj sigurnosti islobodama i pravima graana, advokat moe da uz svoje ime istie i naziv profesije "advokat".

20.2. Advokat ne sme da koristi svoju naunu, pedagoku i publicistiku delatnost, niti istupanje nastrunim i drugim javnim skupovima da bi, u predmetu koji nije pravnosnano okonan ili u kome tekuprava za korienje vanrednih pravnih sredstava, agitovao i podsticao nedozvoljene pritiske u koristklijenta.

20.3. U naunoj, pedagokoj, publicistikoj i drugoj javnoj delatnosti, advokat ima pravo da iz predmeta ukome je zastupanje u toku, uz objektivan pristup, struno obrauje konano reena procesnopravnapitanja i ukazuje na povrede osnovnih sloboda i prava oveka.

20.4. Advokat treba da se uzdri da o drutvenim i pravnim pojavama, javno izrie ocene koje mogu tetitiinteresima klijenta.

20.5. U javnom istupanju advokat treba da vodi rauna o zabrani reklamiranja i o znaaju i ugleduadvokature.

20.6. Novinaru koji eli da obavesti javnost o njegovom predmetu, advokat treba da ukae na zabranureklamiranja.

20.7. Za vreme obavljanja funkcije, koja iziskuje prekid advokatske prakse, advokat ne sme da uz svojeime istie naziv profesije "advokat".

B. POSEBAN DEO

I - ZASTUPANJE

21. Prihvatanje zastupanja

21.1. Advokat moe da prihvati zastupanje samo kada stranka, ili lice ovlaeno od stranke, to od njegazatrai, ili kada mu je zastupanje dodeljeno odlukom nadlenog organa.

21.2. Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti zastupanje, osim u sluaju zabrana i naloga propisanihzakonom, statutom i Kodeksom.

21.3. Pri donoenju odluke o zastupanju advokat treba da vodi rauna o potrebi da nezavisno i

samostalno pruanje pravne pomoi, kakvo je povereno advokaturi, bude na raspolaganju svakome komeje dostupno i da bez opravdanog razloga pruanje takve pomoi ne odbije.

21.4. Na donoenje odluke o zastupanju ne sme uticati razlika u polu, rasi, nacionalnoj pripadnosti, jeziku,veri, politikom i drugom ubeenju, poreklu, drutvenom poloaju, ekonomskoj moi ili stranakojpripadnosti.

22. Odbijanje zastupanja

22.1. Opravdanim razlogom da advokat odbije zastupanje smatrae se naroito:


11/25

22.1.1. ako je preoptereen ve prihvaenim poslovima;

22.1.2. ako stranka nije sposobna ili ne eli da plati naknadu za njegov rad;

22.1.3. ako stranka uslovljava plaanje naknade uspehom u sporu, ili zahteva obeanje uspeha;

22.1.4. ako zakljui da je obest osnovni motiv stranke, ili da stranka ima druge nehumane ili nemoralnepobude;

22.1.5. ako su zahtevi stranke oigledno suprotni njenim vlastitim interesima;

22.1.6. ako stranka ispoljava prema njemu nepoverenje ili nepristojnost;

22.1.7. ako oceni da su izgledi na uspeh neznatni ili malo verovatni.

22.2. U krivinim predmetima nesmatraju se opravdanim razlozima za odbijanje odbrane: line osobineokrivljenog, vrsta krivinog dela i visina zapreene kazne, nain odbrane okrivljenog, gnev koji je krivinodelo izazvalo u javnosti i ponaanje oteenih.

22.3. Advokat treba da odbije zastupanje:

22.3.1. ako ga je preporuila suprotna stranka ili njen punomonik;

22.3.2. ako je sa suprotnom strankom ili njenim punomonikom u takvim porodinim, linim ili poslovnimodnosima koji objektivno mogu da dovedu u sumnju njegovu nepristrasnost i savesnost, izuzev kadastranka, iako upoznata sa ovim injenicama, izriito zahteva zastupanje, a advokat je sam uveren da tonee nepovoljno uticati na njegov rad;

22.3.3. ako je kao sudija, tuilac, ili drugo slubeno lice u organima vlasti postupao u predmetu u kome jereavano o prethodnom pitanju u odnosu na predmet zastupanja;

22.3.4. ako je stranka za zastupanje ovlastila i lice koje nije advokat, osim lica koja su u nestandardnim

predmetima istaknuti pravni strunjaci za odreenu pravnu oblast.

22.4. Advokat treba da odbije zastupanje vie klijenata u istom predmetu, ako postoji mogunost daizmeu njih doe do sukoba interesa.

22.5. Advokat je duan da odbije zastupanje:

22.5.1. ako je zahtev stranke oigledno suprotan pozitivnim propisima;

22.5.2. ako nema dovoljno znanja i iskustva u pravnoj oblasti na koju se odnosi predmet zastupanja;

22.5.3. ako bi primanje novog klijenta ili predmeta ugrozilo ispunjenje njegovih prethodno preuzetih

obaveza;

22.5.4. ako je uveren da stranka nema izgleda na uspeh;

22.5.5. ako istovremeno u drugom predmetu zastupa suprotnu stranku;

22.5.6. ako je u istoj pravnoj stvari posredovao ili savetovao suprotnu stranku, ili je od suprotne strankeprimao obavetenja koja predstavljaju advokatsku tajnu;

22.5.7. ako se zastupanje odnosi na spor povodom ugovora, sporazuma, vansudskog poravnanja,zavetanja ili druge isprave koju je sastavio, ili protiv nosioca prava na imovini iji jeste ili je bio staratelj;


12/25

22.5.8. ako se zastupanje odnosi na suparniara ili saokrivljenog iji su interesi suprotni interesima klijentakoga u istom predmetu ve zastupa;

22.5.9. ako bi zastupanje podrazumevalo upotrebu neasnih ili drugih nedozvoljenih sredstava (ta. 8.3,8.4), a u krivinim predmetima aktivnu ulogu u opravdavanju i dokazivanju istinitosti odbrane za kojuadvokat zna da je neistinita;

22.5.10. ako osnovano posumnja da bi posao u kome se od njega trai zastupanje doveo do pranjanovca;

22.5.11. ako bi trebalo da zastupa protiv biveg klijenta, osim ako je iz naina na koji je prestalo prethodnozastupanje, i na koji se bivi klijent prema njemu tada i kasnije ponaao, oigledno da je izmeu njihprestao odnos poverenja;

22.5.12. ako je zahtev ili interes stranke u suprotnosti sa interesima pravnog lica u kome advokat imakakav poloaj ili ga zastupa;

22.5.13. ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu ima ili je imala advokata, a neprikae mu pisanu potvrdu tog advokata da od nje ne potrauje naknadu;

22.5.14. ako mu se za zastupanje obrati stranka koja u istom predmetu ve ima advokata, sa kojim nijepostigao saglasnost o pravnom osnovu i organizaciji zastupanja.

23. Punomoje

23.1. Advokat treba da nastoji da stranka lino pred njim iznese problem, izjavi da mu sluaj poverava ipotpie punomoje.

23.2. U opravdanim sluajevima izjava i potpis punomoja mogu se pribaviti uobiajenim sredstvimakomunikacije, ili posredstvom lica u koje i stranka i advokat imaju poverenje, uz uslov da verodostojnostizjave i potpisa advokat proveri bez odlaganja, im mu okolnosti to dozvole.

23.3. Pre nego to je stranka potpie, u punomoje treba da budu uneti podaci o advokatu, kolegi iadvokatskom pripravniku ovlaenom za zamenjivanje, strankama, vrsti postupka, predmetu zastupanja idatumu potpisivanja, a u zastupanju koje ne dostie ili prevazilazi zakonom propisani delokrug ovlaenja,i podaci o obimu ovlaenja.

23.4. Osim broja predmeta, imena drugog advokata koji je kasnije ovlaen za zamenjivanje i ispravljanjaoiglednih pogreaka u pisanju, u punomoju nije dozvoljeno naknadno unoenje drugih podataka ipromena.

23.5. Izuzetno, kada stranci predstoji dua odsutnost, ili postoje drugi opravdani razlozi, advokat moedati na potpis ili primiti potpisano nepopunjeno punomoje, pod uslovom da su nain i svrha upotrebetakvog punomoja prethodno odreeni pisanim nalogom stranke, ili posebnim sporazumom advokata i

klijenta i da potpisano punomoje odmah bude popunjeno u skladu sa takvim pisanim nalogom iliposebnim sporazumom.

23.6. Punomoje ne sme da sadri neodreena ovlaenja, ovlaenja koja se ne odnose na predmetzastupanja i sporazume o naknadi.

24. Odnos prema klijentu

24.1.Advokat treba da sa primerenom panjom i sa razumevanjem za nedoumice, strahove iliustruavanja klijenta, saslua njegov problem i usmeri ga na kazivanje o injenicama koje su od znaajaza pruanje pravne pomoi.


13/25

24.2. Prilikom prihvatanja zastupanja advokat e klijentu ukazati:

24.2.1. da je pretpostavka uspenog zastupanja iskrenost klijenta i da je potrebno da mu ovaj iznese sveinjenice i dokaze i otkrije svoje stvarne pobude i ciljeve;

24.2.2. da je poverljivost iznesenih podataka zatiena obavezom uvanja advokatske tajne i pod kojimuslovima tajna moe biti otkrivena;

24.2.3. na svoju ocenu injenine i pravne prirode predmeta;

24.2.4. na vrstu i osnovne osobine postupka koji e biti primenjen;

24.2.5. na nain obrauna i naplate, i na priblian ili, kada je to mogue, taan iznos naknade;

24.2.6. na obavezu da evidenciju o novcu, hartijama od vrednosti ili drugim imovinskim vrednostima kojemu klijent poveri, kada je to zakonom propisano prikae na zahtev nadlenog organa javne vlasti.

24.3. Advokat je duan:

24.3.1. da se prema svim klijentima ophodi pristojno i odgovorno;

24.3.2. da svim predmetima pristupa jednako savesno i struno;

24.3.3. da klijentu ukae na mogunost i celishodnost reavanja sluaja mirnim putem;

24.3.4. da zastupa bez nepotrebnog odugovlaenja;

24.3.5. da klijenta blagovremeno obavetava o svim bitnim promenama u predmetu, a na traenje klijentai o svim pojedinostima;

24.3.6. da klijenta upozna sa promenom svojih stavova o pravnim i injeninim pitanjima;

24.3.7. da klijentu preda, na njegov zahtev, svu dokumentaciju koju je od njega dobio, odluke, zapisnike ikopije podnesaka koje u njegovom predmetu primio ili sastavio, bez obzira da li zastupanje traje ili jeprestalo i da li mu je klijent isplatio naknadu;

24.3.8. da klijentu omogui uvid u Tarifu, ukae na razloge zbog kojih naknada koju nadleni organodmerava na teret suprotne stranke moe biti manja od naknade koju je od od klijenta naplatio ili jepotrauje;

24.3.9. da sastavljanjem suvinih podnesaka, predlaganjem nepotrebnih ili nekoncentrisanih dokaza,bezrazlonim prouzrokovanjem odlaganja i poveanja broja roita, ili na drugi nain, klijenta ne izlaenepotrebnim izdacima i dugotrajnijem postupku;

24.3.10. da klijente prima u radno vreme oznaeno na advokatskoj kancelariji.

24.4. Kada to nalau interesi klijenta, omoguuju neprekoraivi rokovi i pravila postupka, advokat e, prepokretanja postupka pred sudom ili drugim nadlenim organom, ukazati klijentu na korisnost reavanjaspornog odnosa mirnim putem, a uz saglasnost klijenta, i pokuati da sporni odnos rei mirnim putem.

24.5. Kada sastavlja isprave u dvostranim ili viestranim pravnim poslovima advokat je duan da vodirauna o pravima svih stranaka i da savesno titi njihove interese, bez obzira koja od njih mu se prvaobratila i koja plaa naknadu.

24.6. Advokat ne sme da se poistoveuje sa klijentom i njegovim interesom.


14/25


15/25

26.5. Advokat treba da vodi rauna o tome da zastupanje ne otkae na nain i u trenutku koji bi klijentuprouzrokovao tetu.

26.6. Kad otkae zastupanje advokat je u obavezi da preduzima u korist klijenta mere neophodne zaspreavanje ili otklanjanje za klijenta tetnih posledica u predmetu, osim ako klijent ve ima i drugogzastupnika, sve dok ga klijent takve obaveze na nesumnjiv nain ne oslobodi, dok klijent ne obezbedidrugog zastupnika, ili dok ne istekne zakonom propisani rok obaveze preduzimanja procesnih radnjinakon otkazivanja zastupanja.

26.7. Nakon otkazivanja zastupanja advokat treba da se uzdri od davanja izjava koje bi klijentu pogoralepoloaj u postupku, ili prouzrokovale neprijatnosti u javnosti ili u privatnom ivotu.

II - ADVOKATSKA KANCELARIJA

27. Ureenje i oznaavanje kancelarije

27.1. Raspored prostorija, opremanje i ureenje advokatske kancelarije treba da odgovaraju naelima,nainu obavljanja, znaaju i ugledu advokatske profesije i uslovima neophodnim za uvanje advokatsketajne.

27.2. Tabla na zgradi, natpis na ulazu, peat,posetnica, memorandum i zaglavlje na drugom pisanommaterijalu advokata ne smeju oblikom, veliinom, bojom, obradom i celokupnim izgledom da odstupaju oddobrih obiaja i odmerenog naina oznaavanja i predstavljanja, niti da stvaraju utisak nametljivosti,preteranosti ili reklamiranja.

27.3. Smatrae se da advokat kri zabranu obavljanja nespojivih poslova ako smetaj, naziv i druga vidnaobeleja njegove kancelarije, i smetaj, naziv i druga vidna obeleja poslovnih prostorija lica koje se bavidrugom, sa advokaturom nespojivom delatnou, osnovano upuuju na zakljuak da se radi ozajednikom poslu ili da posao tog drugog lica obavlja, kontrolie, ili organizuje sam advokat.

27.4. Advokatska kancelarija ne sme da bude oznaena:

27.4.1. drugim nazivom, osim nazivom: "advokat" i imenom i prezimenom advokata;

27.4.2. putokazom izvan zgrade, niti putokazom u zgradi koji bi predstavljao ponovljenu tablu, ili stvaraozabunu ukoliko u istoj zgradi ima vie od jednog advokata;

27.4.3. tablom isturenom izvan ravni fasade zgrade, ukoliko postoji prikladno mesto da se tabla postavi uravni fasade;

27.4.4. tablom penzionisanog ili preminulog advokata, ostavljenom uz tablu preuzimatelja kancelarije,drugog advokata koji radi u istoj kancelariji ili na mestu na kome je bila kancelarija, u periodu duem odgodinu dana od penzionisanja ili smrti;

27.4.5. strunom ili akademskom titulom advokata ili oznakom specijalizacije, koji nisu priznati u skladu sazakonom ili optim aktima advokatske komore.

27.5. Zajednika advokatura, u zavisnosti od oblika organizovanja, nosi naziv: "zajednika advokatskakancelarija", sa imenima i prezimenima svih advokata koji su njeni lanovi, ili naziv: "advokatsko ortakodrutvo" sa imenom drutva koje mora biti u skladu sa pravilima 13, 17, 18, 19. i 27. Kodeksa.

27.6. Peat advokata ne sme biti okruglog oblika, niti imati sadraj drugaiji od zakonom propisanog.

27.7. Amblem kancelarije, ako ga advokat ima, ne sme nositi dravna obeleja, niti obeleja advokatskekomore ili drugih organa i organizacija.


16/25

28. Oglaavanje promena

28.1. Otvaranje, preseljenje i preuzimanje kancelarije, i udruivanje i prestanak udruivanja advokata uzajedniku advokaturu, mogu biti oglaeni u javnim medijima, najvie dva puta u periodu od est meseciposle nastupanja promene, na nain koji ne povreuje zabranu reklamiranja.

28.2. O promenama iz pravila 28.1. advokat moe cirkularnim pismom da obavesti svoje klijente isaradnike, druge advokate, sudske vetake, pravosudne i upravne organe i struna udruenja pravnika.

28.3. Advokat koji je preselio kancelariju ili istupio iz zajednike advokature moe da, u periodu od estmeseci od nastupanja promene, na mestu na kome se nalazila kancelarija ostavi tablu sa belekom onovoj adresi.

29. Upotreba peata

29.1. Advokat svoj peat upotrebljava samo za vlastitu advokatsku delatnost.

29.2. Advokat je duan:

29.2.1. da na podneske, isprave i dopise koje je sastavio u advokaturi, otisne svoj peat, ija zamena nemoe biti oznaka druge vrste (vodeni ig, tampani logo, amblem, nalepnica);

29.2.2. da uz otisak peata stavi svoj potpis, paraf ili faksimil, ili obezbedi da potpis ili paraf, ukoliko jeopravdano odsutan, a radi se o obavezama koje ne trpe odlaganje, s njegovim odobrenjem i uz njegovoprethodno upoznavanje sa sadrajem pismena, stavi njegov pripravnik;

29.2.3. da peat uva na mestu nedostupnom licima koja nisu ovlaena da ga upotrebe;

29.2.4. da upozori slubenike, saradnike ili pripravnike u kancelariji da korienje peata nije doputenobez njegovog odobrenja i pre nego to on proveri sadraj pismena na koje se stavlja otisak peata.

29.3. Advokat, ili bivi advokat, ne sme:

29.3.1. da koristi ili drugome dozvoljava da koristi peat, nakon to je brisan iz imenika advokata, ili zavreme dok mu miruju prava i dunosti advokata;

29.3.2. da koristi ili drugome dozvoljava da koristi peat advokata koji je brisan iz imenika advokata, ilikome miruju prava i dunosti advokata.

30. Naknada

30.1. Advokat naknadu obraunava u novcu u skladu sa Tarifom, a naplauje na zakonom propisani nainbezgotovinskog ili gotovinskog plaanja.

30.2. Nije doputeno da advokat:

30.2.1. sa klijentom ugovara potpuno ili delimino preuzimanje spornog prava zaije ostvarivanje mu jezastupanje povereno (pactum de quota litis);

30.2.2. zakljuuje ugovor o naknadi iskoriavajui teak poloaj klijenta, ili zloupotrebljavajui naelopotenja tako to klijentu neistinito prikazuje njegov poloaj tekim ili teim nego to objektivno jeste;

30.2.3. sa klijentom ugovara, ili od njega trai ili prima nagradu za odbranu po slubenoj dunosti, osimako sudu ili drugom nadlenom organu dostavi punomoje i zatrai da ga razree svojstva branioca poslubenoj dunosti;


17/25

30.2.4. kao zastupnik siromanih po odluci advokatske komore, od klijenta trai nagradu, ili isplatomnagrade uslovljava dalje zastupanje;

30.2.5. od klijenta trai ili prima naknadu koja slui nedoputenim svrhama;

30.2.6. od klijenta prima novac ili imovinu za koje moe osnovano da posumnja da su steeni pranjemnovca ili da potiu od drugog krivinog dela;

30.2.7. bez znanja i odobrenja klijenta, dok je zastupanje u toku, prima ili ugovara primanje naknade od

treeg lica;

30.2.8. naplauje naknadu od sredstava koja mu je klijent poverio u skladu sa pravilom 25.1. Kodeksa,osim ako je na to ovlaen vaeim propisima, odlukom suda, ili izriitom ili preutnom saglasnouklijenta.

30.3. Advokat ima pravo:

30.3.1. da iz humanih razloga i obzira prema klijentu koji je u materijalnoj oskudici, naplatu nagradeprilagodi platenim sposobnostima klijenta, bilo tako to e prihvatiti deliminu isplatu ili isplatu pookonanju postupka, bilo tako to e se, ukoliko se klijent nalazi u izrazitom siromatvu, naplate nagradeod njega odrei i prihvatiti naplatu, po pravnosnanoj odluci, od suprotne stranke ili iz budetskih

sredstava nadlenog organa, ukoliko se za to ostvare zakonske pretpostavke;

30.3.2. da sa klijentom slobodno ugovori nagradu, ukoliko to doputa Tarifa, ili se radi o zastupanju koje,po vrsti i sloenosti, Tarifom nije uopte ili nije na jasan predvieno;

30.3.3. da ugovorenu naknadu vee za uspean ishod zastupanja, ukoliko to odgovara prirodi sluaja, neugroava njegovi nezavisnost i nije suprotno zabrani iz pravila 30.2.1. Kodeksa;

30.3.4. da ne trai nagradu za zastupanje drugog advokata, ili dece, roditelja, usvojenika, usvojioca ili licasa kojim je pokojni advokat iveo u branoj, vanbranoj ili kakvoj drugoj trajnoj zajednici;

30.3.5. da primi neugovorenu nagradu koju mu ponudi klijent, ili drugo lice sa znanjem i odobrenjemklijenta, dok je postupak u toku, a i bez znanja klijenta kada je zastupanje zavreno, ukoliko ih sam na tonije naveo, ukoliko drugo lice nije suprotna stranka ili neko ko je podravao suprotnu stranku, ukoliko jenagrada u srazmeri sa obimom, vrstom i rezultatom rada i sa imovinskim prilikama lica koje je daje, iukoliko sa drugim licem, bez znanja klijenta, nije ugovorena subrogacija;

30.3.6. da izuzetno, umesto isplate u novcu ili hartijama od vrednosti, u cilju naplate dospelog potraivanjanaknade, od klijenta primi vrednost druge vrste, pod uslovom da mu sam klijent ponudi ovakav nainrazduenja, da predate vrednosti nisu potcenjene i da zamena ispunjenja ne sadri obelejaiskoriavanja tekog poloaja klijenta i ne naruava ugled advokature;

30.3.7. da za svoj rad i za rad drugoga za koga lino jami trai i primi predujam naknade primeren obimu,

vrsti i sloenosti oekivanog rada;

30.3.8. da izuzetno, umesto predujma u novcu ili hartijama od vrednosti, ugovori zakonom doputenoobezbeenje druge vrste, pod uslovom da time ne ograniava poslovnu delatnost klijenta;

30.3.9. da za stalnu savetodavnu pomo ugovori periodino plaanje paualnog iznosa nagrade, ija jevisina primerena obimu, vrsti i sloenosti njegovih obaveza.

30.4. Odluku da postupi u skladu sa pravilima 30.3.1. i 30.3.4. Kodeksa advokat moe doneti samo nakonneophodnih provera i na nain koji nee stvoriti utisak nelojalne konkurencije ili reklame.


18/25

30.5. Naplata naknade obavlja se po pravilu u advokatskoj kancelariji, a samo iz opravdanih razloga izvannje, na mestu i na nain koji nee naruiti ugled advokature.

30.6. Pre nego to protiv klijenta pokrene postupak pred sudom za naplatu naknade, advokat treba dauputi pisanu opomenu i ostavi primeren rok za ispunjenje obaveze.

30.7. Nenaplaenu naknadu advokat ne sme da ustupa, niti da naplatu poverava licu koje se bavinaplatom potraivanja.

III - MEUSOBNI ODNOSI ADVOKATA31. Kolegijalnost

31.1. U cilju odravanja dobrih kolegijalnih odnosa, kao izraza meusobnog uvaavanja i uvanja ugledaadvokatske profesije, advokat treba:

31.1.1. da se prema kolegi ophodi utivo, bez omalovaavanja, ogovaranja, vreanja ili drugog napada nalinost;

31.1.2. da kolegu ne poistoveuje sa njegovim klijentom;

31.1.3. da kolegu na raspravi, osim u granicama propisanim pravilima postupka, ne prekida ili na druginain ometa;

31.1.4. da bez odlaganja odgovori na slubeno obraanje kolege;

31.1.5. da ne odbija prijem pismena koja mu dostavlja kolega;

31.1.6. da se pridrava vremena dogovorenog za poslovni sastanak sa kolegom;

31.1.7. da o molbi za odlaganje poetka roita, uvek kada to okolnosti dozvoljavaju, obavesti kolegu kojizastupa u istom postupku;

31.1.8. da ne koristi procesne mogunosti na tetu suprotne stranke, izuzev onih ije proputanje biuticalo na gubitak samog prava ili bi ilo na tetu sutinskih interesa klijenta, ukoliko mu je kolega najaviozastupanje suprotne stranke, ili zna da postoje opravdani razlozi koji su kolegu spreili da pristupi naroite;

31.1.9. da u ime klijenta ne stupa u razgovore ili pregovore sa suprotnom strankom, bez znanja isaglasnosti kolege koji tu stranku zastupa u istom predmetu, osim ako se na drugi nain ne moe spreitinastupanje docnje, a da o ostvarenom slubenom kontaktu bez odlaganja obavesti advokata suprotnestranke;

31.1.10. da ne stupa u razgovore o predmetu sa sudijom, tuiocem, ili licem koje rukovodi upravnim ilipretkrivinim postupkom, bez obavetavanja kolege koji u istoj stvari zastupa suprotnu stranku ili branidrugog okrivljenog;

31.1.11. da obavesti kolegu iji mu se klijent obratio zato da bi na njega preneo zastupanje;

31.1.12. da se predstavi starijem kolegi sa kojim se nije upoznao;

31.1.13. da bez dogovora sa kolegom ne preuzima njegove pripravnike, slubenike ili saradnike;

31.1.14. da nepovoljna procesna reenja ili neuspean ishod postupka u kome zastupa ne pravda tako toe kolegi koji zastupa suprotnu stranku pripisivati upotrebu nedozvoljenih sredstava, ili tako to e


19/25

podravati takvo uverenje klijenta, osim ako on ili klijent raspolau dokazima koji bi predstavljali osnov zapodnoenje krivine ili disciplinske prijave;

31.1.15. da za zamenjivanje kolege ne trai vie od polovine nagrade propisane Tarifom.

31.2. Kada mu se za savetovanje obrati stranka koju u toj stvari zastupa kolega, advokat je duan da seogranii na razmatranje injeninih i pravnih pitanja, a uzdri od ocene rada kolege.

31.3. Ukoliko su kolegijalni obziri suprotni zakonitim interesima klijenta, interesi klijenta imaju prednost.

31.4. Advokat ne sme da trai ili primi od kolege, ili od bilo kog drugog lica, naknadu za to to je kolegupreporuio stranci ili mu je uputio stranku, niti sme da ponudi ili isplati naknadu za to to je on na takavnain preporuen ili mu je stranka upuena.

32. Profesionalna saradnja

32.1. U cilju uspostavljanja i odravanja dobre profesionalne saradnje, advokat treba:

32.1.1. da sa kolegama razmenjuje struna znanja i miljenja;

32.1.2. da kolegi prui zatraenu strunu pomo, osim ako ova znatno prelazi meru uobiajene razmeneznanja i miljenja ili bi bila tetna za interese klijenta;

32.1.3. da prihvati zamenjivanje kolege koji to od njega trai, ili da, ako je iz opravdanih razloga spreen, anema dovoljno vremena da o tome obavesti kolegu i da ovaj pronae drugog zamenika, preduzme merekoje bi otklonile posledice proputanja procesne radnje za koju je zamena traena;

32.1.4. da o rezultatima zamene bez odlaganja obavesti kolegu koji je zamenu traio;

32.1.5. da lino jami za naknadu u vezi sa zamenom ili drugom pomoi koju je traio.

32.2. U pruanju pomoi inostranom kolegi advokat je:

32.2.1. odgovoran za savete i tumaenja koje daje;

32.2.2. duan da ne prihvati sluajeve koje nije sposoban da obradi struno i bez odugovlaenja, ainostranom kolegi odgovori na jeziku koji ovaj poznaje ili na kome mu se obratio;

32.2.3. duan da preporui drugog domaeg advokata, za koga zna da moe da udovolji zahtevima izpravila 32.2.2, ukoliko takve zahteve sam ne moe da ispuni.

32.3. Pravo klijenta da u istoj stvari ima vie od jednog advokata, nalae advokatu:

32.3.1. da ne spreava klijenta da, pored njega, za zastupanje ovlasti i drugog advokata;

32.3.2. da pre nego to se prihvati zastupanja stranke koja u istoj stvari ve ima advokata, o tomeobavesti tog advokata i proveri da li su im podudarna shvatanja o pravnom osnovu i organizacijizastupanja, i da razlike u shvatanjima pokua da usaglasi;

32.3.3. da u zajednikom zastupanju sa kolegama stalno usaglaava shvatanja, dogovara podelu posla inastoji da u odnosima sa klijentom, zastupnikom suprotne stranke, sudom i drugim organima iorganizacijama, nastupa kao deo usklaenog strunog tima.

32.4. Advokati koji imaju i zadravaju odvojene advokatske kancelarije mogu ugovoriti trajnije oblikeprofesionalne saradnje.


20/25

33. Preuzimanje zastupanja

33.1. Advokat od koga stranka zahteva da preuzme zastupanje u predmetu u kome je zastupa drugiadvokat, duan je:

33.1.1. da se ne uputa u ocenjivanje kvaliteta rada kolege koji zastupa;

33.1.2. da obavesti stranku da zastupanje ne moe preuzeti pre nego to je advokatu koji zastupaotkazana punomo i pre nego to stranka od tog advokata pribavi i prikae potvrdu da mu ne duguje

naknadu za zastupanje;

33.1.3. da obavesti stranku o obavezi da advokata koji zastupa upozna sa injenicom da mu se njegovklijent obratio, osim ako se stranka opredeli samo za savetovanje.

33.2. Pre nego to se prihvati da zastupa stranku koja tvrdi da je u istoj stvari prestao da je zastupa drugiadvokat, advokat je duan:

33.2.1. da se na pouzdan nain uveri da je ranije zastupanje prestalo;

33.2.2. da se uvidom u potvrdu kolege koji je ranije zastupao uveri da mu stranka ne duguje naknadu zazastupanje.

34. Reavanje sporova

34.1. Interesi kolegijalne solidarnosti, profesionalne saradnje i ugleda advokature nalau advokatu:

34.1.1. da poremeene odnose sa kolegom nastoji da popravi;

34.1.2. da ne dozvoli da takvi poremeeni odnosi dou do izraaja u zastupanju pred sudom i drugimorganom ili organizacijom;

34.1.3. da ne dozvoli da zbog takvih poremeenih odnosa na bilo koji nain bude ograniena ili uskraena

pomo koju treba da prui klijentu;

34.1.4. da svoje poremeene odnose sa kolegom, ili poremeene odnose svog klijenta sa istim kolegom,pre obraanja sudu ili drugom nadlenom organu, pokua da rei na miran nain, osim ako preti opasnostod zastarevanja prava ili ako bi to oigledno bilo na tetu njegovog vlastitog ugleda i dostojanstva.

34.2. Advokat treba da, uvek kada to doputaju okolnosti, odmereno i obazrivo, bez prisustva treih lica,ukae kolegi na postupke koji su suprotni zakonu, statutu i Kodeksu.

34.3. Disciplinsku ili drugu prijavu advokat e podneti protiv kolege samo ako pokuaji i ukazivanja izpravila 34.1.4. i 34.2. nisu dali rezultate, ili ako je krenje zakona, statuta i Kodeksa u toj meri teko,oigledno, bezobzirno ili uporno da preduzimanje mera za njihovo suzbijanje ili kanjavanje, u interesuprava i ugleda profesije, ne trpi odlaganje.

35. Zajednika advokatura

35.1. Dva ili vie advokata mogu raditi u istoj prostoriji samo ako imaju zajedniku advokaturu.

35.2. Pripadnost zajednikoj advokaturi ne iskljuuje pravo i dunost advokata da bude osloboenzadataka koji su suprotni Kodeksu.

35.3. Nezavisnost i samostalnost advokata u zajednikoj advokaturi mogu biti ogranieni samo:


21/25

35.3.1. ugovorenom organizacijom i uslovima rada;

35.3.2. iskljuenjem prihvatanja linih klijenata;

35.3.3. iskljuenjem ili ogranienjem samostalnog prihvatanja, odbijanja ili otkazivanja zastupanja, semako se radi o linim klijentima;

35.3.4. obavezom primene pravnih shvatanja rukovodilaca kancelarije, strunog kolegijuma ili veineadvokata, u skladu sa pravilima kancelarije.

35.3.5. obavezom da ne istupa iz kancelarije u vreme i na nain koji bi kancelariji naneli tetu ili povrediliinterese klijenta.

35.4. Odgovornost advokata propisana pravilima zajednike advokature ne iskljuuje disciplinskuodgovornost pred organima advokatske komore.

IV - ADVOKAT I ADVOKATSKA KOMORA

36. Odnos advokata prema advokatskoj komori

36.1. Advokat treba da uvaava i uva ugled, autonomiju i integritet advokatske komore iji je lan i drugeadvokatske komore sa kojom saobraa.

36.2. U odnosu prema advokatskoj komori iji je lan, advokat treba:

36.2.1. da izvrava konane odluke njenih organa;

36.2.2. da blagovremeno i u potpunosti ispunjava svoje materijalne i druge obaveze;

36.2.3. da u ostavljenom roku odgovori na pisano obraanje ili se odazove na poziv njenih nadlenihorgana;

36.2.4. da u slubenom saobraanju iznosi istinite podatke;

36.2.5. da dostavi traene isprave i prui traena objanjenja, osim ako bi time povredio obavezu uvanjaadvokatske tajne;

36.2.6. da bez opravdanog razloga ne odbija izbor i imenovanje u njene organe i radna tela;

36.2.7. da struno, savesno i blagovremeno izvrava obaveze u organima i radnim telima u koje je izabranili imenovan, i uestvuje u njihovom radu.

36.3. Pravila o odnosu advokata prema advokatskoj komori primenjuju se i na druge oblike organizovanja

advokata, koje je odobrila advokatska komora.

36.4. Advokat treba da izvrava odluku nadlenog organa advokatskekomore o protestnom obustavljanjuili ogranienju rada advokata, pod uslovom da je ustanovljen minimum rada neophodan za zatituosnovnih prava i interesa klijenata i stranaka.

37. Odnos predstavnika advokatske komore prema advokatu

37.1. Advokat na poloaju u organima i radnim telima advokatske komore treba da titi zakonska prava iinterese advokata i da se u slubenom saobraanju prema kolegi ophodi odmereno i pristojno.


22/25

37.2. lan disciplinskog suda i disciplinski tuilac advokatske komore, koji je u disciplinskom postupku odokrivljenog kolege saznao advokatsku tajnu, duan je da ovu tajnu uva izvan okvira disciplinskogpostupka, kao da je njemu poverena.

V -ADVOKAT I DRAVNI ORGANI

38. Meusobno uvaavanje

38.1. Odnos advokata prema sudu, drugim dravnim organima i njihovim predstavnicima, i odnos suda,drugih dravnih organa i njihovih predstavnika prema advokatu, izraz je pravne kulture i uvaavanjapravnike profesije.

38.2. Prema sudu, drugim dravnim organima i njihovim predstavnicima advokat treba da se ophodiodmereno i pristojno, nastojei da obezbedi isto takvo ophoenje klijenta, ali i predstavnika ovih organaprema sebi i klijentu.

38.3. Odmereno i pristojno ophoenje podrazumeva potovanje pravila postupka, uljudan sadraj i nainizraavanja, i uredno i prikladno odevanje.

38.4. Podnesci i usmena izlaganja advokata treba da budu jasni, saeti, umesni i logini, a kritika koju

advokat upuuje sudu, drugim dravnim organima i njihovim predstavnicima ne sme da bude saoptenana neprimeren ili uvredljiv nain.

39. Zabrana zloupotrebe

39.1. U odnosu prema sudu, drugim dravnim organima i njihovim predstavnicima advokat ne sme:

39.1.1. da utie na tok postupka i donoenje odluke neprofesionalnim sredstvima i pritiscima, a naroitoobraanjem organima i licima koja nemaju pravo da se upliu u postupak, raspravljanje i odluivanje;

39.1.2. da line rodbinske ili prijateljske odnose sa sudijama i drugim predstavnicima organa vlastiispoljava pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom, ili da pred ovim licima stvara utisak

postojanja takvih odnosa;

39.1.3. da nepovoljan tok ili ishod postupka pravda pripisivanjem korupcije i drugih vidova zloupotrebasudijama i drugim predstavnicima organa vlasti, ili da podrava takvo uverenje klijenta, osim ako on iliklijent raspolau dokazima koji bi predstavljali osnov za podnoenje krivine ili disciplinske prijave;

39.1.4. da zloupotrebljava ulogu branioca da bi klijentu, ili posredstvom klijenta koji je u pritvoru ili naizdravanju kazne, drugim pritvorenicima ili zatvorenicima kriom doturao pisma, poruke ili predmete, ije

je dostavljanje zabranjeno, podlono kontroli, ili namenjeno nedozvoljenim ciljevima;

39.1.5. da pred klijentom, suprotnom strankom ili njenim zastupnikom, uoi roita ulazi u sudnicu ili druguslubenu prostoriju namenjenu raspravi pre nego to je prozvan, ili se nakon zavretka roita u sudnici ili

takvoj prostoriji zadrava i po izlasku svih ovih lica, osim ako svoj ulazak ili ostanak prethodno tim licimaopravda postojanjem izuzetnih, opravdanih i istinitih razloga.

39.2. Advokat ne sme da pribegava procesnim zloupotrebama, a naroito da koristi neosnovane razlogeza odlaganje roita i da iznosi podatke i dokaze za koje zna da nisu istiniti.

VI - ADVOKAT I ADVOKATSKI PRIPRAVNIK

40. Obaveze advokata


23/25

40.1. Pripravnika, koga je primio na rad, advokat treba da osposobi za samostalno obavljanje advokatskeprofesije i drugih zvanja u pravosuu, u skladu sa planom i programom pripravnike obuke koji donosiadvokatska komora.

40.2. Tokom obuke advokat je duan da pripravniku:

40.2.1. posvetiti dovoljno vremena, panje i vaspitnog uticaja da bi mu preneo svoja profesionalna znanja iiskustva;

40.2.2. prui podatke za korienje propisa i pravne literature;

40.2.3. u skladu sa Kodeksom ukae na nain rada u advokatskoj kancelariji, na obavezu uvanjaadvokatske tajne, na odnos prema klijentu, kolegama i suprotnim strankama i na ponaanje pred sudom ipred drugim organima i licima pred kojima zastupa;

40.2.4. daje uputstva za zastupanje;

40.2.5. nadzire i analizira rad i ukazuje na dobre i loe strane njegovog rada;

40.2.6. prui priliku za upoznavanje predmeta iz svih oblasti prava u kojima zastupa, i da nastoji da mu,kroz saradnju sa kolegama, omogui praksu i u onim oblastima prava kojima se on ne bavi;

40.2.7. svojim ponaanjem i radom prua pozitivan primer;

40.2.8. obezbedi uslove rada u skladu sa pozitivnim propisima, Kodeksom i svrhom pripravnike obuke;

40.2.9. isplauje nagradu u skladu sa zakonom i ugovorom;

40.2.10. ostavi dovoljno slobodnog vremena za pripremanje pravosudnog ispita.

40.3. Advokat ne sme da pripravnika:

40.3.1. prima na prividan rad i prijavljuje ga iako zna da ovaj nee raditi, ili ne odjavljuje iako se ispostavida ne radi stvarno i stalno;

40.3.2. koristi kao partnera i sa njim ugovara podelu dobiti ili ortakluk;

40.3.3. iskoriava za poslove koji nisu u vezi sa pripravnikom obukom.

40.4. Advokat ne sme da zloupotrebljava oigledno neznanje ili neiskustvo advokatskog pripravnika svogkolege koji zastupa suprotnu stranku.

41. Obaveze pripravnika

41.1. Advokatski pripravnik duan je:

41.1.1. da se upozna sa sadrajem statuta i Kodeksa;

41.1.2. da se pridrava plana i programa pripravnike obuke koji je donela advokatska komora;

41.1.3. da se prema advokatu kod koga radi ophodi pristojno i da se pridrava obaveza proisteklih izorganizacije rada advokatske kancelarije;

41.1.4. da se pridrava uputstava advokata kod koga radi, osim ako su suprotna pozitivnim propisima iKodeksu;


24/25

41.1.5. da pripravniku obuku iskoristi za to potpunije sticanje znanja i iskustva i osposobljavanje zasamostalan rad;

41.1.6. da pripravniku vebu obavlja stvarno i stalno i da se u isto vreme ne bavi drugim, sa advokaturomnespojivim poslom;

41.1.7. da se u prvom slubenom susretu predstavi drugim advokatima, sudijama i drugim predstavnicimaorgana ili pravnih lica pred kojima zastupa.

41.2. Advokatski pripravnik ne sme:

41.2.1. da zastupa bez pitanja i uputstva advokata kod koga radi, a ako zamenjuje advokata kojizamenjuje kolegu, i bez uputstava zamenjivanog kolege;

41.2.2. da bez znanja i odobrenja advokata kod koga radi prihvata ili otkazuje zastupanje, ili zamenjujedruge advokate;

41.2.3. da prima vlastite klijente i vodi vlastite predmete.

VII - ADVOKAT I SUPROTNA STRANKA

42. Odnos prema suprotnoj stranci

42.1. Advokat treba da uvai pretpostavku da suprotna stranka nastupa sa jednakim oseajem pravinostii sa jednakom uverenou u svoja prava, kao i njegov klijent.

42.2. Prema suprotnoj stranci advokat treba da se ophodi odmereno i utivo, ali ne i po cenu ostavljanjautiska kolebljivosti, popustljivosti, ili neodlunog zastupanja prava i interesa klijenta.

42.3. Advokat ne sme:

42.3.1. da iskoriava oiglednu neukost, zabludu ili zbunjenost suprotne stranke koja nema zastupnika,

da bi za klijenta pribavio neosnovanu korist;

42.3.2. da prema suprotnoj stranci primenjuje pretnju, prinudu ili obmanu;

42.3.3. da suprotnu stranku izaziva i podstie na nedoputeno ponaanje;

42.3.4. da stupa u razgovore i pregovore sa suprotnom strankom, bez znanja klijen ta, ili na nain suprotanpravilu 31.1.9;

42.3.5. podstie klijenta na krivino gonjenje, ili sam pribegava krivinom gonjenju suprotne stranke zauvrede koje je ova, izazvana od njega ili njegovog klijenta, iznela na raspravi.

V. PRELAZNA I ZAVRNA PRAVILA

43.1. Stupanjem na snagu ovog kodeksa prestaje da vai Kodeks profesionalne etike advokata od 16.januara 1999. godine.

43.2. U disciplinskim postupcima koji nisu pravnosnano okonani, pravila ovog kodeksa primenjivae sesamo ako su povoljnija za okrivljenog advokata.

43.3. Ovaj kodeks stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku RepublikeSrbije".


25/25

Documents

Kodeks Profesionalne Etike Advokata