KOEFICIJENT ISKORIŠĆENJA RADNOG VREMENA (δ)

Ovaj koeficijent predstavlja stepen iskorišćenja radnog vremena.

S obzirom na to da se u prevozu robe i putnika radno vreme koristi kada se vozilo vozi, koeficijent iskorišćenja radnog vremena dobija se iz odnosa vremena provedenog u vožnji i ukupnog radnog vremena:

1. Za jedinicu voznog parka:

gde je: Hw – vreme provedeno u vožnji; Hr – vreme provedeno u radu;

2.Za ceo vozni park:

gde je: AHw – auto-časovi provedeni u vožnji, AHr – auto-časovi provedeni u radu;

3.Za vožnju u vidu obrta:

gde je: two – časovi vožnje u obrtu, to – časovi rada u obrtu ili vreme trajanja obrta.

Veličina ovog koeficijenta zavisi od odnosa časova rada i časova dangube.

Ako vozilo radi u lokalnom transportu, vožnja je kraća, a vreme utovara i istovara duže.

Rezultat toga je mali koeficijent (δ), odnosno loše iskorišćenje radnog vremena.

Da bi se povećalo iskorišćenje radnog vremena na kratkim relacijama, vreme dangube se smanjuje upotrebom mahanizovanog utovara i istovara.

Na dužim relacijama zbog dužeg vremena vožnje i manje dangube, koeficijent (δ) je znatno veći i često može da se približi vrednosti 0,8.