KOMUNIKACIJA

KomunikacijaTransfer i razumevanje znaenja poruka Efektivna komunikacija nije isto to i saglasnost sa porukom OSNOVNA OBELEJA: transfer razumevanje znaenja

KomunikacijaProces razmene ideja, misli i oseanja izmeu dve i vie osoba, koji poinje sa odreenom svesnom ili podsvesnom namerom i dovodi do interakcije, razumevanja, povezivanja i uticanja, kao i poveanja spoznaje njegovih uesnika.

Osnov interpersonalnih i socijalnih odnosa i temelj ljudskog uenja, razvoja i stvaranja, kao i socijalnog identiteta.

Pod komuniciranjem u najirem smislu, podrazumeva se prenoenje podataka ili informacija putem odreenih simbola. Meutim, komuniciranje nije samo prosto slanje podataka, odnosno informacija. Komuniciranje je proces razmene informacija koje razumeju dva ili vie lica koja meusobno komuniciraju, odnosno proces u kome poiljalac predaje primaocu poruku o kojoj postoji meusobno razumevanje. (Prof.dr Ranko Lonarevi)

Vrste komunikacije1. interpersonalna komunikacija 2. organizaciona komunikacija

INTERPERSONALNA KOMUNIKACIJA

Struktura komunikacionog procesaKodiranje poruka ADekodiranje poruka B

Kanal, medij

Poiljalac

Povratna vezaIzvor: dr ivana Prulj, Univerzitet BK

Primalac

Elementi procesa komunikacije

Poiljalac izvor poruke Primalac osoba koja prima poruku Poruka svrha koju treba preneti Kanal medijum kroz koji se prenosi poruka Kodiranje pretvaranje poruke u simbole Dekodiranje tumaenje poruke od strane primaoca Feedback povratna reakcija (informacija) Buka sve to ometa prenos, prijem ili feedback poruke

Interpersonalna komunikacija

Poruka

Medijum

Primalac Dekodiranje

Kodiranje Buka Poiljalac Poruka

Feedback

Proces komunikacije se sastoji od sledeih faza (Prof.dr Ranko Lonarevi)

Selekcija informacija Kodiranje Prenos poruke Primanje poruke Dekodiranje Uspostavljanje povratne sprege

Osnovna obeleja interpersonalnih komunikacija:

Ukljuuje istovremeno verbalno i neverbalno ponaanje Spontano, uvebano i planirano ponaanje ili njihova kombinacija Komunikacija nije statina, nego se razvija Direktna povratna veza i interakcija Odvija se u skladu sa unutranjim i spoljnim pravilima Aktivnost Moe ukljuiti uveravanje ili persuaziju

Persuazija

Persuazija je oblik interpersonalne komunikacije koji se odlikuje namerom najmanje jednog uesnika da promeni miljenja, oseanja ili ponaanje drugog ili drugih uesnika u komunikaciji. Persuazija redovno sadri skriptirana (uvebana i planirana) ponaanja odabrana da mogu menjati miljenje drugih uesnika, za razliku od interpersonalne komunikacije koja moe biti spontana.

Metodi interpersonalnog komuniciranja

1. Feedback- Koliko brzo primalac moe da odgovori na poruku? 2. Kapacitet kompleksnosti Da li metod moe efektivno da obradi sloene podatke? 3. Potencijal obima Koliko razliitih poruka se moe preneti korienjem ovog metoda? 4. Poverljivost Da li osobe koje komuniciraju realno mogu da budu sigurne da su poruke primili samo oni kojima su namenjene? 5. Lakoa kodiranja Da li poiljalac moe lako i brzo da koristi ovaj kanal? 6. lakoa dekodiranja Da li primalac moe lako i brzo da dekodira poruke?

7. Vremensko prostorno ogranienje Da li je potrebno da poiljalac i primalac komuniciraju istovremeno u istom prostoru? 8. Cena Koliko kota korienje metoda? 9. Interpersonalna toplina Koliko dobro metod prenosi interpersonalnu toplinu? 10. Formalnost Da li metod ima potrebnu koliinu formalnosti? 11. Vidljivost Da li metod dozvoljava da se poruka lako vidi ili da se primete vane informacije? 12. Utroak vremena Da li poiljalac ili primalac imaju vei deo kontrole nad vremenom koje se odnosi na poruku?

Osnovni cilj KOMUNIKACIJE

Da se poruka primi i primalac shvati ta je mislio poiljalac. Komunikacija je uspostavljena kada doe do razumevanja, a nastavlja se kada primalac vrati informaciju (feedback).

Uspenost komunikacije zavisi od odovora na pitanja

ta govorimo? Kome govorimo? Kako govorimo? Kada govorimo?

Neophodno je znati:

Stvoriti poverenje pozitivan odnos Imati u vidu razliitosti - procenjivati Jasnoa izraavanja Sluanje Povratna veza ponavljati parafrazirati Pratiti neverbalne signale podeavati reakcije

Osnovni mediji komunikacije

Jezik Gestovi, pokreti, telo Predmeti, stvari Prostor Vreme

KOMUNIKACIJA

VERBALNA 1. Usmena 2. Pismena

NEVERBALNA

Verbalna i neverbalna komunikacija (Prof.dr Ranko Lonarevi)

VERBALNA KOMUNIKACIJA ostvaruje se putem rei. Putem rei mogu da se prenesu sve vrste poruka. Upotreba rei u komuniciranju daje najbolje rezultate sem u situacijama kada odreeni gestovi govora tela mogu bolje komunicirati nego rei Uspena verbalna komunikacija pretpostavlja upotrebu PRAVIH REI U PRAVO VREME I NA PRAVI NAIN. U protivnom verbalna komunikacija moe biti neuspena, ak i instrument destrukcije. Rei se mogu prenositi u usmeno (govorom) i/ili u pisanoj formi.

USMENA KOMUNIKACIJA

Preduslovi uspene govorne komunikacije

Svest o sebi, svojim potrebama, namerama i vrednostima Blagovremeno uoavanje i otklanjanje smetnji u komunikaciji, posebno emocija Preuzimanje odgovornosti za svoje stavove - koristiti direktnu formu ja a ne mi ili neki Korienje otvorenih pitanja, a ne retorikih ili pitanja koja naglaavaju mo komunikatora Izbegavanje ishitrene interpretacije (Znak neuvaavanja i demonstracije nadmonosti) Omoguavanje i traenje povratne reakcije sagovornika Ne ometati sagovornika upadanjem u re - nauiti sluati Stvoriti atmosferu poverenja

Dobar govor podrazumeva

Pronicljivost (otkrivanje sredstava i injenica potrebnih za ubeivanje) Pamenje (poznavanje materije, irina iskustva i znanja) Izraavanje(sposobnost usmeravanja oseanja i miljenja, jasnoa i otrina utiska, uoavanje odnosa izmeu pojedinosti) Jezik (osmiljeno kazivanje, jasnoa, biranje pravih rei, bogatstvo renika) Organizacija govora (sposobnost iznalaenja i organizovanja grae)

Da bi poruka bila uspena potrebno je da ima sledee karakteristike:

Neophodan sadraj Razumljiva, precizna i jasna Nedvosmislena i pravovremena Preneta odgovarajuim komunikacionim kanalom

Praktini saveti u komunikaciji:Razmislite unapred ta treba rei, Govorite samo kada imate ta da kaete, Morate da poznajete materiju o kojoj govorite, Budite kreativni, Koristite iskustvo, Potujte pravilo: govori kratko i jasno

Pet tajni pamenja slualaca (Majkl Gelb Predstavite sebe)1.

2. 3.

4.

5.

Ponite estoko naglasite glavne take na poetku svog govora Redovno ponavljajte stalno pominjite kljune take Istiite na neobian nain izlaite kljune take na neuobiajen i poseban nain Maksimalno angaujte publiku stvorite mogunosti za angaovanje publike tokom prezentacije Efektno zavrite na kraju ponovo naglasite svoje glavne take

PISANA KOMUNIKACIJA

Pisanu re koristimo:

Ako elimo da izbegnemo kontakt Ako nemamo mogunosti za kontakt Ako imamo potrebu da uputimo hitnu informaciju Ako treba da dokumentujemo informaciju Ako elimo da istaknemo i obrazloimo svoje stavove.

PREDNOSTI PISANE KOMUNIKACIJE

1. Primalac poruke moe da zadri i prouava informaciju 2. Poruku istovremeno moe da primi vei broj ljudi na raznim mestima

NEDOSTACI PISANE KOMUNIKACIJE

1. Nemogunost uvida u reakcije primaoca 2. Ponekad nismo sigurni da li je poruka stigla do primaoca

Poiljalac pisanog dokumenta treba da ima u vidu slede:

1. Svrhu pisanog dokumenta 2. Delokrug ili obim informacija koje treba ukljuiti u pisani dokument 3. Sadraj ili vrstu informacija pogodne za saoptavanje izabranim kanalom Ogranienja ili prisutni problemi i rizici

U pripremi pisanog dokumenta potrebno je da:

Definiemo cilj dopisa Odredimo primaoca Predvidimo rezultate ili efekte poruke Osmislimo strukturu poruke Razmislimo o stilu i nainu pisanja Procenimo poeljan i potreban obim poruke Dizajniramo formu dopisa

Pravila:

Naglasiti svrhu pisanja, predmet, argumente i zakljuak Jasan i koncizan tekst Razviti lini stil pisanja uz potovanje tehnika pisanja i imati u vidu osobu koja e koristiti pisani dokument Prikupljene informacije sortirati po predmetnim jedinicama i subjektima

Poslovni ton

Jednostavno Sadrajno Bez emocija Ljubazno

Budite jasni, jezgroviti i oveni!

NEVERBALNA KOMUNIKACIJA

Neverbalna komunikacija

Neverbalna komunikacija je komunikacija koja se prenosi bez rei, tj. koja se ostvaruje putem komunikacionih oblika koji nisu zasnovani na reima.

Neverbalna komunikacija

1. Vokalna ekspresija: melodika, dinamika, ritmika, 2. Facijalna ekspresija: izraz lica (250.000 izraza ljudskog lica) 3. Gestovna ekspresija: pokreti ruku, dodiri tela 4. Posturalna ekspresija: poloaj tela (stojei, sedei, uei, kleei i leei 5. Proksemika ekspresija: dodir 6. Spacijalno ponaanje: blizina, teritorijano ponaanje, pokreti u fizikoj okolini 7. Ritam: Ritam i brzina kretanja 8. Odea i ostali efekti izgleda

Neverbalna komunikacija obuhvata: (Prof.dr Ranko Lonarevi)1.

2.3. 4. 5.

komunikaciju pomou govora tela komunikaciju putem dodira komunikaciju pomou izgleda komunikaciju upotrebom vremena i komunikaciju putem prostora.

ema neverbalne komunikacije

Radost

Tapanje rukama Smekanje Suene zenice Brbljivost ivahni pokreti i mimika Rumenilo lica Uspravan poloaj tela Otar pogled Zakrvavljene oi krgutanje zubima Stezanje pesnica Siktav glas Otar ton Stisnuti zubi Crvenilo ili bledilo lica

Mrnja, bes

Proporcija utisaka koji ostavljaporuka licem u lice

7% 38%

Izraz lica55%

Neverbalni asp. govora Govor

Prepreke u komunikaciji:

1. Psiholoke 2. Semantike 3. Fizike 4. Sociokulturne

PSIHOLOKE PREPREKE1.

2.3. 4. 5. 6.

Sluanje Samoprocena Percepcija Emocije Filtriranje Neravnopravnost

SEMANTIKE1.

2.3. 4. 5. 6.

Znaenje Smisao Neodreenost Konfuzija Nezavrene reenice argon

FIZIKE1.

2.

um (buka) Kanal

SOCIOKULTURNE1.

2.3. 4. 5.

Grupno miljenje Vrednosti i verovanja Obiaji Norme Stereotipi

Barijere za efektivnu interpersonalnu komunikaciju

1.Filtriranje namerna manipulacija informacijama da bi one izgledale privlanije za primaoca 2. Emocije raspoloenje primaoca poruke u trenutku kada primi poruku utie na to kako e je on protumaiti 3. Pretrpanost informacijama informacije sa kojima se radi prevazilaze sposobnost obrade 4. Defanzivnost smanjivanje mogunosti postizanja meusobnog razumevanja ukoliko se uesnici oseaju ugroenim 5. Jezik- razliito znaenje rei za razliite ljude (godine, obrazovanje, kulturno naslee) 6. Nacionalna kultura razlike u komunikaciji meu razliitim kulturama

Prevazilaenje barijera

1. Korienje feedbacka 2. Pojednostaviti jezik 3. Aktivno sluanje 4. Kontrola emocija 5. Posmatrajte neverbalne znake

Ponaanja pri aktivnom sluanju

1.) Izbegavajte da prekidate govornika 2.) Ne govorite previe 3.) Budite empatini 4.) Gledajte u oi 5.) Potvrdno klimajte glavom i neka izraz lica bude adekvantan 6.) Postavljajte pitanja 7.) Izbegavajte pokrete ili gestove koji skreu panju 8.) Parafrazirajte

EFEKTIVNO SLUANJE1.

2.3. 4. 5. 6.

uti Razumeti Pamtiti Tumaiti Proceniti Reagovati

ORGANIZACIONA KOMUNIKACIJA

Koristi od efikasne komunikacijeBre reavanje problema Jaanje odnosa sa stejkholderima Bre donoenje odluka

Jaanje imida

EFIKASNA KOMUNIKACIJA

Porast produktivnosti

Promocija Jaanje poslovnih odnosa i veza

Neometano odvijanje poslovnih procesa

Vreme koje zaposleni provode u razliitim vidovima komunikacije: Sluanje 45% Prianje 30% itanje 16% Pisanje 9%

Funkcije komunikacije

1. Kontrola formalno i neformalno kontrolisanje lanova organizacije 2. Motivacija pojanjavanje zaposlenima ta treba da se uradi, koliko dobro oni rade i ta se moe uiniti da se pobolja uinak 3. Emotivno iskazivanje izvor socijalne interakcije, oslobaanje od emotivnog naboja i ispunjavanje socijalnih potreba ljudi 4. Informacija pruanje potrebnih informacija

Organizaciona komunikacija moe biti:

1. Formalna komunikacija komunikacija koja prati lanac komandovanja ili koja je potrebna za obavljanje jednog posla. To su zvanini kanali komunikacije putevi za slanje poruka koji su predvieni i propisani normativnom regulacijom: organizacionom emom i kocepcijom strukturisanja i funkcionisanja organizacije

2. Neformalna komunikacija organizaciona komunikacija koja nije definisana prema strukturnoj hijerarhiji organizacije (omoguava zaposlenima da zadovolje svoju potrebu za drutvenom interakcijom i poboljava radni uinak organizacije kreirajui alternativne, esto bre i efikasnije kanale komunikacije) Ovaj vid komunikacije se odvija kanalima komunikacije koji nisu predvieni organizacionom emom, odnosno relevantnom normativnom regulacijom

Forme komunikacijeINTERNA FORMALNAPlanirana komunikacija izmeu insider-a (pisma, izvetaji, poruke, e-mail) koja prati formalni lanac komandovanja Neformalna komunikacija meu zaposlenima (e-mail, konverzacija licem u lice, telefonski razgovori) koja ne prati zvanini lanac komandovanja

EKSTERNAPlanirana komunikacija sa outsiders-ima (pisma, izvetaji, poruke, govori, websites i relevantne vesti) Neformalna komunikacija sa korisnicima usluga, potroaima, snabdevaima i ostalim outsiders-ima (email, konverzacija licem u lice, telefonski razgovori)

NEFORMALNA

Pravac komunikacionog toka

1. Komunikacija nadole tee nadole od menadera do zaposlenih (informisanje, davanje naloga, koordiniranje i ocena slubenika) 2. Komunikacija nagore - komunikacija od slubenika do menadera (izvetaji) 3. Lateralna komunikacija komunikacija koja se obavlja izmeu zaposlenih na istom organizacionom nivou 4. Dijagonalna komunikacija daje presek organizacionog dela i organizacionog nivoa

Organizacione komunikacione mree

Komunikacione interakcije, odnosno sprege izmeu nosilaca komunikacije u organizacijama, realizuju se putem brojnih i raznovresnih kanala komunikacija. Oni, ukupno posmatrano, ine komunikacionu mreu.

Mree komunikacija mogu biti:

LANAC, lanana mrea komunikacija tee prema formalnom lancu komandovanja, nagore i nadole 2. Mrea TOKA komunikacija koja se obavlja izmeu jasno prepoznatljivog i strogog lidera i ostalih u radnoj grupi 3. Mrea ZVEZDA, sa svim kanalima komunikacija se kree slobodno izmeu svih lanova radne grupe 4. Y mrea 5. Mrea KRUG

U praksi se koriste razne vrste komunikacionih mrea i to u raznim modalitetima i kombinacijama.

Neformalna organizaciona komunikaciona mrea

1. Vinova loza (The Grapevine) neformalna organizaciona komunikaciona mrea koja menaderima otkriva nejasna, a za zaposlene vana i problematina pitanja. Kroz 4 tipa lanaca (jednostruki, ogovaranje, verovatnoa i grozd) uspostavlja se komunikacija izmeu pojedinaca koji su na razliitim poloajima i nivoima organizacione hijerarhije 2. Mrea starih drugara (The Old - Boys Network) uspostavlja se unutar lanova ekskluzivne (nepristupane) grupe koja poseduje snagu na osnovu zajednikih informacija 3. Mrea koja podrava neformalnu komunikaciju iniciraju je menaderi u cilju ohrabrivanja nefoprmalne komunikacije pozitivnog predznaka (management by walking around)

Neformalna komunikaciona mrea omoguava neformalnu komunikaciju kojom teku brojne i razliite informacije koje mogu biti tane ili netane. Netane informacije se nazivaju glasine (roumors)Mogui naini reagovanja na glasine: 1. ignorisanje 2. skretanje panje na pozitivne karakteristike koje poseduje predmet glasina i 3. opovrgavanje

Barijere efikasne komunikacije u organizacijama1. Individualne barijere a) menaderi treba da poseduju relevantne sposobnosti (znanja i vetine)i psihiku spremnost za komunikaciju i treba da se ponaaju na pravi nain b) izvrioci nedostatak komunikacionih vetina, neadekvatna emocionalna reakcija na poruku i greke u percepciji 2. Organizacione barijere konstitucija komunikacione mree u organizaciji i nain prenoenja poruka

Prevazilaenje komunikacionih barijera u organizacijama

1. Definisanje principa prevazilaenja komunikacionih barijera (pojednostavljenje renika, obuzdavanje emocija, opreznost sa neverbalnim porukama, korienje povratne sprege i korienje glasina) 2. Odreivanje metoda i tehnika za prevazilaenje barijera (uvoenje adekvatnog argona, aktivno sluanje, preureenje toka informacija, otvaranje komunikacionih tokova prema gore) 3. Preduzimanje svih aktivnosti koje su neophodne za prevazilaenje komunikacionih barijera 4. Uspostavljanje efikasnog feedback-a (monitoring, valorizovanje efekata, identifikovanje odstupanja i reakcija)

Unapreenje sistema komunikacije

je neophodno jer se samo na taj nain mogu stvoriti relevantne (komunikacione) pretpostavke za poveanje efikasnosti svih lanova u organizaciji i organizacije u celini Unapreivanje sistema komunikacije obuhvata: 1. komunikacionu reviziju 2. unapreenje komunikacionog (pod)sistema organizacije

1. Komunikaciona revizija

Kominikacijska revizija je sredstvo za stvaranje svih relevantnih komunikacionih pretpostavki koje su u funkciji kako efikasnosti same komunikacije, tako i ostvarivanja ciljeva organizacije Posebnu panju potrebno je posvetiti reviziji komunikacione mree, tj njenih (pod)sistema), a naroito: 1. regulativne ili mree orjentisane ka zadatku koji se odnosi na politike, procedure, pravila i odnose izmeu podreenih i nadreenih 2. inovativne mree koje ukljuuju reavanje problema, sastanke i predloge promena 3. integrativne mree koje se sastoje od pohvala, nagrada, unapreenja i onih injenica koje povezuju ciljeve preduzea i line potrebe

2. Unapreenje komunikacionog sistema organizacije 1. 2. 3. 4. 5. 6.

7. 8.

9.10. 11. 12.

Faze: Analiziranje postojeeg stanja Identifikovanje problema i procena stepena njihovog uticaja na efekte u komuniciranju i efekte u funkcionisanju organizacije Dijagnostika uzroka problema Preispitivanje ciljeva komunikac. sistema, politike, pravila, procedure i tehnike komunikacije Preispitivanje organizacione konstitucije komunikacionog sistema Usklaivanje (redefinisanje ili inoviranje) ciljeva, politike, strategija, programa, planova, procedura i pravila komunikacije sa ciljevima, politikama, strategijama, planovima, procedurama i pravilima organizacije u celini Formulisanje moguih reenja redizajniranja komunikac. Sistema Procena efekata eventualne primene moguih reenja Biranje (izbor) optimalnog reenja Implementacija odabranog reenja (reduzajniranje) Kontrolisanje komunikacionih procesa i relevantnih rezultata Uspostavljanje efikasne povratne sprege

ta je korisno znati o drugoj zemlji?

Puno zvanino ime drave Glavni grad Ime predsednika Veru i verske obiaje Dravne i verske praznike koji se slave i obiaje pri proslavi Specifinosti u ishrani Satatistike i druge podatke o industrijskoj grani Pomalo istoriju i geografiju Neke vane linosti Omiljeni sport

Zabranjene ili tabu teme u poslovnom kontaktu

Politika Religija Nacionalna pripadnost Humor ale Pol, bolest i smrt Lini novac u svim kombinacijama

Kljuni preduslovi za meukulturnu komunikaciju

opaanje irina duha izbegavanje stereotipa fleksibilnost

Italija

Oputena formalnost u ophoenju. Cene se lepi maniri i utivost. Italijani vole da rade sa ljudima koje poznaju tako da e neko vreme posvetiti upoznavanju i razgovoru o linim pitanjima Znaaj porodice i dece Mnogi Italijani govore engleski jezik, ali ako niste sigurni u ovu injenjicu povedite prevodioca Buni i srdani u komunikaciji U obraanju se najee koristi utiva mnoina. Cene humor, uivanje i dobro raspoloenje. Ne isplati se biti skroman i povuen, ali ni arogantan. Oekujte cenjkanje i pomeranje rokova Na osnovu vaeg izgleda procenjivae va status, imovno stanje, poreklo i stepen obrazovanja Izbegacajte prie o politici u Italiji, religiji, politici Vatikana, porezima, 2. svetskom ratu i mafiji, ne kritikujte italijansku kulturu, dravnu administraciju ili lokalni fudbalski klub

Grka

Znaaj linog kontakta. Nepoverljivost prema pisanoj komunikaciji. Poverenje, line i politike veze osnov za napredovanje. U odnosima vano stei poverenje. Naklonost za poznavanje grkog jezika. U oslovljavanju doputeno i korienje neformalnog ti.

Francuska

Izuzetno su ponosni na svoj jezik i kulturu i cene strane partnere koji znaju francuski jezik Oslovljavanje terminima Monsieur (Mr.). Madame (Mrs.) i Mademoiselle (Miss) nakon ega sledi prezime i persiranje Rujuju se napoetku sastanka i prilikom odlaska (rukovanje je jednokratno i lagano, pa se viekratno drmanje partnerove ruke smatra nekulturnim Razmena poslovnih poklona nije opte prihvaena praksa, ali ako do toga doe pokloni su intelektualnog karaktera Lini odnosi im veoma vani. Prijazni i gostoljubivi, ali strance nerado vode u sopstvenu kuu. Humor se retko koristi na poslu i u zvaninim prilika Sastanke treba planirati izmeu 10 i 12 sati ili nakon 15 asova Tanost je na ceni Prednost se daje konzervativnom odevanju s tamnim bojama odela

Nemaka

Ponos na sposobnosti i dostignua, koji esto prelazi u samozadovoljstvo i aroganciju. Propisi se izuzetno potuju i sprovode. Tanost. Humor prema prilikama. Retko se ale kada je re o poslu i novcu. Takmiarski nastrojeni i ambiciozni. Jak oseaj odgovornosti i pripadnosti kompaniji. Nenaklonost prema nepripremljenim i neargumentovanim stavovima. Utogljeni i formalni. Ne prihvataju ekscentrinost. Odevanje na poslu formalno. Kravata i sako, uglavnom zakopani. Obavezno oslovljavanje sa Herr i prezime.

Velika Britanija

Sloenost klasne svesti ogleda se u celokupnom ivotu. Automobil kao simbol statusa. Ceni se prijatnost, utivost i skromnost. Ponosni na tradiciju. Namerno neprecizni i puni nagovetaja i prikrivenog lukavstva. Muko odevanje kao izraz pripadnosti vie nego ukusa. Simbolika kravata. Netanost, kanjenje i po 20 minuta. Averzija prema ozbiljnosti i prisustvo humora. Rukuje se samo prilikom prvog susreta i nakon dueg vremena. Korienje pzdravne fraze.

CURRICULUM VITAE (CV)

Pravila za pisanje CV1.

2.

3.

4.

Prilagodite CV svom cilju ili svrsi podnoenja biografije (posao, stipendija, nastavak kolovanja, seminar ili konferencija i sl.) U CV uvrstite sve informacije koje Vas preporuuju, istaknite svoje prednosti i kvalitete. Budite jasni, precizni i koncizni. Koristite kratke i jasne reenice. Iz vae biografije bi trebalo da bude potpuno jasno ko ste Vi i koji je Va cilj podnoenja biografije. Vodite rauna o prezentaciji i stilu: Format papira A4 Font: Arial, Times New Roman 10 ili 12, ne pisati sve velikim slovima niti imati previe arenih ili iskoenih slova Ne zanemarujte izgled i kvalitet papira Pravopisne i gramatike greke nisu dozvoljen Pridravajte se strukture standardnog formata: Lini podaci Opis Vaeg radnog iskustva Opis Vaeg obrazovanja i treninga Opis vetina koje se stekli tokom obrazovanja, rada i svakodnevnog ivota

EVROPSKI FORMULAR CV-a

LINI PODACI Prezime i ime Adresa Telefon i faks Mobilni telefon E mail Datum roenja

(Ulica i broj, grad, potanski broj)

(Dan, mesec, godina)

PROFESIONALNO ISKUSTVO Period Naziv i adresa poslodavca Vrsta delatnosti ili sektor Radno mesto, pozicija Osnovne dunosti i odgovornosti

Uneti poseban deo za svako relevantno zaposlenje, poevi od najskorijeg

OBRAZOVANJE I TRENING Period Naziv i sedite obrazovne institucije Steeno zvanje Tema, glavni predmeti/ steene profesionalne vetine Uneti poseban deo za svaki obrazovni nivo ili relevantni kurs ili trening, poevi od najskorijeg MATERNJI JEZIK OSTALI JEZICI (Jezik)

Znanje itanja Znanje pisanje Konverzacija

(Napisati nivo: odlino, doro, poznavanje osnova) (Napisati nivo: odlino, doro, poznavanje osnova) (Napisati nivo: odlino, doro, poznavanje osnova)

SOCIJALNE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene) Vetine steene tokom ivota i rada sa dr. ljudima, u multikulturalnom okruenju, na poslovima gde su vane vetine komunikacije i timskog rada (npr. kultura, sport) i sl.

ORGANIZACIONE VETINE (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene) Koordinacija i upravljanje ljudskim resursima, projektima, budetima: na poslu, u dobrovoljnim aktivnostima, slobodnom vremenu, svakodnevnom ivotu i sl.

TEHNIKE VETINE Rad na raunaru, specifinim ureajima i mainama

(Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene)

UMETNIKE VETINE OSTALE VETINE DODATNE INFORMACIJE

(Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene) (Opisati ove vetine i naznaiti kako su steene) (Sve informacije koje mogu biti od znaaja: reference, kontakt osobe, publikacije, lina i profesionalna interesovanja i sl.) (Nabrojati priloena dokumenta)

PRILOZI

Saveti (www.infostud.com)1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Sve informacije koje sadri Va CV treba da budu tane Ne izostavljajte bitne informacije Stavite se u ulogu osobe koja e da ita Va CV Budite konkretni i saeti CV ne sme da bude predugaak i treba da sadri samo relevantne informacije CV mora biti pregledan i struktuiran, vizuelno privlaan Nemojte jedan isti CV slati na sve konkurse Zabeleite kome ste poslali koji CV i kako je tano glasio konkurs Nemojte dodavati uz CV dokumente koji od Vas nisu traeni. Stavite svoje ime u naziv CV-ja

NAVOENJE IZVORA

Razlika izmeu spiska literature i bibliografije Spisak literature je spisak onih izvora na koje upuujete u svom tekstu. Bibliografija obuhvata dodatne korisne izvore koji nisu naroito spomenuti u vaem tekstu.

Knjige, jedan autor:Mintzberg, H. (1979) The Structure of Organizations, Prentice Hall, Englewood Cliffs, NJ.

Knjige, vie autora:Miles, R., Snow, C. (1978) Organizational Strategy, Structure and Process, McGraw-Hill, New York

Knjige, zbornik:Hargie, O., Tourish, D. (ur.) (2000) Handbook of Communication Audits for Organizations, Routledge, London

lanak u asopisu: Pfeffer, J. (1996) When it comes to best practices why do smart organizations do dumb things? Organizational Dynamics, 25, 33-44. lanak u zborniku: Chatov, R. (1981) Cooperation between government and bussines, u Handbook of Organizational Design, Nystrom, P., Starbuck, W. (ur.), str. 487 502, Oxford University Press, New York Novinski lanak: Legge, K. (1987) Labour to cost the Keating Factor, Times on Sunday od 1. februara, str. 2.

Izvori sa Interneta Motorola (1997) Motorola History and Evolution [on line]. Dostupno na http://www.mot.com/General/Facts [Pregledano 26. marta 1998]