UNIVERZITET U NIU

EKONOMSKI FAKULTET

MEUNARODNI MENADMENT

Goran Milji

REAVANJE SPOROVA IZ PRAKSE MEUNARODNOG CENTRA ZA REAVANJE

INVESTICIONIH SPOROVA ICSID GRUPE SVETSKE

BANKE U SLUAJU SWISLION PROTIV REPUBLIKE MAKEDONIJE

ZAVRNI RAD

Mentor: Dr Tamara Milenkovi-Kerkovi

Ni, 2013.

1

Sadraj:

UVOD .................................................................................................................................................... 2

1. Svetska banka ................................................................................................................................. 4

2. ICSID .............................................................................................................................................. 8

2.1. Organizaciona struktura ICSID-a .................................................................................................... 8

2.2. Nain reavanja sporova kod ICSID-a ........................................................................................... 10

2.2.1. ICSID-ova konvencija, regulative i pravila ............................................................................ 10

2.2.2. ICSID-ova dodatna pravila ..................................................................................................... 11

2.2.3. Ostale aktivnosti reavanja sporova Centra ............................................................................. 11

2.3. Institucionalni oblici ..................................................................................................................... 12

2.4. lanstvo ........................................................................................................................................ 12

2.5. ICSID sluajevi ............................................................................................................................. 13

3. Spor izmeu Swisslion-a i Agroploda ........................................................................................ 15

3.1. O kompaniji Swisslion .............................................................................................................. 15

3.2. O kompaniji Agroplod Resen ................................................................................................... 17

3.3. Poetak celokupnog procesa ......................................................................................................... 17

3.4. Prvi problem u radu ...................................................................................................................... 18

3.5. Proces arbitrae ............................................................................................................................. 19

3.6. Tvrdnje i stavovi sporenih strana .................................................................................................. 26

3.7. Nadlenost Tribunala .................................................................................................................... 28

3.8. Svedoenja i iskazi u sporu ........................................................................................................... 29

3.9. Zavretak spora i presuda .............................................................................................................. 31

3.10.Sumiranje celokupnog spora ........................................................................................................ 33

3.11.Sporene strane danas .................................................................................................................... 34

4. Osvrt na postupke Arbitrae u ICSID-u.................................................................................... 35

Literatura ............................................................................................................................................ 36

2

UVOD

Svet je postao globalno selo.U tom selu su primena nove tehnologije, globalizacija,

ali i integracije naroda i drava u vee celine, kao i stvaranje novog svetskog poretka, donele

neke promene u ivotima obinih smrtnika na ovom svetu. Primena interneta donela je bru,

jeftiniju i laku komunikaciju i poslovanje.

Planeta na kojoj mi ivimo je predmet globalizacije drutva. U toj globalizaciji dolazi do

stvaranja neeg novog, neeg to e obeleiti budunost naeg drutva u budunosti. Ono nosi sa

sobom niz dobrih i niz loih stvari. Percepcija o tome ta je dobro, a ta loe, je subjektivna.

Nosioci globalizacije su multinacionalne kompanije.One raspolau velikim kapitalom,

neretko veim i od budeta manje razvijenih drava. One danas upravljaju svetom, upoljavaju

radnike, manipuliu politikama drava putem kompromitujuih politiara. Te kompanije su

kreatori dananjeg poretka sveta. Te kompanije ire svoje poslovanje na ceo svet, jer je danas

svet jedno veliko globalno selo, kao to sam i naglasio na poetku. Svoj kapital ulau od

Aljaske, na krajnjem severozapadu, preko Meksika, Srbije, Saudijske Arabije, Vijetnama, Kine,

Indonezije, pa sve do Novog Zelanda, na kranjem jugoistoku ove nae male planete.Kapital vie

ne poznaje nacionalnost.On postaje svetski putnik, lepak koji povezuje nacije i narode, bratske i

zavaene strane.Isti ne poznaje boju koe, rasu, nacionalnost.Kapitalu je jedini i glavni cilj

profit.A taj kapital je uglavnom kod svetskih giganata, multinacionalnih kompanija.

Ipak, te kompanije nekad nailaze na prepreke. Prilikom ulaganja svog kapitala, moraju

prei preko nekih barijera i prepreka, poput dobijanja dozvola za gradnju i investiranje,

podmazivanja politiara, odabira adekvatnih kadrova, njihovo usavravanje, pa sve do

nalaenja pravog partnera koji e imati iste namere i ciljeve kao i multinacionalna kompanija

koja e uloiti kapital u zemlji ulaganja. Nekad dolazi do nepremostivih problema prilikom

dogovaranja saradnje. A nekad se dve kompanije dogovore, uloe novac zajedno, i onda, nakon

izvesnog vremena, poinju problemi.Razlozi su svakojaki, premostivi i nepremostivi. Nekad

sudstvo u dravi u kojoj se kapital ulae nije dovoljno da bi se spor reio na miran i civilizovan

nain.

3

Istorija i praksa je dala neke vidove reavanja sporova. Nekada je sila reavala sporove,

nekada dvoboji, a danas sudija i tribunal. Domae sudstvo je adekvatno kada su domae

kompanije stranke u sporu. Ali kada doe do spora izmeu dve i vie strane iz razliitih drava,

nadlenost preuzima meunarodni sud. Ipak, nakon dolaska nekih novih promena u svetu,

raspada kolonijalizma, stvaranja novih drava, dolo je do stvaranja organizacija koje e

povezivati svet i reavati probleme u tom novom svetu. Sporovi u investiranju su jedan od

problema dananjice. Ti sporovi su uslovili nastanak nekih organizacija za reavanje istih.

Da bi se takvi sporovi reavali na nain koji je uobiajen u poslovnom svetu, Svetska

banka je 1966. godine osnovala ICSID(International Centre for Settlement of Investment

Disputes), to u prevodu znai Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova. On

predstavlja reenje za sporove lanica Svetske banke, kada su investicioni sporovi u

pitanju.ICSID predstavlja erku Svetske banke, osnovanu sa ciljem da se problemi nastali u

meunarodnim investicionim projektima reavaju izvan okvira nacionalnih zakonodavstava, da

izbegne pristrasnost sudova, i da obezbedi fer i korektno reavanje sporova.

4

1. Svetska banka

Svetska banka osnovana je 1. jula 1944. godine u Breton Vudsu na sednici na kojoj su

prisustvovale vlade 44 zemalja sveta. Sedite joj je u Vaingtonu.Pomagala je u obnovi Evrope

nakon II Svetskog rata. Prvi zajam koji je odobrila u visini od 250 miliona dolara bio je

namenjen za obnovu Francuske. I taj aspekt pomoi pri obnovi je vano teite u radu i

delovanju Svetske banke.

Danas Svetska banka vie obraa panjuna smanjivanje siromatva u svetu. Pre je

Svetska banka imala sektor u kojem su bili tehniki strunjaci kao i strunjaci zadueni za

financijsku analizu, koji su iskljuivo radili u Vaingtonu. Danas raspolae jednim znatno veim

sektorom koji ima strunjake iz ekonomije, spoljne politike, strunjake za pojedina podruja,te

strunjake za socijalna pitanja. 40 % tih strunjaka danas radi u odeljenjima smetenim u

dravama u kojima ta svetska institucija ima svoje ogranke.

Svetska banka je danas puno vea i kompleksnija. Razvila se u grupu organizacija koju

ine:

a) Meunarodna banka za obnovu i razvoj(IBRD);

b) Meunarodno udruenje za razvoj (IDA);

c) Meunarodna financijska korporacija (IFC);

d) Agencija za multilateralno garantovanje investicija (MIGA), kao i

e) Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova(ICSID).

U 80-im godinama delovala je u razliitim smerovima; poetkom tih godina bila je

suoena sa makroekonomskim problemima i pitanjima koja su se ticala reprogramiranja dugova,

posle su na prvo mesto dolazile socijalne i teme vezane za zatitu okoline. Tokom suoavanja sa

svim tim problemima neki su im prebacivali kako rade suprotno svojim naelima u projektima

koji su privlaili vie panje. Kako bi se suoili sa dilemama oko kvaliteta delovanja Svetske

banke, javnosti je prezentovan Izvetaj o radu. Nedugo nakon toga poela je reforma koja je

podrazumevala reviziju u kojoj se trebalo ustanoviti dali su prigovori upueni Svetskoj banci

osnovani.Prigovori su bili sve vei i dosegli su vrhunac 1994.godinena godinjem zasedanju u

Madridu.

5

Nakon toga su Svetska banka i njene organizacije uinili znatan korak unapred. Svaka

organizacija, sama za sebe, je radila na tome kako bi bila efikasnija i delotvornija. Samim tim je

dolo do pomaka, te se moglo videti kako su promene dobro dole, a i neki su priznali kako su

zadovoljni uinjenim. Vie nego ikad pre, Svetska banka je dobila na znaenju na svetskoj

politikoj sceni. Zajedno sa partnerima uspeno je se angaovana u razliitim kompleksnim

situacijama poput pomoi Bosni i Hercegovini nakon rata, pomoi Istocnoj Aziji nakon

financijske krize, obnovi Srednje Amerike nakon jakih vetrova i oluja, pomoi Turskoj nakon

zemljotresa i slino.

U dananjem svetu, Svetska banka nailazi na mnoge kritike, jer mnogi smatraju da je ona

osnovana kao produena ruka velikih centara moi, kako bi se kontrolisale ostale drave sveta.

a) Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD)

Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD) je jedna od pet institucija koje ine

grupaciju Svetske banke. Osnovana je 27.decembra 1945, posle ratifikacije meunarodnih

sporazuma postignutih na Monetarnoj i finansijskoj konferenciji Ujedinjenih nacija od 1. do 22.

jula 1944. u Breton Vudsu, Nju Hempiru. IBRD je meunarodna organizacija ija je originalna

misija bila da finansira obnovu nacija razorenih za vreme Drugog svetskog rata.Trenutno, svoju

misiju je proirila u borbi protiv siromatva finansiskom pomoi dravama. Njen rad se odrava

kroz plaanja kako je to regulisano od strane drava lanica.

IBRD daje zajmove vladama, i javnim preduzeima, uvek pod dravnom (ili

suverenom) garancijom otplate pod optim uslovima. Sredstva za ove pozajmice dolaze

prvenstveno od izdavanja obveznica Svetske banke na svetskom tritu kapitala - obino 12-15

milijardi dolara godinje. Ove obveznice se ocenjuju rejtingom AAA (najvii mogui).Zbog

kreditnog rejtinga IBRD-a, u mogunosti je da pozajmljuje uz relativno niske kamatne stope.

Poto veina zemalja u razvoju ima znaajno nie kreditne rejtinge, IBRD moe kreditirati

zemlje sa kamatnim stopama koje su obino prilino atraktivne za njih, ak i nakon dodavanja

male mare (oko 1%) za pokrivanje administrativnih trokova.

6

188 drava sveta su lanice IBRD. Drave koje nisu lanice IBRD su Kuba, Severna

Koreja, Andora, Monako, Lihtentajn, Nauru, Kukova Ostrva, Nijue i Vatikan. lanica IBRD,

iako nepriznata od meunarodne zajednice, je Kosovo.

b) Meunarodno udruenje za razvoj (IDA)

Meunarodno udruenje za razvoj poelo je sa radom 1960. godine.Zadatak ove banke je

da obezbedi kredite najnerazvijenijim zemljama sveta.Pomau rast ivotnog standarda

stanovnika.

Kredite mogu da dobiju zemlje iji je drutveni proizvod po glavi stanovnika 875 dolara i

manje.Rok otplate je do 40 godina. Period mirovanja je 10 godina.Ne plaa se kamata, ve samo

provizija.172 zemlje su lanice.Kapital kojim raspolae je 23 milijarde dolara.IDA i IBRD

predstavljaju Svetsku banku.

c) Meunarodna financijska korporacija (IFC)

IFC, lanica grupacije Svetske banke, je najvea globalna razvojna institucija usmerena

iskljuivo na privatni sektor u zemljama u razvoju.

Osnovana 1956.godine, IFC je u vlasnitvu 184 zemalja lanica, grupe koje zajedno

odreuje zajedniku politiku. Rad u vie od 100 zemalja u razvoju omoguava drutvu i

finansijskim institucijama na tritima u razvoju da otvaraju nova radna mesta, stvaraju poreske

prihode, poboljajukvalitet korporativnog upravljanja i ekolokih performansi, i doprinose

svojim lokalnim zajednicama.

IFC vizija je da ljudi treba da imaju mogunost da izbegnu siromatvo i poboljaju svoje

ivote.

7

d) Agencija za multilateralno garantovanje investicija (MIGA)

Multilateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA) je meunarodna finansijska

institucija koja nudi osiguranje od politikog rizika u vidu garancije. Te garancije se daju da bi se

pomoglo investitorima radi zatite stranih direktnih investicija, ali i zbog politikih i

nekomercijalnih rizika kojih ima u zemljama u razvoju. MIGA je lanica grupe Svetske banke sa

seditem u Vaingtonu, SAD. Osnovana je 1988.godine, radi podsticaja investiranja u zemljama

u razvoju.Misija MIGA-e je da promovie strane direktne investicije u zemljama u razvoju za

podrku ekonomskog razvoja, smanjenja siromatva, i poboljanja ivota ljudi". Agencija se

fokusira na zemlje lanice Meunarodne asocijacije za razvoj i na zemlje koje su pogoene

oruanim sukobom. Njihovi projekti su namenjeni da stvore nova radna mesta, za razvoj

infrastrukture, da stvori nove poreske prihode, kao i iskoriavanje prirodnih resursa kroz

odrivu politiku i programe.

MIGA je u vlasnitvu drava lanica, ali ima svoje izvrno rukovodstvo i osoblje koje

obavlja svoje svakodnevne poslove. Njeni akcionari su lanice, odnosno vlade drava lanica

koje uplauju kapital i imaju pravo glasa. To osigurava dugoroni dug i udeo, kao i druga

sredstva i ugovore.Agencija se procenjuje od strane nezavisnog procenjivaa svake godine.

Ukupne investicije su iznosile oko 1,1 milijarde dolara u 2011. MIGA je izdala 2,1 milijardi

dolara novih investicionih garancija u 2011. godini, kao i 1,5 milijardi u ukupnoj aktivi.

e) Meunarodni centar za reavanje investicionih sporova (ICSID)

ICSID je osnovan sa ciljem da se reavaju investicioni sporovi. Osnovan je 1966.godine.

Njegova misija je da putem arbitrae reava sporove nastale u meunarodnom investiranju.

ICSID danas predstavlja veoma vaan mehanizam za reavanje problema prilikom ulaganja

kapitala. O radu ICSID-a, organizaciji, sistemu funkcionisanja, kao i o pojedinim sluajevima

iste, vie rei e biti u nastavku rada.

8

2. ICSID

ICSID je autonomna meunarodna institucija formirana na Konvenciji o reavanju

investicionih sporova izmeu drava i dravljana drugih drava (Vaingtonska konvencija), koja

broji vie od 140 drava lanica ove institucije. Konvencija predvia nain organizovanja,

osnovne funkcije i nain rada.Osnovna svrha ICSID-a je mirenje i arbitraa vezana za

meunarodne investicione sporove.

ICSID konvencija je multilateralni sporazum formulisan od strane izvrnih direktora

Meunarodne banke za obnovu i razvoj, odnosno Svetske banke. Odluka je doneena 18.marta

1965. godine, a sporazum, odnosno funkciosanje ICSID-a je poelo 14. oktobra 1966. godine.

Konvencija zahteva da se otklone sve glavne prepreke i barijere u slobodnim tokovima

meunarodnog kretanja kapitala.Takoe, konvencija zahteva da se otklone svi nekomercijalni

rizici i nedostaci specijalizovanih meunarodnih metoda za reavanje investicionih sporova.

Kreiran na Konvenciji, ICSID je stvoren kao nepristrasan meunarodni forum, koji obezbeuje

uslove za reavanje sudskih sporova izmeu podobnih strana, kroz procese mirenja i arbitrae.

Da bi ICSID reavao sporove, neophodna je saglasnost strana koje su u sporu.

Kao to se vidi po velikom broju lanstava, i znaajnom broju i obimu predmeta, kao i od

strane brojnih referenci, ICSID predstavlja organizaciju koja uspeno obavlja poslove za iji je

mandat stvorena. ICSID igra bitnu ulogu u polju meunarodnog, investicionog i ekonomskom

razvoja.

Danas se ICSID smatra vodeom meunarodnom arbitranom institucijom, koja je

posveena reavanju sporova izmeu investitora i drava.

2.1 Organizaciona struktura ICSID-a

ICSID ima jednostavnu organizacionu strukturu. Ta struktura se sastoji od

Administrativnog vea i Sekretarijata.

9

a) Administrativno vee

Administrativno vee je upravljako telo ICSID-a.Njega ine po jedan predstavnik iz

svake lanice potpisnice ICSID konvencije. Administrativno vee svoje sastanke ima uporedo

kad su i sastanci MMF-a i Svetske banke, na godinjem zasedanju istih. Svi predstavnici imaju

isto pravo glasa.Predsednik Svetske banke je po slubenoj dunosti i predsedavajui ICID-ovog

Administrativnog vea, ali bez prava glasa.

Osnovne funkcije Administrativnog vea ukljuuju i izbor generalnog sekretara i

zamenika generalnog sekretara, usvajanje regulativa i direktiva za pokretanje i voenje postupka

ICSID-a, usvajanje budeta ICSID-a, kao i odobravanje godinjeg izvetaja o radu ICSID-a.

b) Sekretarijat

Sekretarijat je sastavljen od otprilike 50 lanova osoblja sekretarijata. Sekretarijat je

voen od strane generalnog sekretara, koji je pravni predstavnik ICSID-a, registrar ICSID-ovih

postupaka, kao i glavni zvaninik Centra. Trenutni Sekretar je Meg Kiner, koja ovu funkciju vri

uz pomo Aurelije Antonieti, Havijera Kastra, Gonzala Floresa, Milanke Kostadinove, Eloize

Obadaje i Martine Polasek, koji su kao tim-lideri.

Osnovne funkcije Sekretarijata ukljuuju pruanje institucionalne podrke za iniciranje i

sprovoenje ICSID-ovih postupaka; asistiranje u formiranju komisija za pomirenje sporenih

strana, arbitranih tribunala i ad hoc komiteta i pruanje podrke u njihovim operacijama;

upravljanje postupaka i finansiranja svih sluajeva.Sekretarijat takoe prua podrku

Administrativnom veu i obezbeuje funkcionisanje ICSID-a kao meunarodne institucije.

Trokovi Sekretarijata se finansiraju iz budeta Svetske banke; trokovi ICSID-ovih

postupaka snose sporne strane.

10

2.2 Nain reavanja sporova u okviru ICSID-a

ICSID ne miri niti arbitrira u sporovima; on stvara institucionalne i proceduralne osnove

za stvaranje nezavisnih komisija za mirenje, kao i arbitranih tribunala, sastavljenih radi

razreenja sluajeva u svakom od sporova.

ICSID ima dva seta pravila postupaka, koji mogu da reguliu pokretanje i sprovoenje

postupka pod njenim okvirima. To su:

1) ICSID-ova konvencija, regulative i pravila;

2) ICSID-ova dodatna pravila.

2.2.1 ICSID-ova konvencija, regulative i pravila

ICSID-ova konvencija prua osnovne proceduralne okvire za mirenje i arbitrau

investicionih sporova izmeu drava lanica i investitora, koji se kvalifikuju kao lanovi drugih

drava lanica. Ovaj okvir je dopunjen detaljnim regulativama i pravilima prihvaenim od strane

Administrativnog vea u skladu sa konvencijom.

Arbitrae i mirenja u skladu sa konvencijom su potpuno dobrovoljna, to znai da se

ICSID nee meati dokle god se taj sluaj ne prijavi istima. Ali, kad taj sluaj doe na tapetu

Centra, isti se ne moe povui. Sledea karakteristika je ta da arbitrana presuda doneena u

skladu sa konvencijom ne moe biti odbaena od strane sudova bilo koje drave lanice.

Konvencija zahteva da sve lanice Centra, bez obzira da li su uestvovale u sporovima, prihvate i

priznaju presude arbitrae Centra.

Postoje nekoliko bitnih uslova za arbitrau ili mirenje, u skladu sa konvencijom:

- Spor mora biti izmeu drave lanice Centra i pojedinca ili kompanije

koja dolazi iz neke druge drave lanice;

- Spor mora biti kvalifikovan direktno vezan za neku investiciju;

- Sporene strane moraju predati pisanu saglasnost o sporu, kako bi ICSID

mogao pristupiti konkretno sluaju mirenja ili arbitrae.

11

U skladu sa Konvencijom, Generalni sekretar je ima ogranienu nadlenost da prihvati,

ili odbaci sluajeve, ako na bazi dobijenih informacija u zahtevu isti primeti da je spor van

nadlenosti Centra.

2.2.2 ICSID-ova dodatna pravila

Pored pruanja podrke i stvaranja uslova za reavanje sluajeva u skladu sa

Konvencijom, centar od 1978. godine ima dodatna uslove i pravila, koja dozvoljavaju ICSID-

ovom Sekretarijatu da sprovede odreene postupke izmeu drava i stranih dravljana, koji su

izvan opsega konvencije. Tu spadaju:

- Postupak mirenja i arbitraa za reavanje sporova, koji proistiu direktno

iz investicija, gde ili drava lanica ili prebivalite stranog dravljana nije lanica

ICSID-a;

- Postupak mirenja i arbitraa za reavanje sporova, koji proistiu indirektno

iz investicija, gde je bar jedan od spornih strana dravljanin lanice ICSID-a;

- Postupci pronalaenja dokaza neophodnih za reavanje sluajeva.

2.2.3 Ostale aktivnosti reavanja sporova Centra

Dodatne aktivnosti ICSID-a u polju reavanja sporova ukljuuju i to da generalni sekretar

ICSID-a imenuje arbitra u ad hoc arbitraznim postupcima. Ovo se najee vri u kontekstu

aranmana za arbitrau pod arbitranim pravilima Komisije Ujedinjenih nacija za meunarodno

trgovinsko pravo (UNCITRAL), koje su specijalno dizajnirane za ad hoc postupke. Po zahtevu

spornih strana i tribunala, ICSID takoe moe pruiti administrativne usluge za postupke koje

sprovodi pod UNCITRAL-ovim arbitranim pravilima. Usluge pruene od strane Centra u

takvim postupcima mogu biti razliite, od obinog saveta do pune pravne i administrativne

pomoi.

12

2.3 Institucionalni oblici

Po pravilu, ICSID-ovi postupci se odravaju u seditu Centra, u Vaingtonu. Ali, sporne

strane mogu da se sloe da se njihov proces odri na nekom drugom mestu.

ICSID je do dananjeg dana sklopio sporazume sa sledeim organizacijama:

- Stalni arbitrani sud u Hagu;

- AALCO regionalni arbitrani centri u Kairu, Kuala Lumpuru i Lagosu;

- Australijski centar za komercijalne sporove u Sidneju;

- Australijski centar za meunarodnu komercijalnu arbitrau u Melburnu;

- Meunarodni arbitrani centar u Singapuru;

- Zalivski kooperativni arbitrani centar u Bahreinu;

- Nemaki institut za Arbitrau;

- Maksvel ejmbers u Singapuru;

- Meunarodni arbitrani centar u Hong Kongu;

- Centar za arbitrau i mirenje pri Privrednoj komori u Bogoti i

- Kineska meunarodna ekonomska i trgovinska arbitrana komisija.

2.4 lanstvo

Trenutno ICSID ima 158 drava lanica potpisnica Konvencije.Od ovih, 149 su

ratifikovale sporazum.

Po lanu 67, ICSID je otvoren za prijem od strane:

- Od svih drava lanica Meunarodne banke za obnovu i razvoj (Svetske

banke), i

- Bilo koje druge drave koja je potpisnica Statuta Meunarodnog suda

pravde, koja dobije dvotreinsku podrku lanova ICSID-ovog administrativnog vea.

13

2.5 ICSID sluajevi

ICSID je u svom postojanju imao, i ima mnoge sluajeve.Neki su zavreni, dok nekima

procesi i dalje traju.Sporovi ne poznaju granice, jer se u njima uglavnom nalaze kompanije i

drave iz razliitih krajeva sveta.Neretko i prostor Balkana zadesi po neki sluaj. Sve sluajeve

moemo podeliti u dve kategorije, na zavrene, odnosno reene sluajeve, i na sluajeve u toku.

Ako se pogleda istorijat sluajeva, moe se videti da se uglavnom deavaju sporovi

izmeu kompanija iz razvijenih zemalja, sa jedne strane, i zemalja u razvoju, ili ti zemalja treeg

sveta, sa druge strane. Razlozi ulaganja u takve zemlje su evidentni. Niski trokovi rada, manja

briga o ekologiji tih zemalja, niski porezi, podsticajne zone za investiranje, nova trita su neki

od razloga zato dolazi do invesitranja u takvim zemljama.

Pored pozitivnih, moramo uoiti i negativne aspekte investiranja u zemlje u razvoju.Pre

svega to su zemlje u tranziciji, zemlje u kojima je politika situacija nestabilna. Te drave za

politiare imaju ljude koji su skloni kompromitovanju i korupciji, te i se i za to moraju izdvojiti

sredstva. Veina tih zemalja nema usaglaeno zakodavstvo i sudstvo, kojim se mogu prevazii

sporovi koji mogu nastati.

Ako pogledamo sve te karakteristike zemalja koje su eljne investicija, onda moemo

konstatovati da su Srbija i jo neke okolne zemlje (Makedonija, Bosna i Hercegovina, Crna

Gora, Rumunija, Moldavija, Albanija, Bugarska) sa istim tim karakteristikama. Sa vie ili manje

slinih osobina, i nas krase sve te pozitivne i negativne karakteristike.

Ipak, u red najznaajnijih sporova ICSID-a ne spadaju sporovi u kojima su pomenute

drave uesnici istih. Kao neke od skorijih znaajnijih sporova moemo navesti sledee sporove:

- uril Mining(Ujedinjeno kraljevstvo) protiv Vlade Indonezije;

- Osidental Petroleum(Kalifornia, SAD) protiv Ekvadora;

- Tulou Oil(Irska) protiv Ugande i

- Filip Moris(USA) protiv Urugvaja.

Kao to moemo videti u priloenom, tuitelji su uglavnom kompanije iz razvijenih

drava(SAD, UK, Francuska, Nemaka...), dok su tuene uglavnom vlade drava zemalja u

razvoju(Afrika, Centralna, Juna i Jugostona Azija, Balkan, Latinska Amerika...).Cifre oko

14

kojih se spore strane neretko imaju po sedam i vie nula, brojanih u amerikim dolarima i

evrima.

Ipak, ako pogledamo bolje, moemo nai sluajeve i iz naeg regiona.Dosta je drava iz

regiona, tokom perioda tranzicije i privatizacije, imalo sporove. Neki od sporova su:

- Club Hotel Loutraki S.A. and Casinos Austria International Holding

GMBH protiv Republike Srbije;

- EVN AG protiv Republike Makedonije;

- Accession Eastern Europe Capital AB and Mezzanine Management

Sweden AB protiv Republike Bugarske i

- Swisslion vajcarska protiv Republike Makedonije.

Kao jedan od najveih sporova, moemo izdvojiti spor izmeu Swisslion-a, kompanije

osnovane u vajcarskoj, i Republike Makedonije, oko vlasnitva kompanije Agroplod iz

Resena.

15

3. Spor izmeu Swisslion-a i Agroploda

ICSID svoju misiju ispunjava arbitraom ili mirenjem. U veem broju sluajeva,

investicioni sporovi uglavnom se reavaju pred arbitraom.Danas je to praksa u poslovnom

svetu.

Zemlje balkanskog poluostrva su sve ree muterije ICSID-a. Ipak, period sankcija,

tranzicija, priprema za evrointegracije i ostalog to prati ove rasparane drave uslovile su da su

u prethodnom periodu bili redovni gosti ICSID-ove arbitrae.

Jedan od najinteresantnijih sluajeva koji je uzdrmao Balkan je bio spor izmeu

vajcarskog Swisslion-a i Vlade Republike Makedonije oko preduzea Agroplod iz Resena.

Ovaj spor je prvo vodilo zakonodavstvo Republike Makedonije, da bi nakon njihove presude,

lav sa Alpa prebacio loptu na teren ICSID-a i njihove arbitrae. Ovaj sluaj je sam po sebi

interesantan i nama, graanima Srbije, jer je Swisslion kompanija koja je svoj renome stekla

poslovanjem u Srbiji, gde ima najvie proizvodnih pogona.

3.1 O kompaniji Swislion

Pria o Swisslion-u poela je 1997.godine. Tada je putena u rad prva fabrika i poela

da se primenjuje SL Tehnologija simbol vrhunskog kvaliteta prirodne i zdrave hrane,

kontrolisanog porekla sirovina i savrenog ukusa.Od 1997. do 2004. godine Swisslion je

instalirao ukupno 11 novih proizvodnih linija, deset u Srbiji i jedan u Makedoniji.

Godine 2003.fabrikaSwisslion u Vrcu poela je da uvodi i sprovodi sistem higijene i

HACCP sistem, prema preporuenom meunarodnom kodeksu prakse (Hazard Analysis and

Critical Control Point HACCP system and guidelines for its application CAC/RCP-1969).

16

a) Kompanija Takovo

Aprila 2004.godineSwisslion je na tenderskoj prodaji PIK Takova iz Gornjeg

Milanovca, posle pruanja najpovoljnije ponude i plana petogodinjeg ulaganja od 30 miliona

evra, uao u posed najveeg privrednog giganta u Srbiji.

U rekordnom roku Takovo je integrisano u poslovni sistem Swisslion i tako je osnovan

koncern Swisslion-Takovo.

b) Juvitana

Integrisanjem Takova u koncern Swisslion-Takovo, deo istog postala je i fabrika za

proizvodnju deije hrane Juvitana.

c) SL Sisak

U julu mesecu 2008.godine, deo koncerna je postala i fabrika keksa Sisak. Fabrika

keksa u Sisku bavi se proizvodnjom keksa pod brendom Euro Jaffa.

d) Eurosladoled

U aprilu 2011.godine, poela je sa radom fabrika sladoleda. U potpuno novom pogonu,

kao najveoj grinfild investiciji u poslednjih par godina u Srbiji, implementirana je najmodernija

svetskaprocesna oprema.itava paleta proizvoda oslanja se na bogati asortiman potvrenih

konditorskih brendova koncerna. Kapacitet fabrike je 30 miliona litara godinje, opremljena je

17

potpuno automatizovanim linijama za proizvodnju 54 vrrste sladoleda u svim oblicima i

formama.

3.2 O kompaniji Agroplod Resen

Agroplod Resen predstavlja jedan od najveih brendova Makedonije. Smeten

nedaleko od Ohrida, Resen je postao poznat po svom gigantu koji je u prehrambenoj industriji,

naroito konditorskoj, postao lider u proizvodnji istih u Makedoniji. Period tranzicije i

privatizacije u Makedoniji doneo je probleme. Agroplod je svrstan od strane makedonske

vlade u red kompanija sa nacionalnim znaajem, od dravnog interesa.Kao takva, odlueno je da

se privatizuje uz odreene uslove koje investitor treba ispuniti.

3.3 Poetak celokupnog procesa

Akcije Agroploda su se nalazile na makedonskoj berzi. Swisslion je, kao ozbiljna

kompanija, razmatrala da povea svoje poslovanje i ojaa svoju poziciju na tritu Makedonije.

Svoju elju poinje da realizuje zadnje nedelje marta, kada za oko 1 milion evra kupuje na berzi

oko 25,4% akcija tog makedonskog giganta.

Ipak, elja Koncerna nije bila samo da bude suvlasnik, ve da poseduje kontrolni paket u

toj resenskoj kompaniji. Nakon kupovine tog manjinskog paketa akcija, Koncern poinje

pregovore sa Vladom Republike Makedonije oko kupovine 20% dravnih akcija u toj firmi. Plan

je bio da se nakon kupovine dravnog paketa, preduzee dokapitalie, ime bi Swisslion-

Takovo postao veinski vlasnik.

Pregovori su ili dobro. Dogorena je kupovina oko 20% akcija za 1,2 miliona evra, uz

ulaganje Koncerna u kompaniju u vrednosti od 7 miliona evra. Mislili su da e sve biti dobro, da

e se Agroplod izvui iz rupe, ali nije ba sve ilo dobrim tokom. Par godina nakon

preuzimanja Koncern nailazi na problem.

18

3.4 Prvi problemi u radu

Fabrika u Resenu je poela sa punim radom. Radnici su bili upoljeni, produktivnost je

rasla, Agroplod je zasijao kao nekad.Ali, nekima je to smetalo. Desilo se neto to je

karakteristino za ovo podneblje.

Na scenu je opet stupio balkanski mentalitet. Naime, manjinski akcionari su,

nezadovoljnim svojim udelom, ali i nekim drugim opravdanim, ali i neopravdanim argumentima,

poeli da diu glas protiv veinskog vlasnika. Poelo je klevetanje kako je cilj Swisslion-a

sistematsko unitenje Agroploda, kako im resenska fabrika slui samo za profit koji izlazi iz

Makedonije, kako Swisslion posluje sa loim namerama u Makedoniji, kako ostali akcionari

nemaju ta da trae u takvom preduzeu i slino. Tada se u igru ukljuila i Vlada Republike

Makedonije.Da bi sve ove klevete i optube bile opravdane, Vlada je reila da Koncern tui

sudu.

Dva su razloga zbog kojih je Vlada smatrala tu tubu opravdanu.Prva je bila

nepotovanje investicionog projekta, koji je Swisslion morao ispotovati. Drugi, ali ne i manje

vaan, je taj da je prilikom privatizacije Agroploda zaobien poseban postupak o privatizaciji

kompanija od nacionalnog interesa. Sa druge strane, Swisslion se trudio da optube ospori i

dokae suprotno.

Ipak, da li zbog pristrasnosti ili ne, nadleni sud Republike Makedonije donosi presudu

po kojoj se oduzima 5339 akcija, ili oko 20% akcija Agroplodu. albeno vee je nakon albe

opet odbilo zahtev Swisslion-a.

vajcarska kompanija, koja posluje u ostalim dravama kao drutveno odgovorna i

kompanija koji svoj renome i ugled gradi na kvalitetu, gubi spor sa Republikom Makedonijom.

Pravda, koju su oni traili, nije bila dovoljna za domae zakonodstvo Republike Makedonije.

Ipak, ista se odluila na potez koji je rizian, skup, ali koji e se isplatiti ukoliko dokau njihovu

istinitost i pravednost.

Preko svojih pravnih savetnika i zastupnika, Swisslion je tokom 2009.godinepred

arbitraom ICSID-a u Vaingtonu traio da ovaj proces pree na meunarodni nivo. Oni su

smatrali da je inom oduzimanja akcija naruen Sporazum o podsticaju i uzajamnoj zatiti

investicija izmeu Republike Makedonije i vajcarske Konfederacije. U prilog im je ilo to to je

19

Vlada na taj nain povredila pravo na slobodno poslovanje. Sa druge strane, nadu da ovaj spor

mogu dobiti pred arbitraom, Makedonci su videli u tome to nije ispunjen investicioni program,

koji je bio jedan od uslova za privatizaciju.

Ovaj spor je bio specifian sam po sebi, jer je Swisslion vajcarska firma, ali koja je u

vlasnitvu Srbina, koji je najvei deo svog kapitala uloio u Srbiju, te je taj vajcarski lav, de

facto bio i srpski. Proces nije obuhvatao samo Makedoniju i vajcarsku, ve i Srbiju, BiH,

Hrvatsku, drave u kojima je Koncern imao svoje proizvodne pogone i u kojima je poslovao.

3.5 Proces arbitrae

9. jula 2009. u centar ICSID-a stie zahtev od strane Swisslion d.o.o. Skoplje, traei

arbitrau koju e voditi protiv Republike Makedonije. U zahtevu je stajalo da je Swisslion

kompanija organizovana po vaeim zakonima Republike Makedonije, u vlasnitvu DRD

Swisslion AG, kompanije koja je osnovana po zakonima vajcarske Konfederacije, u

vlasnitvu Radoljuba Drakovia, dravljanina vajcarske i Srbije. Podnosilac albe je tvrdio da

je dolo do krenja Sporazuma o podsticaju i zatiti investicija potpisan izmeu Republike

Makedonije i vajcarske Konfederacije.

Centar je primio predodreenu svotu za trokove arbitae 30.jula 2009. i kopije zahteva

6. avgusta 2009. godine. 7. Avgusta iste godine, u skladu sa lanom 5 pravilnika Centra, Centar

je prihvatio zahtev za arbitrau, i isti taj zahtev sa prihvatom prosledio Ambasadi Republike

Makedonije u Vaingtonu.

Zahtev kao takav je priloen u vidu prepiski, poslat je 20.i 21. avgusta, a registrovan 21.

avgusta 2009. godine, u skladu sa lanom 36 ICSID Konvencije. U skladu sa Konvencijom,

Generalni sekretar Centra je pozvao obe strane da, to je pre mogue, da zaponu sa arbitraom.

24. septembra 2009, strane su se sloile oko broja arbitara i metoda njihovog ocenjivanja

i rasuivanja sluaja. Tribunal se sastojao od tri arbitara, po jedan sa svake strane, i trei, koji je

bio precedavajui, oko koga su se obe strane morale sloiti.

13. novembra 2009. tuitelj je izabrao Danijela M. Praisa, dravljanina SAD-a kao

njihovog arbitra. 01. decembra 2009. tueni je izabrao J. Kristofera Tomasa, QC., dravljanina

20

Kanade, kao svog arbitra. 26. februara 2010, sporene strane su se sloile u odabiru

predsedavajueg arbitrae, i odabrali sudiju Gilberta Giljama, dravljanina Francuske.

Sva trojica arbitara su prihvatila poziv za arbitrau 18.marta 2010. godine. Generalni

sekretar Centra je obavestio sporene strane da je proces poeo sa datumom prihvatanja arbitara.

Istim pismom, Generalni sekretar je obavestio navedene strane u arbitrai da e Marat Umerov

biti sekretar tribunala.

Prvo zasedanje arbitrae odrano je 11.maja 2010. godine u kancelarijama Letan i

Votkins advokatskoj komori u Parizu. Sporene strane su potvrdile da je Tribunal konstituisan.

Razni aspekti i procedure arbitrae su odreeni na istom zasedanju, ukljuujui i zahtev za

dobijanje neophodnih dokumenata od druge strane za dalji proces arbitrae, kao i za svedoke,

eksperte i druge dokaze potrebne za arbitrau, i raspored za predaju pisanih molbi i slino.

7. oktobra 2010. godine, strane su zajedniki podnele zahtev za amandman preceduralnog

kalendara. Zahtev je podnesen, jer sporenim stranama nije odgovarao prethodni kalendar.Isti

zahtev je prihvaen.

5. novembra tuitelj je podneo zahtev o prihvatanju prava koja mu pripadaju, a koja su

osporena od strane tuenog.

U dopisu napisanom 22.novembra, predstavnik Swisslion-a je traio od tuenog,

odnosno od Vlade Republike Makedonije, da mu dostavi dokumenta koja se odnose na

poslovanje. Dokumenta su zatraena posredno preko Centra, a ne direktno.

Razmatrajui novonastalu situaciju, vee Tribunala je dolo do zakljuka da nema

potrebe za dostavu dokumenata tuiocu od strane tuenog. Tribunal je zaveo zahtev kao odbijen,

sa mogunou da isti taj zahtev podnese opet.

21. marta 2011. godine, pratei nekoliko prepiski izmeu Tribunala i sporenih strana,

Tribunal je potvrdio da odluka strana da se sasluanje odri izmeu 14. i 18. novembra iste

godine u Parizu, Republika Francuska.

11. aprila 2011. godine tueni je traio od tuitelja odreena dokumenta da dostavi do 15.

aprila 2011. godine. Tuitelj je imao primedbu jer je doveden u nepovoljnu situaciju, jer je imao

malo vremena da ista dokumenta pribavi i dostavi.Uzei u obzir novonastalu situaciju, Tribunal

je odbio zahtev Vlade RM, uz obrazloenje da je zahtev poslat kasno.

Dopisom datuma 10.juna 2011. Godine, Swisslion je zahtevao da Tribunal naloi Vladi

RM dokumenta svrstanih u pet kategorija. Vlada RM je 13.juna iste godine odgovorila

21

Tribunalu, traei u dopisu da se isti zahtev odbije, navodei da Swisslion eli da ovim

zahtevom promeni obim i strukturu prethodnih zahteva.

23. juna 2011. godine, tuilac je zahtevao:

1) da se proces prekine, dok mu se zatraena dokumenta ne dostave;

2) da se ista dokumenta njemu dostave u roku od nedelju dana.

Tueni je imao primedbu na oba zahteva koju je uputio sutradan.

24. juna 2011. godine, Tribunal je odobrio zahtev Swisslion-a delimino. 30. juna

Tribunal je naredio tuenom da dostavi tri od pet kategorija gore navedenih kategorija.

15. avgusta iste godine, Vlada RM je traila da Swisslion-u bude nareeno da dostavi

dokumenta koja su prethodno traena. Tribunal je odobrio isti zahtev i nareeno je tuitelju da

navedena dokumenta dostavi.Tribunal je takoe zadrao pravo da zahteva dostavu svih

dokumenata za koje isti smatra potrebnim u daljem toku procesa. 30. avgusta, Swisslion je

dostavio traena dokumenta.

22. septembra 2011. godineje predloio da se zakae telefonska konferencija pre

sasluanja, koje e se odrati od 14-18. novembra.

26. septembra 2011. godine, Swisslion je hteo da ospori izvetaj koji je napisao Pecko

Risteski. Izvetaj koji je spomenut kao sporan je Pelagonija.

29. septembra 2011. godine, Tribunal je oznaio 5. oktobar 2011. godine kao datum kada

e se obaviti sastanak sa sporenim stranama o proceduralnim pitanjima.

Dopisom dana 4. oktobra 2011. godine, Swisslion je obavestio Tribunal da su sporene

strane naile na potekoe oko dogovora, ali su se sloili oko nekih detalja.

Sastanak o proceduralnim pitanjima izmeu Tribunala i predstavnika sporenih strana,uz

prisustvo Sekretarijata Tribunala, odran je 5. Oktobra 2011.godine, putem konferencijskog

razgovora. Obe strane su se usmeno izjasnile o podnesenim predlozima.

Uzimajui u obzir usmene i pisane predloge sporenih strana, 12.oktobra 2011. godine

Tribunal je zakazao pretres u vezi sasluanja koji je zakazan od 14-18. novembra. Tribunal je

odluio da podri zahteve i predloge sporenih strana, oko kojih su se iste sloile. Takoe,

tribunal je napravio plan pretresa: o uvodnoj i zavrnoj rei tuitelja i tuenog i o ispitivanju

svedoka; prezentovanje dokumentovanih dokaza; transkripcija i prevod. Tribunal je takoe

zakljuio da je osporavani Pelagonija izvetaj prihvatljiv.

22

Dana 17. oktobra 2011, tuenije registrovao primedbe u skladu sa pravilom 27 Arbitrae

("Odustajanje"), i zatraio da se razjasne neke take procesadana 12. oktobra 2011. Tueni je

izrazio zabrinutost da raspored za unakrsno ispitivanje svedoka, i obim direktnih ispitivanja

svedoka i vetaka, utvrenih od strane Tribunala mogu da narue sposobnost ispitanika da se

izjasne. Tueni je zatraio od Tribunala da razjasni osnovu njegovog naloga za ispitivanje

gospodina Risteskog, s obzirom da je Pelagonija predstavljen kao dokumentovani dokaz i da

gospodin Risteski nije bio svedok, niti strunjak tuenog.Tueni je dalje zatraio od Tribunala

unakrsno ispitivanje gospodina Risteskog.Konano, tuitelj je zahtevao od Tribunala datum na

kom e gospodin Risteski biti dostupan za ispitivanje.

U pismu od 26. oktobra 2011, tueni je ponovio svoju zabrinutost za mogue negativne

posledice.Tueni je primetio da podnosilac zahteva namerava da koristi dodeljeni dui period za

nova ispitivanja i nove iskaze.Tueni je traio da tuilac naloi da obezbedi do 7. novembra

2011, detaljan pregled svih taaka koje tuilac namerava da izmami od svojih svedoka u

glavnom ispitivanju, koje nisu pokriveni u svojim izjavama.Tueni je naveoda e to biti fer i

odgovarajue u datim okolnostima.

Dana 27. oktobra 2011, Tribunal je doneo nalog da se dopuni i pojasni proceduralna

naredba od 12. oktobra 2011. S obzirom da Pelagonija izvetaj navodi stavove o pravnim i

injeninim pitanjima o kojima su sporene strane vodile mnogo rasprava, Tribunal je potvrdio

svoju raniju odluku da saslua iskaz njenog autora. Tribunal je naloio da se tueni potrudi da

organizuje ispitivanje gospodina Risteskogna roitu.Tribunal je trebalo da bude obaveten 4.

novembra 2011. da li je gospodin Risteski spreman i sposoban da svedoi. Tribunal je takoe

odluio da direktno ispitivanje vri od strane tuenog i unakrsnog ispitivanja od strane

podnosioca zahteva.Tribunal je ukazao da e uzeti u obzir da li je Risteski prisutan ili ne.

Proceduralna naredbaod dana 27. oktobra 2011.godineje dostavljena stranama, a

obuhvaena su pisma sekretara Tribunala od istog datuma. On je preneo stranama da je Tribunal

zadrao svoju poziciju. Strane su takoe obavetene o odluci Tribunala da je odbio da izda nalog

zahtevan od strane tuenog u svom pismu od dana 26. oktobra 2011.Sud je primetio da je u tom

pogledu obim unakrsnogispitivanja i vreme predvieno u proceduralnoj naredbi razmatrano, da

bi svedoci imali priliku da odgovore na pitanja predstavnika Vlade RM.

Dana 3. novembra 2011, tuilac je zatraio zavoenje u postupak dodatna dokumenta.

Dana 4. novembra 2011, tueni je zatraio od Tribunala da odbaci zahtev u celini, ili ako su

23

dokumenti primljeni, da prizna pravo tuenog da uvede dodatne dokumente u repliku. Po istom

pismu, tuena strana je podnela zahtev za dozvolu da podnese odluku Osnovnog suda u Bitolju

od dana 20. oktobra 2011. godine.

Dana 4. novembra 2011, tueni je obavestio Tribunal o dostupnosti gospodina Risteskog

da svedoi pred sudom 12. novembra 2011, a na njegov zahtev za dozvolu Tribunala da

zajedniki svedoe sa profesorom Aceskim, koji je uestvovao u pripremanju Pelagonija

izvetaja. Iz razloga proceduralne efikasnosti, sud je odluio da dozvoli da gospodin profesor

Aceski i Risteski zajedno svedoe. Tribunal je naredio tuenom da je obavezan da ukae do 11.

novembra 2011. godine da li su odreene delovi izvetaja pripremljeni od strane jednog od

svedoka.

7. novembra 2011. godine, sporne strane su priloile dogovoren raspored u skladu sa

Tribunalovom proceduralnom naredbom.

Dana 8. novembra 2011, Tribunal je izdao naredbu o odgovarajuim aplikacijama

stranaka od dana 3. i 4. novembra 2011. Tribunal je dozvolio tuiocu da podnese deo traenih

dokumenata. Tribunal je takoe dao dozvolu tuenoj da dopuni zapis podnoenjem presude

Osnovnog suda u Bitolju od dana 20. oktobra 2011.

U pismu od 8. novembra 2011, tueni trai od tribunala dozvolu da uloi dva dodatna

dokumenta, koja ukazuju da tuilac nije uloio prigovor na dodatak ovih dokumenata u zapisnik.

Dana 9. novembra 2011, tuilac se usprotivio opisu tuenog iz Osnovnog suda u Bitolju

od dana 20. oktobra 2011, i potvrdio svoju saglasnost za podnoenje dva dodatna dokumenta

navedena u zahtevu tuenog za odobrenje od dana 8. oktobra 2011, u skladu sa propisima. Pored

toga, tuilac je pruio aurirani obraun tete od 31. oktobra 2011, od strane eksperta za tete,

gospodina Entoni arltona, koji je rekao da se ispravi greka u njegovom drugom

izvetaju.Tuilac je takoe priloio kao dodatak kopijupresude Tribunala u sluajuFrance

Telecom protiv Libana.Konano, tuilac je zatraio pojanjenje rasporeda.

U pismu od 10. novembra 2011, tueni se okrenuo pitanjima koja su postavljena u pismu

podnosioca zahteva od 9. novembra 2011, posebno za podnoenje tri nova dodatka na ekspertske

izvetaje arltona, koji su po miljenju ispitanika,namenjeni promeni vrednosti tete koju tvrdi

tuilac. Dopisom od istog datuma, tuilac je tvrdio, izmeu ostalog, da prorauni nisu bili

aurirani kao novi dokazi. Po miljenju podnosioca zahteva, jedina taka neslaganja izmeu

strana je podnoenje Dodatak 3A iz drugog izvetaja ekspertize arltona.

24

Dana 11. novembra 2011, Tribunal je odobrio zahtev tuenog da se dozvole dokumenata

nabrojana u njegovom pismu od dana 8. novembra 2011, sa prateim belekama, na zahtev

tuioca.Sud je prihvatio dodatke 2 i 3B kao deo ekspertskog izvetaja gospodina arltona.Sud je

uzeo u obzir izjave u pismu tuenog od 10. novembra 2011. godine da zadrava pravo da uloi

dodatne izjave ili uvede nove dokumente u zapisnik, kao odgovor na nove dodatke. On je takoe

uzeo u obzir primedbe tuenog na popunjavanje dodatka 3A u izvetaju gospodina arltona,

podnosioca zahteva u tom pogledu u svom pismu od 10. novembra 2011. Sud je naveo da e

svoju odluku doneti na tom roitu.

Dana 11. novembra 2011, tueni je obavestio Tribunal da su Risteski i profesor Aceski

uestvovali u pripremi izvetaja Pelagonija.Tueni je ukazao da je profesor dr Trajkovski, koji je

bio odgovoran za odreene delove izvetaja, bio takoe voljan da svedoi, ali da ne moe da

putuje u Pariz iz zdravstvenih razloga. Ispitanik je predloio da dr Trajkovski bude ispitan preko

video linka u vezi sa delovima izvetajima u kojima je uestvovao.

Rasprava je odrana u ICC Konferencijskom centru u Parizu, od 14-18. novembra.

Sporene strane su zastupane od strane svojih predstavnika.

Tokom sasluanja, Tribunal je doneo nalogod 17. novembra 2011, kojim se zahteva od

stranaka da dostave dodatna dokumenta, ukljuujui i overenu kopiju vaeeg bilateralnog

investicionog sporazuma. Posebno, imajui u vidu pisana i usmena svedoenja datana sastanku u

Resenu 15. februara 2007. godine izmeu Swisslion-a i predstavnika Agroplod-a, s jedne

strane, i troje vladinih zvaninika, s druge strane, Tribunal je pozvao tuenog da se seti delova

tog sastanka. Tribunal je takoe pozvao tuioca da se izjasni da li je primerak svog govora

prosleen Ministarstvu ekonomije, ilije predat iz sudskog postupka, a tuiocu je naloeno da

obezbedi kopiju ove prepiske, ako je ima. Tuenom je takoe naloeno da pretrai arhive i

dostavi sledea bilo koja dokumenta koja:

1) analiziraju ili se pozivaju na poreske izvetaje, odnosno na Ministarstvo za

rad i socijalnu politiku;

2) koje sadre preporuke, pravce delovanja u Ministarstvu ekonomije,

Dravnog tuioca i slino;

3) se odnose na odluku da se raskine sporazum o prenosu nekretnina ili da se

stvar prosledi dravnom tuiocu na raskid;

25

4) se odnose na svaki dokument dat dravnom tuiocu od strane Ministarstva

ekonomije koji se odnose na raskid Ugovora o prodaji udela.

Nakon sasluanja, dopisom oddana 2. decembra 2011, tueni jepriloio dokumenta, u

skladu sa proceduralnim nalogomTribunala od dana 17. novembra 2011. Dana 14. decembra

2011, podnosilac zahteva je uloio primedbe u vezi sa pismom tuenog od dana 2. decembra

2011, i podneo zahtev za predaju odreenih dokumenata u vezi sa izvetajem finansijske policije,

koji je predat od strane tuenog kao dokazni predmet R-98. U pismu od 16. decembra 2011,

tueni je prigovorio na komentare podnosioca zahteva i na njegov zahtev za dodatna dokumenta.

21. decembra 2011. godine, tueni je priloio dokumenta, iz kojih je bilo mogue locirati

tri stavke iz naredbe Tribunala.

23. decembra2011. godine, Tribunal je izdao proceduralnu naredbu, kojom nareuje

tuenom da priloi sva dokumenta, koja su preuzeta od strane finansijske policije(dokazni

predmet 98), a koja nisu dostavljena.

Dana 2. februara 2012, tueni jedostavio traena dokumenta. Dana 13. februara 2012,

tuilac trai na sudu dozvolu da odgovori na nova dostavljena dokumenta sa tuene strane

dokaznim materijalom R-98 do R-119. Tueni se usprotivio zahtevu podnosioca zahteva,

odnosno tuioca, u pismu od 15. februara 2012. Dana 24. februara 2012, tuilac je ponovio svoj

zahtev da podnese odgovor na dokumenta, koje je dostavio tueni, sa rasprave. Dana 5. marta

2012, Tribunal je pozvao tuioca da precizno identifikuje problem, kojim eli da skrene panju

Tribunala do 8. marta 2012.Tuilac je podneo podnesak nadevet strana na datum dospea.Tueni

se usprotivio predaji tog dokumenta, i zahtevao dodatno vreme za dostavu dokumentata.Tribunal

je odobrio zahtev 12.marta 2012, a tueni je podneo svoj odgovor na podnesak 20. marta 2012.

Dana 2. aprila 2012, Tribunal je pozvao strane da istovremeno podnesu izjave o

trokovima do 24. aprila 2012. i opovrgavanje argumenata o trokovima do 4. maja

2012.Tribunal je ukazao da svaka stranka nabroji i ukljui odgovarajue trokove.

Strane su svoje specifikacije trokova podnele 24.aprila 2012.Tueni je tvrdio, izmeu

ostalog, da tuilac nije mogao da povrati nikakve trokove nastalekroz postupak krivine

prijave.Tueni je primetio da Tribunalu diskreciono pravo po osnovu lana 61 Konvencije ICSID

nije neogranieno i da Tribunal nije nadlean za takvu odluku.Tuenije takoe tvrdio da, ukoliko

Tribunal dodelite trokove na ime tete ili kompenzacije, nagrada e biti ultra petita u smislu

26

lana 48 ICSID Konvencije. Dana 4. maja 2012, strane su priloile svoje odgovore na

meusobne izvetaje o trokovima. U svom odgovoru, tuilac se sloio sa tumaenjem tuene

strane iz lana 61ICSID Konvencije. Meutim, tuilac je tvrdio da Tribunal nije ogranien na

dodelu trokova u vezi sa postupcima pred domaim sudovima, kao deo naknade za krenje

Ugovora.

23. maja 2012. godine, Tribunal je zakljuio sluaj.

Sam process je bio dug i mukotrpan. Visoki trokovi su jedno od obeleja ovog spora.

Spor je trajao samo pred Arbitraom neto manje od 3 godine.

Sam proces, koji je trebalo da bude ozbiljna rabota, ispao je tragikomian. Pomalo je

liio na deiju igru. Prvo su se sloili oko prebacivanja lopte na meunarodni nivo. Nakon

toga, poele su meusobne optube i tuikanja. Da zlo bude vee, na kraju spora, poraena

strana, poput deteta, nije htela da prihvati odluku Arbitrae. Da li je to zbog poraza, balkanske

krvi, ili neprihvatanja drugog rezultata do pobede, nee biti jasno. Kako god, ovaj je proces imao

i svoje tragikomine trenutke, to ga ini jedinstvenim u istoriji ICSID-a.

3.6 Tvrdnje i stavovi sporenih strana

Swisslion jesmatrao da je on u ovom sporu oteen. Zato je i traio zahtev za arbitrau

ispred ICSID-ovog Tribunala. Smatrali su je da je ovo deo nametaljke koja je inicirana od

manjinskih akcionara, pre svega gospodina Kitinova.

Swisslion je svoju tvrdnju pravdao na nekim bitnim injenicama. Koncern Swisslion

posluje uspeno od 1998. godine u Makedoniji. Uvidevi da je recept iz Srbije pokazan kao

uspean, Koncern odluuje da svoje poslovanje proiri u RM. Odlueno je da se krene sa

ulaganjem u Agroplod iz Resena. Kupljeno je u, prvo 5000, a mesec dana kasnije jo 588

akcija na berzi, ime su imali uee od 26,58% akcija. elei da preuzmu veinski paket akcija,

Swisslion uestvuje na tenderu za privatizaciju 25,39 % akcija, u vlasnitvu makedonskog

PIO-a. Sredinom maja 2006.godine, na tenderu pobeuje Swisslion.

Ipak, Makedonija, kao zemlja u tranziciji, sklona je politikim manipulacijama i

pritiscima.Juna 2006.godine, na izborima u Makedoniji pobeuje VMRO DPMNE. elni ljudi

27

makedonskog ogranka Koncerna apeluju da moe doi do uticaja Kitinova, koji ima jak uticaj

kod politiara vladajue koalicije.

Plan restruktuiranja funkcionie, uloeno je, kako tvrdi Swisslion, oko 11 miliona evra

u kompaniju, ime se premauje investicioni program koji je bio obavezan. Posle nekoliko

godina, Agroplod posluje sa profitom. Ipak, vlada poinje da uplie svoje prste u kompaniju,

elei svoje pare torte. Sumnje rukovodstva su se potvrdile, krajem godine, pod uticajem

monih ljudi, a pre svega pod uticajem Kitinova, poinje da se deavaju stvari koje su

predviene.

Pritisci su bili sve vei, optube jae, koje su kulminirale tubom Vlade Republike

Makedonije aprila 2008.godine. Oktobra iste godine Sud ponitava ugovor i vraa akcije dravi.

Da nije dolo do sledee situacije, ljudi bi pomislili da je drava titila interes radnika,

manjinskih akcionara, i prvenstveno svoj interes. Ipak, nakon ponitavanja ugovora, Kitinov

preuzima kontrolu nad Agroplodom.

Takoe, Swisslion je smatrao da je nasilno uzeta hipoteka, koju je imala istoimena

firma kod Tutunske banke.

Ministarstvo unutranjih poslova je sprovela istragu, kojom su hteli da elnike

Swisslion-a u Makedoniji oznae kao kriminalce.

Uzimajui u obzir sve ove injenice, u skladu sa svojim pravima, Swisslion se borio

kao lav za svoja prava. Zbog svega ovog, zbog oduzetih prava, novca, stavljanja na stud srama,

ruenja ugleda, vajcarski lav je traio sledee od ICSID-ovog tribunala:

- da se eksproprijacija akcija od strane Vlade proglasi nelegitimnom;

- da se dosudi da je dolo do krenja garantovanja investicija, koja su

ratifikovana jo 1996. godine, od strane Makedonije i vajcarske;

- da se dosudi da je Swisslion u ovom sporu oteen;

- da se dosudi da su se prema njima odnosili nekorektno;

- da se, kao odteta, dosudi da Vlada RM plati 19 030 000, 00 evra;

- da se naloi Vladi RM da se plate svi pretribunalni i posttribunalni

trokovi, sa kamatom od 13,3% godinje;

- da se naloi Vladi RM da se dodatni trokovi, vezani za suenje, plate.

28

Sa druge strane, Vlada RM je smatrala da je odmah na poetku prekren Ugovor o

privatizaciji, jer nije uloeno u kompaniju onoliko koliko je dogovoreno, odnosno cifra od 7 806

390, 00 evra. Takoe, Vlada je smatrala da uopte nije ulagano u Agroplod.

U investicionom programu je stojalo da je Swisslion obavezan da zadri postojee

radnike, kao i da, ukoliko se ukae potreba zaposli jo. Kao prilog ovoj tezi, predstavnici Vlade

su tvrdili ne samo da nije zadran broj radnika, ve da je smanjen na24.

Predstavnici Vlade RM su smatrali da je jo jednu stavku ugovora Swisslion prekrio.

Kako je stajalo u ugovoru, Swisslion je bio u obavezi da svaki mesec Vladi i nadlenom

ministarstvu dostavi Izvetaj o radu. Taj deo ugovora nije ispotovan, jer je Swisslion iste

dostavio dva puta u prethodnom poslovanju.

Konano, navodei svoje injenice, Vlada je smatrala da Tribunal nije nadlean za ovaj

spor.

3.7 Nadlenost Tribunala

Vlada RM, u ovom sluaju strana koja je tuena, je u poetku procesa osporavala

Tribunal i njegovu nadlenost. Smatrali su da je Swisslion krenjem stavki iz ugovora i

investicionog plana, nastao uslov za raskid ugovora.

Sa druge strane, Swisslion je tvrdio da su argumenti za osporavanje nedovoljni za

odbacivanje nadlenosti. Tribunal je svoje vienje objasnio stavom da se prethodne presude u

nacionalnim zakonodavstvima nebitne za Arbitrau.

Makedonci su, sa druge strane, osporavali tvrdnju Swisslion-a . Naime, Swisslion se

pozivao na Sporazum o podsticaju i garantovanju investicija potpisanom 1996. godine, izmeu

Republike Makedonije i vajcarske Konfederacije. Tu svoju tvrdnju su pravdali time da je

vlasnik Swisslion-a, Rodoljub Drakovi, dravljanin Republike Srbije. Samim tim, sporazum

nije validan. Na istu tu tvrdnju Swisslion izlazi sa stavom da je Swisslion makedonska

kompanija u vlasnitvu vajcarskog Swisslion-a, te da samim tim potpada pod sporazum

izmeu vajcarske i Makedonije. Tribunal je potvrdio svoju nadlenost stavom da bez obzira ije

je nacionalnosti vlasnik, kompanija koja dolazi iz zemlje lanice potpada pod jurisdikciju zemlje

29

u kojoj je osnovana kompanija. Samim tim, Tribunal je konstatovao da je Swisslion

makedonska firma u vlasnitvu vajcarske kompanije, iji je vlasnik dravljanin Republike

Srbije.

3.8 Svedoenja i iskazi u sporu

Kljuni svedok Swisslion-a je bio gospodin Klime Mekov, generalni direktor

Swisslion d.o.o. u Makedoniji. On je kroz svoje svedoenje izneo par injenica bitnih za dalji

postupak. On je, kao elni ovek makedonskog ogranka firme, bio ukljuen u celokupno

poslovanje firme, od poetka privatizacije, pa do ponitenja ugovora.

Mekov je naglasio da su i same okolnosti prilikom investiranja bile specifine. U tom

periodu je Agroplod biona pragu bankrota. U tom periodu, neposredno pre privatizacije

sporene firme, vlasnik Swisslion-a, Rodoljub Drakovi, imao je sastanke sa gradonaelnikom

Optine Resen i nekolicinom biznismena. Na tim sastancima, obe strane su konstatovale da je

ovaj nekadanji gigant na pragu bankrota, i da je potrebno da se u najhitnijem roku Agroplod

privatizuje. Swisslion je kupio nakon toga na berzi, prvo u martu 2006. godine 4180 akcija, a u

aprilu iste godine jo 820, ime su imali 5000 akcija Agroploda. Nakon toga, Vlada Republike

Makedoniji, je na svojoj sednici, proglasila Agroplod za kompaniju od nacionalnog

ekonomskog interesa. Takoe, nadleno ministarstvo je raspisalo tender za privatizaciju

dravnog dela u Agroplodu.Ovim tenderom Vlada je htela da pronae stratekog partnera za

Agroplod. Swisslion se na tenderu pojavio i isti dobio.

Nakon toga, na Skuptini Akcionara Agroploda dolo je do prvih problema. Iako su

predlozi u restruktuiranju Agroploda i investiranju u isti prihvaeni, Georgi Kitinov, manjinski

akcionar, usprotivio se istim planovima Swisslion-a. Swisslion je smatrao da se Agroplod

mora podeliti na tri divizije, na turistiku, poljoprivrednu, i diviziju za proizvodnju hrane. Taj

predlog je na Skuptini prihvaen. Mekov je izjavio da je na istoj toj Skutini, Kitinov izaao sa

iste, te da nije prisustvovao daljem radu.

Kako navodi Mekov, Kitinov je pokuao na sve naine da ospori privatizaciju. Jedan od

poteza je bio i alba Sudu u Skoplju o neosnovanoj privatizaciji. Ta alba je odbijena, ime je

30

ostavljen prostor da se i zvanino preuzme kompanija od strane Swisslion-a. Swisslion kupuje

ostatak akcija, poinje sa restruktuiranjem. Nezadovoljan rezultatom albe sudu, Kitinov preti da

e, nakon dolaska na vlast njegovih partijskih istomiljenika, Swisslion biti na stubu srama

medija i drave.

Sa druge strane, Vlada RM nije mogla da ospori ove tvrdnje. Kitinov nije bio jedan od

svedoka, tako da nije mogao da odbaci svojim argumentima ove tvrdnje. Vlada je drugaije

videla sve ove stvari.Naime, Vlada je svojim argumentima, injenicama i svedocima htela da

dokae suprotno.Oni su vrsto stajali iza stavova da nije potovan ugovor o privatizaciji, da je

kren dogovor oko radnika, da je izbegnuto dogovoreno investiranje i ulaganje u kompaniju.

Jedan od njihovih aduta su bili obavezni izvetaji. Izvetaje je, po ugovoru o prodaji, Swisslion

bio u obavezi da dostavlja jednom meseno nadlenom ministarstvu. Naprotiv toj obavezi,

izvetaje su poslali dvaput za celokupni period.Takoe, svoje tvrdnje su pravdali i potezom

Swisslion-a, koji je, nakon privatizacije, deo radnika koji su bili pod filijalom u Skoplju,

otpustio, jer nisu bili zvanino radnici Swissliona, ime su, kako tvrdi vlada, prekrili dogovor

o neotputanju radnika.

Tribunal je odbacio svedoenje profesora Nedkova.Smatrali su da njegove izjave nisu

bile dovoljne i adekvatne. Ovaj profesor, koji je bio nekad sudija Vrhovnog Suda Republike

Makedonije, bio je jedan od eksperata i svedoka na strani Swisslion-a.

Obe strane su imale svoje tvrdnje koje su pravdali. Swisslion je tvrdio da je prilikom

spora dolo do krenja sledeih stavki: nezakonsko prisvajanje akcija, propust Vlade da potuje i

ispunjava svoje obaveze prema firmi koju je prodala, obezveivanje firme i ulaganje u istu, kao i

nepravedan i nekorektan pristup prema Swisslion-u.

Tribunal je uzeo u razmatranje sve stavke i tvrdnje sporenih strana. Ipak, isti je zatraio

od nadlenih institucija Republike Makedonije, ali i od sporenih strana, da im se dostave izjave u

policijskoj istrazi, sve presude, albe i reenja albi u nadlenom sudu, kao i dodatna dokumenta

koja su zahtevana. Tribunal je zahtevao to, ne bi li pre detaljne analize, uzeli u obzir i prethodna

reenja.

Ovaj proces su tumaili i slubenici drugih sporova, pre svih Meunarodnog suda pravde,

i Tribunala EU. Oni su dali svoja tumaenja nadlenom Tribunalu ICSID-a.

31

Ono to je bitno napomenuti je to da je Tribunal stavio do znanja da ih se nee ticati

prethodne odluke suda. Na Tribunalu ostaje da prihvati ili odbije prethodne sudske presude

nacionalnih sudova.

Proces je, generalno imao dosta problema.Nedovoljan broj svedoka i dokumenata za

takav sluaj, neozbiljnost sporenih strana, glavna je odlika ovog procesa.Tribunalu je bilo teko

da donese pojedine odluke.

3.9 Zavretak spora i presuda

Tribunal je sasluao sve svedoke i razmotrio sve dokaze i injenice.Neke je dokaze i

iskaze prihvatio, a neke odbio kao nedovoljne i neosnovane.Ovaj proces, koji je trajao 3 godine,

imao je dosta tekih trenutaka za Tribunal.Tribunalu nije bilo nimalo lako da donese odluku,

uzimajui u obzir sve injenice i iskaze.

Tribunal je odbacio tvrdnje predstavnika Swisslion-a da je Vlada Republike

Makedonije prekrila ugovor, tako to je uticala na donoenje odluka. Swisslion je smatrao da

je sud bio korumpiran i kompromitovan od strane vlasti. Svoje tvrdnje je pravdala pretnjama

gospodina Georgija Kitinova.Ipak, tribunal nije mogao da uzme u obzir nedokazane pretnje i

tvrdnje koje nemaju materijalnu potporu.

Tribunal se trudio da prui korektan i fer tretman obema stranama. Glavna tema oko koje

se vodila rasprava tribunala bila je ta da li je eksproprijacija akcija od strane drave bila

opravdana.

Tribunal je na ovo pitanje doneo neke tvrdnje. Arbitri su smatrali da ugovor nije bio

prekren. Samim tim, razlog za oduzimanje akcija nije bio valjan. Swisslion je ukazivao od

poetka na krenje ugovora i sporazuma.

Swisslion je smatrao da je njemu naneta velika teta. Nakon oduzimanja dela akcija,

Swisslion je izgubio kontrolu nad Agroplodom. Nakon presude Osnovnog suda u Skoplju,

Kitinov rasputa prethodnu upravnu strukturu, postavlja svoju, i poinje sa kontrolom

Agroploda. Swisslion je smatrao da je u periodu procesa izgubio na ugledu, na profitu. Samim

32

tim, strunjaci i vetaci ove vajcarske kompanije su smatrali da je cifra od 19, 1 milion evra

opravdana svim nepravednim gubicima koje je ta kompanija imala.

Sa druge strane se oglasila Vlada RM. Oni su smatrali da je ta cifra preuveliana. Naime,

kako tvrdi Glover, unajmljeni vetak od strane Makedonaca, nemogue je da za tako kratko

vreme investicija od 1,1 milon evra poraste do 20 miliona istih.

Reenje koje je bilo prihvatljivo za treu stranu bilo je to da se u obzir uzme trinu

vrednost.Ona je bila realna slika trenutnog stanja i vrednosti kompanije.

Tribunal je, uvidei sve dokaze i injenice, doneo svoju odluku.

a) Naloeno je tuenom da plati trokove pravnog zastupnika tuioca

u vrednosti od 350 000, evra.

b) Kamata od 13,3%, koliko je Swisslion traio, na ime trokova

suenja, odbijena je, jer je bila bez osnova. Za kamatu je uzet Libor poev od

marta 2007. godine, za datum koji je Tribunal smatrao prvim krenjem

ugovora.

c) Sud je doneo presudu da je Vlada Republike Makedonije prekrila

ugovor. Prvo krenje ugovora je bilo marta 2007. godine, kada je Vlada, bez

dozvole Swisslion-a, uvela kontrolu u Agroplod Resen.

Sa druge strane, Tribunal je doneo odluku da se, na ime odtete, isplati Swisslion-u 350

000, 00 evra, plus LIBOR od marta 2007. godine. Takoe, pored ovog iznosa, Tribunal je

naloio da Vlada RM Swisslion-u isplati jo 350 000, 00 evra na ime trokova pravnog

zastupnitva.

to se tie trokova koje je Tribunal imao, odlueno je da se trokovi istog podele.Iznos

trokova je bio 25 000, 00 evra.

Ostale zahteve Tribunal je odbio kao neosnovane.

33

3.10 Sumiranje celokupnog spora

Sam proces je bio dug, muan, i kotao je puno. Ceo spor je bio od poetka obeleen

balkanskim mentalitetom. Da bi ovaj svoj stav opravdao, posluiu se nekim bitnim injenicama.

Prvo, ono najosnovnije, proces se vodio izmeu Republike Makedonije i kompanije,

koja, iako vajcarska, u vlasnitvu je dravljanina Republike Srbije, Rodoljuba Drakovia.

Rodoljub Drakovi je svoju imperiju, kroz Koncern Swisslion-Takovo proirio na Bosnu i

Hercegovinu, odnosno Republiku Srpsku, Republiku Hrvatsku, i konano, uz puno muka, i na

Republiku Makedoniju.

Drugo, sam proces privatizacije i preuzimanja kompanije vlasnitva praen je brojnim

skandalima, u kojima je gospodin Kitinov imao zapaenu ulogu. Pretnje, tube, a na kraju i

potezanje politikih veza, jedna je od odlika regionalnih biznismena.

Tree, ali i zajedniko za sve balkanske drave, je sujeta i zavist. Ona uvena izreka da

komiji crkne krava, stupila je opet na scenu. Na sve naine je pokuavano da se uspena

kompanija sputa, i po cenu gubitka radnih mesta i prihoda od poreza, zarad interesa jednog ili

nekolicine ljudi.

Ovaj spor je prikrivan u javnosti. Na internet portalima moete nai malo toga vezano za

ovaj spor, a i to to se moe nai, turo je i kratko napisano. Makedonci ovaj spor i gubitak na

istom smatraju nepravednim. Verovatno se zbog toga slabo pisalo i prialo o tome u javnosti.

Spor kao spor je sam po sebi bio specifian.Mnogo pritubi, kleveta, malo dobrih i

valjanih dokaza, odlike su ovog procesa.Proces, koji se vodio pred Tribunalom u Parizu, a pod

okriljem ICSID-a, imao je sve odlike sporova koji se vode u sudstvima Makedonije i

Srbije.Nedostatak dokaza, konstantne tube i kontra-tube, su odlike domaih sporova.

Da li je ovo sluajno ili ne, vreme e pokazati. Danas Swisslion posluje kao jedna od

uspenijih kompanija u Republici Makedoniji, ali i u regionu. Ona je lider u proizvodnji hrane, i

kao takva, postaje jedan od brendova drava u kojima ima svoje filijale. Takovo, Tvornica

keksa Sisak, Bevitana, Eurosladoled, ali i Agroplod, su brendovi koji posluju pod

zajednikim imenom Koncerna Swisslion-Takovo. Malo je onih koji danas nemaju jedan

omiljen proizvod nekih od navedenih kompanija.

34

3.11 Sporene strane danas

Swisslion-u nije trebalo mnogo da uspravi jedra u Makedoniji. Naprotiv, on uspeno

posluje u ovoj zemlji. Istraivanja pokazuju da su brendovi Agroploda i dalje jedni od

najpopularnijih u Makedoniji. Takoe, isti ti svoja mesta nalaze i na tritima okolnih drava,

gde svoje ime grade na kvalitetu i renomeu.

Swisslion je kompanija koja ima svoje filijale u vajcarskoj, Hrvatskoj, Srbiji,

Republici Srpskoj (BiH) i u Makedoniji. Poslovanjem u Republici Hrvatskoj danas Swisslion

posluje i u Evropskoj uniji, ime su otvorena vrata za poslovanje i ostalih kompanija lanica

Koncerna. Swisslion kao uspena kompanija, sarauje sa ostalim kompanijama u polju razvoja

tehnologije i tehnolokih procesa. U saradnji sa kompanijom Kra i Podravka, postavlja

nove standarde u kvalitetu.

Sa druge strane, Republika Makedonija, uei na svojim grekama, stvorila je povoljan

ambijent za ulaganje i investiranje. Svojim podsticajnim merama, privlai investitore.Danas je

jedina negativna strana investiranja u Makedoniji nestabilna politika situacija, koja povremeno

eskalira u meunacionalne sukobe izmeu Makedonaca i Albanaca.

Danas Republika Makedonija svoje ime stvara u svetu kroz uvena makedonska vina,

Ohridsko jezero, uveno gostoprimstvoI mnoge druge vrline koje Makedonija i makedonski

narod vekovima poseduju.

35

4. Osvrt na postupke Arbitrae u ICSID-u

ICSID je stvoren da bi se sporovi u investiranju reili.On to i ini.Njemu pripadaju

zasluge za dobar deo kretanja kapitala irom sveta, jer svojim postojanjem osigurava

investicije.Meutim, nije to jedini aspekt ICSID-a.

Kao to smo videli u prostudiranom sluaju, ovi sporovi dugo traju, nekad i predugo.

Spor izmeu Swisslion-a i Republike Makedonije je trajao trajao tri godine. Mnogo je para i

ostalih resursa uloeno, a korist nije bila dovoljna. Samim tim, opravdanost spora je, sa

ekonomske strane, dovedena u pitanje.

Sa druge strane, iz prethodnih sluajeva moemo uoiti da se u veini sluajeva nalaze

multinacionalne kompanije iz razvijenih zemalja, sa jedne strane, i zemlje u razvoju, sa druge

strane. U gotovo svim sluajevima iz spora su, kao pobednici, izlazile kompanije iz zapadnih

zemalja. S obzirom da ICSID iniciran od Svetske banke, a da Svetsku banku vode drave sa

najveim brojem kompanija koje posluju na svim meridijanima, dolazimo do sumnje da li ICSID

pravedno postupa. Takoe, moemo izraziti sumnju da Svetska banka putem ICSID-a titi line

interese kompanija, a ne fer poslovanje i zaita prava investitora, s jedne strane, i drave u koju

se ulae, sa druge strane. U prilog ovoj konstataciji idu i ranije sumnje u rad Svetske banke.

Kako god, ICSID je nuno zlo dananjice. On je potreban da bi se zatitili interesi, pre

svega, kapitala. Koliko god sporan, on omoguava ambijent za fer i korektno poslovanje, koliko

je to mogue u dananjem svetu. ICSID postoji da bi se sporovi reili, i da bi se kapital i dalje

poveavao. Ko vie dobija, a ko gubi tm poveanjem kapitala, subjektivna je procena. Obinom

narodu ostaje nada da su postupci svih tih svetskih institucija radi zatite interesa graana. A

koliko je to tano i istinito, prosudite sami.

36

LITERATURA

1. iri, A. (2012): Meunarodno trgovinsko pravo opti deo. Ni: Pravni

fakultet.

2. iri, A. (2012): Meunarodno trgovinsko pravo posebni deo. Ni: Pravni

fakultet.

3. Milenkovi-Kerkovi, T. & Spirovi-Jovanovi, L. (2009): Poslovi

trgovinskog prava. Ni: Ekonomski fakultet.

4. Radenkovi-Joci, D. (2010): Privredno pravo Kompanijsko pravo sa

osnovama prava. Ni: Ekonomski fakultet.

5. Guillaume, G, J., Price, D., Thomas, C. (2012): Award, preuzeto sa:

https://icsid.worldbank.org/ICSID/FrontServlet?requestType=CasesRH&actionVal=s

howDoc&docId=DC2612_En&caseId=C740 10.09.2013.