Ekologija Zagadjenje Vazduha Konacno 28032011

7/30/2019 Ekologija Zagadjenje Vazduha Konacno 28032011

1/36

1

ZAGAENJEVAZDUHA

ATMOSFERA (1)

Sloj gasova koji okruujunau planetu (kiseonik,ugljen-dioksid, ozon -99,999% na prvih 90 km-homosfera)

Sastav atmosfere

Glavni konstituentiGlavni konstituentiAzotAzotKiseonik Kiseonik

%%78,178,120,920,9

Aktivni sporedni kon.Aktivni sporedni kon.Vodena paraVodena paraUgljenUgljen--dioksiddioksidMetanMetanAzot(IV)oksidAzot(IV)oksidOzonOzonVoda (tena i led)Voda (tena i led)

%%0,48 pros0,48 pros0,0350,0350,000140,000140,000050,000050,0000070,0000070,0000000,000000

Neakt ivni spor edni kon. Neakt ivni spor edni kon.ArgonArgon Neon Neon

%%0,930,930,00180,0018

HeliumHeliumKriptonKriptonKsenonKsenon

0,000520,000520,00010,00010,000090,00009

2

ATMOSFERA (2)

3

min. T 180 K

4

ATMOSFERA- AURORA BORALIS (3


2/36

Aerozagaenje (1)

Aerozagaenje je esto drugi naziv za zagaenost vazduha; onopodrazumeva prisustvo primesa (toksinih i netoksinih), koje su

posledicaovekovih proizvodnih aktivnosti, a dospele su u atmosferu u vidu

gasova,pare, praine, dima, magle i dr.Ove primese mogu dospeti u vazduh i iz

prirodnih izvora. esto se za zagaen vazduh iznad urbanih sredina koristi termin

smog. Pod zagaenim vazduhom podrazumeva se onaj vazduh u kojem se

nalazenovi, do tada nepoznati sastojci u uobiajenom sastavu ili onaj vazduh u

kome sunjegovi sastojci prisutni u enormnim koliinama.

5

Aerozagaenje (2)

Postoje razliite vrste definicije zagaenog vazduha: zagaen vazduh je onaj koji je primio gas, paru, dim, prainu i

drugematerije iz razliitih izvora u koliinama koje mogu tetiti zdravljustanovnika, ivotnoj sredini i materijalnim dobrima zagadenje vazduha postoji kada prisustvo neke strane

supstance ili nekogvanog vida njenih sastojaka moe da izazove kodljivo dejstvo ili

daprouzrokuje tetu ili smetnje.

6

Aerozagaenje (3)

Pod zagaenim smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijamatetnim po zdravlje ili opasanim na drugi nain, bez obzira na njihovo agregatnos tanje. Posledice zagaenja vazduha su najee: smanjena vidljivost neprijatan miris (smrad) izvor prljavtine korozija metala oteenje fasada, spomenika i sl.,

oteenje biljnog fonda i sl. Aerozagaenje se lako moe preneti na velika rastojanja od mesta izvora; prostorkoji se moe zagaditi (tzv. medijumi zagaenja) zavisi od brzine rasprostiranja(difuzije) zagaenog vazduha i brzine sedimentacije (taloenja) zagaujuihmaterija

7

Aerozagaenje (4)

Ostali faktori koji utiu na transport i d ifuzijuzagaujucih supstanci u vazduhu su:

vazduna s trujanja (vetrovi), vazdune turbulencije, termika struktura atmosferskih slojeva,

visina ispusta (dimnjaka), temperature i brzineotpadnih gasova na izlazu ispusta mogunost samopreiavanja atmosfere i drugi

8


3/36

Aerozagaenje (5)

Za praenje aerozagadenja potrebno je poznavanje: kvaliteta (fizikih i fiziko-hemijskih svojstava) zagadujuih

materija kvantiteta (koliine) od ega zavisi dejstvo svake

zagadujuematerije pojedinano Vrste aerozagaenja zavise od brojnih inilaca, od kojih su

najznaajniji:

Vrsta tehnolokog procesa, koriene sirovine, osobine poluproizvoda ili gotovog proizvoda.

9

Aerozagaenje (6)

Najvei zagaiva vazduha je industrija, aposebno:

energetski objekti, hemijska industrija, crna i obojena metalurgija, industrija nemetala i graevinskog materijala i industrija celuloze i papira.

10

ZAGAENJE VAZDUHA

11

IZVORI ZAGAENJAVAZDUHA

PRIRODNI ANTROPOGENI

STACIONARNI MOBILNI

12

IZVORI ZAGAENJA VAZDUHA

Mobilniizvori

osnovniizvori

Area i drugiizvori


4/36

13

ZAGAIVAI VAZDUHA

Gasoviti vrste estice

Oxidisumpora, azota&ugljenika, H2S,

hidrocarbonati, ozon i dr.oxidanti

Praina, magla, para, dim,sitne kapljice ,

smog itd.

PRIRODNI IZVORI

v Praina iz prorodnih izvora, najee sa velikih ,,golih,,povrina sa malo ili potpuno bez vegetacije(peane oluje).

v Metane, emitovan tokom digestije hrane od strane ivotoinja(preivari).

v Radongas iz prirodnih radioaktivnih oblasti zemlje.v Dim i CO nasatali tokom umskih poara.v Vulkanskaaktivnost, tokom koje se produkuju sumpor i

njegovi oksidi , hlor i estice pepela. Kosmika praina Slana isparenja iz okeana

14

ANTROPOGENI IZVORI ZAGAENJA (1) Stacionarni

Specifine take (fabriki dimnjaci) ,,Area source,,

Mobilni Glavni izvori polutanata u vazduhu:

Energetska postrojenje koja svoj rad zasnivaju na sagorevanjufosilnih goriva

Kontrolisano spaljivenje, koje se koristi u poljoprivredi iumarstvu.

Izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznihsredstava. Sagorevanje drveta, poari inseneratori i sl.

15

ANTROPOGENI IZVORI ZAGAENJA (2

Rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska postrojenja.

Razliite hemikalije koje se u vidu praine ili gorenjire u okolni vazduh.

Komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprej

drugi rastvarai. Deponije smea sa kojih se izdvaja deponijski gas,

metane i neprijatni mirisi. Vojne aktivnosti, kao to su probe nuklearnog

naoruanja, toksinih gasova (bojni otrovi), rakete i16


5/36

EFEKTI ZAGAENJAVAZDUHA

17

1.Acid rain KISELEKIE

2.Ozone depletion naruavanje ozonskogomotaa

3.Global warming4. Razliiti zdravstveni

problemi kod ljudi

18

KISELE KIE

KISELE KIE (1)

19

Nastaju u zavisnosti od % NOx i SOx uvazduhu

KISELE KIE (2)

20


6/36

KISELE KIE (3)

21

EFEKTI KISELIH KIA (1)

Kontaminiraju vodu za pie Oteuju ili unitavaju akvatini biljni i

ivotinjski svet Utiu na lanac ishrane Erodirajuskulpture istatue

22

EFEKTI KISELIH KIA (2)

23

Erodiraju zgrade i hramoveEFEKTI KISELIH KIA (3)

24

Unitavaju drveeZemljite postaje kiselije.

to dovodi do:Degradacije

zemljitaGubitka rastinja ivegetacije uopte


7/36

Global warming

25

Global warmingGlobal warmingGlobal Warming je porastsrednje temperatureatmosfere, okeana izemljine povrine.

Planeta Zemlja se grejala ihladila vie puta kroz 4.65 billion godina svojeistorije

26

UZROCI

Formiranje GREENHOUSEgasova tipa CO2 & CH4

SAGOREVANJE FOSILNIH GORIVA Deforestiracija

Poljoprivredne aktivno

GLOBAL WARMING

EFFEKTI GLOBAL WARMING (1)

Promenljivost vremena

27

Porast temperature na Zemlji

Topljenje ledenih kapa iTopljenje ledenih kapa igleeragleera

to vodi ka plavljenju priobalnih naselja ito vodi ka plavljenju priobalnih naselja ioblastioblasti

28

EFEFEKTIEKTI GLOBAL WARMINGGLOBAL WARMING (2)(2)

PoljoprivredaPoljoprivredaSve tei uslovi zaSve tei uslovi za

rast i razvoj itaricarast i razvoj itarica

Zdravlje ljudiToplotni udari

Alergi jeRespi ratorne smetnje i

oboljenja


8/36

NARUAVANJE OZONSKOG OMOTAA

29

OTKRIE

1985 godine, pomou satelita, balona, istraivakihstanica, tim istraivaa (na slJ )je u stratosferi iznadAntarktika, otkrio rupu veliine United States.

30S leva: Joe Farman, Brian Gardiner i Jonathan Shanklin

MERENJE

NASA za merenjeconcentracije ozonakoristi

tzv. TOMS instrument(ukupni ozonskispektrometar)

Nivo ozona se izraava uDobsonovim jedinicama

(DU), gde je 100 DUekvivalentno sa 1milimetrom debljineistog ozona

31

Izvor: NASA

32

Ozonski omo se nalazi ustratosferi izmeu 15 i 30 kmoko povrine zemlje i titiive organizme od preteranogUV (UVB) zraenja Sunca.

Za njegovo oteenjesaslunihlorfluorougljovodonici(CFC) i dr.

OZONSKI OMOTA

www.epcc.pref.osaka. jp/apec/ eng/earth/ozone _layer_depletion/susumu.html


9/36

33

Zasniva se na 2mehanizma:

Meteorolokom i Hemijskom.

FORMIRANJE OZONSKE RUPE

Oni se gube poddejstvom sunevog

zraenja:

34

CHLORO FLUORO CARBONS

CFCs su odgovorni zanaruavanje ozonskog omotaa

35

Hlor Hlor razgrauje ozon narazgrauje ozon naO O22 + ClO+ ClO

Ova reakcijaOva reakcija,, ponovo dovodi doponovo dovodi do Cl Cl i slobodnogi slobodnog O O

O + O = OO + O = O 22

U ovom sluajuU ovom sluaju, Cl is, Cl is recrecikliraiklira11 Cl atomCl atom moe da razgradimoe da razgradi100,000 mole100,000 molek kululaa ozonozonaa 36

Slobodan (Cl) nastaoiz CFC molekula

reaguje sa ozonom


10/36

37

Dobson units

Praenje promena ozonske rupe iznad Antarktika

Oko28 300 000 km2 je povrina ove ozonskerupe

Stratosferski ozon i UV zraenjeUV- talasna duina 100nm do 400nm:UV-A,najmanje opasno zraenje (315nm do 400nm),UV-B(280nm do 315nm),

UV-C najopasnije zraenje (100nm do 280nm)-gotovo u potpunosti biva apsou stratosferskom sloju ozona.(Last, 2006)

38Talasna duina

EFEKTI UV ZRAENJE

Kancer koe (slika-melanomi na koi nakon preteranog sunanja)

Oteenja oka tipa katarakte Naruavanjeimunolokog sistema Smanjenje fitoplanktona Oteenje DNK razliitih formi ivog sveta Druge mogue promenekoje u ovom momentu

jo nisu utvrene.39

EFEKTI

40

nn OteenjeOteenje stratosst ratosffererskogskog ozonozona dovodi doa dovodi doporastaporasta nivoanivoa ultravioletultravioletnognog (UV)(UV) zraenjazraenja

nn Preterano izlaganjePreterano izlaganje ovakvomovakvom UVUV zraenjuzraenjuizaziva:izaziva: Sunane opekotineSunane opekotine Kancer koeKancer koe

Opadanje imunolokog sistemaOpadanje imunolokog sistema Porast rizika od pojave katarakte kod ljudiPorast rizika od pojave katarakte kod ljudi. .

nn TAKOE UTIE NA:TAKOE UTIE NA: GlobalGlobalnu koliinu kienu koliinu kie EEkoloke promenekoloke promene Nedostatak hraneNedostatak hrane


11/36

41

EFEKAT UV NA BIOLOKE OR GANIZME DNK oteenje Najizraenije kod malih i jednoelijskih organizama

Oteen rast i fotosinteza ... ....................Slabi prinosi Fitoplankton: .....Smanjenje vezivanja CO2..uginue..Ometanje reprodukcije

Azotofiksirajue bakter ije u zemljitu. Smanjenje broja, oteenja Uticaj na zdravlje ljudi:

Promene u imunolokom sistemu Porast rizika od infekcija..Porast rizika od pojave kanceraDermatolke promene (koa) ...Opekotine od Sunca......Gubitak elastinosti koe (starenje koe).Fotosenzitivnost Neoplasija (kancer)....Melanocitiki (maligni melanom)......Squamous cell skin cancer .Basal skin cancer

Kancer usta i usne upljineOkular (oko)........Catarakta.....Pterygium(last ,1993)

42

UTICAJ UV-B ZRAENJA NA BILJNI SVE

Environmental Effects of Ozone Depletion: 1994 Assessment

MOLEKULARNI NIVO

GENSKAAKTIVNOST

FOTOSINTEZA METABOLIZAM

RAST BILJKE

UTICAJ UV-B ZRAENJA NA DNK DNK absorbujuUV-B zrake Dolazi do promene oblika DNK

Enzimi ne mogu da proitaju kod sa DNK ielija

Rezultat je mutiranje elija ilinjihova smrt

elije su razvile sposobnostobnavljanja oteene DNK Na oteena mesta stiu specijalnienzimi

Uklanjanju oteena mesta na DNK zamenjuju ih novim-ispravnim

43

pre posle

UVzraci

UTICAJ NA ZDRAVLJE LJUDI

Preterano izlaganjedovodi do: Porasta rizika pojave

ne-melanoma,malignih melanoma ikancera koe

Visok rizik pojavemalignihmelanoma naruitou detinjstvu

Porast rizika odmalignihmelanoma za 10%

Porast rizika odnemalignihmelanoma za 26%

44

malignant

Non-malignant

www.l deo.columbia.edu/.../ lectures/ozone_health/


12/36

UTICAJ NA OKO Porast rizika od

katarkte

i pterygiuma

Beliaste naslage preko beonjae

45www.l deo.columbia.edu/.../ lectures/ozone_healt h

cornea is encountered first

then the lens

Kancer oka

TA SE INI?

Montrealski Protocol (1987) panel koji sudoneli experti u cilju ispitivanj substanciodgovornih za formiranje ozonske rupe CFhaloalkana Formiranje policije za praenje proizvodnj

upotrebe takvih suspstanci Izbacivanje iz upotrebe i proizvodnje ovih

supstanci do 2000.godine(2005.zametilhloroform)

46

DOLAZI LI DO OBNAVLJANJA???Opadanje koncentracije pomenutih suspstanci nije praeno

proporcionalnim obnavljanjem sloja ozona, ve je toizrazito spor proces:

47www.coolantarctica.com/. ../ozone_hole.htm

Lagano obnavljanje

Antarkti k- Dec. 2005 48

DESETOGODINJE PRAENJE


13/36

49

EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJA (1)

Smanjenj e vidljivosti (smog, fotosmog) Delovanje na materijale Delovanje na biljke Delovan je na ivotin je Delovanje na zdr avlje ljudi

50

Delovanje na materijale direktno mehaniko i hemijsko djelovanje na

graevinske materijale oteenje graevinskih konstrukcija zbog eeg

ienja korozija metala efekti na gumu i kou efektina sintetske materijale efektina boje direktni i indirektni efekti na tekstilni materijal

EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJAEFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJA

EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJA (3)

Delovan je n a biljke poputanje strukture hloroza (bolest bledoe) nekroza (suenje pojedinih delova) usporavanje rasta redukcija ploda

51

EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJA (

Delovanje na ivotinje smrt akutne i hronine bolesti usporavanje rasta

smanjivanje produkata (mleko, jaja)

52


14/36

EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJA (5) Delovanje na zdr avlje ljudi

akutna bolest, smrtTheWorld Health Organization jeutvrdila da 2.4 miliona ljudi godinje umire od posledicadirektno povezanih sa aerozagaenjem

hronina bolest, skraenje ivotaastma, bronhitis, emfisema plua, oteenje srca i plua i respiratorne alergije

promena fiziolokih funkcija (respiratorne funkcije, transportkiseonika u krvi)

psihofizioloke reakcije nadraivanje ula poremeaj u komforu ivljenja (povraanje zbog smrada,

gubitak apetita) poremeaj sna

53

EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAENJA Indija, 1984nesree u Bopalu. Fabrika za proivodnju

Carbida, u vlasnitvu Union Carbide, Inc., U.S.A. jeeksplodirala i tom prilikom je poginulo vie od 2,000 dok je izmeu 150,000 do 600,000 bilo zatrovano ( 6,kasnije i umrlo od posledica trovanja).

TheUnited Kingdom pamte kao najgore zagaenje vazd4. december 1952kada se ogromna koliina gustog smoformirala iznadLondona. Tokom 6 dana umrlo je vie od4,000 ljudi, a vie od 8,000 je umrlo u proteklim mes

USSR 1979. godine u bliziniSverdlovsk a. Tokom incidena postrojenju za proizvodnju biolokog oruja sporeanthraxa su dospele u vazduh. Veruje se da su izazvale na hiljade ljudi (civila).

United States of America, Donora u Pennsylvaniakrajemoktobra,1948, 20 ljudi umrlo i preko 7,000 zatrova

54

ZDRAVSTVENI PROBLEMI KOD LJUDI

55

UTICAJ NA ORGANE ZA DISANJE

BRONHITIS

ASTMA PNEUMONIA

CANCER PLUA Razliite vrste mikroorganizama takoe dospevaju u

na organizam preko vazduha koji udiemo 56

MIKROORGANIZMI

BAKTERIJE VIRUSI

TUBERKULOZA PNEUMONIA

PREHLADA KOKOIJI GRIP TIFOIDNAGROZNICA INFLUENZA


15/36

OSNOVNE VRSTE ZAGAUJUIH MATERIJA UVAZDUHU

57

Primarni polutanti (1)

58

Osnovni primarni polutanti nastali tokom ljudske akti

su: (SO x) po sebno sump or di ok sid koji se em itu je tsagorevanja uglja i nafte. (NOx) posebno azot dioksid koji nastajevisokotemperaturnom sagorevanju. CO je neiritiraju gas bez boje i mirisa, ali izuzetno ot Nastaje tokom nepotpunog sagorevanja goriva tipa prirgasa, uglja i drveta, a n jegov na jvan iji izvor su movozila. CO2, tzv. gas sa efektom staklene bate kioji nastaje tsagorevanja.Volatilna organska jedinjenje (VOC), kao tohidrokarbonatne zapaljive pare i rastvarai.

Sumpor dioksid (1)

59

2SO2 + O2 2SO3

U gradovima i industrijskim naseljima u vazduhu se nalazi poveanakoliina oksida sumpora. Sagorevanje uglja i nekih proizvoda petrohemijske industrije, koji sadre znatnu koliinu jedinjenja sumpora,glavni su izvori sumpor-dioksida, SO2. Ovaj oksid je veoma toksian idirektno napada sluzokou disajnih puteva. Veliku opasnost predstavljaudrueno dejstvo ovog oksida sa esticama suspendovanim u vazduhu, jer oteuju pluno tkivo. Male koncentracije izazivaju respiratorne smetnje

% estica u zagaenom vazduhu katalie oksidaciju SO2 u SO3:

Sumpor dioksid (2)

Proces oksidacije SO2u suvom, istom vazduhu je veoma spor, ali seodvija brzo napovrini estica suspendovanih u vazduhu, pepelufinog disperziteta, u kome se nalaze metali, najee kao oksidi(heterogena kataliza). Isto tako, SO2 rastvoren u kapljicama maglelako se oksiduje u SO3. Prevoenje SO2 u SO3 vri se dominantnofotohemijskomoksidacijom. Kada se apsorpcijom kvanta svetlosti(energija = h) ekscituje molekul SO2(SO2 *) on lake podleeoksidaciji:

SO2 (g) + hv SO2*(g)SO2*(g) + O2(g) SO3(g) + O(g) Oksidacijom nastali SO3 rastvara se u kapljicama vode koje su

rasprene u vazduhu, gradei sumpornu kiselinu: SO3(g) + H2O(l) H2SO4(aq)

60


16/36

Sumpor dioksid (3)

61

Fino rasprene kapljice kiseline u vazduhu delujunadraujue na sluzokou i oteuju pluno tkivo,korodiraju metalne povrine, oteuju boje i kamenfasada zgrada i spomenika (kisele kie).

OKSIDI AZOTA (1)

Azot monoksid, NO, nastaje direktnom sintezom izelemenata pri sagorevanju tenih goriva na visokimtemperaturama, u motorima sa unutranjim sagorevanjem

O2 & N2 reaguju doNO i NO2

O2 + N2 2NO 2NO + O2 NO2 + O2

NO2bre nastaje pri reakciji NO i O3 u stratosferi Prouzrokuju respiratorne probleme Toxini su za ivi svet Oteuju razliite vrste textilnih vlakana i metala

62

OKSIDI AZOTA (2)

Znatno je vea brzina oksidacije NO sa o zonom: NO(g) + O3(g) NO2(g) + O2(g) U zagaenom vazduhu prisutni NO2 apsorbuje foton

svetlosti pri tome se razlae na NO i atomkiseonika:

NO2(g) + hv NO(g) + O(g) U ovoj reakciji nastali reaktivni atom kiseonika reaguje samolekulom kiseonika dajui molekul ozona:

O(g) + O2(g) O3(g)

63

OKSIDI AZOTA (3)

O3 je bogat energijom i lako prevodi NO u NO2. Ositoga O3 reaguje i sa ugljovodonicimakoji su sastojcizduvnih gasova automobila (uglavnom su to alkenipri emu se gradi niz tetnih supstanci (alkoholi,aldehidi, ketoni).

Ukoliko u vazduhu ima vlage, NO2 se rastvara dajuiazotnu kiselinu, HNO3:

3NO2(g) + H2O(l) 2HNO3+(aq) + NO(g)

64


17/36

SMOG (1) Ovim jednainama prikazan je niz reakcija koje su odgovorne za

nastajanje veoma zagaenog vazduha koji se naziva smog. Ovaj nazivuobiajen je za vrlo neprijatan, zagaen vazduh,specifian za urbanusredinu. Takav vazduh podrazumeva nepokretne vazdune mase,zaguljiv je, iritira oi i oteava disanje. Glavni sastojci smoga opasnipo zdravlje ljudi su:

azotovi oksidi i ozon, pored ugljen-monoksida, ugljovodonika,aldehidai drugih tetnih jedinjenja i suspendovanih materija.

Formiranje smoga je uslovljeno fotohemijskom reakcijom pa se takonastali smog naziva fotohemijski smog. Pored vrste faze, u smogu jeobinoprisutnai tenafaza,aerosol.

65

SMOG (2)

U tenoj fazi su sadrana mnoga organska jedinjenja, kao iazotna kiselina koja nastaje rastvaranjem NO2 u vodi. Zaaerosol u smogu je u stvari karakteristino da sadri veomaneprijatne, zaguljive supstance i da doprinosi smanjenojvidljivosti i toksiknosti zagaenog vazduha u velikimgradovima. Pored tetnog dejstva na organizam oveka,smog oteuje i unitava drvee, voke, kao i hortikulturneagrikulturne biljke.

66

SMOG (3)

67

Derivat dima i magle. Postojedva tipa:1. Klasini smogJavlja se u hladnijim podrujima i predstavlja smeudima, magle i SO2 .2. Fotohemijski swmogJavlja se u toplim, suvim isunanim klimatskim regijama.Sadri visoku koncentracijuoksidujuih agenasa, pa senaziva i oksidujui smog.

SMOG (

68


18/36

FORMIRANJE FOTOHEMIJSKOG SMOGA

69

Pri sagorevanju fosilnih gorivanastaju hidrokarbonati i NO.Lanana reakcija pod katalitikimdelovanjem sunca dovodi doformiranja NO2 :

NO2 NO + O

O + O2 O3NO + O3 NO2 + O2

NO2 i O3 reaguju sa nesagorelimhidrokarbonatima do formaldehida iperoksiacetil nitrata (PAN)

Ugljovodonici(1) U atmosferu dospevaju najveim delom kao sastojc

izduvnih gasova automobila. To su preteno alkeni, jer na viim temperaturama ugljovodonici tenihgoriva podleu termikoj disocijaciji (proces"krekovanja"). Tako na primer, iz oktana pritermikoj disocijaciji nastaju pored metana, alkeni eten i propen:

C8H18(l) CH4(g) + C2H+(g) + C3H6(g)

70

Ugljovodonici/Volatilna organska jedinjenja (VOCs):

71

Nepotpunosagorevanje fosilnih goriva, gasovi i pare(gasolin) razliite vrste rastvaraaKancerogeni su.Unitavaju biljni svet.

Ugljovodonici(3) Ugljovodonici, uglavnom alkeni, kao i pr isutni azotovi oks

i aldehidi, re aguju sa ozonom dajui vrlo neprijatne ikodljive zagaujue supstance.

Takva su na primer, jedinjenje tipa peroksi-acetil-nitrata(PAN):

koji su sastojci fotohemijskog smoga, stvaraju tekoe udisanju.

Osim toga, ugljovodonici zagaenog vazduha suspektni suna kancerogeno dejstvo.

72


19/36

Oxidi ugljenika

(i) CO2Sagorevanje fosilnih goriva, razgradnja

krenjakih stena, proizvodnja cementa. Deforestiracija (sea uma) dovodi do velikih

promena u visini nivoa CO2 Najodgovorniji za Global Warming

73 74

CO

Deluje na centralni nervni sistem

Reaguje sahemoglobinomdo carboxihemoglobina

Suffocation and Death

Iz motora Dim cigareta

Smrtni ishod

SUSPENDOVANE ESTICE(1)

Su sitne vrste estice ili tene kapljice uvazduhu

75

estini zagaivai

Dim Praina Magla Para

SUSPENDOVANE ESTICE(1) U vazduhu se nalaze mnoge suspendovane materije, kao estice

praine, ai, nesagorelog ulja, pepela, metala i masnih materija.Veliina suspendovanih estica kree se od 0,01 do preko 100 .Glavni izvori ovih suspendovanih materija su sagorevanje uglja icigareta, kada ove estice sa dimom dospevaju u vazduh i zagaujuga. Prisustvo ovih estica u vazduhu smatra se opasnim po zdravljeljudi i odgovorno za uveanu smrtnost. Smatra se da ukoncentracijama u kojima se nalaze u vazduhu velikih gradova, ali imalih industrijskih naselja, mogu da izazovu karcinom eluca.Udruenim dejstvom sa SO2 oteuju pluno tkivo.

Prisustvo estica olova koje u vazduh dospevaju izduvnim gasovimaautomobila, deluju toksinoi prestavljaju opasnost po ljudskozdravlje, naroito decu.

Berilijum koji dospeva u vazduh u malim koliinama iz industrijskihizvora i tenih goriva, izaziva lezije u pluima, teke respiratornesmetnje, pa i smrt.

76


20/36

Primarni polutanti (2)

77

o estine ili prakaste materije (PM), merene kao dim i

kao praina. PM10 je frakcija suspendovanih estica prenika do 10 mikrometara (zadravaju se u nosu).PM2,5 maksimalne veliine od 2.5 m, tako da prodiruu bronhije i plua.oTeki metali, kao to su olovo, kadmijum i bakar.o Hlorofluorokarbonati (CFCs), unitavanje ozonskogomotaa.o NH3 iz poljoprivredne proizvodnje.o Neprijatni miris sa ubrita, smetlita, deponija smeai industrijskih procesa.oRadioaktivni zagaivai nastali tokom nuklearniheksplozija ili ratnih dejstava, kao iradon iz prirodnihizvora.

78

ZAGAENJE VAZDUHA ESTICAMA

79

Primarna komponenta polutanata uPrimarna komponenta polutanata uvazduhuvazduhu PorekloPoreklo

Aerosoli, praina, pepeoAerosoli, praina, pepeo ProcesProcessagorevanja,sagorevanja, vetar,vetar, mehanikimehaniki radrad

Komponente sumpora (SOKomponente sumpora (SO22,SO,SO33)) SagorevanjeSagorevanje uljaulja kojekoje sadrisadrisumpor sumpor

Organske mat. (formaldehid,Organske mat. (formaldehid,akrolein,akrolein,mravlja kiselina)mravlja kiselina)

Industrija,Industrija, veinomveinom emisijaemisija uu oblikuobliku pare, pare,aliali ii uu tenomtenomiliili vrstomvrstom stanjustanju

Azotne komponenteAzotne komponente NO, NO NO, NO22 NH NH33SagorevanjeSagorevanje pr i pri visokimvisokim temptemp..industrijskiindustrijski procesi procesi kojikoji imajuimaju zaza

posledicu posledicuspajanjespajanjeatmosferskogatmosferskog N N22 sasa OO22

Komponente ugljenikaKomponente ugljenika UliniUlini saobraaj,saobraaj, industrija,industrija, potpuno potpuno iinepotpunonepotpunosagorevanjesagorevanje CHCH

Halogene komponenteHalogene komponente (HF, HCl)(HF, HCl) MetalurkiMetalurkiii drugidrugi industrijskiindustrijski procesi procesi

Radioaktivne komponenteRadioaktivne komponente zraenjezraenje AtomskiAtomski procesi, procesi, kosmikokosmiko--prirodna prirodnaradioaktivnostradioaktivnost

Sekundarni polutanti

U koje spadaju: estine materije nastale iz gasova koji su

primarni polutanti i jedinjenja ufotohemijskom smogu.

Prizemni ozon (O3) nastao u reakciji NOx iVOCs.

Peroksiacetil nitrate (PAN) takoe nastaje izslinih meu reakcija NOx i VOCs, kao i loozon.

80


21/36

INDUSTRIJA (1)

Industrija generie razliite polutante vazduhaspecifine za primenjeni proces proizvodnje. 5osnovnih polutanata: Ugljen-monoksid Ugljovodonici Oksidi azota Oksidi sumpora estine materije (praina, a)

81

INDUSTRIJA (2) Osnovne grane industrije koje su izvori polutanat

vazduhu:v Energetska postrojenja na bazi sagorevanja gorivav Industrija i drugedelatnosti koje koriste rastvarav Neorganska hemijska industrijav Organska hemijska industrijav Prehrambenaindustrijav Industrija mineralnih proizvodav Naftna industrijav Metalurgijav Preradadrveta

82

Sagorevanje fosilnih i drugih goriva uenergetskim postrojenjima (1)

Ugalj Nafta i njeni derivati Prirodni gas Vodeni gas, drvo, koks, rafinerijski gas, pojedini

otpadni materijali Potencijalni polutanti i izvori iz procesa spaljivanja

goriva Pei, bojleri, ognjita, inceneratori, gasne turbine, maine,

industrijske maine, depoi, sistemi za odlaganje

83

Ugljen-dioksid PepeoUgljen monoksid Oksidi azotaestice ugljenika Oksidi sumpora


Emisija iz procesa sagorevanja zavisi od njihovog ulazefikasnosti

Odabrati sirovine koje ne sadre polutante i njihove prekursore.

Ukloniti polutante ili prekursore iz sirovina Voditi proces tako da se minimizira nastajanje polutan

Ukloniti polutante iz efluenata procesa Zameniti procese alternativnim procesima koji ne

generiu polutante Manje koristiti proizvode tokom ijeg procesa

proizvodnje nastaju polutanti

84


22/36


85

Industrija i delatnosti koje koriste rastvarae

Znaajan broj emitera razliitih organskrastvaraa

Hemijske istionice Povrinska zatita (alifatini i aromati

ugljovodonici, alkoholi, ketoni) Skladitenje i distribucija naftnih derivata

86

Neorganska hemijska industrija Proizvodnja amonijaka i vetakog azotnog ubriva (azot

i njegovi oksidi, vodonik, tragovi metana, CO, Ar,amonijaka)

Proizvodnja hlora i kaustine sode (hlor, ugljendioksid,CO, vodonik, pare Hg

Proizvodnja HCl (gasoviti ugljovodonici) Proizvodnja azotne kiseline (NO, azotdioksid, tragovi

azotne kiseline) Proizvodnja sumporne kiseline (sumpordioksid, kapljicesumpornekiseline) Proizvodnja kuhinjske soli (oksidi sumpora, sitne estice

soli)

87

Organska hemijska industrija Proizvodnja adipinske kiseline Proizvodnja eksploziva Proizvodnja anhidrida ftalne kiseline Proizvodnja plastinih masa Proizvodnja sapuna i deterdenata Proizvodnja sintetskih vlakana Proizvodnja sintetske gume Proizvodnja tereftalne kiseline Proizvodnja propilen-oksida Proizvodnja anhidrida maleinske kiseline Proizvodnja toluendiizocijanata Proizvodnja ai

88


23/36

Prehrambena industrija

Prionice kafe (praina, kapljice ulja iz kafe, dim,mirisi, azotni oksidi, organske kiseline

Silosi i mlinovi (praina) Proizvodnja alkoholnih pia (ugljendioksid, vodonik,

vodena para i neprijatni mirisi) Prerada ribe (vodoniksulfid, trimetilamin) Suen je mesa (a, CO, CH, a ldeh idi i organske

kiseline) Proizvodnja skroba (praina)

89

Metalurgija

Pro izvodnja glinice i alumin ijuma (HF, est ifluorida, aluminijum-oksida, CH, organska jedinjei sumpordioksid)

Proizvodnja metalurkog koksa (dim, CH, CO) Proizvodnja bakra (dim, praina, oksidi S, CO, Nox Proizvodnja gvoa i elika (estice Fe,

silicijumdioksida,aluminijumoksida, mangandioksCaO)

Proizvodnja olova (estice, sumpordioksid) Proizvodnja cinka (estice, sumporni oksidi)

90

Industrija graevinskog materijala

Proizvodnja hidroizolacionih materijala (arsen, aldehidi,amonijak, CH, metali, ugljena praina, sumporvodonik idr.

Proizvodnja cigle i slinih keramikih proizvoda (vrsteestice, fluoridi, sumpordioksid,NOx, CO, CH)

Proizvodnja portland cementa (vrste estice,sumpordioksid, SO, NOx)

Proizvodnja stakla (vrste estice, fluoridi) Proizvodnja gipsa (gipsana praina) Proizvodnja krea (prainaSOx, NOx, CO)

91

Naftna industrija Rafinerijenafte (estice, SOx, CO, CH, NOx,aldehidi, amonijak) Liquid petroleum gas(LPG) Gasoline (also known as petrol) Naphtha Keroseneand related jet aircraft fuels Diesel fuel Fuel oils Lubricating oils

Paraffin wax Asphaltand Tar Petroleum coke

Prerada prirodnog gasa (sumpordioksid)

92


24/36

Prerada drveta

Proizvodnja drvne pulpe (vrste estice, vodoniksulfid,merkaptani, sumpordioksid, CO, NOx)

93

Postupci i uredjaji za preiavanje irecikliranje otpadnih gasova (1)

94

Vlano preiavanje gasova(1)

(pranje gasova) moe se primeniti ako je tehnolokimprocesom dozvoljeno vlaenje i hlaenje gasova iako je koncentracija veoma sitnih estica mala. Ovatehnoloka o peracija zasnovana j e na stvaranju zavese uvidu vodene kie (magle) kroz koju prolazi zaprljani gas ilistvaranju tankog filma tenosti preko koje struji gas.

vrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u tenu fazu (lepise za nju) i ostaje u njoj. Stvaranje tankog filma preko koje s truji gas o stvaruje se

pomou namenskih ispuna u aparatima. Tehnoloki aparatikoji rade na ovim principima zovu se skruberi.

95

Vlano preiavanje gasova(2) Vlani izdvajai (skruberi) mogu biti:prazni, sa rasprivanjem tenosti za pranjesa punjenjem (ljunak, koks , Raigovi prstenovi i sl.)barbotane i kaskadne kolonestrujni (ejektorski -Venturi). Efikasnost vlanih izdvajaa sa punjenjem i

podovima, za estice dimenzija oko 2 m je 99,6%, aza estice do 0,1 m manje o d 95%. Stepenizdvajanja praznih i Venturi izdvajaa je 90-97,5%.

96


25/36


97


98


Zavisnost stepena izdvajanja oddimenzija estica za razliite ureajeprikazana je na slici:

99 100Srednji prenik estica,m

Letei pepeo

1elektro

filter visokeefikasnos2vreasfilter;3elektrofilter srednjeefikasnos4venturskruber;

5skrube6baterijciklona(multi-

ciklon)7ciklon


26/36

Prednosti vlanih izdvajaa vrstih estica(skruberi)

Ne predstavljaju dodatni izvor vrstih estica Ne zauzimaju veliki prostor Pogodni za izdvajanje vrstih estica i gasovitih zagaujuih

komponenata (posebno lepljivih) Pogodni za rad pri visokim temperaturama i visoko vlanim

gasovima Niski investiconi trokovi (ako se ne zahtevaju dodatni ureaji

za tretman otpadnih voda), i Pogodni za rad pri velikim pritiscima gasnih struja Visok stepen izdvajanja finih estica (ali, sa visokim padom

pritiska)

101

Nedostaci vlanih izdvajaa vrstih estica(skruberi)

esto je potrebno dopunsko preiavanje otpadnih voda italoga,

Izdvojeni materijali su u vlanom stanju, Poveana opasnost od korozije i smrzavanja, Mogua neprozirna perjanica gasova iz dimnjaka i/ili

isputanje kapljica u atmosferu, Mogu visok pad pritiska i via potronja energije, Opasnost od stvrdnjavanja vrstih estica u kontaktu sa

vodom, Visoki eksploatacioni trokovi.

102

INERCIJALNI ODVAJAI PRAINE (1)

Preiavanje se vri usled inercijalnih sila, koje se javljaju usled nagle promene pravca strujanja gasnestruje (talone komore-na slici, cikloni). Brzine gasamoraju biti reda veliine 10-15 m/s.

103

Talona komora

INERCIJALNI ODVAJAI PRAINE

Osnovne prednosti su im:jednostavna konstrukcijakompaktonost inepostojanje pokretnih delova

Metoda taloenja nema visoku efikasnost. Ona seprimenjuje ogranieno kada su u p itanjumale koliine gasa velike koncentracije krupnijih estica. O

moe biti u sistemu efikasnogfiltriranja ispred neke efikasnije metode.

104


27/36

Ciklonski separatori (1) Slue za razdvajanje vrste od gasovite faze. Izdvajanje je na principu inercijalnih centrifugalnih sila koje

nastaju zbogrotacionog kretanja (sledi slika). estice beeka pariferiji, a u sreditu ciklonske komore ostaje ist ili istijivazduh koji izlazi nagore kroz centralnu cev. Donji deo aparata je konian, a na dnu je ispust za vrstu fazu.

Primeri izdvajanja korisne vrste faze su izdvajanja vrstihestica iz vazduha:

- brano posle pneumatskog transporta,- mleko u prahu nakon suenja,- lucerkino brano nakon mlevenja.- prah suenih jaja nakon suare- Skroba nakon suenja i sl.

105

Ciklonskiseparatori(2)

106

ist gas

Telociklona

Konus

Ciklonskiseparatori(3)

107

Efikasnost rada moe se poveati ako se poveaobimna brzina ili se smanji poluprenik obrtanja gasnestruje. Za efikasnost radaciklona povoljnije je smanjiti poluprenik obrtanja gasnestruje odnosno zamenaciklona sa vie manjih multicikloni - slika.

PREIAVANJE GASOVA FILTRIRAN(1)

Ostvaruje se proputanjem gasovitih heterogenih sistema krozporozni sloj materijala filtra, pri emu su pore takvih dimenzija da nmogu propustiti vrste estice. Koriste se:

prirodni (pamuk, vuna) ivetaki (poliamidi, poliestri, poliakrilnitrili, polivinilhloridi, teflon)

materijali.

Pri izdvajanju vrste estice u filtru postoji efekat inercije,zaustavljanja, difuzioni, elektrostatiki i efekat proputanja kroz slojizdvojenih vrstih estica.

Kod primene filtara od raznih tkanina potrebno je voditi rauna otemperaturi i vlanosti gasa. U ureajima za filtriranje mogu seizdvojiti estice prenika ispod 0.5mm, dok stepen izdvajanja moebiti i preko 99%.

108


28/36

PREIAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (2)

109

PREIAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM

110

Vreastifilteri

Vlaknasti filtri

PREIAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (4)

111

PREIAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM

Izdvajanje nataloenogpraha sa filtarskogmaterijala vri s e:

mehaniki (udar, zatezanje,vibracije),

pneumatski (pneumatsko

ispiranje vazduhom,kratkotrajni udari vazduha)ili

kombinacijom prethodnadva naina.

112Mehaniki; Pneumatski, Komb


29/36

Prednosti tekstilnih (vreastih) filtera ifiltera od vlakana

Veoma visok stepen izdvajanja i krupnih i finih estica (i submikronskih) Relativno neosetljivi na promene u struji gasova (male promene u stepenu

izdvajanja i padu pritiska sa velikm promenama koncentracije vrstih estica u strujigasova)

Mogua recirkulacija dimnih gasova (utede u energiji) Suvi postupak izdvajanja i odlaganja izdvojenih komponenata Nema problema sa otpadnim vodama (suv proces), niti opasnosti odsmrzavanja Korozija obino nije problem (ako se ne ide ispod take rose) Nema opasnosti od visokih napona, eksplozivnih i zapaljivih gasova (pri malim

koncentracijama vrstih estica) Koriste kvalitetna vlakna ili granule Postoji veliki broj projektnih reenja u zavisnosti od vrste postrojenja i gasova Relativno jednostavni za rad i eksploataciju

113

Nedostaci tekstilnih (vreastih) filtera ifiltera od vlakana

Zbog granine temperature primene za veinu filterskih materijala (290 oC),zahteva se prethodno hlaenje gasova ili specijalna mineralna ili metalna vlakna,to znaajno poveava investicone trokove

U nekim sluajevima neophodan je dodatni ureaj za izdvajanje Mogunost poara i eksplozija pri radu sa visokim koncentracijama vrstih estica

gasovima (50 mg /m3) i u sluaju vrstih estica koje imaju izrazitu sposobnostniskotemperaturneoksidacije,

Relativno visoki trokovi odravanja (zamena vrea i sl.) Relativno kratak vek trajanja, posebno pri vi im radnim temperaturama i pri radu s

kiselim ili baznim komponentama gasova Filterski materijali su osetljivi na vlagu Zahtevaju posebnu zatitu na radu radnika na odravanju (oteenja respirativnih

organa) Srednji pad pritiska pri radu (obino 1500-2500 Pa).

114

ELEKTROFILTRI (1)

Slue za elektrostatiko izdvajanje estica, kod gasovatemperatura do 400-450 0C. Primenjuju se i u gasnimsredinama sa izraenom korozijom. Slue za izdvajanjeestica svih prenika. Koncentracija estica na ulazumoe biti 50 g /m3 i vie.

Hidraulini otpori iznose 100-150 Pa, a po tronjaenergije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m3 gasa.

Primenjuju se za gasove u kojima se ne moe stvoritieksplozivna smea.

115

ELEKTROFILTRI (2) Kada se ele potpuno odstarniti najfinije (najsitnije) estice u nekoj

gasnoj suspenziji (praina)tada su klasine mehanike metode nedovoljno efikasne. U takvim

sluajevima primenjuje seelektrostatiko preiavanje. Ovaj oblikizdvajanja estica polazi od injenice da su estice

koje se kreu sa strujom gasa uvek naelektrisane. To naelektrisanjeprirodna je pojava, koja

je objanjena u elektrotehnici (kretanje provodnika uelektromagnetnom polju). Postoje

negativno i pozitivno nalektrisane estice. Ako se takve estice dovedublizinu suprotno

naelektrisanih elektroda ploa doi e do njihovog privlaenja(suprotno naelektrisana tela

se privlae) te e se estice taloiti lepiti na te ploe.116


30/36

ELEKTROFILTRI (3)

Nalektrisanje estica, koje mogu biti veoma male -do veliine jona, moe biti bez spoljnjeg dejstva ilisa prinudnim spoljnim dejstvom. U ovom drugomsluaju aparat sadri i jonizator,koji ima zadatak daprinudno naelektrie estice.

Sam ureaj za izdvajanje estica moe biti cevni iliploasti. I u jednom i u drugom sluajuzaprljanivazduh prolazi kroz prostor izmeu elektroda.

117

ELEKTROFILTRI (4)

118

Prednosti elektrostatikih izdvajaavrstih estica

Veoma efikasni za izdvajanje estica dimenzija ispod 0,1 m (prirelativno niskoj potronji energije od 0,1-0,5 kWh/100 m3 gasova),

Suvi postupak izdvajanja i odlaganja izdvojenih komponenata, Mali pad pritiska (manje od 150 Pa), Projektovani za kontinualni rad sa minimalnim zahtevima za

odravanjem, Relativno niski eksploatacioni trokovi (u odnosu na druga reenja),

Pogodni za rad pri visokim nadpritiscima (do 10 bar) ili podpritiscimastruje gasova, Pogodni za rad pri visokim temperaturama (do 70oC), Pogodni za rad pri velikim zapreminskim protocima gasova i velikim

ulaznim koncentracijama vrstih estica (50 mg/m3i vie);

119

Nedostaci elektrostatikih izdvajaavrstih estica

Visoki investiconi trokovi,i Veoma osetljiv na promene u gasnoj struji (promena

zapreminskogprotoka, temperature, sastava gasova i koncentracijevrstih estica),i

Izvesni problemi u izdvajanju estica zbog visokih ili niskihkarakteristika otpora,

Zauzimaju dosta prostora, Ne mogu se primeniti za eksplozivne gasove i vrste estice, Zahtevaju posebne uslove zatite na radu zbog visokih napona, Tokom jonizacije gasova nastaje ozon, Zahtevaju relativno visoko obuene radnike za rad pri eksploataciji i

odravanju.

120


31/36

Metode preiavanja gasovitihkomponenata

121

POSTUPCI ELIMINACIJE OTPADNIH GA

APSORPCIJAADSORPCIJASAGOREVANJE

Apsorpcija je dovoenje u kontakt sa tenou smee gasovasa ciljem da se jedna ili vie komponenti iz smee gasovarastvori u tenosti.

Proces transporta materije:molekularnom ikonvektivnom difuzijom

122

Poreenje kolona sa podovima ipunjenjem

Kolone sa ispunama:

Mali padovi pritisaka Jednostavna i jeftina izgradnja Pogodni za visoko penuave tenosti

Kolone sa podovima:

Malo osetljive na zaepljenja Lake konstrukcije Mali problemi sa strujanjem gasova i tenosti Promene temperature gasove malo utiu na rad kolone

123

Prednosti ureaja za apsorpciju (kolone sapodovima i punjenjem)

Relativno nizak pad pritiska Za visoko korozivne uslove rada mogua izrada od stakla ili

plastike, Visoko efikasan transport materije iz faze u fazu, Poveanjem visine i/ili promenom tipa ispune ili broja podova,

moe se poveati transfer materije bez dogradnje novihdelova opreme

Relativno niski investicioni trokovi Ne zauzimaju veliki prostor Pogodni za izdvajanje vrstih estica i gasovitih komponenata

124


32/36

Nedostaci ureaja za apsorpciju (kolone sapodovima i punjenjem)

Zahtevaju dodatni t retman otpadnih voda (ili nekedruge apsorpcione tenosti)

Nastali produkti su vlani Mogue zaepljenje podova ili ispuna izdvojenim

vrstim esticama Kada se koriste staklene ili plastine kolone i

ispune/podovi nije mogurad sa gasovima visoketemperature

Relativno visoki trokovi odravanja

125

ADSORPCIJA

je dovoenje u kontakt smee gasova sa povrinom vrstog tela(adsorbentom) sa ciljem da se jedna ili vie komponenti izdvoji ipree u vrstu fazu, odnosno to je prenos materije iz vrste u gasnufazu.

Procesi adsorpcije su u glavnom selektivni. Prema debljini sloja nataloenih molekula, adsorpcija moe biti

monomolekularna i vieslojna. Temperatura i koncentracija gasovite komponente utie na s tanje

ravnotee. Adsorbenti se odlikuju velikom specifinom povrinom.

126

Prednosti ureaja za adsorpciju

Mogunost ponovnog korienja izdvojenihprodukata i regeneracije sredstva za adsorpciju

Odlina kontrola i dobar rad pri naglim promenamatokom procesa

Nema dodatnih hemijskih problema Mogunost potpune automatizacije procesa Mogunost izdvajanja gasovith zagaujuih

komponenata veoma ma lih ulaznih koncentracija

127

Nedostaci ureaja za adsorpciju

Ponovno korienje izdvojenih produkata i regeneracijasredstva za adsorpciju zahteva skupe procese (termikiprocesi, ekstrakcija, ...)

Efikasnost sredstva za adsorpciju progresivno opadapoveanjem broja ciklusa (sa vremenom)

Relativno visoki investicioni trokovi Neophodno izdvajanje vrstih estica pre procesa adsorpcije

zbog mogunosti zaepljavanja adsorpcionog sloja U pojedinim sluajevima neophodno je hlaenje gasova i

ispod normalnih radnih uslova Potrebna para relativno visokog pritiska za izdvajanje

(desorpciju) tekih ugljovodonika128


33/36

Spaljivanje

129

Prednosti ureaja za sagorevanje gasova

Jednostavnost u radu Mogunost iskorienja dobijene koliine

toplote (proizvodnja pare i sl.) Mogunost skoro kompletne razgradnje

organskih zagaivaa

130

Nedostaci ureaja za sagorevanje gasova

Relativno visoki eksploatacioni trokovi Opasnost od eksplozije i izbijanja plamena U sluaju katalitikog sagorevanja mogunost

stvaranja otrovnih gasova

Nepotpuno sagorevanje dovodi do dodatnihproblema u zagaivanju vazduha (CO i sl.)

131

ZAGAENJE VAZDUHA U SRBIJI

Glavni izvori zagaenja vazduha su energetski sektor(posebnotermoelektrane), transportni sektor

(motorna goriva) i industrijska postrojenja. Sagorevanjem lignita niskog kvaliteta, niskekalorine vrednosti

termoelektranama Obrenovac, Lazarevac i Kostolac proizvode sevelike koliine pepela, sumpora i azotovih oksida. Oprema zapreiavanje izduvnih gasova u elektranama je neadekvatna postoje elektrostatiki merai padavina, ali ne postoji oprema zaodsumporavanje niti detoksifikaciju. Nedostatak opreme kombinovan sa neefikasnim sagorevanjem ineadekvatnimodravanjem prouzrokuje visoke nivoe izduvnih

gasova.

132


34/36

ZAGAENJE VAZDUHA U SRBIJI (2)

Drugi vani izvori zagaenja vazduha su rafinerijenafte u Panevu i Novom Sadu, cementare uPopovcu, Kosjeriu i Beoinu, hemijske fabrike imetalurki kompleksi locirani u Panevu, Kruevcu,apcu i Smederevu.Uzroci zagaenja su sliniuzrocima izduvnih gasova u energetskom sektoru: zastarele tehnologije, nepreiavanje gasova izdimnjaka ili slaba efikasnost filtera, lo kvalitetsirovina i niska energetska efikasnost, kao ineadekvatno funkcionisanje i odravanje.

133

ZAGAENJE VAZDUHA U SRBIJI

Termoelektrana "Nikola Tesla" u Obrenovcu, godinje emituje18,7 miliona tona ugljen-dioksida, podaci su koje

je organizacija CARMA (Carbon Monitoring for Action) objavilana Internet adresi http://www.carma.org .

Po ovim podacima TE "Nikola Tesla" zauzima peto mesto nalisti najveih zagaivaa ivotne sredine meu elektranama uEvropi, navodi se u Izvetaju CARME.

U Srbiji, pored TE "Nikola Tesla", najvei zagaivai vazduha suTE "Kolubara" i grad Beograd

134

ZAGAENJE VAZDUHA U SRBIJI (4)

Ukupna godinja teta prouzrokovanazagaenjem

vazduha i efektima staklene bate je procenjenana izmeu 0,45 milijardi i 1,37 milijardi , iliizmeu 1,8% i 5,5% BNP

135

Monitoring vazduha

Loklani zavodi za javno zdravlje prate kvalitet vazduha u urbanimsredinama u 23 30 naselja u kojima oitavaju SO2 (94 mesta zamonitoring), a (100 mesta za monitoring), suspendovane estice(168 mesta za monitoring) i specifinih zagaujuih materija (NO2,teki metali, suspendovane estice).

Hidrometeoroloki zavod vri monitoring kvalitetavazduha u 24stanice merei sumpor-dioksid,azotove okside (NOx) i a na osnov24-asovnoguzimanja uzoraka u 13 stanica koje nisu ugroenezagaenjem, 10 stanica koje su u dometu zagaivaa i jednepozadinske stanice za EMEP program (Kameniki Vis). Kvalitet idostupnost podataka iz EMEP stanice naalost nije pouzdan.

136


35/36

ZATITA VAZDUHA (1)

Nacionalne granine vrednosti emisija sluie kaoosnov za davanje integrisanih dozvola. Iz tog razloganeophodno je izvriti usklaivanje Pravilnika ograninim vrednostima emisija i rokovima merenja ievidentiranja podataka ("Slubeni Glasnik RS"br.30/97) za sve kategorije postrojenja koji supredmet zakona o Zakona o integrisanomspreavanju i kontroli zagaenja ( "Slubeni glasnikRS" br. 135/04), odnosno uskladiti nacionalnepropise iz oblasti zatite vazduha sa zakonodavstvomEU.

137

ZATITA VAZDUHA (2)

Modernizacija sistema za grejanje;racionalnija upotrebaenergije, uvoenje ekonomski opravdanih novih iobnovljivih izvora energije,gasifikacija naselja

Rekonstrukcija postojeih termoenergetskih kapaciteta uzobaveznu primenu adekvatnih sistema preiavanjadimnihgasova

Rekonstrukcija i izgradnja novih saobraajnica

138

ZATITA VAZDUHA (3) Da bi se umanjila zagaenost vazduha u velikim urbanim

sredinama, vri se sistematska kontrola koncentracijepojedinih polutanata u razliitim delovima grada ipreduzimaju mere da bi se izbeglo njihovo tetno dejstvo.Standardizuju se i ograniavaju koliine zagaujuih supstanci(granine vrednosti imisije GVI) u izduvnim gasovima novihtipova motornih vozila i ispituju nove mogunosti za zatitu

vazduhaod zagaivanja. U ove mere spadaju i opsenalaboratorijska, klinika i epidemioloka ispitivanja uticajazagaenog vazduha na zdravlje oveka i njegovu ivotnuokolinu.

139

ZATITA VAZDUHA (4) U cilju zatite vazduha, smanjenje emisija tetnih gasova se

moe postii:- uvoenjem istih proizvodnji i sistema upravljanja zatitom

ivotne sredine u energetska postrojenja(ISO14.000, EMS)- rekonstrukcijom postojeih postrojenja koje emituju zagaujue

materije- uspostavljanjem automatskog monitoringa na znaajnim

emiterima- usvajanjem i implementacijom meunarodnih sporazuma koji

se odnose na zatitu vazduha, klimatskepromene i zatituozonskog omotaa

140


36/36

PRE RASTANKA!

There's so much pollution in the air now that if it weren't for our lungs

there'd be no place to put it all.,,Toliko je mnogo zagaujuih materija

u vazduhu da ne moramo brinuti zasvoja plua, jer sve one ne mogu dastanu u njih,,

-ROBERT ORBENU.S.Magician and comedy writer

141 Kraj!

Documents

Ekologija Zagadjenje Vazduha Konacno 28032011